P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

2

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

3

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

4

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

5

Albert ZOGAJ, Zenel LEKU, Valon TOTAJ i Bardhyl

HASANPAPAJ, Michael A. Cunniff

PRAKTIČAN VODIČ O

PARNIČNOM POSTUPKU

Priština 2018.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

6

Realizacju ove publikacije je omogućila

Agencija Sjedinjenih Država za Međunarodni

Razvoj (USAID) preko Programa za

Imovinska Prava i Programa za Jačanje

Pravonog Sektora. Stavovi izneti u ovoj

publikaciji ne odražavaju, nužno, stavove

USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Država.

Ova publikacija se deli besplatno.

c. Copyright 20189. Agencija Sjedinjenih Država za Međunarodni Razvoj

(USAID).

Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije se ne sme umnožavati ili

prenositi u bilo kojem obliku i bilo kojim sredstvom, elektronski ili mehanički,

bez dozvole izdavača.

Štamparija: "Blendi", Priština

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

7

Uvod

Ovaj priručnik predstavlja zajedničke napore dva USAID-ova projekta na

Kosovu: Programa za jačanje pravosudnog sistema i Programa za imovinska

prava. Vodič odražava praksu uspostavljenu u rešavanju građanskih predmeta od

strane kosovskih sudija, na osnovu dosadašnjeg rada kao i na empirijskoj analizi

sudske prakse Kosova iz spoljašnje perspektive (američke). Kao takav, ovaj vodič

obuhvata i kombinuje dve najpovoljnije tačke, objedinjavajući uspostavljenu

pravnu teoriju sa priznatom sudskom praksom na Kosovu.

Iskreno se nadamo i verujemo da će ovaj vodič poslužiti i biti koristan vodič

sudijama i drugim pravnim stručnjacima pri odlučivanju u građanskim

predmetima u kosovskim sudovima, uključujući tu i imovinske predmete, koji

predstavljaju posebne izazove zbog složenog zakonodavstva koje se na njih

primenjuje. Vodič je izrađen i oblikovan na način takav da korisnicima daje

jednostavnu referencu za pravne reference i preporučuje prakse koje mogu biti

vrlo korisne sudijama i advokatima uključenim u ove postupke. Podstiču se

pravnici da razmenjuju primerke sa svojim kolegama; primerci se mogu

besplatno preuzeti na: [ubaciti link KLSC za preuzimanje dokumenta].

Olakšavanjem sudijama da svoj zanačajan rad obavljaju dosledno, predvidivo i

efikasno, pomažemo narodu Kosova, koji je naš glavni korisnik, ka unapređenju

i lakšoj i efikasnijoj zaštiti zakonskih prava. Smatramo da će ovo pomoći, ne samo

strankama u parnicama u građanskim predmetima, već i Kosovu u celini –

podizanjem poverenja u sudove; promovisanjem ekonomskih aktivnosti i

ekonomskog razvoja; kao i jačanjem pozitivne uloge zakona u svakodnevnom

životu ljudi, čime se jača vladavina prava.

Andrew Boname

Direktor, USAID-ov Program za jačanje pravosudnog sistema

Brian Kemple

Direktor, USAID-ov Program za imovinska prava

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

8

Zahvalnost

Mnogi ljudi su doprineli osmišljavanju i izradi ovog vodiča: sudije i stručnjaci

koji su napisali ovaj rad; mladi pravni stručnjaci koji su sproveli empirijsko

istraživanje aktuelne sudske prakse čiji su rezultati podržali ovaj rad; kao i lica

odgovorna za uređivanje i prevođenje teksta na srpski jezik. USAID-ov Program

za jačanja pravosudnog sistema i USAID-ov Program za imovinska prava odaju

priznanje i izražavaju zahvalnost sledećim licima zbog njihovog doprinosa ovoj

publikaciji:

Autori

Albert Zogaj – sudija, Apelacioni sud

Valon Totaj – sudija, Apelacioni sud

Zenel Leku – sudija, Apelacioni sud

Bardhyl Hasanpapaj – viši pravni stručnjak i direktor Kosovske kompanije za

pravne usluge (KLSC)

Michael A. Cunniff – Viši pravni stručnjak , USAID PRP

Autor saradnik

Enver Fejzullahu – Viši specijalista za reformu pravosuđa, USAID PRP

Istraživači

Arbëresha Zogjani – Menadžer projekata, KLSC

Driton Ahmeti – stručni saradnik , USAID PRP

Etleva Kelmendi – pravni savetnik , USAID PRP

Fatlum Halimi – stručni saradnik , USAID PRP

Fitim Dashi – stručni saradnik, USAID PRP

Gentiana Shabani – stručni saradnik, USAID PRP

Hajriz Beqiri – asistent projekata, KLSC

Irfan Thaqi – stručni saradnik, USAID PRP

Kaltrina Haliti – stručni saradnik, USAID PRP

Kreshnike Zymberi – stručni saradnik, USAID PRP

Luan Gora – pravni službenik, USAID PRP

Mimoza Zeka – stručni saradnik, USAID PRP

Tehnički urednici

Lulzim Aliu

Biljana Ivančević

Prevod na srpski

Translation Centre

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

9

Albert Zogaj – je sudija u opštem odeljenju – građanska (divizija) Apelacionog

suda. Sudija Zogaj je magistar pravnih nauka, smer građansko pravo. Od 2008.

Godine, sudija Zogaj je angažovan kao predavač na koledžu AAB i trener u

Akademiji pravde. Radio je na nekoliko stručnih istraživanja u različitim

institucijama kao što su: Pravni centar Kosova, Centar za ljudska prava

Univerziteta u Prištini, Kosovski institut za pravosuđe, Akademija pravde, itd.

Sudija Zogaj je koautor Priručnika za pravno pisanje i pravno obrazloženje, koji

su 2017. godine objavili Akademija pravde i USAID-ov Program za jačanje

pravosudnog sistema.

Zenel Leku - je sudija u opštem odeljenju – građanska (divizija) Apelacionog

suda. Osim što radi kao sudija, sudija Leku je trener u Akademiji pravde na

početnom i kontinuiranom programu pravnog obrazovanja. Sudija Leku je takođe

radio i učestvovao u nekim istraživanjima i stručnom radu u različitim

institucijama kao što su: Kosovski pravni centar, Centar za ljudska prava

Univerziteta u Prištini, Kosovski institut za pravosuđe, itd.

Valon Totaj - je sudija Apelacionog suda Kosova. Sudija Totaj je magistar

pravnih nauka, smer građansko pravo. Sudija Totaj je i koautor modula za

programe obuke "Porodično pravo za decu - građanski aspekt" i "Porodično

pravo" pri kosovskoj Akademiji pravde, u okviru koje je od 2013. godine

angažovan i kao sudski trener za građanske predmete, kako za program početne

obuke sudija tako i za kontinuiranu obuku. Takođe je autor i koautor nekoliko

radova u okviru stručnih naučnih časopisa kosovske Akademije pravde i završio

je nekoliko lokalnih i međunarodnih obuka u organizaciji USAID-a, OEBS-a,

GIZ-a itd.

Bardhyl Hasanpapaj – je pravni stručnjak i generalni direktor kosovske

kompanije za pravne usluge (KLSC). Gospodin Hasanpapaj je pravnik

specijalizovan za evropsko i međunarodno pravo na Univerzitetu u Bremenu

(Nemačka), gde trenutno pohađa doktorske studije. Gospodin Hasanpapaj ima

dugogodišnje iskustvo u nastavi kao pedagog na međunarodnoj katedri

Univerziteta u Prištini i u oblasti pravne ekspertize, ima položen pravosudni ispit

kao i sertifikat privatnog izvršitelja. Gospodin Hasanpapaj je radio u brojnim

lokalnim i međunarodnim institucijama i organizacijama, između ostalog kao

pravni savetnik ministra pravde Kosova, direktor NDI Programa parlamentarnog

istraživanja u Skupštini Kosova, kao i viši pravni stručnjak na brojnim projektima

i programima koje su finansirali i realizovali USAID, EU, SB, GIZ itd.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

10

Michael A. Cunniff - je završio studije na Pravnom fakultetu Univerziteta

Suffolk u Masačusetsu (Massachusetts) gde je stekao zvanje juris doctor magna

cum laude, a osnovne (Bachelor) studije je završio na psihologiji, na Univerzitetu

u Bostonu. Gospodin Cunniff je obavljao advokatsku profesiju sa fokusom na

krivične, građanske i upravne stvari i ima pravo zastupanja pred Vrhovnim

sudom Sjedinjenih Američkih Država, Apelacionim sudom Sjedinjenih

Američkih Država u Prvom okrugu, Vrhovnim sudom , Apelacionim sudom, kao

i prvostepenim sudovima država Mejn (Maine) i Masačusets (Massachusetts).

Gospodin Cunniff je takođe docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Mejn

(Maine). Gospodin Cunniff ima veliko međunarodno iskustvo u programima

vladavine prava pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Američkih Država i Evropske

unije, na kojima je radio u mnogim zemljama, ali i na Kosovu, u Albaniji, Bosni

i Hercegovini, Srbiji, Ukrajini, na Tajlandu, itd. Na Kosovu, gospodin Cunniff je

radio kao pravni stručnjak na programima koji su podržavali Sudski savet Kosova

i kosovske sudove, Tužilački savet Kosova, Kosovski Institut za pravosuđe,

Ustavni Sud Kosova ali i Ministarstvo Pravde.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

11

Sadržaj Uvod 7

I. NAČELA I PRAVILA PARNIČNOG POSTUPKA (NEKA OD

NAJZNAČAJNIJIH NAČELA) 29

POJAM NAČELA 29

NAČELO USTAVNOSTI 29

NAČELO ZAKONITOSTI 30

NAČELO RASPOLAGANJA 30

NAČELO SASLUŠANJA STRANAKA 30

IZ SUDSKE PRAKSE 31

NAČELO JAVNOSTI 31

NAČELO RAZMATRANJA I ISTRAGE 32

NAČELO MATERIJALNE ISTINE 33

NAČELO SLOBODNE PROCENE DOKAZA 33

NAČELO NEPOSREDOVANJA 34

NAČELO SAVESNOG KORIŠĆENJA PROCESNIH PRAVA 34

NAČELO USMENOSTI 34

NAČELO PRUŽANJA PRAVNE POMOĆI NEOBAVEŠTENOJ STRANCI 35

NAČELO EKONOMIČNOSTI SUĐENJA 35

JEZIK U PARNIČNOM POSTUPKU 36

II. POKRETANJE PARNIČNOG POSTUPKA 37

ZNAČENJE TUŽBE 37

PODIZANJE TUŽBE 37

SADRŽINA TUŽBE 37

ODREĐEN ZAHTEV SA ASPEKTA GLAVNE STVARI I

SPOREDNIH ZAHTEVA 38

TUŽBENI ZAHTEV - (PETITUM) 38

PREDMET SPORA 39

ČINJENICE NA KOJIMA TUŽILAC ZASNIVA SVOJ ZAHTEV 39

DOKAZI KOJIMA SE UTVRĐUJU ČINJENICE IZ TUŽBE 39

VREDNOST SPORA 39

PRAVNI OSNOV 40

SUDSKA TAKSA ZA TUŽBU 41

VRSTE TUŽBI 41

TUŽBA ZA OSUDU (ČINIDBU) 41

TUŽBA ZA UTVRĐENJE 41

TUŽBA ZA PREINAČENJE 42

PRAVNI INTERES ZA TUŽBU 42

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

12

SITUACIJA KADA PREDMET TUŽBENOG ZAHTEVA NIJE

DOSPEO NA POTRAŽIVANJE 42

NEBLAGOVREMENA TUŽBA 43

PROTIVTUŽBA 43

VRSTE I PRIMERI PROTIVTUŽBI 44

KONEKSNA PROTIVTUŽBA 44

KOMPENZACIONA PROTIVTUŽBA 44

PREJUDICIJELNA PROTIVTUŽBA 45

FAZE I USLOVI ZA DOZVOLJAVANJE PROTIVTUŽBE 45

PREINAČENJE TUŽBE 45

PROMENA LICA U TUŽBENOM ZAHTEVU 46

PROŠIRENJE TUŽBENOG ZAHTEVA 46

SMANJENJE TUŽBENOG ZAHTEVA 46

PODNOŠENJE JOŠ JEDNOG ZAHTEVA POREDPOSTOJEĆEG 47

SUBJEKTIVNO PREINAČENJE TUŽBE 47

FAZE U KOJIMA SE MOŽE PREINAČITI TUŽBA 48

PREINAČENJE TUŽBE DO PRIPREMNOG ROČIŠTA -

ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU 48

PREINAČENJE TUŽBE PO ZAKLJUČIVANJU PRIPREMNOG

ROČIŠTA ILI NA POČETKU ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU 48

DOZVOLJAVANJE PREINAČENJA TUŽBE BEZ PRISTANKA TUŽENOG 49

POVLAČENJE TUŽBE 50

POVLAČENJE TUŽBE DO TRENUTKA DO KOG TUŽENA STRANKA NE

ODGOVORI NA TUŽBU 50

POVLAČENJE TUŽBE DO ZAKLJUČIVANJA GLAVNE RASPRAVE 50

LITISPENDENCIJA 51

III. PRETHODNO RAZMATRANJE TUŽBE 53

SPROVOĐENJE PROCESNIH PRAVILA 53

NEPOSREDNO ODREĐIVANJE PREDMETNOG SUDIJE 53

ŠTA PREDVIĐAJU ODREDBE ZPP, ZA OVU FAZU POSTUPKA? 53

KAKVU PROCENU VRŠI SUD U JEDNOJ PARNIČNOJ STVARI? 54

SHVATANJE NADLEŽNOSTI 54

NADLEŽNOST OSNOVNIH SUDOVA 54

STVARNA NADLEŽNOST 55

PROCENA STVARNE NADLEŽNOSTI 55

KRITERIJUMI KOJI UREĐUJU STVARNU NADLEŽNOST 55

STVARNA NENADLEŽNOST SUDA MOŽE NASTUPITI U SLEDEĆIM

SLUČAJEVIMA: 56

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

13

STVARNA NENADLEŽNOST NASPRAM DRUGOG SUDA 56

STVARNA NENADLEŽNOST NASPRAM UPRAVNOG ORGANA 56

NENADLEŽNOST DOMAĆEG SUDA 56

STVARNA NENADLEŽNOST U SLUČAJEVIMA KADA SU STRANKE

UGOVORILE ARBITRAŽU. 57

NENADLEŽNOST U SLUČAJEVIMA VANPARNIČNIH POSTUPAKA 57

MESNA NADLEŽNOST 57

OPŠTA MESNA NADLEŽNOST 57

KAKO ZPP PROPISUJE ZNAČENJE OPŠTE MESNE NADLEŽNOSTI? 58

KAKO ZPP PROPISUJE ISKLJUČIVANJE OPŠTE NADLEŽNOSTI? 58

KAKVE KRITERIJUME PROPISUJE ZPP ZA ODREĐIVANJE OPŠTE

MESNE NADLEŽNOSTI? 58

PROCENA OPŠTE MESNE NADLEŽNOSTI 58

POSEBNA MESNA NADLEŽNOST. 58

POMOĆNA MESNA NADLEŽNOST 62

ODREĐIVANJE MESNE NADLEŽNOSTI VIŠEG SUDA 64

ORDINIRANJE 66

SPORAZUM O MESNOJ NADLEŽNOSTI 66

SUKOB U VEZI SA NADLEŽNOŠĆU 66

MOGUĆNOST SUDA DA NE TRAŽI DA SE ODLUČI U VEZI SA

SUKOBOM NADLEŽNOSTI 67

OBAVEZNO DEJSTVO ODLUKE SUDA DRUGOG STEPENA U VEZI SA

NADLEŽNOŠĆU 67

REŠAVANJE SUKOBA NADLEŽNOSTI 67

NASTUPANJE SUKOBA NADLEŽNOSTI IZMEĐU SUDOVA ISTE VRSTE 68

NASTUPANJE SUKOBA NADLEŽNOSTI IZMEĐU SUDOVA

RAZLIČITE VRSTE 68

REDOVAN SASTAV SUDA (FUNKCIONALNA NADLEŽNOST) 68

IZUZEĆE I ISKLJUČENJE SUDIJE SA SUĐENJA 69

OKOLNOSTI KOJE VODE KA IZUZEĆU SUDIJE SA SUĐENJA 70

OKOLNOSTI KOJE DOVODE DO ISKLJUČENJA SUDIJE SA SUĐENJA 71

STRANKE U POSTUPKU 74

ZNAČENJE STRANAKA U PARNIČNOM POSTUPKU 74

KO MOŽE DA BUDE STRANKA U PARNIČNOM POSTUPKU? 74

KO ZASTUPA PARNIČNO NESPOSOBNU STRANKU 76

ZAKONSKI ZASTUPNIK 77

PRIVREMENI ZASTUPNIK 77

ODREĐIVANJE PRIVREMENOG ZASTUPNIKA 78

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

14

REDOVNO ZASTUPANJE PRAVNOG LICA 82

PUNOMOĆNICI STRANAKA 82

NEODGOVARAJUĆE ZASTUPANJE STRANKE OD STRANE ADVOKATA

ILI DRUGOG LICA 83

NAČINI DAVANJA PUNOMOĆJA 83

OPOZIV PUNOMOĆJA OD STRANE STRANKE 84

OBIM I SADRŽINA PUNOMOĆJA 84

PODNOŠENJE PUNOMOĆJA 85

OPOZIV I OTKAZIVANJE PUNOMOĆJA 86

PROCESNA LEGITIMACIJA (LEGETIMATIO AD PROCESSUM) 86

PROCESNE PRETPOSTAVKE U VEZI SA PREDMETOM SPORA 87

OPŠTI OSVRT 87

NEPOSTOJANJE DVOJNE LITISPENDENCIJE 88

NEPOSTOJANJE PRAVOSNAŽNE ODLUKE 89

NEODRICANJE TUŽIOCA OD TUŽBENOG ZAHTEVA 89

NEPOSTOJANJE SUDSKOG PORAVNANJA U VEZI SA

PREDMETOM SPORA 89

POSTOJANJE INTERESA ZA PRAVNU ZAŠTITU 90

PROCESNE PRETPOSTAVKE U VEZI SA TUŽBOM 90

PROCENA FORMALNE UREDNOSTI TUŽBE 90

FORMALNI NEDOSTACI ZBOG KOJIH SE TUŽBA VRAĆA NA

DOPUNU/ISPRAVKU 91

ŠTA UČINITI UKOLIKO TUŽBI NEDOSTAJE ODREĐENI ZAHTEV SA

STANOVIŠTA GLAVNE STVARI I SPOREDNIH ZAHTEVA? 91

ŠTA ĆE SUD UČINITI UKOLIKO TUŽBI NEDOSTAJU ČINJENICE NA

KOJIMA TUŽILAC ZASNIVA SVOJ ZAHTEV? 93

ŠTA UČINITI U SLUČAJU DA TUŽBI NEDOSTAJU DOKAZI KOJI

POTVRĐUJU ČINJENICE PREDOČENE U TUŽBI? 94

ŠTA ĆE UČINITI SUD U SLUČAJU DA TUŽBA NE NAVODI VREDNOST

PREDMETA SPORA? 94

ŠTA DA UČINI SUD U SLUČAJU DA TUŽBA NIJE ZAKONSKI OSNOVANA? 95

IV. DAVANJE ODGOVORA TUŽENOG NA TUŽBU 97

SMERNICE SUDA UPUĆENE TUŽENOM PRI DOSTAVLJANJU

TUŽBE NA ODGOVOR 97

POSLEDICE NEPODNOŠENJA ODGOVORA NA TUŽBU 97

SUDSKA PROVERA SADRŽINE ODGOVORA TUŽENOG 98

RAZMATRANJE ZAHTEVA TUŽENOG 99

VRAĆANJE ODGOVORA NA TUŽBU ZA ISPRAVKU I DOPUNU 100

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

15

POSLEDICE NEISPRAVLJANJA I NEDOPUNJAVANJA ODGOVORA

NA TUŽBU 100

ODLUKE KOJE SE MOGU DONETI NAKON ODGOVORA NA TUŽBU 100

ZAŠTITA TUŽENOG OD TUŽBE 100

ODBRANA PROCESNOPRAVNIM SREDSTVIMA 101

ODBRANA MATERIJALNOPRAVNIM SREDSTVIMA 102

V. SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA I PROCESNIH

SUBJEKATA 103

SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA 103

KUMULATIVNO SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA. 103

EVENTUALNO SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA 103

ALTERNATIVNO SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA 104

SUPARNIČARSTVO 104

FAKULTATIVNO SUPARNIČARSTVO 104

NUŽNO SUPARNIČARSTVO 105

MATERIJALNO SUPARNIČARSTVO 105

FORMALNO SUPARNIČARSTVO 106

ZAKONSKO SUPARNIČARSTVO 106

PROCESNI POLOŽAJ SUPARNIČARA 108

OBIČNO SUPARNIČARSTVO. 108

JEDINSTVENO SUPARNIČARSTVO 109

PROCESNE RADNJE KOJE OVI SUPARNIČARI MOGU DA OBAVE I

NJIHOVO POSTUPANJE KADA SU OPREČNE 109

ROK ZA OBAVLJANJE PROCESNIH RADNJI 110

NUŽNO SUPARNIČARSTVO 110

DO KOJE FAZE SE MOŽE ZASNOVATI SUPARNIČARSTVO? 111

PRIMARNO SUPARNIČARSTVO 111

KASNIJE SUPARNIČARSTVO 111

U KOJIM SLUČAJEVIMA SE MOŽE ZASNOVATI KASNIJE

SUPARNIČARSTVO? 112

VI. UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNIČNOM POSTUPKU 113

DELATNI UMEŠAČ. 113

NAČIN I TRENUTAK MEŠANJA 114

DOPUŠTENOST MEŠANJA 114

PROCESNI POLOŽAJ DELATNOG UMEŠAČA 115

KAKVO JE DEJSTVO DONETE PRESUDE U ODNOSU NA DELATNOG

UMEŠAČA? 115

UMEŠAČ U POZICIJI JEDINSTVENOG SUPARNIČARA. 115

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

16

PROCESNI POLOŽAJ JEDINSTVENOG SUPARNIČARA 116

GLAVNI UMEŠAČ 116

OBAVEŠTENJE TREĆEG LICA O PARNICI 117

POZIVANJE TREĆEG LICA KADA IM JE ZAJEDNIČKI PREDMET SPORA 117

POZIVANJE TREĆEG LICA KAKO BI SE OD NJEGA ZAHTEVALO

JEMSTVO ILI NAGRADA U VEZI SA ZAKLJUČIVANJEM PREDMETA 117

POSTUPAK OBAVEŠTAVANJA TREĆEG LICA 118

IMENOVANJE PRAVNOG PRETHODNIKA 118

VII. PODNESCI I DOSTAVLJANJE PISMENA 121

PODNESCI 121

RADNJE SUDA U SLUČAJEVIMA KADA JE PODNESAK NERAZUMLJIV I

NEPOTPUN 121

POSLEDICE NEDOPUNJAVANJA–NEISPRAVLJANJA PODNESKA 122

DOSTAVLJANJE PISMENA 122

PROBLEMI KOJI SE MOGU POJAVITI U VEZI SA DOSTAVOM PISMENA 122

SLUČAJEVI U KOJIMA JE PRIMALAC PRAVNO LICE 122

DOSTAVA PISMENA LICIMA LIŠENIM SLOBODE 123

SLUČAJEVI KADA STRANKU NA SUĐENJU ZASTUPA ZASTUPNIK 123

ŠTA UČINITI U SLUČAJEVIMA KADA SE STRANCI DOSTAVE PISMENA,

IAKO JE ZASTUPA ZAKONSKI ZASTUPNIK ILI PUNOMOĆNIK KAO I U

SLUČAJEVIMA SA VIŠE ZAKONSKIH ZASTUPNIKA I PUNOMOĆNIKA? 123

LIČNA DOSTAVA PRIMAOCU 124

ŠTA UČINITI U SLUČAJEVIMA KADA SE LICE KOME TREBA LIČNO

URUČITI PISMENA NE ZATEKNE NA MESTU NA KOME TREBA

IZVRŠITI DOSTAVU? 124

ŠTA TREBA DA SADRŽI OBAVEŠTENJE? 124

REDOVNA DOSTAVA 125

DOSTAVA PISMENA OD STRANE SAMIH STRANAKA 125

ODBIJANJE PRIJEMA PISMENA I RADNJE U DATIM SLUČAJEVIMA 126

PROBLEMI KOJI SE MOGU POJAVITI PRI SLANJU PISMENA U SLUČAJU

PROMENE ADRESE 126

SLUČAJ KADA SUBJEKTU ZAVEDENOM U JAVNI REGISTAR NE MOŽE

DA SE IZVRŠI DOSTAVA PISMENA NA ADRESU UPISANU U REGISTRU 127

OBAVEZA NADLEŽNOG ORGANA DA DOSTAVI ADRESU 127

VIII. NEPOŠTOVANJE SUDA 129

ULOGA SUDIJE U SLUČAJEVIMA KADA STRANKE I DRUGI UČESNICI U

POSTUPKU ZLOUPOTREBLJAVAJU SVOJA PROCESNA PRAVA 129

IZ SUDSKE PRAKSE: 129

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

17

NEKI SLUČAJEVI ZLOUPOTREBE PROCESNIH PRAVA 130

ULOGA SUDIJE U SLUČAJEVIMA KADA STRANKE I UČESNICI U

POSTUPKU UVREDE SUD I UČESNIKE U POSTUPKU PODNESKOM ILI

NA SUDSKOM ROČIŠTU. 130

ULOGA SUDIJE U SLUČAJEVIMA KADA SVEDOK I VEŠTAK NE

POŠTUJU SUD 131

SLUČAJ KADA SVEDOK NE ODGOVORI NA POZIV SUDA ILI SE BEZ

DOZVOLE ILI IZ DRUGOG RAZLOGA UDALJI SA MESTA GDE TREBA DA SE

SASLUŠA 132

SLUČAJ KADA SVEDOK ODBIJE DA SVEDOČI ILI DA ODGOVORI NA

KONKRETNO PITANJE 132

SLUČAJ KADA VEŠTAK NE PODNESE U PROPISANOM ROKU SVOJU

KONSTATACIJU I MIŠLJENJE ILI NEOPRAVDANO NE DOĐE NA ROČIŠTE I

ODBIJE VEŠTAČENJE 132

IX. PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI 135

PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI DOMAĆEM SUDU. ODREDBA

ČLANA 283.1 ZPP PROPISALA JE KAO OBAVEZU PITANJE

PRUŽANJA UZAJAMNE PRAVNE POMOĆI IZMEĐU SUDOVA 136

PRUŽANJE TRAŽENE PRAVNE POMOĆI STRANOM SUDU 137

POSTUPAK U VEZI SA PRUŽANJEM MEĐUNARODNE PRAVNE POMOĆI. 138

PET KORAKA KOJE PREDUZIMA ODELJENJE ZA MEĐUNARODNU

PRAVNU SARADNJU PRI RAZMATRANJU MOLBI STRANIH DRŽAVA 138

DELOVANJE U SLUČAJEVIMA KADA JE ZAMOLNICA STRANE

DRŽAVE ZA DOBIJANJE PRAVNE POMOĆI U SUPROTNOSTI SA

PRAVNIM PORETKOM NAŠE ZEMLJE 139

ZAMOLNICE DOMAĆEG SUDA UPUĆENE STRANIM SUDOVIMA 139

X. ROČIŠTA I ROKOVI 141

ROČIŠTA 141

NAČIN ZAKAZIVANJA SUDSKOG ROČIŠTA 141

MESTO ODRŽAVANJA ROČIŠTA 141

ROKOVI 142

RAČUNANJE ROKA 142

VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE 143

ROK ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE 143

DA LI JE DOZVOLJENA ŽALBA PROTIV REŠENJA KOJIM SE ODLUČUJE

O PREDLOGU ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE? 145

XI. PRIPREMNO ROČIŠTE 147

ZAHTEV ZA ODRŽAVANJE PRIPREMNOG ROČIŠTA I IZUZECI 148

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

18

VREMENSKI STANDARDI ODRŽAVANJA PRIPREMNOG ROČIŠTA 148

IZUZECI OD OBAVEZE SAZIVANJA PRIPREMNOG ROČIŠTA 148

SAZIVANJE PRIPREMNOG ROČIŠTA 149

ODREĐIVANJE PRIPREMNOG ROČIŠTA I OBAVEŠTAVANJE STRANAKA 149

ODLAGANJE I NASTAVAK PRIPREMNOG ROČIŠTA 150

ODRŽAVANJE PRIPREMNOG ROČIŠTA 151

REŠENJE KADA STRANKA NE DOĐE NA PRIPREMNO ROČIŠTE 151

ODREĐIVANJE STAVOVA STRANAKA 152

IDENTIFIKOVANJE, PROCENA I PREKORAČIVANJE PREPREKA ZA

DONOŠENJE PRAVIČNE ODLUKE NA GLAVNOJ RASPRAVI O PREDMETU 153

ODBACIVANJE TUŽBE NA PRIPREMNOM ROČIŠTU 154

PREDMET SUDSKOG RAZMATRANJA 155

KONSTATOVANJE MOGUĆNOSTI SPORAZUMNOG REŠAVANJA SPORA 156

DONOŠENJE REŠENJA O SAZIVANJU GLAVNE RASPRAVE I RELEVANTNA

RAZMATRANJA 157

VEŠTINE SUDIJE ZA SPROVOĐENJE PRIPREMNOG ROČIŠTA 159

PITANJA SUDA NA PRIPREMNOM ROČIŠTU 160

XII. ALTERNATIVNO REŠAVANJE SPOROVA 163

PRETHODNI DOGOVOR O SPORAZUMU. 165

KORISTI SPORAZUMA 165

UBRZAVANJE REŠENJA 165

RAZMATRANJE PREDNOSTI I NEDOSTATAKA PRAVNIH STAVOVA

STRANAKA 165

RAZMATRANJE SPORNIH I NESPORNIH MATERIJALNIH ČINJENICA 165

MOGUĆNOST KOMPROMISA MEĐU STRANKAMA 165

MOGUĆNOST DONOŠENJA REŠENJA KOJIM SE ODOBRAVA SPORAZUMNO

PORAVNANJE. 166

MOGUĆNOST PORAVNANJA POSREDOVANJEM. 166

ARBITRAŽA 166

POSREDOVANJE U SUDSKOM POSTUPKU 167

SUDSKO PORAVNANJE 170

TUŽBA ZA PONIŠTAVANJE SUDSKOG PORAVNANJA MOŽE SE PODNETI 174

XIII. PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU 175

ŠTA PODRAZUMEVAMO POD PREKIDOM SUĐENJA (POSTUPKA)? 175

U NAČELU RAZLIKUJEMO DVE VRSTE OKOLNOSTI KOJE IZISKUJU

PREKID SUĐENJA: 175

KADA SE PREKIDA SUĐENJE (POSTUPAK)? 175

SUDSKI POSTUPAK SE PREKIDA U SLEDEĆIM SLUČAJEVIMA 175

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

19

DRUGI SLUČAJEVI PREKIDA SUĐENJA (POSTUPKA) 178

POSLEDICE PREKIDA SUĐENJA (POSTUPKA) 179

KADA POČINJE PREKINUT SUDSKI PROCES 179

ROKOVI 180

ŽALBA PROTIV REŠENJA O PREKIDU SUĐENJA (POSTUPKA) 180

ZASTOJ SUĐENJA 180

RAZLIKA IZMEĐU PREKIDA SUĐENJA (POSTUPKA) I ZASTOJA SUĐENJA

(POSTUPKA) 181

XIV. OBEZBEĐENJE TUŽBENOG ZAHTEVA 183

ZNAČENJE I SADRŽINA 183

USLOVI ZA ODREĐIVANJE MERE OBEZBEĐENJA 186

VRSTE MERA OBEZBEĐENJA 187

POSLEDICE NEPOŠTOVANJA MERA OBEZBEĐENJA TUŽBENOG

ZAHTEVA 190

NAČIN PREDSTAVLJANJA I SADRŽINA PREDLOGA ZA ODREĐIVANJE

MERE OBEZBEĐENJA TUŽBENOG ZAHTEVA. 191

OBAVEŠTENJA PROTIVNIKA PREDLOGA U VEZI SA PREDLOŽENOM

MEROM 191

PRIVREMENE MERE OBEZBEĐENJA 192

SADRŽINA REŠENJA O ODREĐIVANJU MERE OBEZBEĐENJA 193

MOGUĆNOST ODREĐIVANJA MERE OBEZBEĐENJA PRE PODIZANJA

TUŽBE 194

DUŽINA TRAJANJA MERE OBEZBEĐENJA 195

PRAVNI LEKOVI PROTIV REŠENJA O ODREĐIVANJU MERE

OBEZBEĐENJA I REŠENJA O ODREĐIVANJU PRIVREMENE MERE

OBEZBEĐENJA 195

OVLAŠĆENJA SUDA U VEZI SA OBEZBEĐENIM PREDMETIMA 196

OVLAŠĆENJA STRANAKA U POSTUPKU U VEZI SA PREDLOŽENIM

MERAMA 197

OVLAŠĆENJA SUDA U VEZI SA POSTUPKOM I DONETIM REŠENJEM 197

TROŠKOVI NAČINJENI TOKOM POSTUPKA ZA OBEZBEĐENJE

TUŽBENOG ZAHTEVA 198

POSLEDICE NEPOŠTOVANJA MERE OBEZBEĐENJA TUŽBENOG

ZAHTEVA 198

KO IZVRŠAVA MERE OBEZBEĐENJA 199

XV. GLAVNA RASPRAVA, ODLAGANJE I PRODUŽETAK 201

PROCES SUDSKOG ISPITIVANJA 201

POLOŽAJ PREDMETA NA POČETKU GLAVNE RASPRAVE 201

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

20

PRAVNI ELEMENTI (PRAVNA OSNOVA) USPEŠNE TUŽBE 201

KONSTATOVANJE OPŠTEPOZNATIH ČINJENICA I ONIH KOJE JE SUD

UTVRDIO NA RANIJIM SUĐENJIMA 201

MATERIJALNE NEOSPORENE ČINJENICE 202

RELEVANTNA PITANJA ZA SUĐENJE 202

ISKAZI SVEDOKA 202

MIŠLJENJE VEŠTAKA 204

DOKAZNI SPISI 205

OBEZBEĐEN DOKAZ 206

UVIĐAJ 206

SAZIVANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU O PREDMETU 206

MOGUĆNOST ODRŽAVANJA GLAVNE RASPRAVE U NASTAVKU

PRIPREMNOG ROČIŠTA. 207

ZAKAZIVANJE GLAVNE RASPRAVE A DA PRE TOGA NIJE ZAKAZANO

PRIPREMNO ROČIŠTE. 207

SPROVOĐENJE GLAVNE RASPRAVE 208

OTVARANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU 208

PROVERA PRISUSTVA POZVANIH LICA I UZORCI IZOSTANKA 208

PRAVNE POSLEDICE NEPOJAVLJIVANJA STRANAKA 209

REŠAVANJE PROCESNIH POTEŠKOĆA PO TOK SUĐENJA 209

SUDSKO ISPITIVANJE PODNESAKA STRANAKA NA GLAVNOJ

RASPRAVI U VEZI SA DOKAZIMA 210

REŠAVANJE MOGUĆIH PREPREKA ZA BLAGOVREMENO DOBIJANJE

DOKAZA NA GLAVNOJ RASPRAVI 211

NOVI DOKAZI 211

PODNOŠENJE DOKAZA SA ZAKAŠNJENJEM 212

OBEZBEĐENJE (ČUVANJE) DOKAZA PRE GLAVNOG ROČIŠTA 212

DOKAZNE KOMPONENTE NA GLAVNOJ RASPRAVI 213

PRIHVATLJIVOST RELEVANTNIH DOKAZA 213

DISKUSIJA U VEZI SA ZNAČAJEM DOKAZA 213

REŠAVANJE SPORA PISANOM PRESUDOM ZASNOVANOM NA

DOKAZIMA 213

SPROVOĐENJE GLAVNE RASPRAVE U SLUČAJEVIMA U KOJIMA NIJE

ODRŽANO PRIPREMNO ROČIŠTE 214

ODSTUPANJE OD PROPISANOG ZAKONSKOG REDOSLEDA

PRIBAVLJANJA DOKAZA 214

SPROVOĐENJE GLAVNE RASPRAVE 215

ODRŽAVANJE REDA 215

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

21

SPROVOĐENJE POSTUPKA NA GLAVNOJ RASPRAVI 216

MOGUĆNOST PREDSTAVLJANJA NOVIH ČINJENICA I PREDLAGANJA

NOVIH DOKAZA 216

ISPITIVANJE STRANAKA NA GLAVNOJ RASPRAVI 217

TOK ISPITIVANJA SVEDOKA I VEŠTAKA NA GLAVNOJ RASPRAVI 217

ZAKONSKA OVLAŠĆENJA SUDIJE 218

ODLAGANJE I NASTAVAK SUDSKE RASPRAVE 218

ODLAGANJE SUDSKOG ROČIŠTA USLED NEISPUNJENOSTI PROCESNIH

PRETPOSTAVKI ILI USLED NEDOSTATKA DOKAZA 219

NASTAVAK ROČIŠTA USLED NEDOSTATKA DOKAZA 219

ODLAGANJE GLAVNE RASPRAVE NA ZAHTEV STRANKE 220

ODLAGANJE ROČIŠTA ZA GLAVNU RASPRAVU PO SLUŽBENOJ

DUŽNOSTI 220

ODLAGANJE ROČIŠTA KOJE JE VEĆ POČELO 220

PONAVLJANJE PROCESNIH RADNJI OBAVLJENIH NA NOVOM ROČIŠTU 220

ZABRANA ODLAGANJA ROČIŠTA NA NEODREĐENO VREME 221

OBAVEZA PREDSEDNIKA SUDA DA NADGLEDA PRAKSE ODLAGANJA

ROČIŠTA OD STRANE SUDIJA 221

DUŽNOST SUDIJE DA REŠI PONOVLJENE SLUČAJEVE ODGAĐANJA

ROČIŠTA 221

NASTAVAK ROČIŠTA (DNEVNOG) 221

ZAVRŠETAK GLAVNE RASPRAVE I ZAVRŠNA REČ STRANAKA 221

MOGUĆNOST PONOVNOG OTVARANJA GLAVNE RASPRAVE 222

XVI. IZVOĐENJE I OBEZBEĐENJE DOKAZA ZA SUĐENJE 225

RADNJE SUDA 228

TERET DOKAZIVANJA 229

PODELA TERETA DOKAZIVANJA 230

ČINJENICE NASTANKA 230

ČINJENICE O PROTIVNOM 230

ČINJENICE PRESTANKA 230

PREDMET DOKAZIVANJA 231

UPOZNAVANJE SUDA O OPŠTEPOZNATIM ČINJENICAMA I ČINJENICAMA

UTVRĐENIM U DRUGOM SUDSKOM PROCESU 232

NAVODI STRANAKA 232

ČINJENICE PRETPOSTAVLJENE ZAKONOM 233

PRIBAVLJANJE DOKAZA PRED DRUGIM SUDOM (ZAMOLJENI SUD). 233

PRAKTIČAN PRIMER ZAMOLNICE ZA PRIKUPLJANJE DOKAZA 234

DOKAZNA SREDSTVA 235

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

22

UVIĐAJ 235

ISPRAVE 237

ISPRAVE ILI PISMENI DOKAZI PREDSTAVLJAJU JEDAN OD DOKAZNIH

SREDSTAVA KOJIMA SE IZRAŽAVAJU MIŠLJENJA KOJA SADRŽE PODATKE

O ČINJENICAMA, OD VAŽNOSTI ZA REŠAVANJE JEDNOG SPORA. 237

VRSTE ISPRAVA I NJIHOVA DOKAZNA SNAGA 237

JAVNA ISPRAVA 237

NEJAVNA (PRIVATNA) ISPRAVA 237

DOMAĆE I STRANE ISPRAVE 238

DISPOZITIVNE I INFORMATIVNE ISPRAVE 238

PODNOŠENJE ISPRAVA OD STRANE STRANAKA 238

OBEZBEĐIVANJE ISPRAVA OD STRANE SUDA 239

SVEDOCI 240

ZNAČAJ 240

PODOBNOST ZA SVEDOČENJE 240

DUŽNOST SVEDOČENJA 241

LICA KOJA SE NE MOGU SASLUŠATI U SVOJSTVU SVEDOKA 241

PRAVO SVEDOKA DA USKRATI SVEDOČENJE 242

ZASTUPNIK ILI ADVOKAT STRANKE KAO SVEDOK. 242

SVEDOK KAO ISPOVEDNIK 242

PROCENA OPRAVDANOSTI USKRAĆIVANJA SVEDOČENJA 243

PRAVO SVEDOKA DA USKRATI ODGOVOR NA POJEDINA PITANJA 243

DUŽNOST SVEDOČENJA 244

POZIVANJE SVEDOKA 244

MALOLETNI SVEDOCI 245

SASLUŠANJE SVEDOKA 245

POJEDINAČNO SVEDOČENJE SVEDOKA 245

DUŽNOST DAVANJA ISTINITOG I POTPUNOG ISKAZA 245

IDENTIFIKOVANJE SVEDOKA I RAZOTKRIVANJE NJIHOVIH ODNOSA SA

STRANKAMA 246

NAČIN SASLUŠANJA SVEDOKA 246

OSNOVE ISKAZA SVEDOKA 247

PONOVLJENA PITANJA O ISTOM PREDMETU 247

ZABRANA POSTAVLJANJA SUGESTIVNIH PITANJA 247

EVIDENTIRANJE NEDOPUŠTENIH PITANJA 247

OSVEŽAVANJE SEĆANJA ILI EVIDENTIRANE PROŠLOSTI 247

ISKAZ DAT UZ POMOĆ TUMAČA 248

OSLOBAĐANJE SVEDOKA NAKON SVEDOČENJA 248

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

23

IZMENJENI ISKAZI 248

ODUSTAJANJE OD SVEDOKA KOJI NIJE SVEDOČIO 249

OPOZIV ODLUKE O SASLUŠANJU SVEDOKA 249

NAKNADA TROŠKOVA SVEDOKA 249

VEŠTACI 250

ODREĐIVANJE VEŠTAKA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI 250

ODREĐIVANJE VEŠTAKA NA PREDLOG STRANAKA 250

OBRAZLAGANJE PREDLOGA ZA VEŠTAČENJE 251

STAV PROTIVNE STRANKE U VEZI SA VEŠTAČENJEM 251

DUŽNOSTI VEŠTAKA I SANKCIJE PROTIV NJEGA 252

OSLOBAĐANJE VEŠTAKA OD DUŽNOSTI VEŠTAČENJA 252

ISKLJUČIVANJE VEŠTAKA OD DUŽNOSTI VEŠTAČENJA 252

PODNOŠENJE ZAHTEVA SA ISKLJUČIVANJE VEŠTAKA 252

SADRŽINA REŠENJA O ODREĐIVANJU VEŠTAKA 253

SADRŽINA POZIVA UPUĆENOG VEŠTAKU 253

PISANI NALAZ VEŠTAKA 254

POSTUPAK BEZ UČEŠĆA VEŠTAKA 254

RADNJE SUDA KADA JE NALAZ VEŠTAKA NEPOTPUN ILI NEJASAN 255

RADNJE SUDA KADA POSTOJE NESLAGANJA U MIŠLJENJIMA VEŠTAKA

(VIŠESTRUKI VEŠTACI) 256

OCENA DOKAZA – VEŠTAČENJA 256

MIŠLJENJE VEŠTAKA KAO DOKAZ U IMOVINSKIM PITANJIMA. 256

STRANKE KAO DOKAZNO SREDSTVO 258

POKRETANJE DOKAZNOG POSTUPKA SASLUŠANJEM STRANAKA 258

POZIV STRANKE NA SASLUŠANJE 259

SASLUŠANJE STRANAKA 259

SASLUŠANJE ZASTUPNIKA STRANKE 259

SASLUŠANJE SUPARNIČARA U SVOJSTVU STRANKE 259

RAZLIKA IZMEĐU SASLUŠANJA SVEDOKA I SASLUŠANJA STRANAKA 260

XVII. TROŠKOVI POSTUPKA 261

SNOŠENJE TROŠKOVA POSTUPKA UNAPRED 261

DEFINITIVNA ISPLATA TROŠKOVA PARNIČNOG POSTUPKA 262

ODLUKA O TROŠKOVIMA POSTUPKA NA PRVOM STEPENU 262

ODLUKA O TROŠKOVIMA POSTUPKA U PROCESU PO SREDSTVU

POBIJANJA 263

OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA SUDSKIH TROŠKOVA 264

OSLOBAĐANJE OD PLAĆANJA SUDSKIH TROŠKOVA 264

DELIMIČNO OSLOBAĐANJE OD TROŠKOVA POSTUPKA 264

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

24

ODLUKA NADLEŽNOG SUDA PO PREDLOGU STRANKE O

OSLOBAĐANJU OD TROŠKOVA SUDSKOG POSTUPKA 265

MOGUĆNOST PONIŠTAVANJA REŠENJA O OSLOBAĐANJU OD

PLAĆANJA TROŠKOVA POSTUPKA I O ODREĐIVANJU ZASTUPNIKA 266

XVIII. POSEBNI PARNIČNI POSTUPCI 267

POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA 267

HITNOST U REŠAVANJU OVIH SPOROVA 267

POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRŽAVINE 267

ZAKONSKA OGRANIČENJA U RAZMATRANJU OVIH PREDMETA 268

ODREĐIVANJE SUDSKIH ROKOVA ZA IZVRŠENJE OBAVEZA 268

PODNOŠENJE PRAVNOG LEKA 268

POKRETANJE IZVRŠNOG POSTUPKA 268

POSTUPAK U SPOROVIMA MALE VREDNOSTI 269

OSOBENOSTI ZAPISNIKA 269

POSLEDICE IZOSTANKA TUŽIOCA SA ROČIŠTA 270

ŽALBA I RAZLOZI IZJAVLJIVANJA 270

POSTUPAK IZDAVANJA PLATNOG NALOGA 270

VERODOSTOJNA ISPRAVA 270

USLOVI ZA IZDAVANJE PLATNOG NALOGA 271

IZDAVANJE PLATNOG NALOGA ČAK I AKO TUŽBI NIJE PRILOŽEN

VERODOSTOJAN DOKUMENT 271

DONOŠENJE PLATNOG NALOGA I KADA TO TUŽILAC NIJE TRAŽIO 271

ODLUČIVANJE BEZ SAZIVANJA SUDSKOG ROČIŠTA 271

SADRŽINA PLATNOG NALOGA 271

NEISPUNJAVANJE USLOVA ZA IZDAVANJE PLATNOG NALOGA 272

PRIGOVOR KAO PRAVNI LEK ZA PLATNE NALOGE 272

SAZIVANJE ROČIŠTA 272

POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA 273

OSOBENOSTI OVOG POSTUPKA 274

ROKOVI U REŠAVANJU PRIVREDNIH SPOROVA. 274

XIX. ZAKLJUČIVANJE PARNIČNOG POSTUPKA 275

PRESUDA 275

SADRŽINA PRESUDE 275

FORMALNA SADRŽINA PRESUDE 275

UVODNI DEO 275

IZREKA 276

DEO OBRAZLOŽENJA 276

POUKA O PRAVNOM LEKU 277

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

25

POTPIS 277

PAR SMERNICA U VEZI SA OBRAZLOŽENJEM PRESUDE 277

SUDSKI PROCES IZRADE PRESUDE 283

VRSTE PRESUDA SHODNO ZPP 288

DELIMIČNA PRESUDA 288

PRESUDA ZASNOVANA NA PRIZNANJU 289

PRESUDA ZASNOVANA NA ODRICANJU OD TUŽBENOG ZAHTEVA 291

RAZLIKE IZMEĐU POVLAČENJA TUŽBE I ODRICANJA OD TUŽBENOG

ZAHTEVA SLEDE: 291

PRESUDA ZBOG PROPUŠTANJA 293

PRESUDA ZBOG IZOSTANKA 295

PRESUDA BEZ GLAVNE RASPRAVE U PREDMETU 298

DOPUNSKA PRESUDA 300

DONOŠENJE, IZRADA U PISMENOJ FORMI I DOSTAVLJANJE PRESUDE 301

PROGLAŠENJE PRESUDE 302

IZVORNIK PRESUDE 302

ISPRAVLJANJE PRESUDE 303

PRAVOSNAŽNOST PRESUDE 303

REŠENJE 304

XX. REDOVNI PRAVNI LEKOVI 307

ŽALBA NA PRESUDU 308

PRAVNI INTERES ZA POBIJANJE ODLUKE. 308

DEJSTVA ŽALBE. 310

ROK ZA IZJAVLJIVANJE ŽALBE. 310

SADRŽINA ŽALBE 311

RAZLOZI ZBOG KOJIH PRESUDA MOŽE DA SE POBIJA 312

SLUČAJEVI: 316

POGREŠNO ILI NEPOTPUNO UTVRĐIVANJE ČINJENIČNOG STANJA 317

POGREŠNA PRIMENA MATERIJALNOG PRAVA 318

POSTUPAK PO ŽALBI 319

PRIMERI /SITUACIJE IZ PRAKSE: 320

POSTUPANJE PRVOSTEPENOG SUDA KADA JE ŽALBA UREDNA 323

POSTUPANJE PO ŽALBI NA DRUGOSTEPENOM SUDU 323

ZAKAZIVANJE RASPRAVE DRUGOSTEPENOG SUDA 324

OGRANIČENJA U PREISPITIVANJU PRVOSTEPENE PRESUDE 324

NAČINI ODLUČIVANJA PO ŽALBI 326

ORGANIZACIJA PRESUDE APELACIONOG SUDA 329

ŽALBA PROTIV REŠENJA 330

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

26

OSNOVA ZA ŽALBU. 330

DEJSTVA ŽALBE. 330

NAČIN ODLUČIVANJA O ŽALBAMA PROTIV REŠENJA NA SUDU

DRUGOG STEPENA 330

XXI. VANREDNI PRAVNI LEKOVI 331

REVIZIJA 331

U KOJIM SLUČAJEVIMA SE DOZVOLJAVA REVIZIJA 331

ROK ZA IZJAVLJIVANJE REVIZIJE 332

POSTUPAK PO REVIZIJI 334

ODLUČIVANJE O REVIZIJI PRI VRHOVNOM SUDU KOSOVA 335

VRHOVNI SUD ODLUČUJE O REVIZIJI, SAMO NA OSNOVU DOPISA IZ

SPISA PREDMETA, NA ROČIŠTU SUDSKOG VEĆA, (ČLAN 220 ZPP). 335

PONAVLJANJE POSTUPKA 336

RAZLOZI ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA 336

ROK ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA PONAVLJANJE POSTUPKA 337

POSTUPAK ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA PONAVLJANJE

POSTUPKA 339

ODLUČIVANJE O PREDLOGU ZA PONAVLJANJE POSTUPKA.

ČLAN 235 ZPP GLASI: “O PREDLOGU ZA PONAVLJANJE POSTUPKA

ODLUČUJE DRUGOSTEPENI SUD I TO SUDIJA POJEDINAC KOJI NIJE

UČESTVOVAO U DONOŠENJU DRUGOSTEPENE ODLUKE U PRETHODNOM

POSTUPKU”, MEĐUTIM U SUDSKOJ PRAKSI POSTOJE IZUZECI OD OVOG

OSNOVNOG PRAVILA. 339

ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI 340

NADLEŽNOST ZA PODNOŠENJE ZAKONA ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI 340

RAZLOZI ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI 341

ODLUKE KOJE SE MOGU POBIJATI ZAHTEVOM ZA ZAŠTITU

ZAKONITOSTI 341

ROK ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI 341

POSTUPAK PO ZAHTEVU ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI 341

XXII. OBRASCI SUDSKE PRAKSE 343

OBRASCI U VEZI NADLEŽNOSTI, PRENOSA NADLEŽNOSTI, SUKOBA

NADLEŽNOSTI I IZUZEĆA SUDIJE 343

OBRASCI U VEZI PRETHODNOG RAZMATRANJA TUŽBE I

PRIPREME GLAVNE RASPRAVE 365

OBRASCI ZA PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI 414

OBRASCI ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE 422

OBRASCI ZA UČEŠĆE TREĆIH LICA U POSTUPKU 428

OBRASCI ZA PREKID I ZASTOJ SUĐENJA 435

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

27

OBRASCI ZA OBEZBEĐENJE TUŽBENOG ZAHTEVA 447

OBRASCI ZA SUDSKO POSREDOVANJE I PORAVNANJE 469

OBRASCI ZA TROŠKOVE POSTUPKA 481

OBRASCI O VRAĆANJU ŽALBE NA DOPUNU I ODBACIVANJU

ŽALBE KAO NEPOTPUNE 487

OBRASCI ZA MERITORNE ODLUKE 491

KONSULTOVANA I KORIŠĆENA LITERATURA 579

AKTI, ZAKONICI, ZAKONI, UREDBE I IZVEŠTAJI 581

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

28

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

29

I. NAČELA I PRAVILA PARNIČNOG POSTUPKA (NEKA OD

NAJZNAČAJNIJIH NAČELA)

Tokom parničnog postupka, sud treba da se brine za sprovođenje načela postupka.

Postoji tendencija da se građanski postupci u savremenim zemljama urede na što

je moguće načelniji način, izbegavajući time veliki fond odredbi o konkretnim

pitanjima, jer što su građanski/parnični postupci uređeniji konkretnije, time su i

mogućnosti za oprečnost između odredbi ili dvosmislenosti veće, zbog čega i mi

treba da poklonimo posebnu pažnju načelima parničnog postupka, koja se, u

načelu, primenjuju od početka parničnog postupka pa sve do njegovog završetka.

Pojam načela

U parničnom postupku pod ovim izrazom podrazumevamo osnovna pravila, koja

opisuju aktivnost koju obavljaju subjekti u postupku, kako bi se konstatovalo da

za isto nema prostora. Načela ovog postupka određuju metode delovanja

upotrebljene tokom razmatranja pravne stvari i odlučivanja o njoj.1

Načelo ustavnosti. Ustav Republike Kosovo u odredbama člana 102, stav 1,

propisuje sledeće: “Sudsku vlast u Republici Kosovo sprovode sudovi”, stav 2

propisuje: “Sudska vlast je jedinstvena, nezavisna, pravična, apolitična i

nepristrasna, i obezbeđuje jednak pristup sudovima”, a stav 3: ”Sudovi sude na

osnovu Ustava i zakona”. U praksi, upravo ovaj stav Ustava obavezuje sudove da

njihova vlast potiče samo iz ustava i zakona. Načelo ustavnosti zahteva da norme

određenog pravnog sistema budu u skladu sa Ustavom kao glavnim pravnim

dokumentom.

Ograničavanje sudova da ne mogu imati vlast mimo granica postavljenih

Ustavom i zakonima, zapravo je standard zaštite od arbitrarnog postupanja sudske

vlasti, sa jedne strane, i sa druge strane, osnovni standard demokratije oličen u

izrazima ustavnost i zakonitost.

Sem citiranih odredbi koje su između ostalog povezane sa načelom ustavnosti u

parničnom postupku, postoji i odredba člana 16, stav 1 Ustava, koja glasi: “ Ustav

je najviši pravni akt Republike Kosovo. Zakoni i ostali pravni akti moraju biti u

saglasnosti sa ovim Ustavom”.

Načelo ustavnosti. zahteva da norme određenog pravnog sistema budu u skladu

sa Ustavom kao glavnim pravnim dokumentom. Oni koji su dužni da sprovode

1 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I, Prishtinë 2006, str. 31.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

30

pravne norme u svom radu treba da imaju u vidu ustavna i pravna pravila i opšte

akte koji crpe svoju snagu iz ustavnih i zakonskih pravila.2

Načelo zakonitosti. Načelo zakonitosti u biti predviđa obavezu suda, da tok

sudskog procesa ali i meritorna odluka, budu povezani sa pravnom normom. U

slučaju spora, sud je dužan da ga reši onako kako to propisuje norma kojom je

uređen materijalnopravni odnos iz koga je spor nastupio.

Načelo zakonitosti u parničnom postupku važi i za norme materijalnopravne

prirode iz kojih sud izvodi svoj zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva kao i

za procesne norme na osnovu kojih sud vodi postupak odlučivanja o spornom

pitanju. Načelo zakonitosti obezbeđuje objektivnost u radu suda kao i jednakost

stranaka u postupku.3

Načelo raspolaganja. Suština ovog načela izražena je u latinskoj maksimi “nemo

iudex sine actore”4 . Ona znači da ne postoji parnični postupak bez zahteva

ovlašćenog lica, na osnovu koga sud odlučuje o određenom pravno zaštićenom

zahtevu. Na osnovu ovog načela, tužiocu se priznaje pravo da postupak pokrenut

tužbom privede kraju procesnom radnjom povlačenja tužbe (odredba člana 261,

stav 1 ZPP-a) ili odricanjem od tužbenog zahteva (odredba člana 149, stav 1 ZPP-

a). Proces se završava raspolaganjem stranaka i kada sklope sudsko poravnanje o

predmetu spora predviđenog tužbom (odredbe iz članova 412-419 ZPP-a).

Stepeni postupak takođe se može zaključiti raspolaganjem u vidu povlačenja

sredstva pobijanja odluke (odredbe člana 177 ZPP-a).

Načelo saslušanja stranaka. Član 5, stav 1, ZPP-a propisuje sledeće: “Sud će

dati mogućnost svakoj strani da se izjasni o zahtevima i iskazima suprotničke

stranke”, dok stav 2, istog člana predviđa sledeće: “Samo u slučajevima

utvrđenim ovim zakonom sud ima snagu da odluči o zahtevu o kojem suprotničkoj

strani nije data mogućnost da se izjasni”.

U skladu sa ovim načelom, sud je u obavezi da, pre nego što donese meritornu

odluku, svakoj stranci da mogućnost da iznese svoje mišljenje u vezi sa pitanjem

o kojem se odlučuje i da se izjasni u vezi sa iskazima i navodima protivne stranke.

Ovo načelo se inače naziva i načelom kontradiktornosti. Pravila o ovom načelu

obezbeđuju jednakost stranaka pred sudom i prikupljanje relevantnih činjenica za

2 Faik Brestovci, Iset Morina & Rrustem Qehaja, E Drejta Procedurale Civile-Procedura

Kontetsimore/Građansko-procesno pravo- parični postupak, Priština 2017, str. 45.

