SEMINARSKI RADPredmet: Kompjuterska Grafika i Design

Tema: Osnovne Karakteristike Štampača

Profesor: Student:

Doc.dr.Nedim Smailović Andrej Radišić 78-09/VIT

SADRŽAJ

1. Uvod........................................................................................................................................................3

2. Osnovne karakteristike štampača............................................................................................................4

2.1. Boja ispisa.........................................................................................................................................4

2.2. Brzina ispisa......................................................................................................................................4

2.3. Kvalitet ispisa....................................................................................................................................4

2.4. Veličina ispisa...................................................................................................................................5

2.5. Memorija štampača..........................................................................................................................5

3.Vrste štampača.........................................................................................................................................5

3.1.Laserski štampači...............................................................................................................................6

3.1.1. Način rada laserskog štampača..................................................................................................6

3.1.2. Crno – bijeli laserski štampač.....................................................................................................7

3.1.3. Laserski štampači u boji.............................................................................................................7

3.2. Mlazni štampači (Ink-jet)..................................................................................................................8

3.2.1 Struktura ink-jet štampača..........................................................................................................8

3.2.2. Princip rada................................................................................................................................8

3.2.3. Kvalitetink-jet štampe..............................................................................................................10

3.2.4. Papir za ink-jet štampače.........................................................................................................11

3.3. Matrični štampači...........................................................................................................................11

3.3.1. 9- PINSKI – Matrični štampač...................................................................................................12

3.3.2. 24- PINSKI- Matrični štampač..................................................................................................13

4. 3D Štampači...........................................................................................................................................13

5. Priključci za povezivanje štampača........................................................................................................15

6. Kompatibilnost računara.......................................................................................................................16

7. Zaključak................................................................................................................................................17

8. Literatura...............................................................................................................................................18

1. Uvod

Prvi štampač prizveden je 1938. godine, osmislio ga je Čersten Kalrston. On je baziran na procesu suve štampe zvane elektrofotografila, poznata pod nazivom Zerox.Prvi brzi printer osmišljen je 1953. Godine i koristio se na UNIVAC računaru. Prvi pravi laserski štampač zvani EARS razvijen je u Xerox-ovim labaratorijama 1969. Godine, završen je 1971. godine. Prema Xeroxovim podacima, prvi Xerox 9700, koji je pušten u prodaju, bio je direktni potomak, EARS-a. Nakon toga se IMB uključuje u trku 1976. Godine, a istorija razvoja ih vodi do početka ’90-ih godina, kada su kroz kompaniju HP i popularnim modelom LaserJet 4, ušli u masovnu upotrebu. Smatra se da je od tih godina postao kućni i kancelarijski uređaj, jer prije toga su samo rijetki sebi mogli da prijušte tako nešto. U svijetu inkjet štampe je stvar bila poprilično slična. Prvi inkjet štampač je izmišljen 1976. godine, ali je tek 1988. ponovo kroz HP postao dostupan narodu. Sa cijenom od 1000$ prvi DeskJet je stigao na tržište. Na našem tržištu se sada može kupiti HP DeskJet po cijeni od 50$ sa višestruko boljim performansama i mogućnostima u odnosu na model iz ’88. Tok razvoja štampača je jasan, a njihova pojava u domaćinstvima i kancelarijama je svakodnevnica. Još sredinom ’70. velike kompanije su shvatile potencijal inkjet štampača i od tada radile na njihovom razvoju. Cilj je bio napraviti jeftinu mašinu koja daje vrhunski kvalitet otiska.

2. Osnovne karakteristike štampača

Štampač je uređaj kojim se podaci (slika, tekst ili oboje) ispisuju sa računara na papir. Štampač je jedan od najčešće korišćenih izlaznih jedinica na računaru. Štampač omogućava da se ono što je urađeno na računaru prezentuje na način koji je pogodan za umnožavanje u širem krugu ljudi u printanoj formi. Sa digitalnim fotoaparatima pojavili su se štampači koji ne koriste računar za ispisivanje slika, već je moguće odštampati sliku direktno iz memorije foto-aparata.

