5/12/2018 P. B. Šeli - Ševi - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/p-b-seli-sevi 1/3

 

Еј, здраво душе ведрине!

Ти си сад од птице више,

Кад с неба ил' с висине,

Сипаш песама кише

Што ти се лако саме у срцу ускладише.

Да земље хитро се дижешк'о пожар се разгараш,

и увис далеко стижеш,

плав бездан крилом параш,

па певајући кружиш, кружећи песму ствараш.

Кад сунце, што облак грли,

с блеском на запад мине,

 Читаво биће ти хрли,

у гримиз који сине,

к'о бестелесна радост кад први пут се вине.

Вечер се румена, рана,

троши око твог лета;

као у светлости дана

звезда што небом шета

невидљив си, ал' пој твој стиже до нашег света,

тај кликтај, бритак к'о стреле

сребрних метеора

које се изгубе беле

чим гране дела зора,

па не види их човек, ал' осетит' их мора.

Ти гласом надвладаш твојим

тишину земље, зрака,

к'о месец зракама својим

што свлада царство мрака

кад усред ноћи мркле провали из облака.

О, да л' си к'о ствари друге?

Шта ти је најсличније?

 Чак ни из облака дугеКапља канула није

Сјајна к'о пљусак што је те твоје мелодије.

К'о песник си што у своје

Мисли скривен сјајне,

Безбрижним људима поје

Стихове величајне,

Па осећати почну немир и наде тајне;

к'о дева господског соја

која на кули гореу ноћи недра своја

лечи од љубавне море

5/12/2018 P. B. Šeli - Ševi - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/p-b-seli-sevi 2/3

 

свирком, слатком к'о љубав, што плави њене дворе;

к'о свитац ти си од злата

који, кад доља мири

 росом што ноћу се хвата,

прозрачну светлост шири

кроз траву што га штити да из ње не провири;

к'о ружа у жбуну своме

коју су ветри свили

па се у игрању томе

до бесвести опили

слатким мирисом њеним лопови тешкокрили.

Звук пљуска што с премалећа

сав травин расвели слој,

бокоре роснога цвећа

и друго на земљи тој – ведро, блиставо цвеће – твој је превазиш'о пој.

Какве су радости силне

у то срце ти стале?

Земаљске песме умилне,

што вино и љубав хвале,

такав божански занос још никад нису знале.

Певања победна разна

ил'хор што свадбу прати

хвалисања су тек празна

не могу уз тебе стати;

недостаје им нешто, ал' шта – тешко је знати.

Где ли се напев твој роди?

Ко ли му изворе знаде?

У гори, пољу ил' води?

Ил' ти га небо даде?

Ил' љубав твоје врсте? Зар ти не знаш за јаде?

Та радост жарка и чеднане позна опадања;

не тишти тебе ни једна

бол мучних осећања:

љувиш – ал' не знаш тугу ситног љубавног стања.

Када ти будне ил' снене

мисли о смрти суде,

за те су истине њине

лепше но за нас људе,

зато твој напев може к'о кристал чист да буде.

Док крај нас године теку,

дух за нестварним жуди;

5/12/2018 P. B. Šeli - Ševi - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/p-b-seli-sevi 3/3

 

осмех нам увек бл неку

крије што тишти груди;

најслађом песмом нашом највећа туга блуди.

Па и да можемо лако

страх, мржњу да презремо,

да смо се родили такода сузе не проспемо,

ипак не бисмо могли ту радост да стигнемо

Више нег' свирка драга,

 ритма пуног милине,

више од књишкога блага

биле би те вештине

песнику сваком, птицо, што гледаш тле с висине!

када би мени ти рекла

пола радости својескладна би лудост потекла

с обадве усне моје,

и свет би мене слуш'о к'о ја те песме твоје.