p o n e d e l j a k , 7 . n o v e m b a r 2 0 1 6 .

RE^ SELEKTORA

r atove o kojima su nam pri~ale starijegeneracije jo{ nismo zaboravili, a senkenovih opasnosti nadvijaju se nad ~itavadru{tva i dr`ave. Ideje socijalizma ijednakosti me|u ljudima odba~ene su

kao historijski proma{aj a ve} nove armijenezaposlenih i ogor~enih mar{iraju ~itavimsvetom. Ljubav i solidarnost kao da su postalistaromodni pojmovi: `ivi se banalno, brzo ibezose}ajno. Mora se biti uspe{an, lep i zdrav, jernema vi{e zemlje za stare. @ivimo u strahu odnovih pretnji, ali lice neprijatelja ne vidimo.

Svet kojeg ne razumemo kao da je postaonaopak i obljutaveo. Pozori{no re~eno, utrenutku kada shvata kako stvari stoje, Hamletizgovara ~uvenu re~enicu: „Ovo vreme je isko~iloiz zgloba“. Ovaj uzvik predla`emo za slogan 21.Jugoslovenskog pozori{nog festivala - Bezprevoda ove godine u U`icu: ta dramati~nare~enica ne samo da ozna~ava predstavu poslavnom komadu koju `elimo pozvati na festival,nego ova misao najbolje oslikava vreme u kojem`ivimo i kojim se na umetni~ki na~in baveovogodi{nje festivalske predstave.

Tako se ve} spomenuti Hamlet, u izvedbiJugoslovenskog dramskog pozori{ta, u re`ijiAleksandra Popovskog i sa maestralnimNeboj{om Glogovcem u naslovnoj ulozi, ujednom suvremenom ~itanju ne bavi tolikodilemom biti ili ne biti, nego pitanjem {ta danasnapraviti u vremenu „kada vrlina mora da seizvinjava poroku“.

Pozvali smo na ovogodi{nji festival i predstavuNa Drini }uprija, u izvedbi Srpskog narodnogpozori{ta iz Novog Sada i u re`iji KokanaMladenovi}a, prema nenadma{nom delu koje jeu{lo u svetsku literaturu i za koje je Ivo Andri}

dobio Nobelovu nagradu. Ono {to }emo gledatiorija{ka je epska saga o Balkanu i njegovimnevoljama, o dobru i zlu, o smislu i besmisluhistorijskih kretanja, ispri~ano re~ima tirana injihovih `rtava, oslobodilaca i obi~nog naroda.

Predstava Hinkemann, prema komadu ErnstaTollera, dolazi iz Zagreba~kog kazali{ta mladih, ure`iji jednog od najboljih mladih re`isera ovihprostora, Igora Vuka Torbice i izvedbiprvorazrednih zagreba~kih glumaca, koja najednako veli~anstven kao i zastra{uju}i na~ingovori o upotrebi ~oveka i njegovom poni`enju -u ratovima, kapitalisti~koj eksploataciji i u dru{tvunagri`enom sebi~no{}u.

Lucidna i uzbudljiva [}eri moja, predstavaCrnogorskog narodnog pozori{ta iz Podgorice,prema nagra|enom komadu Maje Todorovi} i ure`iji Ane Vukoti}, preko pri~e o k}ericrnogorskog kneza Nikole, govori dana{njimkriti~kim i pomalo ironi~nim jezikom opatrijarhalnom dru{tvu i te`nji, u prvom redu`ene, za slobodom i sticanjem vlastitogidentiteta.

Beogradski Atelje 212 dolazi sa predstavomPijani prema komadu Ivana Viripajeva i u re`ijiBorisa Lije{evi}a, koja, govore}i o uspe{nimmenad`erima, propituje smisao ili ispraznosttehnolo{kog uspeha moderne civilizacije.