Osnovne karakteristike štampača su: Boja ispisa, Brzina ispisa, Kvalitet ispisa, Veličina ispisa, Memorija štampača

2.1. Boja ispisa

Boja ispisa zavisi od toga da li štampamo u boji ili u crno bijeloj tehnologiji. Danas sve vrste štampača se proizvode za ispis u boji, osim matričnih koji nisu za to predviđeni. Laserski štampači imaju mogućnosti ispisa u boji, ali je cijena laserskih štampača dosta viša u odnosu na laserske štampače koji imaju mogućnost samo crno bijelog ispisa.

2.2. Brzina ispisa

Broj ispisanih znakova, redova ili čitavih stranica u nekoj jedinici vremena je brzina ispisa. Prije se brzina starijih igličnih pisača mjerila u jedinici znakova u sekundi, dok se danas mjeri koliko štampač stranica može ispisati u minuti. Brzina ispisa ink-jet štampača se kreće oko 10 stranica po minuti, u zavisnosti da li se radi o crno bijelom ispisu ili o ispisu u boji, kao i o kvalitetu ispisa. Laserski štampači imaju brzinu ispisa od 10 do 20 stranica po minuti, dok oni namjenjeni profesionalnoj upotrebi imaju od 20 do 40 stranica u minuti. Brzina ispisa se smanjuje samo kod kompleksnijih grafičkih dokumenata koji zahtjevaju duže vrijeme obrade na štampaču ili račinaru.

2.3. Kvalitet ispisa

Kvalitet ispisa zavisi od rezulucije teksta ili slike, koja se izražava brojem tačkica po jednom inču, te se sastoji od dva podatka: horizontalne i vertikalne rezolucije. Rezolucija je podatak koji pokazuje koliko tačaka štampač može smjestiti na papiru. Što je rezolucija veća to je kvalitet ispisa bolji. Ukoliko je kvalitet ispisa slab, pojavljuju se linije ili se uočava neujednačenost boje, serija image prograf ipf štampača ima opciju korisničkog podešavanja kako bi održala ujednačenima performanse glave pisača.Te provjere uključuju:

Ispis probne stranice za provjeru mlaznica koja pomaže u otkrivanju začepljenja Funkcije čišćenja glave s ciljem potpunog održavanja performansi glave štampača Automatsko provjeravanje glave štampača Automatsko podešavanje visine glave

2.4. Veličina ispisa

Kod štampača veličina ispisa određena je širinom i dužinom papira koji može da stane u štampač. Koriste se uobičajene veličine listova papira, a to su A4, A3 ili još veći A2, pa čak i listovi veličina A1 i A0 formata. Neki štampači mogu štampati na dugačkim rolnama papira ili na beskonačnom papiru. Ako planiramo ispisivati na papirima koji nisu uobičajeni, potrbno je provjeriti da li štampač može koristiti željeni tip papira.

2.5. Memorija štampača

Prihvatanje podataka iz računara, pripremanje dokumenata za ispis i pohranu primljenog dokumenta je memorija u štampaču. Za lakši i ugodniji rad potrebno je imati što više memorije.To je posebno važno kod laserskih štampača, koji moraju cijele stranice sačuvati u memoriji prije početka ispisa. Laserski štampači uglavnom imajo od 8MB do 16MB memorije, dok profesionalniji modeli imaju od 64MB do 96MB memorije. Kod ink-jet štampača količina memorije obično je manja jer oni ne moraju čuvati cijele stranice u svojoj memoriji, već se ona prenosi štampaču tokom štampe.

3.Vrste štampača

Postoje razni modeli štampača. Veliki broj ljudi danas ih dijeli na crno bijele i štampače u boji.Najčešće vrste štampača su:

Laserski štampači Mlazni štampači Matrični štampači

Postoji veliki broj štampača koji se razlikuju po tehnologiji i načinu na koji štampaju, po bojama koje koriste, po brzini, kvalitetu,… Štampači su kategorizovani prema tome da li je ili ne dobijeni izlaz proizveden fizičkim kontaktom mehanizma za štampanje s papirom. Tkz. štampači sa udarom imaju kontak, a neudarni nemaju.