3 Ibid, str.46.

4 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko-procesno pravo I, Priština 2006, str. 32.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

31

meritorno odlučivanje, ali i omogućuju da se konstatuje šta jeste a šta nije sporno

među strankama. Jednakost dve stranke sa oprečnim interesima utiče na to da se

svakoj od njih prizna pravo da se izjasni u vezi sa procesnim radnjama, koje vrši

njihov protivnik. 5 Stavljajući ih u jednak položaj, zakon zapravo stvara

preduslove za objektivno suđenje. Zato što je sud u obavezi da kako jednoj tako i

drugoj stranci, u podjednakoj meri, omogući da zauzme stav u vezi sa procesnim

radnjama protivne strane i dužan je da uzme u obzir sve ono što stranke predoče.6

Povreda načela kontradiktornosti predstavlja suštinsku povredu odredbi

parničnog postupka, imajući u vidu da zbog ovakve povrede, drugostepeni sud

poništava odluku prvostepenog suda i vraća predmet na ponovno suđenje sudu

prvog stepena.

Iz sudske prakse: Član 182, stav 2 ZPP propisuje sledeće: “Suštinsko

kršenje odredbi parničnog postupka postoji uvek: tačka i) ukoliko nekoj

od stranaka nezakonitim postupanjem a posebno nedavanjem mogućnosti

za razmatranje stvari na sudu”.

Član 197 ZPP glasi: “Drugostepeni sud poništava prvostepenu presudu

na sednici kolegijuma, ili na osnovu izvršenog razmatranja stvari, i vraća

stvar na ponovno suđenje istom prvostepenom sudu , ukoliko konstatuje

da postoji jedan od ovih razloga pomenutih u žalbi: tačka) ukoliko jednoj

od stranaka sa nezakonitim postupanjem , a posebno zbog urednog

nepozivanja , nije data mogućnost da učestvuje na ročištu , a takav

postupak utiče na donošenje zakonite i pravične odluke”.

Iz citiranih odredbi se može uočiti vrednost načela kontradiktornosti u parničnom

postupku, zbog čega sa pravom, sud drugog stepena, zauzima rigorozan stav

tokom preispitivanja odluka prvostepenog suda, u vezi sa primenom ovog načela.7

Načelo javnosti. Ovo načelo je izraženo u članu 4 ZPP, u skladu sa kojim sud

obično odlučuje o tužbenom zahtevu na osnovu rasprave održane na sudskoj

sednici otvorenih vrata. Međutim, predviđena je i mogućnost isključivanja

javnosti, u slučajevima u kojima to iziskuje zaštita tajnosti, morala, interesa

maloletne stranke ili nekog drugog posebnog interesa.

Isto se sprovodi odlukom suda. Međutim, u bračnim sporovima , kao i u

sporovima u vezi sa očinstvom ili majčinstvom, javnost se isključuje ex lege.

5 Borivoje Poznić, Građansko procesno pravo, Drugo izdanje, Priština 1981, str.181.

6 Ibid, str/182.

7 Bashkim Hyseni, Albert Zogaj & Fejzullah Hasani, Doracaku i Gjyqtarëve për Shkrimin dhe

Arsyetimin Ligjor, Priručnik za sudije o pisanju i pravnom obrazloženju/Priština 2017, str. 84 i 85.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

32

Iz sudske prakse: Načelo javnosti predstavlja jedno od osnovnih načela

u postupku, čiju primenu razmatra službeno drugostepeni sud prilikom

odlučivanja po žalbama stranaka na odluku prvostepenog suda.

Drugostepeni sud je službeno dužan da sagleda da li je povređeno načelo

javnosti, propisano odredbom člana 194 ZPP. Praktičan značaj ovog

načela leži u činjenici da se javnošću podstiče poverenje javnosti u

sudove, odnosno javnost, na određen način, služi kao posmatrač

nezavisnosti, nepristrasnosti, objektivnosti i zakonitosti odluka sudova.

Načelo razmatranja i istrage. U skladu sa procesnim pravilima, ova dva načela

određuju pitanje inicijative u vezi sa prikupljanjem procesnog materijala, na

osnovu koga sud donosi meritornu odluku o tužbenom zahtevu. Procesni materijal

čini: činjenični materijal, dokazni materijal i zakonski propisi. U sudskoj praksi u

našoj zemlji ne postoji jedinstven stav kada govorimo o načelu istrage, odnosno

kada govorimo o aktivnoj ili pasivnoj ulozi koju bi sud trebalo da ima pri

razmatranju sporne stvari.

Prema odredbi člana 7 stav 1, ZPP: “Stranke su dužne da iznesusve činjenice na

kojima zasnivaju svoje zahteve i predlože dokaze kojima potvrđuju te

činjenice”, aodredba člana 319, stav 1 ZPP propisuje: “Svaka od stranaka u

parnici je dužna da dokaže činjenice na kojima zasniva svoje zahteve i navodee”.

Iz gore navedenih odredbi proizilazi da sud razmatra stvar sprovodeći istragu, u

meri u kojoj to predlažu stranke u postupku, uvek ceneći koji dokazi će se uzeti

za dokazivanje odlučujućih činjenica, naravno ukoliko su predloženi dokazi.

Postoje izuzeci od ovog pravila, jer sud prikuplja dokaze i službeno, u

slučajevima kada stranke ulažu napore da raspolažu zahtevima kojima ne mogu

raspolagati.

Zakonom br. 04/L-118 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-006, o

parničnom postupku, izmenjena je i odredba člana 356 tako da sudu daje

mogućnost da po službenoj dužnosti izvede dokaze veštačenjem. Ova promena

je u potpunoj suprotnosti sa duhom Zakona o parničnom postupku i u celosti je

u suprotnosti sa načelom razmatranja i istrage, jer propisuje izuzetak samo za

dokazivanje veštačenjem. Ova izmena je nelogična pošto sva dokazna sredstva

služe istom cilju, potvrđivanju činjeničnog stanja u spornoj stvari, zbog čega je

nerazumno da se načini izuzetak u izvođenju dokaza veštačenjem, iako sud sada

zvanično ima mogućnost da izvede dokaze veštačenjem.8

8 Ibid, str. 87.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

33

Načelo materijalne istine. Članom 7 ZPP od suda se traži da, pre nego što donese

odluku o tužbenom zahtevu, u potpunosti i precizno utvrdičinjenično stanje na

kojem se zasniva tužbeni zahtev. Kvalitet znanja o relevantnom činjeničnom

stanju zavisi od načina ispitivanja i procene činjeničnog materijala koji je sud

prikupio u parničnom postupku. Postoje dva sistema kojima se rešava pitanje

izbora, ispitivanja i dokazne snage dokaznih sredstava. Prvi se zove sistem

slobodne procene dokaza (traženje materijalne istine), a drugi je sistem pravne

procene dokaza (sistem traženja formalne istine).

Član 8, stav 1, ZPP propisuje sledeće: “Koje će se činjenice smatrati dokazanim,

a koje ne, odlučuje sam sud na osnovu pažljive i savesne procene dokaza, ali i na

osnovu rezultata celokupnog postupka”, dok stav 2 navodi sledeće: “Sud savesno

i pažljivo razmatra svaki dokaz pojedinačno i sve dokaze zajedno".

Iz gore navedenih odredbi se može zaključiti da u našem sistemu preovlađuje

slobodna procena suda, koji odlučuje o tome koje činjenice da smatra dokazima

a koje ne, zatim se pristupa pojedinačnom ocenjivanju svih dokaza zajedno, kako

bi se došlo do odgovarajućeg pravnog zaključka.

Načelo slobodne procene dokaza. U sistemu slobodne procene dokaza, ne

predviđaju se nikakva procesna pravila u vezi sa izborom, korišćenjem i

dokaznom snagom dokaznih sredstava. Sud, prema ovom sistemunije vezan niti

ograničen posebnim formalnim pravilima za izvođenje dokaza. Sud uzima

određene navode kao dokazane, tek nakon što se uveri u njihovu tačnost (na

osnovu korišćenih i ocenjenih dokaza).

Sud je slobodan da proceni rezultat sudske istrage i odluči o osnovanosti

predmeta.9 Slobodna procena dokaza od strane suda zahteva posebnu pažnju

poštovanja pravila i ograničenja utvrđenih za tu svrhu, kao i efikasno korišćenje

iskustva.10 Sudija treba da se čuva onoga što predstavlja njegovo lično tumačenje,

u smeru subjektivne i jednostrane procene dokaza i prihvatanja zaključaka do

kojih se došlo pod uticajem dokaza uzetih od stranakaprivatno ili koje su dale

stranke, a koje nisu bile predmet sudske rasprave.11 Iz svega ovoga proizilazi

neophodnost da se obrazuje jaka pravna disciplina procene dokaza, koja u svojoj

osnovi treba da ima formiranje i konsolidovanje dokaza u procesu približavanja

dveju sukobljenih strana. Svaka povreda ovih pravila, dovodi do većeg smanjenja

pravne vrednosti suđenja.12

9 Jani Vasili, Procedura Civile/parnični/građanski postupak, Tirana, 2010, str. 159.

10 Ibid, str.160

11 Ibid, str.160

12 Ibid, str.160

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

34

Načelo neposredovanja. Prema ovom načelu sud se svojim ličnim osećajima

upoznaje sa prirodom i sadržinom dokaznih sredstava i bez ičijeg posredovanja

odlučuje o njihovoj dokaznoj vrednosti i donosi meritornu odluku na osnovu

materijala koji je sam prikupio. Načelo neposredovanja zapravo je povezano sa

činjenicom da sud pri suđenju o građanskoj stvari, treba da prisustvuje saslušanju

stranaka, prikupljanju dokaza, i saslušanju svedoka, pisanih dokaza itd.13

Ovo načelo je izraženo u članu 4 ZPP, prema kojem sud odlučuje o tužbenom

zahtevu obično nakon neposrednog razmatranja pravne stvari, koje se odvija

javno i usmeno . Ovo načelo se ne primenjuje u institucionalnim postupcima, jer

se u njima odlučuje na osnovu spisa.

Povreda odredbi koje propisuju neposredno prikupljanje dokaza i drugog

procesnog materijala može da ima značaj suštinske povrede relativnog značaja

(član 182 stav 1 ZPP).14

Načelo savesnog korišćenja procesnih prava. Jedan od glavnih standarda u

savremenom pravu jeste onaj koji kaže da titular jednog prava ne sme da ga

zloupotrebi. Njemu se priznaje pravo sa ciljem da ga koristi za određenu svrhu

a ne zadruge. ZPP (član 10) traži od stranaka da savesno koriste procesna prava,

koja im priznaje zakon, a od sudova se traži da spreče njihovu zloupotrebu.

Imamo zloupotrebu procesnih ovlašćenja, npr. kada jedno lice uloži tužbu,

misleći da dužnik neće moći da ubedi sud da je izmirio dug, pošto o tome nema

nikakvih dokaza.

Lični uspeh, koji stranka ima u vidu tokom njene procesne aktivnosti , ne sme da

bude u suprotnosti sa objektivnim ciljem suđenja.15

Sud može novčano da kazni stranku, njenog zastupnika i posrednika, ukoliko su

procesnim radnjama ozbiljno zloupotrebili neko od prava koje im priznaje ZPP.

Načelo usmenosti. Postoje dva načina komunikacije i razmene mišljenja između

ljudi, kao i između stranaka i suda: usmeni, kada sud strankama i stranke sudu

iznose svoja mišljenja usmeno i neposredni i pismeni način, kada stranke

sastavljaju svoje zahteve, predloge i druge informacije u pismenoj formi i

dostavljaju svoja pismena sudu. U skladu sa ZPP, procesne radnje obavljaju se u

pismenoj formi van ročišta, a usmeno na ročištima. Sud stvara svoje uverenje

13 Petraq Çuri, E Drejta Procedurale Civile & Noteria, Tiranë 2008, str. 18.

14 Faik Brestovci, Iset Morina & Rrustem Qehaja, E Drejta Procedurale Civile-Procedura

Kontestimore, Prishtinë 2017, str. 50.

15 Borivoje Poznić, Građansko procesno pravo, Drugo izdanje, Priština 1981, str.184.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

35

saslušanjem samih stranaka u postupku, ali se u sudskom postupku služi i

pismenim materijalima, koji služe kao dokaz za rešavanje stvari , ali se oni uvek

čitaju i izvode direktno u parničnom/građanskom ročištu.16 Usmeno suđenje, s

jedne strane, pomaže u otkrivanju istine a sa druge strane doprinosi da građani

koji učestvuju na suđenju kao slušaoci sami steknu saznanja iz toka suđenja i

načina rešavanja sporova usudu. 17 U pripremnoj fazi i korišćenjem pravnih

sredstava za pobijanje odluka, preovlađuje pismeni oblik.

Načelo obezbeđivanja pravne pomoći neobaveštenoj stranci. Sa ciljem da se

izbegne činjenična nejednakost i eventualna šteta koju neobaveštena stranka

može pretrpeti u pravnim poslovima, predviđeno je da je zadatak suda da ih uputi

u procesne radnje koje treba da izvrše, ali i da ih upozna sa posledicama

neizvršenja procesnih radnji. Međutim, ovaj zadatak suda povezan je samo sa

upućivanjem naprocesna prava a ne i sa pravima materijalno-pravne prirode. Sud

ostaje u okvirima pomenute obaveze ukoliko npr. objasni stranci značenje

procesnih instituta: prekid postupka, prekid, povlačenje tužbe, odustajanje od

tužbenog zahteva, izmena tužbe itd. U suprotnom, krši načelo nepristrasnosti

suđenja.

Za neke slučajeve posebno se predviđa obaveza suda da obavesti stranke i druga

lica u vezi sa njihovim pravima ili da ih upozna sa posledicama njihovog

nepostupanja. Shodno tome, npr. stranka treba da se upozna sa štetom koju može

pretrpeti usled nepojavljivanja na suđenju. Sud je dužan da obavesti stranku i o

načinu na koji može da ispravi greške u njenom pisanom aktu.18

Načelo ekonomičnosti suđenja. Kao što je to slučaj i sa svakom drugom

aktivnošću i procesna aktivnost treba da se obavi u najkraćem mogućem roku, sa

što manje rada i sa što manjim troškovima. Za tu svrhu se predviđa npr.

prikupljanje dokaza preko suda koji ih je naložio, spajanje dva suđenja,

nezakazivanje pripremnog ročišta, spajanje tužbenih zahteva, uključivanje dvoje

tuženih u jednu tužbu itd.

Drugi primeri: Prisutnim strankama sud usmeno saopštava mesto i vreme

održavanja narednog ročišta; Sud obavezuje veštake da svoja mišljenja podnesu

u pismenoj formi pre početka glavne rasprave o predmetu, sa ciljem da se stranke

za nju i pripreme.19

16 Petraq Çuri, E Drejta Procedurale Civile & Noteria, Tirana 2008, str.16.

17 Ibid, str.16.

18 Ibid, str. 189.

19 Ibid, str. 187.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

36

Jezik u parničnom postupku. Na osnovu člana 5 Ustava Republike Kosovo,

službeni jezici u Republici Kosovo su:

albanski jezik, i

srpski jezik,

Turski, bosanski i romski jezik imaju status službenih jezika na opštinskom nivou

ili mogu biti u službenoj upotrebi na bilo kom nivou u skladu sa Zakonom o

upotrebi jezika.20

Zakon o parničnom postupku (ZPP) propisuje da stranka i ostali učesnici u

postupku imaju pravo da koriste svoj jezik ili jezik koji razumeju.21

Ukoliko se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih učesnika u

postupku, na njihov zahtev se obezbeđujeusmeni prevod na njihov jezik ili na

jezik koji razumeju, i svih podnesaka i predmetnih dokaza kao i svega onoga

iznetog na ročištu.

Stranke i drugi učesnici u postupku obaveštavaju se o pravu da usmeni postupak

prate na svom jeziku, posredstvom prevodioca. Oni se mogu odreći prava na

prevod, ukoliko izjave da poznaju jezik na kome se vodi postupak. U zapisnik se

unosi da su upućeni na pravo na upotrebu svog jezika kao i izjava stranaka i

drugih učesnika u postupku u vezi sa uputstvima suda.

Prevod obavljaju prevodioci, a troškovi prevoda se izmiruju iz budžeta suda.

Povreda pravila o upotrebi jezika u parničnom postupku, je bitna povreda odredbi

parničnog postupka iz člana 182, stav 2, tačka (j) ZPP, za koje se drugostepeni

sud brine po službenoj dužnosti, tako da se odluka koja se zasniva na ovim

prekršajima, poništava.22

20 Videti Zakon o upotrebi jezika.

21 Videti član 96 ZPP.

22 Bashkim Hyseni, Albert Zogaj & Fejzullah Hasani, Doracaku i Gjyqtarëve për Shkrimin dhe

Arsyetimin Ligjor/Priručnik za sudije o pisanju i pravnom obrazloženju, Priština 2017, str. 84 i 91.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

37

II. POKRETANJE PARNIČNOG POSTUPKA

Značenje tužbe

Tužba predstavlja prvu proceduralnu radnju kojom se pokreće parnični postupak.

Podizanje tužbe. Građanski/parnični postupak se pokreće podnošenjem tužbe

kao početnog proceduralnog akta, u kojem se navodi određeni zahtev, bez obzira

na shvatanje ovog izraza o kome sud mora daodluči.23

Tužba se razmatra sa dva aspekta: materijalnog i formalnog .

Tužba u materijalnom smilsu predstavlja zahtev tužioca da sud odlukom

određene sadržine obaveže tuženog na izvršenje obaveze u njegovu korist ili da

konstatuje da li određeni materijalno-pravni odnos postoji ili ne, ili da izmeni

određenu pravnu situaciju.24

Tužba u formalnom smislu predstavlja podnesak. Prema odredbi člana 99 stav 1

ZPP: “Tužba, odgovor na tužbu, sredstva za pobijanje odluke i ostale izjave,

predlozi i obaveštenja, koji se donose van sudskih sednica podnose se pismeno

(predstavke)...”. Jednostavno rečeno, tužba je u formalnom smislu podnesak.

Sadržina tužbe. Bez obzira na vrstu, tužba treba da sadrži:

- određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih zahteva;

- činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev;

- dokaze koji potvrđuju te činjenice;

- vrednost spora:

- pravni osnov, i

- ostale podatke koje treba da sadrži svaki podnesak (član 99 ovog

zakona).25

23 Enver Hasani, Ne Bis In Idem në Procedurën Kontestimore/Ne Bis in Idem u parničnom

postupku, Priština, 2009, str. 17.

24 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko-procesno pravo, Priština 2006, str.

145

25 Član 99 stav 2 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

38

Određeni zahtev sa aspekta glavne stvari i sporednih zahteva.Ovaj element

tužbe podrazumeva zahtev tužioca upućen sudu, u kome se od suda traži da

donese odluku određene sadržine. Tužilac u tužbenom zahtevu treba da oslika

sadržinu izreke željene odluke. Sud je tokom odlučivanja o jednoj pravnoj stvari

bukvalno vezan sadržinom tužbenog zahteva, odnosno odlukom koju stranka želi.

Ovaj elemenat tužbe važi za sve vrste tužbi. Rešavanje tužbenog zahteva zapravo

je nužan preduslov pošto se na osnovu njega zna kakva će biti prestacija ili

obaveza koju je tužena stranka dužna da ispuni.

Tužbeni zahtev - (Petitum). Tužbenim zahtevom tužilac formuliše mišljenje o

tome kako bi trebalo da izgleda izreka presude kojom se prihvata tužba.26 Dakle,

tužbeni zahtev bukvalno treba da odgovara željenoj odluci, pošto će se, u

zavisnosti od ovog tužbenog zahteva, doneti i odluka suda, naravno ukoliko je

tužba dozvoljena i osnovana.27

Tužba uvek treba da sadrži određeni zahtev u vezi sa glavnom stvari i sporedne

zahteve (član 253 stav 1, tačka a) ZPP).

Važno je da tužilac precizira tužbeni zahtev pošto je sud dužan da se ograniči na

zahteve koje su podnele stranke u postupku, a u tom smislu, po završetku sudskog

postupka, sud odlučuje meritornom odlukom o osnovanosti tužbenog zahteva.

Praktično govoreći, nužno je da tužbeni zahtev precizira objektivna gledišta

(odrediti predmet spora), subjektivna gledišta (odrediti ko su stranke u sporu) i

da u smislu kvantiteta/obima odredi subjektivno pravo za čiju je zaštitu tužba

prvobitno i podneta.

Tužbeni predlog (petitium) predstavlja predlog kako bi trebalo da izgleda izreka

presude, po mišljenju tužioca, međutim sud može drugačije da organizuje izreku

presude, bez obzira na tužiočev predlog, ali uvek mora da, na precizan način,

očuva sadržinu predloga.

Primer iz prakse: Tužilac je u tužbenom predlogu tražio naknadu štete

zbog telesnih povreda koje su mu nanete i to na ime naknade za fizički

bol, za pretrpljeni strah, za naruženje, za smanjenu životnu aktivnost, za

smanjenu radnu sposobnost, za troškove lečenja, za pojačanu ishranu i za

pomoć trećeg lica, predočavajući sve ove zahteve u jednom (I) stavu

petitiuma tužbe. Sud treba da odluči o tužbenom zahtevu, odlučujući po

26 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko procesno pravo I, Priština 2006,

str.147.

27 Iset Morina & Selim Nikçi, Komentari i Ligjit për Procedurën Kontestimore, str. 457-458.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

39

svim kategorijama štete, shodno tužbenom zahtevu tužioca, ali izreku

presude može strukturno podeliti u dva (II), tri (III) ili više stavova , a ne

kao što je to predstavio tužilac samo jednim (I) stavom.

Precizan tužbeni zahtev je nužan je i zbog činjenice da obezbeđuje jasnu

definiciju predmeta dejstva odluke u materijalnom smislu. Dakle, to podrazumeva

znati jasno, prilikom donošenja odluke, koja stvar je rešena dosada i da je dato

pitanje već rešeno pravosnažno, kako u formalnom tako i u materijalnom smislu.

Predmet spora. Predmet spora je pitanje u vezi sa kojim postoji nesporazum

(spor) između tužioca i tuženog. Predmet tužbe podrazumeva ono što je dejstvo

tužbe dakle primena zakona i ostvarivanje povređenog prava, odnosno vraćanje

predmeta, isplata zakupnine ili vlasništvo na stvari Iz ovoga proizilazi da predmet

tužbe treba razlikovati od materijalnog predmeta (stvari) koji je predmet prava,

npr. za jednan materijalni predmet ( stvar) se može podneti nekoliko vrsta tužbi,

kao što je tužba za vraćanje stvari, tužba za vlasništvo na stvari , za naknadu

korišćenja stvari itd.

Činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev. Još jedan nužan preduslov za tužbu

je zapravo obaveza da tužilac u svojoj tužbi predoči činjenice na kojima zasniva

svoj tužbeni zahtev. Shodno tome, tužilac treba da predstavi sve činjenice ukratko

i jednu po jednu, na način takav da iz predočenih činjenica proističe i određena

pravna posledica

Dokazi kojima se utvrđuju činjenice iz tužbe. Tužilac u tužbenom zahtevu

treba da predstavi dokaze, jasno i konkretno za svaku činjenicu iznetu u tužbi.

Zarad sudske prakse, treba pojasniti da u slučaju da je tužilac predložio dokaze

(kada su materijalni), iste treba priložiti tužbi i ova obaveza je uslov za urednost

tužbe, 28 a u slučaju kada tužilac nije predložio dokaze, tada obaveza

predočavanja dokaza zapravo ne predstavlja nužan preduslov. U tom smislu ,

tužba se ne može vratiti na doradu.

Vrednost spora. Vrednost predmeta spora je element tužbe koji je propisan

zakonom ali ne predstavlja i nužan preduslov za podnošenje tužbe. Shodno tome,

i u slučajevima kada stranka nije odredila vrednost predmeta spora, sud neće

odbaciti tužbu niti će vratiti tužiocu tužbu na ispravku.

28 Članovi 99.2 i 102 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

40

U slučajevima, kada tužilac nije odredio vrednost spora, kada je odredio suviše

nisku ili suviše visoku vrednost istog, sud po službenoj dužnosti ili po prigovoru

tužene stranke, najkasnije na pripremnom ročištu, a ukoliko nije održano

pripremno ročište pre početka glavne rasprave, određuje shodno vrednost

predmeta spora, uzimajući u obzir objektivne okolnosti (posebno visinu

zahteva).29 U datim slučajevima, sud odlučuje rešenjem koje ne dozvoljava

mogućnost izjavljivanja posebne žalbe.

Zakon propisuje da se kamate, troškovi parničnog postupka, kazne i drugi

sporedni zahtevi ne uzimaju u obzir prilikom određivanja vrednosti predmeta

spora.30

Pravni osnov. Pravni osnov tužbenog zahteva čini pravnu kvalifikaciju činjenica,

kojima tužilac podržava tužbeni zahtev .31

Drugi podaci koje svaki podnesak treba da sadrži. Drugi podaci koje tužba kao i

svaki podnesak treba da sadrži, jesu podaci o:

- nazivu suda (uključujući relevantno odeljenje, sem kada se tužba podnese

ogranku nekog suda gde se umesto odeljenja navodi ime ogranka osnovnog

suda),

- ime i prezime (fizičkog lica), a kada se radi o pravnom licu, naziv pravnog

lica,

- mesto prebivališta ili boravka (fizičkog lica), a kada se radi o pravnom licu

(sedište pravnog lica) stranaka,

- prebivalište ili boravište zakonskih zastupnika ili punomoćnika (ukoliko

stranke imaju zastupnike),

- predmet spora,

- sadržinu izjave i

- potpis podnosioca zahteva.

29 Član 36 ZPP propisuje da u slučaju da tužilac nije uopšte odredio vrednost spora u podnetoj tužbi

ili ukoliko je odredio suviše visoku ili nisku vrednost u odnosu na stvarnu, sudija određuje vrednost

spora najkasnije na pripremnom ročištu, a ukoliko ono nije održano, pre početka glavne rasprave u

predmetu.

30 Član 30.2 ZPP propisuje da se kamate, troškovi parničnog postupka, kazne i drugi sporedni

zahtevi ne uzimaju u obzir ukoliko vrednost predmeta spora nije određena za glavni zahtev. Član

36 omogućuje određivanje vrednosti predmeta spora od strane sudije kasnije tokom postupka.

31 Iako odredba člana 253 stav 1 tačka (e) ZPP određuje i pravnu osnovu kao element tužbe, ovaj

element tužbe zapravo je fakultativni element, pošto sud nije vezan pravnom osnovom tužbenog

zahteva, a sud takođe deluje po tužbi i u slučajevima kada tužilac nije naveo pravnu osnovu

tužbenog zahteva.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

41

Sudska taksa za tužbu. “Tužilac je dužan da uz tužbu priloži potvrdu o plaćenoj

sudskoj taksi”.32 Zakonodavac je obavezi tužioca da plati sudsku taksu, dao

svojstvo procesne pretpostavke (što je uslov od kojeg zavisi dozvoljenost sudskog

procesa) tako da od činjenice da li je plaćena sudska taksa za tužbu zavisi dalje

odvijanje sudskog procesa.

Vrste tužbi.

Postoje različiti kriterijumi za klasifikaciju tužbi, ali je najprihvaćeniji kriterijum

onaj u zavisnosti od vrste i sadržine pravne zaštite koja se njom traži. U skladu sa

ovim kriterijumom postojetri vrste tužbi: tužba za osudu (činidbu), utvrđenje i

tužba za preinačenje.

Tužba za osudu (činidbu). Ovakvim vidom tužbe, tužilac traži od suda da

presudom naloži tuženom da u korist tužioca izvrši određenu činidbu.

Praktičan primer: Obaveza ili činidba se može sastojati od predaje

jednog predmeta, obavljanja jednog posla, plaćanja određene sume itd.

Praktično činidba u vezi sa predajom predmeta može podrazumevati:

predaju kuće, predaju vozila, predaju različite mašinerije itd. Činidba u

vezi sa obavljanjem jednog posla može predstavljati zahtev za izvođenje

radova na građevinskim objektima, infrastrukturi itd. Činidbu u vezi sa

isplatom određene sume mogu činiti zahtevi u građanskopravnim

ugovornim i neugovornim odnosima kao npr., isplata dugovanja iz

ugovora o zajmu (građansko pravni ugovorni odnos) ili obaveza naknade

štete (neugovorni odnos).

Tužba za utvrđenje. Ovom vrstom tužbe, sud traži da se presudom utvrdi da li

postoji ili ne postoji određeni građansko pravni odnos, subjektivno pravo

određene sadržine ili da li je isprava autentična ili nije.33

Praktičan primer: Tužba tužioca za priznavanje očinstva predstavlja

tužbu za utvrđivanje ili pozitivno izjašnjavanje i suprotno, tužba za

osporavanje očinstva predstavlja tužbu za negativno utvrđivanje; tužba o

priznavanju tužioca kao naslednika jednog ostavioca, predstavlja tužbu

za pozitivno utvrđivanje i suprotno; tužba o isključivanju jednog

32 Član 253 stav 5 ZPP.

33 Vidi član 254 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

42

ostavioca iz nasledstva – decujusa, predstavlja tužbu za negativno

utvrđivanje.

Tužba za preinačenje. Ovom vrstom tužbe, tužilac traži da se sudskom odlukom

zasnuje pravni odnos, da se promeni sadržina postojećeg pravnog odnosa ili traži

prestanak određenog pravnog odnosa..

Praktičan primer: Lice obavezano na plaćanje alimentacije tužbom traži

smanjenje naknade na ime alimentacije, zbog promene okolnosti; tužba

za razvod ili poništavanje braka; tužba za deobu zajedničke imovine itd.

Pravni interes za tužbu. Sudska zaštita subjektivnog prava je opravdana i može

se priznati samo licu čiji je subjektivni interes, u društvenom smislu, prihvatljiv.

Sud treba da pruži sudsku zaštitu samo u onim slučajevima u kojima bez njegove

intervencije pravni subjekat ne može da ostvari interes koji mu je priznat

zakonom. Iz svega ovoga se može zaključiti da je interes za pravnu zaštitu pravno

procesni pojam koji se razlikuje od subjektivnog (materijalnog) prava koje se

shvata kao interes zaštićen zakonom.34

Pravni interes da se traži sudske zaštita je procesna pretpostavka koja mora da

postoji na svakom suđenju, a o kojoj sud treba da se brine po službenoj dužnosti.

Pravni interes mora da bude konkretan i mora da pripada stranci koja na sudu

traži pravnu zaštitu.

U načelu, pravni interes za tužbu osude i za preinačenje tužbe ne mora da se

dokaže (podrazumeva se pravni interes) dok se tužbom za utvrđenje, odredbom

člana 254 stav 2 ZPP izričito zahteva pravni interes.

Situacija kada predmet tužbenog zahteva nije dospeo na potraživanje.

“Ukoliko obaveza koja je predmet tužbenog zahteva nije dospeo na

potraživanjedo okončanja glavne rasprave , sud odbija tužbeni zahtev kao

prevremeni”. 35

Praktičan primer: Tužbom se ne može tražiti od suda da tuženi vrati

sumu koju je uzeo u zajam, pre nego što istekne rok naveden u ugovoru

za vraćanje novca, jer ta pravna činjenica još uvek nije utvrđena (nije

34 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko procesno pravo I, Priština 2006, str.

161. Odredba člana 2, stav 4 ZPP propisuje sledeće: “Stranka treba da ima pravni interes za tužbu

i za ostale proceduralne postupke koji se mogu izvršiti u postupku”.

35 Član 144 stav 3 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

43

istekao rok) a čini razlog koji ugrožava ili krši subjektivno pravo tužioca

na povraćaj zajma.

Neblagovremena tužba. Nakon prethodnog razmatranja tužbe sud će, rešenjem,

odbaciti tužbu kao nedozvoljenu ukoliko utvrdi da je tužba podneta nakon isteka

roka, ukoliko je posebnim odredbama predviđen rok za njeno podnošenje.36

Malobrojni su slučajevi u kojima se podnošenje tužbe vezuje rokom a da su

rokovi predviđeni posebnim odredbama. Ovo dolazi do izražaja npr. u

slučajevima smetanja državine (Zakon o svojini i drugim stvarnim pravima

(ZSDSP), odredba člana 114, koja propisuje rok za podnošenje tužbe na sudu)37,

u sporovima iz radnog odnosa/zaštita zaposlenog na sudu, (Zakon o radu

odredbom člana 79 propisuje rok za podnošenje tužbe sudu) 38 itd.

Istovremeno, podnošenje tužbe nakon roka predstavlja procesnu pretpostavku o

kojoj se sud u fazi prethodnog razmatranja tužbe brine po službenoj dužnosti. U

nedostatku dovoljnog procesnog materijala o ovoj pretpostavci se može brinuti i

nakon što mu pristigne odgovor na tužbu ili tokom pripremnog ročišta ili na

ročištu za glavnu raspravu o predmetu, ukoliko pripremno ročište nije održano

(član 393 ZPP).

Protivtužba

Protivtužba predstavlja tužbu tuženog protiv tužioca uloženu u procesu koji je isti

prvobitno pokrenuo protiv tuženog. Tuženi svojom protivtužbom (u procesu koji

je pokrenut po tužbi tužioca) na istom sudu i na istom suđenju podnosi svoj

zaseban tužbeni zahtev. Protivtužbom se obrazuje procesno pravni odnos, sa

suprotnim ulogama stranaka. Protivtužba predstavlja pravo tuženog, koji ga može

iskoristiti do određene faze procesa i ne predstavlja obavezu tuženog. 39 Isti

zahtev koji podnosi protivtužbom, tuženi može podneti i tužbom, zbog čega

tuženi nije u obavezi da podnese protivtužbu.

36 Član 391 tačka f.ZPP.

37 Odredba člana 114 ZIDPP glasi: “ zahtev se može podneti u roku od 30 (trideset) dana, ukoliko

imalac državine stekne saznanja o lišavanju ili smetanju njegove državine. Zahtev prestaje da važi

po isteku jedne godine od lišavanja ili smetanja državine”.

38 Član 79 Zakona o radu propisuje sledeće: “ Svaki zaposleni koji nije zadovoljan odlukom kojom

smatra da su mu povređena njegova prava, ili ne dobija odgovor u roku iz člana 78. stav 2. ovog

zakona, u tekućem roku od trideset (30) dana može da pokrene radni spor pri nadležnom sudu”.

39 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko procesno pravo I, Priština 2006, str.

220.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

44

Vrste i primeri protivtužbi. Postoje tri vrste protivtužbi, i to: koneksna

protivtužba, kompenzaciona i prejudicijelna protivtužba.

Koneksna protivtužba. Tuženi može da podnese koneksnu protivtužbu ukoliko

između zahteva iznetog u protivtužbi i onog u tužbi nema razlike sa pravne i

činjenične tačke gledišta.

Primer koneksne protivtužbe: Ukoliko između subjekata X i Y postoji

ugovorni odnos kupoprodaje predmeta. Ukoliko subjekat X-tužilac

tužbom traži da mu se preda predmet, subjekat Y protivtužbom može da

traži isplatu ugovorene cene; ili kada prodavac tužbom traži od kupca da

mu isplati određenu cenu, a isti protivtužbom traži naknadu štete pošto

predmet ne odgovara kvalitetu propisanom u ugovoru itd. Iz datog

primera se može zaključiti da protivtužba treba da ima istu pravnu i

činjeničnu osnovu kao i tužba.

Kompenzaciona protivtužba. Ovu protivtužbu tuženi može podneti u slučaju da

se njegov zahtev ne može nadoknaditi zahtevom tužioca. Ova protivtužba bi bila

dozvoljena u glavnom procesu ukoliko bi zahtevi iz tužbenog zahteva mogli da

se nadoknade tužbenim zahtevom. Kompenzacija ovih zahteva zavisi od norme

materijalnog prava. Ovu odredbu nalazimo u članu 317 ZOO.40

Kompenzacija/nadoknada predstavlja jedan od načina da se izmire zaduženja

proračunavanjem recipročnih zahteva. Kompenzacija se vrši uvek kada dužnik

postane poverilac svog poverioca i između ova dva lica postoje istovremeni

uzajamni zahtevi i mogu se ugasiti a da nijedan od njih nije ispunjen, dakle

kompenzovan.

Primer kompenzacione protivtužbe: Ukoliko su subjekat X i subjekat Y,

zbog svojih ugovornih odnosa i uzajamnih neizmirenih obaveza podneli

sudu tužbu i protivtužbu, tako da subjekat X tužbom traži od subjekta Y

iznos od 1000€ na ime dugovanja za vino koje je prodao subjektu Y, dok

subjekat Y kao uzgajivač grožđa, protivtužbom traži da se subjekat X

obaveže da plati iznos od 900€ za grožđe koje mu je prodao subjekat X.

U tom slučaju, recipročni zahtevi mogu se kompenzovati do vrednosti

svakog zahteva; ili zakupodavac tužbom zahteva isplatu stanarine, dok

tuženi protivtužbom traži od tužioca da mu isplati potrebne troškove.

40 Dužnik može kompenzirati potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje

od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i istog kvaliteta

i ako su oba dospela za naplatu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

45

Prejudicijelna protivtužba. Tuženi može podneti prejudicijelnu protivtužbu

kada tuženi polaže pravo da traži da se konstatuje da ne postoji pravni odnos niti

subjektivna prava koja su postala sporna tokom suđenja, a čije postojanje ili

nepostojanje zavisi delimično ili potpuno od odluke o tužbenom zahtevu.

Primer prejudicijelne protivtužbe: Ukoliko subjekat X tužbom traži

predaju stvari od subjekta Y- tuženog, onda tuženi - subjekat Y,

protivtužbom može tražiti od suda da presudom konstatuje da je stvar čije

vraćanje tužilac traži po osnovu vlasništva, njegova a ne tužiočeva.

Faze i uslovi za dozvoljavanje protivtužbe. Tuženi ima pravo da podnese

protivtužbu sve dok se ne zaključi pripremno ročište, odnosno prvo ročište za

glavnu raspravu, kada nije održano pripremno ročište, a po završetku pripremnog

ročišta ili glavne rasprave, može se dozvoliti samo uz saglasnost tužioca.41

Stranke u postupku koji se vodi po protivtužbi treba da budu identične strankama

u glavnom procesu. U procesu po protivtužbi menjaju se samo uloge stranaka,

shodno čemu tužena stranka dobija ulogu tužioca a tužilac dobija ulogu tužene

stranke.

Protivtužba je nedopuštena ukoliko za nju nije nadležan isti sud pred kojim se po

prvoj tužbi vodi glavni postupak,. U vezi sa tužbenim zahtevom, sud treba da

bude nadležan kako stvarno tako i mesno.

Sud može da odluči da odvoji postupak koji se vodi po protivtužbi kada to

zahtevaju ekonomski razlozi, kada govorimo o koneksnoj protivtužbi.

Bez obzira na činjenicu da zakon dozvoljava odvajanje postupka u koneksnoj

protivtužbi, racionalno je da se odvajanje postupka vrši samo u izuzetnim

slučajevima pošto sud u načelu uvek treba da vodi jedinstveni postupak u vezi sa

tužbom i protivtužbom.

Preinačenje tužbe

Tužba se smatra preinačenom, kada se promene njeni suštinski elementi, na

osnovu kojih izmenjena tužba više nije ista sa prvom. Elementi od kojih zavisi

preinačenje tužbe su: tužbeni zahtev i promena tuženog.

41 Član 256 stav 1 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

46

Promena istovetnosti tužbenog zahteva. Promena kojima se tužbeni zahtev

preinačuje zbog nepostojanja identiteta, postoji u slučajevima kada se menja

osnov tužbenog zahteva odnosno činjenično stanje ili činjenice na kojima se

zasniva zahtev tužioca.

Praktični primeri: Ukoliko je subjekat X tužbom tražio činidbu na

osnovu kupoprodajnog ugovora, a kasnije traži činidbu na osnovu

ugovora o zajmu; ili

Ukoliko je subjekat X tužbom tražio vraćanje pokretnosti po osnovu

vlasništva, a kasnije traži da mu se nadoknadi vrednost stvari zbog

njenog gubitka.

Proširenje tužbenog zahteva. Proširenje tužbenog zahteva podrazumeva

proširivanje tužbenog zahteva u kvantitativnom i kvalitativnom smislu.

Praktični primeri: Ukoliko je subjekat X tužbom prvobitno potraživao

iznos od 5000 evra na ime naknade štete, a preinačenjem tužbe traži iznos

od 8000 evra (proširenje tužbenog zahteva u kvantitativnom smislu); ili

Ukoliko je subjekat X tužbom prvobitno tražio predaju stvari koja ima

karakteristike proizvoda III klase, a preinačenjem tužbe traži da mu se

uruči proizvod I klase (kvalitativno proširenje tužbenog zahteva).

Smanjenje tužbenog zahteva. Smanjenje tužbenog zahteva ne smatra se

preinačenjem tužbe zbog čega posledično sud ne mora da dozvoli preinačenje.

Praktičan primer: Ako je tužilac tužbom tražio nadoknadu u visini od

5.000€, a tokom glavne rasprave smanjuje zahtev na iznos od 4.000. U

tom slučaju se ne radi o preinačenju tužbe i rasprava se odvija bez potrebe

da se donese neka posebna odluka.

Iz prakse: Ne smatra se povredom postupka čak i ako je tužilac umanjio

tužbeni zahtev na ročištu na glavnoj raspravi na kojoj tuženi nije

prisustvovao i na kojoj je zaključena rasprava a da tuženom nije pružena

prilika da se izjasni u vezi sa smanjenjem tužbenog zahteva od strane

tuženog.

Štaviše, treba istaći da je smanjenje tužbenog zahteva u potpunoj

diskreciji tužioca i da, s tim u vezi, izjava tuženog nije od neke posebne

važnosti.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

47

Za slučajeve kada se tužbeni zahtev smanjuje na sudskoj raspravi na kojoj

tuženi nije učestvovao, važno je za sudski proces da je tuženi uredno

pozvan i da svoj izostanak nije opravdao.

Ukoliko se tužbeni zahtev umanji na samoj sudskoj raspravi, tuženi može

da se izjasni a ako se od njega traži da se izjasni, treba mu tu priliku i

pružiti, ali bi rasprava trebalo da se nastavi i u slučajevima u kojima

tužbeni zahtev uopšte nije umanjen.

Podnošenje još jednog zahteva pored postojećeg. Kada tužilac tokom

postupka, pored postojećeg zahteva podnese i druge zahteve.

Praktičan primer: Imamo situaciju kada subjekat X pored zahteva za

povraćaj stvari podnese i zahtev za naknadu štete koja je pričinjena; ili

ukoliko je subjekat X tužbom tražio naknadu štete za štetu pričinjenu

njihovoj imovini (poslovne prostorije) nezakonitim radnjama tuženog

kao uzurpatora imovine, a preinačenom tužbom, osim toga traži i

nadoknadu na ime neosnovanog bogaćenja tuženog.

Subjektivno preinačenje tužbe. Do zaključenja glavne rasprave u datoj pravnoj

stvari, tužilac može preinačiti svoju tužbu tako što će tužiti neko drugo lice

umesto prvo tuženog.42 Sve ovo se dešava zbog toga što parnični postupak može

dovesti u pitanje tačnost pasivne legitimacije ranije tužene stranke.

Prvi i glavni uslov da se dozvoli subjektivno preinačenje tužbe podrazumeva da

se sa time složi stranka koja će ući u proces odnosno na suđenje umesto tuženog,

a potreban je i pristanak tuženog koji je prvobitno učestvovao na glavnoj

raspravi.

Lice koje uđe na suđenje umesto prvobitno tužene stranke treba da ga prihvati u

stanju u kome se nalazi u trenutku ulaska.

Pristanak tuženog na preinačenje tužbe nužan je u slučajevima kada se izmena

čini po završetku pripremnog ročišta ili najkasnije na početku glavne rasprave,

ukoliko pripremno ročište nije uopšte održano.

U ovakvim slučajevima, pristanak tuženog opravdava se činjenicom da tuženi

može imati pravni interes da pokrenutu pravnu stvar zaključi meritornom

odlukom i da tužilac nema mogućnost da ponovo pokrene isti proces protiv njega.

42 Član 258 stav 1 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

48

U praksi se može desiti da tuženi da svoj pristanak za subjektivno preinačenje

tužbe, ali ima pravo da traži naknadu za troškove postupka nastale do trenutka

kada je sud odlučio o preinačenju tužbe. U tom slučaju, sud posebnom presudom

kojom se dozvoljava izjavljivanje posebne žalbe treba da obavesti tuženog o

troškovima postupka.

Faze u kojima se može preinačiti tužba. Preinačenje tužbe kao pitanje procesne

prirode može se praktično pokrenuti u dve faze sudskog procesa i to preinačenje

tužbe do pripremnog ročišta/glavne rasprave (kada se pripremno ročište ne

održava) i preinačenje tužbe po završetku pripremnog ročišta ili početka ročišta

tokom glavne rasprave.43

Preinačenje tužbe do pripremnog ročišta - ročišta za glavnu raspravu.

Tužilac može preinačiti tužbu bez pristanka tuženog do zaključenja pripremnog

ročišta ili do početka ročišta za glavnu raspravu ukoliko pripremno ročište uopšte

nije zakazano.44

Preinačenje tužbe po zaključivanju pripremnog ročišta ili na početku ročišta

za glavnu raspravu. Tužilac može preinačiti tužbu po završetku pripremnog

ročišta ili na početku ročišta za glavnu raspravu ali samo uz pristanak tužene

stranke.45

U ovakvim slučajevima, sud dozvoljava preinačenje tužbe, samo ukoliko

konstatuje da preinačenje neće dovesti do odugovlačenja suđenja.

Smatra se da je tuženi dao svoj pristanak za preinačenje tužbe ukoliko počne da

učestvuje u pretresu predmeta shodno preinačenoj tužbi, ne prigovarajući

prethodno na preinačenje.

Ukoliko tužilac preinači tužbu zahtevajući na istoj pravnoj osnovi neku drugu

stvar ili novčani iznos, tuženi ne može da je ospori ukoliko je preinačenje

posledica okolnosti koje su nastupile nakon podizanja tužbe.

43 Član 258, stavovi 1 i 2 ZPP

44 Član 258 stav 1 ZPPpropisuje: "Tužilac može preinačiti tužbu najkasnije do zaključenja

pripremnog ročišta ili do početka ročišta za glavnu raspravu, ukoliko pripremno ročište uopšte nije

zakazano. U datim slučajevima, sud tuženom treba da pruži potrebno vreme da se pripremi za

razmatranje izmenjene tužbe”.

45 Član 258 stav 2 ZPPpropisuje: “Po završetku pripremnog ročišta, najkasnije do zaključivanja

ročište za glavnu raspravu, sud može dozvoliti preinačenje tužbe samo ako konstatuje da ono nije

zatraženo da bi se odugovlačilo suđenje i ukoliko se tuženi slaže sa preinačenjem tužbe”

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

49

Opis praktične situacije: tipičan slučaj kada tužilac umesto stvari koja mu se

duguje traži neku drugu stvar ili traži naknadu štete usled gubitka ili uništavanja

stvari koja je bila predmet tužbenog zahteva, a koja je uništena ili izgubljena

nakon podizanja tužbe.

Ukoliko je tužba preinačena na ročištu na kome je prisustvovala tužena stranka,

sud treba da odloži ročište i da pošalje tuženoj stranci jedan primerak zapisnika

sa ročišta.

Iz prakse: Ukoliko subjekat X preinači tužbu u svojstvu tužioca na

ročištu za glavnu raspravu na kojoj tuženi ne prisustvuje, sud treba da

odloži ročište i da jedan primerak zapisnika pošalje tuženom subjektu -

Y, sa ciljem da se tuženom da vremena da se izjasni oko preinačenja

tužbe.

U datim slučajevima, sud ne mora da donosi nikakvu odluku kojom

primorava tuženog da se izjasni oko izmene tužbe, već je dovoljno da se

istom pošalje jedan primerak zapisnika sa ročišta na kome je preinačenje

izvršeno.

Zakon o parničnom postupku nije predvideo neki određeni rok u kome tuženi

treba da se izjasni oko preinačavanja tužbe, međutim smatramo da sud treba da

uzme u obzir odredbu člana 402 stav 2 ZPP, prema kojoj se stranke o narednom

ročištu obaveštavaju najmanje 7 dana unapred. Dakle, u ovom slučaju se tuženi

može izjasniti o preinačenju tužbe pre narednog ročišta ili neposredno na

narednom ročištu. Sud, tek na narednom ročištu, odlučuje u vezi sa preinačenjem

tužbe.

Dozvoljavanje preinačenja tužbe bez pristanka tuženog. U određenim

situacijama, sud će dozvoliti preinačenje tužbe i ako tužena stranka nije dala svoj

pristanak, pod uslovom da se zbirno ispune sledeći uslovi:

- Da tužilac, ne svojom krivicom, nije bio u prilici da prethodno preinači

tužbu, i

- Da je tuženi mogao da učestvuje na razmatranju predmeta po preinačenoj

tužbi neodlaganjem glavne rasprave.

U sudskoj praksi postoji puno slučajeva u kojima je sud dozvolio preinačenje

tužbe a da nije dobio pristanak tuženog.

Praktični primeri: npr. poznato je da postoji šteta ali nije poznata visina

štete, poznato je da postoji šteta, ali nisu poznate kategorije štete itd. Ovi

slučajevi se dešavaju usled činjenice da npr. visina kazne i kategorije štete

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

50

zavise od stručnog veštačenja koje se kao neposredan dokaz može izvesti

samo na sudu, pod uslovom da predstavlja važeći dokaz. Dakle, u

ovakvim slučajevima, tužilac je dužan da preinači tužbu tokom glavne

rasprave, a sa ciljem da ne dođe do nekog drugog sudskog procesa, sud

dozvoljava da se tužba preinači bez obzira što tuženi nije dao svoj

pristanak.

U svim slučajevima preinačenja tužbe kako objektivnog tako i subjektivnog, sud

svoju odluku donosi rešenjem kojim dozvoljava ili odbija preinačenje tužbe. Sud

može odlučivati na ročištu i van sudskog ročišta , u zavisnosti od faze postupka

u kojoj se tužba preinačuje. Protiv ovakvog rešenja nije dozvoljeno izjavljivanje

posebne žalbe.

Povlačenje tužbe

Povlačenje tužbe predstavlja procesnu radnju tužioca, kojom se građanski sudski

proces zaključuje dobrovoljnom činidbom tužioca. Smatra se da povučena tužba

nikada nije ni podnesena i može se ponovo podneti sudu.

Tužilac može povući tužbu u određenim uslovima, u sledeće dve faze postupka :

povlačenje tužbe do trenutka do kog tužena stranka ne odgovori na tužbu i

povlačenje tužbe do završetka glavne rasprave.

Povlačenje tužbe do trenutka do kog tužena stranka ne odgovori na tužbu.

U slučaju da tužilac povuče tužbu pre nego što tužena stranka podnese sudu svoj

odgovor na tužbu, nema potrebe da se od tužene stranke traži pristanak za

povlačenje tužbe. U datim slučajevima, sud uopšte ne obaveštava tuženu stranku

o odluci kojom se konstatuje povlačenje tužbe.46

Povlačenje tužbe do zaključivanja glavne rasprave. Tužilac može povući

tužbu i nakon podnošenja odgovora na tužbu sudu i to do završetka glavnog

ročišta , ukoliko tuženi na to da svoj pristanak.

Tuženog treba obavestiti da je tužilac povukao tužbu, kako bi se tuženi izjasnio u

vezi sa povlačenjem tužbe. Po dobijanju obaveštenja o povlačenju tužbe, tuženi

može da da svoj izričiti pristanak o povlačenju tužbe, ali ukoliko se isti u roku od

7 dana ne izjasni o povlačenju tužbe, smatra se da je dao pristanak za njeno

povlačenje.47

46 Član 261, stav 1 ZPP.

47 Član 261, stav 2 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

51

U datim slučajevima, rešenje kojim se konstatuje povlačenje tužbe šalje se tužiocu

i tuženom. Nije dozvoljeno izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim se konstatuje

povlačenje tužbe.

Suparničarstvo (Litispendencija)

Litispendencija nastupa u trenutku u kome se tuženom dostavi tužba, dok u

slučaju zahteva podnetih tokom postupka, litispendencija nastupa u trenutku

obaveštavanja protivne stranke o datom zahtevu.48

Kao slučajeve litispendencije nastupile tokom postupka, možemo pomenuti

preinačenje tužbe i podnošenje protivtužbe. Tokom vremena postojanja

litispendencije oko istog tužbenog zahteva, ne može se pokrenuti novo suđenje

između istih stranaka.49 Sud se brine po službenoj dužnosti ali ga mogu obavestiti

i stranke ili neki drugi učesnik u postupku, ukoliko je u toku drugo suđenje o

istom tužbenom zahtevu između istih stranaka.50

U slučaju da se konstatuje da litispendencija postoji u istom predmetu i između

istih stranaka, sud rešenjem odbacuje tužbu.

Dozvoljeno je izjavljivanje posebne žalbe protiv rešenja o odbacivanju tužbe zbog

litispendencije.

Odbacivanje tužbe usled litispendencije, ukoliko se drugi spor između istih

stranaka ne završi meritornom odlukom ili sudskim poravnanjem, neće se

smatrati presuđenim pitanjem.

48 Član 262, stav 1 ZPP

50 Član 262, stav 4 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

52

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

53

III. PRETHODNO RAZMATRANJE TUŽBE

Sprovođenje procesnih pravila

Ono što bi bio pravičan i efikasan pristup suda sprovođenju procesnih pravila u

vezi sa podnošenjem tužbe jeste neposredna provera podnesaka, neposredno

donošenje odgovarajućih sudskih naloga koji traže da stranke ispoštuju pravila

prema rokovima iz Zakona o parničnom postupku, obaveštenje o pravnim

posledicama nepostupanja stranaka u skladu sa nalogom. Ovaj pristup je

sastavljen od najmanje tri dela: (a) Neposredna provera tužbe i podnesaka, kako

bi se proverilo da li su ispoštovana procesna pravila; (b) neposredno donošenje

sudskih rešenja (korišćenjem obrazaca po potrebi) kojima se od tužioca traži da

ispravi tužbu u roku propisanom zakonom; i (c) neposredno preduzimanje

procesnih radnji, uključujući odbacivanje tužbe ili smatranje iste povučenom,

ukoliko tužilac ne sprovede nalog.

Neposredno određivanje predmetnog sudije. Prvi korak podrazumeva

neposredno nasumično određivanje predmetnog sudije za svaki novi predmet.

Imajući u vidu da postoji obavezan 15-dnevni rok51 (koji se računa od datuma

zavođenja)u kojem je sud dužan da obavesti tuženog o postojanju tužbe, važno

je da se sudiji dodeli novi predmet odmah tokom procesa zavođenja istog. U

suprotnom je nemoguće da sudija obavi ili nadgleda svaku radnju koja treba da

se preduzme, pre isteka roka za obaveštenje. Međutim, sudovi u ovom trenutku

obično sprovode proces dodeljivanja predmeta jednom mesečno (sem zahteva za

prevremene mere, koji se dodeljuju sudijama odmah po nasumičnom principu),

što znači da predmeti mogu ostati u kancelariji za upravljanje predmetima, čak do

30 dana, a da ona ne preduzme nijednu sudsku radnju.

Šta predviđaju odredbe ZPP, za ovu fazu postupka?

U skladu sa odredbom člana 386 stav 1, ZPP: “ Po prijemu tužbe, sud odmah

započinje pripreme za glavnu raspravu o predmetu”,a stav 2 člana 286 propisuje

sledeće: “ Date pripreme obuhvataju prethodno razmatranje tužbe,52 dostavljanje

tužbe tuženoj stranci na nužan odgovor, održavanje pripremnog ročišta i

zakazivanje ročišta za glavnu raspravu o predmetu”.

51 Član 394 ZPP propisuje obavezan 15-dnevni rok za obaveštavanje tuženog o tužbi i odgovor na

tužbu, od dana kada je sudu podneta uredna i potpuna tužba). 52 Prethodno ispitivanje tužbe zapravo je obavezna pod-faza pripreme glavne rasprave u jednoj

pravnoj stvari. Ova procesna radnja mora da se obavi odmah čim tužilac podnese svoju tužbu na

sudu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

54

Ova aktivnost je sastavljena od provere ispunjenosti procesnih pretpostavki,

ukoliko se mogu konstatovati samim čitanjem tužbe. Ova provera se vrši na

osnovu podataka koje sadrži podnesak tužbe, kao i na osnovu činjenica poznatih

samom sudu, kao što propisuje odredba člana 17.2 Zakona o parničnom postupku.

Kakvu procenu vrši sud u jednoj parničnoj stvari?

Građanski sud u jednoj parničnoj stvari vrši dve vrste procena i to:

- procenu okolnosti od kojih zavisi dozvoljenost sudskog procesa (procesne

pretpostavke)53, i nakon toga

- procenu okolnosti od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva (meritorno

odlučivanje).

Shvatanje nadležnosti. Procesne pretpostavke klasifikovane u grupu procesnih

pretpostavki u vezi sa sudom, uglavnom predstavljaju grupu zakonskih odredbi

koje se odnose na nadležnost. 54

Nadležnost osnovnih sudova. Osnovni sud je obrazovan Zakonom o sudovima

- Zakon br. 03/2-19, izmenjenog i dopunjenog Zakonom br. 04/L-171 i Zakonom

br. 05/L-032, gde je u skladu sa njegovim članom 9, ovaj sud zapravo sud prvog

stepena.

Osnovni sudovi su nadležni da u prvom stepenu sude u svim predmetima, osim

ako je zakonom drugačije propisano.

Opšte odeljenje osnovnog suda sudi u svim predmetima u prvom stepenu, osim

u slučaju da se radi o nadležnosti nekog drugog odeljenja osnovnog suda.

Odredba člana 11 Zakona o sudovima, određuje stvarnu nadležnost osnovnog

suda. Stav 1 (jedan) člana 11 (jedanaest) glasi: “Osnovni sudovi su nadležni da u

prvom stepenu sude u svim predmetima, osim ako je zakonom drugačije

propisano”, a stav 2 (dva) istog člana propisuje sledeće:” "Osnovni sudovi su

nadležni za pružanje međunarodne pravne pomoći i za odlučivanje o prijemu

odluka stranih sudova”.

53 Procesne pretpostavke se mogu podeliti na: Procesne pretpostavke u vezi sa sudom; Procesne

pretpostavke u vezi sa strankama; Procesne pretpostavke u vezi sa predmetom spora; Procesne

pretpostavke u vezi sa tužbom.

54 Struktura zakonskih odredbi koje se odnose na procesne pretpostavke u vezi sa sudom može

izgledati ovako: stvarna nadležnost suda u odnosu na neki drugi sud, nadležnost suda u odnosu na

upravni organ, nadležnost suda u odnosu na strani sud, nadležnost suda u odnosu na nadležnost za

arbitražu,, nadležnost suda u odnosu na parnični i vanparnični postupak., mesna nadležnost suda

naspram drugog suda., redovan sastav suda (funkcionalna nadležnost) i i obaveza izuzeća sudije u

određenim slučajevima.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

55

Iz gorenavedenih odredbi može se zaključiti da jurisdikcija osnovnog suda –

opšteg odeljenja, obuhvata sva pitanja osim u slučaju da zakon propisuje

drugačije . Zapravo, jurisdikcija opšteg odeljenja, kao što se primećuje iz citiranih

odredbi, ne navodi taksativno stvari po predmetu, već po jurisdikciji drugih

odeljenja, na osnovu čega se može zaključiti koja pitanja ne spadaju u nadležnost

opšteg odeljenja.

