7/27/2019 Ovencan pesnickim vencem - Ilija Crijevic

1/1

ILIJA CRIJEVI1463 - 1520

Najznamenitiji dubrovaki humanista, poreklom iz starih, dubrovakihvlasteoskih porodica Crijevi i Sorkoevi, iji su lanovi imali vanamesta u dubrovakoj vladi. Njegov deda Paskval Junije Sorkoevi,bio je minsitar na dvoru despota ura Brankovia u Smederevu.

Ilija je humanistiku gimnaziju zavrio u Dubrovniku, a kolovanjepotom nastavio u Ferari, gde se istakao pesmama na latinskom

jeziku. Zbog tue, kanjen zatvoro od est meseci i to je smanjenakazna jer je tua smatrana velikim grehom. I nakon toga uestvuje utuama, u jednoj od njih gine njegov brat. na ozbiljne studije u Rimu

odlazi 1483.godine, gde osiniva malo nauno drutvo, i veliki uticaj nanjega ima Julije Leto, upravnik akademije. U dvadesetoj godini,stekao je veliku slavu, dobivi lovorov venac i titulu poeta laureatusza svoj ciklus od 13 pesama o Rimljanki Flaviji. Te ljubavne pesmeodlikuju se ulnim doivljajem ljubavi, slobodnim opisima njenelepote, hedonizmom svojstvenim renesansnom pojimanju.Nakon povratka u Dubrovnik, bio je profesor i rektor gimnazije,odavljajo razne dunosti u vladi, a nakon to mu je 1512. preminulasupruga postao je svetenik. Primat u njegovom stvaralatvu imao je

latinski jezik, mada je cenio vrednosti narodnog ivota i stvaralatvana tzv. ilirskom. Ali, poput nekih drugih hrvatskih humanista, smatraoje da je samo latinski dostojan da bude knjievni jezik, premda sudavno pre njega, knjievnosti na narodnom jeziku, a naroito u Italiji,dale velika dela, poput Danteovih, Petrarkinih, Bokaovih...

Pored ljubanvnih, autor je deskriptivnih, rodoljubivih, kao i onihpesama sa autobiografskim motivima, zatim poslanice, a veliajuiDubrovnik sastavio je i spev De Epidauro i kome opeva istorisjku ilegendarnu prolost grada. Kao vet govornik napisao je nekoliko

posmrtnih govora, meu kojima i onaj posveen ugraskom kraljuMatiji Korvinu, kao i nekoliko knjievnih rasprava o Plautu, Vergiliju,latinski encikopedijski renik za linu uoptrebu - Leksikon. Njegovadela za ivota, osim tri epigrama, nisu bila tampana, a itav njegovopus nalazio se u Vatikanskoj biblioteci.