PLANIRANJE GAZDOVANJA UMAMA 2SADRAJ 1.ISTORIJAT PLANIRANJA GAZDOVANJA UMAMA 2. PROSTOR 3.ZADACI PLANIRANJA GAZDOVANJA UMAMA 4.PLANIRANJE 5.PODELA PROSTORA 6.FUNKCIJE UMA 7.PRIPREMNI RADOVI PRI IZRADI POSEBNE OSNOVE GAZDOVANJA UMAMA 8.CILJEVI GAZDOVANJA UMAMA 9.SASTOJINA 10. STRUKTURA SASTOJINE 11. ELEMENTI VREMENA PRI UREIVANJU JEDNODOBNIH UMA 12. OPHODNJA 13. DOBNI RAZREDI ILI KLASE STAROSTI 14. VREME PRI UREIVANJU PREBIRNE SUME 15. OPIS STANITA I SASTOJINE 16. TRAJNOST 17. MODELI KAO INSTRUMENT PLANIRANJA 18. NORMALNO STANJE VISOKE PRAVILNE JEDNODOBNE UME 19. INVENTURA-TABELARNI OPIS SASTOJINE 20. NORMALNO STANJE U PREBIRNOJ UMI 21. ODREIVANJE PRENIKA SEIVE ZRELOSTI U PREBIRNOJ SASTOJINI 22. GAZDINSKA KLASA 23. UMSKE TEMATSKE KARTE 24. POJAM I VRSTE UMSKIH PRINOSA 25. ISKAZ POVRINA 26. DEBLJINSKI RAZREDI 27. ODREIVANJE PRINOSA 28. METOD JEDNOSTAVNE GEOMETRIJSKE PODELE NA JEDNAKA GODINJA SEITA 29. METOD DOBNIH RAZREDA 30. METOD UMERENOG SASTOJINSKOG GAZDOVANJA 31. ODREIVANJE PRINOSA U PREBIRNOJ UMI KONTROLNI METOD 32. VARIJANTE KONTROLNOG METODA 33. GOKA VARIJANTA KONTROLNOG METODA 34. METOD ZAHVATA SEE U POJEDINIM DEBLJINSKIM STEPENIMA ILI RAZREDIMA 35. METOD GRUPIMINOG GAZDOVANJA 36. PROREDNI PRINOS 337. EVIDENCIJA GAZDOVANJA UMAMA 38. KONTROLA 39. SADRAJ POSEBNE OSNOVE GAZDOVANJA UMAMA 40. STANJE UMA 41. DOSADANJE GAZDOVANJE 42. CILJEVI GAZDOVANJAIMERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA GAZDOVANJA UMAMA 41.ISTORIJAT PLANIRANJA GAZDOVANJA UMAMA PlaniranjejesadranoukratkojdefinicijiHeneakojikaedaplaniratiznai mislitiunapred.Planiranjejeupoetkubiloobuhvaenouniverzalnimpojmom UREIVANJE.Ureivanjeumajenastalokaoposledicasaznanjaosveveem nestajanju uma i sve veim drutvenim potrebama za iskoriavanjem uma, koje je osnovni uzrok nestajanja uma. SrbijuuXIVvekuDion Adam opisujekao zemljuumasaretkimpanjacima, livadamainjivama.VesredinomXIXvekaJosifPanizapadnedeloveSrbije opisuje kao ogoljene strane sa neistim izvorima voda, prestankom cvrkuta ptica PraktinoureivanjeumausrednjojEvropipoinjekrajem XVIIIipoetkom XIX veka,uSrbijinetokasnije.1850.godineuraenjeprviumsko-regulacioniplanza vei deo Fruke Gore, a autor je bio francuz Antun Dusil. Po naredbi Marije Terezije predkrajXIXvekapoprviputsuureenesveumetzv.petrovaradinskeimovne optine. UcentralnojSrbiji,naosnovuzakonaopopisustanovnitvaiimovine1884.i 1885.godineutvrenajepovrinaumaudravnom,optinskom,seoskomi manastirskom vlasnitvu od oko 1 200 000 ha. Prvizakonoumamaiz1891.godinedonosipropiseoobaveznom razgranienjuiobeleavanjuumaudravnomvlasnitvu.Potoseradio mukotrpnomterenskomposlu, ovoobeleavanjeseobustavljapromenom politikog reima 1894. godine,da bi, ponovnom promenompolitikogreima, ovajposao bio nastavljen1899.godine.Do1913.razgranienojeiobeleenooko170000ha dravnihuma.1926.GodinedonesenasuprvaUPUTSTVAzaizradutzv. PRIVREDNIHPLANOVA,ije odredbe udobroj meriidanasvae. Uputstva suse odnosila na itavu Kraljevinu Jugoslaviju, a njihov osnov bio je vezan za: -Privrednu podelu prostora; -Nain obeleavanja pojedinih jedinica privredne podele prostora; -Nain izdvajanja sastojina; -Nain izrade planova. Ovim uputstvima utvrena je normativna osnova za 3 vrste planova. Prva grupa planova obuhvata prostore sa ureenim katastrom, obeleenim granicama i kvalitetnim zateenimstanjemuma.Drugedvegrupeplanovaodnosesenaprostoresa neureenim katastrom, neobeleenim granicama i loim stanjem uma. Od1931.do1941.godinedeavaseintenzivnijaizradaplanovapoovim uputstvima . Tadsu po prviput ureivaneumeokorudnikauBoruiMajdanpeku, ijijezadatakbiotrajnoobezbeenjerudnikogdrveta.Istovremenosepri umarskim direkcijama osnivaju posebne grupe za ureivanje. 5Pod uticajem negativnih efekata sea koje su izvedene za vreme II svetskog rata, po zavretku rata, donosi se odluka o nacionalnoj inventurizaciji i izradi opte osnove sea.Naovomposluangaovanojeoko100umarskihstrunjakaioko10000 fizikalaca. To je prva i jedina nacionalna inventura izvedena do sad i podaci iz nje se i danas koriste za prikaz stanja privatnih uma. Godine1948. donoseseOPTAUPUTSTVAZAUREIVANJE UMAkoja predviajuizraduUREAJNIHELABORATAPRVOGIDRUGOGREDA. Elaborati I reda su se odnosili prvenstveno na ume boljeg stanja, a elaborati drugog reda na sve ostale ume bez obzira na vlasnitvo. Godine 1950. savet za umarstvo vlade SFRJ donosi odluku o izradi dugoronog plana razvoja umarstva za period 1952.-1972. godina. Osnovni motiv izrade ovakvog planajevezanzaobezbeenjeiusklaivanjetrajnostiproizvodnjeikorienja.U perioduod1948.-54.uSrbijijeuraeno120ureajnihelaborataza120privrednih odnosnogazdinskihjedinicasagodinjomdinamikomod65000do75000ha premerenih uma. Svi dotadanji planovi bili su monofunkcionalnog karaktera, vezani samo za osnovnu proizvodnu funkciju ume. ezdesetihgodinadvadesetogvekadolazidozastojaupraktinomureivanju uma, ali je ovaj period znaajan sa teorijskog aspekta. PozavrektkuIIsv.rataprof.MiletiprelaziizZagrebauBeogradgderazvija savremenumisaooprebirnomnainugazdovanja,kojajecelovitosadranau monografijiOsnovioprebirnojumi.Meutim,tehnikaprimenaovihteorijski utvrenihreenja,nasastojineivrstedrveakojimatoneodgovara,dovelajedo degradacije kitnjakovih i bukovih uma razliitog intenziteta. ZbogsvegaovogaMilin60-tihgodinarazvijakomponentugrupiminog gazdovanjakojaseuosnoviodnosinabukovesastojine.Paralelnouprebirnim umamaMiletiiMilojkovirazvijajunovuvarijantukontrolnogmetodakao posebnogsistemagazdovanja,kojajeidanasaktuelnaunekimkompleksima prebirnog karaktera. Krajem60-tihgodina,shvatajuidajeosnovrealneizradeplanagazdovanja umamadobropoznavanjekarakteraumeiumskogstanita,dolazidouvoenja tipologijeupraksuureivanjauma.Teorijskeipraktineosnovetipologije ustanovljavajuJovanovi,JoviiZagorkaTomiubeljskomumskompodruju. Istovremenosauvoenjemtipologijekaoekolokeosnoveplaniranjugazdovanja umama pristupa se polifunkcionalnom ureivanju. 6Krajem 70-tih godina razvojem informacionih tehnologija postepeno se u praksu planiranjauvodiinformatika,anakatedriplaniranjaseprviputuvodiinformacioni sistemoumamaiumarstvuSrbijeuoblastiplaniranja.Zahvaljujuinedostatku kadrova,materijalnihsredstavaisporomprihvatanjunovihtehnologijadopotpune primene ovog sistema na itavom prostoru Srbije dolazi tek usvajanjem novog zakona o umama 1991. koji se primenjuje i danas. 72.PROSTOR Prostor,presvegainiskupprirodnihinilaca(sunevaenergija,biljniiivotinjskisvet,voda,vazduh).irerazmatranjeprostorapodrazumevarazgranienjeizmeu prirode i radom stvorenih vrednosti. Kabitabilnostpodrazumevaukupneuslovezivotauiremprostoru.Planiranje korienjaprostorapodrazumevajednuodnajznaajnijihljudskihdelatnosti,anjimese postieusklaivanjeosnovnihekolokihiekonomskihefekatauvezisatrenutnim drutvenim potrebama. umeiumskozemljitepokrivajunepreglednaprostranstva,svetskaumovitostje 30,6%; evropska 31,6%; a srpska 27,6%, pri emu u tako velikom prostranstvu nailazimo na velike raznolikosti u karakteristikama ume. Te raznolikosti se ogledaju u sledeem: -RAZLIITIIMOVINSKO-PRAVNIODNOSI.Osnovniimaocipravavlasnitvau naimuslovimasudravaipojedinci,aueeupovrinijepodjednako50,4% privatne i 49,6% dravne. ume nalazimo i na poljoprivrednom zemljitu (npr. Pojedini delovikompleksasremskogpodruja,ravniarskideloviMave,Pomoravlja, Metohije); dok se takoe negde nalazi poljoprivredno zemljite na povrinama koje su prikladnije umi (valjevski kraj, pinjski okrug). -RAZLIITISUUSLOVIURAZVOJUIEVOLUCIJIUMAUPOJEDINIM UMSKIMKOMPLEKSIMA.Razliitisuusloviugeolokim,geomorfolokimi geomehanikimodlikama.Takosuunaimuslovimaevidentnerazlikeusastavu umskihzajednicanakrenjakoj,naserpentinitskojinasilikatnojpodlozi.Akada naemoiste vrste nadverazliite podlogeilidvatipazemljitatadaeseoneponaati razliito u razvojno-proizvodnom i strukturnom pogledu. -RAZLIITISUUSLOVIUDOSADANJEMGAZDOVANJUUMAMA.U uslovimasrednjeevropegotovodanepostojikategorijaizdanakihuma,akodnasje dominantna. -RAZLIITISU ISTORIJSKI USLOVI. Kako u blioj tako i u daljoj prolosti. Dve su osnovne pojave u tom smislu su: 1.Krenje uma tokom vremena, a pod uticajem ratnih dejstava; 2.Obnavljanje uma u takvim (nepovoljnim) uslovima. Znaajnesurazlikeuzahtevimadrutavapremaumi,onisupretoceniuciljeve gazdovanjaumama.Npr.uspecifinimratnimuslovimauodnosunaumeinjihovo korienje prioritetna je samo funkcija likvidnosti ili preivljavanja, a u drugim prilikama razliitisuekonomskiuslovizaostvarivanjeprioritetnihciljeva,atimeiplanova 8gazdovanjaumama.Npr.jedanodprioritetnihciljevauuslovimaSrbijeje poveanje procenta umovitosti sa 27%na oko 40%. Drugi prioritetni cilj je vezan zapotrebuunapreenjanepovoljnogzateenogstanjaumaipotrebudirektneili indirektnekonverzijeizdanakihumauvisokiuzgojnioblik,potrebuuveanja obraslosti razreenih sastojina PorednavedenihodlikaumskuproizvodnjuodlikujeNEODVOJIVOST OSNOVNIH SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU OD PROIZVODA. Osnovno sredstvo zaproizvodnjujesastojinaodreenogsastavaukvantitativnomikvalitativnomsmislu. Teko je od sastojine odvojiti i odvojeno prikazati prirast tj. proizvod. Takoevanakarakteristikaumajeveomadugproces proizvodnje,ponekad100i vie godina, a to je ograniavajui faktor u planiranju na dug rok. uma je osetljiv i povredljiv sistem, esto u promenama labilan i pri planiranju se s toga mora voditi rauna o itavom nizu ugroavajuih i ograniavajuih faktora. uma,drvoiostaliproizvodiodumeiizumeuskladusanjenimkorienjem imaju i realnu ekonomsku vrednost. ZBOGSVEGAOVOGANEOPHODNOJE,UCILJUOBEZBEENJASVIH DRUTVENIHPOTREBAIZAHTEVAUODNOSUNAUME,PRISTUPITI NJIHOVOMTRAJNOMIRACIONALNOMKORIENJUKOJESE OBEZBEUJE, PRE SVEGA, PLANIRANJEM GAZDOVANJA UMAMA!!! 93. ZADACI PLANIRANJA GAZDOVANJA UMAMA Planiranjegazdovanjaumamajeuposlednjih200godinaimaloosnovnizadatak danaosnovutrenutnogpoznavanjasloeneprirodeumeobezbediispunjenjesvih prioritetnih funkcija definisanih kao drutvene potrebe u datom trenutku. Veliki broj autora je pokuavao tokom vremena da definie zadatak ureivanja uma. TakoHARTIGzaosnovnizadatakureivanjaumaistieobezbeenjekorienjaumau sadanjosti, a u jednakoj meri i u budunosti. KOTA kao osnovni zadatak istie obezbeenje prinosaiprirasta.PAJDELureivanjeumadefiniekaoinstrumentsrednjeronogi dugoronogplaniranjaatimeiupravljanjagazdovanjem.HANEVINKLuzadatak ureivanjaumasvrstavafunkcijeupravljanja,sigurnostiiunapreivanjapriemuse obezbeujekontinuitetikontrolagazdovanja.PremaMITHASUglavnepretpostavkeza obezbeenjerealnogplaniranjagazdovanjaumamasudobropoznavanjedosadanjeg razvojaumskihekosistemaiuticajaizvrenihradovanazateenostanjeume,dobro poznavanjesadanjegstanjauma,kaoirealnepretpostavkeoekivanoguticajaplaniranih radova na stanje uma u budunosti. Premazakljucima10.umarskogkongresaodranog1991.uParizuplaniranje gazdovanjasumamamora daserazvijeusnaaninstrumentumarskepolitike. Planiranjem mora da se obuhvati zatita biodiverziteta u celini. Politika unapreivanja planiranja mora da serazvijananivoudraveuzjasanplanunapreenjaljudskihimaterijalnihresursa. Planiranje pritom mora da bude sastavni deo planiranja na nivou drave. ZADACIPLANIRANJAGAZDOVANJAUMAMAUSAVREMENIM USLOVIMA SU: -Definisanje planske ravni i nivoa planiranja; -Obezbeenjepolifunkcionalnogsistemaplaniranjaikorienjaukupnih potencijala uma u umskim podrujima; -Utvrivanje proizvodnih potencijala kako bi korienje bilo s tim usaglaeno, a timeitrajnaplanskazatitabioekolokestabilnostiumauumskimpodrujima,a time i posebna zatita retkih, reliktnih i ugroenih vrsta i njihovih zajednica i stanita; -Utvrivanjeciljevagazdovanjaumama,kojisenemogustatinoposmatrati ve dinamino i promenljivo; -Utvrivanje mera za ostvarenje tih ciljeva. U savremene zadatke planiranja gazdovanja umama ,dalje spadaju: Inventura, prikaz stanja, analiza i ocena, izrada planova, realizacija, evidencija i kontrola. Razvojnovihtehnologijakojimaseunapreujestanjeuma,ubrzavaproizvodnjui olakava gazdovanje bez tete po ume. Posebno pri tom treba istai razvoj informatike kao alata koji doprinosi olakanju izrade planova gazdovanja umama. 10 Sve ovo, celovito posmatrano, ini sistem planiranja koji, zaokruen u celinu, s pravom moemo zvati INTEGRALNI SISTEM PLANIRANJA. Prema Miletiu osnovni zadaci, tadanjeg ureivanja uma, obuhvatali su trajnu, maksimalnu i ekonominu proizvodnju u konkretnim umskim uslovima, tj. usklaivanje i traenje ravnotee izmeu kontinuiteta proizvodnje i kontinuiteta korienja. 114. PLANIRANJE Trajno i racionalno korienje ukupnih umskih potencijala moe se obezbediti izradom planova gazdovanja umama planiranjem. Osnovne pretpostavke uspenosti planiranja su uslovljene dobrim poznavanjem zateenog stanja uma, uticaja dosadanjeg gazdovanja na to zateeno stanje i reakcije ume na planirane mere i radove. Osobine savremenog planiranja su: 1.Sveobuhvatnost; 2.Laka primenjivost; 3.Potovanje principa polifunkcionalnosti; 4.Zakonska propisanost; 5.Integralnost. Osnovne odlike savremenog planiranja vezane su za SVEOBUHVATNOST u smislu potrebe obuhvatanja planova svih uma na nivou odreene planske ravni bez obzira na vlasnitvo, vrednovanje ukupnih potencijala ume sa ekolokog i ekonomskog aspekta u okviru vienamenskog sistema korienja, uklapanje planiranja u umarstvu u ostale granske ili sveobuhvatne planove na razliitim nivoima. U celini gledano, savremeni sistem planiranja da bi bio savremen mora biti SVEOBUHVATAN, da bi bio realan mora biti LAKO PRIMENJIV, a da bi obezbedio racionalno korienje mora POTOVATI PRINCIP POLIFUNKCIONALNOSTI i pritom mora bitiZAKONOM PROPISAN. U ODNOSU NA DUINU TRAJANJA planova gazdovanja umama, tj. Na duinu aktivnosti planova, oni mogu biti: -DUGORONI preko 20 godina; -SREDNJERONI 5-20 godina; .KRATKORONI do 5 godina. Vana odlika savremenog planiranja je INTEGRALNOST, a integralnost planova se moe sagledati sa vie aspekata. I ASPEKT se odnosi na vertikalnu vezu planova zavisno od veliine planske ravni ili planskog nivoa. Ovaj aspect se odnosi na vezu prostornih planova i planova drutveno ekonomskog razvoja Srbije (nacionalni program). II ASPEKT se odnosi na meugransku zavisnost i povezanost, tj. Poloaj planova u umarstvu sa ostalim granskim planovima u poljoprivredi, vodoprivredi, turizmu, energetici, zatiti ivotne sredine. 