U jednom teoretskom pokušaju da se identifikuju pitanja koja se potencijalno

mogu razmatrati u osnovnom sudu – opštem odeljenju, možemo reći da se

jurisdikcija opšteg odeljenja odnosi na građanska pitanja po građanskim,

porodičnim i radnim tužbama (ova klasifikacija vrši se shodno tužbama, sa

stanovišta materijalnog prava).

Stvarna nadležnost

Stvarna nadležnost zapravo je ona na osnovu koje sudovi jedne kategorije imaju

pravo i dužnost da sude u nekolicini pravnih stvari , u zavisnosti od vrste, prirode

i vrednosti predmeta spora.

Procena stvarne nadležnosti. I u slučajevima kada stranke ne spore pitanje

nadležnosti, predmetni sudija treba odmah po dobijanju tužbe i tokom celog

postupka, da sagledava i da se brine da li rešenje spora spada pod stvarnu

nadležnost suda kome je podnet.ili ne

Određivanje stvarne nadležnosti je nužan uslov, pošto od njega zavisi

dopuštenost sudskog procesa, što znači da u slučaju da sud nije nadležan za stvar

koja mu je izneta , ne može obaviti nijednu procesnu radnju u vezi sa tom stvari.

Obaveza suda da službeno oceni nadležnost odmah po dobijanju tužbe i tokom

celokupnog sudskog procesa određuje se odredbama članova 17.1, 18.1 i 19, 20.1

i 21.1 ZPP.

Sudija ceni stvarnu nadležnost tako što za osnovu uzima navode tužioca i

činjenice koje su poznate samom sudiji.

U svim slučajevima stvarne nenadležnosti, predmetni sudija dužan je da donese

odluku rešenjem. Ovakav vid sudske odluke predviđa se članom 387 stav 1, tačka

u) ZPP.

Kriterijumi koji uređuju stvarnu nadležnost. Za određivanje stvarne

nadležnosti, poznata su dva kriterijuma:

- Predmet spora i

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

56

- Vrednost predmeta spora (samo kada se radi o korišćenju vanrednog

pravnog leka - revizije).

Ovi kriterijumi se uzimaju u obzir u zavisnosti od sadržine tužbe. Nadležnost suda

zapravo predstavlja procesnu pretpostavku, pošto se u odsustvu ovog uslova, sud

ne može upustiti u razmatranje osnovanosti tužbenog zahteva.

Stvarna nenadležnost suda može nastupiti u sledećim slučajevima:

Stvarna nenadležnost u odnosu na drugi sud. Ovaj slučaj praktično se dešava

kada je predmet pokrenut pred Osnovnim sudom – opštim odeljenjem a za njega

je nadležno odeljenje za upravna pitanja, odeljenje za ekonomska pitanja ili

posebno veće Vrhovnog suda Kosova.

Predmetni sudija je nadležan da odmah po dobijanju tužbe i tokom odvijanja

samog postupka sagleda predmetnu nadležnost i u slučaju da oceni da

predstavljeno pitanje ne spada u nadležnost suda kome je podneto, već da spada

u nadležnost nekog drugog suda, rešenjem proglašava sud nenadležnim i predmet

prosleđuje sudu za koji smatra da je nadležan da sudi u predmetu pokrenutom u

tužbi.

Stvarna nenadležnost u odnosu na upravni organ. U praksi se može desiti da

se sudu podnese pitanje za koje nije nadležan sud, već neki drugi upravni organ.

Ukoliko nakon prethodnog razmatranja tužbe i tokom samog postupka sudija

proceni da pravna stvar pokrenuta tužbom ne spada pod stvarnu nadležnost datog

suda već je pitanje za koje je nadležan upravni organ, on donosi rešenje o

nenadležnosti i tužbu odbacuje kao nedozvoljenu.

U slučaju da sud pristupi razmatranju i u slučaju da je sud preduzeo parnične

radnje, on donosi rešenje o nenadležnosti, poništava preduzete radnje i tužbu

odbacuje kao nedozvoljenu.

U tim slučajevima, predmet se ne upućuje upravnom organu na odlučivanje u vezi

sa pitanjem pokrenutim na sudu.

Nenadležnost domaćeg suda. U praksi se dešava da se pred sudom pokrenu

pitanja sa stranim elementom, gde se stvarna nadležnost ocenjuje po osnovu toga

da li bi rešavanjem predmeta trebalo da se bavi domaći sud ili nekisud strane

zemlje.

Ukoliko sudija konstatuje da je za rešavanje spora nadležan neki drugi sud iz

druge zemlje a ne domaći sud, sudija, rešenjem, oglašava domaći sud

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

57

nenadležnim, poništava procesne radnje preduzete do te faze i odbacuje tužbu.

Sudija neće učiniti isto u slučajevima kada tuženi da saglasnost da domaći sud

razmotri i odluči u vezi sa predmetom.55

Stvarna nenadležnost u slučajevima kada su stranke ugovorile arbitražu.

Sudovi se mogu suočiti sa situacijama u kojima su stranke za rešavanje jednog

određenog spora ugovorile arbitražu. Sud kome je podneta tužba za isti spor

između istih stranaka, po prigovoru tužene stranke na nadležnost, proglašava se

nenadležnim, poništava svoje radnje izvršene u postupku i odbacuje tužbu.

Sud ne deluje na isti način ukoliko konstatuje da ugovor o arbitraži nije važeći,

da je prestalo njegovo važenje ili se ne može ostvariti.56

Nenadležnost u slučajevima vanparničnih postupaka. U ovim slučajevima,

sud tokom postupka konstatuje da bi postupak trebalo da se odvija u skladu sa

pravilima vanparničnog postupka.

Ukoliko sudija tokom razmatranja predmeta o glavnoj stvari konstatuje da bi

postupak trebalo da se povede shodno pravilima vanparničnog postupka, sud

rešenjem o nenadležnosti zaključuje parnični postupak. U ovim slučajevima,

sudija ne odbacuje tužbu, već predmet upućuje nadležnom sudu koji će sprovesti

vanparnični postupak. Treba imati u vidu da radnje koje je sud obavio tokom

parničnog postupka (direktan uviđaj, veštačenje, saslušanje svedoka itd.), kao i

odluke koje je ovaj sud doneo neće biti proglašene ništavim niti će se ponovo

izvoditi.57

Mesna nadležnost

Mesna nadležnost određuje koji sud stvarne nadležnosti je nadležan unutar

određene teritorije da odlučuje u jednom konkretnom predmetu. Mesna

nadležnost može biti opšta i posebna nadležnost suda.

Opšta mesna nadležnost. I u našem procesnom pravu, kada govorimo o opštoj

mesnoj nadležnosti prihvaćeno je pravilo actor sequitur forum rei. U skladu sa

ovim pravilom, za suđenje u jednoj pravnoj stvari opšte mesne nadležnosti

nadležan je sud koji je za tuženu stranku sud opšte mesne nadležnosti.58

55 Član 18.3 ZPP,

56 Član 20.1 ZPP-a,

57 Član 21 ZPP.

58 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko procesno pravo I, Priština2006, str. 57.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

58

Kako ZPP propisuje značenje opšte mesne nadležnosti?

U skladu sa odredbom člana 37 stav 1 ZPP: “Ukoliko zakonom nije utvrđena

isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda ,za procesuiranje pitanja je

nadležan sud opšte mesne nadležnosti".

Kako ZPP propisuje isključivanje opšte nadležnosti?

Odredba člana 37 stav 2, ZPP, propisuje sledeće: “U slučajevima predviđenim

ovim zakonom, za procesuiranje pitanja je, osim suda opšte mesne nadležnosti

nadležan, i drugi određeni sud”.

Kakve kriterijume za određivanje opšte mesne nadležnosti propisuje ZPP?

Član 38 stav 1 ZPP, propisuje sledeće: “Za procesuiranje pravnog pitanja

nadležan je sud opšte mesne nadležnosti čijoj teritoriji tuženi ima prebivalište ”,

a stav 2 istog člana glasi: “Ukoliko tuženi nema prebivalište , nadležan je sud

opšte mesne nadležnosti na čijoj teritoriji tuženi ima boravište”.

Procena opšte mesne nadležnosti. Sudija prilikom uzimanja predmeta u

razmatranje ocenjuje opštu mesnu nadležnost suda,uzimajući u obzir prebivalište

ili boravište tužene stranke, a kada se radi o pravnim licima, opšta mesna

nadležnost se određuje u zavisnosti od teritorije sedišta pravnog lica.

Kada se pred nenadležnim sudom kao predmet razmatranja pokrene pitanje opšte

mesne nadležnosti, predmetni sudija može doneti rešenje kojim se sud proglašava

nenadležnim tek po dobijanju prigovora tužene stranke i to najkasnije do

pripremnog ročišta, a u slučaju da se ne održi pripremno ročište, do ročišta za

glavnu raspravu. U slučaju povlačenja, smatra se da predlog uopšte nije podnet.

U slučajevima propisanim Zakonom o parničnom postupku, osim suda opšte

mesne nadležnosti za postupanje u ovom predmetu nadležan je i drugi, određeni

sud nadležan za kriterijume za određivanje posebne nadležnosti.

Posebna mesna nadležnost. Za suđenje u nekim sporovima, ZPP isključuje

mesnu nadležnost prema mestu prebivališta ili boravišta (odnosno sedišta

pravnog lica) tuženog, utvrđujući za nadležan drugi sud.

Posebna mesna nadležnost može biti:

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

59

- Isključiva mesna nadležnost. Isključiva mesna nadležnost isključuje opštu mesnu

nadležnost i nijedan drugi sud ne može da sudi u datim sporovima. Isključiva

mesna nadležnost predstavlja:

- Nadležnost u sporovima u vezi sa nepokretnostima;59

- Nadležnost u sporovima u vezi sa letelicama;60

- Nadležnost za sporove u izvršnom i stečajnom postupku; 61

Slučajevi u kojima dolazi do izražaja isključiva mesna nadležnost suda propisani

su članovima 41, 42 i 43 ZPP:

Ukoliko se za neki od ovih slučajeva pokrene razmatranje pred sudom koji nema

isključivu mesnu nadležnost, predmetni sudija, po službenoj dužnosti i bez

prigovora stranke, donosi rešenje kojim se sud oglašava nenadležnim, a predmet

prosleđuje sudu za koji smatra da je nadležan.

- Proširena mesna nadležnost. U slučajevima proširene mesne nadležnosti,

tužilac može izabrati gde želi da podnese tužbu i to, sudu opšte mesne nadležnosti

ili nekom drugom sudu koji može biti nadležan shodno proširenoj mesnoj

nadležnosti. Proširena mesna nadležnost predstavlja:

- Izbornu mesnu nadležnost u brakorazvodnim parnicama.62

- Nadležnost u sporovima za utvrđivanje ili osporavanje očinstva ili majčinstva.63

- Nadležnost za sporove o zakonskom izdržavanju.64

- Nadležnost u sporovima za naknadu štete.

59 Sporovi u vezi sa svojinom i drugim stvarnim pravima na nepokretnim stvarima, sporovi u vezi

sa smetanjem državine na nepokretnim stvarima i sporovi iz odnosa zakupnine na nepokretnostima

ili iz ugovora o korišćenju stanova ili poslovnih prostora.

60 Sporovi u vezi sa pravom svojine ili drugim stvarnim pravima nad letelicama, i sporovi iz odnosa

iznajmljivanja letelice.

61 Sporovi koji nastanu tokom i u vezi sa postupkom sudskog i upravnog izvršenja, odnosno tokom

i u vezi sa stečajnim postupkom, sa stanovišta mesne nadležnosti, spadaju pod isključivu nadležnost

suda na čijoj se teritoriji nalazi sud koji vodi izvršni ili stečajni postupak, odnosno sud na čijoj

teritoriji se vrši upravno izvršenje.

62 Utvrđivanje postojanja ili nepostojanja braka, poništavanje braka i razvod.

U oba navedena slučaja, tužilac ima pravo da se opredeli da li da podnese tužbu sudu opšte mesne

nadležnosti ili sudu na čijoj teritoriji su stranke imale poslednje, zajedničko prebivalište.

63 U sporovima u kojima je tužena strana dete, dete polaže pravo da podnese tužbu bilo na sudu

opšte nadležnosti ili na sudu, na čijoj teritoriji tužilac ima mesto prebivališta ili mesto boravka.

Ovo pravilo o izbornoj nadležnosti važi samo ukoliko je dete tužilac, a u slučaju da je tužilac otac

ili majka, važe pravila opšte nadležnosti.

64 U datim sporovima, tužilac koji zahteva alimentaciju polaže pravo da podnese tužbu sudu opšte

nadležnosti ali i sudu na čijoj teritoriji tužilac ima mesto prebivališta odnosno mesto boravka.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

60

I u ovom slučaju nadležnosti, tužilac ima mogućnost da sam izabere mesnu

nadležnost, obraćajući se sudu opšte nadležnosti ili nekom drugom nadležnom

sudu.65

Ova pravila važe za slučajeve samo-odgovornosti:66

- Nadležnost u sporovima za zaštitu prava na osnovu garancije proizvođača

Za suđenje u datim sporovima, osim suda opšte nadležnosti (sedište tuženog)

nadležan je i sud koji je mesno nadležan za prodavca (mesto gde je predmet prodat

), kada je predmet povezan sa pismenom garancijom.67

- Nadležnost u sporovima iz radnog odnosa

Za suđenje u sporovima u kojima je tužilac radnik, osim suda opšte mesne

nadležnosti za tuženog je nadležan i sud na čijoj teritoriji se obavlja rad ili je rad

završen, odnosno sud na čijoj teritoriji je rad trebalo da se obavlja, kao i sud na

čijoj teritoriji je zasnovan radni odnos.68

65 U vezi sa nadležnošću, pojavljuju se dve situacije: Prva situacija: se odnosi na sporove u vezi

sa neugovornom odgovornošću za štetu, iz koje proizilazi da je osim suda opšte mesne nadležnosti,

nadležan i sud na čijoj teritoriji je pričinjena šteta ili sud na čijoj teritoriji je nastala posledica štete.

Druga situacija: se odnosi na sporove u kojima je šteta pričinjena smrću ili nanošenjem teške telesne

povrede, iz čega proizilazi da je sem nadležnosti za prvu situaciju, nadležan i sud na čijem području

tužilac ima mesto prebivališta odnosno boravka.

66 Praktičan opis prve situacije: Subjekat X sa mestom prebivališta u Prištini je, dok se kretao svojim vozilom u Peći, ulica “Haxhi

Zeka”, zbog nemara skrenuo sa puta, udario u spoljni zid kuće subjekta Y, pri čemu je subjektu Y

pričinio materijalnu štetu.

U ovom slučaju, subjekat Y, u svojstvu tužioca, ima mogućnost da izabere da li će tužbu da podnese

sudu opšte nadležnosti u Prištini (shodno mestu prebivališta tuženog) ili sudu njegovog izbora u

Peći (prema mestu na kome je izvršena štetna radnja).

Praktičan opis druge situacije:

Subjekat X, sa mestom prebivališta u Prištini, pri saobraćanju gradom Prizrenom, ulica “Lidhja e

Prizrenit”, usled velike brzine gubi kontrolu nad vozilom, udara u električni stub i kao posledica

udarca, saputnik Y sa mestom prebivališta u Gnjilanu zadobija teške telesne povrede.

U tom slučaju, subjekat Y, u svojstvu tužioca, ima mogućnost da izabere da li će tužbu podneti sudu

opšte nadležnosti u Prištini (shodno mestu prebivališta tuženog), sudu izbora u Prizrenu (prema

mestu u kojem je izvršena šteta), ili pred drugim sudom izbora u Gnjilanu (shodno mestu

prebivališta tužioca).

67 Praktičan primer situacije u vezi sa ovom nadležnošću:

Subjekat X, sa sedištem u Gnjilanu, bavi se proizvodnjom radijatora koji imaju petogodišnju

garanciju. Radijatore koji su proizvedeni u Gnjilanu prodala je kompanija Y, u Đakovici koje je

kupila kompanija Z shodno garanciji proizvođača X. Nakon puštanja radijatora u funkciju,

zaključeno je da su isti defektni, pošto iz njih curi voda.

U ovom slučaju, subjekat Z (kupac), u svojstvu tužioca, ima mogućnost da se opredeli da li tužbu

da podnese sudu opšte nadležnosti u Gnjilanu (shodno sedištu tuženog) ili sudu njegovog izbora u

Đakovici (prema mestu prodaje predmeta).

68 Praktičan primer situacije u vezi sa ovom nadležnošću:

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

61

- Nadležnost prema mestu isplate

Tužilac kao nosilac menice ili čeka može da odluči da li želi da za sporove u vezi

sa menicom ili čekom podnese tužbu sudu opšte mesne nadležnosti potpisnika ili

sudu na čijoj teritoriji treba unovčiti menicu ili ček.69

- Nadležnost prema mestu u kojem se nalazi jedinica pravnog lica

U sporovima protiv pravnog lica, tužilac ima pravo da podnese tužbu nadležnom

sudu opšte mesne nadležnosti ili sudu, na čijem području se nalazi jedinica

pravnog lica.70

- Nadležnost u sporovima zbog smetanja državine na pokretnosti

U ovom slučaju, tužilac kao lice kome je ometeno posedovanje na pokretnim

stvarima, može izabrati da tužbu podnese sudu opšte mesne nadležnosti ili sudu,

na čijem području je izvršeno smetanje.71

- Nadležnost u sporovima iz ugovornih odnosa , i to, u vezi sa:

postojanjem ili nepostojanjem ugovora;

Subjekat X iz Peći, zaposlen je u javnom preduzeću KEK-Priština, međutim svoj radni odnos je

zasnovao u pećkom okrugu ovog preduzeća, dok je radne dužnosti instalatera električnih brojila

obavljao na teritoriji opštine Klina. Subjektu X je raskinut radni odnos od strane poslodavca zbog

lošeg rada.

U ovom slučaju, subjekat X za zaštitu svojih prava iz radnog odnosa u svojstvu tužioca, ima

mogućnost da izabere da li će tužbu podneti sudu opšte nadležnosti u Prištini, (shodno sedištu

tužene), pred sudom izbora u Peći (shodno mestu u kojem je zasnovao radni odnos) ili u Klini

(shodno mestu obavljanja poslova).

69 Praktičan primer situacije u vezi sa ovom nadležnošću:

Subjekat X, je nosilac menice ili čeka koga je izdao subjekat Y sa sedištem u Prištini, kao potpisnik

menice ili čeka, dok je na menici ili čeku kao mesto isplate navedeno Gnjilane. Ukoliko ne dođe do

realizacije isplate, u ovom slučaju subjekat X kao nosilac menice ili čeka, ima pravo da podnese

tužbu protiv potpisnika menice ili čeka - subjekta Y i to u sudu opšte nadležnosti u Prištini, (sedište

tuženog) ili na sudu izbora u Gnjilanu (mesto isplate).

70 Praktičan primer situacije u vezi sa ovom nadležnošću:

Subjekat X, iz Mitrovice, sklopio je ugovor sa Poštom i telekomunikacijama Kosova u Prištini -

(PTK), jedinica u Mitrovici, da PTK postavi kablovsku mrežu u objektu subjekta X koji se nalazi u

Mitrovici, s tim da ugovor predviđa razvlačenje kablovske mreže za internet koje treba da bude

završeno u roku od jednog meseca od dana potpisivanja ugovora, u suprotnom se za svaki dan

kašnjenja primenjuje ugovorom usaglašena kaznena stopa/penal od 0.001 % vrednosti ugovora.

PTK je kasnila 10 dana, bez krivice subjekta X. . U ovom slučaju, subjekat X ima pravo da podnese

tužbu protiv PTK sudu opšte nadležnosti u Prištini, (sedište tužene) ili sudu izbora u Mitrovici

(mesto gde se nalazi jedinica tužene).

71 Praktičan primer situacije u vezi sa ovom nadležnošću:

Subjekat X, iz Prištine je na području opštine Gnjilane, uzeo subjektu Y automobil marke Audi, tip

80, koji je imao u svom posedu do tog trenutka. U ovom slučaju, subjekat Y ima pravo da podnese

tužbu protiv subjekta X, sudu opšte nadležnosti u Prištini, (mesto prebivališta ili mesto boravka

tuženog) ili sudu izbora u Gnjilanu (mestu gde je nastupilo smetanje državine).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

62

izvršenjem ili raskidom ugovora;

naknadom štete izazvanom neizvršenjem ugovora.

U datim slučajevima, tužilac se može opredeliti da tužbu podnese sudu opšte

mesne nadležnosti ili sudu na čijoj teritoriji se tužena stranka obavezala na

činidbu shodno ugovoru.72

- Nadležnost u sporovima iz ostavinskopravnih odnosa

U datim sporovima, tužilac ima pravo da podnese tužbu, osim sudu opšte mesne

nadležnosti i na teritoriji suda koji sprovodi ostavinski postupak.

U datim slučajevima, tužba bi obično trebalo da se podnese sudu opšte mesne

nadležnosti, međutim odredba člana 54 ZPP, dozvoljava mogućnost da se tužba

podnese i na teritoriji suda koji sprovodi ostavinski postupak. Moguće su i

situacije u kojima se spor može pokrenuti i pred sudom koji nije sud opšte mesne

nadležnosti već je sud izbora, u skladu sa odredbom člana 128.2 Zakona o

vanparničnom postupku (ZVP) koji propisuje mogućnost da kada ostavilac u

trenutku smrti nije imao svoje mesto boravišta ili prebivališta na teritoriji Kosova,

mesno je nadležan za razmatranje nasledstva sud gde se nalazi njegova nasledna

imovina.73

Pomoćna mesna nadležnost

Ukoliko u vezi sa pitanjem koje se podnosi pred sud ne nađemo rešenje u vezi sa

tim koji će sud biti nadležan, u skladu sa odredbama koje uređuju opštu,

isključivu i izabranu mesnu nadležnost, dolaze do izražaja odredbe u vezi sa

72 Praktičan primer situacije u vezi sa ovom nadležnošću:

Subjekat X, iz Prištine sklopio je ugovor sa subjektom Y iz Prištine, prema kojem će subjekat Y za

račun subjekta X izvršiti demontiranje opreme za preradu šljunka sa lokacije poznate pod nazivom

“Kula u Uroševcu” i istu opremu montirati na drugoj lokaciji poznatoj pod nazivom “Kodra” u

Uroševcu.

Subjekat Y nije uspeo da izvrši ugovor.

U tom slučaju, subjekat X ima pravo da za izvršenje ugovora podnese tužbu sudu opšte nadležnosti

u Prištini (mesto prebivališta i boravka tuženog) ili sudu izbora u Uroševcu (mesto izvršenja

ugovora).

73 Praktičan primer situacije u vezi sa ovom nadležnošću:

Ukoliko je subjekat X preminuo u Francuskoj i isti ima naslednu masu na Kosovu ali nema mesto

prebivališta niti mesto boravka na Kosovu, postupak rasprave nasledstva može se pokrenuti na

teritoriji suda na kojoj se nalazi nasledna masa . Sve dok se ne završi pravosnažnom odlukom,

ostavinski postupak pokrenut pred sudom na čijoj se teritoriji nalaszi nasledna masa , za suđenja

u sporovima iz ostavinskih odnosa kao i u sporovima u vezi sa zahtevima poverilaca prema

ostaviocima, osim suda opšte nadležnosti (mesto prebivališta ili mesto boravka ostavioca -

Francuska) nadležan je i sud na čijoj teritoriji se nalazi sud koji vodi ostavinski postupak-Kosovo.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

63

pomoćnom mesnom nadležnošću koje omogućuju tužiocu da ovo pravo ostvari

lakše. Pomoćna mesna nadležnost može izgledati ovako:

- Pomoćna mesna nadležnost suparničara

U slučajevima kada se u svojstvu tuženog pojavi nekoliko suparničara, mesna

nadležnost u vezi sa jednim od tuženih važi za sve druge tužene koji nastupaju

u svojstvu suparničara.

Pravila ove nadležnosti važe samo za pasivne suparničare, kada nastupaju kao

tuženi.74

- Pomoćna mesna nadležnost u brakorazvodnim parnicama

U ovim sporovima dolazi u obzir pomoćna nadležnost jer osim opšte mesne

nadležnosti (gde tuženi ima mesto prebivališta odnosno mesto boravka na

Kosovu), nadležnost izbora (gde su stranke imale poslednje zajedničko mesto

prebivališta odnosno mesto boravka na Kosovu), dolazi u obzir pomoćna

nadležnost koja određuje mogućnost da tužilac podnese tužbu u mestu gde ima

prebivalište.

- Pomoćna mesna nadležnost u svojinskopravnim sporovima supružnika

U sporovima ovakve prirode, pomoćna mesna nadležnost dolazi u obzir jer se

tužba može podneti na teritoriji Kosova odnosno sudu na čijoj teritoriji tužilac

ima mesto prebivališta ili mesto boravka u vreme podnošenja tužbe i zbog toga

što se imovina supružnika nalazi na Kosovu.

- Pomoćna mesna nadležnost u sporovima za priznavanje ili osporavanje

materinstva ili očinstva

Ova nadležnost se odnosi na sporove sa stranim elementom za koje je nadležan

sud naše zemlje, pošto tužilac ima mesto prebivališta ili mesto boravka na Kosovu

u trenutku podizanja tužbe, dok se nadležnost u našoj zemlji određuje shodno

mestu prebivališta tužioca (na teritoriji svakog suda širom Kosova).

74 Praktičan primer situacije u vezi sa ovom nadležnošću: Subjekat X ima stomatološku ordinaciju

u Prištini i od rada u svojstvu stomatologa ostvaruje mesečne prihode u iznosu od 5000 evra.

Subjekti Y i Z su svojim zajedničkim radnjama raširili lažne informacije o delatnosti subjekta X,

navodima da isti nije kvalifikovan za posao koji obavlja i zbog ovih lažnih podataka, subjektu X je

smanjen promet, tako da sada ostvaruje samo 1000 evra na ime mesečnih prihoda. Subjekat Y ima

mesto prebivališta u Uroševcu a subjekat Z ima mesto prebivališta u Gnjilanu. U ovom slučaju,

usled svojstva pasivnih suparničara koje tuženi, subjekat Y i Z imaju, tužilac, subjekat X može

podneti tužbu Osnovnom sudu u Uroševcu ili Osnovnom sudu u Gnjilanu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

64

- Pomoćna mesna nadležnost u sporovima za zakonsko izdržavanje

Ova nadležnost se odnosi na sporove sa stranim elementom za koje je nadležan

sud naše zemlje, pošto tužilac ima mesto prebivališta ili mesto boravka na Kosovu

u trenutku podizanja tužbe, dok se nadležnost u našoj zemlji određuje shodno

mestu prebivališta tužioca (na teritoriji svakog suda širom Kosova).

Ukoliko je nadležan sud u našoj zemlji jer tuženi ima imovinu na Kosovu, iz koje

se može ostvariti pravo na zakonsko izdržavanje, nadležnost se u okviru naše

zemlje određuje u skladu sa mestom u kojem se nalazi imovina tuženog na osnovu

koje može ostvariti pravo zakonskog izdržavanja.

- Pomoćna mesna nadležnost za lica za koja na Kosovu ne postoji nadležan

mesni sud

Ukoliko se ova nadležnost odnosi na imovinskopravne zahteve protiv lica za koja

se ne može odrediti međunarodna nadležnost naše zemlje, nadležan je sud na čijoj

teritoriji se nalazi svaki oblik imovine tuženog ili stvar tražena tužbom.

Ukoliko se ova nadležnost odnosi na činjenicu da je obaveza nastala tokom

boravka tuženog na Kosovu, nadležan je sud na čijoj teritoriji je nastala obaveza.

Ukoliko se ova nadležnost odnosi na mesto izvršenja, nadležan je sud na čijoj

teritoriji će obaveza biti ispunjena.

- Pomoćna mesna nadležnost prema zemlji u kojoj se nalazi predstavništvo

pravnog lica

Za odlučivanje u vezi sa sporovima protiv fizičkih ili pravnih lica, sa mestom

prebivališta odnosno sedištem van područja Republike Kosovo, sa time da su

zaduženja nastala ili će biti izmirena na Kosovu, nadležan je sud na čijoj teritoriji

se nalazi predstavništvo tog stranog lica ili centar nekog drugog organa ovog

pravnog lica, što je organ kome je povereno obavljanje njegovih poslova.

Sem što je ova nadležnost pomoćnog karaktera ona je istovremeno i sporednog

karaktera, što znači da se može primeniti samo ukoliko se za gore navedenog

subjekta ne može zasnovati nadležnost po bilo kojoj posebnoj nadležnosti.

Određivanje mesne nadležnosti višeg suda

Određivanje nadležnosti jednog suda od stranevišeg ili Vrhovnog suda

ostvaruje se institutima delegiranje i ordiniranjenadležnosti.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

65

- Nužno delegiranje nadležnosti

U praksi se može pojaviti par slučajeva u kojima nadležan sud, usled izuzeća

sudija ili iz drugih razloga ne može pristupiti rešavanju predmeta. U ovim

slučajevima, sud koji ne može da postupi po predmetu treba da obavesti sud višeg

stepena, sa ciljem da isti odredi neki drugi sud sa svoje teritorije koji je stvarno

nadležan za konkretno pitanje. Najčešći praktični slučajevi nužnog delegiranja

nadležnosti:

- kada je predsednik suda ili neki drugi sudija stranka u postupku,

- kada je neki radnik suda stranka u postupku,

- kada se sudijama, usled uključenosti u druge postupke, ne dozvoljava da

učestvuju na predmetnom suđenju (sudija koji je učestvovao na sudskom

poravnanju kojim je zaključen postupak, ne može da odluči po tužbi za

poništenje sudskog poravnanja i ako nema drugih sudija, predmet se šalje na

delegiranje nadležnosti) itd.

U ovim slučajevima ali i u drugim mogućim slučajevima, predmetni sudija preko

predsednika suda treba da od višeg suda.traži delegiranje predmeta

Nakon što se predmet uputi višem sudu na delegiranje , predsednik višeg suda (o

osnovnim sudovima odlučuje Apelacioni sud – predsednik Apelacionog suda)

odlučuje rešenjem o dodeli predmeta drugom nadležnom sudu.

- Svrsishodno delegiranje

Sem navedenih slučajeva, kod svrsishodnog delegiranja predmeta mogu nastupiti

okolnosti koje čine da razmatranje pravne stvari na nekom drugom sudu bude

mnogo lakše i efikasnije.

Okolnosti koje neki drugi sud mogu učiniti efikasnijim za razmatranje predmeta

mogu da budu: kada se dokazi ili većina dokaza nalazi na teritoriji suda kome se

pitanje dodeljuje, npr. direktan uviđaj predmeta od strane suda kome je predmet

delegiran.

U slučajevima u kojima nastupe razlozi ili okolnosti za svrsishodno delegiranje

nadležnosti, predlog za svrsishodno delegiranje mogu da podnesu stranka ili

nadležan sud. Samo Vrhovni sud Kosova nadležan je da odluči o predlogu stranke

ili samog nadležnog suda.

Delegiranje jednog pravnog predmeta iz jednog nadležnog suda nekom drugom

sudu može se izvršiti samo sa stanovišta mesne nadležnosti a ne sa stanovišta

stvarne nadležnosti. Shodno tome, ne može se izvršiti prenos predmeta iz opšteg

odeljenja odeljenju za upravna ili ekonomska pitanja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

66

Ordiniranje. Koncept ordiniranje dolazi do izražaja i dozvoljen je samo u

predmetima u kojima se tačno zna da je sud iz naše zemlje nadležan sa

stanovišta stvarne nadležnosti ali se ne zna koji sud je mesno nadležan.

Postupak ordiniranja se pokreće na zahtev tužioca. Samo tužilac je nadležan da

podnese ovaj zahtev, što može biti i državni tužilac.

Nakon što Vrhovni sud oceni okolnosti predočene u zahtevu za ordiniranje i to po

službenoj dužnosti, rešenjem odlučuje o određivanju nadležnog suda kao mesno

nadležnog suda za odlučivanje.

Sporazum o mesnoj nadležnosti

Stranke se mogu sporazumeti da u njihovoj pravnoj stvari sudi sud, koji shodno

zakonom propisanim pravilima o mesnoj nadležnosti, ne bi bio nadležan za isto.

Stranke se mogu sporazumeti samo o mesnoj nadležnosti suda, a nikada o stvarnoj

nadležnosti suda.

Slučajevi kada stranke mogu ugovoriti nadležnost:

nadležnost se može ugovoriti samo sa mesnog stanovišta,

za pitanja koja ne spadaju pod isključivu nadležnost nekog drugog suda,

za pitanja za koja su nadležna dva mesna suda naše zemlje.

sud čija se nadležnost ugovara treba da bude stvarno nadležan.

Uslovi za ugovaranje nadležnosti:

Važeći sporazum stranaka

Sporazum se prilaže tužbi

Sukob u vezi sa nadležnošću

Nastupa u slučajevima kada sud kojem je predmet poslat na odlučivanje smatra

da nije nadležan da postupa , već da je nadležan da postupa sud kojim je predmet

poslao ili neki drugi sud.

U tom slučaju, sud kojem je predmet poslat, bez donošenja rešenja o njegovoj

nenadležnosti, donosi rešenje kojim proglašava sukob nadležnosti i u roku od tri

dana ustupa predmet višem sudu, da odluči o sukobu nadležnosti.

Iz prakse: Ukoliko je sukob nadležnosti nastupio između dva osnovna

suda ili ogranaka ovih sudova, predmet se ustupa Apelacionom sudu kao

višem sudu za oba ova suda, a u slučaju da je sukob nastupio između

osnovnog suda i Apelacionog suda, predmet se šalje Vrhovnom sudu

Kosova, kao višem sudu za oba suda. U praksi se vrlo retko može desiti

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

67

da se pokrene sukob nadležnosti između suda prvog i drugog stepena,

pošto je reorganizacijom sudskog sistema jasno da sudovi prvog stepena

razmatraju sve predmete na prvom stepenu, dok se Apelacionom sudu

ustupaju predmeti samo po pravnom leku.

Mogućnost suda da ne traži da se odluči u vezi sa sukobom nadležnosti

U slučaju kada se desi neka otvorena greška suda prvog stepena o nadležnosti

(ovo dolazi do izražaja u slučajevima isključive mesne nadležnosti), gde se jasno

vidi da bi bio nadležan neki drugi sud.

U nastavku predstavljamo praktičan primer u kome je sud u mogućnosti da vrati

predmet sudu prvog stepena ili nekom drugom sudu, bez pokretanja sukoba

nadležnosti.75

Obavezno dejstvo odluke suda drugog stepena u vezi sa nadležnošću

Ukoliko je stranka uložila žalbu protiv rešenja suda koji se proglasio mesno

nenadležnim i predmet uputio nadležnom sudu i ukoliko ova odluka postane

pravosnažna jer je potvrđena odlukom višeg stepena, odluka visokog suda

obavezuje i drugi sud kome je prvi sud ustupio predmet.

Kada sud donese odluku u vezi sa stvarnom nenadležnošću, a stranka uloži žalbu

protiv te odluke, ukoliko nadležan sud u vezi sa sukobom nadležnosti odbije žalbu

stranke i potvrdi rešenje suda prvog stepena, ovo rešenje prvostepenog suda u

vezi sa sukobom nadležnosti obavezuje sve sudove.

Rešavanje sukoba nadležnosti

U praksi se dešava da sukob nadležnosti nastupi i kada dva suda tvrde da su

nadležna za razmatranje jedne glavne stvari (ovaj sukob je u pravnoj nauci poznat

kao pozitivan sukob) ili ukoliko sudovi tvrde da nisu nadležni za rešavanje

konkretnog pitanja (kao negativan sukob).

75 Praktičan slučaj jedne ovakve situacije: Ukoliko Osnovni sud u Prištini ustupi predmet

Osnovnom sudu u Peći, iako bi nadležan bio Osnovni sud u Prizrenu, pošto je spor povezan sa

nepokretnošću koja se nalazi na teritoriji ovog suda, onda Osnovni sud u Peći, može predmet da

vrati Osnovnom sudu u Prištini, a da ne pokrene sukob nadležnosti, nakon što primeti da je Osnovni

sud u Prištini greškom dostavio predmet Osnovnom sudu u Peći.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

68

Nastajanje sukoba nadležnosti između sudova iste vrste

U slučaju nastanka sukoba u vezi sa nadležnošću sudova iste vrste, o istom je

nadležan da odluči najviši zajednički sud sudova u sukobu.76

U slučaju da nastupi sukob u vezi sa nadležnošću osnovnih sudova, nadležan da

odluči o njima bio bi Apelacioni sud. Na isti način se postupa i u slučajevima

sukoba nadležnosti između odeljenja istog suda.

Nastajanje sukoba nadležnosti između sudova različite vrste

Ukoliko nastane sukob nadležnosti između sudova različite vrste, o rešavanju

ovog spora nadležan je da odluči Vrhovni sud Kosova.

Ovakva situacija dolazi u obzir u slučaju da nastupi sukob nadležnosti između

Apelacionog suda i osnovnog suda.

Treba imati u vidu da dok je pokrenut sukob u vezi sa nadležnošću, sud koji je

primio predmet od suda prvog stepena treba da preduzima odgovarajuće procesne

mere, ukoliko su hitne i ukoliko bi nepreduzimanje ovih parničnih radnji,

strankama izazvalo nepopravljivu štetu. Ovakav slučaj može doći do izražaja

kada se radi o pitanju obezbeđivanja dokaza, od koga zavisi rešavanje spora ili

njegovo pojašnjenje, kada postoji opasnost njihovog nestanka ili njihovog

otežanog prikupljanja.

Sud koji je nadležan da odluči u vezi sa sukobom nadležnosti ima mogućnost da

odluči bez usmenog razmatranja predmeta, dakle može da odluči o sukobu

nadležnosti iako se stranke uopšte nisu izjasnile u vezi sa nadležnošću.

Protiv rešenja kojim se odlučuje o sukobu nadležnosti nije dozvoljeno

izjavljivanje redovnih ili vanrednih pravnih lekova.

Redovan sastav suda (funkcionalna nadležnost)

Pod sastavom suda podrazumevamo sastav u kome sud sudi, odnosno odlučuje o

osnovanosti tužbenog zahteva ili o sredstvu pobijanja sudske odluke.

Sastav suda prvog, drugog i trećeg stepena u građanskim sporovima propisuju

odredbe Zakona o sudovima, Zakona o parničnom postupku, Zakona o izvršnom

postupku i Zakona o porodici.

76 Iz prakse: Između Osnovnog suda u Prištini i Osnovnog suda u Uroševcu, pri čemu o sukobu

nadležnosti odlučuje Apelacioni sud, kao viši sud za oba ova suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

69

- Sastav suda u prvom stepenu. U prvostepenom postupku i u postupku po

predlogu za ponavljanje postupka, odlučuje sudija pojedinac.77

U prvom stepenu, postupak u brakorazvodnim parnicama i sporovima za

alimentaciju, vodi a odluku donosi veće sastavljeno od jednog sudije i dvoje

sudija porotnika, dok u drugom stepenu odlučuje veće koje čini troje sudija.78

- Sastav suda u drugom stepenu. U postupku ua drugom stepenu i postupku

po reviziji, sudi sudsko veće sastavljeno od troje sudija.79

- Sastav suda u trećem stepenu. Vrhovni sud razmatra i sudi u predmetima u

veću sastavljenom od troje (3) stručnih sudija, sa izuzetkom kada zakon

propisuje veći broj sudija.80

Izuzeće i isključenje sudije sa suđenja

Sa ciljem da se obezbedi posebno nepristrasnost suda, ZPP je uredio pitanje

isključenja ili izuzeća sudije sa suđenja.81

Sem odredbi ZPP koje uređuju izuzeće sudije sa suđenja, za obezbeđivanje

nepristrasnosti suda od velike je važnosti i Kodeks profesionalne etike sudija 82 i

Uredba o definisanju nedoličnog ponašanja.83

Kodeks profesionalne etike sudija, odredbom člana 2, propisuje sledeće: “Sudija

obavlja svoju funkciju i tretira sve strane u postupku bez favorizovanja,

pristrasnosti i predrasuda. U toku tog vremena sudija treba da bude nepristrasan.

Nepristrasnost se odnosi ne samo na odluku, nego i na postupak donošenja te

odluke.” Sa druge strane, odredba člana 2.5 propisuje sledeće: “Sudija će zatražiti

svoje izuzeće ako kod javnosti može stvoriti utisak da nije u stanju da nepristrasno

odlučuje i o predmetu, kao i kada to sam oceni”. Sem što propisuje obavezu sudije

77 Član 15 stav 1 ZPP.

78 Članovi 73 i 324 Zakona o porodici Kosova.

79 Član 15 stav 2 ZPP.

80 Član 21, stav 6 Zakona o sudovima.

81 Član 7 stav 1 Zakona o sudu propisuje sledeće: “Sudovi jednako postupaju prema svim licima,

bez diskriminacije na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja,

nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovinom, ekonomskog i

socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja, invalidnosti ili drugim ličnim statusom”.

Međutim, bez obzira na ovu obavezu suda, postoje praktične situacije koje mogu dovesti u pitanje

nezavisnost, nepristrasnost, objektivnost i poverenje javnosti u sud, usled okolnosti koje mogu

uticati na sudiju ili koje mogu odati utisak da je sudija izložen uticaju ili je pristrasan.

82 Kodeks profesionalne etike sudija usvojen je odlukom Sudskog saveta Kosova (SSK) br.

20/2016, od dana 02.03.2016, izmenjen odlukom SSK br. 50/2016, od dana 11.05.2016, na snazi

od dana 01.09.2016.

83 Uredba 04/2016, o definisanju nedoličnog ponašanja, usvojena je odlukom SSK br. 21/2016, od

dana 02.03.2016, na snazi od dana 01.09.2016.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

70

da zatraži svoje izuzeće, u slučaju da sudija ne traži izuzeće, predviđa se i

mogućnost izricanja krivičnih sankcija protiv njega/nje.

Član 5 Uredbe o definisanju nedoličnog ponašanja propisuje teške prekršaje,

konkretno odredba člana 5.1.9 određuje kao težak prekršaj sudije: “Ukoliko ne

traži da bude isključen iz predmeta u kojima postoje razlozi koji dovode u sumnju

mogućnost za donošenje jednostranih sudskih odluka, što podrazumeva

porodične, prijateljske, poslovne, društvene i druge veze sa strankama i njihovim

zastupnicima”.

Cilj definisanja kao težak prekršaj sudije u slučaju kada nije zatražio svoje

izuzeće, pod uslovima propisanim gorenavedenom odredbom, jeste da sudije

obrate dužnu pažnju na očuvanje nepristrasnosti. Nepristrasnost suda predstavlja

glavni mehanizam da se podstakne poverenje javnosti u sudski sistem.

Okolnosti koje vode ka izuzeću sudije sa suđenja. ZPP taksativno navodi

okolnosti koje čine razlog da se sudija nužno isključi iz postupka. Okolnosti koje

vode ka izuzeću sudije sa suđenja, navedene su u članu 67 ZPP.

- Sudija ne može da procesuira pravno pitanje:

ukoliko je sam stranka , zakonski ili ovlašćeni zastupnik stranke, ili

ukoliko je sa strankom supoverilac ili sudužnik, ili obavezan za

regresiranje, ili ukoliko je o istoj stvari saslušan kao svedok ili kao

veštak;

ukoliko je stranka ili njen zakonski zastupnik ili punomoćnik krvni

srodnik po vertikalnoj liniji , do bilo kojeg stepena , a po horizontalnoj

liniji do četvrtog stepena , ili ukoliko je supružnik, ili po majčinoj liniji

do drugog stepena, nezavisno od toga da li je brak prestao ili ne;

ukoliko je staratelj, usvojitelj, ili usvojitelj stranke, njegovog zakonskog

zastupnika ili punomoćnika;

ukoliko je o istoj stvari učestvovao u donošenju odluke nižeg suda ili

nekog drugog organa , ili u postupku posredovanja;

ukoliko je postupao u stvari gde je izvršeno sudsko poravnanje a sa

podignutom tužbom se traži poništavanja takvog poravnanja;

ukoliko je akcionar ili član privrednog društva koje je stranka u

postupku pokrenutom tužbom;

ukoliko ne postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu

nepristrasnost.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

71

Ovo su okolnosti koje su gorenavedenom zakonskom odredbom taksativno i

decidivno navedene i treba da se uzmu u obzir prilikom izuzeća sudije iz jednog

konkretnog predmeta. Što se tiče okolnosti navedenih u tačkama (a-f),dužnost je

predmetnog sudije da podnese zahtev za svoje izuzeće sa suđenja,predsedniku

suda.

Okolnosti iz člana 67 tačka g), odnose se na okolnosti koje nisu navedene ali se u

postupku mogu pojaviti u različitim oblicima, te su inače poznate kao okolnosti

koje vode ka izuzeću sudije.

Sem ovih taksativno navedenih slučajeva u kojima sudija treba da se isključi sa

suđenja, u skladu sa odredbama ZPP, postoji još jedna situacija koja predviđa

taksativno izuzeće sudije, koja se odnosi na slučaj kada se dozvoli ponavljanje

postupka. Prema odredbi člana 241 stav 1, ZPP: "U ponovljenom postupku u

prvostepenom sudu ne može suditi sudija koji je doneo odluku u ranijem

postupku".84

Okolnosti koje dovode do isključenja sudije sa suđenja. Stav g) člana 67 ZPP,

nije uredio ni izričito niti taksativno slučajeve isključenja sudije, već je samo

pomenuo činjenicu da postoje druge okolnosti koje dovode u pitanje

nepristrasnost sudije pri odlučivanju o predmetu koji je pred njim pokrenut.

Mogu postojati druge okolnosti koje nisu klasifikovane kao uzrok, na osnovu

kojih se sudija automatski isključuje iz suđenja (okolnosti predviđene stavovima

a) do f), iz člana 67 ZPP) ali su takve da mogu dovesti u sumnju njegovu

nepristrasnost i neobjektivnost u sudskom procesu. U ovakvim slučajevima,

ukoliko predmetni sudija oceni da su nastupile okolnosti koje čine nužnim

isključenje sudije, uvek treba obratiti pažnju i na standard kodeksa etike, a sudija

obrazloženim zahtevom treba da traži od predsednika suda svoje izuzeće sa

suđenja.

Iz prakse: Kada govorimo o okolnostima poznatim kao okolnosti za

isključenje sudije, u sudskoj praksi postoji standard po kome se u načelu

zna kada će jedan sudija biti isključen iz suđenja a kada ne. U tom smislu,

sudije nikada ne smeju da koriste mogućnost izuzeća sa suđenja kako bi

84 Praktičan slučaj jedne ovakve situacije: Ukoliko je na sudu prvog stepena, sudija“ X”, razmotrio

i odlučio meritorno o jednoj spornoj pravnoj stvari u kojoj je tužilac, subjekat “AA” a tuženi

subjekat “BB”, pod pretpostavkom da je odluka postala pravosnažna i po kojoj je sud drugog

stepena dozvolio ponavljanje postupka, na zahtev jedne od stranaka u postupku, na prvom ročištu

u prvom stepenu, o ovoj pravnoj stvari ne može odlučivati sudija ”X“ (koji je prethodno odlučio u

ovom predmetu).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

72

izbegli kompleksne predmete, već mogućnost izuzeća sudije uvek treba

da dođe do izražaja ukoliko postoje istinski razlozi koji dovode u sumnju

nepristrasnost i objektivnost suda.

Okolnosti koje se mogu oceniti dovoljnim za isključivanje jednog sudije iz

sudskog procesa, mogu obuhvatati:

činjenicu da je sam predsednik suda stranka na sudu;

činjenicu da je sudija datog suda stranka na sudu,

činjenica je sudija u prijateljskom ili neprijateljskom odnosu sa strankom;

činjenica da je sudija izneo svoje mišljenje o tome kako će se proces završiti

pred sudom (ovde treba uključiti i mišljenje izneto u privatnom okruženju);

činjenica da je sudija ranije učestvovao u pregovorima između stranaka, u

vezi sa istim predmetom koji se razmatra u konkretnom procesu;

veoma blisko prijateljstvo lica i sudije koji je odlučio u vezi sa istim pravnim

predmetom.

Sve ovo su neke od okolnosti koje zakon nije izričito i taksativno predvideo a koje

kao takve pružaju mogućnost strankama u sporu da zatraže isključenje sudije iz

sudskog procesa.

Procedura:

Stranka, uključujući i svakog suparničara i umešača, ima pravo da podnese zahtev

za isključenje sudije, nakon što sazna da postoji jedan od razloga za isključenje.

Stranka može ostvariti ovo pravo sve do završetka glavne rasprave ili do

donošenja meritorne odluke. Stranka može da istakne okolnosti u vezi sa

izuzećem sudije iz jednog sudskog procesa i u pravnom leku konačne odluke ali

i u odgovoru na pravni lek.

I sam sudija je dužan da proveri po službenoj dužnosti da li postoje uzroci za

njegovo isključenje iz konkretnog procesa.85

Kada se radi o okolnostima za isključenje sudije iz tačaka a), do tačke f) člana 67

ZPP, dovoljno je samo predočiti podatke koji svedoče o postojanju odnosa

propisanog zakonom. Sa druge strane, kada se radi o okolnostima iz tačke g) ovog

člana, u vezi sa razlozima za isključenje sudija, stranka koja traži isključenje

sudije dužna je da predoči različite činjenice i dokaze koji svedoče da postoji

osnova za isključenje sudije.

85 Ukoliko konstatuje da postoje okolnosti zbog kojih treba da bude izuzet sa suđenja, sudija je u

obavezi da podnese pismeni zahtev sudu za izuzeće sa suđenja. Zahtev se podnosi predsedniku suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

73

Sudija je dužan da prekine svaku procesnu radnju čim shvati da je podnet zahtev

za njegovo izuzeće (ovo je povezano samo sa okolnostima iz tačaka a) do f) člana

67 ZPP) i o tome obaveštava predsednika suda.86

U slučajevima u kojima se traži isključenje sudije na osnovu okolnosti propisanih

članom 67 tačka g), u vezi sa isključenjem sudije, predmetni sudija o istom

obaveštava predsednika suda ali ima mogućnost preduzimanja određenih radnji,

ukoliko se preduzimanje tih radnji ne može odložiti.

Organ nadležan da odluči o zahtevu za izuzeće i isključenje sudije

Organ koji je nadležan da odluči o izuzeću sudije iz jednog sudskog procesa, ne

treba da prihvati olako zahtev za izuzeće, u suprotnom će stranke biti uspešne da

delotvorno utiču na izbor sudije u svom predmetu.

Pre nego što se odluči u vezi sa zahtevom za isključenje sudije, uzima se izjava

sudije sa ciljem da se utvrde okolnosti, kao što to nalaže pravilo dokazivanja, čiji

rezultat čini verodostojnim postojanje uzroka za izuzeće sudije sa konkretnog

suđenja. Predsednik suda pri kome je predmet pokrenut odlučuje u vezi sa

zahtevom za izuzeće i isključenje sudije. Ukoliko se traži izuzeće ili isključenje

predsednika suda, o tome odlučuje predsednik višeg suda. Npr. ukoliko se traži

isključenje ili izuzeće predsednika Osnovnog suda u Prištini, o ovom zahtevu

odlučuje predsednik Apelacionog suda. Sa druge strane, u vezi sa zahtevom za

izuzeće predsednika Apelacionog suda, odlučuje predsednik Vrhovnog suda

Kosova, dok se o zahtevu za izuzeće predsednika Vrhovnog suda odlučuje na

opštoj sednici sudija Vrhovnog suda. Protiv rešenja o usvajanju ili odbacivanju

zahteva za izuzeće sudije, nije dozvoljeno izjavljivanje žalbe.

Nedozvoljeni zahtevi

U praksi se dešava da stranke sa ciljem odugovlače postupak iprekidaju rad suda,

podnose različite zahteve za isključenje i izuzeće sudije, i to:

- traže izuzeće svih sudija određenog suda koji sude u određenom sporu;

- zahtev o kome je jednom već odlučeno, kao i

- zahteve koji ne sadrže obrazloženje zahteva o isključenju ili izuzeću sudije.

Sudija koji sudi u predmet nadležan je da odluči u vezi sa nedozvoljenim

zahtevima. Sudija donosi posebnu odluku kojom odbacuje zahtev za izuzeće,

protiv koje nije dozvoljena posebna žalba.

86 Član 71.1 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

74

Stranke u postupku

Procesne pretpostavke u vezi sa strankama nalazimo u odredbama ZPP, koje se

odnose na:

- postojanje stranke,

- sposobnost da bude stranka u postupku,

- proceduralnu sposobnost stranaka,

- Redovno zakonsko zastupanje u slučaju proceduralne nesposobnosti.

- uredno zakonsko zastupanje pravnog lica i postojanje urednog punomoćja,

- proceduralno ovlašćenje za praćenje predmeta na sudu.

Značenje stranaka u parničnom postupku. Parnični postupak predstavlja

postupak dve stranke. Istom prethodi spor između stranaka u vezi sa njihovim

pravima i obavezama iz određenog pravnog odnosa. Zapravo, Zakon o parničnom

postupku (u daljem tekstu ZPP), ne propisuje jasno pojam stranka, ali se može

uzeti da podrazumeva sledeće:

Tužilac, je lice koje od suda traži zaštitu njegovog subjektivnog prava, a

Tuženi, je onaj na kojem se ostvaruje ova zaštita.87

I član 2 Zakona o izvršnom postupku precizira da izraz stranka podrazumeva

poverioca ili dužnika u izvršnom postupku.88

Ko može da bude stranka u parničnom postupku?

Svako fizičko i pravno lice može biti stranka u parničnom postupku. Ovo je ono

što je poznato kao pravna sposobnost koju fizička lica stiču rođenjem (čak i pre

rođenja i zasnivanja ostavinsko-pravnih odnosa ukoliko je dete živorođeno), dok

pravna lica ovu sposobnost stiču na osnovu posebnih materijalno-pravnih propisa,

odnosno po upisu pravnog lica pri nadležnom organu.

Pravna lica treba da raspolažu imovinom koja je prikladna za sudsko izvršenje,

kao i da se na osnovu opštih akata ovom licu prizna svojstvo pravnog lica kao

nezavisnog nosioca prava i obaveza u pravnom prometu.

Svojstvo pravnog lica imaju i opštine kao admistrativno teritorijalne jedinice , 89

preko kojih se vrši lokalna samouprava, javna preduzeća kao i drugi subjekti,

odnosno drugi oblici udruživanja lica koja na osnovu zakona imaju parničnu

sposobnost ili oni oblici udruživanja koji ispunjavaju potrebne uslove da budu

87 “Praktikum za parnicu”, Vukašin Ristić, Milošin Ristić, Beograd, 2000, strana 35

88 Član 2 Zakona o izvršnom postupku

89 Član 5 Zakona o lokalnoj samoupravi

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

75

nezavisni nosioci prava i obaveza iz građanskopravnih odnosa i da raspolažu

imovinom koja može biti izvršiva.90

Prema pravnom mišljenju opšte sednice Vrhovnog suda Republike Kosovo, pred

odeljenjem za privredna pitanja Osnovnog suda u Prištini, odnosno odeljenjem za

privredna pitanja Apelacionog suda, kao stranka se može pojaviti :

- inokosno preduzeće;

- partneri u partnerskom društvu, opšti i ograničeni partneri komanditnog

društva;

- društvo sa ograničenom odgovornošću;

- akcionarsko društvo;

- direkcija ili upravni direktori društva sa ograničenom odgovornošću, i

- odbor direktora akcionarskog društva91.

Sud je dužan da se , tokom celokupnog postupka, stara po službenoj dužnosti, u

vezi sa pravnom sposobnošću dotičnih stranaka. Ukoliko stranke nisu pravno

sposobne, postupak se ne može odvijati dalje a ukoliko se i pored poziva suda,

ovaj nedostatak ne otkloni, tužba se odbacuje a do tada preduzete radnje,

ukidaju.92

Iz prakse: Smatra se neurednom tužba kojom je tužilac dao na

odlučivanje sudu, da na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u postupku,

odredi glavnog tužioca, odnosno lice koje je najviše prouzrokovalo

podizanje tužbe. U tom slučaju, sud poziva tužioca da u zakonskom roku

uredi tužbu, a u slučaju da se tužba ponovo ne uredi, sud je odbacuje kao

nedozvoljenu.93

Sem pravne sposobnosti, kao procesni preduslov za sprovođenje parničnog

postupka, pojavljuje se i poslovna sposobnost, kojom stranka može sama i

nezavisno da preduzima radnje u parničnom postupku (koja je inače poznata i kao

parnična sposobnost). Parnična sposobnost fizičkih lica povezana je sa potpunom

poslovnom sposobnošću koja se uređuje materijalnopravnim odredbama.

Fizičko lice stiče potpunu parničnu i poslovnu sposobnost sa navršenih 18 godina,

ili pre ovoga, ako na osnovu dozvole nadležnog suda sklopi brak.

90 Član 73.3 ZPP

91 Pravno mišljenje Vrhovnog suda Kosova br. 217/13, od dana 25.03.2013.

92 Član 78.4 ZPP

93 Praktičan primer: Nije moguć spor između dve jedinice istog preduzeća, pošto se smatraju

sastavnim delovima istog pravnog lica. Isto važi i za državne organe, odnosno ministarstva.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

76

ZPP propisuje da je maloletnik koji je poslovno nesposoban, parnično sposoban

u sklopu granica njegove poslovne sposobnosti.94Do 14 godina starosti, fizičko

lice nije poslovno sposobno (nije parnično sposobno), a nakon što napuni 14 do

18 godina, delimično je sposobno. Čim napuni 15 godina starosti, maloletnik

može zasnovati radni odnos, raspolagati prihodom i pred sudom može nastupati

kao stranka ili sastavljati testament.

Kada se punoletno lice liši svoje poslovne sposobnosti u celosti, isto više nema ni

parničnu sposobnost i izjednačuje se sa maloletnim licem mlađim od 14 godina.

Međutim, punoletno lice kome je delimično ograničena poslovna sposobnost,

parnično je sposoban u granicama svoje poslovne sposobnosti (član 74.2 ZPP). U

ovakvim slučajevima, starateljski organ95 određuje poslove koje ovo lice može

nezavisno obavljati i određuje za koje radnje je parnično sposoban.

Ko zastupa parnično nesposobnu stranku

Stranku koja nije parnično sposobna zastupa njen zakonski zastupnik. On se

propisuje zakonom ili aktom nadležnog državnog organa donetog na osnovu

zakona.96

Stranka koja je parnično sposobna, može preduzimati parnične radnje lično ili

putem lica koga ovlasti u tu svrhu (ovlašćeni zastupnik).