Narodno pozori{te iz Beograda predstavi}e sesvojom pro{logodi{njom predstavom Bela kafa,prema komadu Ace Popovi}a i u re`iji MilanaNe{kovi}a - crnohumornom studijombeogradske gra|anske porodice koja poku{avada pre`ivi u nekoliko nasilnih re`ima. Odigrana naza~udno nadrealan na~in, predstava `eli potcrtatiparadoksalnu neverovatnost `ivota na ovimprostorima, kao i ~ovekovu moralno upitnute`nju da se prilagodi prilikama, potpunosuprotnim njegovim temeljnim uverenjima. NP izBeograda dolazi na festival sa jo{ jednompredstavom, Marija Stjuart, prema komaduFridriha [ilera i u re`iji evropski nagra|ivanogreditelja Milo{a Loli}a. Ovim izborom sigurno se`eli naglasiti i vrednovati ~injenica da ovaj teatar,sa serijom odli~nih predstava, u ovo vremedo`ivljava neku vrstu renesanse u svojoj vi{enego uspe{noj i bogatoj istoriji, a mi smo pozvaliba{ Mariju Stjuart da bismo idalje na ovom festivalu

Ovo vreme je isko~ilo iz zgloba

Jugoslovenski pozori{ni festival 21. put u U`icu

od 7. do 14. novembra

@iri Pozori{ni reditelj Dejan Mija~, scenografMiodrag Taba~ki, scenograf, dramatur{ki-nja @eljka Tur~inovi} i dramaturg TomislavZajec iz Hrvatske, kao i glumac Goran Jef-ti}, dodeli}e ove godine devet nagradakoje nose naziv Ardalion i to za najboljupredstavu, re`iju, `ensku i mu{ku ulogu,scenografiju, kostimografiju, epizodu,mladog glumca, kao i specijalnu nagradu.

Strana II

Bojan MunjinVreme privatnihlomova i intimnihdrama je pro{lo.Danas kao da sena{e pojedina~nesudbine ulivaju uvelike reke silovitihkretanja, kojimane vidimo smisao iuzrok, po~etak ikraj

IIIp o n e d e l j a k , 7 . n o v e m b a r 2 0 1 6 .

II

PROGRAM

NA DRINI ]UPRIJASNP Novi Sad, prema romanu Ive Andri}a, re`ija KokanMladenovi}, dramaturg Svetislav Jovanov, koreografAndreja Kule{evi}, kompozitor Irena Popovi}, scenografMarija Kalabi}, kostimograf Tatjana Radi{i}, scenski govordr Dejan Sredojevi};Igraju Jelena Antonijevi}, Strahinja Bojovi}, DanicaGruba~ki, Gordana \ur|evi} Dimi}, Grigorije Jaki{i},Du{an Jaki{i}, Milan Kova~evi}, Jugoslav Krajnov, TijanaMaksimovi}, Marija Medenica, Sanja Mikiti{in, Vi{njaObradovi}, Igor Pavlovi}, Aleksandra Pleskonji}, NinaRukavina, Marko Savi}, Olivera Stamenkovi}, MiroslavFabri, Milovan Filipovi}, Radoje ^upi};Deca Mihajlo Bugarski, Nikola Velimirovi}, SergejStojanovi};Muzi~ari Arpad Bako{ i Bal{a Pe{ikan.7. novembra

PIJANIAtelje 212, prema komadu Ivana Viripajeva, re`ija BorisLije{evi}, prevod Novica Anti}, asistent reditelja NevenaRajkovi}, scenograf Aleksandar Deni}, kostimograf MajaMirkovi}, kompozitor Aleksandar Kosti;Igraju Marta Bjelica, Neboj{a Ili}, Jelena \oki}, IsidoraMini}, Bojan @irovi}, Svetozar Cvetkovi}/Marko Ba}ovi},Dara D`oki}, Nenad ]iri}, Branka [eli}, Vuk Jovanovi},Dejan Dedi}, Branislav Trifunovi}, Strahinja Bla`i}, JelenaPetrovi}.8. novembra

HAMLETJDP, prema komadu V. [ekspira, re`ija AleksandarPopovski, prevod @ivojin Simi} i Sima Pandurovi},adaptacija Goran Stefanovski, scenografija NUMEN i IvanaJonke, kostimografija Maria Markovi}, kompozitor KirilD`ajkovski, dizajn videa Lana Cavar i Timy [arec, scenskipokret Sonja Vuki}evi}, scenski govor Ljiljana Mrki}Popovi};Igraju Neboj{a Glogovac, Jasna \uri~i}, Nikola Rako~evi},Jovana Stojiljkovi}, Goran [u{ljik, Vlasta Velisavljevi},Bojan Dimitrijevi}, Milo{ Samolov, Boris Milivojevi}.9. novembra