12 III ASPEKT se odnosi na polifunkcionalnost i njime uslovljeno korienje, pri emu se obino funkcije uma razvrstavaju na zatitne, proizvodne i socijalne, koje pojedinacno obuhvataju veliki broj funkcija, a u teoriji i praksi planiranja poznati su i tzv. funkcionalni tipovi koji se odnose na kombinaciju meu tipovima. IV ASPEKT se odnosi na uzajamne veze uskogranskih planova pri planiranju korienja u umarstvu, tj. Veze plana zatite, plana korienja, plana gajenja, plana lovnog gazdovanja, plana nauno istraivakog rada, plana ureivanja V ASPEKT se odnosi na integralnost pojedinih sadrajnih segmenatau planiranju, pri emu je znaajna vremenska komponenta Sam proces izrade planova ima svoju strukturu, a ona obuhvata sledee faze: 1.Podsticaja; 2.Prikupljanje informacija; 3.Analize i ocene zateenog stanja ume; 4.Definisanja ciljeva i mera za realizaciju ciljeva; 5.Same izrade plana; 6.Ekonomske ocene i procene planova; 7.Izrade karata (tematske karte). Potom se ulazi u dui period planiranja realizaciju. esto se pod planiranjem podrazumeva odluivanje. Prema tome odluivanje tee u 5 faza i obuhvata: 1.Podsticaj; 2.Dezorjentaciju; 3.Orjentaciju; 4.Distanciranje; 5.Odluku. -Faza podsticaja se odnosi na prihvatanje injenice o potrebi izrade plana i poetak izrade. -Faza dezorjentacije obuhvata prikupljanje irokog spektra informacija o stanju uma I uslovima za gazdovanje. -Faza orjentacije se odnosi na sistematizaciju informacija, njihov prikaz, analizu i ocenu. -Faza distanciranja podrazumeva objektivnu procenu cilja i nekoliko varijanti planova gazdovanja umama. -Faza odluke odnosi se na donoenje konane odluke, jer dobar plan na kraju sadri samo jedno reenje. Glavne pretpostavke za obezbeivanje savremenog sistema planiranja su: -to pouzdanije poznavanje osnovnih odlika uma u umskim podrujima, to u sadanjim okolnostima obezbeuju sveobuhvatna tipoloka istraivanja; 13 -Razvoj informacionog sistema o umama i umarstvu ili podsistema P.G..; -Intenzivniji nauno-istraivaki rad na osnovu ijih rezultata se utvruju glavni normative obavezni pri izradi planova; -Organizaciona i materijalna pitanja koja su komplementarna sa izradom planova i planiranjem u smislu uspenog upravljanja gazdovanja umama i umskim kompleksima. PLANIRANJE (saeto): -Preduslov upravljanja i instrument upravljanja za vodjenje drutvene politke; -Sprovodi se kroz legitimne institucije; -Ima karakter procesa; -Gleda u budunost; -Potreban mu je paralelan prces informisanja i uenja, -To je sistematsko trajanje i utvrivanje ciljeva, -Utvrivanje neophodnih mera za postizanje ciljeva i neophodnog ulaganja sredstava; povezano je sa aktivnou voenja i kontrolom. PROBLEMI PLANIRANJA: -Objektivna neizvesnost usled nepotpunih informacija; -Subjektivna neizvesnost usled individualnog ponaanja informacija; -Meuzavisnost i nefleksibilnost; -Ograniavajui faktori (poar). 145.PODELA PROSTORA U cilju realnijeg omoguavanja ostvarenja ciljeva gazdovanja umama umski prostor se deli na manje prostorne celine. Zavisno od toga na ,kom nivou se vri podela umskog prostorazavisi i karakter planova, njihova kvalitativna i kvantitativna struktura. to su vei prostori to su i planovi globalniji. Pri veini planiranja pa i u umarstvu, kao jedan od naina podele prostora koristi se administrativna podela. Ova podela podrazumeva podelu na kontinente, regione, drave, i u naim uslovima na pokrajine, okruge, optine. Srbija pripada junoevropskom regionu zajedno sa Italijom, Albanijom, Grkom i zemljama bive SFRJ. Administrativno-organizaciona podela obuhvata podelu umskih prostora na javna preduzea (J.P.Srbijaume, J.P.Vojvodinaume, J.P.Nacionalni parkovi, J.P.Beli izvor Vrnjaka Banja), a postoje delovi umskog kompleksa koji su nezavisno od ove osnovne podele povereni na gazdovanje drugim subjektima, npr.poljoprivredne zadruge, umarski fakultet J.P.Srbijaume se deli na umska gazdinstva koja gazduju umama na nivou umskih podruja, a ima ih 23 u Srbiji sa Kosovom (Napomena:Sad ih ima manje jer su 4 gazdinstva na teritoriji Vojvodine formiralaJ.P.Vojvodinaume i izdvojila su se iz Srbijauma). umska gazdinstva se dalje dele na umske uprave , koje po pravilu gazduju sa umama unutar 2 ili vie gazdinskih jedinica, a ponekad i delovima gazdinskih jedinica. Teritorija kojom gazduje umska uprava deli se na revire. U dosadanjoj praksi P.G.. razraena su 3 osnovna naina privredne podele prostora, tj. podele gazdinskih jedinica na odeljenja: -PRIRODNA PODELA koristi se u uslovima u kojima je jasno izraena osnovna karakteristika reljefa, a to su vodotoci i grebeni kao prirodne granice buduih odeljenja. Postupak u radnom smislu tee tako to se na pripremljenu radnu kartu prenese vertikalna predstava terena sa osnovnih geografskih karata i na njoj markiramo sve vodotoke i grebene. Sama privredna podela vri se tako to poinjemo od najnie take , dalje u smeru kazaljke na satu niemo odeljenja od 1 n, a pri tom vodei rauna o veliini odeljenja i karakteristikama reljefa u kome se nalazimo. -VETAKA PODELA koristi se u ravniarskom terenu , kod nas u Vjvodini, gde faktiki prostor jedne gazdinske jedinice prosekama delimo na pravo geometrijsko telo (kvadrat, pravougaonik). Pri prosecanju granica postoje glavne i sporedne proseke: Glavne su irine 6-9m, a sporedne 3-6m. Glavne proseke su esto paralelne sa pravcem g.j. estosu ivina odeljenja nepravilnog oblika. 15-KOMBINOVANAPODELAkoristinaterenimakojisuposvojimprirodnim karakteristikamanetoizmedjuprethodnedvekategorije,tosuobinobreuljkastiterenisa slabo izraenim reljefom. -FUNKCIONALNAPODELAPROSTORA,ustanovljenajekaoznaajanpreduslovza prelazak sa mono na viefunkcionalni sistemplaniranja, pri emu se funkcije dele na zatitne, socijalne i proizvodne. -PRIVREDNAPODELAPROSTORAjezanasinajznaajnija,apodrazumevapodelu ukupnogprostorapodumomnajediniceviegiliniegreda.Jediniceviegredasuumska podruja i eventualno umsko privredne oblasti. umskopodrujeobuhvataprivrednu,geografskuiorganizacinucelinuiodnosisenasve ume bez obzira na vlasnitvo. Prosena veliina umskog podruja u Srbiji je 40 000 60 000 ha. umska podruja se dele na jedinice nieg reda GAZDINSKE JEDINICE. G.J. su prirodne tertorijalne celine, a mogu obuhvatati ceo kompleks ume ili samo deo kompleksa i 1 vlasnika. Optimalna veliina G.J. je 2 000 3 000 ha, a mogu biti od 50 ha pa do 10 000 ha. Usrbiji ima preko 500 G.J. G.J. se dele na nie jedinice ODELJENJA, a to su najnie trajne jedinice privredno-tehnike podeleprostora.Optimalnaveliinaodeljenjaje3040ha,aonazavisiodintenzivnosti gazdovanjaumama,kaoiodsastojinskihprilika,tj.sistemagazdovanja.Takonpr.u prebirnim umama u kojima se koristi kontrolni metod prosena veliina odeljenja ponekad je manja od 20 ha. U jednodobnim umama pri tzv. povrinskom gazdovanju odeljenja mogu biti vea,ponekadido50ha.Ovoposebnovaizaizdanakeumeiekstenzivnogazdovanje.U ovakvimsluajevimasesreusluajeviveliineodeljenjai5060ha.Podelanaodeljenja namsluizalakesnalaenjeuumi, obezbeujese okvirzalakeizdvajanjesastojine, okvir zainventarizaciju(premer)ume,okvirzaprikazstanjauma,okvirzaizraduplana gazdovanja. Unutar granicaodeljenjaizdvajajuseSASTOJINEILIODSECI. SASTOJINAjedeoume minimalne povrine, dovoljne unutranje homogenosti koji se od okolnih delova ume razlikuje toliko da zahteva poseban gazdinski postupak. -TIP UME je deo ume podjednakih ekolokih i razvojno-proizvodnih karakteristika. -GAZDINSKAKLASAjeskup sastojinaistenameneipodjednakih staninihisastojinskih odlika za koje je mogue prepisati jedinstveni uzgojno-ureajni tj. privredni postupak. 16-NAMENSKACELINAjeskuppovrinauumskompodruju ili skupgazdinskih jedinica iste namene. Ponekad se u okviru G.J. izdvajaju gravitaciona podruja (slivovi). U M S K A P O D R U J A- 40 000 60 000 ha G A Z D I N S K EJ E D I N I C E - 2 000- 3 000 ha O D E LJ E NJ A -30-40 ha O D S E C I ili SA S T O J I N E-(jedinice nieg reda) 176.FUNKCIJE UMA Brojne odlike ume imaju za ljudsko drutvo trajan znaaj i zbog toga ih nazivamo funkcijama. U veini sluajeva jo uvek je najznaajnija proizvodna funkcija vezana za osnovni proizvod drvo. Prema Vul-legeru pristup objanjenju funkcija je najee antropocentrian (ljudski). Pri tom se postavljaju 3 glavna pitanja: -Kako ovek koristi umu? -Koje vrednosti ovek priznaje umi? -Kako te vrednosti uklopiti u vrednosni sistem? Sa klasinog ekonomskog stanovita materijalnu proizvodnju odlikuje: Proizvod, ali i usluga prevedena na oblast umarstva. Osnovni proizvod ume jeste drvo, seme, plodovi , a i nematerijalne usluge se vezuju za koristi od ume, npr. rekreativno dejstvo,protivimisiono dejstvo, zatitno dejstvo Sa ekonomskog stanovita polo se od glavne pretpostavke da je prirodno bogatstvo znaajan izvor predmeta rada, znaajno sredstvo ekonomskog razvoja, tj. da utie na brzinu ekonomskog razvoja. Pri tom je znaajno pomenuti tzv. faktore praistorije koji se u osnovi mogu podeliti na: -Faktore na koje moemo uticati -Faktore na koje ne moemo uticati. Najei aspekti vrednovanja funkcija su ekoloki, ekonomski i politiki. EKOLOKI ASPEKT podrazumeva prirodom ili radom stvorene vrednosti u umskim ekosistemima kao celini. Ovaj aspekt ne zavisi od drutvenih promena, u osnovi je prirodan i zato ga zovemo ekoloki. Pri tom treba razlikovati ekoloke efekte i ekoloke trokove. Ekoloki efekat podrazumeva izraenost nekog dejstva i time izazvane rashode. Ekoloki trokovi podrazumevaju umanjenje neke od odlika ume u odnosu na funkcionalni optimum. EKONOMSKI ASPEKT je skoro iskljuivo vezan za finansijske efekte tj. uporedni bilans prihoda I rashoda i time realnu procenu dejstva. Ovaj aspekt je ei u praksi gazdovanja umama, a i lake je saglediv u uslovima gde je to mogue uporedno prikazati. POLITIKI ASPEKT zavisi od trenutne politike situacije, esto je iracionalan i insistira na trenutnom dejstvu nauno nepotkovanom i u krajnjoj liniji tetnom po umu. 18 Vrednovanje umskog ekosistema u osnovi moe da se odnosi na umu kao zajednicu u celini, tj. na umsko stanite i sastojine koje ga pokrivaju ili samo na umu. Pritom funkcije uma mogu biti trajne i privremene. Trajnost odnosno privremenost funkcije zavisi od potreba. Trajne funkcije su uglavnom uslovljene postojanjem uma na nekom lokalitetu, a privremene postojanjem objekata za koji se vezuje prioritetna funkcija ume, npr. postojanje vojnog objekta, razne fabrike Prema Krotu dobro poznavanje odlika ume je osnovna pretpostavka njihovog racionalnog ali i viefunkcionalnog korienja i on funkcije deli u 4 osnovne grupe: 1.Deskriptivne; 2.Vezane za sistem; 3.Normativne;4.Vezane za potrebe orjentacije. Pokuavajui da na odgovarajui nain ree konflikte meu funkcijama u nekim zemljama sredinje evrope vreno je tzv. STEPENOVANJE FUNKCIJA. -FUNKCIJA STEPENA Iodreuje sistem gazdovanja u konkretnom delu umskogkompleksa. -FUNKCIJA STEPENA II je po znaaju druga koja utie na sistem gazdovanja u konkretnom delu umskog kompleksa. Faktori koji definiu izraenost pojedinih funkcija mogu se podeliti na unutranje ispoljanje. Unutranji su uglavnom vezani za odlike ume, npr. vrsta drvea, struktura, starost jednodobnoj umi, obraslost, meoviost, kvalitet, zdravstveno stanje Spoljanji faktor su obino vezani za stanine odlike u najirem smislu, npr. odlike klime, zemljite, geoloka podloga, nagib terena, geografski poloaj, ekspozicija Pritom je znaajno napomenuti da je ove druge teko, gotovo nemogue menjati. U naim uslovima od irokog spekra do sad definisanih funkcija jedino su izraene: -specifine proizvodne funkcije globalnog karaktera (proizvodnja kiseonika, potronja ugljen dioksida), - proizvodne funkcije (drveta, lekovitog bilja, semena), 19-zatitne (zatita zemljita od eolske i vodne erozije, zatita voda, zatita od klimatskih ekstrema, protivimisiona zatita, zatita saobraajnica), - socijalne funkcije (leilita, obrazovna, rekreativna, kulturna f-ja). U poslednje vreme vrlo znaajna funkcija je globalnog karaktera vezana za zatitu biodiverziteta, a time je znaajna funkcija vezana za stvaranje umskih rezervi. 20 7.PRIPREMNI RADOVI PRI IZRADI POSEBNE OSNOVE GAZDOVANJA UMAMA U celini gledano proces izrade planova gazdovanja umama u radnom smislu obuhvata terenske I kancelarijske radove. KANCELARISKI RADOVI, poinju tzv.pripremnim radovima a oni , u osnovi , sadre prikupljanje dokumentacije o raznim odlikama umskog kompleksa koji se ureuje i posebno prikupljanje katastarskih podataka o umama koje se ureuju. PRIKUPLJANJE DOKUMETACIJE se odnosi na sve strune radove koji su od znaaja za izradu plana gazdovanja umama ,a odnose se na : glavne klimatske karakteristike ,geoloka,pedoloka,tpoloka,fitocenoloska istraivanja.Potom podatke iz umske hronike i evidencije gazdovanja umama o dosadanjim gazdovanjima ako ih je bilo ,osnovne podatke o umskoj upravi koja gazduje umama ( I to se pokazuje po broju i strukturi , ) Kada su u pitanju KATASTARSKI PODACI , to su pre svega bitni KATASTARSKI PLANOVI , odgovarajue razmere , SPISAK PARCELA I POSEDOVNI LIST . Planovi su strandardnog formata 60x45cm Ili 60x90 cm , a njihov glavni sadraj je : koordinatna mrea , broj plana , razmera , skice meu listovima , granice i brojevi katastarskih parcela , trigonometrijske i poligone tacke, putevi , vodotoci ,zgrade , ponekad su ucrtane i umske staze .