3.1.Laserski štampači

Laserski štampač ima izvor laserskog zraka koji mijenja intenzitet u zavisnosti od dobijenog signala. Laserski zrak osvjetljava foto osjetljivi valjak koji je pokriven jednakim nabojem. Kad je valjak izložen laserskom zraku, naboj na valjku se mijenja, što djeluje na toner koji se prenosi na papir i tako nastaje slika. Ovi štampači štampaju kolor otisak. Prednosti ovih štampača je kvalitet kolor otisaka (rezolucija 1200dpi ) i brzina štampe ( 20-30ppm ). Najefikasniji je u ispisivanju tekstova, jer postiže mnogo veće brzine od igličnih štampača (od 4-20 stranica u minuti). Nedostaci ovih štampača su: visoka cijena štampača i visoka cijena potrošnog materijala (papira i tonera).

Slika br.1. Laserski štampač u boji

3.1.1. Način rada laserskog štampača

U srcu laserskog štampača nalazi se mali rotirajući valjak – organska fotoprovodna kaseta (OPC) sa slojem koji mu dozvoljava da drži elektrostatičko naelektrisanje. Laserski zrak skenira preko površine valjka, selektivno dodjeljujući tačkama na toj površini pozitivno naelektrisanje, tako da će one na kraju predstavljati izlaznu sliku. Površina valjka je kao ona od lista papira na kojoj će se slikapojaviti, a svaka tačka na valjku odgovara tački na papiru. U medjuvremenu, papir se propušta kroz naelektrisanu žicu koja na njemu ostavlja negativno naelektrisanje. Na pravim laserskim štampačima, selektivno naelektrisanje se postiže uključivanjem i isključivanjem lasera dok sknira rotirajući valjak, upotrebom složene konstrukcije obrtnih ogledala i sočiva. U laserskom štampaču, valjak se obrće izuzetno brzo i sinhronizovano sa uključivanje i isključivanjem lasera. Tipični laserski štampač će izvoditi na milione uključivanja i isključivanja svake sekunde. Unutar štampača, valjak rotira da bi izgradio jednu horizontalnu liniju u jednom trenutku. Jasno, to mora da se uradi veoma precizno. Što je manje rotacija, to je veća rezolucija niz stranicu – korak rotacije kod savremenog laserskog štampača iznosi tipično 1/600 dio inča, što daje vertikalnu rezoluciju od 600 tačaka po inču. Kako valjak rotira da bi predstavio sledeću površinu za lasersku obradu, ispisana površina se kreće kroz laserski toner. Toner je napravljen da se brzo topi i sistem za spajanje sada primjenjuje toplotu i pritisak na oslikan papir, da bi se toner pričvrstio za stalno. Jedan od sastojaka tonera je vosak i on ga čini pogodnijim za proces spajanja, dok su valjci za spajanje uzrok zašto se papir pojavljuje iz laserskog štampača, još uvijek toapo na dodir. Poslednja faza je čiščenje valjka od bilo kakvih ostataka tonera, da bi bio spreman da ponovo otpočne cijeli ciklus. Postoje dva oblika čišćenja, a to su fizičko i električno. Kod fizičkog toner koji nije prenesen na papir, mehanički se odstranjuje sa valjka i odbačeni toner prikuplja u tacni. Dok drugo čišćenje je pokrivanje valjka sa istovijetnim naelektrisanjem, tako da laser može opet da upisuje po njemu. Oba elementa treba da se uredno mijenjaju u odredjenim periodima.

3.1.2. Crno – bijeli laserski štampač

Laserski štampači rade na principu kao i fotokopiri, to i utiče na njihovu brzinu. Ovi štampači najbolji su za štampanje teksta. Crno bijeli laserski štampači daju veoma oštar tekst pri štampanju, pri brzini većoj od 15 i više strana u minuti, kao i kvalitet grafike pri brzinama od 6 i više stranica u minuti. Laserski štampači su bolji pri rukovanju sa papirom. to što je crni toner komparativno jeftiniji imaju nižu cijenu štampe po stranici.