MARIJA STJUART

Narodno pozori{te Beograd, prema komadu Fridriha[ilera, re`ija Milo{ Loli}, preveo Branimir @ivojinovi},dramaturg Slobodan Obradovi}, autori adaptacijeSlobodan Obradovi} i Milo{ Loli}, scenograf JasminaHolbus, kostimograf Maria Markovi}, kompozitor NevenaGlu{ica, scenski govor Ljiljana Mrki} Popovi};Igraju Sena \orovi}, Nada [argin, Ivan Bosilj~i}, BrankoVidakovi}, Neboj{a Kunda~ina, Gojko Baleti}, Milo{\urovi}, Zoran ]osi}.10. novembra

HINKEMANNZKM Zagreb, prema komadu Ernsta Tolera, re`ija Igor VukTorbica, prevod Boris Peri}, dramatur{kinja KatarinaPejovi}, scenograf Branko Hojnik, kostimografkinja DorisKristi}, scenski pokret Bla`enka Kova~ Cari}, kompozitoriAlen i Nenad Sinkauz, dizajn svetla Aleksandar ^avlek;Igraju Rakan Rushaidat, Mia Biondi}, Ozren Grabari}, FranoMa{kovi}, Doris [ari} Kukuljica, Milica Manojlovi}, Dado]osi}, Jasmin Telalovi}, Petar Leventi}, Milivoj Beader, Vedran@ivoli}, Marica Vidu{i} Vrdoljak, Na|a Peri{i} Radovi}.11. novembra

BELA KAFANarodno pozori{te Beograd, prema komadu Ace Popovi}a,re ija Milan Ne{kovi}, autori adaptacije Milan Ne{kovi} iMolina Udovi~ki Fotez, dramaturg Molina Udovi~ki Fotez,scenograf Vesna Popovi}, kostimograf Marina Vukasovi}Medenica, kompozitor Anja \or|evi}, scenski govorRadovan Kne`evi}, scenski pokret Tatjana Popovi}, asistentkostimografa Biljana Grgur, dizajn zvuka Vladimir Petri~evi};Igraju Branko Vidakovi}, Olga Odanovi}, Pavle Jerini}, Vanja Ejdus,Nenad Stojmenovi}, Nada [argin, Predrag Ejdus, Neboj{a Babi}.12. novembra

[]ERO MOJACNP Podgorica, prema komadu Maje Todorovi}, re`ija iadaptacija Ana Vukoti}, scenografija Aleksandar Vukoti},kostimografija Leo Kula{, kompozitor AleksandarRadunovi} Popaj, pokret Sonja Vuki}evi}, saradnik nadramaturgiji Bal{a Po~ek;Igraju Vanja Jovi}evi}, Mirko Vlahovi}, Varja \uki}, Danilo^elebi}, Mi{o Obradovi}, Slavko Kalezi}, SlobodanMarunovi}, Stevan Radusinovi}, Goran Vujovi}, ZoranVujovi}, Du{an Kova~evi}.13. novembra

PRI^A O VOJNIKUBitef dens kompanija, koncept i koreografija Gaj Vajcman iRoni Haver, asistent Kamilo Capela, muzika Igor Stravinski,kostim Slavna Martinovi}, libreto D`udit Herzberg, dizajnsvetla Wilke Cornelis Frikken;Igra~i Ana Ignjatovi} Zagorac, Nata{a Gvozdenovi},Vladimir ^ubrilo, Dejan Kolarov, Luka Luki}, glumac MilanMari}, alternacije Miona Petrovi} i Boris Vidakovi}, plesnipedagog i repetitor Isidora Stani{i}.Predstava u ~ast nagra|enih, 14. novembra

problematizirali osnovnu temu -fenomen smrtonosnog poljupca vlasti imo}i {to jeste aktuelno pitanje na{eg`ivota.

Uzbudljivost ovogodi{njegrepertoara, koji nudimo u`i~koj publici isvima koji vole i pose}uju ovaj pozori{nifestival bez prevoda, u tome je {to su unjemu na vitalan na~in spojene razli~iteestetike, anrovi i tipovi teatra, oduslovno klasi~nog do vrlo modernog,stvaraju}i dinami~ki prostor pozori{neigre koja nas uvek i iznova privla~i.