Manji planovi sadre i vertikalnu predstavu terena ( izohipse) , pa je legendom predstavljen glavni nain korienja pojedinih parcela . Najea razmera planova za povrine pod umom je 1:2500 i 1:5000 ( a ponekad u umama blize naselju kada je izraena usitnjenost parcela i 1:1000 ili 1:2000). SPISAK PARCELA , sadri naziv katastarske optine , potom redni broj , broj katastarske parcele , broj plana na kome se nalazi , povrinu parcele u ha , potez ili mesto zvano na kome se nalazi i klasu koriscenja . Kad se prikupe podaci u katastru ,planovi i spiskovi parcela ,pristupa se tzv. Austiranju planova , emu predhodi smanjenje planova na odgovarajuu razmeru ( obino 1:10000) i povezivanje u celinu na osnovu koordinata .

AUSTIRANJE je usaglaavanje planova sa spiskom parcela , provera povrina i izvlaenje granica poseda posebno granica enklava u umskom posedu . Standardna debljina spoljanje linije je 1,2 mm , a granica enklava je 0,6 mm. Kad se formira celina na osnovu katastarskog plana pristupa se preeliminarnoj PODELI PROSTORA NA ODELJENJA . Ukoliko se ureivanje vri drugi ili neki kasniji put , 21pripremni radovi obuhvataju auriranje raspoloivih podataka o umama koje se ureuju . To obino zahteva proveru katastarskih promena , potom izmenu posedovnih prilika u skladu sa auriranjem katastra . tj. novim premerom .Ponekad se pristupa i novoj podeli na odeljenja iz razliitih razloga : usled znaajne promene povrine kompleksa , usled intenziviranja gazdovanja umama tj.zakljuivanja da su postojea odeljenja prevelika .U isto vreme se prikupljaju podaci iz evidencije gazdovanja , podaci o najnovijim istraivanjima u umskom kompleksu itd . Pored navedenog , pri ureivanju kompleksa prvi put , dobro je obezbediti i geografsku kartu odgovarajue razmere 1:50000 ili 1:25000 radi opte orijentacije u prostoru . Gde su iroka prostranstva linijom najveceg pada se odredjuje granica odeljenja , a inae za to slue slivovi , grebeni , potoci . Odeljenju nikada ne moe pripadati 2 sliva ne moe biti izmeu 2 potoka , a moe biti izmeu 2 grebena . 228. CILJEVI GAZDOVANJA UMAMA Pod ciljevima gazdovanja podrazumeva se ukupnost i rangiranje zahteva koje uma treba da obezbedi , korienjem vlasniku ili drutvu u celini. ODREIVANJE CILJEVA je jedan od najvanijih zadataka u PG. Realno utvrivanje ciljeva zavisi od nekoliko inilaca od kojih su najvaniji : ZATEENO STANJE UMA , DOADANJE GAZDOVANJE UMOM , , DEFINISANJE ZAHTEVA PREMA UMAMA , a svi ovi cinioci su uvrteni uz odgovarajue okolnosti . Ciljevi su promenljiva kategorija i njihovo realno utvrivanje je zasnovano nanaunoutvrenim normativima . Ti normativi se uglavnom odnose na dobro poznavanje glavnih odlika uma . Dobro i realno utvrivanje ciljeva gazdovanja umama, obezbeuje pokretaku mo i podstrekuje hrabrost u ukupnom gazdovanju umama po Gaperiu . Isti autor smatra i da je glavni izvor za definisanje ciljeva vezan za zateeno stanje uma i drutvene zahteve u odnosuprema umama , pri emu se do cilja dolazi , na kraju , usaglaavanjem mogunosti i potreba . Ciljevi su esto nametnuti razliitim uredbama I zakonskim opredeljenjma pri emu je mogunost njihovog ostvarivanja ograniena . U isto vreme kod jasno definisanih ciljeva mogua je i pojava konflikata. Konflikt meu ciljevima najee je vezan za razliitost, nesaglasnost ili kaokonflikt mera za njihovo ostvarivanje . Konflikt pri praktinom planiranju mogue je reiti na dva naina : 1. Rangiranjem ciljeva ; pri emu se odabira osnovni ili bazni cilj , ostali ciljevi se ostvaruju u meri koja ne ugroava ostvarivanje baznog cilja . 2. Prostornom preraspodelom ; ciljevi se ostvaruju pri viefunkcionalnom pristupu takoda se svakom cilju dodeljuje odreeni prostor . Prema Miletiu , vezano za klasino shvatanje imonofunkcionalni sistem planiranja , ciljevi su podeljeni na opte i posebne .

Opsti ciljevi su obuhvatali trajnost i racionalnost , rentabilnost i ekonominost , trajnu i maksimalnu proizvodnju drveta najboljeg tehnikog kvaliteta , uz ouvanje i moguu popravku proizvodnih snaga stanita . Ovi ciljevi su i danas aktuelni .Princip trajnosti se esto povezuje sa principom odrivog razvoja . Mileti je prema vremenu trajanja , ciljeve podelio na : TRENUTNE-KRATKORONE, UDALJENE-SREDNJERONE I NAJUDALJENIJE- DUGORONE. 23 Racionalno korienje podrazumeva sveukupnost korienja bliskog optimumu u odnosu na sadanje stanje uma ili u odnosu na potencijalni optimum .