3.1.3. Laserski štampači u boji

Laserski štampači su obično monohromatski uređaji, ali se mogu prilagoditi za rad u boji. To se postiže kombinacijom plavog, crvenog i žutog, da bi se proizvele razne boje. Većina laserskih štampača imaju prirodnu rezoluciju od 600 ili 1200 tačaka po inču. Modeli koji imaju manju rezoluciju mogu da mijenjaju intenzitet laserskih/LED tačaka. Brzina štampanja varira od 3 do 5 stranica u minuti u boji, a 12 do 14 stranica u minuti monohromatskoj štampi. Jedna od glavnoh

prednosti laserskih štampača u boji je trajnost njihovog izlaza što jefunkcija hemijskih internih tonera koji su stavljeni na površini papira. To dozvoljava laserskim štampačima u boji da štampaju na nizu različitih medijuma. Kontrolisanjem toplote i pritiska prilikom procesa stapanja, izlazu se može dati krajnja obrada koja zavisi od korisnika. Za 4 godine od prve pojave laserskih štampača u boji (1994. godine), cijene su se u pola smanjile. Uz tržište koje je i dalje stimulisano, i padanjem cijena i poboljšanom tehnologijom, izgleda neizbježno je da će laserski štampači u boji postati neizostavan i opšteprihvaćen kao uređaj za fotokopiranje.

3.2. Mlazni štampači (Ink-jet)

Ink-jet štampači su ostvarili brz tehnološki napredak u posljednjih nekoliko godina. Trobojni štampač je na tržisštu već nekoliko godina i učinio je dostupnim štampanje u boji pomoću ink-jet tehnologije, ali , kako je četvorobojni model postao jeftiniji za proizvodnju, zanimljivi model ketridža je postepeno izašao iz upotrebe. Kao što se i očekivalo ink-jet štampači su bili privlačniji za tržište od laserskih štampača. Iako su ink jet štampači jeftiniji od laserskih štamoača,njihovo održavanje je skuplje.

Slika br.2. Dijelovi ink-jet štampača

3.2.1 Struktura ink-jet štampača

1. Ink-jet glava2. Mehanizam za transport glave3. Mehanizam za transport papira4. Elektronika štampača

3.2.2. Princip rada

Koriste se 2 principa nanošenja mastila, a to su termalni (zagrijavanje mastila) i piezo (mastilo se nanosi pod pritiskom). Treba biti obazriv i puniti kertridže prije nego što se potpuno isprazne jer, ako nestane mastila u toku štampanja doći će do oštećenja glave usljen pregrijavanja, iako ovo vazi za oba principa za termalni je pogotovo vazno. Termalni princip koriste HP, Canon i Lexmars dok piezo koristi Epson. Samim tim i osobine mastila za za ta dva principa rada se bitno razlikuju tako da nije preporučljivo eksperimentisati., dok kod terminalnih su moguće neke kombinacije. Ono što je takođe bitni je polozaj glave glave za štampanje na štampaču. One mogu da se nalaze na ketridžu ili na samoštampaču. Prednost štampača kod kojih se glava nalazi na ketridžu je da u slučaju kada se glava pokvari mijenjate je sa samim ketridžom dok kod modela gdje je glava odvojena posebno se nabavlja i predstavlja relativno skupu investiciju. Glava služi za nanošenje mastila i sadrži određen broj otvora koji se nazivaju mlaznice kroz koje prolazi mastilo prilikom nanošenja. Broj mlaznica kao i njihov prečnik razlikuje se od modela do modela samog štampača. Ono što je zanimljivo je konstrukcija ketridža.pored toga što mogu imati glavu za štampanje ili ne, bitan je način na koji skladišti mastilo unutar njih. Široko su rasprostranjeni ketridži unutar kojih je sunđer koji drži mastilo, takođe tu imamo ketridže sa vrećicom pod pritiskom unutar koje se nalazi mastilo. Skoro svaki model se može puniti, ali glavni problem su zaštite kod nekih novijih HP-a i naravno Espona koji zahtjevaju plus još i posebno mastilo, pa su noviji Epsone prilično nezgodni za punjenje. Što se tiče isplativosti naravno da se isplati, i isplativost raste sa količinom štampe. Uštedićete već korištenjemkompatibilnih katridža, još više da plaćate punjenje,a najviše ako sami nabavljate mastila.