Ove godine bavi}emo se jednomtemom i sa sli~nim ose}anjem -vremenom dana{njim koje je naapsurdan na~in iza{lo iz zgloba, ~ine}ina{ ivot tragikomi~nim ali i nude}inam nove tipove borbe zasamopo{tovanje i o~uvanje ~ove~nosti.

Naravno, iza predstava koje smoodabrali stoje respektabilne pozori{neku}e, prvorazredni glumci i redatelji odpoverenja, zbog ~ega se imamo pravonadati u dobar festival na dobrobit svihnjegovih po{tovalaca.

Ljubivoje R{umovi}otvara festivalLjubivoje R{umovi}, poznati knji`evnik, kako je najavljeno, otvori}e ovogodi{nji festival. Festivalski kriti~ar bi}e Aleksandra Glovacki, a voditelj razgovora nakon predstava Aleksandar Milosavljevi}, pozori{ni kriti~ar i jedan od ranijih selektora Jugoslovenskog pozori{nog festivala.

MUNJIN: Ovo vreme je isko~ilo izzgloba

Nastavak sa strane I

O~ekujemopraznik teatraTihomir Petkovi}, predsednik Saveta festivala i gradona~elnik U`ica

NALA@ENJEDRUGOG PUTA

jugoslovenski pozori{nifestival u U`icu trajezahvaljuju}i koncepciji daokuplja najbolja pozori{naostvarenja u protekloj

sezoni, selekciji koja otvara vratarazli~itim `anrovima i ~injenici daU`ice ima pozori{nu publiku kojado poslednjeg mesta ispuni pozori{nu salu - ka`e Tihomir Petkovi}, predsednikSaveta JPFU i gradona~elnik U`ica, a potom dodaje da je veoma va`na podr{kaMinistarstva kulture i lokalne samouprave.

Izra`avaju}i o~ekivanje da }e i ove godine publikau`ivati u festivalskom repertoaru, Petkovi} je naveo dao~ekuje da festival bude praznik teatra. „Festival svakegodine ima moto, a to je ovog puta Hamletov uzvik Ovovreme je isko~ilo iz zgloba. To nije samo konstatacija, ve} iopomena da svako od nas mora da bude mnogoodgovorniji“, poru~uje on dodaju}i da je „vrednostfestivala i o time {to je odnegovao nove generacijezaljubljenika u pozori{te“.

Govore}i o izdvajanjima za kulturu u narednoj godini,on je rekao da ne `eli da nudi obe}anja koja lokalnasamouprava ne}e mo}i da ispuni. „Zbog umanjenjarepubli~kih transfera lokalnim samoupravama koja }e,sre}om, biti manja od prvobitno najavljenih, da bismo

odr`ali nivo aktivnosti u svim oblastima u narednoj godini, imamo dvemogu}nosti. Prva je, redukcija planova, a druga - iznala`enje na~ina da senedostaju}a sredstva nadomeste na drugi na~in. Na{e opredeljenje je daprona|emo taj drugi na~in i da omogu}imo normalno funkcionisanje grada usvim segmentima, pa i u kulturi“, ka`e Pekovi}.

Nemanja Rankovi}

Ukr{tanjepozori{nihpoetikaPLEMENITOST I OPTIMIZAM

jugoslovenski pozori{ni festival osnovan je pre 20 godina, na inicijativuMinistarstva kulture Republike Srbije i Grada U`ica, sa zadatkom da se nanjemu prikazuju najbolja pozori{na ostvarenja iz protekle godine iztada{nje Jugoslavije (Crna Gora i Srbija).Uz `elju da ovda{nja publika stekne uvid u pozori{na de{avanja u

okru`enju, festival {iri svoj delokrug interesovanja na region u kome se govori istiili sli~an jezik i biva usvojen podnaslov - Festival bez prevoda.

Ubrzo je prevazi{ao po~etne zadatosti i pokazao da ima snage i znanja dakrene dalje i, za relativno kratko vreme, postao je respektabilna manifestacija i napodru~ju nekada{njih jugoslovenskih republika.

Njegova koncepcija nije utemeljena na formuli malo tuge, malo smeha, negona ideji da se prikazuju predstave savremene poetike, koje su teatrolo{kirelevantne i koje komuniciraju sa stvarno{}u u kojoj `ivimo.

