P 08 a Izracunavanje Horoskopa

Prva godina - lekcija br.08

IIZZRRAAUUNNAAVVAANNJJEE NNAATTAALLNNEE KKAARRTTEE

Lekcija br.08 Izraunavanje natalne karte

Institut za Astroloka Istraivanja i Edukaciju Johannes Kepler www.keplerunited.org

2

IZRAUNAVANJE NATALNE KARTE

Da bismo izraunali jedan horoskop pre svega potrebni su nam to precizniji podaci roenja:

1. DATUM

2. MESTO

3. VREME ROENJA

Svaki od ovih podataka daje nam neku vanu informaciju u izraunavanju horoskopa.

Od knjiga potrebne su nam:

a. EFEMERIDE

b. TABELE KUA

c. GEOGRAFSKI ATLAS

Izrada horoskopa podrazumeva odreivanje pozicije planeta i pozicije vrhova kua. Da bismo to mogli da uradimo potrebno je da steknemo uvid u znaenje nekih osnovnih pojmova koji su zajedniki i astrologiji i astronomiji, kao i da imamo uvid u to da natalna karta predstavlja dvodimenzionalni prikaz pozicija planeta u trenutku neijeg roenja.

Natalna karta je krug sainjen od zodijakih znakova u koje su ucrtane planete i vrhovi kua.



3

ta je zodijaki krug?

Sunce se prividno kree oko Zemlje i ta prividna godinja putanja Sunca oko Zemlje zove se ekliptika.

Pojas od po 8 s obe strane ekliptike naziva se Zodijak zodijaki krug. Ovaj zodijaki krug moemo zamisliti kao traku oko Zemlje irine 16. Ceo zodijaki krug je podeljen na 12 jednakih delova, od kojih svaki ima po 30 (360:12=30). Svaki taj odseak od 30 predstavlja jedan zodijaki znak.

Ovaj krug (ova traka) ne postoji realno na nebu, ne moemo ga videti samo ga zamiljamo, a ono to moe da se vidi su zodijaka sazvea.

Znakovi Zodijaka su, dakle, nematerijalni, ne postoje realno i predstavljaju odseke ekliptike (koja je takoe nematerijalna), za razliku od zodijakih sazvea koja su stvarna sazvea oko ekliptike.

Ono to ih vezuje je samo isto ime jer su zodijaki znaci dobili ime po sazveima sa kojima se priblino prostorno poklapaju.



4

Zodijak (zodijaki krug, pojas) nam je bitan jer se u njemu prividno kreu sve planete osim Plutona, koji ima malo vei nagib, pa njegova putanja delimino izlazi izvan ovog pojasa.

Sve planete se prividno kreu oko Zemlje po zodijakom krugu (po zamiljenoj traci oko Zemlje).

injenica da horoskop predstavlja dvodimenzionalni prikaz pozicija planeta u odreenom trenutku nam govori da je trea dimenzija zanemarena. To znai da nije uzeta u obzir udaljenost planete od ekliptike, nego smo ceo zodijaki pojas sa planetama zalepili za ekliptiku. Dakle pozicija planete u horoskopu nam daje samo informaciju koliko je planeta, idui po ekliptici, udaljena od 0 . Udaljenost planete od 0 predstavlja njenu longitudu ili ekliptiku duinu. Pritom zanemarujemo drugu koordinatu latitudu (ekliptiku irinu).

Longituda (ekliptika duina)je ugao u ravni ekliptikekoji predstavlja udaljenostnebeskog tela od 0.

U primeru na slici longitudaVenere je 40. Drugaijereeno, ona se nalazi na 10Bika.

Svaka planeta ima svoju odreenu brzinu i svaka od njih odreeno vreme boravi u jednom zodijakom znaku. Mesec kao najbra planeta u jednom znaku boravi 2,5 dana, a da bi proao ceo zodijaki krug, napravio krug (360) oko Zemlje potrebno mu je dakle 12 znakova X 2,5 dana = 28 dana.



5

Ostalim planetama potrebno je vie: Suncu, Merkuru i Veneri otprilike godinu dana jer prelaze po 1 dnevno, Marsu oko 2 godine jer prelazi 0,5 dnevno, Jupiteru oko 12 godina jer kroz jedan znak ide godinu dana, a Saturnu oko 28 godina jer kroz jedan znak ide 2,5 godine.