Slika br.3. Prikaz rada ink-je štampača

3.2.3. Kvalitetink-jet štampe

Glavne odrednice kvaliteta štampe u boji su rezolucija, koja se mjeri bojem tačaka po inčui broj nivoa garancija koji mogu da budu odštampani po tački. Uopšteno govoreći, što je rezolucija veća to je više nivoa po tački i bolji je cjelokupan kvalitet štampe. Kod najvećeg boja štampača postignut je kompromis, tako da kod nekih izbor pada na veću rezoluciju, a kod drugih na više tačaka po inču, dok najbolje rješenje zavisi od toga u koje svrhe se štampač koristi. Profesionalne grafičke dizajnere, na primjer, interesuje maksimalno povećanje broja nivoa po tački da bi dobili fotografski kvalitet štampe, dok će obični korisnici zahtjevati razumno visoku rezoluciju da bi postigli dobar kvalitet teksta i slika.Binarni uređaj kod koga su tačke tirkizne, purpurne, žute i crne boje ili uključene ili isključene,dok medjunivoi nisu mogući. Ako tačke mastila ili tonera mogu da se miješaju da bi se dobile međuboje, binarni CMYK štampač može da štampa samo osam pravih boja (tirkiznu, purpurnu, žutu, crvenu, zelenu, plavu, crnu i bijelu). Ovo očigledno nije dovoljno velika paleta da bi se postigao dobar kvalitet štampe,i onda tu dolazi polutoniranje. Algoritmi polutoniranja dijele orginalnu rezoluciju tačaka štampača u mrežu polutonskih ćelija, a onda aktiviraju promijenljiv broj tačaka u tim ćelijama da bi podržavali promijenljivu veličinu tačke. Pažljivim kombinovanjem ćelija koje sadrže različite proporcije CMYK tačaka, polutonirajući štampač može da prevari ljudsko oko tako da ono vidi na milione boja umjesto samo nekoliko. Kod štamača sa kontinualnim toniranjem postoji neograničena paleta čistih boja. U praksi neograničeno znači 16,7 miliona boja, što je više nego što ljudsko oko može da razlikuje. Da bi se ovo postiglo, štampač mora da bude u stanju da stvori i preklopi 256 nijansi po tački za svaku boju, što očigledno zahtjeva preciznu kontrolu nad stvaranjem i postavljanjem tačaka. Štampanje sa kontinualnim toniranjem spada u oblast rada vrhunskih štampača u boji. Međutim, sve vodeće tehnologije štampanja mogu da proizvedu više nijansi po tački, što pruža mogućnost dobijanja bogatije palete čistih boja i finijih polutonova. Takvi uređaji se nazivaju kontonski štampači. Nedavno su se na tržištu pojavili šestobojni ink jet štampači posebno namijenjeni postizanju fotografskog kvaliteta štampe. Ovim uređajima dodata su još dva mastila – svijetlo tirkizno i svijetlo purpurno, da bi se nadoknadila nemogućnost savremene ink jet tehnologije da pravi veoma male i svijetle tačke. Šestobojni ink jet štampači daju nježnije žive tonove i finije gradacije boja nego standardni CMYK uređaji, ali će vjerovatno postati nepotrebni u bućnosti, kada se očekuje da će veličina kapljice mastila smanjiti na 2 do 4 pikolitra. Manje kapljice mastila takođe smanjiti i potrebnu količinu polutoniranja, pošto se širi opseg sićušnih kapljica može kombinovati da bi se dobila veća paleta čistih boja. Firma Hewlett-Packard, koja je već dugo vremena vodeća na tržištu, stalno je podržavala prednosti poboljšavanja kvaliteta štampe u boji povećanjem broja boja koje mogu da se odštampaju na