Prethodnih godina, gledali smo predstave koje su odu{evile publiku, oko nekihsu se danima lomila koplja, a bilo je i onih koje su gledaoci napu{tali. Ipak, o svimanjima se raspravljalo. Tako su, na neki na~in, i proma{aji i{li u prilog festivalu, jer suizo{travali pozori{ne senzore kako publike i organizatora, tako i stru~ne javnost, asve u nameri da on bude sve bolji i bolji.

Organizacija i realizacija festivala ve} 20 godina je poverena Narodnompozori{tu U`ice koje to uspe{no radi, zahvaljuju}i svojim stru~nim kadrovima itehni~kim resursima. Pozori{na dvorana prima oko 600 gledalaca (parter, balkon ilo`e) ali, za vreme festivala, svake ve~eri, u njoj bude oko 750 gledalaca.

Selekcija je regionalna i uklju~uje predstave iz Srbije, Hrvatske, Bosne iHercegovine i Crne Gore. No, to ne zna~i da postoji nekakav klju~ u odabirupredstava, ve} je to mogu}nost da se ukr{tanjem razli~itih poetika i iskustavaprepozna ono {to je najbolje za sam festival u sinergijskom delovanju.

Selektorov zadatak je da, isklju~ivo na osnovu kvaliteta, izabere sedamnajboljih predstava koje su nastale izme|u dva festivala, bez obzira na pozori{ni`anr i poreklo autora, a koje se kriti~ki odnose prema stvarnosti i polemi{u sa

problemima koji nas ti{te. S druge strane,trudimo se da kriza (materijalna, moralna,duhovna) u kojoj se nalazimo ne budebrana za dalji razvoj teatarske umetnosti,ve} podsticaj i zalaganje za neku boljustvarnost. Izabrane predstave imaju izadatak da gledaocima pru`e barnagove{taj plemenitosti i optimizma.

Osim devet nagrada Ardalion, kojedodeljuje stru~ni `iri, a koga ~inerenomirani umetnici iz regiona, festivalskapublika bira najbolju predstavu, tako {tosvake ve~eri ocenjuje predstave ocenamaod jedan do pet.

U holu pozori{ta, svake ve~eri seorganizuju razgovori o predstavi, koji sukoncipirani tako da za okruglim stolom,pored autora i protagonista, sede selektor,kriti~ar festivala i novinar-voditelj i svako

od njih, iz svog ugla, pokre}e bitna pitanja o samoj predstavi. Te razgovore svakove~e prati vi{e od 200 gledalaca, kako obi~na publika tako i pozori{ni poslanici izzemlje i inostranstva. Veliki broj mladih na predstavama i zanimljivi okrugli stolovi~ine jedinstveni primer festivalskog doga|anja ne samo u Srbiji, nego i u regiji.

Osim glavnog takmi~arskog programa, organizuje se i prate}i program, poputnau~nih skupova, promocija knjiga, radionica, predavanja i niz drugih aktivnostikoje doprinose ja~anju i daljem razvoju festivala.

Snaga u`i~kog festivala je i u resursima sa kojima raspola`e (infrastrukturni iljudski), ali i u vernosti publike, koja nas ve} dve decenije verno prati i podr`ava.

Autor je umetni~ki direktor JPFU i NP U`ice

Vrednostfestivala je io time {to jeodnegovaonovegeneracije zaljubljenikau pozori{te

Selekcija je regionalna iuklju~uje predstave izSrbije, Hrvatske, BiH iCrne Gore. No, to ne zna~ida postoji nekakav „klju~“u odabiru predstava. To jemogu}nost da seukr{tanjem razli~itihpoetika i iskustavaprepozna ono {to jenajbolje za sam festival usinergijskom delovanju

Bojan MunjinOve godinebavi}emo sejednom temom i sasli~nim ose}anjem- vremenomdana{njim koje jena apsurdan na~iniza{lo iz zgloba,~ine}i na{ `ivottragikomi~nim alii nude}i nam novetipove borbe zasamopo{tovanje i o~uvanje~ove~nosti

Sve predstave po~inju u 19 sati

OTVARANJE izlo`be fotografija sa prethodnog festivala, au-tora Radovana Baje Vujovi}a, Narodno pozori{te, 7. novembra u19 sati;

PROMOCIJA knjige LauraPapo Bohoreta - rukopisi (Histo-rijski arhiv Sarajevo i Filozofskifakultet Sarajevo - Sarajevo2015), Narodna biblioteka U`i-ce, 8. novembra u 14 sati;- Knjigu ~ine drame Laure Pa-po Bohorete (Sarajevo, 1891 -Sarajevo, 1941), jedne od naj-zna~ajnijih predstavnika {pan-ske knji`evnosti u regionu, fe-ministkinje, knji`evnice i pre-voditeljke, koja se zalagala zao~uvanje kulturnog nasle|asefardske zajednice i za pobolj{anje polo`aja sefardskih `ena uBosni i Hercegovini.