Na osnovu poznavanja brzine kretanja planeta i trenutne pozicije planete na nebu mi ve unapred moemo pretpostaviti gde e planete biti narednog meseca, ili naredne godine (osim Meseca, naravno, koji se dosta brzo kree). Pa, ukoliko, na primer, neka osoba oekuje ubrzo prinovu moemo pretpostaviti gde e bebine planete biti poloene i bez tanog sata roenja, ali ono to ne moemo znati je pozicija Ascendenta i ostalih vrhova kua koji su stoga i najliniji.

Dakle, da bismo znali gde se nalaze vrhovi kua potrebno nam je tano vreme roenja. Zato? Zemlja se okree oko svoje ose (rotacija) i ovo kretanje mi ne primeujemo, ali nam se u toku dana ini da se Sunce pomera, a nou ceo nebeski svod sa zvezdama. Tokom jednog dana Zemlja obrne jedan krug oko svoje ose, pa posmatrano sa Zemlje imamo privid da se ceo zodijaki krug okrenuo i napravio pun krug. Ovo znai da se sve kue u toku jednog dana okrenu i da se u odreenom periodu dana odreena kua nalazi u odreenom znaku.

Ascendent je najistonija taka u trenutku roenja taka u kojoj se u trenutku roenja spajaju nebo i Zemlja. U zavisnosti od trenutka roenja, dakle, zavisi i u kojoj kui se nalaze planete. Tako osobe roene oko zore uvek imaju Sunce u blizini Ascendenta jer je Sunce u zoru na istoku. Osobe koje su roene oko podneva imaju Sunce u blizini vrha 10. kue, one koje su roene oko 18h imaju Sunce oko vrha 7. kue, dok je roenima oko ponoi Sunce oko vrha 4. kue. Stoga kaemo da dnevno roenje podrazumeva Sunce iznad horizonta, a nono ispod.

Vremenske zone

U ovekovoj prirodi je da poetak novog dana povezuje sa zorom i na taj nain se vreme i raunalo tokom istorije. Kada se pojavi Sunce na horizontu, tj. Sunce doe u konjukciju sa Ascendentom, govorilo se da je poeo novi dan.

No, kako je Zemlja okrugla svitanje se ne deava svugde na planeti u isto vreme. U istom trenutku u Beogradu svie, dok u Australiji pada mrak. Na



6

manjoj teritoriji takoe postoji razlika u vremenu svitanja. Primera radi, ukoliko u Beogradu svie u 6 sati ujutru po naem vremenu, Zagreb, koji je zapadnije, kasni za nama nekih 15 minuta.

Uvoenjem eleznice, stvorila se potreba da teritorije koje su blizu jedna drugoj budu povezane u jednu vremensku zonu, kako bi se izbeglo menjanje vremena prelaskom na primer iz Beograda u Zagreb. Tako su 1883. godine meunarodnim sporazumom ustanovljene vremenske zone - Zemlja je podeljena na 24 vremenske zone po 15. Dogovoreno je da poetna ili nulta vremenska zona bude u Griniu, u opservatoriji u blizini Londona (po 7,5 istono i zapadno od nultog meridijana - nulta zona ili zapadnoevropska zona).

Takvo vreme vidimo u ''Efemeridama'' ili astrolokom softveru kao Srednje griniko vreme GMT (Greenwich Mean Time). Drugi naziv za ovo vreme je Svetsko vreme UT (Universal Time).

Druge zone imaju drugaije oznake.

Mi se nalazimo u vremenskoj zoni koja se nalazi pored nulte zone i to sa njene istone strane. Vreme u ovoj zoni je Srednjeevropsko vreme (Central European Time) CET = GMT +1h.

Rumunija, Bugarska, Turska itd. su u sledeoj vremenskoj zoni u kojoj je na snazi Istonoevropsko vreme (Eastern European Time) ija je oznaka EET = GMT +2h. Odlazei sve vie na istok dodavaemo sve vei broj sati na GMT zonu (+ 1h na svaku zonu).