pojedinačnoj tački, prije nego jednostavno povećanjem broja tačaka po inču, tvrdeći da se ovim drugim pristupom smanjuje brzina i stvraju problemi zbog viška mastila – naručito na običnom papiru. U firmu HP su 1996. Godine proizveli prvi ink jet štampač koji je štampao više od 8 boja po tački. Bio je to DeskJet850C, koji je imao mogućnost štampanja do četri kapljice mastila po tački. Tokom godina, postepeno su usavršavali svoju tehnologiju za raspoređivanje slova po slojevoma PhotoRet, dok je, krajem 1999. godine, nisu osposobili da prozvodi kapljice izuzetno male veličine od 5 pl i naviše do 29 kapljica mastila po tački, što je dovoljno da se prikaže preko 3500 boja koje mogu da budu odštampane po tački.

3.2.4. Papir za ink-jet štampače

Visoko kvalitetni papir sa premazom ili sjajni papir za dobijanje štampe fotografskog kvaliteta, što može da bude veoma skupo, zahtijeva većina ink-jet štampača najnovije generacije. Da štampanje učine nezavisnim od podloge je jedan od osnovnih ciljeva proizvođača ink-jet štampača, a njegovo ostvarenje se obično mjeri kvalitetom štampepostignutim na običnom papiru za kopiranje. Ovo se u posljednjih par godina poboljšalo, ali su premazani i sjajni papir i dalje potrebni da bi se postigao potpuni fotografski kvalitet boja. Neki proizvođači štampača, čak imaju svoj vlasnički papir koji je optimizovan za upotrebu uz njihovu piezoelektričnu tehnologiju. Mnogo je jeftiniji papir koji proizvode nezavisne kompanije od onog kojim vas direktno snabdjevaju proizvođači štampača, ali se on obično oslanja na svoja univerzalna svojstva i rijetko koristi prednosti individualnih karakteristika određenih modela štampača. Veliki broj istraživanja ide u smijeru proizvođenja univerzalnih tipova papira koji su optimizovani specijalno za ink-jet štampače u boji. Papir Plus Colour Jet, koji je proizvela firma Wiggins Teape, je papir sa premazom specijalno namijenjen ink-jet tehnologiji, a Conqueror CX22je osmišljen za poslovna dokumenta štampana crnim mastilom i posebnim bojama, i optimizovanje kako za ink-jet, tako i za laserske štampače. Grundiranje papira traži način da poboljša kvalitet ink-jet štampe na običnom papiru tako što priprema podlogu da primi mastilo sa agensom koji vezuje pigment za papir , smanjujući time povećanje i razmrljavanje tačaka. Veliki napori se ulažu u pokušaj da se ovo postigne bez izlaganja dramatičnom smanjenju performanse, ukoliko ovo donese rezultate, jedna od glavnih prepreka za široku upotrebu ink-jet tehnologije će biti otklonjena.

3.3. Matrični štampači

Matrični štampači štampaju pomoću iglica, koje preko trake sa bojom udaraju u papir. Najefikasniji su za ispisivanje dokumenata u više kopija. Zbog sporosti i velike buke koju proizvode, ovi štampači se danas sve manje koriste. Matrični štampači štampaju jednom bojom, u zavisnosti od trake koju koristimo. Tačkasta struktura slova se manje primjećuje sko su tačke gušće raspoređene, što znači da štampači koji imaju više iglica prave kvalitetniji otisak. Zbog toga matrične štampače dijelimo na:

1. 9-pinske – kod kojih se vertikala slova sastoji od 9 tačaka2. 24-pinske – kod kojih se svaka vertikala sastoji od 24 tačke