PREDAVANJE Hrvatsko kazali{te danas - @eljka Tur~inovi}, ~la-nica `irija i dramatur{kinja iz Hrvatske, Mala scena NP U`ice, 10.novembra u 12.30 sati;

PREDAVANJE Taktilno u umetnosti, prof. dr Selma Porobi},vanredni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Tuzli,Muzej Jugoslovenskog pozori{nog festivala u nastajanju, 10. no-vembra u 13 sati;

PREDAVANJE i interaktivna radionica Idealni portret dr`ave -stvaranje idealne pro{losti i sada{njosti kroz zbirku Dr`avne umet-ni~ke kolekcije dvorskog kompleksa u Beogradu, prof. dr Jelena To-dorovi}, redova profesorka na Fakultetu likovnih umetnosti u Be-ogradu, Jugoslovenskog pozori{nog festivala u nastajanju, 11.novembra u 13 sati.

Prate}i PROGRAM

NA DRINI ]UPRIJA PIJANI HAMLET

MARIJA STJUART HINKEMANN

[]ERO MOJA PRI^A O VOJNIKU

BELA KAFA

IV

Posebno izdanje lista Danas posve}eno 21. Jugoslovenskom pozori{nom festivalu u U`icu

Dodatak realizovanuz podr{kuMinistarstva kulture iinformisanjaRepublike Srbije

Urednik Dragan Sto{i} l Tekstovi i fotografije Nenad Kova~evi} l Korektura Ana Ron~evi} l Prelom Zoran Spahi}

BU\ENJE SVESTI

postavljamo pitanja i nudimo dilemekoje }e stvoriti tra~ak nade o lepoti,dobroti, slobodi i ljudskosti. To suvrednosti koje afirmi{e na{ festival -ka`e Zoran Stamatovi}, direktor NP

U`ice i JPFU i dodaje da U`ice, u vreme festivala,postaje istinski regionalni kulturni centar.

Kad ka`ete da je selekcija ove godine boljanego prethodne i da publiku o~ekuje jedan odnajboljih festivala, da li to zna~i da jepozori{na produkcija bila kvalitetnija?

- Gledao sam predstave pozori{ta u Srbiji, aselektor Bojan Munjin je gledao produkciju uregionu. Bilo je dobrih predstava u srpskimpozori{tima, ali Novi Sad i Beograd, {to se vidi izselekcije, imali su bolju ponudu. Ipak, ne mislim daje tako dobra ponuda posledica zna~ajnihulaganja u kulturu, niti promene odnosa dru{tvaprema pozori{tu, ve} je to ciklus kroz koji prolazipozori{ni ivot i ovo je jedan od pikova tog ciklusa.Me|utim, ukoliko pozori{ne ku}e u celom regionune budu u boljem, prvenstveno, materijalnompolo`aju, takav trend se sigurno ne}e nastaviti.

Na festivalu nema predstava iz BiH i manjihcentara iz Srbije. Zbog ~ega?

- Na{ festival je realna slika pozori{nih de{avanjau regionu. U manjim gradovima je manjepredstava, manje su produkcije i, o~igledno, manjesu ambicije. Za Bosnu i Hercegovinu ne mogu daponudim potpuno objektivnu sliku, ali verujemBojanu Munjunu. Ono {to sam ja video, posledicaje dugogodi{njeg odsustva ulaganja u pozori{te ikulturu u manjim gradovima, ali i nekontrolisanogulaganja u pozori{ne centre kao {to su Sarajevo iBanjaluka. S druge strane, Tuzla, Prijedor i drugazna~ajna pozori{ta su pomalo skrajnuta odcentralnih de{avanja. To ne zna~i da u timgradovima nema dobrih predstava, ali da bi

predstave u{le u selekciju potrebno je da budukvalitetne, da mogu da stanu na na{u scenu, damo`emo da obezbedimo novac i druge uslove zanjihovo gostovanje.