Sa druge strane, Amerika je zapadno od Grinia, pa se vreme u tim vremenskim zonama dobija tako to oduzimamo odreen broj sati od GMT. Tako je na istonoj obali na snazi Istono standardno vreme EST = GMT - 5h, dok je na zapadnoj obali Pacifiko standardno vreme PST = GMT 8h.

Istono od nultog meridijana svetskom vremenu (GMT) se dodaje po jedan sat za svaku narednu zonu da bi se dobilo zonsko vreme, a zapadno od nultog meridijana vreme se u svakoj narednoj zoni smanjuje za po jedan sat.

Svi podaci u efemeridama dati su za griniko vreme (GMT).



7

Dakle, vreme roenja uvek mora biti izraeno u GMT, mora se prebaciti iz zonskog vremena u griniko vreme to inimo oduzimanjem jednog sata od datog vremena roenja, ukoliko je osoba roena u naoj vremenskoj zoni.

PR1: Osoba je roena u 14:15 CET - 01:00

13:15 GMT i to je vreme koje se koristi u daljem raunanju horoskopa.

Letnje vreme se ne rauna svugde u svetu, ali u Evropi je uvedeno u drugoj polovini XX veka, ne bi li ''produili'' dan. Ovo pomeranje vremena kod nas deava se poslednje nedelje u mesecu martu, dodajui +1 sat . To se vreme obeleava sa CED = CET+1h = GMT + 2h. Dakle, CED (ili CEDT) je letnje srednjeevropsko vreme (Central European Double Time).

Vraanje vremena na tzv. Zimsko vreme (CET) deava se u poslednjoj nedelji oktobra. Da bismo imali preciznu sliku o tome kada se promenilo vreme treba imati efemeride koje nude takve podatke.

Letnje raunanje vremena je kod nas uvedeno 1983. godine i trajalo je od poslednje nedelje u martu do poslednje nedelje u septembru. Od 1996. godine

produeno je do poslednje nedelje u oktobru.

PR2: Osoba je roena 15. marta 1991. u 16:47.

Kako je ovo datum koji podlee zimskom raunanju vremena da bismo dobili GMT od 16:47 se oduzima samo jedan sat, dakle GMT je 15:47.

PR3: Osoba je roena 31. marta 1991. u 21:05

Gledajui u kalendar vidimo da je to bila poslednja nedelja u martu mesecu, te da je upravo tog dana ujutro u 2 h vreme pomereno na 3 h (dolo je do promene vremena na letnje), pa da bismo dobili GMT, od 21:05 oduzimamo 2 sata. Dakle, GMT je 19:05.

Ratno vreme

Tokom II svetskog rata mi smo pripali grupi Istono evropskog vremena. Promene nisu bile pravilne i zato treba imati precizne podatke o tome kako da vreme prevedete u griniko.



8

Izraunavanje horoskopa Alat koji vam je potreban obuhvata ''Efemeride'' i ''Astroloke tabele kua''. ''Efemeride'' predstavljaju knjigu u kojoj su date pozicije (tanije longitude) planeta za svaki dan u pono(postoje i podnevne Efemeride). S obzirom da je veina ljudi koje poznajemo roena u prolom veku, najvie e nam koristiti ''Efemeride za 20. vek''.

Postoji vie razliitih sistema kua, ali kako se kod nas uglavnom koristi Placidus sistem, potrebne su nam ''Astroloke tabele kua'' koje su uraene po Placidus sistemu, a nae potrebe e najee zadovoljavati one koje su napravljene za geografske irine stare Jugoslavije.

Da bismo izradili horoskop, potrebno je da uradimo sledee: da izraunamo poloaje planeta u znacima da izraunamo poloaje vrhova kua u znacima da sve to ucrtamo u zodijaki krug

Izraunavanje pozicije planeta

Ovaj deo posla obuhvata sledee korake:

1. Raunanje vremena Grinikog meridijana (GMT) Prvo moramo ustanoviti vremensku zonu u kojoj je osoba roena i oduzeti ili dodati odreen broj sati, kao u prethodno navedenim primerima.

Potrebno je da obratimo panju da ako je osoba roena negde posle ponoi, za GMT moemo dobiti neko vreme pre ponoi, a samim tim moramo i datum roenja vratiti na prethodni dan!