Slika br.4. Matrični štampač

3.3.1. 9- PINSKI – Matrični štampač

Ova vrsta je gledajući u globalu jeftinija, brža, jednostavnija za upotrebu, jeftinija za održavanje i zbog toga veoma široko rasprostranjena. Postoje razne literature koje govore da ovaj štampač u svakoj sekundi ispisuje 150, 180, i cak 200 tačaka, ali ovi podatci su varljivi. Kvalitetan 9-pinski matrični štampač će u sekundi proizvesti najviše stotinjak slova u minuti. Korisnik može da uspori ispis na papir, na nekih dvadesetak znakova u sekundi što poboljšava otisak. Svaki red se ispisuje dva puta uz mikroskopsko pomijeranje papira. Jedna od karakteristika ovih štampača je grafika. I računarska slika se sastoji od tačaka što znači da je možemo prenijeti na papir. Rezultati nisu idealni, jer veće zatamnjene površine nisu ravnomjerne, traka se prebrzo troši, a

glava sa iglicama postepeno propada. Poznatiji 9-pinski štampači su Epsonovi modeli, Star NL-10, Canon PW-1080A, Panasonic KX-P1081 i drugi.

3.3.2. 24- PINSKI- Matrični štampač

Ovi štampači su nasta dosta godina nakon 9- pinskih matričnih štampača. Kada je minijaturizacija omogućila da se 24 iglice stave na mali prostor, koji je nekada zauzimalo 9 iglica. Kod ovog modela 24 iglice su stavljene u dve veoma bliske kolone po 12 iglica. Desna kolona je malo smaknuta na lijevu stranu što znači da su iglice raspoređene u cik cak. Rastojanje između 1 i 24 pina je kao kod starijih modela između 1 i 9 pina. Što znači da je veličina slova jednaka, dok je bitno povećana rezolucija, kvalitet otisaka, brzina, ali na žalost i cijena. Najpopularniji su modeli Epson LQ 500, LQ 550, LQ 800, LQ 850, neki modeli firme Nec, Panasonic.

4. 3D Štampači

3D štampač je uređaj koji je u stanju da prihvati trodimenzionalni model i prenese ga u stvarnost, kako opisuju u HP-u. Štampači koji stvaraju 3D predmete i monitori koji imaju sposobnost 3D prikaza imaju za cilj da nas uvedu u treću dimenziju i nov način interakcije sa računarom.

Slika br.5. 3D štampač

Savremena informatička industrija preduzima obimna istraživanja u smijeru razvoja spftvera i hardvera koji bi trebalo da prevaziđu postojeća ograničenja i da korisnicima donese znatno veći nivo upotrebljivosti, nove mogućnosti i mnogo više vizuelnih doživljaja. Najlogičniji smijer razvoja predstavlja koncept 3D grafičkog interfejsa, ali takođe postoje i različiti projekti koji imaju za cilj stvaranje perifernih uređaja koji na neki način implementiraju principe 3D računarstva. U današnje vrijeme ovakvi uređaji ne postoje samo kao labaratorijski modeli, već su neke od sposobnosti 3D prikaza štampači koji stvaraju 3D predmete, specijalne LCD naočale, rukavice sa senzorima predstavljaju samo nekoliko konkretnih proizvoda koji imaju za cilj da nas uvedu u treću dimenziju i novi način interakcije sa računarom. Najinteresantniji periferni uređaj nove generacije računara bi svakako mogao biti 3D štampač. Ovakvi uređaji postoje već izvjesno vrijeme. Koriste se u industriji, njihovi korisnici su obično inženjerska odjeljenja velikih kompanija i prilično su skupi. 3D štampači koriste različite tehnologije štampanja, bolje reći kreiranja predmeta od polimera ili sličnih materijala. Predmeti dobije na ovaj način u većini slučajeva nemaju nikakvu upotrebnu vrijednost, već se koriste kao prototipi, modeli koji olakšavaju vizuelizaciju, razumijevanje, testiranje i dalji razvoj proizvoda, a ponekad služe i sa puko fasciniranje klijenata. U današnje vrijeme ovi uređaji su postali tako dobri da čak mogu da kreiraju i 3D modele u boji i sa pokretnim dijelovima. Još uvijek smo daleko od toga da nam ovakav uređaj kreira klip za automobil koji možemo odmah da ugradimo, ali uskoro ni tako nešto neće biti nemoguće. Već se vrše istraživanja o proširenju mogućnosti 3D štampača i očekuje se da će oni uskoro biti u mogućnosti da odštampaju konkretne elektronske komponenete i uređaje: daljinski upravljač, mali radio uređaj itd.