Ovogodi{nja selekcija se „uhvatila uko{tac“ sana{im „i{~a{enim“ vremenom, ali koliki jedomet pozori{ta u poku{ajima da popravi sveti da ga uredi po meri ~oveka?

- Pozori{te ne mo`e da promeni svet, alipozori{na umetnost, pa i na{ festival, ne}epomagati u moralnom propadanju, niti }eu~estvovati u nametanju estrade ispred pravihkulturnih vrednosti, ve} se trudimo daafirmi{emo istinske ljudske vrednosti. Mipreispitujemo stanje, nudimo dileme i

podsti~emo slobodu mi{ljenja i time dajemodoprinos ne bi li na{e dru{tvo bar malonapredovalo. Na{ doprinos je u kvalitetupredstava i bu|enju svesti o tome bi trebalo dabudemo slobodni i demokrati~ni ljudi.

Ipak, izuzetno mala odvajanja za kulturupodsti~u neke druge vrednosti?

- Protiv toga se borimo repertoarom u na{empozori{tu i festivalskom selekcijom. Ipak, ne mo`ese voditi rat protiv celog sveta. Poku{avamo dau`i~koj publici, ali i gostima iz celog regiona, posistemu ba~enog kamen~i}a u vodu {irimokoncentri~ne krugove i `elimo da oni stignu {todalje. Nikoga ne mo`emo da nateramo da uradiono {to ne `eli, ali mo`emo da otvaramo va`napitanja koja }e, eventualno, stvoriti tra~ak nade olepoti, dobroti, slobodi i ljudskosti. To suvrednosti koje afirmi{e na{ festival.

Ministarstvo kulture Srbije jeobezbedilo 3,5 miliona, a GradU`ice jo{ 3,3 miliona dinara. Da lije taj iznos dovoljan zaorganizaciju festivala?

- Velike pare su divna okolnostkoja omogu}ava da budete boljidoma}in i da mo`ete da ugostite vi{e ljudi. Voleobih da, kroz prate}i program, mo`emo daorganizujemo mno{tvo radionica i dapokrenemo {to vi{e pozori{nih struktura. S drugestrane, nedostatak novca budi neku vrstu kreacijei potrebe da se bude anga`ovaniji. Ne bi valjaloda pozori{te dobija sve pare ovoga sveta, a dadrugi ne dobiju ni{ta. Moramo da delimo sudbinudru{tva i sada{nje stanje je takvo, a koli~ina novcakoju dobijamo ilustruje realno stanje vremena ukome `ivimo.

Komplet karata ko{ta od 6.500. do 7.000dinara, a pojedina~na ulaznica 1.000, {to je zau`i~ke prilike skupo, zar ne?

- To jeste skupo, ali ulaznice u Beogradu, zapredstave koje nam dolaze na festival, ko{taju oko1.200 dinara i mesecima se ~ekaju, a u U`icu ih jemogu}e videti za 1.000 dinara. U promotivnomperiodu, pojedina~ne ulaznice bilo je mogu}eunapred kupiti za 500, a ceo komplet od 3.500 do

4.000 dinara. Ne bih se bunio kada bi postojalamogu}nost da se cena ulaznica za festivalsubvencioni{e, ali to moramo da uradimo sami, uzpodr{ku sponzora. Me|utim, potencijalni velikisponzori imaju centrale u Beogradu i tamopodr`avaju sli~na de{avanja. S druge strane, sveu`i~ke kafane su pune i ako kafa na trgu ko{ta 120dinara, mo`da ulaznica za festival nije skupa.

U`i~ki festival je, kako se to isti~e, po zna~ajuodmah nakon Bitefa i Sterijinog pozorja, aliutisak je da u realnosti tu poziciju nema?

- To je samo la`ni utisak. U`i~ki festival ima tupoziciju. On je nema u medijima, jer nemamodovoljno novca da ugostimo novinare svihredakcija koji bi pratili festival svih sedam dana.Da on tu poziciju ima, vidljivo je kroz nastupeu`i~kog pozori{ta koje je otvorilo sebi vrata nasvim drugim festivalima i dobija pozive zagostovanja. O na{em festivalu pi{e se u hrvatskoji crnogorskoj {tampi, ali ne{to manje u BiH i neznam zbog ~ega. Verovatno smo mi za toodgovorni, jer nismo posvetili dovoljno pa`nje, alijedan od zadataka bi}e nam da ugostimo inovinarske ekipe iz regiona.