Pravna lica nisu parnično sposobna. Njih u postupku zastupaju zakonski

zastupnici koji se određuju na osnovu zakona i drugih pravila. Opštine zastupaju

javni pravobranioci, kao njihovi pravni zastupnici u skladu sa Zakonom o

opštinskom javnom pravobranilaštvu 97, dok centralne organe zastupa Odsek za

zastupanje pri Ministarstvu pravde. Nakon usvajanja Zakona br. 04/L-157 o

državnoj advokaturi, proglašenom u Službenom listu Republike Kosovo br. 8, od

dana 08.04.2013, javne organe Republike Kosovo pri sudskim, arbitražnim ili

upravnim organima,,zastupaju glavni državni pravobranilac, državni

pravobranilac ili ovlašćeno lice zaposleno pri Državnoj advokaturi ili nekom

drugom organu državne uprave, sa položenim pravosudnim ispitom98.

Punoletna fizička lica kojima je u potpunosti uskraćena poslovna sposobnost,

zastupaju staratelji koje je odredio starateljski organ, a za staratelja se mogu

94 Član 74.3 ZPP

95 Starateljski organ u sastavu centara za socijalni rad

96 Član 75.2 ZPP

97 Zakon o javnom pravobranilaštvu (Službeni list SAPK br. 9/83)

98 Članovi 8, 9 i 10 Zakona br. 04/L-157 o državnom pravobranilaštvu, Službeni list Republike

Kosovo br. 8, od dana 08.04.2013.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

77

odrediti i druga lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti, u zavisnosti

od vrste spora koji se vodi pred sudom.

Maloletna lica, u slučajevima kada su potpuno poslovno nesposobna (nisu

parnično sposobna), ili kada to nalaže potreba zaštite njihovih interesa, u skladu

sa zakonom, zastupaju njihovi roditelji.

Zakonski zastupnik. Po pravilu, zakonski zastupnik ima sva ovlašćenja i

dužnosti stranke u parničnom postupku. Međutim, u određenim slučajevima,

mogu se propisati posebna pravila na osnovu kojih je zakonski zastupnik posebno

ovlašćen da preduzima pojedinačne parnične radnje, od suštinskog uticaja na tok

i ishod postupka. Ovakvi slučajevi obuhvataju npr:

- podnošenje ili povlačenje tužbe;

- prihvatanje ili odustajanje od tužbenog zahteva;

- sklapanje nagodbe i drugo, u kojim slučajevima zakonski zastupnik za

preduzimanje ovih parničnih radnji mora da ima posebno ovlašćenje.99

Sud je dužan da se tokom celokupnog postupka stara, po službenoj dužnosti, o

ispunjenosti procesnih pretpostavki sa stanovišta pravne i poslovne sposobnosti

(parnične sposobnosti) stranke u postupku, regularnosti zastupanja stranke koja

je poslovno nesposobna od strane njenog zakonskog zastupnika, regularnosti

njegovih posebnih ovlašćenja u slučajevima u kojima je ovo ovlašćenje nužno i

opreduzimanju potrebnih mera da se ovi nedostaci otklone. Postupak ne može da

se nastavi sve dok se ovi nedostaci ne otklone pošto bi sud drugog stepena svaku

sudsku odluku koja bi sadržala ove nedostatke poništio usled bitne povrede

odredbi parničnog postupka, propisane članom 182 stav 2 tačka (k) ZPP. Iz tog

razloga, u ovakvim slučajevima bi sud trebalo da ukine sve mere koje su do tada

preduzete u postupku i da odbaci tužbu 100.

Privremeni zastupnik. Ukoliko bi postupak određivanja zakonskog zastupnika

lica (tuženog) koje je poslovno nesposobno (parnična nesposobnost) pri

starateljskom organu trajao predugo i ako bi mogao da proizvede štetne posledice

po bilo koju stranku, ZPP propisuje mogućnost da mu (tuženom) sud prvog

stepena odredi privremenog zastupnika.

Privremeni zastupnik u postupku ostvaruje sva prava i dužnosti zakonskog

zastupnika i ostvaruje ova prava i dužnosti, sve dok se tuženi ili njegov ovlašćeni

99 Član 77 ZPP

100 Član 78.4 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

78

zastupnik ne pojave na sudu, odnosno sve dok starateljski organ ne obavesti sud

da je odredio staratelja.

Sud određuje tuženom privremenog zastupnika i u slučajevima propisanim

zakonom i o tome neposredno obaveštava nadležan starateljski organ i stranke,

kada je isto moguće.

Ukoliko se tuženom odredi privremeni zastupnik iz razloga da je nepoznato

mesto njegovog prebivališta, i nema ovlašćenog zastupnika, kao i ukoliko se on i

njegov zakonski zastupnik nalaze u inostranstvu i nisu ovlašćeni na području

Republike Kosovo, kao i u slučaju da dostava nije mogla da se izvrši, sud u roku

od sedam (7) dana objavljuje obaveštenje u Službenom listu Republike Kosovo,

a obaveštenje se postavlja i na oglasnoj tabli tog suda, a po potrebi i na neki drugi

prikladan način. U ovom slučaju, postupak se nastavlja sve dok se tuženi ne javi

sudu, odnosno sve dok starateljski organ ne obavesti sud da je odredio staratelja.

Sud određuje privremenog zastupnika iz reda advokata.

Troškove objavljivanja obaveštenja o određivanju privremenog zastupnika u

slučajevima predviđenim članom 79.3 ZPP, (troškovi objavljivanja obaveštenja u

nekom listu), snosi tužilac. U ovom slučaju, tužilac je u obavezi da izvrši isplatu

privremenom zastupniku za učešće na sudskim ročištima, izračunatu prema

službenom cenovniku Advokatske komore Kosova, za nagrađivanje i naknadu

troškova za rad advokata, pod tarifnim br. 7 izvoda priloženog ovoj tarifi.

Postavljanje privremenog zastupnika. Zakon daje sudijama ovlašćenja u vezi

sa imenovanjem privremenog zastupnika stranaka101 sa ciljem da zaštiti prava

stranke u odsustvu i da se izbegnu potencijalno važna kašnjenja u sudskom

postupku. Zakon konkretno nalaže sudijama da dodele stranci privremenog

zastupnika, u sledećim okolnostima:

- Postavljanje privremenog zastupnika tuženom čija je adresa nepoznata

ili odsutnom tuženom.

Sudija je nadležan da tuženoj stranci dodeli privremenog zastupnika, u

slučajevima kada boravište tuženog nije poznato i tuženi nema ovlašćenog

zastupnika.102 Tužilac snosi troškove određivanja privremenog zastupnika po

ovom osnovu.103

101 Član 387.1 (q) ZPP-a ovlašćuje sudiju da postavi privremenog zastupnika. 102 Član 79.3 ZPP ovlašćuje sudiju da, između ostalog, tuženoj stranci dodeli privremenog

zastupnika, u slučajevima kada boravište tuženog nije poznato i tuženi nema ovlašćenog zastupnika. 103 Član 81.2 ZPP propisuje da tužilac snosi troškove postavljanja privremenog zastupnika po

osnovu da boravište tuženog nije poznato i da tuženi nema ovlašćenog zastupnika.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

79

- Određivanje privremenog zastupnika odsutnom tuženom

Sudija određuje privremenog zastupnika tuženom ili njegovog zakonskog

zastupnika, kada je isti van zemlje i nema ovlašćenog zastupnika kome se

pismena mogu dostaviti.104 Tužilac snosi troškove određivanja privremenog

zastupnika u ovakvim okolnostima.105

U praksi, u slučajevima kada tuženi živi van Kosova, sudija rešenjem traži od

tužioca da ispravi ili dopuni tužbu, dopunskim informacijama, u vezi sa

adresom u inostranstvu na kojoj tuženi živi. Ukoliko tužilac obavesti sud da

nema nikakvu adresu tuženog, sem one navedene u tužbi, sud se obraća

zahtevom Opštinskoj kancelariji za civilnu registraciju, Opštinskoj

kancelariji za zajednice i povratak, Kosovskoj policiji i Kosovskoj agenciji

za imovinu, kako bi pokrenuli proveru adrese tužene stranke. Ukoliko se ova

procedura pokaže bezuspešnom (uključujući slučajeve kada je tužena stranka

srpske nacionalnosti i po svemu sudeći raseljena sa Kosova u Srbiju), sud

dostavlja zahtev za pomoć Ministarstvu pravde (Kancelariji za međunarodnu

pravnu saradnju u građanskim stvarima) koja upućuje obaveštenje sudu o

tužbi i o pravu podnošenja odgovora na tužbu.

U slučajevima u kojima sa datom stranom državom ne postoji bilateralni

sporazum, zahtev se ne dostavlja Ministarstvu sve dok sud ne obezbedi

potpunu adresu tuženog.

Ukoliko se sve ove radnje pokažu neuspešnim, sud dodeljuje privremenog

zastupnika tuženog sa spiska advokata Advokatske komore Kosova. Odluka

o određivanju privremenog zastupnika se objavljuje u Službenom listu

Republike Kosovo na tri jezika (albanskom, srpskom i engleskom jeziku).

- Određivanje privremenog zastupnika tuženom koji nije parnično

sposoban i nema zakonskog zastupnika.

Sudija je ovlašćen da tuženom bez zakonskog zastupnika, odredi

privremenog zastupnika, kada tuženi nije parnično sposoban da zastupa sebe

u sudskom postupku ili ukoliko postoje oprečni interesi tuženog i

104 Član 79.3 ZPP ovlašćuje sudiju da odredi tuženom privremenog zastupnika kada se on/ona ili

njegov/njen zakonski zastupnik nalaze van zemlje i kada nema ovlašćenog zastupnika kome bi se

pismena mogla dostaviti. 105 Član 81.2 ZPP propisuje da je tužilac u obavezi da izmiri troškove postavljanja privremenog

zastupnika u slučajevima kada se tuženi ili njegov/njen zakonski zastupnik nalaze van zemlje i kada

nema ovlašćenog zastupnika kome bi se pismena mogla dostaviti.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

80

njegovog/njenog zakonskog zastupnika.106 Tužena stranka snosi troškove

angažovanja privremenog zastupnika.107

- Određivanje privremenog zastupnika tuženog u slučajevima u kojima

bi određivanje zakonskog zastupnika trajalo dugo.

Sudija je nadležan da tuženom odredi privremenog zastupnika u slučajevima

u kojima bi određivanje zakonskog zastupnika tuženog oduzelo puno

vremena i moglo bi imati štetne posledice po jednu ili obe stranke.108

- Određivanje privremenog zastupnika tužiocu koji je podneo

nerazumljivu tužbu.

Sudija je nadležan da tužiocu odredi privremenog zastupnika kada je njegova

tužba nerazumljiva i kada se mora pojasniti, kako bi sudija konstatovao da li

je tužiočeva tužba i dalje valjana.109

- Određivanje privremenog zastupnika nasledniku preminule stranke.

Sudija je nadležan da odredi privremenog zastupnika nasledniku preminule

stranke ako konstatuje da može trebati više vremena za zaključivanje

ostavinskog postupka. 110 Međutim, u praksi, nakon smrti stranke, sudije

obustavljaju postupak, u skladu sa članovima 277.1 i 282.3 sve do trenutka

kada pravni naslednici preminule stranke ne pokrenu nužne radnje da nastave

sudski postupak.

Određivanje privremenog zastupnika odsutne stranke, tokom postupka

za obezbeđenje dokaza.

Sudija može naložiti da se tokom rasprave ili pre nje obezbede dokazi, kada

stranka dokaže da postoji mogućnost njegovog nestanka ili otežanog

dobijanja datog dokaza ukoliko se ne obezbedi u datom trenutku.111 Sudija je

106 Član 79.2 ovlašćuje sudiju da tuženom bez zakonskog zastupnika, dodeli privremenog

zastupnika kada tuženi nije parnično sposoban da zastupa sebe u sudskom postupku ili ukoliko

postoje oprečni interesi tuženog i njegovog/njenog zakonskog zastupnika. 107 Član 81.2 ZPP propisuje da je tuženi dužan da sam snosi trošak privremenog zastupnika. 108 Član 79.1 ZPP, ovlašćuje sudiju da tuženom dodeli privremenog zastupnika u slučajevima u

kojima bi postavljanje zakonskog zastupnika tuženog oduzelo puno vremena i može imati štetne

posledice po jednu ili obe stranke. 109 Član 390 ZPP, ovlašćuje sudiju da postavi privremenog zastupnika tužiocu i tuženom kada

konstatuje da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna ili da postoje nedostaci u vezi sa sposobnošću

tužioca ili tuženog da postane stranka u postupku ili u vezi sa njihovim pravnim zastupanjem ili

nedostaci u vezi sa nadležnošću zastupnika da pokrene parnični postupak, kada je dato ovlašćenje

traženo zakonom. 110 Član 282.3 ZPP, ovlašćuje sudiju da dodeli privremenog zastupnika nasledniku preminule

stranke ako konstatuje da može trebati više vremena za zaključivanje ostavinskog postupka. 111 Član 379.1 ZPP, ovlašćuje sudiju da naloži da se tokom rasprave ili pre nje obezbede dokazi,

kada stranka dokaže da postoji mogućnost njegovog iščezavanja ili otežanog dobijanja datog dokaza

ukoliko se ne obezbedi u datom trenutku.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

81

ovlašćen da odredi privremenog zastupnika nepoznatoj stranci čija je adresa

nepoznata, sa ciljem da učestvuje na ročištu za prikupljanje dokaza i da

zastupa interese stranke odsutne sa datog ročišta.112

- Određivanje privremenog zastupnika pravnom licu.

Sudija je ovlašćen da odredi privremenog zastupnika pravnom licu po istoj

osnovi kao i za fizička lica, iz člana 79.113 U praksi, po svemu sudeći, sudije

ne određuju privremenog zastupnika pravnim licima u imovinsko-pravnim

sporovima.

- Izvor privremenih zastupnika.

Sudija je ovlašćen da odredi privremenog zastupnika iz reda advokata ili

drugih stručnih lica.114

- Prava i obaveze privremenog zastupnika.

Privremeni zastupnik u postupku ima sva prava i obaveze zakonskog

zastupnika.115

- Objavljivanje/oglašavanje imenovanja privremenog zastupnika u

određenim okolnostima.

U slučaju da sudija odredi tuženom privremenog zastupnika, pošto njegovo

mesto prebivališta nije poznato i nema punomoćnika, ili usled činjenice da se

tuženi ili njegov/njen zakonski zastupnik nalazi van zemlje i nema svog

punomoćnika, sud u roku od sedam dana objavljuje/oglašava oglas u

Službenom listu, koji se takođe oglašava na oglasnoj tabli suda.116

112 Član 383.2 ZPP, ovlašćuje sudiju da dodeli privremenog zastupnika nepoznatoj stranci čija je

adresa nepoznata, sa ciljem da učestvuje na ročištu za prikupljanje dokaza i da zastupa interese

stranke odsutne sa datog ročišta. 113 Član 80 (ovlašćuje sudiju da dodeli privremenog zastupnika pravnom licu po istoj osnovi kao i

za fizička lica, iz člana 79. 114 Član 81.1 ZPP, ovlašćuje sudiju da dodeli privremenog zastupnika iz reda advokata ili drugih

stručnih lica. 115 Član 82.1 ZPP, propisuje da privremeni zastupnik u postupku ima sva prava i obaveze

zakonskog zastupnika. 116 Član 83 ZPP, predviđa da u slučaju da sudija dodeli tuženom privremenog zastupnika, pošto

njegovo mesto prebivališta nije poznato i nema punomoćnika, ili usled činjenice da se tuženi ili

njegov/njen zakonski zastupnik nalazi van zemlje i nema svog punomoćnika, sud u roku od sedam

dana objavljuje oglas u Službenom listu, koji se takođe oglašava na oglasnoj tabli suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

82

- Trajanje imenovanja privremenog zastupnika.

Privremeni zastupnik obavlja svoja prava i obaveze sve dok ne dođu na sud

tuženi ili njegov punomoćnik (ili sve dok starateljski organ ne obavesti sud

da je stranci dodeljen staratelj).117

Redovno zastupanje pravnog lica

Pravna lica učestvuju u pravnom prometu sa fizičkim licima, koja se bave

relevantnim delatnostima. Fizička lica, koja postupaju u ime pravnih lica, obično

predstavljaju njihove organe, određene statutom.

ZPP u članu 75 stav 3, propisuje sledeće: “Zastupnik pravnog lica se određuje

zakonom ili opštim aktom pravnog lica”. Zastupnik pravnog lica ili drugi subjekat

donosi ovlašćenje na osnovu akta kojim se uređuje konstituisanje i pravni promet

pravnog lica ili drugog subjekta.118

Punomoćnici stranaka (punomoćjem)

Naše pravo ne predviđa dužnost stranaka da svoja prava nužno ostvare preko

ovlašćenih zastupnika, koji predstavljaju lica sa stručnim kvalifikacijama -

advokate. One mogu same da vode parnični postupak, odnosno u slučajevima

kada su tužene, svoju odbranu i prigovore mogu podneti lično ili preko

ovlašćenih zastupnika.

Praktično pojašnjenje: Tako i neovlašćeni zastupnik može imati mesto

zastupnika, pošto mora da postoji ovlašćenje kako bi zastupanje bilo

važeće a odsustvo ovlašćenja čini nevažećim i nedelotvornim sve

procesne radnje preduzete u ime stranke. Međutim, ove radnje se mogu

ojačati i uzeti kao takve, ukoliko ih stranka kasnije odobri.

Presuda se ne upućuje zastupniku stranke, niti ima bilo kakvo dejstvo protiv

njega. Pošto zastupnik deluje u interesu stranke koju zastupa, nije dozvoljeno da

isto lice bude zastupnik obe stranke (tužioca i tuženog) u istom sudskom

postupku.

117 Član 82.2 ZPP, propisuje da privremeni zastupnik obavlja svoja prava i obaveze sve dok ne dođu

na sud tuženi ili njegov punomoćnik (ili sve dok starateljski organ ne obavesti sud da je stranci

dodeljen.

118 Primeri i prakse: Zastupnik pravnog lica određenog zakonom obuhvata na primer Ministarstvo

pravde, koje zastupa shodno tome Vladu Republike Kosovo. Zastupnik pravnog lica određen

osnivačkim aktom/aktom o organizaciji pravnog lica, na primer zastupnik jedne banke, zastupnik

jednog osiguravajućeg društva itd.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

83

Zastupnici stranaka mogu biti punoletna lica koja su parnično sposobna i ne bave

se nadripisarstvom.119

Neodgovarajuće zastupanje stranke od strane advokata ili drugog lica

Postoji dužnost suda da obavesti stranku o štetnim posledicama koje po nju mogu

nastupiti, u slučajevima kada je na neodgovarajući način zastupa zastupnik koji

nije advokat.120

Ali i u slučajevima kada sud konstatuje da zastupnik stranke koji je advokat, ne

obavlja svoju dužnost u skladu sa Zakonom o advokaturi, dužan je da o istom

obavesti Advokatsku komoru.

Načini davanja ovlašćenja

Nezavisno od toga koga ovlašćuje, stranka može dati svoje ovlašćenje na dva

načina:

- u pismenoj formi, ili

- usmeno, u zapisniku, pred sudom.

Stranka koja nije pismena ili nije u stanju da se potpiše, na pisano ovlašćenje

stavlja otisak kažiprsta. Ukoliko se ovakvo ovlašćenje daje licu koje nije advokat,

nužno je prisustvo dva svedoka koji će se potpisati na ovlašćenju .121

U slučajevima u kojima se sumnja u verodostojnost ovlašćenja , sud rešenjem

protiv koga nije dozvoljeno izjavljivanje žalbe, nalaže da se podnese overeno

ovlašćenje . 122 Kada stranka ima zastupnika, sud je dužan da dostavu izvrši

zastupniku.

Stranka može da ima više ovlašćenih zastupnika koji su ovlašćeni da samostalno

preduzimaju parnične radnje, što su radnje koje ne mogu biti u suprotnosti sa

radnjama ostalih zastupnika. U ovakvim slučajevima je dovoljno pismena

dostaviti samo jednom zastupniku .123

U slučajevima izvođenja dokaza saslušanjem stranaka, poziv za ročište uručuje

se lično strankama.124

119 Novi zakon o parničnom postupku, ad literam ne predviđa ovakvu zabranu, za razliku od starog

zakona ZPP još iz vremena bivše SFRJ, koji je u svom članu 90 zabranjivao isto.

120 Član 88 ZPP

121 Zakon o javnom beležništvu

122 Član 92.3 ZPP

123 Član 107.2 ZPP

124 Član 376 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

84

Parnične radnje u postupku u ime stranke preduzima njen ovlašćeni zastupnik ali

sud može pozvati stranku da se izjasni lično u vezi sa činjenicama koje treba da

se utvrde. Pravo je stranke da traži od suda da joj omogući da da izjave u vezi sa

predmetom spora i kada se radi o izjavi koju je dao njen ovlašćeni zastupnik.

Opoziv izjave ovlašćenog zastupnika od strane same stranke. Stranka izjavu

svog punomoćnika datu na ročištu, može:

- da izmeni, ili

- opozove.

Može se desiti da je ovlašćeni zastupnik na ročištu priznao neku činjenicu, kojoj

stranka nije prisustvovala ili priznala u podnesku, a koju nakon toga stranka

menja ili opozove ovo priznanje. U ovom slučaju, sud po svojoj proceni i imajući

u vidu sve okolnosti konkretnog predmeta, odlučuje o tome kojoj izjavi da

pokloni svoje poverenje a kojoj ne.125

Obim i sadržina ovlašćenja. Koje radnje je ovlašćeni zastupnik stranke ovlašćen

da preduzme, zavisi od obima ovlašćenja koje stranka daje ovlašćenom

zastupniku .

Ovlaćenje/punomoćje može biti:

- opšte, ili

- posebno.

U slučajevima kada se radi o opštem punomoćju, ovlašćenja zastupnika se

razlikuju u zavisnosti od sadržine, u zavisnosti od toga da li je zastupnik advokat

ili ne.

Zastupnik koji je advokat i zastupnik sa opštim punomoćjem, ima pravo da

preduzimaasve parnične radnje, konkretno da:

a) podnese i povuče tužbu;

b) podnese odgovor na tužbu;

c) potvrdi tužbeni zahtev ili da se njega odrekne;

d) sklopi sudsku nagodbu;

e) predstavi sredstvo pobijanja odluke i da se odrekne ovog prava ili da povuče

podneto sredstvo;

f) predloži određivanje privremenih mera za obezbeđenje zahteva;

g) podnese zahtev za izvršenje ili obezbeđenje i da obavi potrebne radnje u vezi

sa datim zahtevima;

h) od protivne stranke primi troškove postupka koje je odredio sud,

125 Član 87 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

85

i) ovlasti drugog advokata u pismenoj formi da obavi par parničnih radnji, ali ne

i da preduzima radnje na ročištu za glavnu raspravu u predmetu.

Da bi podneo predlog za ponavljanje postupka, advokatu je potrebno posebno

ovlašćenje, samo ukoliko je od vremena pravosnažnosti odluke proteklo više od

šest meseci.

Advokata može zameniti pripravnik koji kod njega radi, međutim samo pred

prvostepenim sudom.126 Međutim, ukoliko zastupnik stranke nije advokat, a

stranka u ovlašćenju nije detaljno navela njegova ovlašćenja, zastupnik u ovom

slučaju može preduzimati sve parnične radnje, ali mu uvek treba izričito

ovlašćenje za:

a) povlačenje tužbe;

b) potvrđivanje ili odricanje od tužbenog zahteva;

c) zaključivanje sudskog poravnanja;

d) odustajanje od prava podnošenja pravnog leka za pobijanje odluke,

e) ili za njegovo povlačenje i prenos ovlašćenja drugom licu i podnošenje

vanrednih pravnih lekova protiv odluka.127

Ovlašćeni zastupnik stranke može da bude svako lice koje je potpuno poslovno

sposobno (parnično sposobno).

Podnošenje ovlašćenja/punomoćja

Ovlašćeni zastupnik stranke je dužan da, prilikom preduzimanja prvih parničnih

radnji, podnese svoje ovlašćenje/punomoćje (prilikom podnošenja tužbe,

odgovora na tužbu itd.). Sud može dozvoliti datom licu da zastupa stranku i bez

podnošenja ovlašćenja/punomoćja, međutim određuje mu rok do koga mora

podneti ovlašćenje/punomoćje.

Ukoliko ovo lice ne postupi po naredbi suda, postupak se nastavlja kao da ga

uopšte nije podneo sudu u svojstvu zastupnika stranke i bez uzimanja u

razmatranje radnji koje je preduzeo.

Radnje koje je ovo lice preduzelo u postupku, sud poništava, izuzev one za koje

stranka kasnije da svoju saglasnost.128

Povreda ovih pravila, zapravo predstavlja bitan prekršaj odredbi parničnog

postupka iz člana 182, stav 2 tačka (k) ZPP, o kojima sud vodi računa po

126 Član 90 ZPP

127 Član 91 ZPP

128 Član 93.4 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

86

službenoj dužnosti i kao posledica kojih treba poništiti odluku suda prvog stepena.

Takođe, usled ovog prekršaja može se podneti i vanredni pravni lek– revizija.129

Opoziv i otkazivanje ovlašćenja/punomoćja

Stranka može u svako vreme da opozove ovlašćenje/punomoćje a

zastupnik/punomoćnik može da ga otkaže u svako vreme. Opoziv i otkazivanje

ovlašćenja/punomoćja vrši se u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik pred

sudom pred kojim se vodi postupak, a proizvodi dejstvo za protivnu stranku od

časa kada joj je saopšteno. Međutim, zastupnik/punomoćnik stranke dužan je da

još 15 dana preduzima parnične radnje za stranku koja mu je dala

ovlašćenje/punomoćje, ako je potrebno da se otkloni šteta za davaoca

ovlašćenja/punomoćja koja bi u to vreme mogla da nastane.130

Ovlašćenje/Punomoćje prestaje smrću fizičkog lica, odnosno gašenjem pravnog

lica gasi se i ovlašćenje/punomoćje koje je ono dalo.131

U slučaju stečaja, ovlašćenje/punomoćje koje je dao dužnik u stečaju gasi se u

trenutku u kome se prema odredbama na snazi proizvode pravne posledice

otvaranja stečajnog postupka.132

Procesna legitimacija/pravo na nastavk postupka pred sudom (legetimatio

ad processum)

Procesna legitimacija pre svega pripada subjektima koji učestvuju u spornom

materijalno-pravnom odnosu i poveriocu, odnosno dužniku, na prava

obuhvaćena tužbenim zahtevom. Obično, ovakva ovlašćenja imaju učesnici u

parničnom materijalno-pravnom odnosu. Prosto rečeno, pravo na nastavak

postupka pred sudom pripada subjektima koji su u parničnom procesu stvarno

legitimisani. Procesna legitimacija može biti aktivna i pasivna.

Iz prakse: Aktivna legitimacija – tužbu za priznavanje ili obnavljanje

povređenog ili uskraćenog prava može podneti samo subjekat kojem

pripada pravo koje mu je drugi povredio ili uskratio.

Praktičan slučaj pasivne legitimacije, npr. tužba se može podneti samo

protiv onog koji svojim stavom ili radnjama krši ili uskraćuje subjektivno

pravo tužioca. Npr. poverilac kao tužilac aktivno je legitimisan da

129 Član 9 Zakona o izmeni i dopuni Zakon o parničnom postupku br. 04L-118.

130 Član 94.4 ZPP

131 Član 95 ZPP, kao i član 18 Zakona o izmeni i dopuni ZPP br. 04L-118.

132 Član 95.2 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

87

podnese tužbu protiv lica koje ne ispunjava ili uskraćuje obavezu prema

tužiocu/poveriocu. Ovaj drugi je pasivno legitimisan.

U nekim slučajevima, pravo nastavka procesa pred sudom odvojeno je

od titulara subjektivnog prava i prelazi na treće lice. U ovakvim

slučajevima, treće lice pojavljuje se na suđenju kao stranka i deluje u

svoje ime, ali kako bi zaštitio tuđe subjektivno pravo.

Kada neko ugovori u svoje ime neki zahtev u korist trećeg lica, treće lice

stiče sopstveno i neposredno pravo prema dužniku, ukoliko nije

ugovoreno nešto drugo ili ne proizilazi iz radnih okolnosti.

Izuzetak od pravila da ugovor ima pravno dejstvo samo prema

ugovornim stranama je i ugovor sklopljen u korist trećeg lica.133

Procesne pretpostavke u vezi sa predmetom spora

Procesne pretpostavke u vezi sa predmetom spora nalazimo u odredbama ZPP,

koje se odnose na :

- nepostojanje dvojnog suparničarstva ( litispendencije),

- nepostojanje pravosnažne odluke,

- neodricanje tužioca od tužbenog zahteva,

- nepostojanje parnične nagodbe oko predmeta spora, i

- postojanje interesa za pravnu zaštitu.

Opšti osvrt

ZPP odredbama člana 391, propisuje sledeće: “Nakon prethodnog razmatranja

tužbe sud će, rešenjem odbaciti tužbu kao nedozvoljivuukoliko utvrdi da: tačka-

c) za stvar podignutu tužbom postoji sudska zavisnost (litispedenca), tačka- d) je

stvar presudjena (res iudicata), tačka- e) da je za predmet spora postignuto

sudsko poravnanje, da je tužilac u sudu odustao od tužbenog zahteva, da ne postoji

pravni interes tužioca za potvrđivanje tužbe”. Iz citirane odredbe proizilazi da u

svakom predmetu u kome se konstatuje dvojna litispendencija, pravosnažna

odluka, sudska nagodba stranaka, da je tužilac odustao od tužbenog zahteva i da

ne postoji pravni interes tužioca za potvrđivanje tužbe, tužba treba da se odbaci

kao nedozvoljena.

133 Primer iz prakse: Kao slučaj koji oslikava ovakvu situaciju u kojoj treće lice stiče sopstveno i

neposredno pravo jeste ugovor o osiguranju života u korist trećeg lica.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

88

Iz prakse: Gorenavedena odredba propisuje uslove od kojih zavisi

dozvoljenost sudskog procesa, konkretno uslove koji u vezi sa

predmetom spora moraju da budu ispunjeni u fazi prethodnog

razmatranja tužbe. Treba istaći da procesne pretpostavke koje se odnose

na predmet spora, sud praktično može da oceni tek po dobijanju odgovora

na tužbu ili na pripremnom ročištu, kada tuženom tužba prethodno nije

dostavljena na odgovor, pošto nakon čitanja tužbe odnosno izlaganja ili

navoda iz tužbe, sud ne može da konstatuje skoro nijednu od procesnih

pretpostavki koje se odnose na predmet spora, osim ažurnosti

subjektivnog prava i interesa za pravnu zaštitu.

Obično je tuženi taj koji upoznaje sud sa postojanjem neke od

potencijalnih parničnih prepreka zbog kojih se sudski proces ne može

odvijati, a koje su u ovom slučaju povezane sa predmetom spora.

Nepostojanje dvojnog suparničarstva( litispendencije). U skladu sa odredbom

člana 262 stav 1, ZPP: ”Sudska zavisnost nastaje još u trenutku u kojem tuženom

se dostavlja tužba”.

Tokom vremena postojanja litispendencije oko istog tužbenog zahteva, ne može

se pokrenuti novo suđenje između istih stranaka. Sud se brine po službenoj

dužnosti ali ga mogu obavestiti i stranke ili neki drugi učesnik u postupku, ukoliko

je u toku drugo suđenje o istom tužbenom zahtevu između istih stranaka.

U skladu sa odredbom člana 262 stava 1 ZPP, kao trenutak zasnivanja

litispendencije smatra se onaj kada se tužba dostavi tuženoj stranci, međutim u

sudskoj praksi se litispendencija ocenjuje i kao trenutak u kome se tužba podnese

sudu. I odredba člana 252 ZPP, propisuje sledeće: “Suđenje jedne stvari na sudu

počinje sa podnošenjem pismenog tužbenog zahteva (tužba za obavezu(po

činidbi), tužba za utvrđenje i tužba za preinačenje)”.

Ukoliko se uzmu u obzir ove dve odredbe, vidi se da postoji nepoklapanje oko

trenutka nastupanja litispendencije, međutim u sudskoj praksi se u načelu

trenutkom nastupanja litispendencije zapravo smatra trenutak podnošenja tužbe

sudu. Ovo je slučaj pošto u nekim slučajevima tužilac može podneti sudu dve

identične tužbe (sa istim subjektima i predmetom spora) sa kojima tužena stranka

nije upoznata, međutim ukoliko sud nađe da postoje dve identične tužbe, sud i

bez obaveštavanja tužene stranke odbacuje jednu od njih (obično tužbu koja je

kasnije zavedena na sudu).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

89

Sud u svim fazama razmatranja spora odbacuje tužbu ako konstatuje postojanje

dvojne litispendencije.134

Nepostojanje pravosnažne odluke. Jedna od procesnih pretpostavki koja je

povezana sa predmetom spora jeste nepostojanje pravosnažne odluke. Sud se o

ovoj procesnoj pretpostavci uglavnom brine tokom procesa i ukoliko nađe da je

pokrenut postupak po zahtevu za koji već postoji pravosnažna odluka, tužbu

odbacuje kao nedozvoljenu . Ovakvo delovanje suda određuje se odredbom člana

391 tačka d), ZPP, u skladu sa kojim sud nakon prethodnog razmatranja tužbe

rešenjem odbacuje tužbu kao nedozvoljenu ukoliko konstatuje da je data stvar

već presuđena.

Data obaveza suda da se o ovom pitanju brine po službenoj dužnosti određena je

i članom 166 stav 2, ZPP.135

Neodricanje tužioca od tužbenog zahteva. Neodricanje tužioca od tužbenog

zahteva procesna je pretpostavka u vezi sa predmetom spora, o kojoj se sud brine

po službenoj dužnosti u svim fazama postupka. Razlog za to zapravo je činjenica

da kada se stranka odrekne tužbenog zahteva, sud donosi presudu po osnovu

odricanja od tužbenog zahteva, kojom tužbeni zahtev tužioca odbija kao

neosnovan.136

Nepostojanje sudskog poravnanja u vezi sa predmetom spora. Sudsko

poravnanje u suštini ima karakteristike pravosnažne presude i kao takvo

proizvodi isto pravno dejstvo kao i presuda, te se posledično, u vezi sa pravnom

stvari oko koje su stranke sklopile sudsko poravnanje, ne može voditi spor a ako

je ovakav spor pokrenut, sud će odbaciti tužbu.137

134 Sud ovakav način postupanja temelji na odredbama člana 391 tačka c), ZPP, u skladu sa kojima

sud nakon prethodnog razmatranja tužbe, rešenjem odbacuje tužbu kao nedopuštenu ukoliko

konstatuje da oko date pravne stvari postoji litispendencija).

135 Odluka postaje pravosnažna na nekoliko načina: ukoliko nisu dozvoljeni pravni lekovi protiv

odluke; ukoliko je istekao rok za izjavljivanje pravnog leka,; kada se odustane od pravnog leka;

kada povuče izjavljeni pravni lek, i kada odluku potvrdi sud više instance.

136 Ovakvo delovanje suda propisuje se odredbom člana 391 tačka e), ZPP, u skladu sa kojim sud

nakon prethodnog razmatranja tužbe rešenjem odbacuje tužbu kao nedopuštenu ukoliko konstatuje

da se tužilac odrekao tužbenog zahteva (radi se o odricanju od tužbenog zahteva na prethodnom

suđenju).

137 Ovakvo delovanje suda određuje se odredbom člana 391 stav e), ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

90

Postojanje interesa za pravnu zaštitu. Postojanje pravnog interesa predstavlja

procesnu pretpostavku samo za potvrđujuće tužbe, pošto se isto pretpostavlja u

kondemnatorskim i deklarativnim parnicama. Posledično, kod potvrđujuće tužbe,

sud je dužan da se pobrine tokom celokupnog procesa o postojanju pravnog

interesa pravičnog potvrđivanja ili postojanja pravnog odnosa koji je predmet

tužbenog zahteva, i ako konstatuje da dati interes ne postoji, tužbu odbacuje.138

Procesne pretpostavke u vezi sa tužbom

Procesne pretpostavke u vezi sa tužbom nalazimo u onim odredbama ZPP koje

se odnose na formalnu urednost tužbe.

Procena formalne urednosti tužbe. Tužba predstavlja prvu procesnu radnju

tužioca, kojom se pokreće parnični postupak i kao takva čini je poprilično

formalnim podneskom, čiji su sastavni elementi/sadržina propisani zakonom.

Kao što opisuje odredba člana 253 stav 1, ZPP, tužba treba da sadrži:

a) određeni zahtev sa aspekta glavne stvari i sporednih zahteva;

b) činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev;

c) dokaze kojima se potvrđuju date činjenice;

d) vrednost spora;

e) pravnu osnovu, i

f) ostale podatke koje treba da sadrži predstavka (član 99 ovog zakona)139

Što se tiče pretpostavki o urednosti tužbe, sud u formalnom smilu treba da oceni

tužbu prema elementima traženim za svaki podnesak, ali i shodno konkretnim

elementima predviđenim za tužbu.

U slučajevima kada podnesak ne sadrži elemente propisane zakonom, član 102.1

ZPP propisuje sledeće: “Kada predstavka nije shvatljiva i kompletna kao što se

to zahteva u članu 99. Stav 2, sud poziva lice koje je uputilo predstavku, da istu

koriguje ili dopuni. U takvom slučaju sud daje uputstva i određuje rok od tri dana

korigovanje i dopunu predstavke”.

138 Ovakvo delovanje suda određuje se odredbom člana 391 stav e), ZPP.

139 Drugi podaci koje svaki podnesak treba da sadrži u skladu sa članom 99, stav 2 ZPP slede:

Naziv suda (uključujući i odnosno odeljenje, sem kada se tužba podnosi ogranku nekog suda pri

čemu se umesto odeljenja navodi naziv ogranka osnovnog suda); Ime i prezime (fizičkog lica), a

kada se radi o pravnom licu, naziv pravnog lica; Mesto prebivališta ili mesto boravka (za fizičkog

lica), a za pravno lice (sedište pravnog lica) stranaka; Mesto prebivališta ili boravka zakonskih

zastupnika ili punomoćnika (ukoliko stranke imaju zastupnike); Predmet spora,; Sadržinu izjave i

potpis podnosioca zahteva.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

91

I odredba člana 390 ZPP predviđa sledeće:“Ukoliko sud konstatuje da je tužba

nerazumljiva ili nepotpuna, ili da postoje nedostaci koji su u vezi sa sposobnošću

tužioca ili tuženog da bi postali stranke u parnici, ili njihovim zakonskim

zastupanjem, ili nedostaci koji se odnose na ovlašćenje zastupnika da pokrene

parnični postupak, kada se takvo ovlašćenje traži zakonom, sud će u cilju

otklanjanja takvih nedostataka preduzeti potrebne mere propisane ovim zakonom

(član 79 i 102)”.

Za nedelovanje po zakonskoj obavezi iz navedene odredbe pravne posledice su

predviđene u odredbičlana 102. 3 ZPP: “Smatraće se da je predstavka povučena

ako se ne vrati sudu u određenom roku, a ako se vrati bez ispravki , odnosno bez

dopunjavanja , predstavka će se odbaciti”.

Formalni nedostaci zbog kojih se tužba vraća na dopunu/ispravku. ZPP i

sudska praksa prilično su jasni i bez ikakve dileme tužba treba da se vrati na

dopunu uvek kada joj nedostaju elementi koje tužba i svaki drugi podnesak treba

da sadrže (odredba člana 99 stav 2 ZPP).

U vezi sa drugim elementima koje tužba treba da sadrži u skladu sa odredbama

člana 253 stav 1, tačka a), b), c), d), i e) ZPP, sudska praksa i ZPP nisu koherentni,

odnosno postoje razlike u tome da li tužba treba da se vrati na dopunu/ispravku u

vezi sa svim elementima. Dok ZPP tretira kao nužne sve elemente tužbe propisane

odredbom člana 253 stav 1, zbog kojih tužba mora da se vrati na dopunu/ispravku,

u skladu sa odredbom člana 102, stav 1, i u vezi sa ovim i u skladu sa odredbom

člana 390, sudska praksa ima razlike i ne tretira sve elemente tužbe u skladu sa

odredbama iz člana 253 stav 1, kao nužne elemente zbog kojih se tužba vraća na

dopunu/ispravku.

Iz praktičnih razloga, u nastavku obrađujemo sve elemente tužbe, jedan po jedan.

Šta učiniti ukoliko tužbi nedostaje određeni zahtev sa stanovišta glavne

stvari i sporednih zahteva?

Što se tiče određenih zahteva sa stanovišta glavne stvari i sporednih zahteva, i

ZPP i sudska praksa su u potpunom skladu i tretiraju kao formalnu prepreku

nepreciziranje zahteva u tužbi. U tom kontekstu treba istaći da ukoliko predmetni

sudija konstatuje da tužbi nedostaje elemenat preciziranja zahteva, isti je dužan

da tužbu vrati na dopunu/ispravku u skladu sa odredbom člana 102 stav 1 ZPP.

Važno je istaći da je sudska praksa, kada govorimo o ovom elementu tužbe,

formalnija u odnosu na sam ZPP, pošto ZPP formalno ne precizira da tužbeni

zahtev treba da se formuliše na određeni način, dok sudska praksa iziskuje da ovaj

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

92

elemenat tužbe poprimi oblik “petitiuma/zahteva” koji zapravo predstavlja

predlog sadržine izreke meritorne odluke.

Ovaj način delovanja u sudskoj praksi u skladu je sa logikom građanskog sudskog

postupka pošto nije sporno da se parnični postupak pokreće sa namerom da sud

tužiocu pruži sudsku zaštitu određene sadržine. Ovo ima smisla tim više ukoliko

se poveže i sa obavezom suda da odluči unutar zahteva koje su podnele stranke u

postupku, (član 102, stav 1 ZPP).

Iz prakse: Nezavisno od toga što je tužbeni zahtev u smislu glavne i

sporedne stvari formalni – nužni elemenat tužbe, postoje slučajevi kada

sud ne treba da vrati tužbu na dopunu/ispravku zbog ovog elementa.

Razlog što sud u nekim slučajevima ne treba da vrati tužbu na

dopunu/ispravku povezan je sa praktičnim aspektima jasnog preciziranja

zahteva, posebno njegovog obima.

Primeri: Ukoliko je osoba X zadobila teške telesne povrede sa trajnim

posledicama u smislu ograničavanja radne sposobnosti, za ovu kategoriju

materijalne štete ona podnosi tužbu. Osoba X kao tužilac nije u stanju da

odredi sa preciznošću glavni i sporedni zahtev, naročito u vezi sa visinom

štete/naknade, pošto bi visina štete mogla da se odredi samo nakon

izvođenja relevantnih dokaza o visini štete.

Ukoliko je osoba X udaljena sa posla protivzakonito i ista podnese tužbu

za naknadu plata do vraćanja na radno mesto, pod pretpostavkom da je

proteklo određeno vreme od datuma njenog udaljavanja sa radnog mesta,

ista ne može da odredi visinu prihoda/plata, bonusa i kamate sve dok se

ne izvedu dokazi kao što su finansijsko veštačenje ili neki drugi dokaz

koji na neosporan način svedoče o visini zahteva.

Ukoliko osoba X podnese tužbu za stvaranje održaja na poslužnoj

imovini u korist povlasne imovine, ista nije u mogućnosti da odredi

zahtev tačno sve dok se ne izvede odnosni dokaz o geodetskom

veštačenju.

Ukoliko osoba X podnese tužbu zbog smetanja državine nad jednim

delom svoje imovine, ista ne može da podnese precizan zahtev sve dok

se ne izvedu osnovni dokazi o uviđaju i veštačenju.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

93

Šta će sud učiniti ukoliko tužbi nedostaju činjenice na kojima tužilac zasniva

svoj zahtev?

U skladu sa odredbom člana 253, stav 1, tačka b) ZPP, može se zaključiti da

činjenice na kojima tužilac zasniva svoj zahtev predstavljaju jedan od nužnih

elemenata tužbe. Zapravo, ukoliko se pozovemo na odredbu člana 102, stav 1

ZPP, zaključujemo da sud vraća tužbu na dopunu podataka koje tužba kao

podnesak treba da sadrži, čija se sadržina određuje odredbom člana 99 stav 2 ZPP.

Odredba člana 99 stav 2, između ostalog propisuje da podnesak treba da sadrži

izjavu, dok stav 3 član 99, propisuje sledeće:” Ukoliko izjava sadrži neki zahtev,

stranka treba u predstavci da pokaže činjenice na osnovu kojih bazira zahtev, kao

i dokaze kada je potrebno nešto tako”.

Iz prakse: Sud treba da obrati pažnju kada odlučuje da tužbu vrati na

dopunu tražeći od tužioca da predoči činjenice na kojima tužilac zasniva

svoj zahtev. Savetuje se da sudovi vrate tužbu na dopunu za ovaj

elemenat samo u slučajevima kada tužba ne navodi nijednu činjenicu na

kojoj tužilac zasniva svoj zahtev. Savetuje se da se deluje na ovaj način

pošto ukoliko tužilac ne predoči činjenice, shodno obavezi koju mu je sud

dao da tužbu dopuni, sud će smatrati da je tužba povučena.

U ovakvoj situaciji se postavlja logično pitanje, da li bi tužilac mogao da

bude uspešan i sa to malo činjenica predstavljenih u tužbi koje prema

mišljenju suda nisu bile dovoljne da se smatra da je tužilac predočio

činjenice na kojima zasniva svoj zahtev. Odgovor je ponovo logičan i

mogli bismo da konstatujemo da bi tužba tužioca mogla biti uspešna,

možda polazeći od mogućnosti da tuženi potvrdi tužbeni zahtev. Upravo

iz tog razloga kažemo da je tužilac taj koji poznaje sve predmetne

činjenice i koji sam bira koje činjenice želi da predoči, kako bi dokazao

osnovanost tužbenog zahteva, dok sud ne može da bude siguran ni u

jednom slučaju, osim kada tužba ne iznosi nijednu činjenicu, pošto

tužilac nije predočio sve predmetne činjenice.

Na kraju krajeva kažemo da je pravičnije da sud odbaci, kao

neosnovan,tužbeni zahtev tužioca u nedostatku njegove osnovanosti nego

da spreči tužioca da razmotri predmet samo zato što je sud uveren da

tužilac nije predočio sve predmetne činjenice. Ne treba zaboraviti drugu

mogućnost na raspolaganju suda da na pripremnom ročištu postavi

pitanje uključenim strankama, u vezi sa činjenicama i dokazima.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

94

Šta učiniti u slučaju da tužbi nedostaju dokazi koji potvrđuju činjenice

predočene u tužbi?

U skladu sa odredbom člana 253 stav 1, tačka c) ZPP, možemo zaključiti da

dokazi na kojima tužilac zasniva svoj zahtev predstavljaju jedan od nužnih

elemenata tužbe, međutim u sudskoj praksi, sudovi su poprilično obazrivi kada

govorimo o predstavljanju dokaza kao nužnih elemenata tužbe.

Kada govorimo o dokazima kao elementima tužbe, ako se pozovemo na odredbe

ZPP- iz člana 102, stav 1, 99 stav 2 i 3, mogli bismo da konstatujemo da je tužilac

dužan da u tužbi predoči dokaze, iako se u sudskoj praksi podnošenje dokaza ne

smatra nužnim uslovom, tako da sud može da vrati tužbu na dopunu, uz obavezu

tužioca da dopuni tužbu tako što će predočiti dokaze koji potvrđuju činjenice

predočene u tužbi.

Sudska praksa je prilično jasna u vezi sa ovom situacijom, te preovlađuje

mišljenje da iako u tužbi nisu predloženi dokazi, ista treba da se smatra redovnom

i treba pristupiti procesu meritornog odlučivanja. Razlog za to je činjenica da se i

u odsustvu dokaza može doneti presuda na osnovu navoda ali se na kraju krajeva

može odlučiti meritorno odbacivanjem tužbenog zahteva kao neosnovanog.

Dakle, prosto govoreći sud ne treba da sprovede postupak ispravke tužbe usled

nedostatka dokaza.

Šta će učiniti sud u slučaju da tužba ne navodi vrednost predmeta spora?

Odredba člana 253 stav 1, tačka d) ZPP predviđa da tužba treba da sadrži i

vrednost predmeta spora, ali se u sudskoj praksi ne smatra nužnim elementom,

bez koga ne može da se odvija sudski proces.

Ukoliko tužilac nije uopšte pomenuo vrednost predmeta spora u tužbi, ili ukoliko

je datu vrednost odredio suviše visoko ili nisko, sud po službenoj dužnosti ili po

prigovoru tužene stranke, najkasnije na pripremnom ročištu, a ukoliko ono nije

održano na ročištu na glavnoj raspravi, ali pre nego što počne razmatranje, brzo i

na prikladan način određuje vrednost predmeta spora.

Treba istaći da sud neće sprovesti nikakvo veštačenje kako bi odredio vrednost

predmeta spora, već određuje njegovu vrednost u zavisnosti od onoga što je

predmet spora.140

140 Primer: U zavisnosti od prirode/vrste tužbenog zahteva, određuje se i vrednost predmeta spora.

Kada se radi o novčanim potraživanjima, vrednost je ta koja je zahtev tužbe te je sud brzo određuje

uzimajući istu u obzir. U imovinskopravnim potraživanjima koja nisu novčane prirode sud uzima u

obzir približnu vrednost predmeta spora, npr. ukoliko se traži predaja predmeta (pokretne imovine)

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

95

Važna je vrednost predmeta spora pošto se u zavisnosti od vrednosti utvrđuje da

li stranka može da podnese reviziju protiv presude/rešenja. U zavisnosti od

vrednosti se određuje i sudska taksa kao i visina troškova zastupanja u slučaju da

je za zastupnika angažovan advokat.

Šta da učini sud u slučaju da tužba nije zakonski osnovana?

Član 253, stav 3, ZPP propisuje sledeće: “Sud će postupiti prema tužbi i kada

tužilac nije naveo pravnu osnovu tužbenog zahteva.”.

Iz ove odredbe se zaključuje da je pravna osnova fakultativni element tužbe bez

koga se može odvijati sudski proces.

Značaj pravne osnove kao elementa tužbe je evidentan pošto određivanje pravne

osnove po kojoj je tužilac sproveo pravnu kvalifikaciju činjenica pomaže sudu da

usmeri dokazni deo postupka.141

približnu vrednost (kažemo približnu pošto sud ne vrši posebno veštačenje kojim ima za cilj da

odredi vrednost) već na samom početku sud traži da sam tužilac odredi a ako je tužilac ne odredi,

onda je određuje sam sud.

U ovakvim slučajevima, sud odlučuje svojim rešenjem na koje nije dozvoljeno pravo izjavljivanja

žalbe. Ukoliko sud nije odlučio van rasprave o vrednosti predmeta spora i preduzme date radnje na

ročištu, onda se rešenje o vrednosti predmeta spora konstatuje u zapisnik i ne iziskuje obrazloženo

rešenje.

141 Primer: Ukoliko je tužilac tužbom tražio da mu se potvrdi pravo svojine na osnovu državine,

sud će usmeriti proces razmatranja i izvođenja dokaza ovom osnovom, sa time da tužilac potražuje

svoje svojinsko pravo po osnovu nasledstva, zbog čega sud usmerava razmatranje i izvođenje

dokaza po ovoj osnovi.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

96

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

97

IV. DAVANJE ODGOVORA TUŽENOG NA TUŽBU

Kada nakon prethodnog razmatranja tužbe, predmetni sudija oceni da je tužba

uredna i potpuna, on rešenjem, dostavlja tužbuzajedno sa predmetnim spisima,

tuženom na odgovor, u roku od petnaest (15) dana od dana kada je tužba podneta

sudu. Tuženi je dužan da, nakon što preda tužbu, uz priložene spise, u roku od

petnaest (15) dana, odgovori na tužbu u pismenoj formi.142

Uputstva suda tuženom za dostavljanje tužbe na odgovor,

U nastavku slede uputstva koje sud navodi u rešenju o dostavljanju tužbe na

odgovor, u smislu sadržine odgovora na tužbu i procesnih posledica za

nepoštovanje roka za dostavljanje odgovora na tužbu.

- Tuženi je dužan da u odgovoru na tužbu iznese procesne prigovore i izjavi

da li prihvata ili osporava tužbeni zahtev tužioca. Ukoliko tuženi osporava

tužbeni zahtev tužioca, odgovor na tužbu treba da sadrži činjenice na kojima

tuženi zasniva svoje navode i dokaze na osnovu kojih prihvata predočene

činjenice. Odgovor treba da sadrži sve elemente predviđene odredbama člana

99 ZPP.

- Ukoliko je odgovor na tužbu nerazumljiv ili nepotpun, sa ciljem da otkloni

ove nedostatke, sud postupa u skladu sa odredbama člana 102 ZPP.

- Tuženi se upozorava da ukoliko u roku propisanom u tački I. ovog rešenja ne

podnese odgovor na tužbu, sud donosi presudu zbog propuštanja, ukoliko se

ispune uslovi propisani odredbama člana 150 stav 1 tačke (a), (b), (c) ZPP.

- Lice koje se bude pojavilo kao zakonski zastupnik je dužno da prilikom

preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svojstvo zakonitog

predstavnika, dok ovlašćeno lice preduzimanjem prve radnje u postupku je

dužno da sudu predstavi valjano ovlašćenje.

Posledice nepodnošenja odgovora na tužbu

Ukoliko tuženi ne podnese odgovor na tužbu, sudija je nadležan da preduzme

određene mere, osim kada okolnosti iziskuju drukčije, kao što sledi:

- Presuda zbog propuštanja Sudija može doneti presudu kojom odobrava

tužbeni zahtev tužioca ukoliko je: (a) tuženom uredno dostavljena tužba i

142 Muharrem Shala, Albert Zogaj, Valon Totaj & Zenel Leku, Doracaku i Gjyqtarëve për

Procedurën Kontestimore/Priručnik za sudije o parničnom postupku, Priština 2015, str. 251.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

98

poziv za davanje odgovora na tužbu; (b) osnovanost tužbenog zahteva

proizilazi iz činjenica predstavljenih u tužbi; i (c) činjenice koje potkrepljuju

tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa predloženim dokazima ili sa javnim

podacima.143

- Potencijalno ograničenje opcije donošenja presude zbog propuštanja.

Međutim, sudija ne može da donese presudu zbog propuštanja, ukoliko će to

rezultirati odlukom koja bi bila u suprotnosti sa pravnim poretkom, pravnim

odredbama ili javnim moralom. 144 Sudija može da obezbedi dopunske

podatke pre nego što konstatuje da ne treba doneti presudu zbog

propuštanja.145

Sudska provera sadržine odgovora tuženog.

Kada tuženi podnese odgovor na tužbu, sudija (uz pomoć stručnog saradnika,

donekle i Kancelarije za upravljanje predmetima) treba da proveri (razmotri)

odgovor na tužbu i priložena pismena, kako bi uvideo da li postoji potreba za

ispravkama i kako bi sagledao da li postoji potreba za ispravkama upravne,

procesne ili materijalne prirode. Prvi korak kada govorimo o proveri odgovora

na tužbu tuženog podrazumeva sledeće provere:

- Procesni prigovori. Odgovor na tužbu tuženog treba da sadrži sve procesne

prigovore na tužbeni zahtev.146

- Potvrđivanje ili osporavanje tužbenog zahteva. Odgovor tuženog treba da

sadrži izjavu o tome da li potvrđuje ili osporava tužbeni zahtev i dotične

navode.147

- Osporavanje tužbenog zahteva na osnovu dokaza. Ukoliko tuženi ospori

tužbeni zahtev, odgovor na tužbu treba da sadrži činjenice i dokaze koji

potkrepljuju navode iz iste.148

143 Član 150.1 ZPP, ovlašćuje sudiju da u određenim uslovima donese presudu zbog izostanka

ukoliko tuženi ne dostavi odgovor. 144 Član 150.2 ZPP, zabranjuje sudiji da donese presudu zbog propuštanja tuženom koji ne podnese

odgovor na tužbu, ukoliko konstatuje da se data radnja kosi sa pravnim poretkom, zakonskim

odredbama ili javnim moralom, u skladu sa članom 3.3. 145 Član 150.3 ZPP, dozvoljava sudiji da prikupi dopunske podatke pre nego što odluči da bi presuda

zbog propuštanja bila u suprotnosti sa članom 150.2 pošto bi time bila u suprotnosti sa pravnim

poretkom, zakonskom odredbom ili javnim moralom iz člana 3.3. 146 Član 396.1 ZPP, propisuje da, između ostalog, odgovor na tužbu tuženog treba da sadrži sve

procesne prigovore na tužbeni zahtev. 147 Član 396.1 ZPP, propisuje da, između ostalog, odgovor na tužbu tuženog treba da sadrži iskaze

tuženog o tome da li potvrđuje ili osporava tužbeni zahtev. 148 Član 396.2 ZPPpropisuje da ukoliko tuženi ospori tužbeni zahtev, odgovor na tužbu mora da

sadrži i činjenice kojima tuženi potkrepljuje svoje navode i dokaze.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

99

- Sadržina odgovora na tužbu. Odgovor tuženog na tužbu treba da sadrži sve

podatke predviđene članom 99149, koji zahteva da podnesak treba da je: (1)

razumljiv i (2) sadrži sve što treba i omogućuje da se deluje po njemu, kao i:

(a) naziv suda; (b) ime i prezime (naziv pravnog lica), mesto prebivališta ili

boravišta (sedište pravnog lica) stranaka, njihovih pravnih zastupnika ili

punomoćnika, ukoliko ih imaju, (c) opis predmeta spora (osporene imovine);

(d) sadržinu izjave, i (e) potpis podnosioca.150 Sem toga, član 99 predviđa da

svaki zahtev koji stranka podnese treba da sadrži opis činjenica na kojima

zasniva zahtev kao i dokaze koje im idu u prilog.151

Razmatranje zahteva tuženog

Postoji mogućnost da tuženi pokrene pitanja koja bi iziskivala pažnju sudije, jer

tuženi tvrdi da je tužilac ili treća strana zaista odgovoran za povredu svojinskog

prava, kao što sledi:

- Protivtužba Tuženi ima pravo da podnese protivtužbu protiv tužioca

najkasnije do pripremnog ročišta, navodeći da je tužilac povredio svojinska

prava tuženog.152

- Pravni prethodnik. Tuženi ima pravo da u parnični postupak uvede treće lice

(pravnog prethodnika), na mesto prvo tuženog, najkasnije do pripremnog

ročišta 153, iako tužilac može imati osnovu za prigovor 154 ili tužilac može da

načini zamenu.155

- Treće lice. Tuženi (ili tužilac) može pozvati na suđenje treće lice ukoliko je

ono uključeno u spor, iako prvobitno nije bilo pomenuto u tužbi.156

149 Član 396.1 ZPP, propisuje da, između ostalog, odgovor na tužbu tuženog treba da sadrži i

podatke iz člana 99. 150 Član 99.2 ZPP propisuje sadržinu tužbi, odgovora na tužbu, žalbe, predloge i obaveštenja

namenjena sudu. 151 Član 99.3 ZPP, propisuje da svaki zahtev koje stranka podnese treba da počiva na činjenicama i

dokazima. 152 Član 256.1 ZPP dozvoljava podnošenje tužbenog zahteva na tužiočeve navode najkasnije do

kraja pripremnog ročišta. 153 Član 275.1 ZPP propisuje da umešač (pravni prethodnik) može da zameni prvotuženog, što treba

učiniti najkasnije do pripremnog ročišta. 154 Član 275.2 ZPP, predviđa osnove za ulaganje prigovora tužioca sa ciljem da se treće lice zameni

prvim tužiocem. 155 Član 260.1 ZPP, propisuje da u slučaju da su ispunjeni uslovi koje propisuje član 258, tužilac

može preinačiti tužbu tako da umesto prvog tuženog tuži neko drugo lice. 156 Član 276.1 ZPP, omogućava strankama da pozovu treće lice u postupku, kada su uključeni u

spor.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

100

Vraćanje odgovora na tužbu za ispravku i dopunu.