PR. 4: Osoba je roena 20.07.2000. u 00:35 u Beogradu. Da bismo izraunali GMT, moramo oduzeti 2 h, to nas vraa na vreme pre ponoi. GMT e biti 22:35, ali i datum moramo vratiti na prethodni dan 19.07.2000. i njega koristimo u daljem raunanju.

2. Sledei korak je da pronaemo u efemeridama datum roenja i proitamo poloaj planeta za taj i za naredni dan. Ako prilikom preraunavanja vremena moramo da vratimo datum roenja na prethodni dan, taj dan koristimo kao datum roenja. Pozicije planeta predstavljaju njihove longitude i date su u stepenima () i lunim minutama ( ), a za Sunce i Mesec i u sekundama ().



9

Ako planeta nije tog dana menjala znak, onda se ona nalazi u znaku koji je najblii iznad oitane pozicije. Na isti nain odreujemo i da li je planeta direktna ili retrogradna: pogledamo da li idui na gore kroz kolonu u tabeli (koja u Efemeridama daje pozicije planeta za odreeni mesec) prvo nailazimo na D (direktno kretanje) ili R (retrogradno kretanje).

3. Raunamo taan poloaj planeta za trenutak roenja Poloaji planeta u ''Efemeridama'' su dati za pono po grinikom vremenu. Da bismo dobili taan poloaj neke planete za nae vreme roenja, potrebno je da:

odredimo koliko je planeta prela za 24 h, tako to emo od vee pozicije oduzeti manju. Ako se planeta kree direktno, onda e vea pozicija biti za naredni dan, a ako se kree retrogradno, onda e na daljoj poziciji biti na dan roenja nego sledeeg dana.

Dobijenu razliku emo podeliti sa 24, da bismo znali koliko je planeta prela za 1 sat. Onda emo tako dobijenu vrednost pomnoiti sa vremenom grinikog meridijana i na taj nain emo ustanoviti koliko je planeta prela od ponoi do trenutka roenja.

Na kraju emo preeni put sabrati sa poloajem planete u pono na dan roenja i na taj nain emo dobiti tanu poziciju planete u trenutku roenja.

Ako elimo da zaista dobijemo precizne podatke, ovaj postupak emo ponoviti za izraunavanje poloaja Sunca, Meseca, Severnog Meseevog vora, Merkura, Venere, Marsa, Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna i Plutona.

Ipak, primetiemo da spore planete preu veoma mali put za jedan dan. Zbog toga se najee moemo zadovoljiti njihovom pozicijom za pono. Greka e biti izraena u minutima, nama e utedeti dosta vremena, a nee uticati na tumaenje horoskopa. Izuzetak predstavljaju situacije kada planeta ba tog dana prelazi iz jednog znaka u drugi. U tom sluaju emo morati da raunamo tanu poziciju planete da bismo znali u kom znaku se nalazi. Mesec se najbre kree i njegova pozicija je data i za podne.



10

Primer

Uzmimo primer osobe roene 26.05.1984. u 20 h i 45 min u Rijeci.

1. Vidimo da je roena u zoni gde je na snazi srednjeevropsko vreme. Znai da emo od vremena roenja oduzeti dva sata jer je roena u toku letnjeg raunanja vremena. Tako dobijamo da je GMT 18 h i 45 min. Ovaj podatak e nam trebati u satima, pa emo odmah izvriti pretvaranje minuta u sate, tako to emo ih podeliti sa 60 (1 h = 60 min).

45 min : 60 = 0,75 h GMT = 18 h + 0,75 h = 18,75 h Dakle, dalje emo u raunanju kao vreme roenja koristiti 18,75 h.

2. U ''Efemeridama'' smo nali da je 26.05.1984. Sunce bilo na 4 55 36 , a 27.05.1984. na 5 5313 . Slobodno moemo zanemariti sekunde. To e uneti zanemarljivu greku. Dakle, moemo uzeti da se Sunce 26.05.1984. nalazilo na 4 56, a 27.05.1984. na 5 53 .