Prema pajdelu ciljevi mogu biti materijalni ,monetarni i sigurnosni. Materijalni ciljevi se dalje dele na : materijalna dobra i infrastrukturne uinke , tj. usluge . Materijalna dobra se vezuju za razliite prinose, a time i prihode iz ume . Infrastrukturni inioci su uglavnom zatitnog karaktera , a usluge mogu biti strune i manuelne . Monetarni ciljevisu vezani za finansijske efekte pri gazdovanju umama i u vezi sa timobezbeenje radnih mesta. Sigurnosni ciljevi imajuza cilj , pre svega , ouvanje postojanosti ume kao takve , njene bioekoloke stabilnosti i kontinuiteta . Vrlo vana je i operacionalnost ciljeva , a ona je vremenska ogranienost , merljivost i ostvarljivost . Prema Hesenskim uputstvima za izradu planova gazdovanja umama , opti cilj gazdovanja je vezan za korienje , ouvanju , zatitu I unapreivanje ukupnih potencijalau umama I umskim podrujima , a time i ivotne sredine u celini. Ostvaruje se obezbeivanjem posebnih ciljeva gazdovanja koji se odnose na korienje drveta u umskim podrujima , ouvanje produkcione snage zemljita , obezbeivanje stabilnosti umskih ekosistema , obezbeivanje zatite voda, klime , zemljita , rekreativnih uinaka ume , lepote predela , ,radnih mesta , finansijskih efekata, osiguranje stanita za razliite vrste flore i faune . Prema savremenim iskustvima , danas se ciljevi mogu grupisati na opte i posebne . Opti ciljevi se mogu podeliti na : proizvodne , zatitne i socijalne. Unutar svake od ove 3 kategorije ciljeve definiu se i utvrdjuju posebni ciljevi gazdovanja . Takou kategoriji proizvodnih , oni obuhvataju proizvodnju tehnikog drveta , drveta za hemijsku preradu , specifinih proizvoda od drveta , semena , lekovitog bilja , sirovina za farmaceutsku industriju , divljai , hrane ,kamena , peska , . U kategoriji zatitnih ciljeva , posebni ciljevi vezani su za : zatitu zemljita od povrinske i dubinske erozije , zatitu voda. Ova dva cilja zajedno sa proizvodnjom kiseonika su znaajna na globalnom planu , a napred nabrojani posebni ciljevi su znaajni nas lokalnom nivou

U kategoriji socijalnih ciljeva u naim uslovima se mogu definisati posebni ciljevi vezani za rekreativno korienje uma , leiline uslove , za estetsku ulogu uma.24 Cilj na kome se posebno insistira u poslednje vreme vezuje se za zatitu biodiverziteta , a ranije je bio definisan kao zatita genofonda . Svi navedeni ciljevi su vezani za odgovarajui uinak , njihova ostvarljivost direktno je uslovljena zateenim stanjem uma , mogu biti promenljivi tokom vremena , a pri svemu ovom I dalje vaze glavna naela pretoena u ciljeve : naela trajnosti i racionalnost. 259.SASTOJINA Glavna odlika umskog ekosistema je spontana heterogenost po sastavu i razliitost vezana za pojavu i prisustvo vrsta drvea , razlike u stanitu i tipovima uma , razlike u starosti pojedinih stabala , razlike u obraslosti , kvalitetu . Ponekad su ove razlike prouzrokovane delovanjem oveka u sumi i mogu se odraziti u pozitivnim i negativnim efektima . Sa aspekta planiranja gazdovanja umama izvrena je potreba definisanja homogenijih delova , umskih ekosistema po nekima od navedenih odlika , a ti homogeni delovi su sastojine. Prema Miletiu : SASTOJINA JE DEO UME NEKE MINIMALNE POVRINE , DOVOLJNE UNUTRANJE HOMOGENOSTI , DA ZAHTEVA , POSEBAN UZGOJNI ,UREAJNI , TJ. GAZDINSKIPOSTUPAK . Po ovoj definiciji jasno je da se insistira na dvema odlikama , kada su u pitanju sastojine , a to su : MINIMALNA POVRINA I HOMOGENOST . MINIMALNA POVRINA , zavisi od strukture sastojine , sistema gazdovanja I intenzivnosti gazdovanja . Do sada je minimalna povrina propisivana normativnim aktima i ona je za jednodobne ume bila 0,5 ha , za prebirne 5 ha , a za vetaki podignute sastojine 10 ari .

Pri intenzivnom umskom gazdovanju , propisuje se minimalna povrina od 1 ha ; za malopovrinske sisteme gazdovanja minimalna povrina je 1-3 ha , a za velikopovrinske sisteme je 5 ha . Kako je minimalna povrina za izdvajanje tipova uma 1 ha , mora se voditi rauna o ovome pri odreivanju minimalne povrine sastojine . Minimalna povrina moe , ponekad biti uslovljena optimalnom veliinom podmladnih jezgara pri primeni oplodne see , a ona je , po nekim iskustvima , za jelu 5 ari , za bukvu 30 ari , a za smru 50 ari . Po Hanevinklu sastojinasa aspekta PGpredstavlja kolektiv stabala , na nekoj minimalnoj povini , koji slui za planiranje i kontrolu gazdovanja . Sastojina je glavna planska jedinica pri planiranju gazdovanja umama , sastojina je osnov za inventuru uma , prikaz , analize i ocenu stanja , planiranje zatitnih i uzgojnih radova , planiranje korienja . KRITERIJUMI ZA IZDVAJANJE SASOJINA SU ,(evoluirali su tokom vremena ,a danas su najee ) : NAMENA KOMPLEKSA , PRIORITENE FUNKCIJE , TIP UME ILI BONITET STANITA , VRSTE DRVEA ,SMESA ILI MEOVITOST , POREKLO ILI UZGOJNI OBLIK , STRUKTURNI OBLIK , SKLOP , OBRAST , 26OUVANOST , STAROST , ZDRAVSTVENO STANJE , RAZVOJNA FAZA , KVALITET DOVOLJNA JE RAZLIKA SAMO PO JEDNOM OD OVIH KRITERIJUMA PA DA NEKI DEO UME IZDVOJIMO U POSEBNU SASTOJINU . NAMENA POVRINE ILI PRIORITETNE FUNKCIJE , odredjene su zakonskim aktima ili na osnovu poznatih kriterijuma . Ovaj drugi postupak ( realni kriterijumi ) je povoljniji za praktino planiranje jer se radi na realnijim osnovama . Zakonskim aktima se utvruje prioritetan nain korienja , a time i globalna i osnovna namena kompleksa , npr. Nacionalni park , park prirode strogi prirodni rezervat , . Na osnovu poznatih kriterijuma npr. Sve ume sa nagibom iznad 20 stepeni su, manje , vie ,zatitnog karaktera SASTOJINE SE IZDVAJAJU I NA OSNOVU VRSTA DRVEA , pri tomesu u dosadanjoj praksi planiranja izdvajane , glavne ili osnovne vrste , i pratee ili sporedne vrste .Ako je sastojina u uslovima ugroenog biodiverziteta, retke i ugroene vrste moraju imati karakter glavnih vrsta . Glavne vrste obino zavise od cilja gazdovanja . MEOVITOSTse utvruje na osnovu ucea u zapremini pojedinih vrsta.Ako je uee u zapremini , druge ,ili drugih vrsta , manje od 10 % , sastojina se smatra istom , a ako je vee od 10 % smatra se meovitom . Meovitost se jo moe odrediti i na osnovu ucea i odnosa po broju stabala posebno u umama trajno prebirnog karaktera, u sastojinama dvospratne ili viespratne strukture , u kojima je jedna od vrsta ispod taksacione granice . PREMA POREKLU , sastojine mogu biti generativnog (semenog ) ili vegetativnog (izdanakog ) porekla ,a ponekad sreemo i kombinacije ova dva tipa meovite sastojine po poreklu . Sastojine generativnog porekla mogu dalje biti , prirodno ili vetaki obnovljene . U skladu sa prethodnim konstatacijama, sastoijine mogu biti : visoke, izdanake , vetaki podignute, koje se do kraja i dobnog razreda smatraju kulturama , potom intenzivni zasadi , ikare I ibljaci. ikare i ibljaci su posebne degradacione forme . ikare nastaju degradacijom sastojina , pojedinih vrsta drvea, npr. Brstom stoke , ibljaci se odnose na vrste drvea koje se javljaju kao bunje ili iblje( leska ,dren, glog , jorgovan , ruj ) . Ponekad su ibljaci eljene trajne kategorije, u ekstremnim uslovima stanita , gde su rezultat pozitivne sukcesije. PREMA STRUKTURNOM OBLIKU , sastojine se dele na jednodobne , raznodobne I prebirne . STRUKTURA SASTOJINE JE TRADICIONALNA PRETPOSTAVKA NJENE UNUTRANJE IZGRAENOSTI . 27Strukturno jednodobnim , se smatraju one sastojine , ija su sva stable iste starosti , ije razlike u starosti ne prelaze irinu jednog dobnog razreda. Prebirne ume su izgradjene od stabala vrlo razliitih starosti od 1 godine pa do nekoliko stotina godina; kod kojih je opte podmladno razdoblje due od 50 godina . Izmeu ove dve kategorije , postoji itav niz prelaznih oblika,tzv. Raznodobne ume , opteg podmladnog razdoblja od 20 do 50 godina. Strukturno jednodobnim umama mogu se smatrati i specifine kategorije , nastale u ekstremnim uslovima stanita , npr. Sastojine bukve u subalpskom pojasu , sastojine smre , u smrevom pojasu itd. SKLOP sastojine je takoe vaan element koji se odnosi na prekrivenost povrine projekcijama kruna , amoe biti vrlo gust , gust ,.. , do prekinut .

Analogan element za izdvajanje jeOBRAST , koji predstavlja odnos stvarne i normalne temeljnice , te su za njegovo odreivanje neophodne tablice prinosa i prirasta. OUVANOST SASTOJINE , sem to se vezuje za sklopljenost , moe da se vezuje iza poreklo , odnos glavne i pratee vrste drvea , izmenjenost prirodnog sastava u odnosu na potencijal , zdravstveno stanje Sastojine se na osnovu ouvanosti grupiu na :1.ouvane sa potpunim sklopom2.degradirane retkog i razbijenog sklopa3.razreene- izmeu prve dve grupe STAROST SASTOJINEpredstavlja jedan od najvanijih elemenata koje treba odrediti u jednodobnim umama . Struktura sastojine po starosti je osnov za ocenu stanja ,planiranja i korienja u jednodobnim umama .

Starost se odreuje buenjem stabala i brojanjem godova , a kod etinara moe i brojanjem prljenova grana . U odnosu na starost u jednodobnim umama se utvruje i razvojna faza , pri emu se sastojine razvrstavaju na : podmladak , mladik .srednjedobne , dozrevajue, zrele . KVALITET STABALA U SASTOJINI , se utvruje na vie naina : opisnim putem ili na osnovu normativa .Opisno : vrlo dobar , dobar ,srednji ,lo kvalitet . A normative su napravljene na osnovu dosadanjegkorienja u konkretnim prilikama i tako su zabeleene sortimentne strukture za svaku vrstu drvea. Kvalitet se esto vezuje za pravost , punodrvnost ,granatost 28U zadnje vreme , usled sve intenzivnije pojave teta u umi , intenzivnijeg dejstva ugroavajuih i ograniavajucih faktora, ZDRAVSTVENO STANJE , postaje jedan od bitnih elemenata za izdvajanje sastojine . U osnovi odvajamo zdrave od bolesnih uma . Ponekad je vano i naosnovu nekih drugih elemenata , bar privremeno izdvojiti sastojine , npr .deo podmladka i zrelog kompleksa od nepodmlaenih povrina . Navedena homogenost u definisanju sastojine u stvari se vezuje za istaknute elemente , za za njihovo izdvajanje , sastojina mora biti homogena po nameni , bonitetu stanita , vrsti drvea , uzgojnom i strukturnom obliku . SASTOJINA JE GLAVNA JEDINICA GAZDOVANJA UMOM , I TO JE DEO JEDINSTVEN PO SVOJIM OSOBINAMA , KOJI SE OD OSTALIH DELOVA UME RAZLIKUJE PO JEDNOJOD SVIH GORE NAVEDENIH KARAKTERISTIKA . 2910.STRUKTURA SASTOJINE

Pod STRUKTUROM SASTOJINEu najirem smislu prema Miletiu podrazumevaju seSVI ELEMENTI U PROSTORU KOJI IZGRAUJU ZAPREMINU SASTOJINE . Problematikom sastojinske strukture sa bavio veliki broj autora , a u osnovi elemente sastojinske strukture sainjavaju : taksacioni elementi- broj stabala i debljinska struktura , visinska struktura , temeljnica , zapremina I zapreminski prirast . Uvane elemente strukture Mileti ubraja i stepen vitkosti i pokrivenost prostora krunama . Obino se struktura sastojine definie prema strukturnom obliku , pri emu su jasne razlike u strukturi , jednodobnih , raznodobnih i prebirnih suma. Osnovni elementi od kojih zavisi zateena struktura u prirodnim uslovima jesu odlike stanita Ibioekoloke odlike pojedinih vrsta , a u uslovima koje je ovek izmenio znaajan element koji utie na zatene stukturne odlike je i dosadanji gazdinski postupak.