Ukoliko odgovor na tužbu ne sadrži obavezne elemente shodno uputstvima suda

datim u rešenju o odgovoru na tužbu, propisanom u članu 396 ZPP, kao i

podatke iz člana 99, predmetni sudija u skladu sa članom 102 ZPP vraća

odgovor na tužbu na ispravku i dopunu. Ovom prilikom se tuženi upućuje na

ono šta treba da ispravi ili dopuni u svom odgovoru na tužbu, uz naznaku 3-

dnevnog roka u okviru kojeg je dužan da vrati ispravljeni odgovor.

Posledice neispravljanja i nedopunjavanja odgovora na tužbu.

Zakon o parničnom postupku ne sadrži konkretne odredbe koje bliže pojašnjavaju

situaciju kada tuženi vrati dopunjeni i ispravljeni odgovor na tužbu. Međutim, i

pored toga, u datim slučajevima treba primeniti odredbe člana 102 ZPP, kako bi

se odgovor na tužbu smatrao povučenim ukoliko se ne vrati sudu u roku od 3

dana, a ukoliko se vrati sudu, neispravljen odnosno dopunjen, odgovor na tužbu

se odbacuje.

U ovim slučajevima se ne donosi posebno rešenje već se smatra da odgovor na

tužbu nije podnet blagovremeno, što će imati za posledicu donošenje presude

zbog propuštanja stranke, u skladu sa članom 150 ZPP, ukoliko se ispune uslovi

za njeno donošenje.

Odluke koje se mogu doneti nakon odgovora na tužbu.

Kada po dostavljanju odgovora na tužbu predmetni sudija oceni da između

stranaka nije sporno činjenično stanje i da ne postoje druge prepreke za donošenje

meritorne odluke, nezakazivanjem sudske rasprave može se doneti presuda kojom

se tužbeni zahtev prihvata kao osnovan.

Sa druge strane, u slučaju da odgovor na tužbu konstatuje da iz činjenica

navedenih u tužbi ne proizilazi osnovanost tužbenog zahteva, pošto je jasno da je

u suprotnosti sa činjenicama navedenim u tužbi ili ukoliko su činjenice na kojima

se zasniva tužbeni zahtev nesumnjivo u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac

predložio ili sa opštepoznatim činjenicama, donosi se meritorna odluka kojom se

tužbeni zahtev odbija kao neosnovan.

Zaštita tuženog od tužbe

Na potpunoj je diskreciji stranaka u postupku da se opredele za način na koji će

se zastupati njihovi interesi pred sudom. U ovom kontekstu se može zaključiti da

je zaštita tuženog od tužbe pravo tuženog.

Bez obzira na izbor koji je tuženi načinio kada govorimo o načinu zaštite od tužbe,

važno je istaći da sudovi, u svakom sudskom procesu, treba da daju tuženom

potpunu mogućnost da se odbrani od navoda u tužbi. U svakom slučaju, sudovi

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

101

precizno treba da ispoštuju sva prava stranaka uključenih u postupak. Tuženi se

može odbraniti od tužbe u procesno-pravnomm i materijalno-pravnom smislu.

Cilj odbrane od tužbe jeste da se protiv njegane ostvari tužbeni zahtev, zbog čega

će procesnom pravnom zaštitom tuženi načiniti pokušaj da spreči da se protiv

njega povede sudski postupak, a materijalno-pravnom zaštitom će tuženi uložiti

napore da se tužba protiv njega pokaže neosnovanom. U ovom kontekstu se može

zaključiti da su sredstva koja tuženi imaju da se odbrane od tužbe zapravo

procesno-pravna i materijalno-pravna.

Odbrana procesno-pravnim sredstvima.

Tuženi se brani procesnim sredstvima tako što predočava činjenice o kojima sud

brine po službenoj dužnosti, te shodno tome ulaže napore da ubedi sud da postoje

procesne prepreke za dalje odvijanje suđenja.

Procesne pretpostavke predstavljaju uslove od kojih zavisi dozvoljenost sudskog

procesa, a o kojima se sud brine po službenoj dužnosti, ali u nekim slučajevima

se iz teksta tužbe ne mogu oceniti sve procesne pretpostavke, posebno ne one

koje su u vezi sa predmetom spora. U tom smislu , tuženi je taj koji, braneći se od

tužbe, podnosi procesne prigovore u vezi sa preprekama po odvijanje parničnog

postupka. Treba istaći da tuženi nije ograničen da podnese samo procesne

prigovore koje sud nije mogao da oceni tokom prethodnog razmatranja, već isti

može da podnese sve procesne prigovore koje smatra preprekom za dalje

odvijanje procesa.157

Iz prakse: Sud treba prethodno da razmotri tužbu kada govorimo o njenoj

formalno-pravnoj urednosti (da li tužba sadrži elemente koji treba da

sadrži kao predstavka i elemente tražene odredbama člana 253 ZPP).

Bez obzira na činjenicu da se u načelu, kada sud podnese tuženom tužbu

na odgovor smatra da je on (sud) pre toga formalno razmotrio urednost

tužbe, ovo nije prepreka da tuženi odgovorom podnese procesno-pravne

prigovore, uključujući i činjenicu da je tužba neregularna sa

formalnopravne strane.

157 Tuženi može da podnese prigovore u vezi sa nenadležnošću suda, preprekama koje se odnose na

sastav i izuzeće sudije, prigovore u vezi sa strankama i zastupanjem stranaka u postupku, prigovore

u vezi sa predmetom spora ili prigovore koji se odnose na formalnu urednost tužbe.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

102

Odbrana materijalno-pravnim sredstvima. Tuženi se može odbraniti od tužbe

materijalno-pravnim sredstvima i osporavanjem činjenica na kojima počiva

tužbeni zahtev, može osporiti pravnu osnovu tužbenog zahteva, podneti

materijalno-pravne prigovore i iznošenjem protiv-zahteva.

- Osporavanje činjenica na kojima počiva tužbeni zahtev Tuženi može

osporiti činjenice koje je podneo tužilac ili podneti nove činjenice kojima će

događaj prikazuje na drugačiji način.

- Osporavanje pravne osnove Tuženi se može odbraniti osporavanjem pravne

osnove tužbenog zahteva navodima da iz predočenog činjeničnog stanja koje

je tužilac predočio ne može proizaći pravna posledica formulisana u tužbi. Na

primer: pokušava da potvrdi da uzrok pomenut u tužbi u skladu sa zakonom

ne daje tužiocu pravo da prijavi ugovor.158

- Materijalno-pravni prigovori. Ovim prigovorima se tuženi štiti tako što

pokušava da dokaže da su određene okolnosti sprečile nastupanje prava

tužioca ili su ga ugasile . 159

Materijalno-pravni prigovor zapravo je primer podnošenja prigovora na

zastarelost itd.

- Podnošenje protiv-zahteva. Podnošenje protiv-zahteva predstavlja prigovor

materijalno-pravne prirode koji tuženi koristi u slučajevima kada ne može da

se odbrani od tužbenog zahteva drugim sredstvima odbrane. Odredba člana

317 ZOO propisuje sledeće: “ Dužnik može kompenzovati potraživanje koje

ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba

potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i istog

kvaliteta i ako su oba dospela za naplatu”. Ova odredba predviđa mogućnost

dužnika za naknadu novčanih potraživanja i zamenljivih predmeta, ali

podnošenje protiv-zahteva može doći u obzir i u drugim slučajevima, u

zavisnosti od vrste protivtužbe.

158 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko procesno pravo I, Priština 2006, str.

216. 159 Ibid, str. 216.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

103

V. SPAJANJE TUŽBENIH ZAHTEVA I PROCESNIH SUBJEKATA

Spajanje tužbenih zahteva

Tužbeni zahtev koji čini jednu tužbu može biti prost i njim se od suda može tražiti

da presudom odluči o jednom, pojedinačnom predmetu ili složen, kojim se

zahteva rešavanje dva ili više nezavisnih pravnih stvari . Prosto govoreći, spajanje

tužbenih zahteva podrazumeva situaciju u kojoj tužilac u jednoj tužbi podnosi dva

ili više zahteva protiv tuženog.

Kumulativno spajanje tužbenih zahteva. Kumulativno spajanje tužbenih

zahteva postoji kada tužilac tužbom (u formalnom smislu) podnese nekoliko

tužbenih zahteva protiv tuženog (commulatio actionum) i predlaže sudu da ih sve

odjednom prihvati jednom presudom.

Primeri iz prakse: Ukoliko je tužilac imao saobraćajnu nesreću u kojoj

mu je prouzrokovana šteta na vozilu i istovremeno je zadobio telesne

povrede. U tom slučaju, tužilac može da podnese dve tužbe za naknadu

štete, jednu za naknadu materijalne štete nastale na vozilu i drugu za

naknadu štete usled zadobijenih telesnih povreda. Tužilac može tužbom

tražiti naknadu štete pričinjene na vozilu i naknadu štete zbog telesnih

povreda (kumulativno spajanje); ili

Ukoliko je tužiocu nezakonito prekinut radni odnos, on ima mogućnost

da podnese zahtev za poništavanje odluke i vraćanje na radno mesto i

drugu tužbu za naknadu na ime izgubljene zarade koju bi primao da je u

radnom odnosu, ali postoji mogućnost da sve ove zahteve podnese u

jednoj tužbi.

Eventualno spajanje tužbenih zahteva. Tužilac može spojiti dva ili više zahteva

koja su međusobno povezana, tako što sud prihvati presudom zahtev naknadno

pomenut u tužbi (eventualan, koji treba da pomogne) samo ukoliko konstatuje da

je zahtev prvobitno pomenut u tužbi neosnovan.

Iz sudske prakse se zaključuje da tužilac vrši eventualno spajanje tužbenih

zahteva u slučaju kada nije siguran u osnovanost prvobitnog zahteva. Razumljiv

je cilj delovanja tužioca na ovaj način pošto ovim putem tužilac izbegava potrebu

za još jednim suđenjem protiv tuženog i u vezi sa tim izbegava opasnost

zastarevanja drugog zahteva, pošto do završetka suđenja po prvom zahtevu može

proći relativno dug vremenski period, kao i rok za zastarevanje drugog zahteva.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

104

Primeri iz prakse: Tužilac traži povraćaj predmeta koji je kupio od

prodavca. Samo u slučaju da predmet ne postoji ili da je prodavac dati

predmet prodao trećem licu, drugim tužbenim zahtevom kupac traži

povraćaj plaćene cene i nagradu usled neispunjavanja ugovora.

Alternativno spajanje tužbenih zahteva. Alternativno spajanje tužbenih

zahteva nastupa u slučajevima kada tužilac tužbom podnese dva ili više zahteva,

ali ispunjavanje jednog od njih od strane dužnika podrazumeva da je dužnik u

celosti izmirio svoju obavezu prema poveriocu.

Primeri iz prakse: U tužbi koja proizilazi iz kupoprodajnog ugovora,

kupac, kada otkrije značajne nedostatke u kupljenom predmetu, u skladu

sa članom 471 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima, ima pravo da

traži da se nedostatak otkloni ili da se snizi cena ili raskine ugovor. Kao

što se vidi, kupac je u tužbi pridružio alternativne zahteve. . On sam može

rešiti ili tražiti od tuženog prodavca da ispuni jednu od njih; ili

Drugi slučaj fakultativnih obaveza predstavlja onaj koji je propisan

odredbama članova 393 i 394 ZOO, u skladu sa kojima se poverilac

ovlašćuje da od dužnika traži samo jedan od načina izmirenja obaveza ili

da odjednom podnese nekoliko zahteva, ali ispunjavanje jednog od njih

oslobađa dužnika u celosti od dugovanja.

Suparničarstvo.

Tužbu može podneti nekoliko lica zajedno, a u jednoj tužbi se može tužiti i

nekoliko lica. U slučajevima kada u okviru tužioca ili tuženog ili kod obe strane

imamo više lica, ovo nosi naziv suparničarstvo (litisconsortium) a lica koja

učestvuju zovu se suparničari. Aktivno suparničarstvo postoji kada postoji puno

tužilaca, pasivno kada postoji puno tuženih i obostrano suparničarstvo kada

imamo puno tužilaca i puno tuženih. Po pravilu, suparničarstvo je fakultativno a

kao izuzetak obavezno.

Fakultativno suparničarstvo. Kada svaka suparničarska stranka može da uloži

posebnu tužbu protiv velikog broja dužnika ili kada puno tužilaca može da uloži

tužbu protiv velikog broja dužnika, ali i protiv jednog dužnika. Ovakav vid

suparničarstva može da stvori samo tužilac , jer je posledica njegovog

procesnog delovanja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

105

Primeri iz prakse: Za plaćanje određenog iznosa novca, tužbu mogu da

podnesu svi poverioci zajedno ili svaki poverilac pojedinačno za svoj

deo.

Nužno suparničarstvo. Nužno suparničarstvo postoji kada njegovo pokretanje

ne zavisi od volje stranaka u postupku, već od vanprocesnih činjenica.160

U tom slučaju, suparničarstvo je obavezujuće usled zakona (ipso legge).

Suparničarstvo se propisuje i uređuje članom 264 Zakona o parničnom postupku.

U skladu sa ovim članom, tužbu može da podnese zajedno više tužilaca ili protiv

više tuženih (suparničarstvo) u slučaju:

- da su u odnosu na predmet spora u pravnoj zajednici ili ukoliko njihova prava,

odnosno obaveze potiču iz iste činjenične ili pravne osnove (materijalno

suparničarstvo););

- da su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koje se zasnivaju na

činjeničnoj i pravnoj osnovi, u suštini istoj, i ako postoji stvarna i mesna

nadležnost istog suda za svaki zahtev i za svakog tuženog (formalno

suparničarstvo);

- da je to predviđeno nekim drugim zakonom

Materijalno suparničarstvo. Veza između suparničara sa stanovišta predmeta

spora, pre početka procesa i van njega, može biti dvostruka ili može predstavljati

pravnu ili činjeničnu zajednicu.

- Veza poput pravne zajednice između suparničara postoji kada na tužilačkoj

strani imamo zajednicu zahteva a na strani tužene stranke imamo zajednicu

obaveza. Pravna veza između njih leži u činjenici da su saučesnici u

građansko pravnom odnosu, odnosno imaju zajednička prava i obaveze na

istiom predmetu .

Primeri iz prakse: Suvlasnici koji zajednički tuže ili su zajednički tuženi

u vezi sa stvarnim pravom na stvari u njihovom suvlasništvu;

raspolaganje i deoba zajedničkog predmeta; solidarna zaduženja, deljiva

i nedeljiva zaduženja itd.

160 Primeri iz prakse: Sudski proces se u skladu sa zakonom odvija zajednički od strane puno

tužilaca ili protiv puno tuženih u tužbi za deobu imovine u suvlasništvu; u slučaju smrti stranke

tokom sudskog procesa, kada umesto nje dođu univerzalni naslednici; kada pravno lice na jednom

suđenju biva odvojeno (gasi se), a umesto njega dođu pravna lica kojima su preneta (ili su preuzela

na sebe ) njegova prava i imovinska zaduženja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

106

- Stvarna faktička zajednica podrazumeva situaciju u kojoj nemamo pravnu

zajednicu, međutim stranke imaju svojstvo suparničara usled činjenice da se

njihova ovlašćenja ili zaduženja zasnivaju na istoj činjeničnoj i pravnoj

osnovi.

Primeri iz prakse: Saizvršioci – izazivači određene štete, ili oštećeni u

saobraćajnoj nezgodi.

Formalno suparničarstvo. Ovakav vid suparničarstva postoji u slučajevima

kada između suparničara, sa stanovišta predmeta spora, pre početka procesa ali i

van njega, ne postoji ni pravna ni faktička zajednica, već suovlašćenja i njihova

zaduženja iste vrste i zasnivaju se na, u suštini, istoj činjeničnoj i pravnoj osnovi.

Postojanje ovog vida suparničarstva uslovljeno je stvarnom i mesnom

nadležnošču istog suda za svaki zahtev i za svakog tuženog (član 264.1, tačka b)

ZPP).161

Primeri iz prakse: Kada radnici podnesu tužbu protiv jedne institucije ili

kompanije zbog neisplaćivanja dohodaka iz radnog odnosa; nekolicina

tužilaca traži naknadu štete od osiguravajućeg društva X, na osnovu

saobraćajne nesreće; ili slučaj kada se uloži tužba protiv nekoliko tuženih

u kojoj se traži plaćanje zakupnine za stanove koje koriste pojedinačno.

Zakonsko suparničarstvo. Zakonom o parničnom postupku i drugim odredbama

predviđena je mogućnost suparničarstva, npr. suparničarstvo sa mogućim

tuženim (član 265.1 ZPP); suparničarstvo stranaka po tužbi trećeg lica (glavni

umešač) (član 266 ZPP), suparničarstvo glavnog dužnika i jemca (član 267 ZPP)

kao i suparničarstvo propisano članom 196 Zakona o izvršnom postupku (Zakon

br. 04/L-139 itd).

U nastavku ćemo se osvrnuti na slučajeve suparničarstva prema gorepomenutom

redosledu:

- Suparničarstvo sa mogućim tuženim. Ovakav vid suparničarstva postoji u

slučajevima kada tužilac u svoju tužbu uključi dva ili više lica u svojstvu

tuženih i traži da se, u slučaju da se odbije tužbeni zahtev protiv prvotuženog,

tužbeni zahtev usvoji prema drugotuženom.162

161 Stvarna nadležnost se procenjuje i određuje u zavisnosti od vrednosti svakog zahteva

pojedinačno (član 32, stav 2 ZPP). Kada se radi o mesnoj nadležnosti, ona se određuje prema mestu

prebivališta tužene stranke, a u slučaju da postoji nekoliko tuženih, dovoljno je da se tužba podnese

na području na kome jedan od tuženih ima mesto prebivališta (član 38 ZPP).

162 Vidi član 265.1 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

107

U ovom slučaju data je mogućnost da u slučaju da tužioci nisu sigurni u vezi

sa osnovanošću ili verodostojnošću svog tužbenog zahteva protiv

prvotuženog, traže da se usvoji tužbeni zahtev prema drugo tuženom. Dakle,

u ovom slučaju je tužbeni zahtev podnet pod uslovom da ukoliko se ne odobri

prema prvotuženom, bude odobren prema drugom. Tužiocu nije data

mogućnost da predloži prihvatanje tužbenog zahteva protiv svih tuženih, već

samo protiv jednog od njih.

Primeri iz prakse: U slučaju da tužilac nije siguran koje lice mu je

pričinilo štetu, onda, da bi se izbegla potreba za drugim suđenjem, u istu

tužbu su uključeni i subjekat A i B.

Kod eventualnog suparničarstva, ZPP daje mogućnost da tužilac podnese protiv

jednog od tuženih i drugi tužbeni zahtev, ali pod uslovom da je povezan sa prvim

i da je za svaki od zahteva stvarno i mesno nadležan isti sud.

Primeri iz prakse: Tužilac traži od suda da tuženog A obaveže da preda

predmet, a ukoliko se ovaj zahtev odbije, traži od suda da obaveže

tuženog B da isplati novčani iznos na ime naknade, zbog činjenice da mu

je prodat predmet koji nije bio u njegovom vlasništvu.

Ono što je cilj eventualnog suparničarstva jeste da se tužilac osigura od početka

novog parničnog postupka u slučaju neuspeha protiv prvotuženog ili da se

obezbedi od podnošenja zahteva protiv prvotuženog itd.

- Suparničarstvo stranaka po tužbi trećeg lica (glavni umešač). Lice koje u

celosti ili delimično traži stvar ili pravo sa kojim u vezi je u toku postupak

između dve stranke u postupku, može na predmetnom sudu tužiti stranku sve

do zaključenja postupka pravosnažnom odlukom (glavni umešač).

U ovom slučaju protivne stranke postaju saoptužene od trenutka podizanja

tužbe od strane trećeg lica. Treće lice može iskoristiti ovo pravo do završetka

prvostepenog suđenja.

- Suparničarstvo glavnog dužnika i jemca. Poverilac ima pravo da tužbom tuži

istovremeno glavnog dužnika i jemca, ukoliko isto nije u suprotnosti sa

sadržinom ugovora o jemstvu. Ova mogućnost dolazi u obzir samo kada su

jemac i poverilac isključili iz materijalnog prava priznanje akcesornosti sa

posledicom po dužnika i jemac solidarno odgovara poveriocu.163

163 Vidi član 1016 Zakona o obligacionim odnosima (Zakon br. 04/L-077

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

108

Na zajedničkom suđenju, glavni dužnik i jemac imaju status običnih

suparničara.

- Suparničarstvo shodno članu 196 ZIP. Ovaj suparničarski odnos se zasniva

u slučajevima kada dužnik i drugi vlasnici zajedničke imovine imaju

nesporazume u vezi sa njihovim pravima na zajedničku nepokretnost, tada

izvršni organ upućuje vlasnika zajedničke imovine koji osporava prava

dužnika na zajedničku nepokretnost, da svoja prava utvri u parničnom

postupku.

Procesni položaj suparničara. Procesni položaj suparničara može se razlikovati

u različitim vrstama suparničarstva. U zavisnosti od datog položaja, treba

napraviti razliku između običnih i jedinstvenih suparničara.164

- Obično suparničarstvo. Postoji u slučajevima kada svaki suparničar u parničnom

postupku, predstavlja stranku za sebe i izvršenje ili neizvršenje datih procesnih

mera ne ide ni na korist niti na štetu drugih suparničara.165

Položaj običnih suparničara isti je kao da su isti podneli zasebne tužbe ili je svaki

od njih posebno tužen. Treba istaći da bez obzira na to, nezavisnost suparničara

dolazi do izražaja i u njihovim stavovima protiv činjeničnih navoda protivne

strane. U tom smislu, ukoliko jedan od suparničara osporava jednu činjenicu, a

drugi je ne osporava, sud one koje je istaklo lice koje je osporilo datu činjenicu

uzima kao sporne, a one koje nisu osporili kao nesporne, međutim prilikom

ocenjivanja datih dokaza, sud treba da uzme u obzir i navode drugih, pošto

ocenjuje dokaze na osnovu rezultata proizašlog iz celokupne rasprave (član 8

ZPP).

Npr. jedan priznaje zaduženje, drugi tvrdi da ga je izmirio, treći ulaže prigovor na

zastarevanje tužbe itd. Na isti taj način i druga strana (tužilac) može osporiti samo

jednom suparničaru prigovor na naknadu ali ne i drugima. Iz ovih primera se

može zaključiti da se može prihvatiti tužba protiv jedne stranke u postupku i

odbaciti protiv druge, u zavisnosti od ponašanja koje je imalo svako lice u procesu

i od ponašanja protivne stranke protiv njega.

Ono što je suštinska karakteristika za ovo suparničarstvo jeste da sud protiv

svakog suparničara može donositi odluke sa različitom sadržinom. Obično se

164 Shih Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile/Građansko procesno pravo, Priština2006,

str. 124

165 Vidi član 268 ZPP-a.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

109

odlučuje odlukom, ali odluka ne treba nužno da bude ista za sve stranke u

postupku.

Obično suparničarstvo može biti materijalno i formalno.

Primeri iz prakse: Dva starija roditelja, bez dovoljno sredstava za život ,

zajednički podnose tužbu protiv svoje dece za plaćanje izdržavanja . U

ovom slučaju, svaki roditelj je nezavisan protiv tuženih. On im može

tražiti manji ili veći iznos od iznosa koji traži drugi roditelj, dakle

procesne radnje jednog, nemaju dejstvo na drugom. Shodno tome,

procesne radnje svakog tuženog deteta su nezavisne i ne utiču na druge.

Jedinstveno suparničarstvo. Ovakav vid suparničarstva propisuje i uređuje

odredba člana 269, stav 1 ZPP, dopunjen članom 17 (u skladu sa Zakonom

br. 04/L-118, o izmeni i dopuni ZPP) koji propisuje sledeće: “Ukoliko prema

zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor može da se reši samo na isti

način prema svim suparničarima (jedinstveno suparničarstvo), u tom slučaju,

oni se svi smatraju kao jedna jedina parnična stranka, tako da u slučaju kada

neko od suparničara ne izvršava neku proceduralnu radnju, dejstvo

proceduralnih radnji izvršenih od drugog suparničara se odnosi i na one koji

nisu izvršili takve radnje. U tom slučaju, međutim potrebna je saglasnost svih

konsolidovanih suparničara u sudskom postupku za zaključenje sudskog

poravnanja ili povlačenje tužbenog zahteva.”.

Ono što je njegova osnovna karakteristika jeste da se nesporazum može rešiti na

isti način prema svim suparničarima koji čine jednu jedinstvenu stranku u

postupku. Sudski proces je jedinstven, pošto odluka može biti ista prema svim

suparničarima. U ovim slučajevima, tužba se prihvata ili se odbacuje protiv

suparničara.

Primeri iz prakse: u sporovima u kojima suvlasnici traže stvar od

tuženog; u sporovima u kojima naslednici traže da se utvrdi njihovo

pravo na nasledstvo; u sporovima u kojima suvlasnici nepokretne stvari

traže da se ugasi pravo prenosa na stvar.

Procesne radnje koje ovi suparničari mogu da vrše i njihovo tretiranje kada

su kontradiktorne. Svaki od suparničara može obaviti procesne radnje bez

obzira na druge suparničare, međutim postoje situacije u kojima one mogu biti

kontradiktorne – ili koje se međusobno razlikuju.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

110

U ovom slučaju ponuđeno je zakonsko rešenje predviđeno stavom 2 člana 269

ZPP, u skladu sa kojim sud u ovakvim situacijama uzima u obzir procesne mere

koje su povoljnije za sve druge suparničare.

Ovo rešenje omogućuje sudu da jednako postupa prema suparničarima, kako sa

procesne tako i sa materijalne tačke gledišta.

Primeri iz prakse: Konkretni primeri koji oslikavaju procesnu

komunikaciju suparničara, npr. ukoliko jedan suparničar potvrdi tužbeni

zahtev ili odustane od njega, ovakva procesna radnja sa njegove strane ne

proizvodi dejstvo po druge, koji je osporavaju; ukoliko jedan od njih

potvrdi a drugi ospori navode protivne stranke, uzeće se u obzir drugi stav

pošto je povoljniji po sve; protiv suparničara ne može da se donese

presuda zbog odsustva , ukoliko nisu ispunjeni zakonski uslovi za ovu

presudu prema drugima.

Rok za obavljanje procesnih radnji. Odredba člana 270. st. 1 ZPP uređuje

pitanje rokova za obavljanje procesnih radnji od strane jedinstvenih suparničara i

pitanje njihovog isteka.

Ukoliko rok za obavljanje jedne procesne radnje ističe u različitim vremenskim

periodima po jedinstvene suparničare, procesne radnje mogu se obaviti do isteka

krajnjeg roka za obavljanje date radnje od strane jednog od suparničara. Shodno

tome npr. rok za ulaganje žalbe protiv prvostepene presude iznosi 15 dana od dana

dostavljanja primerka presude, ukoliko se radi o jedinstvenim suparničarima a

presuda se uručuje suparničarima u različitim rokovima, rok za žalbu počinje da

teče na dan na koji je presuda poslednji put saopštena jednom od suparničara. Rok

za žalbu ističe prema svima na dan završetka procesa prema suparničaru, koji je

poslednji dobio datu presudu.

Žalba koju je uložio jedan od suparničara odnosi se i za suparničare koji uopšte

nisu uložili žalbu na sudsku odluku. Kada nastupe okolnosti koje dovode do

prekida postupka prema jednom od suparničara, prekida se proces prema svima.

Nužno suparničarstvo. Ova vrsta suparničarstva određuju materijalno-pravna a

ne procesno-pravna pravila.166 Suparničarstvo postaje nužno samo u slučajevima

kada se tužilac tužbom obavezuje da uspostavi pasivno suparničarstvo,

uključujući u to sve subjekte koji učestvuju u građansko-pravnom odnosu.

166 Videti Faik Brestovci, E drejta procedurale civile/Građansko procesno pravo, str. 126.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

111

Suparničari su nezavisni u svojim stavovima i radnjama, npr. svaki od njih može

podneti drugačije navode u odnosu na druge. Međutim, kada suparničari priznaju

jednu činjenicu sa izuzetkom jednog od njih, koji je osporava, ova činjenica treba

da se dokaže prema svima, jer se u suprotnom ne može prihvatiti kao dokazana i

protiv onog koji je priznao.

Primeri iz prakse: Tužba jednog ili nekoliko suvlasnika nepokretne

imovine protiv ostalih suvlasnika za deobu zajedničke stvari; na suđenju

po tužbi podignutoj protiv suvlasnika nepokretne stvari, sa ciljem da se

potvrdi pravo službenosti za prolazak preko nje.

Kao suparničare treba pozvati sve suvlasnike pošto građanskopravni

suvlasnički odnosi treba da se reše na jedinstveni način. Kada tužena

stranka tokom sudskog procesa povuče tužbu protiv jednog tuženog

suparničara, celokupna tužba treba da se odbaci pošto ova procesna

radnja stvara nedostatak procesnog legitimiteta na strani tužene

stranke.167

Procesna pravila koja važe za jedinstvenog suparničara važe i za nužnog

suparničara.

Primeri iz prakse: Suparničarstvo je nužno i na suđenju o poništavanju

ugovora koji je sklopio dužnik, pošto tužbom, osim dužnika treba

obavezno uključiti i tuženog kao i treće lice, sa kojim je dužnik sklopio

ugovor.

Do koje faze se može zasnovati suparničarstvo?

Primarno suparničarstvo. Koje se zasniva na samom početku, podizanjem tužbe,

kada je tužbu podiglo više tužilaca ili protiv više tuženih. Sve ovo je moguće

ukoliko su ispunjeni uslovi propisani članom 264 stav1, tačka a) i b).

Kasnije suparničarstvo. Može se zasnovati nakon podizanja tužbe. U skladu sa

članom 264.2 ZPP poslednji trenutak spajanja jedne stranke u postupku (tužioci

ili tuženi) predstavlja trenutak do zaključivanja pripremnog ročišta, odnosno

ročišta za glavnu raspravu o predmetu, ukoliko pripremno ročište nije uopšte

održano.

167 Vidi u tu svrhu član 265, stav 2 ZOO-a (Zakon br. 04/L-077).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

112

U kojim slučajevima se može zasnovati kasnije suparničarstvo?

- Kada se primarni tužilac tokom sudskog procesa pridruži drugom tužiocu ili

kada se proširi tužba, proširujući je i na drugog tuženog;

- Kada se iz različitih razloga udalji jedna ili druga stranka ili dođe do sukcesije

postupka, dakle kada umesto tužioca i prvog tuženog u proces uđe dvoje ili

više njihovih naslednika.

Primeri iz prakse: Kada ostavilac premine, i otvori se testament, čak i

ostvaruje prenošenjem imovine sa jednog vlasnika koji je ostavilac na

nekoliko novih vlasnika koji su naslednici i sve ovo je zavedeno i u

dotičnoj dokumentaciji. Shodno tome, na suđenje na kome ostavilac

učestvuje kao jedinstvena stranka, ulaze naslednici i imamo proširenje

tužbe sa suparničarima.

Nova stranka je dužna da prihvati postupak u stanju u kome se nalazi kada

u njega stupi (član 264.3 ZPP). Upravo zbog ove obaveze, predviđeno je,

odnosno traži se saglasnost stranke na koju se proširuje tužba (član 264.2

ZPP). Novi tužilac izražava svoju saglasnost podnošenjem tužbe, a novi

tuženi ne izražava svoju saglasnost prigovarajući proširenju tužbe protiv

njega.

U kasnijem suparničarstvu, nije potrebna saglasnost prvog tužioca kada

mu se tokom sudskog procesa pridruži novi tužilac niti pristanak prvog

tuženog bilo u vezi sa novim tužiocem, ili za novog tuženog, pošto se

ovim prvom tuženom ne otežava procesni položaj.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

113

VI. UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNIČNOM POSTUPKU

Obično su u sudskom postupku za konačno rešenje zainteresovane samo stranke

u postupku koje u njemu učestvuju –tužilac i tuženi. Međutim, u nekim

slučajevima, i treća lica mogu biti zainteresovana da vide kako će se zaključiti

proces između stranaka. Ovo se dešava posebno kada pravosnažna presuda

proširi svoje dejstvo ne samo na stranke koje učestvuju u sporu, već i na treća

lica.

Mešanje trećeg lica u postupak može štetiti interesima stranaka uključenih u

parnični postupak, pošto mešanje može komplikovati postupak, zbog čega je

odredbama ZPPpredviđeno da se mešanje može sprovesti samo u određenim

uslovima. Lice koje učestvuje na tuđem suđenju zove se umešač ili intervenijent,

a njihovo učešće nazivamo mešanjem ili intervencijom.

Delatni umešač. Predstavlja treće lice koje se meša u parnični postupak koji je u

toku između određenih stranaka, pridružujući se jednoj ili drugoj stranci, sa ciljem

da pomogne i kontroliše način na koji stranka prati predmet na sudu.

Prema odredbi člana 271. st. 1 ZPP predviđa sledeće: ‘Svako može da posreduje

u jednom parničnom postupku koji se odvija između ostalih lica kada za to ima

pravni interes da podrži jednu ili drugu stranku u parnici, sa kojom se udružuje

na suđenju radi pomaganja istoj”.

I iz načina na koji je formulisana ova odredba lako se može razumeti da je cilj

mešanja da treće lice pomogne jednoj ili drugoj stranci u parničnom postupku.

Treba istaći da ovo mešanje treba dozvoliti ukoliko se ispuni procesna

pretpostavka koja je u ovom slučaju povezana sa pravnim interesom umešača.

Pravni interes umešača da se pridruži jednoj stranci na suđenju zasniva se na

činjenici da se presuda koja se donosi bavi pravnim posledicama i može proizvesti

pravno dejstvo i u njegovoj pravnoj situaciji.

Umešač nije stranka niti zastupnik stranke kojoj se pridružuje u parničnom

postupku sa ciljem da joj pomogne.

Primeri iz prakse: U sudskom procesu koji se odvija između kupca jedne

stvari , kao tuženog i trećeg lica kao tužioca, koji traži vraćanje kupljene

stvari može se umešati prodavac u korist kupca, sa ciljem da mu

pomogne da parnicu dobije kao kupac stvari koju je kupio od njega,

pošto u suprotnom, u slučaju da parnicu dobije treće lice kao tužilac,

prodavac (umešač) je primoran da kupcu vrati iznos cene stvari koju mu

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

114

je prodao. Ovde se u parnicu meša prodavac, koji udružuje snage sa

kupcem, iz razloga što mu je u interesu da parnicu dobije kupac i

istovremeno mu pomaže da se predmet reši u njegovu korist.

Način i trenutak mešanja. Član 271 stav 2 ZPP predviđa da:” Umešač može

pristupiti parničnom postupku u toku čitavog postupka koji se okonča

donošenjem pravosnažne odluke po tužbenom zahtevu kao i u toku postupka koji

se pokreće vanrednim sredstvima napadanja”. Ova formulacija podrazumeva da

umešač može da se umeša tokom celokupnog postupka sve do donošenja

pravosnažne odluke o tužbenom zahtevu, ali i tokom faze upotrebe vanrednog

pravnog leka i može da izjavi vanredan pravni lek ukoliko je učestvovao u parnici.

Umešač može dati izjavu o mešanju u postupak tokom celog postupka (od dana

podnošenja tužbe, pa sve do pravosnažnog zaključivanja procesa), i u postupku

pri sudu više instance, po vanrednom pravnom leku.

Izjava se može dati:

- u pismenoj formi, ili

- usmeno u zapisniku pred stvarno nadležnim sudom.

Podnesak umešača prosleđuje se obema strankama u postupku, a kada je izjava

umešača data na sudskom ročištu, onda se dotični deo zapisnika dostavlja samo

stranci koja nije prisustvovala ročištu (član 271 stav 4).

Izjava o mešanju konstitutivnog je karaktera i njom se odmah može osmisliti

mešanje , bez neke posebne radnje suda, sem u slučajevima nekog eventualnog

prigovora stranaka u postupku. Ukoliko se umešač umeša u parnični postupak

tokom sudske rasprave, sve ovo se beleži u zapisnik a dotični deo zapisnika šalje

se samo onoj stranci koja nije prisustvovala ročištu.

Dozvoljenost mešanja. Svaka stranka može osporiti pravo umešača da se umeša

u suđenje i da predloži njegovo odbijanje. Sud treba da odluči o mešanju

posebnim rešenjem, kojim se osporava pravo mešanja i u ovim situacijama sve

dok rešenje kojim se odbacuje učešće umešača ne postane pravosnažno, umešač

može učestvovati u postupku i njegove procesne radnje ne mogu se isključiti.

Dakle, protiv rešenja kojim se odbacuje mešanje umešača, umešač ima pravo na

posebnu žalbe.168 Ne dozvoljava se žalba protiv rešenja kojim se prihvata zahtev

za mešanje u slučaju u kome su stranke osporile mešanje.

168 Vidi član 206, stav ZPPkoji predviđa da se protiv rešenja prvostepenog suda može izjaviti žalba,

osim u slučaju da u skladu sa ovim zakonom, žalba nije dozvoljena.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

115

Procesni položaj delatnog umešača. Razmatranjem odredbe člana 273 stav 1

ZPP, nalazimo da je umešač dužan da prihvati parnični proces u onom stanju u

kome se nađe kada se umešao u suđenje. Sve radnje izvršene pre nego što se

umešač umešao u suđenje, ostaju radnje koje su zaključene, a umešač ne može

tražiti ili preduzimati neku radnju za njihovu izmenu, osporavanje ili ponavljanje.

U slučajevima kada se umešač umešao u parnični postupak pa sve do trenutka

kada je odluka o tužbenom zahtevu postala pravosnažna, umešač ima pravo da

podnese i vanredni pravni lek za pobijanje odluke.

Delatni umešač nije stranka u postupku, iako ima pravo da obavlja sve parnične

radnje dozvoljene strankama, osim onih koji se tiču raspolaganja tužbenim

zahtevom i radnje kojima stranka preduzima procesna ovlašćenja od kojih zavisi

dalji tok suđenja ( npr. on ne može da izmeni tužbu; da povuče tužbu; ne može da

reši predmet poravnanjem bez pristanka stranke u postupku, u čiju pomoć se

umešao u proces; da se odrekne žalbe itd.).

Parnične radnje umešača istog su pravnog dejstva kao da ih je izvršila sama

stranka kojoj se pridružila, međutim, dato dejstvo neće nastupiti ukoliko stranka

izričito ospori radnje umešača ili su iste u suprotnosti sa procesnim radnjama

stranke kojoj se pridružio.

Pošto umešač ima pravo da učestvuje na sudskoj raspravi, sud je dužan da ga

poziva na ročište i da mu dostavlja pismena, uključujući i sudske odluke.169

Umešač ima pravo žalbe protiv sudskih odluka, ali rok žalbe počinje da teče od

dana dostavljanja odluke potpomognutoj stranci.

Uz saglasnost obeju strana, umešač može zauzeti mesto stranke za koju se umešao

a stranka može istupiti iz suđenja.170

Kakvo je dejstvo donete presude u odnosu na delatnog umešača?

Iako sud ne donosi odluku na njegovo ime, kao umešača, ona utiče na njegov

budući odnos sa strankom kojoj je pomogao . Ovo dejstvo proizvodi se na novom

suđenju na kome obično umešač ima ulogu tužene stranke, a stranka kojoj je

pomogao ulogu tužioca.

Umešač u poziciji jedinstvenog suparničara.

Treće lice koje se umeša u tuđe suđenje ima položaj umešača u svojstvu

jedinstvenog suparničara, ukoliko presuda proizvodi isto dejstvo kako prema

169 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile/Građansko procesno pravo, str, 130.

170 Videti član 273, stav 5 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

116

stranci tako i prema umešaču (član 274.1 ZPP). Ovakvo pravno dejstvo presude

određuje sam zakon ili priroda pravnog odnosa u vezi sa kojim se donosi

presuda.171

Procesni položaj jedinstvenog suparničara. Pošto umešač u ovom slučaju ima

poziciju jedinstvenog suparničara (član 274 ZPP), njegove procesne radnje

proizvode isto dejstvo kao da ih je izvršila stranka kojoj se umešač pridružio.

Umešač na poziciji jedinstvenog suparničara , nezavisno od stranke kojoj se

pridružio, čak i protiv njene volje, može obavljati procesne radnje sa ciljem da

spreči donošenje nepovoljne presude. On, npr. ima pravo da ospori navode

protivne stranke, iako ih je iznela stranka kojoj se pridružio, zatim da ospori

navode iz tužbenog zahteva ili da spori tužbeni zahtev ili da podnese žalbu protiv

presude, iako je stranka odustala od svog prava na žalbu.172

Zakon priznaje ovakvim umešačima (član 274.2 ZPP) pravo pobijanja

pravosnažne odluke vanrednim pravnim lekom. Rok za pobijanje odluke ovog

umešača teče od dana podnošenja odluke.

Glavni umešač

Osoba koja u celosti ili delimično traži stvar ili pravo u vezi sa kojim se odvija

postupak između dve stranke u postupku, može na predmetnom sudu tužiti

stranku svojom tužbom, sve do zaključenja postupka pravosnažnom odlukom

(glavni umešači).173

U ovom slučaju, protivne stranke zajedno postaju tužene od trenutka podizanja

tužbe od strane trećeg lica. Treće lice može iskoristiti ovo pravo do završetka

prvostepenog suđenja.

Ukoliko sud odluči da prekine postupak po prvoj tužbi, suđenje kojim se usvaja

tužbeni zahtev glavnog umešača od prejudicijalne je važnosti za suđenje po prvoj

tužbi. To podrazumeva da će odluka suda u vezi sa pitanjem neposrednih

suparničara zavisiti od odluke ili izbora suda po tužbi ili tužbenom zahtevu

glavnog umešača, kao prethodno pitanje. U ovom slučaju, ukoliko sud usvoji

tužbeni zahtev glavnog umešača, istom presudom se tužbeni zahtev (početnog)

tužioca podnetog protiv tuženog odbacuje kao neosnovan.

171 Primeri iz prakse: Poverilac se u svojstvu umešača pridružuje tuženom u parničnom postupku

za potvrđivanje postojanja osporenog zahteva u stečajnom postupku; ili položaj lica koji tokom

suđenja u vezi sa jednim predmetom, kupuje isti i pridružuje mu se, imajući u vidu da protivna

stranka nije prihvatila da dođe do sukcesije postupka itd.

172 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile Građansko procesno pravo, str, 131.

173 Vidi član 266.1 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

117

U slučaju da se tužbeni zahtev glavnog umešača odbaci, sud može istom ili nekom

drugom presudom odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva po tužbi prvog

tužioca.

Obaveštenje trećeg lica o sudskom posupku

Članom 276.1 ZPP- predviđena je mogućnost pozivanja trećeg lica, na pokrenuti

sudski postupak u slučajevima kada stranka u postupku smatra da je dati spor

zajednički sa istim ili kada od istog može tražiti garanciju/jemstvo ili nagradu u

vezi sa okončanjem datog predmeta.

Ovakva formulacija odredbe navodi na zaključak da zainteresovana stranka može

pozvati treće lice kada se ispuni jedan od ova dva uslova.

Pozivanje trećeg lica kada im je zajednički predmet spora. Predmet je

zajednički kada su stranke u međusobnom sporu oko jednog pravnog odnosa, koji

je zajednički sa trećim licem. U ovom sporu, treće lice može postati suparničar,

sa jednom ili drugom strankom u postupku.

Primeri iz prakse: U tužbi poverioca protiv glavnog dužnika, tužilac

može pozvati kao suparničara, jemca sa tuženim, pošto tužilac kao

poverilac i tuženi kao dužnik imaju nesporazum oko pravnog odnosa koji

je zajednički sa jemcem kao trećim licem.

Pozivanje trećeg lica kako bi se od njega zahtevalo jemstvo ili nagrada u vezi

sa okončanjem predmeta. U ovom slučaju, pozivanje trećeg lica u sudski

postupak vrši se kako bi mu se pružila mogućnost da se umeša u suđenje i da

pruži svoju zaštitu protiv druge stranke, kao i da izbegne svaki kasniji prigovor

lica u vezi sa nagradom.

Primeri iz prakse: Tuženi u tužbi podnetoj protiv njega u kojoj traži stvar

kupljenu od trećeg lica, poziva istog odlukom suda kao jemca ili za

nagradu u slučaju da se predmet izgubi, kako bi zaštitio protivtužioca ili

prosto kako bi izbegao svako njegovo kasnije osporavanje.

U ovakvim slučajevima, treće lice koje tuženi nije pozvao, može uložiti prigovore

kasnije tuženima u slučaju da podnesu tužbu protiv njega, jer da je pozvan na prvi

sudski proces odbranio bi predmet i ne bi izgubio parnicu. Ovaj slučaj predviđen

je kupoprodajnim ugovorom (član 494 Zakona o obligacionim odnosima).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

118

Postupak obaveštavanja trećeg lica. Svaka od stranaka u postupku ima pravo

da preko suda obavesti treće lice o sudskom postupku koji je u toku. Treće lice

se poziva pisanim zahtevom koji se može podneti do završetka suđenja

pravosnažnom odlukom. U ovakvom dopisu, koji se trećem licu dostavlja preko

stvarno nadležnog suda, navodi se razlog poziva i stanje u kome se nalazi parnični

postupak.174

Stranka koja je upoznala treće lice o sudskom procesu ne može iz tog razloga da

traži prekid suđenja, odlaganje ročišta ili produžetak rokova za obavljanje

parničnih radnji.

Imenovanje pravnog prethodnika.

Lice koje je tuženo kao držalac neke stvari ili korisnik nekog imovinskog prava i

tvrdi da stvar drži odnosno pravo vrši u ime trećeg lica, dužno je da najkasnije na

pripremnom ročištu ili ako ovo ročište nije održano, na ročištu u okviru glavne

rasprave, preko suda pozove dotično treće lice (pravnog prethodnika) da umesto

njega stupi kao stranka u parnicu (član 275 stav 1 ZPP-). Ovaj institut može

koristiti i tuženi kao držalac stvari ili korisnik nekog prava, kada istakne da drži

stvar odnosno vrši pravo u ime trećeg lica.175

Uzrok za pozivanje trećeg lica da stupi u parnicu umesto tužene stranke ne nalazi

se u nedostatku stvarne legitimacije sa njene strane.176 Činjenica da je ono držalac

stvari, koju tužilac potražuje, dovoljna je osnova da se protiv njega podnese tužba.

Svako lice koje drži tuđu stvar stvarno je legitimno da deluje kao tuženi u

parničnom postupku i da tužbom pokrene zahtev za predaju stvari. U tom slučaju,

imenovanjem prethodnika, tuženi dakle samo navodi lice koje više od njega ima

pasivnu legitimaciju sa građanskopravne tačke gledišta.

Pristanak tužioca da pravni prethodnik stupi u parnicu umesto tužene stranke,

potreban je samo ukoliko tužilac podnese protiv tuženog i zahteve koji ne zavise

od njega i od toga da li on drži u posedu stvar u ime prethodnika ili ne, odnosno

da li ostvaruje određeno pravo u ime pravnog prethodnika ili ne.177

174 Videti član 276, stav 2 ZPP.

175 Praktični primeri: Kada tužena stranka ima pravo da preko suda pozove treće lice (pravnog

prethodnika) da umesto nje stupi u parnicu. Npr. zakupac kao tužena stranka protiv zakupodavca

kao trećeg lica; prevoznik robe protiv davaoca robe za prevoz; zajmoprimac protiv zajmodavca itd.

176 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile/Građansko procesno pravo, str. 134.

177 Praktični primeri koji se odnose na potrebu dobijanja saglasnosti tužioca da umesto tužene

stranke pravni prethodnik stupi u parnicu, Npr. zahtev upućen tuženom za naknadu štete pričinjene

stvari, čije vraćanje se zahteva tužbenim zahtevom; ili zahtev za predaju plodova stvari od trenutka

od kada je u državini tuženog itd.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

119

Pravni prethodnik može da ne prihvati poziv tužene stranke ili da odbije stupanje

u parnicu umesto nje, međutim ne može se osloboditi svoje uloge u parničnom

postupku (uloga tužene stranke).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

120

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

121

VII. PODNESCI I DOSTAVLJANJE PISMENA

Podnesci

Podnesak predstavlja procesnu radnju u pismenoj formi koju stranka upućuje

sudu sa ciljem da pokrene građanski postupak. Ove procesne radnje obavljaju se

van ročišta u pismenoj formi i na ročištima usmeno.

Podneske čine:

tužba

odgovor na tužbu

sredstva za pobijanje odluke i drugih izjava

predlozi i obaveštenja (dostavljena van sudskih ročišta)178

Da bi sud postupao po podnescima, oni moraju da budu razumljivi i posebno da

sadrže sledeće:

- naziv suda,

- ime i prezime stranke (naziv pravnog lica),

- mesto prebivališta ili mesto boravišta (sedište pravnog lica) stranaka,

- ime i prezime i mesto prebivališta ili boravišta zastupnika stranaka,

- predmet spora,

- sadržinu izjave i

- potpis podnosioca zahteva.

Ukoliko podnesak upućen sudu sadrži neku izjavu u vidu zahteva, podnosilac u

podnesku treba da ukaže na činjenice, na jasan i detaljan način i da iznese svoje

dokaze u vezi sa njima.

Radnje suda u slučajevima kada je podnesak nerazumljiv i nepotpun.

Ukoliko tokom razmatranja podneska sud oceni da isti ne sadrži elemente tražene

članom 99, stav 2 ZPP, onda sud, posebnom presudom, poziva lice koje ga je

dostavilo da ispravi ili dopuni svoj podnesak.

U datim slučajevima, sud nalaže stranci da u roku od tri dana ispravi nedostatke

sadržane u podnesku, upućivanjem stranke da pristupi njenoj ispravci i dopuni.

178 Član 99, stav 1 Zakona o parničnom postupku

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

122

Posledice nedopunjavanja–neispravljanja podneska. Ukoliko stranka ne

izvrši izmenu – dopunu podneska, u zavisnosti od nedostataka zbog kojih je

vraćen na dopunu i to u utvrđenom (trodnevnom) roku i pored obaveštavanja suda

o pravnim posledicama, smatraće se da je podnesak povučen. U datim

slučajevima, sudija donosi posebno rešenje kojim smatra da je podnesak povučen.

U slučajevima kada podnesak biva vraćen sudu a da nije ispravljen-dopunjen kao

i u slučaju kada podnesak ili dokumenta priložena podnesku nisu uručena sudu u

dovoljnom broju primeraka, sudija donosi rešenje kojim će podnesak odbaciti.

Dostavljanje pismena. Dostavljanje pismena pre svega ima karakter procesnih

radnji, koje je sud dužan da obavi po službenoj dužnosti.

Sud dostavlja pismena strankama i učesnicima u postupku putem pošte. Sva ova

pismena mogu biti dostavljena redovnom, preporučenom poštom i na poštanski

fah. Pismena se mogu dostaviti i preko lica koje sud ovlasti za dostavljanje

pismena strankama i učesnicima u postupku. Može se izvršiti i preko nadležnih

službi skupština opština. Dostavljanje pismena može se izvršiti preko

registrovanog pravnog lica ovlašćenog za obavljanje poslova dostave. Shodno

tome, ono što se dešava u praksi, jeste da sudovi imaju mogućnost da sem

komunikacije poštom, dostave različite spise i preko pravnih lica koja pružaju

date poštanske usluge. Pismena se mogu direktno dostaviti i na sudu.

To znači da ukoliko se stranka ili učesnici u postupku nađu na sudu, a pismeno se

odnosi na njih, ne postoje prepreke da se tu izvrši dostava pismena. Ovi načini

dostave pismena uređeni su članom 103.1 ZPP.

Problemi koji se mogu pojaviti u vezi sa dostavom pismena. U nekim

slučajevima, lice kojem se dostavlja pismeno i primalac pismena nisu isti. Ovo se

praktično dešava u slučajevima kada je primalac pravno lice i kada stranka

postupa na suđenju preko svojih zastupnika.

- Slučajevi u kojima je primalac pravno lice. U slučajevima kada se pismeno

namenjuje državnim organima i pravnim licima, komunikacija sa ovim licima

ostvaruje se tako što se pismeno dostavlja ovlašćenom licu za prijem pismena

ili radnika u prostorijama pravnog lica ili državnog organa (član 103.1).

Predviđena je i mogućnost da se komunikacija sa pravnim licem ostvari i

preko njegove jedinice, samo kada je ova jedinica uključena u proces direktno

ili indirektno. Shodno tome, komunikacija se smatra redovnom sve do

trenutka dostavljanja pismena ovoj jedinici (član 104).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

123

U datim slučajevima komunikacije sa državnim organima i pravnim licima,

ne važe pravila da se pismena uručuju lično primaocu iz člana 110 ZPP, dok

se smatra da je komunikacija ostvarena na uredan način ukoliko su pismena

podneta licima u smislu člana 104.1 ZPP.

U slučajevima kada postoji poziv za ročište suda a primalac je vojno lice,

zaposleni policije, zaposleni u instituciji za vazdušni ili drumski saobraćaj,

smatra se da je u redu ukoliko se dato pismeno podnese komandi ili direktnom

starešini ovih lica. U slučajevima neprekidnog prisustva ovih lica u ovim

institucijama, sem poziva na sudsko ročište po potrebi im treba uputiti i druga

pismena (član 104.4).

Dostava pismena licima lišenim slobode. Dostava pismena dotičnim licima vrši

se preko zatvorske direkcije ili zavoda za izvršenje krivičnih sankcija (član 106).

Ova odredba primenjuje se u praksi i u slučajevima lica koja se nalaze u pritvoru

ili su na odsluženju kazne zatvora. Ova odredba važi i za lica koja se nađu u nekoj

zdravstvenoj ili popravnoj ustanovi a koja zavise od naredbi nekog starešine.179

- Slučajevi kada stranku na suđenju zastupa zastupnik

U slučajevima u kojima stranka deluje na suđenju putem svog zakonskog

zastupnika ili punomoćnika, pismeno se ne prosleđuje stranci, iako je ona

primalac, već njenom zakonskom zastupniku i punomoćniku.

Šta učiniti u slučajevima kada se stranci dostave pismena, iako je zastupa

zakonski zastupnik ili punomoćnik kao i u slučajevima sa više zakonskih

zastupnika i punomoćnika?

U datim slučajevima, samo dostavljanje pismena stranci koju zastupa zastupnik,

iako stranka ima svog zakonskog zastupnika odnosno punomoćnika, ne proizvodi

nikakvo pravno dejstvo. Smatra se da je dostava uredno izvršena samo kada su

pismena dostavljena zakonskom zastupniku odnosno punomoćniku.

I u slučajevima kada stranka ima nekoliko zakonskih zastupnika ili punomoćnika,

nevažeća je dostava pismena samo zastupljenoj stranci i smatra se da je dostava

pismena uredno izvršena ukoliko je poslata jednom od njih.

Kada stranku zastupa advokat, smatra se da je dostava uredna kada mu se pismena

uruče lično i kada se dostave zaposlenom u njegovoj kancelariji (član 108.1 ZPP).

179 Član 106 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

124

- Lična dostava primaocu. Za pismena od velike važnosti za parnični

postupak, predviđa se lična dostava primaocu. U skladu sa članom 110 ZPP,

tužba, odgovor na tužbu, poziv na ročište, platni nalog, presuda i rešenje,

protiv kojih je dozvoljena posebna žalba, sredstvo za pobijanje odluke se

dostavljaju lično stranci, odnosno zakonskom zastupniku ili punomoćniku.

U skladu sa ovom zastupnikom odredbom, dostavljač je dužan da načini

pokušaj da pismena dostavi lično primaocu, pre nego što ih dostavi drugom

licu.

Šta učiniti u slučajevima kada se lice kome treba lično uručiti pismena ne

zatekne na mestu na kome treba izvršiti dostavu?

U datim slučajevima, dostavljač je dužan da ostavi obaveštenje licu navedenom

na dostavnici u skladu sa članom 111 ZPP, o tome u kom vremenskom periodu i

kog dana treba da bude u stanu ili na radnom mestu, kako bi mu se pismeno

dostavilo lično.

U slučaju da ni po drugi put dostavljač ne zatekne primaoca u vreme i na mestu

navedenom u obaveštenju, onda će u vezi sa pismenima koje treba lično dostaviti

postupiti tako što će ih dostaviti na uobičajeni način, dostavljanjem pismena

licima koja su ovlašćena za redovnu dostavu u skladu sa članom 111 ZPP.

Ukoliko se dostava pismena vrši preko suda, pismena se podnose sudu. Ukoliko

je dostava pismena načinjena putem pošte, pismena se ostavljaju u pošti mesta

prebivališta ili boravka stranke.

Ostavljanje pismena u skladu sa članom 115 ZPP dolazi u obzir samo u

slučajevima kada pismena ne mogu lično da se dostave primaocu, shodno članu

110 ZPP niti drugim licima, u skladu sa članovima 111 i 113 ZPP.

Kada se ispune uslovi za ostavljanje pismena, dostavljač ostavlja obaveštenje o

istom na vratima, odnosno u poštanskom sandučetu na adresi primaoca.

Šta treba da sadrži obaveštenje?

Obaveštenje treba da sadrži podatke o mestu podnošenja pismena, da se pismena

mogu preuzeti u roku od 15 dana, potpis dostavljača kao i podatke koji obrazlažu

zašto se pismena dostavljaju i datum ostavljanja obaveštenja.

Smatra se da je pismeno dostavljeno na dan kada je ostavljeno, ukoliko se

pismeno ne preuzme na mestu na kome je ostavljeno u roku od 15 dana. O ovom

načinu dostave treba upoznati sud koji je naredio dostavu pismena.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

125

- Redovna dostava. Sa ciljem da ne dođe do odugovlačenja postupka, zakon

propisuje da pismena, za koja se ne predviđa lična dostava, mogu uručiti

drugom licu ili se mogu ostaviti na unapred utvrđenom mestu,sa istim

dejstvom kao da je prethodno podnet primaocu.