3. Oduzimanjem dobijamo da je Sunce za jedan dan prelo 57. Podsetiemo se da je 1 = 60'. Kako ne moemo 56' oduzeti od 53', moramo 1 pretvoriti u 60'. 53' + 60' = 113', a 113' - 56' = 57'. Zatim oduzimamo stepene. Kako smo 1 pozajmili minutama, ostaje nam 4 4 = 0. Dakle, Sunce je od jedne do druge ponoi prelo 57'.

Sunce je za 24 h prelo 57', a nas interesuje koliko je prelo za 18,75 h. Ovo moemo izraunati iz sledee proporcije:

24h : 18,75h = 57' : x x = 18,75h * 57' / 24h x = 45' (ponovo smo zaokruili dobijenu vrednost na ceo broj)

Dobijenu vrednost emo dodati poziciji Sunca u pono na dan roenja.

4 55 + 45 = 4100' = 5 40

Na isti nain emo odrediti poziciju Meseca - 20 5 i Merkura - 11 31 .

Interesantno je da Venera upravo tog dana menja znak. Da vidimo kako emo izraunati njenu poziciju.



11

Venera je 26.05.1984. bila na 29 15, a 27.05.1984. na 0 28,7. Ovde neemo vriti zaokruivanje, jer bi to u ovom sluaju moglo uticati na rezultat. Da bismo mogli da izvrimo oduzimanje, moramo poziciji u Blizancima da dodamo 30.

30 28,7 - 29 15 = 1 13,7 = 73,7 73,7/24 * 18,75 = 57,58 2915 + 57,58 = 29 72,58 = 30 13

Vidimo da je dobijena vrednost vea od 30, to znai da je Venera prela u novi znak. Oduzeemo 30 i tako dobijamo da je pozicija Venere 0 13. Da smo dobili vrednost manju od 30, Venera bi se jo uvek nalazila u Biku.

Moemo izraunati i tanu poziciju Marsa, dok je za ostale planete dovoljno da oitamo njihove pozicije za pono, bez preraunavanja tane vrednosti.

Izraunavanje Ascendenta i vrhova kua

Da bismo odredili na kojem stepenu kojeg znaka poinje neka kua, na raspolaganju moramo imati Astroloke tabele kua i geografski atlas.

Da bismo mogli da koristimo Astroloke tabele kua potrebno je da znamo skraenice latinskih naziva za zodijake znake:

Ovan (AR) Bik (TA) Blizanci (GE) Rak (CN) Lav (LE) Devica(VI)

Vaga (LI) korpija (SC) Strelac (SA) Jarac (CP) Vodolija (AQ) Ribe (PI)

Podela kua se vri na osnovu lokalnog sideralnog vremena (S.V.) koje emo dobiti tako to emo sabrati sledea etiri podatka:

1) Vreme roenja pretvoreno u vreme grinikog meridijana

To smo ve uradili u prvom koraku kada smo raunali poloaje planeta.

2) Sideralno vreme za datum roenja

(oitavamo ga iz ''Efemerida'' za datum roenja iz kolone Sid. Time)



12

Zvezdano ili SIDERALNO vreme vidimo u prvoj koloni u efemeridama. Sideriki dan je vreme rotacije Zemlje oko svoje ose u odnosu na neku zvezdu. Ovaj dan je za 4 minuta krai od srednjeg sunevog dana, jer se Sunce za 1 dan pomeri za 1, pa je Zemlji potrebno 4 minuta due da se obrne oko svoje ose u tako da se Sunce nae na istom mestu. Zbog ove razlike primetiemo da se u Efemeridama sideralno vreme pomera oko 4 minuta dnevno.

3) Vremenska razlika od Grinia do mesta roenja

Nju izraunavamo tako to emo geografsku duinu mesta pomnoiti sa 4 (1 geografske duine odgovaraju 4 min u vremenu, a 1 geografske duine odgovaraju 4 s u vremenu). Na ovaj nain smo iz podatka o uglu dobili podatak o vremenu. Re je o vremenu koje je Zemlji potrebno da bi se zarotirala za odreeni ugao - da bi prela put od Grinia do mesta roenja (drugim reima, da bi Sunce prividno prelo taj put). Dakle, broj 4 zapravo predstavlja 4min/.