DEBLJINSKA STRUKTURA podrazumeva diferencijaciju broja stabala po debljini I ona je razliita od jednodobne ka prebirnoj umi . U jednodobnim umama za raspodelu je karakteristina Gusova kriva raspodele ija se simetrinost menja tokom vremena . U ranoj mladosti distribucija stabala oko srednjeg prenika slabo je izraena sa vrlo izraenim maksimumom .Sa starou maksimum se smanjuje i distribucija levo i desnoje sve vie izraena . U prebirnoj umi distribucija stabala je pokrivena funkcijom hiperbole y=x2 , a kod ureenih prebirnih sastojina broj stabala u dva susedna stepena je u stalnom konstantnom odnosu , a taj broj je oznaen koeficijentom k tj.broj stabala opada od najveeg ka najmanjem po progresiji , koeficijent k je razliit u razliitim uslovima stanita , I u granicama je od 1.2 od 1.5 . Kod pretpostavke da je jednodobna uma zrela , prebirna je u priblino normalnom stanju , broj stabala je vei u prebirnoj umi . Meutim ovo pravilo ne vai za razliite vrste drvea . VISINSKA STRUKTURA je u jednodobnim umama analogna debljinskoj strukturi , ( zvonolika je ) , a kod prebirne ume u izvesnom smislu prati debljinsku strukturu , stim to je jasno izraen maksimum u najniem debljinskom stepenu . Za potpunije shvatanje visinske strukture znaajne su i visinske krive koje se za jednodobne ume nazivaju krivom stanja . Ova kriva je razliita za razliite starosti . Tipino za visinsku krivu je strmo penjanje u najtanjem stepenu . Od stepena kada su se stable izborila za poloaj linija je poloenija , ponekad i ravna . 30 Visinska kriva za prebirne ume se naziva kriva razvoja , koja je po pravilu s-oidnog oblika i strmija je nego kriva u jednodobnim umama . Ovo se objanjava , injenicom da manje ili vie nazubljenu visinsku strukturu prati ianalogna visinska kriva . TEMELJNICEnisu karakteristianelement strukture i mogu razliito da variraju od vrste do vrste i od tipa do tipa ume. Njihova ukupna vrednost direktno zavisi od broja stabalai njihovih dimenzija i starosti . U celini gledano moe se konstatovati da je zbir temeljnica vei u jednodobnim nego u prebirnim umama . Tako Mileti za normalne prebirne ume konstatuje temeljnicu od 31-38 m2, a u bukovim jednodobnim sastojinama na Gou po pojedinim tipovima zabeleene su temeljnice od 30-52 m2 .( Kritian obrast predstavlja granicu obrasta iznad koje se moe redovno gazdovati umom ili ispod koje se moe redovno gazdovati-I iznosi 0.6-0.7 ). ZAPREMINA je izveden strukturni element kao funkcija broja stabala i dostignutih dimenzija . Strukturu po zapremini u jednodobnim sastojinama karakterie zvonolika kriva raspodele , sa najcee izraenom desnom u doba zrelosti sastojine ,a i u prebirnim umama ona je zvonolika , esto simetrina ili pomalo asimetrina u levo ili u desno . Na boljim stanitima esto je izraena leva asimetrija . Pored strukturnih karakteristika zapremina je znaajan pokazatelj stanja koje se dostie odreenim umama u odnosu na potencijal . Tako je Mileti u jednodobnim bukovim umama , Severnog Kuaja , a zavisno od razliite geoloke podloge utvrdio zapreminu u intervalu od 430-740 m2. U jednodobnim umama hrasta lunjaka , praumskog karaktera u Sremu su konstatovane zapremine preko 650 m3 u 90 -oj godini . U razliitim tipovima uma na Gou zatiemo zapremine od 349 do 758 m3. ZAPREMINSKI PRIRAST je znaajan pokazatelj proizvodnih efekata , ali mu se mora prilaziti sa rezervom zbog velikih varijabilnosti i uglavnom sa analizira sa ostalim navedenim elementima . 3111.ELEMENTI VREMENA PRI UREIVANJU UMA Jedna od glavnih komponenti planiranja jeste vreme . Osnovna jedinica vremena u planiranju je jedna godina . S obzirom na specifinosti proizvodnje u umi znaajan elemanat vremena je vegetacioni period . Vrlo vaan period vremena je ureajni period ili plansko razdoblje , a zavisno od gazdinskih ciljeva postoji itav niz vremenskih odseaka znaajnih za planiranje gazdovanja umama . ZRELOST STABALA ZA SEUje usko vezana za vreme . U osnovi ona moe biti ekonomska zrelost ili bioloka zrelost . Ekonomska zrelost podrazumeva dostizanje dimenzija kod koji stablo ili sortiment moe da zadovolji neku drutvenu potrebu . Ipak ona nije iskljuivo vezana za dimenzije , stabala nego je zavisna i od ekonomskih momenata . Ova zrelost se kree u vrlo irokim granicama npr. Zrelostkod koje se obezbeuje sitna tehnika graa ,elezniki pragovi ,kolarsko drvo , u odnosu na zrelost pri kojoj se obezbeuje furnir , trupci za ljutenje . .. Na osnovu svega zakljuuje se da je ekonomska zrelost najpre vezana za postignute dimenzije , tj. odreene prenike i odreene visine duine trupaca , duine stabala . Prema nekim autorima ti prenici su prenici na prsnoj visini,na sredini sortimenta ili na tanjem kraju . U visokim jednodobnim umama zrelost stabala za seu se odnosi na vei deo inventara po broju stabala .Ona se posredno utvruje po broju godina ili na osnovu vremenskog perioda potrebnog da navedeni vei deo stabala dostigne eljene dimenzije .Zato se u prvom sluaju govori o stabaonom , a u drugom sluaju o sastojinskom gazdovanju . Zrelost moze biti i bioloka , ona se u izdanakim umama najee vezuje za vreme ili godine u kojima je reproduktivna sposobnost najjaa .U sluajevima kada se izdanaka uma planski prevodi prirodnim putem u visoki uzgojni oblik,za ove uslove vai pravilo preneseno iz visokih uma , tj .zrelost u kojoj stable poinju da plodonose . U pravilnoj visokoj umi donja granica bioloke zrelosti je odreeno vremenom i starou sastojina pri kojoj stabla poinju obilno da plodonose . Gornja granica zrelosti je utvrdjena fiziolokom zrelou odumiranja . I jedna i druga zrelost razliito traju kod razliitih vrsta drvea o emu se mora voditi rauna pri utvrivanju planskog trajanja proizvodnje . Za plansko utvrivanje zrelosti za seu , obino se koriste naturalni i finansijski pokazatelji . Naturalni su deo materije planiranja gazdovanja umama , a finansijskimse bavi ekonomika umarstva . Vezanoza naturalne pokazatelje zrelosti imamo tzv .tehniku zrelost i zrelost maksimalne proizvodnje zapremine . 32 Tehnika zrelost podrazumeva vreme u kome u sastojini dostiemo najveu koliinu eljenih sortimenata odreenog kvaliteta ili dostiemo najpovoljniji odnos eljenog-glavnogi prateih sortimenata . Maksimalana proizvodnja zapremine predstavlja vreme (zrelost ) u kome celokupan zapreminski prirast sa do tada iskorienim prorednim prinosom , dostie maksimalnu vrednost . Finansijski pokazatelji su neodvojivi od predhodnih i uglavnom se vezuju za vreme kada se postie maksimalni finansijski efekat , vreme najbreg obrta kapitala , vreme najpovoljnije rentabilnosti itd 33 12.OPHODNJA Polazei od predhodnih optih odrednica pri planiranju gazdovanja umama u jednodobnim umama jedan od najznaajnijih elemenata vremena je OPHODNJA , a ona predstavlja unapred ,planski utvreno trajanje proizvodnog procesa , vezano za jednu osnovnu vrstu drvea pojedinano na nivousvake pojedine gazdinske klase . U dosadanjoj praksi planiranja gazdovanja umama , pri klasinom shvatanju , definisane su tri vrste ophodnje :

1) Tehnika ophodnja , podrazumeva dostignutu starost sastojine u kojoj imamo najveu koliinu , ciljem gazdovanja utvrenih eljenih sortimenata . 2) Finansijska ophodnja je vreme u kome je seom u sastojini mogue dostii maksimalan finansijski efekat . 3) Ophodnja maksimalne proizvodnje zapremine, vezana je za vreme u kome sastojina dostie svoj proizvodni maksimum po koliini nevezano za sortimentnu strukturu . U savremenim okolnostima planiranja gazdovanja umama , od pojedinih autora se spominju zavisnosti duine trajanja ophodnje od prioritetne funkcije uma , npr. U rekreativnim umama ophodnja moe da se vezuje za fizioloku zrelost- zrelost odumiranja . U zatitnim umama ophodnja je po pravilu dua nego kod proizvodnih uma kod istih vrsta drvea . Ophodnja moe zavisiti od otpornosti pojedinih vrsta drvea na tetne uticaje biotikog i abiotikog porekla , u pojedinim starostima .U celini gledano duina trajanja proizvodnog procesa najee zavisi od biolokih odlika vrsta drvea , od kvaliteta stanita , cilja gazdovanja . Danas se pominje i ophodnja vezana za maksimalnu potronju ugljen dioksida . U sutini gledano ophodnja je , u savremenim okolnostima , vreme u kome vrste drvea iz sastojine koju one izgrauju postiu optimalan funkcionalan efekat . Ophodnje su razliite za razliite vrste drvea i na osnovu dosadanjeg praktinog i teoretskog iskustva , u naim uslovima one su : za hrast kitnjak 200 godina , ako je vetaki obnovljen 160 godina , za poljski jasen 140 godina , za sladun i cer 120 godina , za crniI beli bor 120-160 godina , za bukvu oko 120 godina . Po pravilu u zatitnim umama . ophodnje su , od gore navedenih , due za oko 20 godina . 34U vetaki obnovljenim sastojinama ophodnje su obino za oko 20 godina krae od gore navedenih .U izdanakim umama duina trajanja ophodnje zavisi od cilja gazdovanja sumama . Tamo gde je izdanacka suma trajna kategorija , najea duina trajanja ophodje je 40 godina , a ophodnja se produava na 60 , 80 ili 100 godina u sluaju indirektne konverzije . Ophodnja za bagrem u naim uslovima je 30-40 godina , nevezano za poreklo , za intenzivne zasade topola 20-25 godina , a za vrbe 15-20 godina . Najnia ophodnja je kod koaracke vrbe 1 godinu i kod pitomog kestena , za drke za kiobrane 1-2 godine . Ophodnja se ne odreuje za speificne objekte zatite prirode , rezervatskog tipa . Znaaj ophodnje je istaknut i vezan za utvrivanje prinosa kod jednodobnih uma veliina prinosa vezana je za povrinu , a direktno zavisi od ophodnje f1=P/u . Od duine trajanja proizvodnog ciklusa zavisi i ekonomska organizacija gazdinstva , a u skladu sa prethodnim konstatacijama . Na kraju od ophodnja zavisi i ukupna proizvodnja. 3513.DOBNI RAZREDI ILI KLASE STAROSTI U praktinom ureivanju uma , svesni problema vezanih za duge vremenske odseke , u jednodobnim umama , ophodnja se deli na jednake odseke vremena , na DOBNE RAZREDE . DOBNI RAZREDI podrazumevaju skup povrina sastojina ije se starosti nalaze u odreenim granicama . irina dobnih razreda po pravilu zavisi od ophodnje i porekla sastojine . Za ophodnje due od 80 godina , irina dobnog razreda je 20 godina , a za ophodnje od 40 -80 godina , irina dobnog razreda je 10 godina , dok je za ophodnje od 20-40 godina irina dobnog razreda 5 godina . Prva irina od20 godina je najee vezana za visoke ume , osim u sluaju , i to ponekad , umskih kultura . irina dobnog razreda od 10 godina , najee je vezana za izdanake ume, a od 5 godina za intenzivne zasade vrba I topola . Broj dobnih razreda raste sa produavanjem ophodnje kod jednake irine dobnog razreda , a takoe,logino , raste sa skraivanjem irine dobnog razreda kod nopromenjene ophodnje . irina dobnog razreda uslovljena je i irinom opteg podmladnog razdoblja . U vezi sa tim , u jednodobnim umamase smenjuju stabla ije se razlike u starosti kreu u granicama jednog dobnog razreda.U specifinim uslovima borovih uma , ponekad i smevo jelovih , a ree bukovih , u dosadnjoj praksi formirani su dobni razredi irine od 40 godina u skladu sa duinom trjanja opteg podmladnog razdoblja .

Vrlo vaan element u planiranju gazdovanja umama je i tzv. Stvarni razmer dobnih razreda , koji podrazumeva grupisanje sastojina na nivou jedne gazdinske klase , u okviru jednog umskog podrucja , na osnovu starosti , po klasamastarosti . Stvarni razmer dobnh razreda slui za prikaz stanja uma i ocenu stanja vezanog za starost,za poreenje stvarnog i normalnog razmera dobnih razreda i na toj osnovi slui za ocenu mogunosti korienja u budunosti , posebno sa aspekta obezbeenja trajnosti prinosa . Normalna povrina jednog dobnog razreda se dobija iz odnosa ukupne povrsine gazdinske klase , na nivou umskog podruja i broja dobnih razreda . Al = P / br.dr. Stvarni razmer dobnh razreda je dalje indikator dinamike korienja ume u prolosti i u jednoj meri indikator mogueg korienja u budunosti . 36U cilju to realnije procene zateenog stanja uma , povrine sastojina u jednom dobnom razredu se obavezno prikazuju u dve kategorije : slabo i dobro obraslo . Iz odnosa stvarnog i normalnog odnosa dobnih razreda , moe se pretpostaviti nekoliko karakeristinih sluajeva :1.Nornalni tip- kod njega se stvarni i normalni razmer dobnih razreda prekrivaju. 2.Priblino normalan tip sa izvesnim razlikama u povriinama stvarnog razmera dobnih razreda u odnosu na normalne povrine . 3.Nenormalan tip- sa velikom razlikom povrina zrelih i prezrelih sastojina . Danas je vrlo redak u naim uslovima , sem ponekad u zasadima topola i vrba , izazvan oteanim plasmanom drveta . 4.Nenormalan tip sa vikom povrina srednjedobnih i dozrevajuih sastojina i manjkom povrina sastojina svih ostalih kategorija.5.Nenormalan tip sa vikom povrina najmlaih kategorija sastojina i manje vie izraenim manjkom sastojina svih ostalih kategorija . U prvom i drugom sluaju normalnosti korienje vezano za povrsinu moe biti blisko normalnom U prvom sluaju nenormalnosti korienje vezano za povrinu je najee vee od normalnog U drugom sluaju trajnost korienja se obezbeuje uglavnom prorednim prinosom U treem sluaju nenormalnosti od korienja- nema nista . RADI UTVRIVANJA STANJA UMA PO STAROSTI , VEZANO ZA DOBNE RAZREDE , NEOPHODNO JE U OKVIRU PRAKTINIIH RADOVA REALNO UTVRDITI STAROST SASTOJINE . I 1-20 GOD II 21-40GOD III 41-60 GOD IV 61-80 GOD V 81-100 GOD VI 101-120 GOD 3714.VREME PRI UREIVANJU PREBIRNE UME Pri ureivanju prebirnih uma znaajni elementi vremena su : 1.STADIJUM VEGETIRANJA predstavlja vreme koje stable odreene vrste drvea , a najcee jele ,mogu da provedu u zaseni , pri tom sa minimalno izraenim fiziolokim funkcijama . Ovo vreme ponekad traje i po nekoliko stotina godina. Po Bankoviu neke jele imaju stadijum vegetiranja i po 250 godina . Znaaj ovog vremena pri prebirnom nainu gazdovanja je u tome to stabla koja vegetiraju predstavljaju neophodnu rezervu i po potrebi se mogu ukljuiti u aktivnu proizvodnju .