U slučajevima kada se lice kome je upućeno pismeno ne nalazi u svom stanu,

smatra se da je dostava redovna ukoliko se pismeno preda nekom punoletnom

članu njegove porodice. Ukoliko se u stanu primaoca ne nalazi nijedno takvo

lice , dostava se smatra redovnom ukoliko se pismeno dostavi komšiji koji

živi u blizini primaoca, ali samo ukoliko se složi sa istim.

U slučajevima kada se dostava vrši na radnom mestu, i primalac se ne nalazi

na istom, dostava se smatra urednom ukoliko se pismeno dostavi radniku koji

radi zajedno sa primaocem, pod uslovom da radnik pristane da primi pismeno.

Nije dozvoljeno zameniti dostavu u pomenutim slučajevima u slučaju da lice

kome treba dostaviti pismeno u parničnom postupku ima ulogu protivnika

primaoca. Protivnik primaoca u procesu je svako lice, protiv kojeg je

primalac izneo navode u procesu i svako lice, koje je podnelo navode u

procesu protiv primaoca. Primer, ukoliko je primalac tužilac onda je protivnik

u tom značenju tužena stranka ili svaki suparničar na tuženoj strani kao i

umešač pri protivnoj stranci.

- Dostava pismena od strane samih stranaka. Dostava pismena se u načelu i

obično vrši isključivo preko suda, međutim u izuzetnim okolnostima se

dozvoljava dostava pismena direktno između stranaka.

Na ovaj način, dostava pismena dozvoljena je samo ako se radi o pismenima

koje ne treba lično dostaviti .

U praksi se ovakav vid dostave dešava kada sud izričito da saglasnost da

dozvoljava direktnu dostavu pismena i shodno tome stranka jedan primerak

šalje protivnoj stranci a drugi primerak sudu, koji služi kao obaveštenje da je

stranci ranije izvršena dostava.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

126

- Odbijanje prijema pismena i radnje u datim slučajevima. Član 112 ZPP

predviđa slučaj u kome lice kojem je upućeno pismeno, odnosno punoletan

član njegove porodice, odnosno ovlašćeno lice ili zaposleni u državnom

organu ili pravnom licu, bez nekog zakonitog razloga odbije da primi

pismena, pri čemu ga dostavljač ostavlja u stanu ili u prostorijama u kojima

radi dato lice ili mu obaveštenje o pismenu ostavlja na vratima stana ili lokala

u kome radi. Na povratnici se navodi dan, sat i uzrok odbijanja prijema i

mesto na kome je pismeno ostavljeno.

U ovakvim slučajevima, dostavljač ostavlja pismeno u stanu ili lokalu u kome

radi lice koje je odbilo prijem pismena ili ističe obaveštenje na vratima stana

ili privrednih prostorija. Dostavljač na svojoj povratnici navodi sat, dan i

uzrok odbijanja prijema kao i mesto na kome je pismeno ostavljeno čime se

smatra da je dostava zakonito izvršena.

U slučajevima u kojima dostavljač pismena dobije neku informaciju od

članova porodice ili rođaka da je primalac nedostupan i da lica navedena u

članu 111 stav 1 i 2 neće biti u prilici da pismeno upute na vreme, dostavljač

vraća pismeno sudu. Dati slučajevi kada je primalac nedostupan

podrazumevaju one u kojima je primalac nedostupan pošto je emigrirao iz

zemlje i pretpostavlja se da relativno duže vreme neće biti dostupan na svojoj

adresi (član 113 ZPP). Ova zakonska odredba isključuje sprovođenje odredbi

članova 110, 111 i 112 ZPP.

Problemi koji se mogu pojaviti pri slanju pismena u slučaju promene adrese.

Dužnost je stranke, zastupnika stranke ali i drugih učesnika u parničnom

postupku, kao što je svaki suparničar ili svaki umešač, da u slučaju promene

adrese na kojoj se vrši dostava pismena, o istom odmah obavesti sud.

U slučajevima kada stranka ne postupi na ovaj način, a dostavljač nije upoznat sa

novom adresom stranke, sud će narediti da se, ubuduće, stranci pismena

dostavljaju isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli suda. U datim slučajevima,

sud donosi rešenje kojim naređuje da se dostava pismena stranci izvrši isticanjem

obaveštenja na oglasnoj tabli suda i istovremeno zakazivanjem roka. Shodno

tome, smatra se da je dostava izvršena na uredan način nakon isteka roka od

sedam dana nakon isticanja obaveštenja na oglasnoj tabli suda (član 116 ZPP). U

vezi sa time, videti praktičan slučaj.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

127

Slučaj kada subjektu zavedenom u javni registar ne može da se izvrši dostava

pismena na adresu upisanu u registru. U slučajevima kada primalac nije fizičko

lice već neki subjekat koji je posebno zaveden u javni registar, dostava pismena

vrši se tako što se pismeno dostavlja na adresu zavedenu u registru, a ukoliko

pismeno ne može da se dostavi na njegovu adresu, dostavljač vraća dopis sudu,

navodeći na povratnici razloge za vraćanje pismena sudu. Nakon što sud potvrdi

kao tačnu adresu koju je primalac prijavio kao svoju adresu, sud rešenjem

postavlja obaveštenje o ovom pismenu na oglasnoj tabli suda.

Shodno tome, smatra se da je dostava izvršena na uredan način nakon isteka roka

od sedam dana nakon isticanja obaveštenja na oglasnoj tabli suda (član 114 ZPP).

U vezi sa time, videti praktičan slučaj.

Obaveza nadležnog organa da dostavi adresu. Javni organi su u obavezi da

stranci sa pravnim interesom dostave adresu lica kome treba dostaviti pismena.180

Ovakvo pravno uređenje ovog pitanja odnosi se samo na slučajeve kada nije

poznata adresa tužene stranke, dok je tužilac taj sa interesom da se određeni

postupak zaključi zbog čega se obraća nadležnim organima da obezbedi potpunu

adresu stranke. Tužilac argumentuje svoj pravni interes da traži adresu tuženog

tužbom podnetom na sudu ili rešenjem suda, kojim se tužiocu tužba vraća na

ispravku i dopunu sa ciljem da se obezbedi tačna adresa tužene stranke.

Treba imati u vidu da ovakvo zakonsko rešenje ne obavezuje sud da zvanično

zatraži adresu tuženog, međutim, kao što to pokazuje sudska praksa, u nekim

slučajevima tužilac može da obezbedi novu adresu tuženog ili ukoliko organ

kome se obrati zahtevom ne odgovori, nakon čega se sud po zahtevu tužioca,

posebnim zahtevom obraća ovim mehanizmima (npr. Kosovskoj policiji,

dotičnim opštinskim kancelarijama itd.) kako bi obezbedio adresu tužene stranke.

Iako za sud ne postoji data zakonska obaveza, u praksi, neretko, sudovi prvobitno

ulažu napore da podacima koje imaju o tuženom (npr. ime, prezime i u nekim

slučajevima lični broj) i unutrašnjim registrom traže adresu tuženog dok u slučaju

da se nastojanja suda pokažu neuspešnim, sudija vraća tužbu tužiocu na izmenu i

dopunu za potrebe pronalaženja adrese tužene stranke.

Ukoliko se nastojanje tužioca i suda da pronađe tačnu adresu tužioca pokaže

neuspešnim, sudija po predlogu tužioca određuje tuženom privremenog

zastupnika, kako bi proces mogao da se nastavi u odsustvu tuženog.

180 Član 117 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

128

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

129

VIII. NEPOŠTOVANJE SUDA

Nepoštovanje suda može doći do izražaja u nekim radnjama stranke, zakonskog

zastupnika, punomoćnika ili umešača, kojima se krši autoritet i dostojanstvo suda.

Odredba člana 9 ZPP predvidela je obavezu stranaka u postupku, umešača i

njihovih zastupnika da savesno ostvaruju prava koja su im priznata ovim

zakonom. Sa druge strane, u skladu sa članom 10.2 ZPP radnje stranaka u

postupku treba da budu u skladu sa dobrim običajima, treba da se koriste u

poverenju, na savestan način i da se ne zloupotrebljavaju.

Dakle, stranke u sudskom postupku i drugi učesnici treba da se rezervišu ne samo

za svaku radnju koja dovodi do zloupotrebe prava već i da izbegnu svaki izraz

koji bi predstavljao uvredu po sud i druge stranke u postupku.181

Uloga sudije u slučajevima kada stranke i drugi učesnici u postupku

zloupotrebljavaju svoja procesna prava. Zloupotreba procesnih prava nastupa

u situacijama kada stranka, zakonski zastupnik, punomoćnik ili umešači koriste

jedno pravo ili procesno ovlašćenje ne u svrhu za koju je dato pravo dato, već sa

ciljem da se drugoj stranci pričini neka šteta ili da se dovede do odugovlačenja

sudskog procesa.

Predmetni sudija, od trenutka pokretanja postupka pa sve do njegovog završetka,

treba da se pobrine u vezi sa korišćenjem procesnih prava stranaka i učesnika u

postupku i u slučaju da konstatuje da su tokom postupka (u svakoj njegovoj fazi)

stranke i drugi učesnici, na bilo kakav način, zloupotrebili neko pravo koje im je

priznato ovim zakonom, kazniće ih novčanom kaznom u iznosu do 500€.182

Iz sudske prakse: Mere koje sudija može preduzeti u slučaju

nepoštovanja suda, povezane su sa potrebom da stranke u parničnom

postupku iskoriste svoja prava u skladu sa zakonskim načelima i

odredbama, uzdržavajući se od svake radnje koja se može okvalifikovati

kao zloupotreba prava u postupku ali i sa namerom da izbegnu bilo kakve

izjave koje se mogu okvalifikovati kao uvreda suda. Zloupotreba

procesnih prava javlja se u svakom slučaju kada stranke koriste jedno

procesno pravo ili ovlašćenje ne u svrhu za koju je ono propisano već u

cilju odugovlačenja postupka, uvrede suda ali i pričinjavanja štete nekoj

drugoj stranci.

181 Muharrem Shala, Albert Zogaj, Valon Totaj & Zenel Leku, Doracaku i Gjyqtarëve për

Procedurën Kontestimore/Priručnik za sudije za parnični postupak, Priština 2015, str. 195.

182 Ibid, str. 195.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

130

Za neke navode stranaka koji se mogu okvalifikovati kao pokušaj

zloupotrebe procesnih prava, potreba izricanja novčane kazne ispunjava

se skretanjem pažnje ili odbijanjem predloga.

U slučajevima kada se usled zloupotrebe procesnog prava nekom od

učesnika u postupku pričini šteta građansko pravne prirode (šteta koja

utiče na smanjenje nečije imovine ili na sprečavanje njenog povećanja)

oštećena stranka ima pravo da podnese zahtev za naknadu štete i u datim

slučajevima predmetni sudija može u istom sudskom procesu da reši i

zahtev za odštetu.

Neki slučajevi zloupotrebe procesnih prava

- Prvi slučaj: se odnosi na situaciju kada poverilac, iako mu je dužnik izmirio

dugovanje, podnosi tužbu protiv njega, misleći da dužnik neće moći da ubedi

sud da je svoje dugovanje izmirio, imajući u vidu da nema nikakvih dokaza o

istom.

- Drugi slučaj: Povezan je sa situacijom kada je stranka u postupku bez nekog

konkretnog razloga tražila isključenje sudije sa namerom da dovede do

odugovlačenja postupka.

- Treći slučaj: kada je u vezi sa utvrđivanjem jedne činjenice, sud saslušao

nekoliko svedoka, nakon čega stranka ponovo predlaže da se sasluša drugi

svedok, za koga već unapred zna da nije apsolutno upoznat sa ovom

činjenicom.

Uloga sudije u slučajevima kada stranke i učesnici u postupku uvrede sud i

učesnike u postupku podneskom ili na sudskom ročištu. Predmetni sudija

može novčano kazniti iznosom u rasponu od 100-500 € stranku ili druge učesnike

u postupku koji u pismenoj formi uvrede sud. Ono što je cilj ovakve kazne jeste

da se sačuva autoritet suda i da se stranke i drugi učesnici u postupku uzdrže i

izbegnu svaki izraz kojim bi se okrnjio autoritet i dostojanstvo suda.

U slučajevima kada učesnik u postupku ili lice prisutno na mestu na kome se

održava rasprava za razmatranje date stvari, vređa sud ili druge učesnike u

postupku, ometa rad ili ne poštuje naredbe sudije za poštovanje reda i mira.

Predmetni sudija prvobitno izriče ukor odgovornoj stranci. Ukor se izriče u vidu

opomene koja se beleži u zapisnik, a ukoliko i nasuprot ovome pomenuto lice

ponovi date radnje, sudija dotično lice udaljava sa mesta na kome se održava

ročište ili ga kažnjava novčanom kaznom u iznosu od 500€. Sudija ovo lice može

udaljiti sa sudskog ročišta i kazniti ga novčanom kaznom.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

131

Sudija može punomoćniku stranke zabraniti da dalje zastupa stranku u određenom

predmetu, ukoliko u kontinuitetu ponavlja takvo ponašanje kojim vređa sud i

druge učesnike u postupku.

U slučajevima kada se stranka i njen punomoćnik udalje sa ročišta, ročište se

održava u njihovom odsustvu.

U zapisnik se upisuje kada sud na sudskom ročištu skreće pažnju strankama,

udaljava ih sa ročišta ili im izriče novčanu kaznu.183

Uloga sudije u slučajevima kada svedok i veštak ne poštuju sud. Svedočenje

je građanska dužnost i istovremeno i zakonska dužnost. Zakon obavezuje svako

lice koje se pozove za svedoka da odgovori na poziv i da svedoči, sem u slučaju

da postoji neki razlog ili okolnost koja bi ga oslobodila ove dužnosti. Sa druge

strane, veštak kojeg je sud imenovao da izvrši veštačenje, dužan je da odgovori

na poziv suda i da iznese svoju konstataciju i mišljenje u vezi sa predmetom za

koji je pozvan.

183 Ibid, str. 197.

Sud skreće pažnju zastupniku tuženog, advokatu _____ pošto je isti bez dozvole

suda, prekinuo predmetnog sudiju u svom izlaganju.

Bez obzira što je zastupniku skrenuta pažnja da ne interveniše bez dozvole suda, isti

je ponovo prekinuo sudiju u svom izlaganju, zbog čega sud donosi ovo:

Rešenje

Zakonskom zastupniku tuženog, advokatu________, se zbog ometanja rada suda i

nepoštovanja naloga sudije da poštuje red, izriče novčana kazna u iznosu od 250€.

Sud o istom donosi posebnu odluku.

I pored činjenice da je zastupniku tuženog, adv.______ izrečena

novčana kazna, isti, bez dozvole predmetnog sudije, ponovo

prekida sudiju u izlaganju, te nakon toga, sud donosi sledeće:

Rešenje

Zakonski zastupnik tuženog, advokat______ udaljuje se iz sudnice u kojoj se

održava sudsko ročište.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

132

- Slučaj kada svedok ne odgovori na poziv suda ili se bez dozvole ili iz drugog

razloga udalji sa mesta gde treba da se sasluša. U slučajevima kada svedok

ne odgovori na poziv suda da svedoči kao i u slučaju kada odgovori na poziv

ali bez dozvole ili ga sud iz bilo kog razloga udalji iz sudnice, predmetni

sudija naređuje da se svedok dovede prinudno, da plati troškove postupka

prinudnog dovođenja i kažnjava ga novčanom kaznom u iznosu do 500€.184

- Slučaj kada svedok odbije da svedoči ili da odgovori na konkretno pitanje.

U praksi se može desiti da jedno lice koje je sud pozvao da svedoči u jednom

predmetu, bez razloga odbije da svedoči ili da odgovori na konkretna pitanja

koja mu se postave na ročištu. U datim slučajevima, suda treba da oceni da li

svedok ima zakonske razloge da ne svedoči i odgovori na konkretna pitanja

(član 342 i 343) i ukoliko konstatuje da su razlozi za odbijanje neopravdani,

može svedoka novčano kazniti novčanom kaznom u iznosu do 500€.

Ukoliko i pored toga svedok ponovo odbije da svedoči, sem novčane kazne,

svedoka može kazniti kaznom zatvora. Kazna zatvora traje sve dok svedok ne

prihvati da svedoči ili sve dok njegov iskaz ne postane izlišan, ali ne više od

trideset (30) dana.

Ukoliko to stranka traži, sudija odlučuje da se svedok obaveže i drugim

troškovima koji su nastupili njegovim nedolaskom i bezrazložnim odbijanjem

da svedoči. Ovi troškovi mogu obuhvatati: troškove koje je stranka načinila za

odlaganje ročišta, troškove za prinudno dovođenje svedoka itd.

Sudija može da opozove rešenje kojim je novčano ili kaznom zatvora kaznio

svedoka kada je trebalo da izmire trošak, u situaciji u kojoj: on kasnije opravda

svoje odsustvo, može ga delimično ili potpuno osloboditi od obaveze plaćanja

troškova i u slučajevima kada svedok prihvati da svedoči i tokom izdržavanja

kazne zatvora.185

Slučaj kada veštak ne podnese u propisanom roku svoju konstataciju i

mišljenje ili neopravdano ne dođe na ročište i odbije veštačenje. Kada veštak

bez nekog opravdanog razloga u roku koji je odredio sudija ne podnese svoju

konstataciju i mišljenje ili bez razloga ne dođe na ročište iako je uredno

pozvan kao i u slučaju kada bez razloga odbije veštačenje, u datim

slučajevima, predmetni sudija može veštaka kazniti novčanom kaznom u

iznosu do 1000€.

184 Ibid, str. 197.

185 Ibid, str. 197.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

133

Za razliku od svedoka, veštaku se može izreći samo novčana kazna, pošto je

veštak zamenjiv jer uobičajeno postoji više lica koja su upoznata sa stručnom

ocenom činjenica koje preovlađuju u trenutku veštačenja. Veštak se ne može

prinudno dovesti na sud niti kazniti ukoliko prekrši dužnosti koje mu je sud

odredio na osnovu zakona.186

186 Ibid, str. 198.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

134

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

135

IX. PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI

Pružanje pravne pomoći podrazumeva obavljanje procesnih radnji od strane suda

u parničnom postupku koji se odvija na nekom drugom sudu, poznatom kao

stvarni sud.

Pružanje pravne pomoći dolazi do izražaja kao unutrašnja i spoljna

(međunarodna) pomoć.

Kada govorimo o međunarodnoj pravnoj saradnji u građanskim predmetima,

uglavnom se misli na pitanja koja su povezana sa priznavanjem i izvršenjem

stranih sudskih odluka ili odluka ekvivalentnih njima.

Primenjeno na rigorozan način, načelo državnog suvereniteta isključuje

mogućnost da pravni akti neke druge države proizvode pravne posledice na

teritoriji neke druge države. Iako danas u Evropi države imaju tendenciju da

približe svoja prava,bez želje da ih objedine u jednom zasebnom pravu, 187ostvarivanje međunarodnih odnosa, potreba za obezbeđivanjem uobičajenog

ekonomskog i pravnog prometa između različitih država, otprilike isti kvalitet

pravosudnih organa, iz dana u dan sve više afirmišu poštovanje pravnih akata

donetih od strane drugih država.

Pre svega ovo pitanje pripada oblasti sudskih i arbitražnih odluka, pošto ovo jesu

i predstavljaju glavne organe koji odlučuju o pravnom pitanju privatnopravne

prirode.188 Svakako, stoji konstatacija da se značaj jednog pravila može izmeriti

samo ukoliko ga uporedimo sa drugim pravilima prava, u zavisnosti od stepena

divergencije i konvergencije koja postoji između prava.189

Iznad svega, normativni izvori procesnog prava Evropske unije (EU),

predstavljaju 3 osnivačka ugovora Evropske zajednice. Naravno ugovor EU

(Mastricht 1992), prokrčio je put za širenje jurisdikcije i na strane predmete u vezi

sa stubovima zajednice.190

Kosovo nije potpisalo nijedan bilateralan ili multilateralan sporazum sa

balkanskim ili drugim državama o pitanjima pravne saradnje u građanskim

187 Michel Fromont, “Sistemet e huaja më të mëdha të së drejtës /Najveći istrani pravni sistemi”,

Tirana , 2005, strana 7

188 Faik Brestovci, E Drejta Procedurale Civile I/Građansko procesno pravo I, Priština 2000, str.

171.

189 Michel Fromont, “Sistemet e huaja më të mëdha të së drejtës/Najveći strani pravni sistemi”,

Tirana, 2005, strana 7

190 Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino “E Drejta Procesuale Civile

Evropiane/Evropsko građansko procesno pravo” , Geer, 2010, strana 39

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

136

predmetima. Vredi napomenuti da je Uredba EU br. 1346/2000, stavila van snage

sve konvencije sklopljene između Socijalističke Federativne Republike

Jugoslavije (SFRJ) i nekolicine država članica EU, potpisnica iz tog vremena.191

Nezavisno od toga, član 145 Ustava Republike Kosovo propisuje da

“Međunarodni sporazumi i ostala akta međunarodne saradnje, koja su na snazi

na dan stupanja na snagu ovog Ustava, ostaju na snazi, do momenta kada se ti

sporazumi ili akti ponovo sklope ili kada se ponište u saglasnosti sa uslovima

istih, ili zamene novim međunarodnim sporazumima ili ostalim aktima kojima se

regulišu ista pitanja i koja su usvojena u saglasnosti sa ovim Ustavom”.

Pružanje pravne pomoći domaćem sudu. Odredba člana 283.1 ZPP

propisala je kao obavezu pitanje pružanja uzajamne pravne pomoći između

sudova. Ovo se u praksi dešava kada se tokom vođenja sudskog postupka na

primer u Osnovnom sudu u Prištini pojavi potreba da se izvedu relevantni dokazi

u vezi sa pitanjem, što može podrazumevati uviđaj nepokretnosti koja se nalazi

na području Osnovnog suda u Uroševcu. U tom slučaju, pravna pomoć predstavlja

nužan put za dobijanje ovih dokaza.

Pravna pomoć se u ovom slučaju ostvaruje na takav način da Osnovni sud u

Prištini, kao stvarni sud, imajući u vidu i načelo ekonomičnosti postupka , moli –

obraća se Osnovnom sudu u Uroševcu, na čijem području se nalazi dokaz, u ovom

slučaju nepokretnost, i traži od istog pravnu pomoć za pribavljanje ovog dokaza

direktnim uviđajem na nepokretnosti.

Sud koji je predmet molbe u ovom slučaju, sud u Uroševcu, je dužan da izvrši

radnje koje je tražio sud u Prištini i da sastavljen zapisnik oko pribavljanja ovog

dokaza, prosledi sudu u Prištini.

U praksi se dešava da se pravna pomoć ne realizuje zbog toga što sud ili drugi

organ od koga se pomoć traži, nije nadležan za isto.

Primeri iz prakse: Ukoliko Osnovni sud u Peći, traži pravnu pomoć od

Odeljenja za upravna pitanja Osnovnog suda u Prištini, za direktan uviđaj

stvari koja se nalazi na području Osnovnog suda u Prištini, u kom slučaju

ovo odeljenje neće ispuniti zahtev pružanja pravne pomoći zbog

nenadležnosti ovog odeljenja; ili

191 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, “Udhëzues për bashkëpunimin juridik

ndërkombëtar në çështje civile/Uputstvo za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim

stvarima”, strana 18

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

137

Drugi primer može biti ako Posebno veće Vrhovnog suda traži pomoć od

Osnovnog suda u Prizrenu, za direktan uviđaj stvari koji se nalazi na

području Osnovnog suda u Uroševcu. U ovom slučaju, pomoć se ne može

pružiti pošto Osnovni sud u Prizrenu nije nadležan za područje Osnovnog

suda u Uroševcu.

Nužan karakter pružanja pravne pomoći dolazi u obzir i u slučaju kada

sud kome je molba upućena nije nadležan za obavljanje radnji koje su

predmet pravne pomoći, ne vrati nazad molbu sudu koji je tražio pravnu

pomoć, već sam šalje molbu nadležnom sudu ili nekom drugom

državnom organu koji je nadležan za dato pitanje.

Treba imati u vidu da sud kome je podneta molba može vratiti molbu

sudu koji je tražio pravnu pomoć, samo u onim slučajevima kada isti (sud

kome je upućena molba) nije upoznat koji je sud nadležan ili koji je drugi

državni organ nadležan za pružanje tražene pravne pomoći.

Pružanje tražene pravne pomoći stranom sudu. Naši sudovi su dužni da pruže

pravnu pomoć i stranim sudovima, ukoliko isto propisuje međunarodni ugovor i

kada postoji resiprocitet (član 284.1 ZPP).

Glavni formalni izvor za pružanje međunarodne pravne pomoći jesu različiti

međudržavni, bilateralni ili multilateralni sporazumi. Ovi međunarodni

sporazumi sa aspekta pružanja međunarodne pravne pomoći imaju prednost u

primeni, u odnosu na domaće propise.

Iako Kosovo nije potpisnica bilateralnih ili multilateralnih sporazuma sa drugim

državama, na Kosovu i dalje važe međunarodni sporazumi koje je sklopila bivša

SFRJ. To da li će druge države primeniti međunarodne sporazume u vezi sa

međunarodnom pravnom pomoći sa Kosovom, zavisi od njihovog pristupa u vezi

sa ovim pitanjem.192

Predmet pružanja pravne pomoći može podrazumevati i dostavljanje različitih

pismena ili obavljanje procesnih radnji, što je u većini slučajeva povezano sa

prikupljanjem dokaza.

192 U Republici Kosovo i dalje se primenjuje Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima

drugih zemalja, u određenim odnosima. Ovaj zakon je objavljen u “Službenom glasniku SFRJ” br.

43/82 sa ispravkom pod br. 72/82.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

138

Zakon o sudovima predvideo je osnovni sud kao sud stvarne nadležnosti za

pružanje međunarodne pravne pomoći i za odlučivanje o prihvatljivosti odluka

stranih sudova.193

Postupak u vezi sa pružanjem međunarodne pravne pomoći. Pružanje

međunarodne pravne pomoći vrši se preko Odeljenja za međunarodnu pravnu

saradnju (OMPS) u sklopu Ministarstva pravde Republike Kosovo.

Sem toga, u slučajevima kada domaći sudovi u nekom slučaju pružanja

međunarodne pravne pomoći dovedu u pitanje ili sumnjaju da postoji uzajamnost

sa državom kojoj treba pružiti pomoć, ovaj organ treba da obavesti sud da li

reciprocitet postoji ili ne.

Postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u građanskim predmetima još

uvek nije uređen posebnim zakonom već administrativnim uputstvom. Ovo

uputstvo opisuje postupke za pružanje međunarodne, pravne pomoći u

građanskim predmetima i obezbeđuje dalje smernice u vezi sa međunarodnom

pravnom pomoći koju Republika Kosovo pruža nekoj drugoj državi i

međunarodnom pravnom pomoći koju Republika Kosovo prima od drugih stranih

država.194

U slučaju da strani sud traži od suda u našoj zemlji da obavi određenu radnju, koja

je predmet pravne pomoći, na određeni način, iako ova radnja možda nije

propisana našim zakonom, sud naše zemlje može obaviti ovu radnju, međutim

pod uslovom da ova radnja nije u suprotnosti sa pravnim poretkom naše zemlje.195

Pet koraka koje preduzima Odeljenje za međunarodnu pravnu saradnju pri

razmatranju molbi stranih država jesu:

a) Prijem zamolnice.

b) Razmatranje zamolnice (razmatranje zamolnice podrazumeva potvrđivanje

postojanja uzajamnosti, potvrđujem da je, sem ukoliko zakon ne propisuje

drukčije, strana zamolnica poslata diplomatskim putem a pismena koja su joj

priložena su izrađena na jeziku u službenoj upotrebi na sudu ili je priložen

njihov prevod overen na sudu).196

c) Odluka da se zamolnica uputi dotičnom sudu ili drugoj nadležnoj instituciji;

193Videti član 11 Zakona o sudovima

194Ibid, član 1.

195 Muharrem Shala, Albert Zogaj, Valon Totaj & Zenel Leku, Doracaku i Gjyqtarëve për

Procedurën Kontestimore /Priručnik za sudije za parnični postupak, Priština 2015, str. 191.

196 Član 286 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

139

d) Prijem odgovora suda ili druge nadležne institucije (u slučajevima kada

odgovor nedostaje, formalnom koordinacijom između suda i neke druge

nadležne institucije, kako bi se sagledalo da li odgovor može da se preinači,

kako bi se dopunila načela iz Administrativnog uputstva, Zakona o parničnom

postupku i drugih relevantnih zakona).

e) Prosleđivanje odgovora organu koji je podneo zahtev

Delovanje u slučajevima kada je zamolnica strane države za dobijanje

pravne pomoći u suprotnosti sa pravnim poretkom naše zemlje. Sudovi u

našoj zemlji mogu pružiti pravnu pomoć na način na koji je to tražio strani sud i

strani zakon (lex fori suda koji traži pravnu pomoć), ali samo ukoliko isto nije u

suprotnosti sa pravnim poretkom naše zemlje. Shodno tome, npr. ukoliko je strani

sud tražio da se stranka ispita pod zakletvom da je rekla istinu (iako ZPP to ne

propisuje), ne postoji prepreka da naš sud deluje shodno tome.

Sud naše zemlje neće postupati po zamolnici stranog suda ukoliko bi se time

ugrozili suverenitet i bezbednost naše zemlje. Npr. zamolnica stranog suda u kojoj

se traži da se ispita svedok u vezi sa činjenicama koje predstavljaju poslovnu,

službenu ili vojnu tajnu. Kada bi izvršenje zahteva ugrozilo suverenitet,

bezbednost, javni poredak ili druge suštinske interese Kosova.

U slučaju da se od suda kome je podneta zamolnica traži da preduzme neku od

gorenavedenih radnji, sud kome je podneta molba proslediće molbu prevashodno

Vrhovnom sudu koji će doneti konačnu odluku o ovom pitanju.

Zamolnice domaćeg suda upućene stranim sudovima. U slučaju da

međunarodni ugovor ne propisuje oblik i način delovanja, naš sud se obraća

stranom sudu, diplomatskim putem, podnošenjem zamolnice i drugih priloženih

pismena, na jeziku države kojoj je zamolnica upućena ili prilaganjem overenog

prevoda na tom jeziku.

I ovde se zahtev za dobijanje međunarodne pravne pomoći našeg suda u načelu

upućuje Ministarstvu pravde Republike Kosovo, odnosno Odeljenju za

međunarodnu pravnu saradnju, kao nadležnom organu za razmatranje zamolnica

sa Kosova. I u ovom slučaju, ovaj organ preduzima 5 koraka predstavljenih za

slučajeve kada se zamolnica upućuje stranoj državi.

Dakle, u načelu se dostava vrši diplomatskim putem, međutim postoje i izuzeci u

skladu sa članom 2 (01) Administrativnog uputstva br. 01-1265, iz 2009. godine,

prema kome se međunarodna pravna pomoć može zahtevati kada se ovlasti nekim

međunarodnim sporazumom a drugi izuzetak povezan je sa građanskim i

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

140

privrednim predmetima koji se tretiraju unutar teritorije Sjedinjenih Američkih

Država.197

197 Muharrem Shala, Albert Zogaj, Valon Totaj & Zenel Leku, Doracaku i Gjyqtarëve për

Procedurën Kontestimore/Priručnik za sudije za parnični postupak Priština 2015, str. 193.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

141

X. ROČIŠTA I ROKOVI

Ročišta

Ročište predstavlja termin koji je sud odredio a koji služi zajedničkom

sastajanju suda sa strankama i drugim subjektima, oko preduzimanja parničnih

radnji.

U zavisnosti od aktivnosti koje bi trebalo obaviti na ročištu, razlikujemo:

pripremno ročište;

ročište za glavnu raspravu;

ročite za razmatranje predloga za vraćanje u pređašnje stanje;

ročište za prikupljanje dokaza;

Način zakazivanja sudskog ročišta. Sud konkluzivnim (koji se podrazumeva –

neformalan) rešenjem određuje ročište kad je to zakonom propisano ili kada to

iziskuju potrebe postupka.

Sud o ročištu obaveštava stranke i druge učesnike u postupku pozivom i

upozorenjem o zakonskim posledicama izostanka sa ročišta.

U slučajevima kada se stranci zajedno sa pozivom dostavi i podnesak koji je dao

povod za određivanje ročišta, u pozivu se naznačuje mesto, prostorija i vreme

održavanja ročišta.

Sa druge strane, u slučajevima kada se stranci uz poziv ne dostavi i podnesak, u

pozivu se navode stranke, predmet spora kao i radnja koja će da se preduzme na

ročištu.

U slučajevima kada se stranka pojavi na ročištu nakon početka istog, ona ne može

tražiti ponavljanje parničnih radnji preduzetih u njenom izostanku.198

Mesto održavanja ročišta. Ročište se po pravilu održava u sudskoj zgradi ali

postoje slučajevi kada sud može odlučiti da se ročište održi na nekom drugom

mestu, ne u zgradi suda, ukoliko to sud nađe za shodno, a što olakšava pristup

bilo koje stranke ili štedi vreme, napore i troškove parničnog postupka.

Primeri iz prakse: Ukoliko sud smatra opravdanim, može održati ročište

na nekom drugom mestu van zgrade suda: Npr. ukoliko Osnovni sud u

Peći – Ogranak u Istoku, ima predmet u kome se svi tužioci i svi tuženi

nalaze na odsluženju kazne zatvora u zatvoru u Dubravi, Istok, sud može

198 Muharrem Shala, Albert Zogaj, Valon Totaj & Zenel Leku, Doracaku i Gjyqtarëve për

Procedurën Kontestimore/Priručnik za sudije za parnični postupak, Priština2015, str. 87.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

142

odlučiti da ročište održi u zgradi zatvora, pošto je mnogo ekonomičnije

održati ročište u zgradi zatvora neko dovesti sve stranke u zgradu suda,

kada znamo da zatvorenici moraju da se prevoze pod strogim merama

bezbednosti; ili

Drugi primer može biti ukoliko je Osnovni sud u Prištini odlučio da

sasluša u svojstvu svedoka tri lica, koja se nalaze u univerzitetskom

kKliničko-bolničkom centru Kosova u Prištini, usled mnogobrojnih

lomova njihovih ekstremiteta. U tom slučaju, sud ih može saslušati u

Kliničko-bolničkom centru Kosova u Prištini, pošto prevoz ovih lica do

sudske zgrade može biti otežan.

O održavanju ročišta van sudske zgrade donosi se rešenje protiv koga nije

dozvoljena žalba.

Rokovi

Rokovi predstavljaju vremenska ograničenja u sklopu kojih određene parnične

radnje treba ili mogu da se obave.

Rokovi se propisuju zakonom međutim, može ih odrediti i sud u zavisnosti od

konkretnih okolnosti predmeta.

Sud ne može da produži zakonske rokove, a zakonski rokovi mogu se produžiti

na predlog zainteresovanog lica.

Protiv rešenja kojim se prihvata ili odbacuje predlog za produžavanje sudskog

roka nije dozvoljena posebna žalba.

Računanje roka. Rokovi se računaju na dane, mesece i godine.

Ukoliko se rok određuje u danima, iz računanja se isključuje dan početka

događaja ili vreme od koga rok treba da počne da se računa, tako da se za početak

roka uzima prvi naredni dan.

Rok određen u mesecima ili godinama završava se onog dana u poslednjem

mesecu koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio.

Kada ovakav dan ne pada u poslednjem mesecu, rok ističe poslednjeg dana u

datom mesecu.

Kada poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili neki drugi dan

kada sud ne radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana.199

199 U svakom slučaju kada poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili neki drugi

dan kada sud ne radi, rok ističe protekom prvog narednog radnog dana nakon praznika, nedelje ili

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

143

Vraćanje u pređašnje stanje. Ako stranka propusti ročište ili rok za

preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo da kasnije

preduzme radnje u vezi sa rokom, sud će toj stranci na njen predlog, da dozvoli

da naknadno izvrši tu radnju, ukoliko konstatuje da postoje opravdani razlozi za

propuštanje.200

Predlog za vraćanje u pređašnje stanje podnosi se sudu, kod koga je trebalo da se

izvrši propuštena radnja.

Kada sud dozvoli vraćanje u pređašnje stanje, parnični postupak se vraća u stanje

u kome se nalazio pre propuštanja i poništava sve odluke koje je sud doneo zbog

propuštanja.201

Rok za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje. Predlog mora da

se podnese u roku od sedam (7) dana, računajući od dana kada je prestao razlog

koji je prouzrokovao propuštanje, nakon čega se rok računa od dana kada je

stranka saznala za propuštanje, a nakon proteka 60 dana od dana propuštanja, ne

može da se traži vraćanje u pređašnje stanje.

U slučajevima kada se vraćanje u pređašnje stanje traži zbog propuštanja roka za

obavljanje parničnih radnji, predlagač je dužan da predlogu priloži propuštenu

radnju.

Primeri iz prakse: Ukoliko je stranka koja je nezadovoljna presudom ili

rešenjem suda, protiv koga je dozvoljena žalba, propustila žalbeni rok,

stranka zajedno sa zahtevom za vraćanje u pređanje stanje treba da

podnese i žalbu protiv odluke suda kojom je nezadovoljna. Dakle, u ovom

slučaju, ukoliko sud dozvoli vraćanje u pređašnje stanje, žalba uložena

zajedno sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje (koja je zapravo

podneta nakon redovnog roka) smatra se blagovremenom a predmet se

dostavlja drugostepenom sudu na razmatranje.

Sud neće dozvoliti vraćanje u pređašnje stanje ukoliko predlagač nije

blagovremeno podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje kao i u slučaju kada

se nije pojavio na zakazanom ročištu za razmatranje predloga za vraćanje u

pređašnje stanje.

dana kada sud ne radi. I kada poslednji dan roka pada na subotu, rok ističe prvog radnog dana nakon

odmora, pošto sud ne radi subotom, iako ZPP eksplicitno navodi samo nedelju kao neradni dan.

200 Član 129 stav 1 ZPP.

201 Član 129 stav 2 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

144

Predlog podnet po isteku roka ili nedopušten predlog za vraćanje u pređašnje

stanje, sud odbacuje rešenjem.

Iz prakse: Kada sud odbaci kao neblagovremen predlog za vraćanje u

pređašnje stanje, onda je protiv rešenja kojim se odbacuje predlog za

vraćanje u pređašnje stanje, dozvoljeno izjavljivanje posebne žalbe.

Da bi odlučio u vezi sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje, sud zakazuje

ročište samo kada to izričito predloži stranka. Međutim, i pored predloga stranke,

sud ne zakazuje ročište da odluči u vezi sa predlogom ukoliko su činjenice na

kojima je zasnovan predlog za vraćanje u pređašnje stanje opštepoznate. Sud

deluje na isti način i kada su činjenice, na kojima se zasniva predlog jasno

neopravdane, ali i kada sud raspolaže dovoljnim dokazima u predmetnom spisu

da donese odluku po predlogu o vraćanju u pređašnje stanje.

Kada sud usvoji predlog za vraćanje u pređašnje stanje, parnični postupak se

vraća u stanje u kome se nalazio pre propuštanja i poništava sve odluke koje je

sud doneo zbog propuštanja.

Primeri iz prakse: Ukoliko je sud doneo presudu zbog izostanka tuženog

i po predlogu tuženog za vraćanje u pređašnje stanje, sud odluči da

dozvoli predlog, sud će poništiti presudu zbog izostanka i vratiće

postupak u stanje u kome je bio pre donošenja presude zbog izostanka.

Dakle, u ovom slučaju se poništava presuda zbog izostanka a sud ponovo

zakazuje ročište na koje će uredno pozvati stranke u postupku; ili

Npr. ukoliko je tužilac primio rešenje suda o dopuni tužbe, uz obavezu

da u roku od 3 (tri) dana potpiše nepotpisanu tužbu, ali isti ne uspe da

dostavi podnesak za dopunu tužbe u roku od 3 (tri) dana, time što 5

(petog) dana podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje, zajedno sa

podneskom za dopunu tužbe, na osnovu čega sud, ukoliko dozvoli

vraćanje u pređašnje stanje, tužbu smatra neblagovremenom.

Ukoliko se ne ispune uslovi za vraćanje u pređašnje stanje, sud rešenjem

odbacuje predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Protiv rešenja kojim se usvaja ili odbija predlog za vraćanje u pređašnje

stanje, nije dozvoljena posebna žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

145

Da li je dozvoljena žalba protiv rešenja kojim se odlučuje o predlogu za

vraćanje u pređašnje stanje?

Žalba je dozvoljena samo u slučaju kada sud odbije predlog za vraćanje u

pređašnje stanje, zbog toga što je doneo presudu zbog izostanka tužene stranke

sa sudskog ročišta.

Iz sudske prakse: U sudskoj praksi, ne postoji “lista” uzroka ili okolnosti

koje u načelu opravdavaju vraćanje u pređašnje stanje, već predmetni

sudija procenjuje zasebno uzroke/okolnosti u svakom konkretnom

predmetu. Nezavisno od navedenog, sudska praksa je izgradila standard

uzroka/okolnosti koji se podrazumeva a koji opravdavaju dozvoljavanje

vraćanja u pređašnje stanje a u vezi sa tim i uzroke/okolnosti koji ne

opravdavaju dozvoljavanje vraćanja u pređašnje stanje. Uobičajene

okolnosti na primer, mogu podrazumevati sledeće:

Ukoliko jedna od stranaka u postupku krene na sud zato što ima ročište,

međutim putem ima saobraćajnu nezgodu i zbog toga ne stigne na

sudsko ročište. Pod pretpostavkom da ova stranka podnese predlog za

vraćanje u pređašnje stanje uz relevantne dokaze (kao što je izveštaj o

nesreći itd) zasigurno da će sud uzeti u razmatranje ovaj predlog i

predočeni razlozi će opravdavati vraćanje u pređašnje stanje, ili

Ukoliko jedna od stranaka nije uspela da učestvuje na sudskom ročištu ili

da obavi bilo kakve radnje u smislu rokova (npr. da sastavi tužbu, da uloži

žalbu itd.) pošto se poslednjeg dana zakonskog roka razbolela i poslata

je na zdravstveno lečenje u bolnicu, zasigurno da će ako se predlogu za

vraćanje u pređašnje stanje prilože dokazi koji dokazuju da je stranka iz

zdravstvenih razloga bila sprečena da preduzme određene radnje, biti

priznat na sudu i da će se dozvoliti vraćanje u pređašnje stanje.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

146

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

147

XI. PRIPREMNO ROČIŠTE

U skladu sa Zakonom o parničnom postupku, pripremno ročište, koje čini suštinu

pripremne faze jednog imovinskopravnog spora, ima tri glavne komponente.

Prvo, ovo ročište je predviđeno tako da pruži mogućnost sudiji da na metodičan

način proceni da li su stranke u postupku spremne da predoče relevantne i

prihvatljive dokaze na ročištu za glavnu raspravu u predmetu, u svojim

nastojanjima da potkrepe svoj zahtev u tužbi i argumente koji govore u prilog

suprotnom, čime bi se na sporno pitanje pružilo konačno rešenje. Ukoliko jedna

ili obe stranke nisu spremne, ili u slučaju da postoje druge poteškoće da se suđenje

održi efikasno i blagovremeno, sudija preduzima sudske radnje da ispravi nastalu

situaciju ili da prevaziđe druge poteškoće koje su se pojavile tokom samog

postupka. Tužilac ima mogućnost da povuče svoju tužbu usled problema sa

predmetom, međutim on je isto tako u mogućnosti da je podnese u kasnijoj fazi,

nakon što reši nastale probleme.

Drugo, ukoliko ovo nije bilo moguće pre ove faze sudskog postupka, sudija može

da odluči o tome da li je nadležan da sudi u datom predmetu (na primer, mesna ili

stvarna nenadležnost bi sprečila sud da sudi u datom predmetu), ili da li postoje

druge zakonske prepreke za dalje procesuiranje ovog predmeta (na primer, usled

važećeg ugovora za rešavanje stvari arbitražom, ili usled litispendencije, ili usled

res judicata, ili isteka roka (ili zastarevanja). Ukoliko se primeni bilo koji od ovih

faktora, sudija može odlučiti da zaključi predmet.

Treće, ovo ročište je predviđeno kao mogućnost na raspolaganju sudije da utvrdi

da li se može postići alternativno rešenje ovog spora, bilo putem sudskog

poravnanja ili sudskim postupkom posredovanja, izbegavajući samim tim

suđenje. Često, učešće na pripremnom ročištu bi pomoglo strankama da procene

prednosti i nedostatke argumenata i kontra argumenata iznetih protiv njih kao i

trošak i moguće finansijske posledice koje mogu da nastupe usled izgubljene

tužbe, što utiče na to da se stranke podstaknu da poravnanje. Takođe postoji

mogućnost da su stranke povele nezavisne razgovore za potrebe poravnanja, koji

su zaključeni tokom ročišta, dozvoljavajući time sudiji da donese rešenje kojim

će odbaciti tužbu usled postignutog sporazuma.

Kada sudija vodi pripremno ročište pažljivo, pitanje se rešava u najboljem

interesu stranaka ili će stranke biti spremne da predstave relevantne i prihvatljive

dokaze za suđenje, podnete u njihovom pravnom svojstvu, ili će tužilac odustati

od tužbe (ne prejudicirajući da li će kasnije ponovo uložiti tužbu ili ne) usled

problema utvrđenih na ovom ročištu, ili će sudija odbaciti tužbu usled

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

148

nenadležnosti ili usled drugih pravnih prepreka za dalje procesuiranje datog

predmeta.

Zahtev za održavanje pripremnog ročišta i izuzeci. Sem u par ograničenih

okolnosti, kada održavanje pripremnog ročišta ne bi bilo produktivno sa aspekta

troškova sudskih resursa, Zakon o parničnom postupku prepoznaje vrednost

zahteva za održavanje i učešće stranaka na pripremnom ročištu.

Odvajanje sudskog postupka na dva sudska ročišta, pripremno i glavnu raspravu,

uglavnom je povezano sa aspektom ekonomičnosti i u funkciji je načela

ekonomičnosti suđenja . Svakako, u ovoj fazi postupka, sud je aktivan u značenju

prethodne provere urednosti tužbe i pripreme ročišta za glavnu raspravu o

predmetu.

Vremenski standardi održavanja pripremnog ročišta. Sudija, po pravilu

održava pripremno ročište najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je sudu

dospeo odgovor na tužbu tuženog202—ili, u slučajevima kada tuženi nije dostavio

odgovor na tužbu, u roku od 30 dana od isteka zakonskog roka u kome je tuženi

dužan da podnese svoj odgovor na tužbu.203

Izuzeci od obaveze sazivanja pripremnog ročišta. Pripremno ročište je

obavezno, sem 204 kada:

- Nesporne činjenice. Nakon razmatranja tužbe i odgovora na tužbu, kada

sudija konstatuje da među strankama nema spora sa stanovišta činjenica,

on/ona može rešiti dato pitanje na osnovu dokaza koje su stranke predočile.

- Prost spor. Sudija konstatuje da spor nije složen i da se suđenje može održati

efikasno i bez pripremnog ročišta. Ukoliko sudija konstatuje da nije potrebno

održati pripremno ročište, on/ona obavlja veliki broj pripremnih radnji na

početku ročište za glavnu raspravu u predmetu. Na primer, ako pripremno

ročište nije održano, ponovo se organizuje postupak za glavnu raspravu o

202Član 400.4 (određuje da, se po pravilu, pripremno ročište održava najkasnije u roku od 30 dana

od dana kada je sudu dospeo odgovor tuženog na tužbu); Član 400.1 (propisuje da po dospeću

odgovora na tužbu, sud saziva pripremno ročište); član 395.1 (propisuje da nakon što mu se dostavi

tužba sa svom propratnom dokumentacijom, tuženi je u obavezi sa odgovori na tužbu u roku od 15

dana). 203Član 400.2 (propisuje da u slučaju da tuženi ne dostavi odgovor na tužbu, sud saziva pripremno

ročište po isteku roka za podnošenje odgovora na tužbu). 204Član 401 (propisuje da je pripremno ročište obavezno, sem u slučajevima u kojima sud konstatuje

da među strankama nema spornih činjenica ili kada spor nije složen).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

149

predmetu.205 Bez obzira na isto, sudija može izmeniti redosled procesnih

radnji.206

Sazivanje pripremnog ročišta

Određivanje pripremnog ročišta i obaveštavanje stranaka

Sudija saziva pripremno ročište, u skladu sa postupkom propisanim Zakonom:

- Pozivanje stranaka. Sudija je u obavezi da obavesti stranke pozivom o

održavanju pripremnog ročišta, najmanje sedam dana pre dana njegovog

održavanja.207

- Obaveštavanje stranke o posledicama nedolaska na ročište. Sudija u pozivu

obaveštava stranke o posledicama izostanka sa pripremnog ročišta.208

- Uputstva strankama da predoče sve informacije i dokaze koji se razmatraju

na ročištu. Sudija treba da usmeri stranke da na pripremno ročište podnesu

sve informacije i dokaze u vezi sa njihovim zahtevima i protivnim

navodima.209 Po pravilu, pripremno ročište predstavlja poslednju fazu do koje

stranke mogu preduzeti neke procesne radnje, konkretno:

- pribaviti nove činjenice i predložiti nove dokaze;

- preinačiti tužbeni zahtev;

- podneti protivtužbu, ili

- se novi tužilac može pridružiti sporu ili se tužba može proširiti na još jednog

tuženog.

Najkasnije na pripremnom ročištu ili do početka glavne rasprave, kada pripremno

ročište još uvek nije zakazano, sud može odlučiti da:

spoji nekoliko sporova u zajednički postupak, ili

da izdvoji, za posebno razmatranje, neki zahtev u vezi sa jedinstvenom

tužbom.

205Član 425.1 ZPP određuje način organizacije glavne rasprave, u slučajevima u kojima nije održano

pripremno ročište. 206Član 425.2 ZPP, propisuje da sudija ima pravo da reorganizuje ročište za glavnu raspravu u

predmetu u slučajevima u kojima pre toga nije održano pripremno ročište. 207Član 402.1 ZPP, propisuje da sudija treba da uruči pozive za pripremno ročište najmanje sedam

dana pre dana njegovog održavanja. 208 Član 402.1 ZPP, propisuje da je sudija u obavezi da obavesti stranke o posledicama nedolaska

na pripremno ročište i da treba da ponesu sa sobom na pripremno ročište sve podatke i dokaze koji

potkrepljuju njihove zahteve i prigovore. 209 Član 402.1 ZPP, propisuje da je sudija u obavezi da obavesti stranke o posledicama nedolaska

na pripremno ročište i da treba da ponesu sa sobom na pripremno ročište sve podatke i dokaze koji

potkrepljuju njihove zahteve i prigovore.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

150

Odlaganje i nastavak pripremnog ročišta. Sudije mogu odložiti ili nastaviti

pripremna ročišta u okolnostima koje slede u nastavku:

- Primena zakonskih odredbi u vezi sa odlaganjem i nastavljanjem

pripremnog ročišta. Zakonske odredbe koje uređuju odlaganje i nastavak

ročišta za glavnu raspravu, shodno se primenjuju i kada se radi o pripremnom

ročištu.210

- Sudsko ovlašćenje za odlaganje ročišta. Sudije mogu odložiti pripremno

ročište i pre nego što počne, ukoliko konstatuju da nisu ispunjeni zakonski

uslovi za njegovo održavanje ili da se traženi dokazi ne mogu predočiti do

početka ročišta.211 Sudije su dužne da najkasnije u roku od sedam dana pre

početka ročišta, obaveste stranke o odlaganju pripremnog ročišta.212

- Predlozi stranaka za odlaganje ročišta. Sudije, na predlog stranaka, mogu

odložiti pripremno ročište samo iz ova dva razloga: (1) ukoliko se, bez krivice

stranke koja predloži odlaganje ročišta, ne može pribaviti neki značajan

dokaz, i (2) ukoliko obe stranke zajednički predlože odlaganje ročišta sa

ciljem da postignu sudsko poravnanje,213 međutim, stranka može predložiti

odlaganje ročišta, samo iz istog razloga.214

- Obaveštenje o odlaganju. U slučaju da se odloži već započeto pripremno

ročište, sudija treba da obavesti prisutne o vremenu i mestu održavanja novog

ročišta.215

- Nema obavezu obaveštavanja stranaka koje su uredno pozvane ali su

izostale sa ročišta. Sudije nisu u obavezi da o mestu i vremenu održavanja

210Član 443 ZPP, propisuje da se zastupnike odredbe o odlaganju i nastavljanju ročišta primenjuju

shodno i na pripremna ročišta, u skladu sa članovima 437-442. 211Član 437.1 ZPP. propisuje da sudije mogu odložiti pripremno ročište i pre nego što počne,

ukoliko konstatuju da nisu ispunjeni zakonski uslovi za njegovo održavanje ili da se traženi dokazi

ne mogu predočiti do početka ročišta. 212Članovi 437.2, 437.3 ZPP propisuju da su sudije dužne da najkasnije u roku od sedam dana pre

početka ročišta, obaveste stranke o odlaganju istog. 213Član 438.1 ZPP, propisuje da sudije, na predlog stranaka, mogu odložiti pripremno ročište samo

iz ova dva razloga: (1) ukoliko se, bez krivice stranke koja predloži odlaganje ročišta, ne može

pribaviti neki značajan dokaz, i (2) ukoliko obe stranke zajednički predlože odlaganje ročišta sa

ciljem da postignu sudsko poravnanje. 214Član 438.2 ZPP, propisuje da stranka (stranke) mogu predložiti odlaganje ročišta samo jednom

iz istog razloga. 215Član 438.3 ZPP, propisuje da u slučaju da se odloži već započeto pripremno ročište, sudija treba

da obavesti prisutne o vremenu i mestu održavanja novog ročišta.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

151

novog ročišta obaveste stranku koja je izostala sa odloženog ročišta uprkos

urednom pozivu.216

- Zabranjeno je odlaganje ročišta na neodređeno vreme. Pripremno ročište se

ne može odložiti na neodređeno vreme,217 i ne može se odložiti na više od 30

dana (sem slučajeva propisanih zakonom), 218 a sudije treba da obaveste

predsednika suda o svakom odlaganju ročišta, i da istovremeno vode

evidenciju o odloženim ročištima.219

- Produžetak nezavršenog ročišta. Započeto pripremno ročište koje ne može

da se zaključi u istom danu, zakazuje se za naredni radni dan.220

Jasno je da Zakon o parničnom postupku propisuje da pripremna ročišta treba da

se održe onako kako su zakazana i treba da se odlože samo kada je isto apsolutno

nužno. Drugim rečima, odlaganja treba obeshrabriti, a pripremna ročišta koja ne

mogu da se zaključe u istom danu treba nastaviti samo narednog radnog dana,

kako bi se obezbedila efikasnost, a procesuiranje predmeta nastavilo dalje.

Održavanje pripremnog ročišta. Imajući u vidu da je uloga pripremnog ročišta

višestruka i njegova je namena da obezbedi efikasno suđenje, sudija vodi

pripremno ročište poštujući uglavnom sledeći redosled:

Rešenje kada stranka ne dođe na pripremno ročište. Naravno, sudija obraća

pažnju na prava stranke koja je izostala sa ročišta, prilikom odlučivanja u vezi sa

posledicama izostanka sa ročišta. Međutim, nužno je odlučno delovati u

slučajevima kada stranka koja je uredno pozvana pozivom koji navodi vreme,

datum i mesto održavanja ročišta ne dođe na isto. Sudija je ovlašćen da preduzme

određene radnje u slučajevima kada stranka izostane sa pripremnog ročišta, što

može činiti pravnu osnovu za odlučivanje o predmetu iz procesnih (nemeritornih)

razloga:

216Član 438.4 ZPP, propisuje da sudije nisu u obavezi da o mestu i vremenu održavanja novog

ročišta obaveste stranku koja je izostala sa odloženog ročišta uprkos urednom pozivu. 217Član 441.1 ZPP, propisuje da se pripremno ročište ne može odlagati na neodređeno. 218Član 441.2 ZPP-a, propisuje da se ročište ne može odložiti na više od 30 dana (sem slučajeva

propisanih zakonom). 219Član 441.3 ZPP, propisuje da su sudije u obavezi da obaveste predsednika suda o svakom

odlaganju ročište a isti je dužan da vodi evidenciju o odlaganju ročišta. 220 Član 442 ZPP, propisuje da započeto pripremno ročište koje ne može da se zaključi u istom

danu, zakazuje se za naredni radni dan.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

152

- Izostanak tužioca. Ako tužilac ne dođe na pripremno ročište, a uredno je

pozvan, sudija smatra da je tužba povučena, sem kada tuženi zahteva da se

spor reši na ročištu.221

- Izostanak tuženog

Ukoliko tuženi koji je uredno pozvan ne dođe na pripremno ročište, sudija

pristupa održavanju ročišta u njegovom odsustvu.222

Ukoliko tuženi ne dođe na pripremno ročište iako je uredno pozvan i ne

opravda svoj izostanak i ne ospori tužbeni zahtev, sudija može doneti presudu

zbog propuštanja u korist tužioca, ukoliko je tužbeni zahtev dovoljno

potkrepljen činjenicama koje je tužilac predočio.223 Međutim, sudija ne može

da donese presudu zbog propuštanja, ukoliko konstatuje da bi bila u

suprotnosti sa pravnim poretkom, pravnim odredbama ili javnim moralom.224

Ukoliko tuženi propusti pripremno ročište a sudija konstatuje da tužiočev

zahtev nije potkrepljen dokazima i tužilac nije pružio dovoljnu osnovu, sudija

mora da odbije tužbeni zahtev.225

Određivanje stavova stranaka. Za tužioca i tuženog je važno da shodno

objašnjenjima sudije za prethodni postupak, opišu svoje stavove u vezi sa

zahtevima i odgovorima na tužbu, a ovom prilikom će strankama koristiti

priprema za suđenje, za postizanje pravičnog rešenja spora i na osnovu analize

troška i koristi.

- Osnovi za tužbu tužioca. Na samom početku pripremnog ročišta, sudija traži

od tužioca da objasni osnov svog tužbenog zahteva.