4) Korekcija sideralnog vremena

Korekcija se vri tako to se svakom satu vremena roenja pretvorenom u vreme grinikog meridijana dodaje 9,86 s. Ve smo spomenuli da je sideriki dan krai za 4min od sunevog dana, pa ako se za 24 h stvori greka od 4 min, za 1 h e greka biti 24 puta manja (desetak sekundi). Da bismo korigovali ovu greku, vreme roenja u GMT emo pomnoiti sa 9,86 s.

S obzirom da lokalno sideralno vreme ima vrednost do 24 asa, ukoliko sabiranjem dobijemo veu vrednost, oduzeemo od nje 24 asa. Tada emo pronai u Astrolokim tabelama kua dve tabele ije je sideralno vreme najblie lokalnom sideralnom vremenu koje smo izraunali. Prva e imati manje, a sledea vee vreme od traenog. Postavljanjem odgovarajue proporcije izraunaemo tane vrednosti vrhova kua, to emo pokazati na naem primeru:

1) GMT je 18 h 45 min 2) U efemeridama nalazimo da Sid. Time za 26.05.1984. godine iznosi 16 h 14 min. 59 s. 3) Geografsku duinu Rijeke moemo pronai u spisku geografskih koordinata na kraju tabela kua ili oitati iz geografskog atlasa. Ona iznosi 14 26. Pomnoiemo je sa 4 i dobiti 57 min. i 44 s. (14 * 4 = 56 min., 26 x 4 = 104 s. = 1min. 44 s.)



13

4) Griniko vreme je 18 h i 45 min., odnosno 18,75 h (45:60+18=18,75).

Dakle, korekcija sideralnog vremena je 18,75 * 9,86 s = 185 s = 3 min. 5 s.

Sabiranjem ova etiri podatka dobiemo 36 h 00 min 48 s. Oduzeemo od toga 24h i dobiti da je lokalno sideralno vreme 12 h 00 min 48 s.

U Tabelama kua emo pronai tabelu sa najbliim sideralnim vremenom (na svakoj strani imamo po 6 tabela u ijem gornjem levom uglu pie sideralno vreme (S.V.). Vidimo da je najblie sideralno vreme za na primer u tabelama kua 12h00min00s.

Pored sideralnog vremena pronalazimo podatak za poloaj MC-a (vrha desete kue). On se nalazi na 0 Vage. Odatle znamo da se vrh etvrte kue (IC) nalazi tano naspram MC-a, to znai da je on na 0 Ovna.

Da bismo odredili ostale vrhove kua, moramo odabrati jedan grad od onih koji su nam ponueni u tabeli. Kako nam je izbor ogranien na svega devetnaest gradova, odabraemo onaj ija je geografska irina najblia irini mesta roenja, u ovom sluaju Rijeke. Na poetku ''Astrolokih tabela kua'' date su geografske irine svih devetnaest gradova. Tamo vidimo da je geografskoj irini Rijeke najblia geografska irina Novog Sada.

Sada se vraamo na odabranu tabelu kua. Za Novi Sad emo proitati da se vrh 11. kue nalazi na 28 27 Vage. Na istom stepenu, ali u Ovnu, nalazi se vrh pete kue.

Na isti nain emo odrediti vrhove svih kua horoskopa, a zatim u zodijaki krug ucrtati poloaje svih planeta i vrhova kua. Tako dobijen horoskop moemo uporediti sa onim koji je izraunat uz pomo astrolokog softvera. Postoje vrlo mala odstupanja jer iz tabela kua ipak oitavamo pribline vrednosti.

* * *



14

Domai zadatak br. 08 Izraunati pozicije svih planeta i vrhova kua za osobu roenu

16.11.1958. u 16:15h CET, u Beogradu

Literatura koju preporuujemo uz ovu oblast:

Zorica Ilievski Zvezdani Ples / 47 52 i 61 63 str., takoe ma kraju knjige od 241 290 strane imate tabele sa vremenskim zonama i promenama vremena u evropskim dravama.

Literatura koju preporuujemo uz ovu oblast:

Zorica Ilievski Zvezdani Ples ..................................... 47 52. i 61 63. str. Takoe na kraju knjige od 241 290. strane nalaze se tabele sa vremenskim zonama i promenama vremena u evropskim dravama.

Astro.Lab Efemeride .....................................................................................

Documents

P 08 a Izracunavanje Horoskopa