2.VREME PRELAZA je vreme koje je potrebno stablu da ojaa svoj prsni prenik ( od polovine prethodnog stepena do polovine stepena u kome se nalazi ) za itavu irinu stepena i pri tom ue u naredni debljinski stepen . Dok po drugim definicijama , to je broj godina potreban da stablo poraste itavu irinu stepena . Vreme prelaza moe biti : a) individualno odnosi se na jedno stablo ili bilo koje stablo u sastojini

b) proseno- moe se odnositi na proseku okviru jednog debljinskog stepena ili proseno za itavu sastojinu . Ponekad se ovo prvo vezuje za srednje stablo stepena i ono je vrlo znaajno pri praktinom ureivanju uma , dok ovo drugo ( proseno ) vreme na nivou sastojine nema neki praktian znaaj . Vreme prelaza se dobija direktno buenjem stabala na prsnoj visini i izbrajanjem broja godova na duini izvrtka jednakoj polovini irine stepena . Znaaj vremena prelaza se ogleda i u tome da ono pokazuje sloene odnose stabala u istoj prebirnoj umi . Vreme prelaza nam direktno slui za odreivanje vremena zadravanja , odreivanje veliine prirasta u prebirnoj sastojini , kao i prinosa . Vreme prelaza je uvek neto due u neureenim prebirnim ili praumskim tipovima uma . Inae pravilo je da se vreme prelaza skrauje idui od slabijih ka jaim debljinskim stepenima. Krae vreme prelaza po pravilu znai i povoljnije ukupne odnose u prebirnoj umi , a produavanje vremena prelaza i njegovo due trajanje ukazuje na izvesne probleme vezane za trajno ouvanje prebirne strukture na spor pokret inventara . Ponekad i prekratko vreme prelaza ima nepovoljne efekte na prebirnu strukturu jer sastojina tada vue ka jednodobnosti . 38Varijacija irina vremena prelaza u tanjim stepenima je po pravilu znaajnija u odnosu na jae stepene . 3.VREME ZADRAVANJA ,predstavlja broj godina koji je potreban da stablo poraste od donje do gornje granice debljinskog stepena i pri tom pree u sledei jai stepen ; odnosno broj godina u komese stablo zadri u granicama jednog stepena . Odreuje se kao aritmetika sredina vremena prelaza 2 susedna debljinska stepena : Sd=( Td-5+Td )/2Moe se odrediti i grafiki , oitavanjem sa krive vremena prelaza , pomerenog za pola irine stepena u nazad (u levo ). I vreme zadravanja se koristi na slian nain kao i vreme prelaza . 4.URATANJE je jedna od najznaajnijih pojava vezana za trajno obezbeivanje prebirne strukture . Odnosi se na deo inventara koji u toku ureajnog perioda ojaa i preraste taksacionu granicu .Urasla stable se prilikom inventarisanja posebno evidentiraju , posebno se i obraunavaju kako bi izbegli greku u odnosu na odreivanje inventara pri kontrolnom metodu . Urasla stable , u sutini , nadoknauju iskorieni deo inventara . Specifina jednokratna vrsta uratanja poznata je ikod jednodobnih uma kada itava sastojina prerasta taksacionu granicu . I ovoj injenici treba voditi rauna pri ureivanju jednodobnih uma , posebno kodintenzivnih zasada kod kojih iz niega na kraju ureajnog perioda zatiemo vrlo visoke iznose zapremine . Nije dobro ni prebrzo , a ni presporo uratanje u prebirnim umama . Prebrzo moe inicirati prejak intenzitet zahvata pri korienju , a presporo uratanje , u krajnjem sluaju , dovodi u pitanje trajno ouvanje prebirne strukture . Uratanje je u direktnoj vezi sa povoljnou uslova za pojavu podmladka u prebirnoj umi . Proraivanje podrazumeva brzinu pokreta inventara iz stepena u stepen po uratanju . Ovo se regulie , tj .njegova brzina , izvrenjem prebirnih sea , a dobrim delom je uslovljeno i veliinom prenika seive zrelosti . Uratanje u prebirnoj umi se naziva unutranje uratanje , a u jednodobnim spoljanje uratanje . 5.OPHODNJICApodrazumeva unapred i planski utvren broj godina izmeu dva prebiranja .esto se naziva i turnus. Ophodnjica moe biti individualna-kad se odnosi na jednu sastojinu; i opta-kada se odnosi na sve sastojine jedne gazdinske klase. U ureenim gazdinstvima, sa intenzivnim gazdovanjem, ustaljen je redosled prebirnih sea po pojedinim odeljenjima tj. sastojinama u njima. 39 Ophodnjica moe biti : Slobodna-slobodno utvrena i prema dosadanjoj praksi moe biti :kratka (10 godina), srednje duga (10-20 god.) , i duga ( preko 20 god.).U naim uslovima ophodnjica je 10 godina tj. jednaka je duini trajanja ureajnog razdoblja.Vezana-vezana je za vreme prelaza stepena u kome se nalazi prenik seive zrelosti. Ovo je usko vezano za princip trajnosti obezbeenja broja stabala . 6.RELATIVNA STAROST , predstavlja zbir vremena zadravanja od taksacione granice do posmatranog prenika najcee do precnika seive zrelosti. Znaajan element vremena u svim situacijama je potrono razdoblje a odnosi se na vreme , planski utvreno za koje cemo da iskoristimo odgovarajuu zapreminu zrelih i sastojina ili zrelog i prezrelog drveta . 7.VREME IZJEDNAENJA ,je elemenat vremena u prebirnoj umi za koji je mogue , po realnim pretpostavkama , izjednaiti stvarnu sa normalnom zapreminom optimalnom . Ovo direktno zavisi odzateenog stanja sastojina vezano za strukturu po broju stabala , za razmer smese , za zdravsteno stanje , a u odnosu na utvreni optimum .

4015 .OPIS STANITA I SASTOJINE Po zavravanju rekognosciranja terena , obeleavanja unutranjih i spoljanjih granica prirodne podele prostora , pristupa se izdvajanju sastojina . Osnovni elementi za izdvajanje sastojina su : namena , tip ume ili bonitet stanita ,vrsta drvea , smesa ,poreklo , strukturni oblik , sklop , razvojna faza u jednodobnim umama , zdravstveno stanje , ouvanost , kvalitet ... Izlasku na terenprethodi izrada skice koja sadri : granice odeljenja , broj odeljenja i brojeve dodirnih odeljenja , ucrtan sever i razmeru , ucrtane granice dosadanjih odseka, ako ih je bilo , ucrtane pravce po kojima se treba kretati , putave ,pravce i druge elemente , ako ih ima u odeljenju .Ucrtani pravci su zapravo ordinate kao osnov za geodetsko snimanje granice buduih odseka . Prolaskom kroz sumu po ucrtanim pravcima zapaaju se razlike o urednostima pojedinih elemenata , i ako ima potrebe izdvajaju se sastojine . Granice sastojina se korektno unose u skicu i korektno se obeleavaju na terenu i pri tome se mora voditi rauna o minimalnoj povrini za izdvajanje sastojine . Sastojine se obeleavaju malim slovima abecede , tako to se prvim slovom obelei najvei odsek po povrini , pa onda redom ostali ; odseci se obeleavaju od viih ka niim poloajima . Pored sastojina na terenu se izdvajaju i ostali elementi od znaaja za gazdovanje , korektno se geodetski snimaju i unose na kartu , a to su obino neobrasle povrine , povrine pod vodom , infrastrukturni objekti , itd... Pored izdvajanja neophodno je i korektno opisati i stanite i sastojinu pri ureivanju uma . Naime prolaskom kroz umu prikupljaju se glavne informacije o odlikama ova dva elementa , i to opis stanita obuhvata : Ekspoziciju Nadmorsku visinu Nagib terena Reljef Geolosku podlogu Tip zemljita Mrtvi umski pokriva Humifikaciju Zeljaste biljke bunje Korov Posebno se po potrebi ustanovljava stepen erodibilnost zemljlita i prisustvo podzemne vode ( na ravniarskim terenima) 41 Nadmorska visina se oitava sa topografske karte i upisuje se u odeljak kao tzv. visina gornje i donje take . Ekspozicija se oitava sa topografskih karata , ili se ustanovljava na terenu .Ako je teren izlomljen onda se upisuje dominantna ekspozicija ili dve dominirajue . Nagib se upisuje u stepenima , a opisno teren moe biti : ravan ( do 5 ) , umereno strm (5-10) , strm (10-20 ) , vrlo strm ( 20 -30 ) i vrletan ( preko 30). Reljef se opisuje kao : konkavan , konveksan , padina , sedlo , vrtaa , strana ... Geoloka podloga se oitava sa dravnih geolokih karata ili se ustanovljava direktno na terenu , pri emu se moraju ustanoviti i vrsta i stepen raspadnutosti geoloke podloge . U nekim sluajevima bolje je direktno utvrditi geoloku podlogu , zbog neadekvatnosti razmere geolokih karata . (1:50000) . Potom se ustanovljava tip ili podtip zemljita , moesa aktivnih pedolokih karata ili direktno na terenu , pri emu ustanovljavamo geo fizike odlike dubinu , kompaktnost ,strukturu , granulometrijski sastav , vlanost ,boju . Po pravilu bi trebalo ustanoviti i glavne hemijske odlike,sadraj glavnih hemijskih elemenata , kiselost zemljita i vode , a u zadnje vreme poseban znaaj se poklanja prisustvu tekih metala u zemljitu : Cd ,Pb, Zn ,Cu,Hg , ... Ako je predhodno izvreno tipoloko definisanje prostora gazdinske jedinice , onda je podtip sadran u opisu tipa ume . Mrtvi umski pokriva se definie prisustvom i dubinom , a sa ovim je direktno vezana i brzina humifikacije , i ona moe biti vrlo povoljna -1 godina , povoljna -1-3 godine , srednje povoljna 3-8 godina , nepovoljna preko 8 godina . Prizemna flora se opisuje kao : nema je , retka , srednje gusta , gusta i vrlo gusta . Vrlo je vano konstatovati diferencijalne i karakteristine vrste konkretne umske zajednice i pri tom se opisuju dominantne vrste u spratu prizemne flore . bunaste vrste se opisuju na isti nain kao i prizemna flora : nema , retka ,srednje gusta , gusta i vrlo gusta . Zakorovljenost je vrlo vana ako je ima , u zrelim i dozrevajuim sastojinamakao ograniavajui faktor uspenom prirodnom podmlaivanju . Glavne korovske vrste u naim uslovima su : bujad ,kupina ,kopriva ,zova ... 42Posebno se za svaku sastojinu evidentira i stepen ugroenosti od erozije u cilju realnog namenskog definisanja prostora na ekolokim osnovama . Tako svi nagibi veci od 20 stepeni upuuju na ugroenost od vodne erozije . Na ravniarskim terenima u blizini velikih plavnih voda ,potrebno je pratiti gornju visinu podzemnih voda i uestalost plavljenja povrinskim vodama . Opis sastojina obuhvata : Opis vrste ili vrsta drvea . Prema vaeim obrascima mogue je evidentirati6 vrsta u sastojini , a ako ih ima vie one se grupiu u ostale tvrde ili meke liare ili etinare . Meovitost sastojine u osnovi moe biti stablimina ili grupimina , a kod vestaki podignutih sastojina moebiti : na pruge ,redove ,krugove ,gnezda . Sastojinska pripadnost , je najee definisana , poreklom , vrstom drvea , strukturnim oblikom i ponekad ouvanou . Potom se utvruje sklop ili obrast sastojine koji moe biti : vrlo gust , gust , potpun , redak ,prekinut . Poreklo sastojine , ako je meovita , dobro je opisati da li je dovoljan broj stabala,visokog porekla . Dalje se opisuje kvalitet svake evidentirane vrste drvea u sastojini (6 vrsta ) ,a kvalitet se vezuje za pravost , punodrvnost ,istou od grana . Kvalitet se moe vezatii za postojeu sortimentnu strukturu . Posebno u poslednje vreme je potrebno u svakoj sastojini utvrditi zdravstveno stanje , evidentirati tetoine i ugroavajue faktore , tete od oveka ,stoke , divljai ,snega ,vetra ,insekata , gljiva ... U prebirnim sumama posebno se opisuje podmladak i to po vrstama drvea , brojnosti , kvalitetu ,zdravstvenom stanju,uraivanju . Pojava podmladka se opisuje i u jednodobnim zrelim i dozrevajuim sastojinama , ako ga ima . Pored navedenog obavezno se za svaku sastojinu utvruje njena namena i prioritetna uzgojna funkcija . 43 16.TRAJNOST Poredinjenice daje ureivanjeumanastalokao posledicastanja dajeumasvemanje i dapostojeproblemiobezbeivanjaljudskihpotreba,ustartusauvoenjemplanskog gazdovanja , prvi problem je bio obezbeenje trajnosti . PrinciptrajnostiuvedenjeupraksuureivanjaumauNemakoj,aposlejeproirenina celuEvropu.Pojamtrajnostijeneutralnogkarakteraiodnosisena:trajanje,postojanje, kvalitet i stalnost prisustva dejstva . Pojam trajnosti uvek iza sebe ima re koja se odnosi na znaenje . PrvopoimanjetrajnostiuuredjivanjuumaodnosilosepoHartigunatrajnostprihodau drvetu.Natimosnovamanastalajeipoznataestarskametodaodreivanjaprinosa.Utim prvim razmatranjima trajnostse vezivala za povrinu , a to je potom podrazumevala i trajnost vezanuzazapreminu.Kakotrajnostprinosadirektnozavisiodkontinuitetauproizvodnji( nerealniteortiarisukrajemprologvekatrajnostvezivalizaproizvodnju),posebnoprva vrstatrajnostivezanajezatrajnostprihodaunovcu.Ovostanovitejeposebnoaktuelnou kapitalistikim zemljama. Premaklasinimshatanjimatrajnostproizvodnjepresvegazavisiododnosastvarnogi normalnog stanja u umskom kompleksu . Tako imamo : najstroijetrajno gazdovajnjeusluaju kadajeumski kompleksinormalnom stanju po svim kriterijumima pa su proizvodnja i prinos normalni .strogotrajnogazdovanjevezanozasluajevekadapostojiminimalno odstupanje stvarnog od normalnog stanja, npr. Minimalne razlike u zapremini stvarnog i normalno pretpostavljenog optimuma .umereno trajno gazdovanje podrazumeve znatna odstupanja izmeu zateenog i normalnog stanjaprekidno trajno gazdovanje koje se odnosi na izolovane sastojine .