- Osnovi za odgovor na tužbu. Nakon što tužilac objasni osnove svog tužbenog

zahteva, sudija poziva tuženog da objasni osnov svog odgovora na tužbu.226

221Član 409.1 ZPP, propisuje da ako tužilac ne dođe na pripremno ročište, a uredno je pozvan, sudija

smatra da je tužba povučena, sem kada tuženi zahteva da se spor reši na ročištu. 222Član 409.2 ZPP, propisuje da ukoliko tuženi koji je uredno pozvan ne dođe na pripremno ročište,

sudija pristupa održavanju ročišta u njegovom odsustvu. 223Član 151.1 ZPP, propisuje da ukoliko tuženi ne dođe na pripremno ročište iako je uredno pozvan

i ne opravda svoj izostanak i ne ospori tužbeni zahtev, sudija može doneti presudu zbog propuštanja

u korist tužioca, ukoliko je tužbeni zahtev dovoljno potkrepljen činjenicama koje je tužilac predočio. 224Član 151.2 ZPP, propisuje da sudija ne može da donese presudu zbog propuštanja, ukoliko

konstatuje da bi bila u suprotnosti sa pravnim poretkom, pravnim odredbama ili javnim moralom,

shodno članu 3,3. 225Član 151.4 ZPP, propisuje da ukoliko tuženi propusti pripremno ročište a sudija konstatuje da

tužiočev zahtev nije potkrepljen dokazima i tužilac nije pružio dovoljnu osnovu, sudija mora da

odbije tužbeni zahtev. 226Član 403.1 ZPP, propisuje da tuženi treba da objasni osnove svog odgovora u tužbi).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

153

- Objašnjenja koja sud traži od stranaka. Kada to potreba nalaže, sudija

postavlja pitanja tužiocu i tuženom, kako bi pojasnili svoje stavove.227

- Podnošenje informacija i dokaza. Od stranaka se očekuje da predstave ili

predlože sve informacije koje potkrepljuju ili osporavaju njihov zahtev.

Međutim, sudije su ovlašćene da strankama dozvole da tokom glavne

rasprave predoče nove činjenice i predlože nove dokaze, kada konstatuju da

je bilo okolnosti koje su sprečile stranke da ih predoče, odnosno da ih

prvobitno predlože na pripremnom ročištu.228

Naravno, vrsta i obim podnesaka stranke ili predloga za izvođenje dokaza na

pripremnom ročištu, zavisi od pravne osnove tužbenog zahteva.

Identifikovanje, procena i prekoračivanje prepreka za donošenje pravične

odluke na glavnoj raspravi o predmetu. Glavni je cilj pripremnog ročišta da

identifikuje, proceni i premosti prepreke za pravično rešavanje spora na glavnoj

raspravi. S tim u vezi, tokom ovih rasprava, sudija poklanja posebnu pažnju – i

preduzima radnje za izbegavanje ovih problema.

- Identifikovanje prepreka. Nakon što tužilac iznese svoje navode i nakon što

tuženi odgovori na tužbu i iznesu svoje stavove u vezi sa tužbom i/ili

odgovorom na tužbu, sudija razmatra da li postoje prepreke za dalje

procesuiranje predmeta i konstatuje da li ima potrebe da se prikupe dokazi za

njihovo prevazilaženje.229 Ukoliko se stranka ne slaže sa odlukom suda o

tome da li jedno pitanje predstavlja prepreku za procesuiranje datog

predmeta, sud donosi odluku o prigovoru, zajedno sa odlukom o glavnoj

stvari).230

- Prevazilaženje prepreka. Sudija, sam ili na zahtev stranke, preduzima mere

za prevazilaženje prepreka pri odlučivanju o jednom predmetu, koje slede:

(1) tužba je nerazumljiva ili nepotpuna; (2) nedostaci u vezi sa parničnom

sposobnošću tužioca ili tuženog, ili (3) postoje sumnje u vezi sa zakonitošću

227Član 403.2 ZPP, propisuje da kada to potreba nalaže, na pripremnom ročištu sudija postavlja

pitanja tužiocu i tuženom, kako bi pojasnili svoje stavove. 228Član 428.2 ZPP, propisuje da su sudije ovlašćene da strankama dozvole da tokom glavne rasprave

predoče nove činjenice i predlože nove dokaze, kada konstatuju da je bilo okolnosti koje su sprečile

stranke da ih predoče, odnosno sa ih prvobitno predlože na pripremnom ročištu. 229 Član 404.1 ZPP, propisuje da nakon što tužilac iznese svoje navode i nakon što tuženi odgovori

na tužbu i iznesu njihove stavove u vezi sa tužbom i/ili odgovorom na tužbu, sudija razmatra da li

postoje prepreke za dalje procesuiranje predmeta i konstatuje da li ima potrebe da se prikupe dokazi

za njihovo prevazilaženje. 230Član 404.3 ZPP, propisuje da sud donosi odluku o prigovoru zajedno sa odlukom o glavnoj stvari

kada se stranka ne slaže sa odlukom suda o tome da li određeno pitanje predstavlja prepreku za dalji

tok predmeta.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

154

punomoćja koje je stranka dala.231 Da bi otklonio ove nedostatke, sud može

preduzeti neophodne mere propisane članovima 79 i 102 ZPP.232

Ukoliko sud ne usvoji prigovor stranke koji navodi da postoji neka od smetnji

da se predmet dalje procesuira, on odluku o prigovoru donosi zajedno sa

odlukom o glavnoj stvari, izuzev prigovora na mesnu nadležnost, u kom

slučaju se ročište mora odmah prekinuti.233

Odbacivanje tužbe na pripremnom ročištu. Na ovom ročištu, po dobijanju

prigovora stranke ili po službenoj dužnosti, sud odlučuje o pitanjima iz člana 391

ZPP, odnosno rešenjem odbacuje tužbu tužioca kao nedopuštenu, ukoliko

konstatuje da:

- stvar koja je pokrenuta tužbom nije u nadležnosti suda;

- su stranke sklopile ugovor o rešavanju njihovog spora arbitražom;

- u stvari pokrenutoj tužbom postoji litispendencija;

- se radi o presuđenoj stvari (res iudicata);

- je za predmet spora postignuto sudsko poravnanje;

- je tužilac na sudu odustao od tužbenog zahteva;

- ne postoji pravni interes tužioca za tužbu potvrđivanja;

- je tužba podneta nakon isteka roka, ukoliko je posebnim odredbama

predviđen rok za njeno podnošenje; ili

- tužilac u roku koji je propisao sud, nije otklonio nedostatke iz članova 79 i

102 ZPP.

Po pravilu, sud odlučuje o pokrenutim predmetima nakon prethodnog razmatranja

tužbe ili nakon prijema odgovora na tužbu, međutim ako oceni da u toj fazi nije

imao dovoljan procesni materijal da donese odluku, on može odlučiti o ovom

pitanjima dok odluku donosi na pripremnom ročištu.234

231Član 404.2 ZPP, propisuje, da sudija sam ili na zahtev stranke, odlučuje o stvari iz člana 390

ZPP-a, sem ukoliko odredbama ovog zakona nije predviđeno drukčije.

232Član 390 ZPP, propisuje da, ukoliko sud konstatuje da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna, ili

da postoje nedostaci koji su u vezi sa sposobnošću tužioca ili tuženog da bi postali stranke u parnici,

ili njihovim zakonskim zastupanjem, ili nedostaci koji se odnose na ovlašćenje zastupnika da

pokrene parnični postupak, kada se takvo ovlašćenje traži zakonom, sud će u cilju otklanjanja takvih

nedostataka preduzeti potrebne mere propisane ovim zakonom (član 79 i 102) ovog zakona”

233Vidi član 404.3 ZPP.

234Vidi član 393 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

155

Predmet sudskog razmatranja. U zavisnosti od rezultata razmatranja na

pripremnom ročištu, sud odlučuje šta će biti predmet razmatranja i koje dokaze

će pribaviti na ročištu za glavnu raspravu.235

- Konstatovanje značaja. Sud odbija sve predloge koji se ne smatraju suštinski

važnim za donošenje meritorne odluke, rešenjem protiv koga nije dozvoljeno

izjavljivanje posebne žalbe, koje istovremeno navodi i razloge odbijanja.236

Tokom daljeg razmatranja predmeta, sud nije vezan odlukama donetim

shodno gorenavedenom, za šta kad god oceni opravdanim, može na ročištu

za glavnu raspravu o predmetu, primiti konkretan predlog bilo koje od

stranaka, koji je prethodno odbijen na pripremnom ročištu, ili da ukine rešenje

o prikupljanju dokaza, čije je izvođenje zakazao na pripremnom ročištu.237

- Pribavljanje dokaza veštačenjem. Kada sudija odobri predlog stranke da se

dokaz prikupi veštačenjem, on/ona je dužan da zakaže i rok u kome veštak

mora u pismenoj formi da podnese svoju konstataciju i mišljenje,238 uvek

imajući u vidu da se pismena konstatacija i mišljenje moraju dostaviti

strankama, najmanje sedam dana pre održavanja ročišta za glavnu

raspravu.239

- Spajanje sporova. Ukoliko je na istom sudu u toku dva ili više suđenja

između istih lica, ili u kojima je isto lice protivnik tužilaca ili različitih

tuženih, na pripremnom ročištu ili do završetka ročišta za glavnu raspravu, u

slučajevima kada pripremno ročište nije održano, sud ih sve može spojiti

rešenjem, sa ciljem da se zajednički razmotre, ukoliko bi se time smanjili

troškovi i ubrzalo razmatranje predmeta. U ovom slučaju, za sva spojena

suđenja donosi se zajednička presuda. 240 Za isto je potreban pristanak

stranaka.

235Član 406.1 ZPP, propisuje da nakon razmatranja na pripremnom ročištu, sudija odlučuje šta će

biti predmet razmatranja i koji dokazi će se pribaviti na glavnoj raspravi o predmetu. 236Član 406.2 ZPP propisuje da sudija donosi rešenje, nakon pripremnog ročišta, kako bi odlučio

koji dokazi se ne smatraju suštinskim za donošenje meritorne odluke na glavnoj raspravi, zbog čega

ih isključuje iz razmatranja)

237Član 406.4 ZPP. 238Član 407.1 ZPP. propisuje da kada sudija odobri predlog stranke da se određeni dokaz prikupi

veštačenjem, on/ona treba istovremeno da zakaže rok u kome veštak mora u pismenoj formi da

podnese svoju konstataciju i mišljenje. 239Član 407.2 ZPP, predviđa da pri utvrđivanju roka za podnošenje konstatacije i mišljenja veštaka,

pismena konstatacija i mišljenje se dostavljaju strankama najmanje sedam dana pre održavanja

ročišta za glavnu raspravu.

240Član 408.1 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

156

Takođe, sud može odlučiti na pripremnom ročištu da posebno razmotri neki

zahtev iz jedinstvene tužbe i da nakon njenog razmatranja donese posebne

odluke o tužbenim zahtevima. 241 I u ovom slučaju potreban je pristanak

stranaka.

Konstatovanje mogućnosti sporazumnog rešavanja spora. Sudija na samom

početku pripremnog ročišta konstatuje da li su stranke došle na suđenje

sporazumom o poravnanju, koji bi obično ograničio procesne radnje sudije, u

smeru odobravanja sporazuma o sudskom poravnanju. Sa druge strane, stranke

koje nisu došle na pripremno ročište mogu smatrati da je ovim sporazumom

postignuto poravnanje do kraja ročišta kao rezultat prirodnih razgovora sudije u

vezi sa relativnom pravnom osnovom zahteva i prigovora uloženih na tužbu kao

i kao rezultat diskusija u vezi sa troškovima sudskog postupka, koji bi govorili o

koristima sklapanja sudskog poravnanja. Upravo iz tog razloga, pripremno

ročište je odlična mogućnost za sudiju da pokuša da reši predmet poravnanjem, a

sudije su ovlašćene da posavetuju stranke o tome kako da postignu poravnanje u

zavisnosti od okolnosti u datom predmetu.242 Zakon u tom smeru predviđa dve

opcije:

- Sudsko poravnanje. Na osnovu zakona, tokom celog postupka a posebno na

pripremnom ročištu, od sudija se očekuje da podstaknu stranke da svoj spor

reše sporazumno, prikladnim i pravičnim sudskim poravnanjem.243

- Posredovanje. Ukoliko to sudija smatra za shodnim i imajući u vidu prirodu

spora i ostale okolnosti, on može predložiti strankama da svoj spor reše

postupkom posredovanja.244 Stručni saradnici igraju važnu ulogu u rešavanju

sporova posredovanjem, time što sudijama utvrđuju one predmete koji se

potencijalno mogu rešiti posredovanjem, nakon čega sudije same odlučuju o

tome da li dati predmet da upute na posredovanje, u skladu sa relevantnim

zakonskim odredbama.

Ako postoji mogućnost za poravnanje ali ono nije postignuto na pripremnom

ročištu, ono što bi za sudiju bila bolja praksa jeste da zakaže datum održavanja

glavne rasprave i rokove u kojima sud treba da se obavesti o postignutom

241Član 408.2 ZPP. 242Član 413.2 ZPP, propisuje ovlašćenje suda da posavetuje stranke o tome kako da postignu sudsko

poravnanje, u zavisnosti od okolnosti datog predmeta. 243Član 413.1 (predviđa da se od sudija se tokom celog postupka a posebno na pripremnom ročištu,

od sudija se očekuje da podstaknu stranke da svoj spor reše sporazumno, prikladnim i pravičnim

sudskim poravnanjem). 244Član 411.1 (propisuje da ukoliko sudija smatra za shodnim i imajući u vidu prirodu spora i ostale

okolnosti, on može predložiti strankama da svoj spor reše postupkom posredovanja).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

157

sporazumu-bez mogućnosti odlaganja zakazanog datuma za održavanje

glavne rasprave. U suprotnom će nastupiti zakašnjenja u suđenju u datom

predmetu ili u postizanju sporazuma.

Donošenje rešenja o sazivanju glavne rasprave i relevantna razmatranja.

Veoma je važno da sudije sudskim rešenjima upravljaju tokom postupka,

zakazivanjem datuma i radnji koje sudu i strankama omogućuju da isplaniraju

delotvorno i blagovremeno rešavanje sporova.

- Rešenje o glavnoj raspravi. Nakon održavanja pripremnog ročišta, sudija je

dužan da donese rešenje kojim zakazuje: (1) dan i vreme održavanja ročišta

za glavnu raspravu o predmetu); (2) pitanja koja će biti razmotrena na glavnoj

raspravi; (3) dokaze koji će se pribaviti na glavnoj raspravi, i (4) lica koja će

biti pozvana u svojstvu svedoka na glavnu raspravu.245

Zakon o parničnom postupku propisuje da na kraju pripremnog ročišta, sudije

rešenjem određuju: (1) dan i vreme održavanja ročišta za glavnu raspravu o

predmetu); (2) pitanja koja će biti razmotrena na glavnoj raspravi; (3) dokaze

koji će se pribaviti na glavnoj raspravi, i (4) lica koja će biti pozvana u

svojstvu svedoka na glavnu raspravu.246

Ono što je glavni cilj zakazivanja rasporeda suđenja jeste da se sudija i

konkretno stranke u postupku, usredsrede na smernice u vezi sa glavnom

funkcijom glavne rasprave: predstavljanje prihvatljivih i relevantnih dokaza

propraćenih iskazima (uključujući iskaze veštaka) i fizičkih dokaza, kako bi

se odgovorilo na suštinske elemente pravnih stvari na koje će se sudija

osvrnuti pri odlučivanju o datoj stvari na kraju suđenja. Još jedan važan cilj

rešenja jeste da izbegne zakašnjenja, izlišne troškove i zloupotrebu procesnih

prava stranaka, što je inače obaveza sudije247, uključujući primenu sudskih

245Član 420.1 (propisuje da nakon održavanja pripremnog ročišta sudija je dužan da donese rešenje

kojim zakazuje: (1) dan i vreme održavanja ročišta za glavnu raspravu o predmetu); (2) pitanja koja

će biti razmotrena na glavnoj raspravi; (3) dokaze koji će se pribaviti na glavnoj raspravi, i (4) lica

koja će biti pozvana u svojstvu svedoka na glavnu raspravu). 246Član 420.1 ZPP propisuje da nakon održavanja pripremnog ročišta sudija je dužan da donese

rešenje kojim zakazuje: (1) dan i vreme održavanja ročišta za glavnu raspravu o predmetu); (2)

pitanja koja će biti razmotrena na glavnoj raspravi; (3) dokaze koji će se pribaviti na glavnoj

raspravi, i (4) lica koja će biti pozvana u svojstvu svedoka na glavnu raspravu. 247Član 10.1 ZPP, propisuje da je sud dužan da pokuša da se postupak vodi bez odlaganja, sa što je

moguće manje troškova i da spreči bilo kakvu zloupotrebu procesnih prava stranaka.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

158

mera osmišljenih sa namerom da obezbede poštovanje pravila sudskog

postupka.248

- Vreme održavanja glavne rasprave. Sudija, po pravilu, održava glavnu

raspravu najkasnije u roku od 30 dana od dana završetka pripremnog

ročišta249 iako sudija može odlučiti da glavnu raspravu održi odmah nakon

pripremnog ročišta.250

- Izdvajanje dodatnog vremena za održavanje glavne rasprave. Pri

zakazivanju ročišta za glavnu raspravu u predmetu, ukoliko sudija oceni da

će glavna rasprava trajati duže od jednog dana, rasprava se može sazvati za

onaj broj dana koliko je nužno da se pravna stvar razmotri u kontinuitetu.251

- Obaveštenja i pozivi na glavnu raspravu. Strankama koje prisustvuju

pripremnom ročištu na kome je zakazan datum održavanja glavne rasprave,

sudija ne dostavlja ni rešenje niti poziv na glavnu raspravu,252već je sudija

dužan da obavesti stranke koje prisustvuju pripremnom ročištu o procesnim

posledicama izostanka sa ročišta za glavnu raspravu u predmetu.253Sudija je

dužan da organizuje da se na glavnu raspravu pozivom pozovu stranke koje

nisu prisustvovale pripremnom ročištu, kao i svedoci i veštaci koji su dužni

da se pojave u skladu sa odlukom sudije o pribavljanju dokaza.254 Sudija je

dužan da obavesti stranke o posledicama izostanka sa ročišta.255Sem toga,

248 Vidi na primer, član 10.2 ZPP, koji ovlašćuje sudije da strankama koje sa ciljem da oštete druge

ili sa drugim namerama zloupotrebe svoja procesna prava, izrekne novčane kazne ili druge zakonske

mere. 249Član 420.2 ZPP propisuje da sudija, po pravilu, održava glavnu raspravu najkasnije u roku od 30

dana od dana završetka pripremnog ročišta. 250Član 420.3 ZPP, propisuje da sudija može odlučiti da glavnu raspravu održi odmah nakon

pripremnog ročišta. 251Član 420.4 ZPP. propisuje da pri zakazivanju ročište za glavnu raspravu u predmetu, ukoliko

sudija oceni da će glavna rasprava trajati duže od jednog dana, rasprava se može sazvati za onaj

broj dana koliko je nužno da se pravna stvar razmotri u kontinuitetu. 252Član 421.1 ZPP, propisuje da strankama koje prisustvuju pripremnom ročištu na kome je zakazan

datum održavanja glavne rasprave, sudija ne dostavlja ni rešenje niti poziv na glavnu raspravu. 253Član 421.2 ZPP, predviđa da je sudija dužan da obavesti stranke koje prisustvuju pripremnom

ročištu o procesnim posledicama izostanka sa ročišta za glavnu raspravu u predmetu. 254Član 422.1 ZPP propisuje da je sudija dužan da organizuje da se na glavnu raspravu pozivom

pozovu stranke koje nisu prisustvovale pripremnom ročištu, kao i svedoci i veštaci koji su dužni da

se pojave u skladu sa odlukom sudije o prikupljanju dokaza. 255Član 422.2 ZPP predviđa da je sudija dužan da obavesti stranke o posledicama izostanka sa

ročišta.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

159

sudija treba da obezbedi da stranka koja nije prisustvovala pripremnom

ročištu dobije primerak zapisnika za pripremnog ročišta.256

Čim se preduzmu ove mere, predmet je na svom putu delotvornog rešavanja

na vreme, posebno ukoliko stranke i njihovi zastupnici shvataju očekivanja

građana u vezi sa ovim pravnim stvarima.

Veštine sudije za sprovođenje pripremnog ročišta. Sud tokom sprovođenja

pripremnog ročišta odlučuje šta će biti predmet razmatranja i koji dokazi će biti

uzeti u razmatranje na glavnoj raspravi u datom predmetu.

Stranke u postupku odnosno njihovi ovlašćeni zastupnici ne podnose uvek svoje

zahteve ili prigovore na artikulisani način, a u vezi sa istim, u puno slučajeva se

tokom pripremnog ročišta mogu pojaviti nedostaci u predstavljanju činjenica koje

su predmet spornog pitanja i posledično nedostaci u predlaganju dokaza koji

potvrđuju predmetne činjenice.

Imajući u vidu da se sud vodi načelima parničnog postupka koja diktiraju potrebu

da uloga suda bude pasivna, posebno prilikom istrage pitanja, postavlja se logično

pitanje kako će sud razmotriti pitanje ukoliko stranke ne uspeju da pruže jasnu

sliku o spornom pitanju?

Član 403, stav 1, ZPP propisuje sledeće: „Pripremno ročište počinje podnošenjem

tužbe na koncizan način od strane tužioca, a zatim tuženi na isti način, podnosi

odgovor na tužbu”, dok stav 2 istog člana propisuje sledeće: „Kada je to potrebno,

sud će zatražiti od stranaka objašnjenja u vezi sa navodima ili njihovim

predlozima”. Iz citiranih odredbi proizilazi obaveza tužioca da razmotri tužbu na

koncizan način, kao i obavezu tuženog da na isti način pruži odgovor na tužbu.

Stav 2, člana 403 ZPP daje sudu potpunu diskreciju da u ovoj fazi postupka

postavi pitanje strankama odnosno njihovim zastupnicima, u vezi sa tužbom ili

odgovorom na tužbu. Pitanja suda mogu biti usmerena ka tome da se pojasne

okolnosti u vezi sa uslovima dozvoljenosti parničnog procesa ili pitanja o

osnovanosti predmeta.

Obično se pitanja suda odnose na sledeće:

- Okolnosti u vezi sa procesnim pretpostavkama odnosno u vezi sa potrebom

da se odluči o prigovoru procesnopravne prirode;

- Jasno i tačno identifikovanje predmeta spora;

256 Član 422.3 ZPP, predviđa da sudija treba da obezbedi da stranka koja nije prisustvovala

pripremnom ročištu dobije primerak zapisnika za pripremnog ročišta.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

160

- Činjenična građa koju su predstavile stranke i u ovom kontekstu nespornih

činjenica koje ne treba dokazati i spornih činjenica koje treba dokazati;

- Predložene dokaze o spornim činjenicama; i

- Pravnu osnovu, odnosno način na koji stranke predlažu sudu da primeni bilo

procesne odredbe ili materijalnopravne odredbe u odnosu na predmetne

okolnosti.

Pitanja suda na pripremnom ročištu

Glavno pitanje

- “Da li možete hronološki da predstavite odlučujuće predmetne činjenice”?

Glavno pitanje

- “Da li možete da obrazložite/pojasnite kako dokazujete predočene

činjenice”?

Glavno pitanje

- “Da li možete pojedinačno da kažete kako dokazujete svaku činjenicu koju

ste predočili”?

Glavno pitanje

- “Vi pobijate činjenice koje je predočila protivna stranka, molim vas da li

možete da nam kažete po kojoj osnovi pobijate činjenice”?

- “Ukoliko pobijate činjenice, kakva je po vama drugačija slika

događaja/okolnosti/pitanja u odnosu na činjenice koje je predočila protivna

stranka”?

- “Ukoliko pobijate činjenice, koji dokazi dokazuju suprotno slici

predmeta/događaja/okolnosti “?

Glavno pitanje

- “Da li se može konstatovati da činjenica “primer činjenice” nije sporna i

nema potrebe da se za istu izvode dokazi”?

Glavno pitanje

- “Koja zakonska pitanja treba da se odluče kako bi se rešio ovaj predmet“?

- “Kada budete odgovarali na moje pitanje, molimo vas ograničite odgovor

samo na relevantna zakonska pitanja.”

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

161

- “Ne treba da razgovarate o pitanjima koja nisu direktno relevantna za

rešavanje predmeta.”

Glavno pitanje

- “Ne zalazeći u okolnosti ovog predmeta, koji su posebni zakonski elementi

koje treba dokazati kako bi se ispunili zahtevi svakog zakona koje opisujete

kao relevantne za rešavanje ovog predmeta?”

Glavno pitanje

- “Imajući u vidu svako zakonsko pitanje koje ste identifikovali, molimo vas

objasnite kako činjenice i okolnosti ovog predmeta ispunjavaju zahteve

jednog ili više zakona koje ste citirali.”

Glavno pitanje

- “Molimo vas objasnite kako celovitost vaše zakonske analize potkrepljuje vaš

konačan zaključak oko načina rešavanja ovog spora.

Glavno pitanje

- Da li prigovarate na mogućnost da protivna stranka identifikuje relevantna

zakonska pitanja koja treba da se reše u ovom predmetu?

- Ukoliko se ne slažete sa vašim protivnikom, molimo vas konkretno opišite

osnovu za vaše neslaganje.

Glavno pitanje

- Da li se ne slažete sa načinom na koji je vaš protivnik identifikovao

relevantna zakonska pitanja, koja treba primeniti za rešavanje ovog

konkretnog zakonskog (ih) pitanja?

- Ukoliko se ne slažete sa vašim protivnikom, molimo vas navedite osnovu za

vaše neslaganje.

Glavno pitanje

- Ne slažete se sa načinom na koji je protivnik opisao elemente koji treba da se

ispune da bi nastupila usklađenost sa svakom relevantnom zakonskom

odredbom?

- Ukoliko se ne slažete sa vašim protivnikom, molimo vas navedite osnovu za

vaše neslaganje.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

162

Glavno pitanje

- Ne slažete se sa analizom vašeg protivnika o načinu na koji se činjenice i

okolnosti ovog predmeta primenjuju na važeći zakon?

- Ukoliko se ne slažete sa protivnom strankom, molimo vas konkretno opišite

osnovu za vaše neslaganje.

Glavno pitanje

- Ne slažete se sa zaključkom (cima) vašeg protivnika, oko načina na koji ovaj

slučaj treba da se reši?

- Ukoliko se ne slažete sa svojim protivnikom, molimo vas opišite podrobnije

osnovu za vaše neslaganje.

Korišćenje dobro strukturiranih pitanja od strane sudije, kada sluša jedan

zakonski argumenat stranke. Strukturirana pitanja primoravaju sudiju i stranke

da razmišljaju logično oko rešavanja predmeta. Sudije i stranke koje deluju u

okruženju u kome se postavljaju strukturirana pitanja, kreću se u smeru

„strukturiranih postupaka” koji pomažu u pripremnim aktivnostima koje

obavljaju sudija i stranke.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

163

XII. ALTERNATIVNO REŠAVANJE SPOROVA

Sudovi, stranke i građansko društvo ostvaruju koristi od uspešnih strategija za

alternativno rešavanje sporova (ARS), pošto ovaj pristup podstiče ubrzano

rešavanje predmeta, svodi na minimum troškove suda i stranaka, smanjuje

aktuelnu opterećenost predmetima (kao i sam broj nezaključenih predmeta),

proizvodi zadovoljavajuće rezultate uz manji broj uloženih žalbi (pošto se do

rešenja dolazi sporazumom stranaka) i uliva poverenje u sudsku instituciju (usled

rokova i prihvatljivih rešenja).

Pored toga, rana provera tužbi i sprovođenje procesnih pravila (posebno u vezi sa

podnošenjem celokupne dokumentacije i dokaza potrebnih za suđenje u datom

predmetu, kao dobra praksa upravljanja podrazumeva i komponentu alternativnog

rešavanja spora, koja koristi mogućnost da se veliki broj sporova reši

sporazumima postignutim u ranim fazama. U praksi, ponekada iako sudije

upućuju predmete na posredovanje, postoje zakašnjenja u pružanju ovog

mehanizma, usled odsustva službenika za posredovanje.

Štaviše, ukoliko stranke u imovinskopravnim sporovima ispune sve procesne

zahteve pri podnošenju tužbe na sudu, prethodna provera i procena tužbi i

prigovora koju obavlja sudija, olakšala bi diferencijalni proces upravljanja

predmetima. Na primer, stranke u jednom imovinskopravnom sporu su možda

već postigle prethodni sporazum za rešavanje datog predmeta —stranke možda

žele da „legalizuju” određenu imovinsku transakciju koja bi u suprotnom ostala

neformalna i neprimenjiva, dok sudija možda treba samo da potvrdi legitimnost

transakcije i da donese konačnu odluku koja potvrđuje valjanost transakcije. Ili iz

podnesaka stranaka može biti očigledno da postoji slaganje oko velikog broja

materijalnih činjenica (uz napomenu da sudija može doneti presudu bez glavne

rasprave, ukoliko se stranke slažu o svim materijalnim činjenicama257), a diskusije

o sporazumu mogu navesti stranke na zajednički i prihvatljiv sporazum, posebno

ukoliko jedina zabrinutost koja preostane po stranke jeste tužbeni zahtev. Neke

vrsta sporova je lakše rešavati posredovanjem u odnosu na ostale, usled

karakteristika dokaza koji obično potkrepljuju navode iz tužbe ili prigovore na

iste (odgovori na tužbu) – ponekad, naravno, sudija treba da proveri autentičnost

i verodostojnost dokaza pre nego što odobri jedan dogovor/sporazum. Imajući sve

257Član 398 ZPP. ovlašćuje sudiju da odluči o tužbenom zahtevu, odgovoru na tužbu i podnetim

dokazima, bez potrebe da se održi pripremno ročište ili glavna rasprava, kada činjenično stanje nije

sporno.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

164

ovo u vidu, nema nikakve sumnje da je alternativno rešavanje sporova dragoceno

sredstvo za sve sudije i sve stranke.

U praksi, predmeti idu na postupak posredovanja po završetku prvobitne provere

i nakon što se utvrdi da su ispunjeni svi procesni zahtevi, što podrazumeva

podnošenje podneska u prilog tužbenom zahtevu, dokaz o plaćenoj sudskoj taksi,

značajne dokaze, punomoćja stranaka, koja im omogućuju da postupaju u

njihovo ime, dokumentaciju o vlasništvu i tako dalje. Predmeti koji su uspešno

rešeni postupkom posredovanja, obuhvataju predmete utvrđivanja vlasništva na

osnovu usmeno sklopljenog kupoprodajnog ugovora.

Zakon o parničnom postupku prepoznaje tri načina alternativnog rešavanja

sporova (od kojih su u dva uključene i sudije) i zbog kojih nema potrebe da se

spor rešava na glavnoj raspravi: (1) arbitraža; (2) sudsko poravnanje; ili, (3)

posredovanje.

Sa izuzetkom odlučivanja o prigovoru na važnost ugovora o arbitraži i

odbacivanju svake tužbe koja se može rešiti arbitražom, shodno prethodnom

sporazumu između stranaka, uključenost sudije u arbitražni postupak je minorna.

Sa druge strane, veoma je važna uloga sudije u procesu posredovanja i/ili sudskog

poravnanja. Dok stranke direktno ili putem njihovog zakonskog zastupnika mogu

da predlože diskusiju o posredovanju ili o sudskom poravnanju, sudija je taj koji

najčešće podstiče ovaj sporazum – pošto je sudija neutralan, shvata kako se zakon

može primeniti u odnosu na dokaze koje su stranke predložile, i u poziciji je da

podstakne stranke da se sporazumno slože (što može podrazumevati kompromis

stranaka) kako bi što je moguće više približile svoje perspektivne ciljeve. Kada

sudija uputi predmet na postupak posredovanja, on/ona ne postaje deo

posredovanja sve dok se sporazum ne postigne, u kom slučaju sudija odlučuje da

li da odobri ili da odbaci sporazum.

U skladu sa zakonom, pripremno ročište zapravo je najbolja prilika da se pokrenu

razgovori o postizanju sporazuma. Do tada, sudija je (uz pomoć svog stručnog

saradnika) proverio pažljivo, i nakon toga završio prethodno razmatranje tužbe i

odgovora na tužbu, utvrdio je važeći zakon i procenio je da li je bilo moguće

postići sporazum (u skladu sa okolnostima). Na pripremnom ročištu, tokom

razgovora sa strankama o mogućnostima za sporazumno rešavanje spora, sudija

može:

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

165

- Prethodni dogovor o sporazumu. Ispitati da li su stranke nezavisno postigle

sporazum o rešavanju spora (npr. bez pomoći trećeg lica), i ako je to slučaj,

razmotriti pojedinosti sporazuma, da bi se utvrdilo da li će biti odobren na

sudu ili ne (sa ili bez ispravki koje bi proizašle iz diskusije u prisustvu sudije).

- Koristi sporazuma. Objašnjava strankama da će se trošak sudskog postupka

samo povećati daljim suđenjem u predmetu i da će se odgovornost za plaćanje

troškova sudskog postupka do te faze utvrditi kao deo sporazuma (ili ako se

ne spominju u sporazumu, troškove snosi stranka koja ih je pričinila) 258

međutim, po završetku suđenja, stranka koja izgubi sudski proces snosi

troškove sudskog postupka,259 i odgovorna je za svaki pravni lek koji se

smatra prikladnim na osnovu presude.

- Ubrzavanje rešenja. Objašnjava strankama da će se sporazumom ubrzati

rešavanje spora i da će uslove sporazuma utvrditi oni sami, ali da treba dodati

da sudsko poravnanje treba da odobri sudija, kako bi obezbedio da je ono

pravično i da je sklopljeno slobodnom voljom stranaka.

- Razmatranje prednosti i nedostataka pravnih stavova stranaka. Strankama

objašnjava suštinske elemente zakona koji će se primeniti u njihovom sporu,

kao i odnosne prednosti i nedostatke tužbi i odgovora na tužbu, koji bi mogli

uticati na procenu stranaka oko verovatnoće da budu uspešni u svom zahtevu

ili odnosnim prigovorima.

- Razmatranje spornih i nespornih materijalnih činjenica. Pita svaku stranku

koje materijalne činjenice (dakle one činjenice nužne za odlučivanje o tužbi i

odgovoru na tužbu) su sporne a koje ne, usredsređujući se na to da li bi sporne

materijalne činjenice bile teške za rešavanje i/ili da li nesporne materijalne

činjenice mogu doprineti razgovorima za postizanje sporazuma.

- Mogućnost kompromisa među strankama. Ispituje da li su stranke spremne

da načine kompromis, kako bi ispunile zajedničke ciljeve i – ako jesu – da

porazgovara o pravnom leku na raspolaganju koji bi mogao da se uvrsti u

dokumenat sporazuma.

258Član 457.1 ZPP propisuje da svaka od stranaka snosi svoje troškove ako je sudski proces okončan

sudskim poravnanjem kojim nije uređeno pitanje sudskih troškova. 259 Član 452.1 ZPP. propisuje da stranka koja gubi u potpunosti sudski proces, dužna je da

protivničkoj stranci koja je dobila procesi i posredniku koji se joj pridružio, nadoknadi sve sudske

troškove). Videti takođe članove 449-466 (koji uređuju odgovornost za troškove postupka.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

166

- Mogućnost donošenja rešenja kojim se odobrava sporazumno poravnanje.

Kada je prikladno, donosi rešenje koje oslikava uslove dogovorene među

strankama, za sporazumno rešavanje spora i odbacivanje tužbe.

- Mogućnost poravnanja posredovanjem. Ukoliko se ne sklopi sporazumno

poravnanje ali postoje indicije da se stranke slažu da dalje razgovaraju kako

bi postigle sporazum, preporučuje strankama da nastave sa diskusijama za

postizanje sporazuma uz pomoć posrednika, utvrđivanjem razumnog

vremenskog roka u kome posredovanje treba privesti kraju i zakazivanjem

glavne rasprave pri čemu uzimaju u obzir utvrđen rok za posredovanje.

Poklapanje vremenskog roka za zaključivanje procesa posredovanja i datuma

za održavanje glavne rasprave, omogućiće da se izbegne svako moguće

zakašnjenje u rešavanju pravne stvari, kada nema sporazuma.

Puno predmeta se rešava sudskim poravnanjem, međutim ima slučajeva u kojima

stranke mogu izgledati zainteresovane da postignu sporazum u okvirima

poverljivog procesa posredovanja, zbog toga što ne preferiraju da diskutuju o

predmetu sa sudijom koji će voditi glavnu raspravu u predmetu, o svim

nedostacima u njihovim navodima kao i o prigovorima izjavljenim na iste. Ovo

je pitanje koje treba imati u vidu da—u zavisnosti od okolnosti—sudija isto može

predočiti strankama, kao deo preporuke koju im pruža o mogućnostima

posredovanja. Sem toga, sudija može odlučiti da istakne da se posredovanje

odvija na dobrovoljnoj osnovi i da stranke mogu prekinuti proces posredovanja u

svakom trenutku.

Arbitraža

Ukoliko postoji ugovor koji su stranke sklopile koji predviđa da svaki spor koji

nastane među njima rešava jedna ili više profesionalnih arbitara, Zakon o

parničnom postupku predviđa da u tim slučajevima, sudija treba da odbaci tužbu,

shodno prigovoru tužene stranke – sem kada konstatuje da ugovor o arbitraži nije

važeći, da je istekao ili da ne može da se ispuni.260 Tuženi može da,odgovorom

na tužbu, uloži prigovore po ovom osnovu. .261

260 Član 20.1 ZPP-a, predviđa da sudija treba da odbaci tužbu shodno prigovoru tužene stranke –

sem kada konstatuje da ugovor o arbitraži nije važeći, da je istekao ili da ne može da se ispuni. 261 Član 20.2 ZPP, omogućuje tuženom da uloži prigovor protiv odbacivanja tužbe, u skladu sa

članom 20.1 tako što će ga podneti zajedno sa odgovorom na tužbu); član 391.1(b) (dozvoljava

odbacivanje tužbe u slučajevima kada su stranke sklopile ugovor o rešavanju sporova arbitražom.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

167

Posredovanje u sudskom postupku

Posredovanje predstavlja alternativan način rešavanja sporova. U većini

evropskih zemalja, ovaj način rešavanja sporova primenjuje se uspešno kako u

građanskopravnim predmetima tako i u krivičnim, upravnim i drugim262.

Posredovanje se u našem pravu primenjuje i sprovodi na osnovu Zakona o

posredovanju 06/L-009 (Zakon o posredovanju), koji je usvojen u Skupštini

Republike Kosovo dana 23.07.2018, a koji je proglašen ukazom predsednika

Republike Kosovo dana 08.08.2018. Isti je proglašen u Službenom listu

Republike Kosovo dana 20.08.2018, a stupio je na snagu 05.09.2018. 263

Cilj je posredovanja da se načini pokušaj da se različiti sporovi reše van suda i uz

posredovanje trećeg lica (posrednika), koji treba da bude stručno osposobljen i

sertifikovan za pružanje usluga posredovanja u rešavanju sporova pri relevantnoj

komisiji Ministarstva pravde.

U Zakonu o parničnom postupku (ZPP), posredovanje i postupak posredovanja

propisani su njegovim članom 411264. Na osnovu ovog člana se zaključuje da

ukoliko sud nađe za shodnim, najkasnije na pripremnom ročištu, imajući u vidu

prirodu spora i druge okolnosti, on može predložiti strankama u postupku da spor

reše posredovanjem, uređenim Zakonom o posredovanju. Izuzetno, sud ovaj

predlog može uputiti strankama i na ročištu za glavnu raspravu ukoliko glavna

rasprava nije održana. Nezavisno od toga, na osnovu novog zakona o

posredovanju, konkretno njegovih članova 8 i 9, sem što postupak posredovanja

mogu pokrenuti interesne strane u sporu, isti mogu pokrenuti i sud, tužilaštvo ili

drugi nadležan upravni organ. Štaviše, član 9 novog Zakona o posredovanju, koji

je stupio na snagu dana 05.09.2018, predviđa obavezno posredovanje i to za

određene sporove iz porodičnihodnosa u vezi sa alimentacijom, starateljstvom,

uređivanjem kontakta sa detetom, čuvanjem/zadržavanjem deteta i deobom

zajedničke bračne imovine, u kojim slučajevima sudija na pripremnom ročištu i

nakon prethodnog ispitivanja tužbe treba da obavesti i obaveže stranke na

postupak posredovanja.

Sem za prethodno navedene vrste sporova, član 9.2 predviđa da čak i kada

podnesu tužbu na sudu o imovinskopravnim sporovima u vezi sa pravima i

obavezama iz prava državine ili naknade eksproprirane imovine, sudija je na

pripremnom ročištu i nakon prethodnog ispitivanja tužbe dužan da obavesti

262 Komentar ZPP, Iset Morina & Selim Nikqi, Priština, 2012, strana 709

263 Zakon o posredovanju br. 06/L-009 od 05. septembra 2018.

264 Član 411 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

168

stranke i da ih uputi na postupak posredovanja. U datim okolnostima, stranke se

moraju sastati sa posednikom i imaju rok od 30 dana da pokušaju da započnu

posredovanje, počevši od dana kada ih sudija obaveže da probaju sa postupkom

posredovanja.

Stranke mogu da ne pristupe postupku posredovanja i mogu se vratiti u sudski

postupak najkasnije u roku od 30 dana. Pre nego što se predmet vrati u sudski

postupak, stranke treba da predoče potpisani dokaz stranaka i posrednika koji

svedoči da su stranke probale sa posredovanjem. 265

Takođe, Zakon o posredovanju predviđa da u slučajevima kada se predmet nalazi

na sudu, tužilac ili nadležan upravni organ i stranke se slažu da se pokrene

postupak posredovanja, sud, tužilaštvo ili nadležan upravni organ obaveštava i

upućuje stranke na postupak posredovanja. Ukoliko jedna stranka traži od druge

da pokrene postupak posredovanja i ista ne odgovori na poziv u roku od 15 dana

od dana prijema zahteva za posredovanje, smatra se da ona nije prihvatila da se

pokrene postupak posredovanja. 266

Pre početka postupka posredovanja, posrednik je dužan da obavesti stranke o

načelima, pravilima, troškovima postupka i pravnom dejstvu sporazuma.

Postupak posredovanja u svim slučajevima predviđenim Zakonom o

posredovanju počinje u trenutku kada stranke potpišu pisani sporazum o

posredovanju, kojim započinju postupak posredovanja. 267

Ukoliko je predmet prosleđen od strane suda, sklopljen pismeni sporazum se

dostavlja sudu, i nakon njegovog usvajanja ima snagu izvršnog naloga u skladu

sa Zakonom o izvršnom postupku. Ukoliko posredovanje počne na

samoinicijativu stranaka, postignut pismeni sporazum potpisan između stranaka i

posrednika, koji sadrži klauzulu (potvrdu) o pravosnažnosti i izvršivosti

sporazuma, ima snagu izvršnog naloga u skladu sa Zakonom o izvršnom

postupku. 268

Ukoliko je predmet prosleđen od strane suda ili na samoinicijativu, stranke su

dužne da postignu sporazum u roku od 90 dana od dana potpisivanja sporazuma,

o pokretanju postupka posredovanja. Ukoliko stranke nisu u prilici da postignu

sporazum u gore propisanom roku, onda se preko posrednika mogu obratiti

nadležnom organu, koji je odobrio upućivanje spora na posredovanje, da produži

rok na dodatni period od 30 dana. Nadležan organ može odobriti dodatni rok

265 Član 9 Zakona o posredovanju br. 06/L-009, na snazi od dana 05.09.2018. 266 Član 8 Zakona o posredovanju br. 06/L-009, na snazi od dana 05.09.2018. 267 Član 12 Zakona o posredovanju br. 06/L-009, na snazi od dana 05.09.2018. 268 Član 15 Zakona o posredovanju br. 06/L-009, na snazi od dana 05.09.2018.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

169

ukoliko isti ne nosi pravne posledice gubitka ili sticanja prava za bilo koju

stranku, tokom vremena.

U slučajevima kada stranke u sporu na samoinicijativu nisu uspele da reše svoj

nesporazum u roku od 90 dana, one zajednički sa posrednikom mogu potpisati

sporazum na dodatni rok od 30 dana pod uslovom da se predmetni posrednik

pobrine da dati produžetak roka neće imati pravne posledice gubitka ili sticanja

prava po jednu stranku, duž vremena.269

Na osnovu Zakona o posredovanju, postupak posredovanja prestaje:

a) postizanjem sporazuma između stranaka;

b) povlačenjem bilo koje stranke, u bilo kom trenutku tokom postupka,

izjavljivanjem da im nije u interesu da nastave postupak posredovanja;

c) potvrdom posrednika, nakon konsultacije sa strankama, kada oceni da nastavak

postupka nije racionalan;

d) istekom vremenskog roka za postizanje sporazuma.

Po završetku postupka posredovanja, posrednik je preko referenta za

posredovanje dužan da obavesti sud u pismenoj formi u vezi sa završetkom

postupka posredovanja, u svakom slučaju u kome sud vodi evidenciju o predmetu

u kome je primenjen postupak posredovanja. Sud ili tužilaštvo može poništiti

sporazum postignut posredovanjem, kada konstatuje da je sklopljen u suprotnosti

sa zakonom na snazi i kada ne odražava volju stranaka u postupku posredovanja. 270

Za razliku od pređašnjeg zakona, novi zakon o posredovanju predviđa da stranke

srazmerno treba da izmire troškove postupka posredovanja, sem u slučaju da su

se sporazumele drukčije.271

Iz prakse: U ovakvim slučajevima treba izbegavati one faze u postupku

koje mogu podrazumevati značajne troškove, kao što je faza po završetku

odnosnog veštačenja, koja uvek nosi određeni trošak.

Nezavisno od toga, iako se postupkom posredovanja spor između

stranaka može rešiti zauvek, sud izuzetno treba da pruži mogućnost

strankama da postupkom posredovanja, pokušaju da reše spor koji imaju

međusobno. Na kraju krajeva, ovo bi bilo u funkciji sveobuhvatne

primene načela raspoloživosti stranaka, kojim stranke raspolažu svojim

zahtevima tokom celokupnog parničnog postupka i ne samo u njemu.

269 Član 16 Zakona o posredovanju br. 06/L-009, na snazi od dana 05.09.2018. 270 Član 17 Zakona o posredovanju br. 06/L-009, na snazi od dana 05.09.2018. 271 Član 19 Zakona o posredovanju br. 06/L-009, na snazi od dana 05.09.2018.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

170

Iz prakse: U datim slučajevima, obustavlja se postupak pri relevantnom

j sudu i predmet se kao takav prosleđuje centru za posredovanje. Postupak

posredovanja pri ovom centru može trajati do 90 dana. Tokom ovog

perioda, sud prosto obustavlja sudski postupak a suđenje u datom

predmetu može se ponovo nastaviti po dobijanju obaveštenja Centra za

posredovanje da je pri istom zaključeno/nije zaključeno poravnanje

između stranaka, ili po isteku roka za vođenje postupka posredovanja pri

ovom centru.

Rešavanje spora posredovanjem mogu predložiti i same stranke

međusobnim dogovorom, na osnovu načela raspoloživosti, koje

predstavlja jedno od osnovnih načela parničnog postupka. Stranke mogu

podneti dati predlog do završetka ročišta za glavnu raspravu o predmetu,

pošto je na njihovom raspolaganju da odluče u kojoj fazi postupka i na

koji način žele da zaključe spor272.

Iz prakse: Sud nije vezan sporazumom koji su stranke postigle pri centru

za posredovanje. One svaki put treba da sagledaju njegovu sadržinu i da

imaju u vidu prava i obaveze raspoloživih stranaka u konkretnom

predmetu. Ukoliko sud konstatuje da su, u sporazumu koji su stranke

postigle pri centru za posredovanje, raspolagale nedopuštenim

potraživanjima, onda se ovakav sporazum odbacuje odlukom kao

nedopušten.

Sudsko poravnanje

Spor između dve stranke može se zaključiti i sudskim poravnanjem oko

predmeta spora, odnosno oko celokupnog tužbenog zahteva ili jednog njegovog

dela. Sudskim poravnanjem se može zaključiti samo postupak pokrenut po tužbi

ili protivtužbi. Parnični postupak dalje se nastavlja za deo tužbenog zahteva oko

koga nije zaključeno sudsko poravnanje.273

Sudsko poravnanje može se zaključiti u toku celog postupka.274 To znači da se

sudsko poravnanje može zaključiti kako pred prvostepenim sudom tako i u

postupku koji se vodi po pravnom leku, dakle do zaključenja postupka

pravosnažnom odlukom. Bez obzira na isto, sudsko poravnanje se može zaključiti

i na drugostepenom sudu, u slučajevima kada ovaj sud otpočne direktno

272 Član 411 ZPP

273 Komentar Zakona o Parničnom Postupku, prof. dr. Borivoje Poznić, Beograd, strana 733

274 Član 412 ZPP-a

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

171

razmatranje predmeta275, pri žalbenom sudu ali i pri krivičnom sudu na kome je

podnet imovinskopravni zahtev, u takozvanom adhezionom postupku.276

Praktičan primer: U slučaju da je postupak dospeo do faze odlučivanja

po pravnom leku, sud prvog stepena bi trebalo da o poravnanju

zaključenom između stranaka, odmah obavesti sud koji odlučuje po

datom pravnom leku. Sudsko poravnanje zaključeno nakon što je o datom

sporu između istih stranaka prethodno presudio sud, po pravnom leku

pobijanja ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. U ovim slučajevima bi

bilo pravično da sud prvog stepena donese odluku kojom konstatuje da je

ovako zaključeno sudsko poravnanje, bez dejstva. U suprotnom, u ovom

slučaju postoji prostor i za podnošenje vanrednog pravnog leka – revizije,

imajući u vidu da je odluka drugostepenog suda doneta pravosnažno o

presuđenoj pravnoj stvari.

Sudsko poravnanje ima dejstvo pravosnažne presude i snagu izvršnog naloga.

Spor se zaključuje sklapanjem sudskog poravnanja, na osnovu čega se ne može

pokrenuti novi spor između istih stranaka i sa istim predmetom. Sud se o ovom

pitanju brine po službenoj dužnosti, tokom trajanja postupka.

Praktičan primer: Kada je predmet spora u jednom sudskom predmetu

namirenje dugovanja, sudsko poravnanje moglo bi se zaključiti tako da

tuženi plati glavnicu, ali da se oslobodi od plaćanja zatezne kamate, ili da

namiri celokupan iznos dugovanja ali u manjoj vrednosti ili da dugovanje

plati u ratama itd. Međutim, u slučaju da tuženi prizna tužbeni zahtev

tužioca u celosti, postoji prostor i za donošenje presude na osnovu navoda

iz tužbenog zahteva277.

U vezi sa pitanjem odlučenim pravosnažnom presudom, član 391 ZPP, propisuje

da se sudski postupak ne može povesti, međutim stranke imaju pravo da zaključe

sudsko poravnanje i nakon što presuda o istom predmetu postane pravosnažna.

Razlog za to je činjenica da stranke polažu pravo da svoje odnose urede na način

koji se razlikuje od onog odlučenog presudom.

Uloga suda u zaključivanju sporazuma između stranaka u postupku za rešavanje

spora poprilično je aktivna, i predviđa se da sud tokom celog trajanja postupka

uloži napore da spor reši sudskim poravnanjem, kada to dopušta priroda

predmeta. U funkciji istog, sud će tokom celokupnog postupka predložiti

275 Član 415.3 ZPP-a

276 Komentar Zakona o Parničnom Postupku, prof. dr. Borivoje Poznić, Beograd, strana 737

277Ibid, str. 734.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

172

strankama mogućnost zaključivanja sudskog poravnanja i pomoćiće im da

zaključe poravnanje.

Uz sva zalaganja za rešavanje spora sudskim poravnanjem, sud uvek treba da

očuva svoju nepristrasnost. Shodno tome, sud ni na koji način ne sme da zaključi

poravnanje, da izvrši uticaj ili pritisak nad strankama, ili da bilo koju stranku

primora da zaključi poravnanje, koje bi bilo u suprotnosti sa interesom date

stranke.

Sudsko poravnanje zaključeno između stranaka o jednom konkretnom pitanju sud

usvaja rešenjem. Nezavisno od toga, treba istaći da stranke ne mogu rešiti svoj

spor sudskim poravnanjem, kada je tužbeni zahtev povezan sa pravima kojima

date stranke ne mogu slobodno raspolagati, odnosno u slučajevima kada je

raspolaganje stranaka u suprotnosti sa:

a) pravnim poretkom;

b) zakonskim odredbama, i

c) pravilima javnog morala.278

U slučajevima kada sud ne usvoji sudsko poravnanje, postupak u vezi sa datim

parničnim pitanjem se obustavlja sve dok (posebno) rešenje o odbijanju

predloženog sudskog poravnanja ne postane pravosnažno. Protiv ovog rešenja

suda, dozvoljeno je izjavljivanje posebne žalbe.

Sporazum stranaka o sudskom poravnanju unosi se u sudski zapisnik. Sudsko

poravnanje je zaključeno u trenutku kada stranke, posle pročitanog zapisnika o

poravnanju, potpišu zapisnik. Strankama se uvek izdaje overen prepis zapisnika,

u kome je sadržano sudsko poravnanje. Pošto sudsko poravnanje ima isto dejstvo

kao i izvrši nalog, stranke se svojim sporazumom ne mogu sporazumeti da odlože

njegovo dejstvo ili da dato dejstvo uslove nekim uslovom.

Unošenjem sudskog poravnanja u zapisnik i njegovim potpisivanjem od strane

stranaka u postupku, poravnanje stiče sve karakteristike obaveznog ugovora

između dve stranke. Sudski zapisnik kojim je zaključeno sudsko poravnanje ima

dejstvo javne isprave, te se smatra da je njegova sadržina tačna, sve dok se ne

dokaže suprotno. Stranke uvek polažu pravo da traže ispravku tehničkih grešaka,

koje su mogle nastati prilikom sastavljanja zapisnika, odnosno sudskog

poravnanja279.

Iz prakse: U pravnoj teoriji, koja je potkrepljena i nekim sudskim

praksama država u regionu, postoje mišljenja da sud ne mora da donese

278 Član 414.2 ZPP-a

279 Komentar Zakona o Parničnom Postupku, prof. dr. Borivoje Poznić, Beograd, strana 738

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

173

rešenje o dozvoljavanju ili usvajanju datog poravnanja. Prema ovim

teoretičarima, sud treba da donese rešenje samo u slučajevima kada ne

dozvoljava zaključivanje sudskog poravnanja, a ne i u slučajevima kada

ga dozvoljava ili odobrava. Nezavisno od toga, odredbe ZPP decidivno

propisuju da sud rešenjem usvaja sudsko poravnanje.

Sudsko poravnanje treba da sadrži sporazum o svim glavnim i sporednim

zahtevima, uključujući i sporazum o troškovima postupka.280

Iz prakse: Ukoliko stranke ne mogu da se sporazumeju oko troškova, one

mogu tražiti da odluku o troškovima donese sud. U tom slučaju, sud je

dužan da odluku o troškovima donese odmah i da istu unese u zapisnik.

U slučaju da se stranke ne sporazumeju o troškovima postupka i ne

predlože da se o ovom pitanju izjasni sud, svaka stranka snosi svoje

troškove postupka, pošto sud ne može da odluči van svojih zakonskih

ovlašćenja.

Tokom cele dužine trajanja sudskog postupka, sud je dužan da se stara po

službenoj dužnosti da li teče parnica o tužbenom zahtevu kojim je ranije

zaključeno sudsko poravnanje.

Iz prakse: Ukoliko sud konstatuje da je o istom tužbenom zahtevu ranije

zaključeno sudsko poravnanje, sud odbacuje tužbu koja mu je podneta.281

Razlog za to je taj da sudsko poravnanje proizvodi sva pravna dejstva kao

i pravosnažno rešenje, te je, bez obzira na činjenicu da sudsko

poravnanje, između ostalog, sadrži elemente ugovora obavezujućeg za

dve stranke, iste stranke ne mogu u vezi sa istim predmetom, novim

poravnanjem, eliminisati dejstvo pravosnažnosti pređašnjeg poravnanja.

Iako ima isto procesnopravno dejstvo kao i pravosnažna presuda i predstavlja

izvršni nalog, sudsko poravnanje ne smatra se sudskom odlukom, već

sporazumom – ugovorom stranaka u postupku sklopljenom na sudu i unetom u

zapisnik.

Iz prakse: Posledično, slično ugovoru, sudsko poravnanje može se

pobijati samo tužbom, a ne žalbom.

280 Član 414.1 ZPP

281 Član 417 ZPP-a

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

174

Za zaključivanje sudskog poravnanja, stranke treba da su parnično i

poslovno sposobne. Sudsko poravnanje se poništava u slučajevima kada

je zaključeno pod uticajem zablude, prevare ili nasilja.

Sudsko poravnanje se poništava ukoliko je u njegovom zaključivanju

učestvovala parnično nesposobna stranka ili ukoliko datu stranku nije

zastupao zakonski zastupnik ili ukoliko je stranku zastupao zastupnik bez

punomoćja ili lice koje nije imalo potrebna ovlašćenja da obavi posebne

parnične radnje, sem slučajeva kada stranka naknadno odobri ovakve

radnje. Na osnovu gorenavedenog, zaključuje se da uzroci za pobijanje

sudskog poravnanja jesu oni kojima se Zakonom o obligacionim

odnosima (ZOO), mogu pobiti ugovori.

Tužba za poništavanje sudskog poravnanja može se podneti:

a) u roku od 30 dana od dana sticanja saznanja o uzroku poništaja (subjektivan

rok);

b) najkasnije u roku od 1 godine, od dana zaključivanja sudskog poravnanja

(objektivan rok).282

Lice koje namerava da podnese tužbu, može preko prvostepenog suda na

području na kome protivna stranka ima mesto prebivališta, pokušati da zaključi

sudsko poravnanje. Dakle, u ovom slučaju radi se o mogućnosti i postupku

zaključivanja sudskog poravnanja pre podnošenja tužbe. Dat predlog u sebi treba

da sadrži i ponudu sa predloženim projektom poravnanja. U tom slučaju, sud

kome je podnet dat predlog, poziva protivnu stranku i upoznaje je sa predlogom

za sudsko poravnanje. Poravnanje zaključeno na ovaj način takođe se zove sudsko

poravnanje i sadrži sve karakteristike i pravna dejstva sudskog poravnanja

zaključenog nakon podizanja tužbe.283 Podnosilac predloga snosi troškove ovog

postupka.284

282 Član 418 ZPP

283 Član 419 ZPP

284 Član 419.3 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

175

XIII. PREKID I ZASTOJ U POSTUPKU

Odredbe Zakona o parničnom postupku (ZPP), odnosno član 277 istog, propisuju

uzroke zbog kojih se prekida sudski postupak.285

Šta podrazumevamo pod prekidom suđenja (postupka)?

Prekid suđenja podrazumeva privremeno zaustavljanje procesnih radnji u jednom

predmetu usled okolnosti koje sprečavaju dalji tok razmatranja i nastavak rada na

rešavanju ovog predmeta.286 Ove okolnosti nisu taksativnog karaktera, a ono što

im je zajedničko jeste da se odvijaju bez želje i volje stranaka ili suda.

U načelu razlikujemo dve vrste okolnosti koje iziskuju prekid suđenja:

Prva grupa sastavljena je od okolnosti van sudskog procesa, zbog kojih se

postupak prekida na osnovu zakona njihovim nastupanjem, dakle nezavisno od

volje suda i stranaka. U tom slučaju, rešenje o prekidu postupka deklarativnog je

karaktera. Svojom odlukom sud konstatuje da je prekid počeo od trenutka koji je

izazvao događaj ili okolnost zbog kojih je postupak prekinut.