Slika br.6. Odštampana slika na 3D štampaču

Postoji nekoliko tehnoloških procesa koje različiti proizvodi koriste u praksi:

1. Stereografija. Proces pri kojem se koriste fotoosjetljive smole tretirane laserom, pri čemu se predmeti kreiraju sukcesivnim nanošenjem materijala, sloj po sloj. Ova tehnologija proizvodi precizne modele sa većim izborom materijala.

2. Selektivno lasersko sinterovanje- tehnologija koja koristi čestice fotoosjetljivog praha sinterovane laserom. Pri ovom procesu se predmeti takođe formiraju sloj po sloj, vijerni su modelu sa ekrana i dugotrajni, ali ne izgledaju baš atraktivno. Upravo zbog upotrebe lasera, ovaj proces možda u najvećoj mjeri podsjeća na klasične laserske štampače.

3. Fuziono modeliranje nanošenjem je proces u kojem rastopljena plastika ili materijal koji podsjećaju na vosak bivaju brizgani , formirajući sloj po sloj modela koji se stvara. Ovaj tehnološki proces 3D štampanja je za sada jedini koji daje modele upotrebne vrijednosti i solidne izdržljivosti.

4. Z Corp trodimenzionalno štampanje takođe stvara predmete od čestica materije koja biva prskana sloj po sloj. S obzirom na to da se bazira na ink.džet tehnologiji, prednost ovoga postupka je što daje modele u boji,a proces je jeftin i brz.

Kada predmeti izađu iz štampača, njima se mora pažljivo rukovati jer su 50 procenata porozni. Prema potrebi, njihova veća trajnost i izdržljivost može se postići kroz postupak impregnacije u kojem mogu biti upotrijebljeni različite smole, voskovi, poliuretanske materije i drugo.

5. Priključci za povezivanje štampača

Priključci služe za povezivanje računara i štampača. Za kućne korisnike i u malim kancelarijama, dobar je paralelni port. Kada su u pitanju veće radne grupe onda je potreban mrežni priključak. Imaju mnogobrojne opcije za mrežno povezivanje, ali od prije nekoliko godina najpopularnija opcija postala je USB priključak. On omogućava brzinu prenosa podataka i lakše početno priključivanje.

Slika br.7. Priključci za štampač

6. Kompatibilnost računara

Mogućnosti našeg računara treba dobro sagledati prije izbora štampača. Obično se u tehničkim karakteristikama štampača može pronaći koje verzije i koji operativni sistem su podržani. Od jezika za opis strane koje štampač podržava dosta toga zavisi, najprostije rečeno spisak komandi pomoću kojih štampač komunicira sa računarom.

7. Zaključak

Upotreba štampača je veoma široko rasprostranjena i važna je komponenta svakog računara. Proizvode se na razne načine. Takođe imamo i razne modele štampača i svaki od njih odgovara određenim potrebama štampe. Da bismo mogli da pronađemo odgovarajući štampač koji će zadovoljiti naše potrebe i naš budžet, potrebno je prvo sagledati kakve su naše potrebe za štampanjem. Štampač je ključna komponenta svakog DTP sistema i pri njegovom izboru treba posvetiti posebu pažnju.

8. Literatura

1.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%B0%D1%87

2.http://www.elitesecurity.org/t196195-0#1232923%231232923

3.http://www.informatika.buzdo.com/s205.htm

4.http://www.emmi.rs/informacije_-_kako_kupiti,_kako_platiti,_rokovi_isporuke,_nacini_placanja,_garancije/kako_odabrati_proizvod.18.html#84

5.http://tecajevi.freeservers.com/rpisaci.htm

6.http://emedia.rs/2012/matricni-stampaci/

7.http://www.canon.hr/For_Work/Products/Professional_Print/Large_Format/LFP_Warranty/Image_Quality.asp

8.http://www.mycity.rs/Zanimljivi-sajtovi/Strucan-sajt-o-stampacima-ploterima-i-reciklazi-istih.html

Kompjuterska Grafika i Design Andrej Radišić 78-09/VIT Tema:Osnovne karakteristike štampača