Saraznihteorijaipraksiuplaniranjugazdovanjaumomprelosenaintegralnisistem planiranjanaviestrukeuinketj.polifunkcionalnokorienjeukupnihpotencijalau umskim podrujima . U skladu sa tim proireno je i shvatanje trajnosti . Trajnostsedanas,uiremkontekstunazivaiodrivimrazvojem,apritomimamodva razliita shvatanja trajnosti :44statiki vezano za trajnost stanjadinamiki vezano za trajnost dejstva Trajnost stanjaobinosevezujezapostojanjepovrinepodumom,zapremine,kapitala ,materijalnih sredstava , radne snage . Trajnostdejstva,obinosevezujezapostojanjetrajnostiprirasta,proizvodnje,trajnost vrednosti uveanja kapitala , obezbeenja radnih mesta , infrastrukturnih uinaka. Dovoljnojepretpostavitipromeneuumskimekosistemimadabiseovoprihvatilokao logina injenica . Premaruskiminaimiskustvima,udobrojmerinesvenostatikoshvatanjetrajnostije vezanozaprostureprodukciju,dokjedinamikoshvatanjetrajnostivezanozaproirenu reprodukciju . I danas su to znaajni problemi u naim uslovima , prouzrokovani , pre svega , nedovoljnom povrinom pod umom , nepovoljnim zateenim stanjem uma, nedovoljnim inventarom . Dalje,trajnostjeusavremenimuslovima,uslovljenaminimalnompovrinom; proizvodnimkapacitetima;sigurnouproizvodnje;obavezomobnavljanja; poumljavanja i ouvanju proizvidnog potencijala stanita . Razliita su stanovita vezana za minimalnu povrinu pod umom sa aspekta trajnosti , ona jesaklasinogstanovita,unaimuslovima,bilavezanazaminimalnupovrinugazdinske klaseujednodobnimumamaod100ha.Premasavremenimiskustvimataminimalna povrinasekreeod5haujednodobnimdo50hauprebirnimumama,alivezanoza proizvodnufunkciju. Kodtrajnostisaaspektainfrastrukturnihuinaka,tapovrinazavisiod intenzitetapotrebezakorisnimdejstvom.Ponekadipovrinemanjeod1haimajutrajno koristan uinak . Minimalniproizvodnikapacitetvezujesezapotrebupostojanjakritinemereinventarau umikojomseobezbeujedovoljnaproizvodnjaiprinosdabisedaljapreradamogla organizovati . Sigurnostproizvodnjejesajednestraneuslovljenapostojanjempovrinepodumom,postojanjemkvalitetaikvantitetaume,iudobrojmerijeuslovljenafaktorimanakojene moemo da utiemo ( klima ) . Obavezaobnavljanjaipodizanjanovihumajesvakakoimperativkojiobezbeuje kontinuitet u prirastu i proizvodji, mada se pod obaveznim ciljem gazdovanja podrazumeva i ouvanje proizvodnog potencijala stanita . 4517. MODELI KAO INSTRUMENT PLANIRANJA Uciljulakeocenezateenogstanjailakegpostupkapridonoenjuodlukauteoriji planiranja gazdovanja umama stvoreni su odgovarajui modeli koji se u osnovi tako i zovu modeliobjanjavanjaimodeliodluivanja.Osnovnimodel,usmisluobjanjavanjavezanjezanormalnostanjeume.Ovojerazliitoujednodobnimuodnosuna raznodobne tj . prebirne ume . Prema Hajeru,kojijeprviustanovioglavneuslovenormalnosti:normalnostanjejeono stanjekojeobezbeujejednakagodinjakorienja.Uslovinormalnostiikod jednodobnih i kod drugih strukturnih oblika su : obraslost odgovarajuom vrstom ili vrstama drvea potpuna obraslost povrine umomodgovarajui kvalitet stabala u sastojini Ujednodobnimumamauslovnormalnostijeizjednaenoprisustvopokategorijama starosti od 1 do n-te godine . Dalje , uslovi normalnosti u jednodobnim umama su : normalan prirast normalna zapreminanormalan stvarni razmer dobnih razredanormalan raspored dobnih razreda po povrinia , sa svim tim i normalan prinos . Normalanprirastpredstavljaprostzbirzapreminskihprirasta,sajednakihpovrina sastojineupriblinonormalnomstanju,starostiod1don-tegodine.Onjesvojom sutinomizjednaensanormalnomzapreminom,zaijesuuslovinormalnostimalopre istaknuti . Normalanrazmer dobnih razredauslovljenjenormalnom povrinom dobnih razreda, a ona se dobija kao kolinik povrine 1 gazdinske klase i broja dobnih razreda .( A= F/Z Z=u/n , u-ophodnja , n-irina dobnih razreda ) . Kodobezbeenihprethodnihpretpostavkiiuzizjednaenistvarniinormalnirazmer dobnih obezbeuju se ujednaena periodina korienja . Uslovnormalnostijeinormalanrasporeddobnihrazredapopovrini,tj.raspored povrina sastojina ije se starosti nalaze u odreenim granicama starosti . Ovaj uslov je i najteeobezbediti,posebnopolazeiodstvarnogzateenogstanjaumskogkompleksau vreme izrade planova . Prema Hanevinklu treba razlikovati :realno stanje uma ono stanje koje zatiemo na terenu46normalno-uravnoteenostanjedugoroanciljkometeimo,asobziromna sloene odlike ume , ovaj cilj je obino trenutnog karakteraciljnostanjekategorijaizmedjurealnoginormalnogstanja,dostinau kraem odseku vremena . Usluajukadasuzadovoljeniprethodniuslovi,korienjejejednakonormalnom prirastunanormalnojpovrinibilodajegodinjegiliperiodinogkarakteraiutom sluaju i ono se smatra normalnim . Upraksiplaniranjagazdovanjaumamaestosurazloziodustajanjaodutvrenog normalnogstanjavezaniza:nedovoljnuzastupljenostosnovnihvrstadrveausastojinama kojesupreleophodnje , estoje obraslostnagranicama kritinogobrasta(Kritianobrast predstavljagranicuobrastaiznadkojesemoeredovnogazdovatiumomiliispodkojese moeredovnogazdovati-Iiznosi0.6-0.7),lokvalitetstabalausastojini,izraenodejstvo ugraavajuihfaktora(vetar,sneg,poari...)iutimsluajevimaopravdanupotrebuza skraivanjem unapred utvreene ophodnje . Sveovonavedenovaizaumskekomplekseukojimajekaoprioritetanciljistaknuta proizvodna funkcija vezana za proizvodnju drveta odreenog kvaliteta . Unekim drugimsluajevima,vezanozanekedrugeprioritetnefunkcije ,vaeidrugaiji uslovi normalnosti .npr. u lovno uzgojnim centrima za intenzivno gajenje divljai ustanovljava seoptimalanodnosobraslihineobraslihpovrina.Ovovaiizarekreativneumegdese insistira na niim vrednostima obrasta . U umama zatitnog karaktera insistira se na duim ophodnjama u cilju smanjenjapovrina jednakihgodinjihseita,auzatienimobjektimaprirodesobziromnakonzervatorski karakter gazdovanja u njima , skoro da i nema potrebe da se razmatra pitanje normalnosti . 47 18. NORMALNO STANJE VISOKE PRAVILNE UME Osnovnapretpostavkakojaobezbeujetrajnostgazdovanjaumamajenormalnostanje koje podrazumeva kome se tei cije su osnovne karakteristike : da je teko dostian i kratkog trajanja uslovljeno sloenou ume kao prirodnog ekosistema . Normalnostanjeuvisokimjednodobnimumamavezujesezakontinuelannizsastojina jednake povrine od 1 do n-te godine starosti . Odredjuje se preko :normalnog prirastanormalnog obrasta normalnog broja dobnih razredanormalne irine jednog dobnog razredanormalnog prostornog poretka normalne zapremine normalnog prinosa ili etata Znaajnekarakteristikekojetrebaanaliziratisui:normalnosevodobauodnosuna stvarno ili nenormalno sevo doba . Normalni prirast uslovljen je potpunim obrastom povrna sastojina pojedinihklasa starosti ,obraslihodgovarajumvrstamaipritomdobrogzdravstvenogstanja.Pritomjeukupna proizvodnjailiprirastjednakzbiruzapreminskihprirastapopojedinimgodinama,odnosno povrinama u pojedinim klasama starosti od 1 do n-te godine . Normalnapovrinagazdinskihklasadobijaseizodnosaukupnepovrinegazdinskih klasa i ophodnje .( f1=F/u) . Normalnapovrinajedneklasestarostidobijaseizodnosaukupnepovrinejedne gazdinske klase i normalnog broja dobnih razreda .( A=F/z ). Normalan broj dobnih razreda dobija se iz odnosa ophodnje i irine dobnih razreda (z=u/n). Normalnairinajednogdobnograzredautvrujeseizodnosaophodnjeibrojadobnih razreda,auslovljenajeduinomtrajanjaophodnjeizavisokeumeje20godina,za izdanake 10 godina , a za intenzivne zasade vrba i topola je 5 godina .

Normalnazapreminajerazliitaodgodinedogodine,odperioda doperioda,apritome trebauvekimatiuvidusastojineukojimasuvreneprethodneseetj.proredneseei,sa druge strane sastojine u kojima nisu vrene prethodne see . Normalno stanje po klasama starosti u jednodobnim umama vezano za zapreminu nalazi seutablicamaprinosaiprirasta.Normalnazapreminadirektnojezavisnaodnormalnotg sastava po vrstama drvea( u skladu sa tipolokom pripadnou i potencijalom stanita ) , od normalnog obrasta ( najmanje gustog ) , i dobrog zdravstvenog stanja . 48 Ukolikojezateenostanjepoprirastu,pobliskostistvarnoginormalnograzmera dobnihrazredaipozapreminibliskonormalnom,ondajeikorienjedrvetablisko normalnom . Ovi zakljuci su vezani iskljuivo za proizvodnu funkciju uma. Noramalannizseistapredstavljatakavprostorniporedakseistakojiseukontinuitetu prostorno naslanjaju jedno na drugo . Normalnoseivodobajeuslovljenoophodnjom,astvarnoseivodobajeuslovljeno stanjemumaiestoseovadvaterminaznatnorazlikuju.Svakakodajenormalnostanje uslovljenoprioritetnomfunkcijomumeionoudosadanjimuslovimaintegralnog gazdovanja,meunekimfunkcijamajekomplementarno,amedjunekimrazliito.npr. Normalno stanje u rekreatrivnim umama potpuno drugaiji odnos obrasle i neobrasle povrine od 60-70% obraslogprema30-40 % neobraslog.Slinojeiuobjektimaintenzivnolovnog karaktera.Optimalnostanjeuumamazatitnogkarakterapodrazumevaduuophodnju,vei normalan broj dobnih razreda ,a time i srazmerno manju povrinu normalnog dobnog razreda . 49 19 .INVENTURA TABELARNI DEO OPISA SASTOJINE PRIKUPLJANJE TAKSACIONIH PODATAKA PRI PLANIRANJU GAZDOVANJA UMAMA Posleizdvajanjasasatojinainjihovogobeleavanjanaterenu,pristupaseprikupljanju taksacionih podataka pristupa se premeru inventuri . Ovomprethodiizradaskicailikaratataksacije.Skicaobaveznosadrigraniceodeljenjau kojimasevripremer,graniceodseka,ucrtanepravcekretanja,azimutpravacakretanjai razmeru . Dobro je da je skica na milimetarskoj hartiji radi lakeg praenja kretanja kroz umu . Prikupljanje podataka tj. utvrivanje stanja se vri na tri naina : potpunim premerom deliminim premerom procenom. Nainpremerazavisiodporeklasastojine,starostisastojine,vrednosti,stepena homogenosti ... Tako se totalni premer primenjuje : uprebirniomumama,posebnoprikorienjukontrolnogmetoda-stepen homogenosti 6.u visoko vrednim sastojinamazrelimiprezrelimsastojinama-sastojinamaposlednjegdobnograzreda-stepen homogenosti 7.Usvimostalimsastojinamaukojimabiprideliminompremeruintenzitet premera bio vei od 30 % -zbog neisplativosti. Delimianpremersemoevritiusvimsastojinamastepenahomogenostiod1-5i obezbeujeseprimenomstatistikihmetodauzoraka.Vriseusvimsastojinamaod srednjegmladikadosrednjedobnihuma;ukulturama;uvrednijimizdanakimumama; uopste usvimsastojinama homogenijeg sastava . Sa ekonomskog stanovita delimian premer je isplativiji od totalnog do intenziteta premera ( procenta primernih povrina )od 30 % . Tanost deliminog premera za Srbiju mora se kretati u opsegu od +- 8 % .