^uju se glasovi da je festival elitisti~ki, da nijeu saglasju sa vremenom krize i {tednje, daprose~an gra|anin sebi ne mo`e da priu{tiulaznice, a da program prati svega 600 ljudi.Kako gledate na takve ocene?

- Da li }e taj prose~an gra|anin biti bogatiji akone bude festivala? Ho}e li nam svima biti bolje?Ho}e li biti bolja atmosfera, ako se uprodavnicama ne prodaju bifteci, nego isklju~ivovir{le? Namerno banalizujem tu tezu.Poku{avamo da stvorimo kriti~nu masu ljudi kojipozitivno razmi{ljaju o svakoj promeni na bolje.Nemamo iluziju o tome da }e svi do}i u pozori{te,ali nudimo priliku da do|u oni koji `ele dastvaramo dobru i demokrati~nu atmosferu. Voleobih da svako sebe pogleda u ogledalo i da uradiono {to mu se u tom trenutku u~ini najva`nijim, ana{ festival jeste i za oko i za du{u.

Od kada je nastao, bez obzira na to {to nemadr`ave u kojoj je nastao, festival ne odustajeod prefiksa „jugoslovenski“, {to nekima slu`iza razna u~itavanja, pa i politi~ke konotacije?

- Taj naslov nema, niti eli da ima, bilo kakvupoliti~ku konotaciju. Jednostavno, ne{to {to trajedvadeset godina, postalo je tradicija.Jugoslovenstvo je bilo pojam za prostor na komesu se ba{tinili antifa{izam i borba za slobodupojedinca, a to su su vrednosti koje promovi{e i na{festival i u tom nazivu nema ni~eg drugog. Krozfestival, U ice ba{tini duh Mali{e Atanackovi}a iljudi koji su umeli da osvetle U ice, kada su pre 116godina izgradili hidrocentralu na reci \etinji, ali iMarije Mage Magazinivi}, Milutina Uskokovi}a,Radovana Dragovi}a, Dimitrija Tucovi}a i drugihkoji su uspevali da progovore o slobodi i napretku.

Kad smo kod istorije, ove godine navr{ilo se 160godina od osnivanja Teatralnog dru{tva, prete~eu i~kog pozori{ta koje je osnovano 1945, apro{le godine bile su i dve decenije festivala.Ipak, te godi{njice nisu obele`ene. Za{to?

- Voleo bih da smo ih obele ili, ali smo shvatili daje va`nije da izvr{imo konverziju kotlarnice samazuta na gas, nego da tro{imo pare na jubileje, kojimnogo ko{taju. Ipak, pripremili smo monografije oprvaku na{eg pozori{ta Slobodanu Ljubi~i}u, oprvih dvadeset godina festivala i pri kraju je separato 75 godina NP U ice. Verujem da }e biti trenutak dase sve tri knjige pojave u isto vreme.

Sloboda,ljudskost ilepotaZoran Stamatovi}, direktor Jugoslovenskogpozori{nog festivala – Bez prevoda

Nikome ne dugujemo Ovo je jedini festival koji nema dugova. Zavr{ava se polovinom no-vembra i do kraja decembra su ispla}eni svi tro{kovi. Nikome ne du-gujemo i time sebi kupujemo mogu}nost da budemo slobodni.

Tri festivalaU oktobru smo, tre}u godinu zaredom,organizovali Reviju predstava za decuOktobarske ~arolije i nameravamo datakvu smotru organizujemo i na prole-}e. Tako }e U`ice imati tri pozori{na fe-stivala, jedan za odrasle i dva za decu - ujesen i na prole}e. To je jedan od na~inada privu~emo ljude pozori{noj umetno-sti i da negujemo pozori{nu publiku.

Zoran Stamatovi}Pozori{te ne mo`e da promeni svet, ali pozori{naumetnost, pa i na{ festival, ne}e pomagati umoralnom propadanju

p o n e d e l j a k , 7 . n o v e m b a r 2 0 1 6 .