Prikupljanje podataka procenom moe se vriti u mladim homogenim sastojinama , a za sve vrstezakojeimamoizraenetabliceprinosaiprirasta.Procenasemozevritiusvim degradiranim i devastiranim sastojinama .50 Utehnolokomsmislu,premerpodrazumevaprikupljanjepodatakaobrojustabala, dostignutim prenicima i visinama po vrstama drvea i po debljinskim kategorijama .

Prema iskustvenim normama za svaku osnovnu vrstu se po svakom debljinskom stepenu meri minimalno visna za 5 stabala i bui se radi utvrivanja prirasta 5-10 stabala. Pri potpunom premeru premer prenika je odvojen od premera visina , a pri deliminom se vri zajedno na detaljnim krugovima . Na terenu se meri stvarni prenik i stvarna visina zaokruuje se na cm i dm . Radilakeanalizeprenicisegrupiuudebljinskestepeneidebljinskerazrede. Debljinski stepeni su po pravilu irine 5 cm , a debljinski razredi su irine 10 cm . Pri tome trebavoditi raunaopraguinventarisanjataksacionoj granici , a onajezavisokeume 10 cm , a za izdanake 5 cm . Postoji 7 debljinskih razreda ,7. je iznad 70 cm . Po prikupljanju podataka na terenu podaci se alju u bazu podataka, jedinstven podsistem za ureivanje uma i na odgovarajui nain se obrauju . Naizlaznojlistikojajetabelarnideoopisastanitaisastojina,sadranjebrojstabalapo vrstamadrvea,podebljinskimstepenima,pojedinicamapovrine;ukupnatemeljnica,po debljinskim stepenima i po jedinicama povrine ;ukupan zapreminski prirastpo vrstama drvea i po jedinici povrine ; ukupna zapremina po vrstama drvea po jedinici povrine . Ponekad se u koloni primedbe ustanovi i sortimentna struktura konkretne sastojine . Opisstanitaisastojina,svojomsadrinompredstavljajedanodnajosnovnijihtabelarnih pregleda o stanju uma konkretnog umskog kompleksa . Premadosadanjimiskustvenimnormama,jedanoperativacmoedaizmeri2.5do4ha dnevno pri totalnom premeru ; 25 krugova od kojih su 5 detaljni pri deliminom premeru ; ili 3 km pruga u srednje povoljnim prugama , uz dovoljan broj radnika . 51 20. NORMALNO STANJE U PREBIRNOJ UMI Osnovni uslovi normalnosti koji vae za jednodobne ume , a vezani su za odgovarajui sastav po vrstama drvea , potpun obrast , kvalitet stabala u sastojini , vae i za prebirne ume . Prebirnaumajeunormalnomstanjukadasvojomtrenutnonajpovoljnijom strukturom omoguava trajno korienje , tako da se po isteku ophodnjice ponovo u njoj uspostavi normalno stanje . Normalno stanje u prebirnoj umi moe biti normalno stanje pre see i normalno stanje poslesee.Normalno stanjepreseejeono stanje kojeomoguavadatrajno proizvodi najvei prirast zapremine odgovarajueg kvaliteta . Normale mogu biti pekulativne i realne. pekulativnesuzasnovanenaprenoenjuiskustavaizjednodobnihuma,iunjima vladajuce zakonitosti na prebirne ume . Realnenormalesevezujuzaosnovnestrukturneelementeuprebirnojumi:stepen vitkosti , projekciju kruna , temeljnicu , zapreminu i broj stabala . Normale daljemogu bitiinduktivnaideduktivne.Induktivne,sametodimakojeserazvijaju na osnovu pojedinanih nalaza u sumi ,a deduktivne na osnovu nalaza na velikim povrinama . Iporedsveganavedenogdanasseuteorijiipraksiureivanjauma,normaleu prebirnimumamavezujuzabrojstabala.Pritomsepoloodpretpostavkedabroj stabalauprebirnojumiopadaiduiodtanjihkadebljimstepenima,apritomeseu analazipolazi od debljih stepeni ,zbog injeniceda jebrojstabalavarijabilnijiutanjim stepenima . Postoji nekoliko vrsta normala , u odnosu na broj stabala : Fenetove normale kod njih je bitno da je normalan broj stabala ma kog debljinskog razreda , jednak normalnom broju stabala , pre see , prethodnog jaeg debljinskog razreda .Normale zasnovane na broju stabala dva susedna debljinska stepena Zasnivaju se na injenici da je taj odnos stalna i konstantna veliina , i obeleava se sa k. Taj odnos u naimuslovimazaosnovnevrstedrveaobinoiznosi1.2-1.5,maksimalnozajelu2.5. Polazeiodovezakonitosti,Liokurjekrajem19.vekamatematikipokusaoformulisati normalno stanje u odnosu na broj stabala u prebirnoj umi . Tako Liokurov zakon glasi : Broj 52stabala iduci od tanjih ka debljim stepenima u prebirnoj umi , uvek opada u vidu jedne geometrijske progresije u obrnutom smeruN= a + a * k + a * k 2 + ...+a * k n a-broj stabala u stepenu gde se nalazi prenik seive zrelosti. Normale zasnovane na vremenu prelaza . Premafrancuskimautorima,akasnijeipremanaimautorimaMiletiuiMilojkoviu, ustanovljeno je da se vrednost koeficijenta k uveava sa slabljenjem boniteta . U tom smislu su u uslovima francuske konstruisana 4 normalna niza stabala za prebirne ume razliite bonitetne pripadnosti . Normalan broj stabala u prebirnoj umi raste sa porastom koeficijenta k i sa porastom prenika seive zrelosti , tj. raste u oba sluaja u nepromenjenim uslovima .

Ureeni normalni niz je onoliko nizova po jedinici povrine , koliko godina ima ophodnjica , aophodnjicajenajceevezanazavremeprelazastepenaukomesenalaziprenikseive zrelosti . NormalnostanjekonstruisanonaosnovuLiokurovogzakona,predstavljamatematiki modelteskodostianupraktinomsmislu,ustvarnimsastojinskimprilikama.Takosena trenutkedostienormalnostanje,aliononemoedugodatraje.Ipakmodeljekoristanza objanjavanjevrlosloenestruktureprebirneumeinekihnjenihosnovnihodlika.Zatosei dalje koristi u teoretskom i praktinom smislu pri konstrukciji normala i ocene zateenog stanja uprebirnojumiinatimosnovamaprocenjujemogunostkorienjaubliskojidaljoj budunosti . 5321. ODREDJIVANJE PRECNIKA SECIVE ZRELOSTI U PREBIRNOJ SASTOJINI Gazdovanje u prebirnojumisepo praviluvezujezastabloiligrupu stabala, teseisamo gazdovanje naziva stabalnim . Analogno tome , i zrelost za seu u prebirnoj umi se vezuje za zrelost grupe stabala . Stablojezrelozaseuuprebirnojumikadadostigneodreenedimenzije.Postajalesu dilemedaliima smislaodreivati prenik seivezrelosti,pogotovukadseznadani osnovni kontrolnimetodneutvrujeovuzrelost,odnosnopoovomkontrolnommetodustablase podravajuusastojinisvedoksenanjimaostvarujeprirastkvalitetaiproizvodnja,ato ponekad znai sve do odumiranja stabala . Odravanjestabalajakihdimenzijauprebirnimsastojinama,ukrajnjemsluaju,znai uporedno uratanje podmlaivanje i ponekad gubljenje ciljne prebirne strunture . U odnosu na ovu injenicu postojala je grupa autora koja se zalagala za utvrivanje prenika seivezrelosti,jersenjihovimutvrivanjemkonkretizujuciljevigazdovanja,onipostaju realnijiipregledniji,toomoguujekonstrukcijunormalnogstanjapoLiokurovomzakonui omoguuje analizu prenika seive zrelosti na ostale elemente strukture . Utvrivanjeprenikaseivezrelostijekoristanelementekonomskepolitike,jerjasno ukazujedokkogseprenikauprebirnojumidostiemaksimalnaproizvodnjazapreminea time i maksimalan prinos . Prenikseive zrelosti , ikad je utvren, onjeu dobrojmerineodreeni na gorei na dole.Premadole,zatoto,iakonisudostigladimenzijezaseu,pojedinanatanka stabla moemo uklanjati iz sastojine u cilju popravke prebirne strukture ili popravljanja zdravstvenogstanja.Apremagore,zatotodostizanjedimenzijazaseuneznaii obaveznuseusvihstabalakojasu dostiglaprenik seivezrelosti, tj.deoinventara ove kategorijeseostavljauumiuciljupopunjavanjasklopa,regulisanjauratanjai podmlaivanja . NaGousu1958godine,kaopomonosredstvo,korienelinijezapreminskogprirast srednjih stabala stepena . Tokovi linija ovog prirasta su ukazivali na na naglo penjanje kod taje kategorijestabala,aondaskororavanujednaentoksvedonajdebljihkategorijastabala, debljineiiznad100cm.Ovainjenicaopravdavaiuvanjedebelihstabalausastojini,tj. opravdava opredeljenje da se prenici seive zrelosti vezuju za jake dimenzije stabala . Analiziranesulinijezapreminskogprirastananivouukupniogbrojastabala,pojedinih debljinskihstepenakonkretnegazdinskeklase.Ovelinijesuukazivalenamnogoranije 54postizanje kulminacije u stepenima oko 40 cm i potom naglo opadanje vrednosti . Ova injenica ukazujenavezivanjeprenikaseivezrelostizaznatnotanjestepene,tj.onbitrebalodase nalazi izmeu dva navedena maksimuma . U naim uslovima prenik seive zrelosti se utvruje na tri naina . Metod Borela zove se i metod maksimalne proizvodnje ili metod maksimalnog eksploataciteta,Boreljedoaodopretpostavkekojavaizajednodobneume,akoja kae:Maksimalnaproizvodnjasedostieustepenimaukojimaseizjednaujutekuii prosean zapreminski prirast . Problem u prebirnoj umi je to ne poznajemo starost , te se pekulativno dolazi do zakljuka da se prenik seive zrelosti nalazi u stepenu u kome se prosek prirasta obuhvaenih stepeni izjednauje sa prirastom poslednjeg obuhvaenog stepenailijenetomanjiodnjega.Ovajmetodpokazujedokojegranicebitrebalo ostavljati stabla u umi . MetodMiletia zovesei metod maksimalnogproseka prirasta : Penikseive zrelostinalaziseustepenuukomeseraunskimputemdostiemaksimalnavrednost prosekatekuihzapreminskihprirastaobuhvaenihstepenom.Iakojedrugaije definisan ovaj nain daje prenike seive zreslosti , bliske onima dobijenim po Borelu . Metod Matia , zove se i metod koeficijenata : Na osnovu velikog broja uzoraka u Bosni , Mati je doao do zakljuka da je odnos maksimalnog i prosenog zapreminskog prirasta , manje , vie stalan i izraen je koeficijentom koji iznosi 0.68 . Odnosno , prenik seivezrelostisenalazinaordinatipravougaonika,desnoodkulminacijezapreminskog prirasta , i toje taka u kojoj se izjednai povrina pravougaonikai nepravilna povrina zatvorena linijom zapreminskog prirasta i navedene ordinate . Ovimnainimaseutvrujupreniciseivezrelostiuprebirnimumama,aonizavisnood boniteta stanita ili pripadnosti odreenom tipu ume , iznose : Za jelu 35-80 cm Za bukvu 30-60 cm Za smru 35-70 cm Pri utvrivanju prenika seive zrelosti , zakljueno je da se izostavljanje prirasta ispod taksacionegranice,tetimeiizostavljanjaprirastanajtanjegstepena,prenikseive zrelosti pomera ka tanjim stepenima . 5522. GAZDINSKA KLASA Gazdinskaklasajejedna odglavnih planskihjedinica.Onajeuklasinomureivanjuuma predstavljala:skupsastojinaslinihstaninihisastojinskihprilika,zakojejemogue propisati jedinstven ureajni i uzgojni tj. privredni postupak . Potrebazaformiranjemgazdinskihklasa,utovremeproizilazilajeizvelikogstepena slinostpojedinihdelovaumskogkompleksa,tenaosnovutogaipotrebepojednostavljenja prikazstanjauma:lakeanalizeiocenestanjapolazeiodveepovrinekaoceline;asa drugestraneipotrebeutvrivanjaminimalnepovrinekaoosnovezaobezbeenjetrajnosti prinosa . Obziromnasutinutadanjihplanova,trajnost,kaoimperativ,seodnosilanaproizvodnu funk