Druga vrsta okolnosti prekida suđenja povezana je sa procesnim činjenicama, od

kojih je najvažnija potreba rešavanja prethodnog pitanja. U tom slučaju, rešenje

o prekidu suđenja konstitutivnog je karaktera.

Pravne posledice prekida suđenja iste su bez obzira na uzroke za prekid i mogu

se prekinuti u sklopu opšteg i posebnog parničnog postupka. Treba istaći da do

prekida suđenja može doći u svakoj fazi postupka, uključujući i fazu odlučivanja

po vanrednom pravnom leku.

Kada se prekida suđenje (postupak)?

Sudski postupak se prekida u sledećim slučajevima:

a) Zbog smrti stranke u postupku ili kada stranka u postupku izgubi parničnu

sposobnost;

b) Kada zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlašćenje za

zastupanje, a stranka nije imenovala svog punomoćnika za suđenje;

c) Kada stranka koja je pravno lice prestane da postoji, odnosno kada nadležan

organ pravosnažno odluči o zabrani njenog rada;

d) Kada podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka u sporovima u

kojima je tuženi stečajni dužnik;

285 Član 277 ZPP,kao i član 18 Zakona o izmeni i dopuni ZPP br. 04/L-118

286 “Praktikum za parnicu”, Vukašin Ristić, Milošin Ristić, Beograd, 2000, strana 121 i dalje.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

176

e) Kada usled rata ili iz drugih razloga prestane rad usudu;

f) Kada se prekid suđenja propiše nekim drugim zakonom itd.

Najučestaliji slučajevi prekida suđenja dešavaju se upravo usled tačke (a)

gorenavedenog člana 277, odnosno usled smrti stranke. U ovim slučajevima je

dovoljno da činjenica smrti bude verodostojna, međutim ukoliko je predmetne

okolnosti učine sumnjivim, treba zatražiti odgovarajuće dokaze, kao što su: izvod

iz matične knjige umrlih ili smrtovnica.

U slučaju smrti jedne stranke, parnični postupak se prekida, međutim pokreće se

vanparnični postupak, odnosno postupak za razmatranje nasleđene imovine koji

treba da se pokrene po službenoj dužnosti na sudu, u trenutku kada se isti obavesti

da je jedno lice preminulo ili kada se sudskom odlukom proglasi mrtvim.287 Tek

po okončanju ostavinskog postupka i po proglašenju potencijalnih naslednika, se

ispunjavaju uslovi za nastavak parničnog postupka, odnosno u ovom slučaju

obezbeđuje se stvaran legitimitet stranke(aka) u postupku.

Sudska praksa je pokazala da je smrću jedne stranke, parnični postupak nastavljen

i pre odvijanja ostavinskog postupka, odnosno da je, na osnovu smrtovnice

pokojne stranke, koja predstavlja službeni dokumenat koji izdaju nadležni

opštinski organi i koji se za jedno lice izdaje samo jednom ili i u slučajevima kada

se i bez donošenja umrlice, podnošen predlog za produžetak postupka, koji je u

ovom slučaju nastavljen samo što su njegove stranke bili proglašeni naslednici

ostavioca, odnosno stranke koja je preminula.

Slučajevi prekida postupka u skladu sa tačkom (b) člana 277 ZPP, odnose se na

fizička lica. Shodno tome, prekid postupka nastupa usled smrti ili usled prekida

ovlašćenja svakog zakonskog zastupnika što znači ne samo jednog živog

roditelja, ili staratelja maloletnog deteta, već i staratelja lica čije je prisustvo bilo

nemoguće u postupku.

Prekidom ovlašćenja zakonskom zastupniku, postupak se ne prekida ukoliko nije

prekinut takozvani kontinuitet zastupanja.

Iz prakse: Postupak se ne prekida u slučajevima kada starateljski organ

donese relevantnu odluku, kojom oduzima punomoćje jednom staratelju

i istom odlukom ovu dužnost poverava drugom staratelju.

U slučajevima prekida postupka u skladu sa tačkom (c) člana 277 ZPP,

po svemu sudeći nije važna osnova na kojoj je ugašeno dotično pravno

lice.

287 Član 127 Zakona o neparničnom postupku.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

177

Iz prakse: Brisanjem iz relevantnog registra trgovinskih ili zanatskih

preduzeća, ne prekida se postupak u slučaju da dato preduzeće nema

svojstvo pravnog lica, pošto je u ovom slučaju stranka zapravo vlasnik

preduzeća.

Kada govorimo o slučajevima prekida postupka u skladu sa tačkom (d)

člana 277 ZPP, prekid postupka predstavlja jednu od pravnih posledica

pokretanja stečajnog postupka. Kao što je to slučaj sa drugim

posledicama, prekid postupka stupa na snagu na dan proglašenja stečaja

na oglasnoj tabli stečajne uprave. To znači da se prekida postupak za spor

koji je pokrenut pre ovog datuma a tužba podneta tog dana ili kasnije nije

dozvoljena i sud istu odbacuje. Nakon toga, dotični poverilac svoje

zahteve može uputiti dotičnoj stečajnoj upravi.

Iz prakse: Pokretanjem stečajnog postupka stvara se nadležnost i za

sporove stečajnog dužnika koji su pokrenuti na nekom drugom sudu pre

pomenutog datuma, koji za predmet imaju prava ili obaveze u sklopu

ovog stečajnog postupka. Shodno tome, nadležan je relevantan stečajni

organ.

Za prekid postupka u skladu sa tačkom (e) člana 277 ZPP treba uzeti u

obzir uzročnike zbog kojih sudovi nisu u stanju da rade (iustitium).

Iz prakse: Kao druge uzročnike prekida postupka, možemo pomenuti

zemljotres, požar u objektu suda ili u susednim objektima suda, slučajeve

karantina u objektu suda itd.

Vredi pomenuti da je tipičan slučaj u kome može doći do prekida sudskog

postupka, kada je isto predviđeno nekim posebnim zakonom288, između

ostalog, članom 80 Zakona o rešavanju sukoba zakona (ZRSZ-Službeni

glasnik SFRJ br. 43/82 i ispravkom br. 72/82). U skladu sa ovom

odredbom, nastala litispendencija u nekom sudu u nekoj drugoj zemlji,

ima neposredan uticaj na parnični postupak koji se vodi pred sudom u

našoj zemlji. Međutim, u ovom slučaju suđenje na stranom sudu treba da

je pokrenuto pre pokretanja na našim sudovima; da se radi o sporovima

za koje se ne predviđa isključiva nadležnost sudova Republike Kosovo i

da postoji uzajamnost između Republike Kosovo i države pri kojoj se

288 Član 277 tačka (f) ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

178

vodi dati parnični postupak. U ovim slučajevima dakle suđenje treba

prekinuti.289

Drugi slučajevi prekida suđenja (postupka). Sem gorenavedenih slučajeva, sud

prekida suđenje i u sledećim slučajevima:

- Ukoliko je sud odlučio da sam ne reši prethodno pitanje (član 13 ovog

zakona);

- Ukoliko se stranka nalazi na području koje je zbog vanrednog stanja (poplave,

zemljotres) odsečeno od suda.290

U vezi sa prekidom suđenja u skladu sa tačkom (a) člana 278 ZPP, treba istaći da

u sudskoj praksi po ovoj osnovi, uglavnom dolazi do prekida suđenja, pošto sud

odlučuje da ne pristupi sam rešavanju prethodnog pitanja.

Sud može odrediti prekid suđenja ukoliko odluka o tužbenom zahtevu zavisi od

činjenice da li je izvršen ekonomski delikt ili krivično delo koje se goni po

službenoj dužnosti, ko je počinilac i da li je odgovoran, posebno kada se pojavi

sumnja da su svedok ili veštak dali lažnu izjavu ili da je isprava koja je

upotrebljena kao dokazno sredstvo, lažna.

Primeri iz prakse: Spor zbog neplaćanja zakupnine za korišćenje

stambenog prostora, između zakupca i zakupodavca stana, prekida se

ukoliko između stranaka postoji neki drugi spor u vezi sa osnovanošću ili

visinom zakupnine; zatim slučaj kada sud drugog stepena delimično

potvrdi presudu suda prvog stepena, a za preostali deo vraća predmet na

ponovno odlučivanje sudu prvog stepena a kada protiv odluke suda

drugog stepena kojom je delimično potvrđena presuda suda prvog

stepena, stranka podnese vanredan pravni lek, reviziju, prvostepeni sud

treba da prekine suđenje sve dok Vrhovni sud ne donese odluku u vezi sa

revizijom stranke.

Razlozi za prekid suđenja propisani tačkom (b) člana 278 ZPP, razlikuju se u

smislu razloga prekida predviđenog tačkom (e) člana 277 ZPP, pošto se u ovom

slučaju ne radi o prekidu rada suda, već o objektivnoj nemogućnosti stranke da

usled spoljnih događaja (poplava, blokade puteva usled demonstracija ili požara,

zabrane kretanja ljudi usled opasnosti širenja epidemije td.), pristupi relevatnom

sudu.

289 Član 80 Zakona o rešavanju sukoba zakona (ZRSZ) - Službeni glasnik SFRJ br. 43/82 i sa

ispravkom pod br. 72/82.

290 Član 278 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

179

Posledice prekida suđenja (postupka). Kao posledica prekida suđenja,

prekidaju se takođe i rokovi za obavljanje procesnih radnji. Iako se ne pominje o

kakvim rokovima se tačno radi, podrazumeva se da se radi o svim vrstama rokova,

uključujući zastupnike i sudske rokove.

Tokom vremena trajanja prekida suđenja, sud ne može da obavi nikakve parnične

radnje, ali ukoliko je prekid nastupio po završetku ročišta za glavnu raspravu na

predmetu, sud može doneti meritornu odluku na osnovu procesnog materijala sa

pretresa održanog do vremena prekida. Shodno tome, npr. sud može izraditi u

pismenoj formi presudu za koju je zaključena glavna rasprava i u ovom slučaju i

po završetku glavne rasprave, međutim pre nego što je presuda izrađena u

pismenoj formi, jedna od stranaka u postupku je preminula.

Parnične radnje koje je jedna stranka sprovela u vreme prekida suđenja, ne

proizvode nikakvo pravno dejstvo protiv protivne stranke. Njihovo dejstvo

počinje tek po nastavku prekinutog sudskog procesa.291

Kada počinje prekinut sudski proces. Postupak koji je prekinut zbog razloga

navedenih u članu 277, stav 1 tačke a - d ZPP, odnosno u slučajevima kada

stranka u postupku premine ili nije više parnično sposobna; kada zakonski

zastupnik premine ili mu se prekine punomoćje za zastupanje, a stranka nije

imenovala svog punomoćnika za suđenje; kada stranka koja je pravno lice

prestane sa svojim postojanjem, odnosno kada nadležan organ donese

pravosnažnu odluku da zabrani rad istom; ili kada podnese predlog za pokretanje

stečajnog postupka u sporovima u kojima je tuženi stečajni dužnik, nastavlja se

kada naslednik ili staratelj nasleđene imovine, novi zakonski zastupnik, stečajni

upravnik ili pravni sledbenik pravnog lica, preuzme na sebe postupak ili kada ih

sud pozove da to učine na osnovu predloga protivne stranke.

Postupak koji je prekinut iz uzroka navedenih u članu 277 stav 1, tačka (e) ZPP,

odnosno kada usled rata ili iz drugih razloga prestane rad suda, biće nastavljen

kada stečajni sud poništi moratorijum.

Ukoliko je sud prekinuo suđenje iz razloga pomenutih u članu 277, stav 1 tačka

a i stav 2 ZPP, suđenje se nastavlja po pravosnažnom okončanju postupka pred

nadležnim sudom ili drugim organom ili kada predmetni sud konstatuje da više

ne postoje razlozi da se čeka njegov kraj.

291 Član 279 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

180

Iz prakse: Suđenje prekinuto usled neplaćanja zakupnine za korišćenje

stambenog prostora, nastavlja se po završetku drugog spora između istih

stranaka oko osnovanosti ili visine naknade za zakupninu.

U svim drugim slučajevima, prekinuto suđenje nastavlja se po prestanku

uzroka za prekid.292

Rokovi. Rokovi koji su usled prekida suđenja prestali da teku, počinju da teku za

zainteresovane stranke iz početka, od dana kada im sud dostavi rešenje o

nastavljanju postupka.

Žalba protiv rešenja o prekidu suđenja (postupka). Žalba protiv rešenja kojim

se utvrđuje ili prekida postupak, ne sprečava izvršenje rešenja.

Nije dozvoljena posebna žalba protiv rešenja kojim sud tokom ročišta odbije

predlog za prekid postupka i odluči da se postupak odmah nastavi.293

Zastoj suđenja. Zastoj suđenja nastupa kada stranka premine ili kada prestane da

postoji, u slučajevima kada su predmet spora prava koja se ne mogu preneti na

naslednike stranke, odnosno na njenog pravnog sledbenika. U ovim slučajevima

se rešenje o zastoju suđenja upućuje protivnoj stranci, naslednicima, odnosno

pravnom sledbeniku stranke, nakon što su oni postavljeni.

Iz prakse: Suđenje koje je pokrenuo tužilac X protiv tuženog Y, zbog

poništavanja relevantne odluke kojom mu je prekinut radni odnos, u

slučaju smrti tužioca X tokom suđenja, sud zastaje sa njim i isti ne mogu

da nastave naslednici pokojnog tužioca X, za razliku od slučaja prekida

postupka u sporovima za utvrđivanje svojinskog prava, u kome isti

parnični postupak mogu da nastave dokazani naslednici pokojnog

tužioca X.

Naslednicima preminule stranke, na predlog protivne stranke ili po službenoj

dužnosti, sud određuje privremenog zastupnika, kome podnosi rešenje o zastoju

suđenja, ukoliko konstatuje da ostavinski postupak može trajati više vremena.

Rešenje o zastoju suđenja doneto usled gašenja pravnog lica, dostavlja se

protivnoj strani i zakonskom sledbeniku pravnog lica, ukoliko isti postoji.

292 Član 280 ZPP, kao i član 19 Zakona o izmeni i dopuni ZPP br. 04/L-118.

293 Član 281 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

181

Sve dok rešenje o zastoju suđenja ne postane pravosnažno, u vezi sa rokovima za

obavljanje pravnih radnji, pravima stranaka i radnjama suda, shodno se

primenjuju odredbe o prekidu suđenja.294

Razlika između prekida suđenja (postupka) i zastoja suđenja (postupka).

Institut zastoja suđenja zapravo predstavlja jedan od oblika kojima se može

zaključiti parnični postupak.

Razlika između ovog oblika i drugih oblika zaključivanja parničnih postupaka

zavisi od događaja ili okolnosti koje dovode do ovog zaključka, a koje zapravo

predstavljaju vanparnične događaje ili okolnosti.

Prilikom razmatranja instituta prekida suđenja, takođe se kaže da je smrt fizičkog

lica ili gašenje pravnog lica, okolnost ili uzrok koji dovodi do prekida suđenja,

međutim, ovo ni na koji način ne sme da se pomeša sa institutom zastoja suđenja,

pošto su kod instituta zastoja suđenja predmet spora prava koja se ne mogu

prebaciti ili prenositi na naslednike stranke, odnosno na njenog pravnog

sledbenika,a kada govorimo o institutu prekida suđenja, predmet spora su prava

koja se mogu prebacivati i prenositi na naslednike ili sledbenike stranaka, te se

prekinuto suđenje sa istima i nastavlja.295

Prava koja se ne mogu preneti na druga lica ili na njihove naslednike zapravo su

ona prava koja su direktno povezana sa određenim licem ili su direktan proizvod

njegovog uma i duše, kao što su npr. prava koja proizilaze iz intelektualne svojine.

294Član 282 ZPP.

295 Komentar ZPP, Iset Morina & Selim Nikqi, Priština, 2012, strana 512 i dalje.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

182

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

183

XIV. OBEZBEĐENJE TUŽBENOG ZAHTEVA

Značenje i sadržina

Zakon o parničnom postupku ovlašćuje sudije da odluče o merama obezbeđenja

koje tužilac predloži, sa ciljem da sačuva imovinu koja je predmet spora i kada

tužilac stavi na znanje da postoji opasnost da će, bez ove mere, protivna stranka

moći da spreči ili da vidljivo oteža realizaciju ovog zahteva, otuđenjem imovine,

njenim skrivanjem ili promenom postojećeg stanja stvari, ili da će na neki drugi

način uticati negativno na prava predlagača obezbeđenja.296

Institut obezbeđenja tužbenog zahteva propisan je poglavljem XXI, Zakona o

parničnom postupku (ZPP), odnosno članovima 296-318.

Za razliku od starog ZPP koji nije uređivao postupak obezbeđenja tužbenog

zahteva, sa time da je isti postupak bio uređen starim Zakonom o izvršnom

postupku (ZIP), novi ZPP predviđa u gorepomenutom poglavlju institut

obezbeđenja tužbenog zahteva kao i postupak za određivanje mera za

obezbeđenje tužbenog zahteva.

Stari ZIP propisivao je tri vrste mera:

a) zasnivanje hipoteke na nepokretnost;

b) prethodne mere i

c) privremene mere.297

Praktično pojašnjenje: Odredbe starog ZIP, propisuju da je za

određivanje privremene mere, u predmetnom smislu nadležan opštinski

sud, a ne okružni privredni sud.

Novi ZPP ne propisuje jasno pravnu prirodu mera kojima se traži obezbeđenje

tužbenog zahteva, pošto su zapravo sve mere obezbeđenja koje sud može odrediti

privremene prirode, ali važe i mogu važiti do potpunog završetka sudskog

postupka (uključujući i izvršni postupak).

Bez obzira na isto, na osnovu odredbi novog Zakona o parničnom postupku,

možemo reći da u načelu i imajući u vidu kriterijum načina određivanja, imamo

296 Član 297.1 ZPP, ovlašćuje sudije da odluče o merama obezbeđenja koje tužilac predloži sa ciljem

da sačuva imovinu koja je predmet spora i kada tužilac stavi na znanje da postoji opasnost da će,

bez ove mere, protivna stranka moći da spreči ili da vidljivo oteža realizaciju ovog zahteva,

otuđenjem imovine, njenim skrivanjem ili promenom postojećeg stanja stvari, ili da će na neki drugi

način uticati negativno na prava predlagača obezbeđenja.

297 Član 245 starog ZPP-a.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

184

dve vrste mera za obezbeđenje tužbenog zahteva: privremene mere obezbeđenja

i mere obezbeđenja.

Poznato je da za dozvoljavanje izvršenja, zakon zahteva postojanje takozvane

“izvršne isprave”. Shodno tome, na osnovu člana 22 Zakona o izvršnom

postupku, jasno se propisuje šta predstavlja izvršna isprava i koji akti

predstavljaju izvršne isprave.298 Međutim, kako se ne bi desilo da se poverilac ili

tužilac (u parničnom postupku), dovede u neprikladnu i opasnu poziciju u smislu

ostvarivanja svog tužbenog zahteva, kao i da bi postojala mogućnost da se tužbeni

zahtev tužioca učini izvršivim, u fazi kada relevantna sudska odluka postane

pravosnažna, ZPP u svom poglavlju XXI, predviđa niz pravila, čiji je cilj da

obezbede realizaciju tužbenog zahteva ubuduće, čiju realizaciju ugrožava ili može

ugroziti tuženi ili protivnik obezbeđenja. Sve ovo dešava se i usled činjenice da

činjenična realizacija privatnih (građanskih) subjektivnih prava, obično traje dugo

vremena, pošto je za realizaciju jednog subjektivnog prava, pre svega potrebno

sprovesti postupak upoznavanja u kome se konstatuje ovo pravo a nakon toga se

sprovodi postupak činjeničnog ostvarivanja prava privatnih subjekata, u kome se

zahtev poverioca (ili tužioca) realizuje prinudno. Dakle, vidi se da činjenično

ostvarivanje privatnog subjektivnog prava traje poprilično dugo, zbog čega se

javlja potreba postojanja relevantnih mera kojima se obezbeđuje tužbeni zahtev

tužioca, odnosno predlagača obezbeđenja.

Praktično pojašnjenje: Tužilac X, se obraća sudu tužbom protiv tuženog

Y, oko utvrđivanja imovinskog prava nad konkretnom nepokretnosti.

Imajući u vidu da imovinski sporovi podrazumevaju niz materijalnih i

drugih dokaza, prirodno je da isti traju duži vremenski period. Tokom

vremena trajanja relevantnog sudskog postupka, može se desiti da tuženi

Y, preduzme radnje u funkciji otuđenja katastarske parcele koja je

predmet spora, što bi za tužioca podrazumevalo nemogućnost ili

poteškoću ostvarivanja njegovog tužbenog zahteva. Kako ne bi došlo do

ovakve situacije u kojoj bi se ugrozilo ili otežalo ostvarivanje zahteva

tužioca X, isti se može obratiti sudu sa predlogom da se odredi relevantna

mera obezbeđenja, kojom bi se zabranio svaki vid pravne (ili) činjenične

promene, u vezi sa katastarskom parcelom koja je predmet ovog spora.

ZPP koristi izraze predlagač obezbeđenja i protivnik predloga obezbeđenja, što

su u parničnom postupku ekvivalentni izrazi tužilac i tuženi. Takođe, za razliku

od starog ZPP, novi ZPP predviđa da privremenim merama kao merama kojima

298 Član 22 novog ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

185

se obezbeđuje tužbeni zahtev, ne može da se zasnuje založno pravo, izuzev u

jednom slučaju propisanim članom 299, stav 1 tačka (d) ZPP.

Obezbeđenje zahteva poverilaca se realizuje u posebnim postupcima, koje su u

načelu sumarni (skraćeni). U ovim postupcima se privremeno odlučuje o

preduzimanju jedne ili više mera privremenog karaktera, koje mogu trajati do

činjenične realizacije potraživanja poverioca ili predlagača obezbeđenja.

Praktično pojašnjenje: Prilikom određivanja mere obezbeđenja od strane

suda, isti može odlučiti da data mera bude na snazi do pravosnažnosti

parničnog postupka koji se vodi u vezi sa predmetom spora, a što

istovremeno predstavlja postupak za određivanje odnosne mere

obezbeđenja.

Treba istaći da se i u državama u regionu, skoro bez izuzetka predviđaju slični

pravni instituti za obezbeđenje tužbenog zahteva, sa jednom razlikom da se u

nekolicini od ovih država (kao npr. Hrvatska i Srbija), pravila za obezbeđenje

tužbenog zahteva predviđaju ZIP, dok se u nekolicini drugih (kao što je npr.

Bosna i Hercegovina) poput Republike Kosovo, pravila za obezbeđenje tužbenog

zahteva propisuju ZPP.

Član 296 ZPP, predviđa vremenski trenutak kada se može podneti zahtev za

obezbeđenje tužbenog zahteva. U skladu sa ovim članom može se zaključiti da se

ovaj predlog može podneti pre podnošenja tužbe za pokretanje parničnog

postupka, ali i tokom datog postupka. Ovaj isti član propisuje i sud koji je

nadležan da odredi mere obezbeđenja, što je po svemu sudeći sud koji je nadležan

za razmatranje tužbe i tužbenog zahteva, odnosno sud koji deluje po tužbi. Na

kraju, ovaj član uređuje i način i oblik odlučivanja oko predloga za obezbeđenje

tužbenog zahteva. Shodno tome, sud odlučuje rešenjem u vezi sa dozvoljavanjem

obezbeđenja tužbenog zahteva ili odbijanja predloga. Ovo rešenje može doneti i

viši sud, ali samo u slučajevima kada je predlog za obezbeđenje tužbenog zahteva

podnet nakon što je predmet po žalbi, prošao razmatranje na datom sudu.299

Praktično pojašnjenje: Shodno tome, podnosilac žalbe pored podnošenja

redovnog pravnog leka– žalbe, drugostepenom sudu može podneti i

relevantan predlog za određivanje mere obezbeđenja i ovom prilikom

ovaj sud, sem odlučivanja u vezi sa žalbom, pre toga odlučuje i o predlogu

za određivanje predložene mere obezbeđenja.

299 Član 296 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

186

Treba napomenuti da je i u slučajevima kada imamo pravosnažnu presudu,

nadležan da odluči o predlogu za određivanje mere obezbeđenja sud koji bi bio

nadležan da odluči o tužbenom zahtevu na prvom stepenu ili sud koji je nadležan

za razmatranje tužbe. Međutim, ovo je povezano samo sa slučajevima u kojima

još uvek nije pokrenut izvršni postupak pošto je ako otpočne izvršni postupak,

nadležan da odlučuje o odnosnoj meri obezbeđenja tužbenog zahteva, izvršni sud.

Iz svega prethodno navedenog, zaključujemo da odredbe ZPP propisuju da se

obezbeđenje tužbenog zahteva može izvršiti:

a) pre podizanja tužbe;

b) tokom postupka koji je u toku, ali i

c) po zaključivanju parničnog postupka, do pokretanja izvršnog postupka.

Uslovi za određivanje mere obezbeđenj. Mera obezbeđenja može se odrediti:

a) ukoliko predlagač obezbeđenja učini verodostojnim postojanje zahteva ili

njegovog subjektivnog prava, kao i

b) ukoliko postoji opasnost da će se neodređivanjem date mere protivna stranka

sprečiti ili će joj se vidljivo otežati da ostvari zahtev, posebno kada govorimo

o otuđivanju njene imovine, njenim sakrivanjem, obavezivanjem ili na bilo

koji drugi način kojim bi se promenilo aktuelno stanje stvari ili što bi na neki

drugi način negativno uticalo na prava predlagača obezbeđenja.

Ova dva uslova moraju se ispuniti kumulativno. U vezi sa prvim uslovom, smatra

se da predlagač obezbeđenja treba da svedoči o istom, nekom ranijom odlukom

suda ili nekog upravnog organa, testamentom, ugovorom, nekom izvršnom

ispravom, odnosno nekim drugim pravnim nalogom. Što se tiče drugog uslova,

podrazumeva se da je ovaj uslov ispunjen u slučajevima u kojima postoji opasnost

da protivna stranka izvrši otuđenje svoje imovine, da je prikrije, da je podvrgne

zalogu ili hipoteci itd.

Ukoliko zakon ne propisuje drukčije, predviđa se da sud može odrediti meru

obezbeđenja samo u uslovima kada predlagač obezbeđenja u roku koji je odredio

sud izmiri iznos jemstva u meri i vrsti koju je odredio sud, za štetu koja se može

pričiniti protivnoj stranci određivanjem i izvršenjem date mere. 300 U ovim

slučajevima, jemstvo se plaća u gotovom novcu, ali sud u skladu sa odredbama

ZIP može dozvoliti da se jemstvo da u vidu:

a) vrednosnih hartija;

b) dragocenosti, ili i

c) bankovnog jemstva,

300Član 297 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

187

Protivna stranka stiče zakonsko založno pravo na jemstvo deponovano na ovaj

način.301

Bez obzira na isto, zakonske odredbe propisuju da na zahtev predlagača, sud može

da ga oslobodi obaveze polaganja jemstva, ukoliko konstatuje da nije u

finansijskoj prilici da to i učini.

Praktično pojašnjenje: Ovo bi bio slučaj kada predlagač obezbeđenja

(tužilac), odnosnim dokazima (uverenjem o vremenu nezaposlenosti,

uverenjem o pravu na primanje socijalne pomoći itd), argumentuje sudu

njegovu otežanu finansijsku situaciju, odnosno nemogućnost plaćanja

traženog jemstva.

Ukoliko predlagač ne plati jemstvo u meri i roku koji je odredio sud, sud odbacuje

predlog za određivanje predložene mere obezbeđenja.302 Slično će biti učinjeno i

u slučajevima kada je sud prvobitno odredio privremenu meru, a zatim je delujući

po prigovoru tuženog – protivnika predložene mere protiv rešenja o određivanju

mere obezbeđenja, odredio raspravu za određivanje sadašnje mere obezbeđenja,

ukoliko tužilac – predlagač mere obezbeđenja, po nalogu suda, ne deponuje iznos

odnosnog jemstva za sadašnju meru obezbeđenja.

Jedinice lokalne samouprave, odnosno sva pravna lica javnog prava izuzeta su od

obaveze plaćanja jemstva. Isto propisuju i odredbe novog ZIP.303

Novčani iznos uplaćen na ime jemstva u skladu sa članom 297 ZPP-a, vraća se

licu koje ga je uplatilo u roku od 7 dana od dana gašenja mere obezbeđenja.

Ukoliko u međuvremenu predlagač obezbeđenja podnese tužbu protiv tuženog i

za naknadu štete, sud nadležan za suđenje odlučuje po tužbi da li da ostavi na

snazi datu meru obezbeđenja.304

Vrste mera obezbeđenja. Zakonske odredbe ZPP propisuju da se može izvršiti

obezbeđenje:

a) novčanog zahteva;

b) obezbeđenje zahteva usmerenog protiv određenog predmeta ili jednog

njegovog dela, kao i

c) obezbeđenje drugih prava ili očuvanje postojećeg stanja stvari.

Za obezbeđenje novčanog zahteva, mogu se odrediti sledeće mere obezbeđenja:

301 Član 14 novog ZPP.

302 Član 297.3 ZPP

303Član 297.4 ZPP. i član 14.2 novog ZIP.

304Član 298 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

188

a) zabrana protivniku obezbeđenja da otuđi, prikrije, zaduži ili raspolaže

određenom imovinom dovoljnom za obezbeđenje zahteva predlagača

obezbeđenja, što je zabrana koja se upisuje u odnosni javni registar;

b) očuvanje imovine u vezi sa zabranom iz gorenavedene tačke, od strane suda

na njegovom računu, kada je isto moguće, ili dajući je u posed predlagaču

obezbeđenja ili trećem licu;

c) zabrana dužniku protivnika obezbeđenja da istom ispuni zahtev ili preda

predmet, kao i zabrana protivniku obezbeđenja, da prihvati predmet, ostvari

zahtev ili da njime raspolaže;

d) propisivanje založnog prava na nepokretnost protivnika obezbeđenja ili na

upisano pravo na pokretnost do vrednosti glavnog potraživanja, sa time da je

doneta presuda za kamatu i procesne troškove koja još uvek nije postala

izvršiva.

Za obezbeđenje zahteva nad određenim predmetom ili jednim njegovim delom,

mogu se odrediti sledeće mere obezbeđenja:

a) zabrana protivniku obezbeđenja da otuđi, prikrije, zaduži ili raspolaže

određenom imovinom dovoljnom za obezbeđenje zahteva predlagača

obezbeđenja, što je zabrana koja se upisuje u relevantan javni registar;

b) očuvanje imovine u vezi sa zabranom iz gorenavedene tačke a, od strane suda

na njegovom depozitnom računu, kada je isto moguće, ili dajući je u posed

predlagaču obezbeđenja ili trećem licu;

c) zabrana protivniku obezbeđenja da obavlja radnje kojima može oštetiti deo

imovine ka kojoj je uperen zahtev ili naredba protivniku obezbeđenja da

obavi određene radnje potrebne da se očuva imovina ili da se očuva postojeće

stanje okolnosti.

d) ovlašćenje predlagaču obezbeđenja da obavi određene aktivnosti.

Valja napomenuti,da gorenavedene mere obezbeđenja usmerene ka određenom

predmetu ili ka jednom njegovom delu, a koje obično mogu da se nađu kod

protivne stranke, ne smeju u potpunosti da se uvrste zahtev koji se njima

obezbeđuje.305 To podrazumeva da u slučaju određivanja neke od ovih mera, sud

ne može da odluči da ove mere u celosti obezbede zahtev predlagača obezbeđenja,

sa stanovišta vrednosti datog zahteva. A u slučajevima kada zahtev predlagača

obezbeđenja ima određenu vrednost, mera obezbeđenja usmerena ka određenom

305 Član 300.3 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

189

predmetu ili jednom njegovom delu, ne sme u celosti da se uključi u datu vrednost

zahteva.306

Na kraju, za obezbeđenje drugih prava ili za očuvanje postojećeg stanja okolnosti

mogu se odrediti sledeće mere obezbeđenja:

a) zabrana protivniku obezbeđenja da obavi određene aktivnosti ili naredba da

obavlja aktivnosti sa ciljem da očuva postojeće stanje ili da spreči dalje

oštećivanje protivne stranke,

b) ovlašćenje predlagača obezbeđenja da preduzme gore navedene aktivnosti,

c) ostavljanje određene imovine protivnika obezbeđenja na čuvanje i brigu

trećem licu,

d) druge mere koje sud odredi kao nužne za obezbeđenje tužbenog zahteva

predlagača mere obezbeđenja.

Dakle, određivanje bilo koje iz ove grupe mera za obezbeđenje tužbenog zahteva,

povezano je sa situacijom kada predmet mere obezbeđenja nisu ni novčani

zahtevi, niti drugi zahtevi usmereni prema predmetu ili imovini protivnika

obezbeđenja, već su to druga prava ili kada se traži očuvanje postojećeg stanja

okolnosti. Ono što ove vrste mera razlikuje od dve gorenavedene grupe, jeste da

dok su prve dve grupe taksativno navedene, ova treća vrsta mera za obezbeđenje

tužbenog zahteva nije taksativno zaključena članom 301 ZPP, tako da u tom

slučaju postoji prostor za sud da odredi i druge mere, ukoliko isto oceni

neophodnim i nužnim za obezbeđenje tužbenog zahteva predlagača odnosne mere

obezbeđenja.307

Takođe, treba istaći da sud, kada se za tim javi potreba može odrediti dve ili više

mera obezbeđenja.308

Praktično pojašnjenje: Delujući po dotičnom predlogu predlagača, koji

sadrži zahtev za određivanje određenih mera obezbeđenja, sud može u

konkretnom slučaju odrediti predloženu meru obezbeđenja ili dve ili više

predloženih mera.

Praktičan primer: Sud može pored mere zabrane otuđivanja sporne

katastarske parcele, odrediti i neku drugu predloženu meru u vezi sa

zabranom svake promene činjeničnog stanja na datoj parceli.

306 Komentar ZPP, Iset Morina & Selim Nikqi, Priština, 2012, strana 552

307 Član 301 tačka (d) ZPP

308 Član 303 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

190

Posledice nepoštovanja mera obezbeđenja tužbenog zahteva. Protivnik mere

obezbeđenja koji deluje u suprotnosti sa rešenjem o zabrani otuđivanja,

prikrivanja, zaduživanja ili raspolaganja imovinom, odgovoran je shodno

pravilima građanskog prava. Predlagač mere obezbeđenja ima pravo da u skladu

sa opštim svojinskopravnim pravilima, dobije naknadu za štetu koja mu je

pričinjena nepoštovanjem rešenja o određivanju mere obezbeđenja.

Imajući u vidu prirodu mera obezbeđenja zaključuje se da one uopšteno

obavezuju protivnika obezbeđenja da preduzme određenu meru ili da ne obavi

određenu radnju u vezi sa datim predmetom.

U slučaju da nastupi šteta usled nepoštovanja mere obezbeđenja, predlagač mere

obezbeđenja ima pravo da na osnovu pravila koja propisuje Zakon o obligacionim

odnosima (ZOO), traži prostu naknadu štete kao i naknadu na ime izgubljene

zarade. Zapravo, protivnik obezbeđenja se prvobitno obavezuje da vrati pređašnje

stanje koje je postojalo pre pričinjavanja štete, a ukoliko povraćaj u pređašnje

stanje ne dovede u potpunosti do uklanjanja štete, za drugi deo štete može se

tražiti novčana naknada.

Potpuna novčana naknada dolazi do izražaja i u slučajevima kada nije moguće

vraćanje u pređašnje stanje ili kada sud smatra da vraćanje u pređašnje stanje nije

nužno.309

Zakonske odredbe ZPP garantuju pravo naknade štete i protivniku mere

obezbeđenja, za štetu koja mu je pričinjena kao rezultat sprovođenja mere

obezbeđenja koja je određena bez osnova ili koja je bila neopravdana. I u ovom

slučaju se predviđa da se u vezi sa naknadom štete primene opšta pravila

svojinskog prava, odnosno pravila i zakonske odredbe propisane ZOO.

Štaviše, Zakon o parničnom postupku propisuje da stranka koja prekrši odluku

suda o meri obezbeđenja kojom se štiti imovina ili prava tužioca, snosi

građanskopravnu odgovornost u slučaju povrede i ne važe prodaje ili zaduživanje

imovine, imajući u vidu da se date transakcije ne mogu zavesti u javne knjige po

pravosnažnosti odluke o određivanju mere obezbeđenja (i da samim tim budu

zavedene u relevantnu javnu knjigu).310

309 Član 185 ZOO i dalje 310Član 302 ZPP propisuje između ostalog da stranka koja prekrši odluku suda o meri obezbeđenja

kojom se štiti imovina ili prava tužioca, snosi građanskopravnu odgovornost u slučaju povrede i ne

važe prodaje ili zaduživanje imovine, imajući u vidu da se date transakcije ne mogu zavesti u javne

knjige po pravosnažnosti odluke o određivanju mere obezbeđenja (i da samim tim budu zavedene

u odnosnu javnu knjigu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

191

Način predstavljanja i sadržina predloga za određivanje mere obezbeđenja

tužbenog zahteva. Predlog za određivanje mere obezbeđenja može se podneti:

a) u pisanoj formi, ili i

b) u usmenoj formi, u slučaju da je sudski proces u toku.311

U predlogu za određivanje mere obezbeđenja, predlagač obezbeđenja dužan je da

navede:

a) zahtev za obezbeđenje koje predlaže;

b) meru obezbeđenja koju predlaže;

c) sredstva i

d) predmet mere obezbeđenja.

Zakonska odredba propisuje da predlog treba da navodi i činjenice na kojima

počiva tužbeni zahtev i dokazna sredstva kojima se mogu dokazati navodi

navedeni u predlogu, koje u zavisnosti od mogućnosti, predlagač treba da priloži

predlogu za određivanje mere obezbeđenja.

Obaveštenja protivnika predloga u vezi sa predloženom merom. Sem

slučajeva propisanih ZPP, dotična mera obezbeđenja ne može se odrediti ukoliko

protivnik obezbeđenja nije bio u prilici da se izjasni o predlogu za njeno

određivanje.

Sud dostavlja predlog za određivanje mere obezbeđenja, zajedno sa spisima koji

su mu priloženi, protivniku obezbeđenja, uz obaveštenje da može podneti pismeni

odgovor u roku od 7 dana.312

Nepružanje mogućnosti protivniku obezbeđenja da se izjasni o predlogu za

određivanje mere obezbeđenja može se desiti samo izuzetno, u slučajevima u

kojima sam zakon propisuje ovakvu mogućnost.

Praktičan primer: Ovakav slučaj postoji, na primer, kada predlagač

obezbeđenja učini verodostojnim navode da je mera obezbeđenja

osnovana, dajući na uvid odluku ili odnosni pravni nalog kao i

predočavanjem hitnosti pitanja, tražene u tom slučaju i da će se drukčijim

postupanjem izgubiti smisao obezbeđenja tužbenog zahteva.

Dakle, radi se o takozvanoj “privremenoj meri obezbeđenja”, propisanoj članom

306 ZPP. Međutim, i u ovim slučajevima protivnik obezbeđenja ne gubi pravo da

ospori ili prigovori na određenu (privremenu meru obezbeđenja), u skladu sa

311 Član 304 ZPP

312 Član 305 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

192

predviđenim postupkom za ulaganje prigovora privremenom merom

obezbeđenja.

Privremene mere obezbeđenja

Zapravo, novi ZPP ne pravi neku suštinsku razliku između mera obezbeđenja i

privremenih mera, ali odredbe člana 306 ZPP predviđaju samo određene

okolnosti koje mogu predodrediti takozvanu “privremenu meru” obezbeđenja.

Prema ovom značenju, “privremenu meru” obezbeđenja, karakterišu tri osnovna

elementa:

a) brz postupak

b) opasnost koji nosi i

c) uzroci za njeno određivanje313.

Ovi elementi čine da se ova mera razlikuje od drugih mera obezbeđenja.

Brz postupak odlučivanja u vezi sa ovom merom podrazumeva da sud može

izreći privremenu meru obezbeđenja bez obaveštenja i prethodnog saslušanja

protivnika obezbeđenja.

Opasnost odlučivanja u vezi sa ovom merom podrazumeva da bi se, u slučaju

da se ne odredi privremena mera obezbeđenja, izgubio njen cilj.

Sa druge strane, uzroci i navodi na osnovu kojih se određuje privremena mera

obezbeđenja podrazumevaju da isti treba da su verodostojni i osnovani.

Generalno, u vezi sa privremenim merama obezbeđenja može se reći da se

određuju kada podnosilac pruži verodostojne dokaze da neodređivanje

privremene mere obezbeđenja, može dovesti do neposredne i nepopravljive štete.

Praktično pojašnjenje: Dosadašnja sudska praksa je dokazala da se

stranke uglavnom obraćaju sudu sa predlogom da se odredi privremena

mera obezbeđenja, pozivajući se na gorenavedene razloge koji (po njima)

opravdavaju određivanje ove mere. Međutim, na osnovu odredbe člana

306 ZPP, može se zaključiti da sud ima mogućnost da odredi privremenu

meru obezbeđenja i u slučajevima kada je stranka predložila određivanje

mere obezbeđenja, ukoliko se navodi stranke o osnovanosti i hitnosti

predmeta pokažu osnovanim, kao i činjenica da će se u suprotnom

izgubiti smisao mere obezbeđenja.

313 Komentar ZPP, Iset Morina & Selim Nikqi, Priština, 2012, strana 540 i dalje

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

193

Nakon što sud donese rešenje o određivanju privremene mere obezbeđenja i

nakon što se o istoj odluci obavesti protivnik obezbeđenja, isti u roku od 3 dana

u svom odgovoru može osporiti razloge za određivanje privremene mere

obezbeđenja. Ukoliko protivnik obezbeđenja u ovom slučaju obrazloži svoj

prigovor, sud će biti dužan da u roku od 3 naredna dana u vezi sa ovim pitanjem

zakaže ročište. U slučaju da nakon održavanja ovog ročišta sud nađe da su

prigovori protivnika obezbeđenja (tuženog) osnovani, sud može posebnim

rešenjem da poništi pređašnje rešenje o određivanju privremene mere

obezbeđenja ili da isto zameni drugim rešenjem o određivanju mere obezbeđenja

u skladu sa članom 307 ovog zakona. Protiv ovog novog rešenja o određivanju

mere obezbeđenja, sada je dozvoljena žalba.

Iz svega ovoga proizilazi da iako određivanjem privremene mere obezbeđenja,

protivnik obezbeđenja ne dobija mogućnost da se izjasni o istoj ili da je ospori,

on ima pravo da u roku od 3 dana iznese svoje stavove u vezi sa određenom

merom, odgovorom u pismenoj formi.314

Sadržina rešenja o određivanju mere obezbeđenja. Rešenjem o određivanju

mere obezbeđenja sud određuje vrstu mere obezbeđenja, sredstva kojima će se

ona prinudno izvršiti i predmet mere obezbeđenja, primenjivanjem odnosnih

pravila o izvršnom postupku. Vrsta mere obezbeđenja zavisi od vrste zahteva čije

se obezbeđenje zahteva.

Sud po službenoj dužnosti dostavlja rešenje o određivanju mere obezbeđenja

nadležnom izvršnom sudu sa ciljem da ga prinudno izvrši kao i javnom registru

sa ciljem upisa u isti.

ZPP posebno propisuje mere obezbeđenja za novčana potraživanja, ali i za

potraživanja u vezi sa predmetom ili jednim određenim delom predmeta, kao i

vrste mera obezbeđenja za zahteve u vezi sa drugim pravima.

Rešenje o određivanju mere obezbeđenja takođe treba da odredi i sredstva za

prinudno izvršenje određenog zahteva i predmet mere obezbeđenja.

Kada se radi o sredstvima kojima će se prinudno izvršiti određeni zahtev u vezi

sa predmetom mere obezbeđenja, primenjuju se shodno pravila izvršnog postupka

koja predviđaju i primenu sredstava i prinudnih mera u slučajevima kada lica

obavezana odlukama suda odbiju da obave radnje predviđene ovim odlukama.

Ukoliko sa ciljem da se izvrši naredba ili određena zabrana treba preinačiti

314 Član 306 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

194

sredstva ili predmet obezbeđenja, predlagač obezbeđenja može predložiti ovakvu

promenu u istom postupku i na osnovu naredbe ili postojeće zabrane.

Predviđena prinudna sredstva mogla bi se shvatiti kao radnje koje koriste

“nasilje”, “silu”, kao i “novčane kazne“.

Rešenje kojim je određena mera obezbeđenja zapravo ima dejstvo rešenja o

izvršenju iz Zakona o izvršnom postupku. Rešenje treba da ima i svoje

obrazloženje.315

Dejstvo rešenja o određivanju odnosne mere obezbeđenja, ne obuhvata samo

stranke uključene u postupak već i treće stranke, koje mogu biti povezane sa

procesnim ili predmetnim strankama, pod uslovom da stranke u postupku ili treće

stranke, budu upoznate sa sadržinom datog rešenja.

Mogućnost određivanja mere obezbeđenja pre podizanja tužbe. Zakonske

odredbe ZPP propisuju mogućnost da se mera obezbeđenja odredi i pre

podnošenja tužbe.316 Ovakva situacija se posebno može desiti u slučajevima kada

se suočavamo sa objektivnom i ozbiljnom opasnošću nemogućnosti ostvarivanja

tužbenog zahteva tužioca. Međutim, u ovom slučaju odlukom kojom se određuje

mera obezbeđenja treba odrediti i rok koji ne sme biti kraći od 30 dana, u okviru

koga predlagač mere obezbeđenja treba da podnese tužbu. U tim slučajevima,

predlagač mere obezbeđenja sudu treba da podnese dokaz iz koga se može

zaključiti da je delovao u skladu sa gorenavedenim.

Nezavisno od navedenog, ZPP ne predviđa mogućnost određivanja privremene

mere obezbeđenja, pre podizanja tužbe. U skladu sa odredbama članova 296, 304

i 308 ZPP, postoji mogućnost određivanja samo mere obezbeđenja, a ne i

privremene mere obezbeđenja. Razlog za to je činjenica da u slučaju da postoji

neki predlog da se odredi mera obezbeđenja pre podizanja tužbe, pre nego što o

njoj odluči, sud održava saslušanje stranaka, na kome iste izražavaju svoja

mišljenja. Pošto u slučajevima eventualnog predloga za određivanje privremene

mere obezbeđenja, pre podizanja tužbe, sud treba da odluči a da nije saslušao

stranke i bez ijednog dokaza– predmetnih spisa, može se zaključiti da je na

osnovu ZPP, ovo pitanje uređeno na pravičan način.

315 Član 307.4 ZPP

316 Članovi 296, 304 i 308 ZPP-a

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

195

Dužina trajanja mere obezbeđenja. Mera obezbeđenja određena odlukom suda

ostaje na snazi sve dok sud ne donese neku drugu odluku o meri obezbeđenja. U

tom slučaju se radi o drugoj odluci suda o meri obezbeđenja, koja stavlja van

snage i posledično zamenjuje pređašnju odluku o meri obezbeđenja.

I u slučaju neusvajanja tužbenog zahteva, sud može presudom kojom odbija

tužbeni zahtev tužioca, odlučiti da ostavi na snazi određenu meru obezbeđenja,

sve dok prvostepena presude ne postane pravosnažna.317 Razlog za to je činjenica

da je strankama i protiv presude koju je doneo sud prvog stepena, zagarantovano

pravo žalbe, u zakonskom roku od 15 dana od dana njegovog prijema, što

posledično utiče da presuda ne postane pravosnažna u ovom roku.

Određena mera obezbeđenja ostaje na snazi najviše do isteka roka od 30 dana od

nastupanja uslova za njeno prinudno izvršenje.

Pravni lekovi protiv rešenja o određivanju mere obezbeđenja i rešenja o

određivanju privremene mere obezbeđenja. Protiv prvostepenog rešenja o

određivanju mere obezbeđenja može se izjaviti žalba u roku od 7 dana od dana

njegovog podnošenja. Svakako, žalba treba da se dostavi i protivniku

obezbeđenja, koji u roku od tri dana od dostave, ima pravo da podnese odgovor

na žalbu. O žalbi odlučuje drugostepeni sud, u roku od 15 dana od dana koga sud

drugog stepena primi odgovor na žalbu ili nakon isteka roka za njeno podnošenje.

Takođe, treba istaći da žalba ovom prilikom ne odlaže izvršenje rešenja o

određivanju mere obezbeđenja.318

Nije dozvoljeno pravo žalbe protiv rešenja o određivanju privremene mere

obezbeđenja. Vredi napomenuti da odredba člana 310.5 ZPP ostavlja prostora za

različito tumačenje, pošto izjavljivanje žalbe u ovom slučaju ne bi bilo dozvoljeno

ni na koji način, zbog čega može doći do ugrožavanja načela saslušanja stranke i

načela kontradiktornosti, a takođe se tim putem može prekršiti i član 206.2 ZPP,

koji predviđa da u slučaju da zakon izričito propisuje da nije dozvoljeno

izjavljivanje žalbe, prvostepena presuda se može pobiti samo žalbom koja se

izjavljuje na odluku kojom se postupak zaključuje pri prvostepenom sudu.319

Praktično pojašnjenje: Nezavisno od toga, dosadašnja sudska praksa je,

iako sa manjim izuzecima u određenim vremenskim intervalima,

dokazala da preovladava stav da protiv rešenja o određivanju privremene

mere obezbeđenja, nije dozvoljena žalba.

317 Član 309 ZPP

318 Član 310 ZPP

319 Član 206 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

196

Ovlašćenja suda u vezi sa obezbeđenim predmetima. Sud ima pravo da na

predlog protivnika predlagača u slučajevima u kojima su određene mere

propisane članom 299 stav 1 tačke a i b, odluči da proda pokretnosti koje se brzo

kvare ili ukoliko postoji opasnost od vidljivog pada cene datih predmeta. Prodaja

datih predmeta vrši se shodno pravilima o izvršenju nad pokretnostima.320 U

skladu sa odredbama novog ZIP, prodaja pokretnosti vrši se javnom licitacijom.

Praktično pojašnjenje: Postupak prodaje javnom licitacijom, vrši izvršni

sudija dotičnog suda (sa izuzetkom slučajeva u kojima usled malog broja

sudija ili usled specifične organizacije datog suda, elaborat izvršnog

postupka podnose sve sudije, u skladu sa načinom dodele predmeta),

odnosno stupanjem na snagu novog ZIP, isto čini privatni izvršitelj.

Takođe, u slučajevima u kojima je izrečena mera obezbeđenja “zabrane

protivniku obezbeđenja da obavi radnje kojima može oštetiti imovinu protiv koje

je zahtev podnet ili nalog protivniku obezbeđenja da obavi radnje potrebne da se

očuva imovina ili da se očuva postojeće stanje okolnosti”, sud može predlogom

predlagača mere ili njenog protivnika, preneti pravo realizacije zahteva, ukoliko

postoji opasnost da neće biti realizovan, usled zakašnjenja u njegovoj realizaciji,

ili opasnost gubitka pravnog leka naspram trećeg lica.

Novčani iznos dobijen prodajom pokretne imovine ili realizacijom zajma, čuva

se u deponovanim sredstvima suda do trenutka ukidanja mere obezbeđenja ili do

trenutka kada je predloženo njeno izvršenje, ali najkasnije u roku od 30 dana od

dana kada zajam dospe. Druge koristi ostvarene dospećem zajma deponuju se po

mogućstvu u deponovana sredstva suda ili se određuje neki drugi način njihovog

čuvanja, do trenutka ukidanja mere obezbeđenja, odnosno sve dok predlagač

obezbeđenja ne predloži izvršenje, ali najviše u roku od 30 dana od dana kada

zajam postane izvršiv.

320 Član 311 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

197

Ovlašćenja stranaka u postupku u vezi sa predloženim merama. Predlagač

obezbeđenja u svom predlogu za određivanje mere obezbeđenja, ili kasnije, može

izjaviti da se slaže da bi umesto određivanja mere obezbeđenja, bio zadovoljan da

njegov protivnik položi jemstvo. Zapravo, polaganje jemstva umesto mere

obezbeđenja može se odrediti i predlogom protivnika obezbeđenja ukoliko se sa

time složi predlagač obezbeđenja.321 Ovakva situacija je na neki način podložna

pregovorima ili dovodi do situacije u kojoj same stranke mogu predložiti i mogu

se složiti sa zamenom mere obezbeđenja i zasnivanjem založnog prava. Treba

istaći da ovako propisano zasnivanje založnog prava, ne predstavlja nijednu od

vrsti mera obezbeđenja propisanih članovima 299, 300 i 301 ZPP i ovo ne treba

mešati sa merom obezbeđenja u vezi sa zastarevanjem založnog prava na

pokretnost protivnika obezbeđenja, ili nad upisanim pravom na pokretnost,

propisanim članom 299, stav 1 tačka (d).

Ovlašćenja suda u vezi sa postupkom i donetim rešenjem. Ukoliko predlagač

obezbeđenja u roku propisanom rešenjem o određivanju mere obezbeđenja ne

predoči dokaz propisan članom 314 ZPP, sud zaključuje postupak i poništava

izvršene radnje. Zahtev iz ovog člana se odnosi na plaćanje troškova od strane

predlagača obezbeđenja. Shodno tome, u slučaju da predlagač obezbeđenja ne

predoči dokaze u vezi sa izmirivanjem troškova unapred, koji su načinjeni tokom

postupka obezbeđenja, sud zaključuje postupak i poništava radnje koje su

izvršene u vezi sa ovim postupkom. Sud treba da se brine o ovom pitanju po

službenoj dužnosti. Sud može na predlog protivnika obezbeđenja, da zaključi

pokrenuti postupak i da poništi izvršene radnje, ukoliko se okolnosti zbog kojih

je određena dotična mera obezbeđenja, kasnije promene suštinski, čineći datu

meru izlišnom.322 Sud po predlogu prigovora obezbeđenja zaključuje postupak i

poništava izvršene radnje, ukoliko:

a) protivnik obezbeđenja deponuje na sudu dužnički deo zahteva, koji se

obezbeđuje kamatom i troškovima;

b) protivnik obezbeđenja učiniti verodostojnim navode da je zahtev u trenutku

donošenja rešenja o određivanju mere obezbeđenja realizovan ili je bio

dovoljno obezbeđen;

c) je pravosnažnom odlukom potvrđeno da zahtev nije zasnovan ili da je isti

ugašen.

321 Član 312 ZPP

322 Član 313 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

198

Troškovi načinjeni tokom postupka za obezbeđenje tužbenog zahteva.

Troškove načinjene tokom postupka za određivanje mere obezbeđenja prethodno

snosi predlagač obezbeđenja. U slučaju da predlog za određivanje mere

obezbeđenja bude podnet tokom parničnog postupka ili nekog drugog sudskog

postupka, nadležan sud pri odlučivanju o tužbenom zahtevu ili o nekom drugom

zahtevu, odlučuje ko snosi troškove određivanja i sprovođenja mere obezbeđenja.

Posledice nepoštovanja mere obezbeđenja tužbenog zahteva. Predlagač mere

obezbeđenja ima pravo da u skladu sa opštim pravilima imovinskog prava, traži

da mu se nadoknadi šteta koja mu je pričinjena usled nepoštovanja rešenja o

određenoj meri obezbeđenja.323 Dakle, posledice nepoštovanja mere kojom je

obezbeđen tužbeni zahtev, su građanskopravne a ne krivičnopravne prirode. U

zavisnosti od prirode mera kojima se obezbeđuje tužbeni zahtev, može se

zaključiti da one generalno obavezuju protivnika mere da preduzme bilo kakvu

određenu meru, u vidu činidbe ili nečinidbe određene radnje, što znači i

nedelovanje. Iako se u ovom slučaju radi o nešto specifičnijoj šteti, pošto je ova

šteta pričinjena kao posledica nepoštovanja privremene mere, ponovo i u ovom

slučaju važe opšta pravila imovinskog prava, odnosno građanskog prava.

Zapravo, u ovim slučajevima se primenjuju pravila ili građanskopravne odredbe

koje uređuju institut štete, koji se propisuje zakonskim odredbama Zakona o

obligacionim odnosima (ZOO). Ove odredbe predviđaju da u slučaju

pričinjavanja bilo kakve štete, predlagač obezbeđenja ima pravo kako na običnu

naknadu štete tako i na naknadu izgubljene dobiti. Uobičajeno, protivnik

obezbeđenja će prvo biti primoran da ponovo uspostavi pređašnje stanje koje je

postojalo pre pričinjavanja štete, a ukoliko ponovno uspostavljanje pređašnjeg

stanja ne dovede do potpune nadoknade štete, onda se za preostali deo štete može

tražiti da se pruži određeni iznos novčane naknade.

Praktično pojašnjenje: U ovim slučajevima, protivnik obezbeđenja će

prvo biti primoran da ponovo uspostavi pređašnje stanje koje je postojalo

pre pričinjavanja štete, a ukoliko ponovno uspostavljanje pređašnjeg

stanja ne dovede do potpune nadoknade štete, onda se za preostali deo

štete može tražiti da se pruži određeni iznos novčane naknade.

Novčana naknada se daje i u slučajevima kada sud konstatuje da ne postoji

mogućnost vraćanja u pređašnje stanje ili kada sud konstatuje da vraćanje u

pređašnje stanje nije nužno. Vredi napomenuti da je iznos proste štete koja se

323 Član 315 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

199

potražuje, određen prema cenama koje važe u vreme donošenja sudske odluke, sa

izuzetkom slučajeva kada zakon propisuje drukčije.

Sa druge strane, i protivnik obezbeđenja ima pravo da u skladu sa opštim

pravilima imovinskog prava traži od predlagača obezbeđenja da nadoknadi štetu

pričinjenu određenom merom obezbeđenja tužbenog zahteva, za koju utvrdi da je

bila neosnovana ili koju predlagač obezbeđenja nije obrazložio.324 Dakle, dok se

gore radi o pravu naknade štete predlagaču obezbeđenja usled nepoštovanja mere

na strani protivnika obezbeđenja, sada se radi o šteti koja je pričinjena protivniku

obezbeđenja, primenom odnosne mere za obezbeđenje tužbenog zahteva, koja je

bila neosnovana i neopravdana. I u ovom slučaju se primenjuju opšta pravila

građanskog prava, odnosno pravila i odredbe ZOO.

Praktično pojašnjenje: To bi bio slučaj kada sud prvobitno usvoji

predlog predlagača (tužioca) za određivanje dotične mere obezbeđenja,

ali u nedostatku osnovanosti odbije tužbeni zahtev tužioca (predlagača) i

stavi van snage prethodno određenu meru obezbeđenja.

Važno je napomenuti da zahtevi za naknadu štete navedeni u oba gorepomenuta

slučajeva, zastarevaju u roku od 1 godine od dana isteka dejstva rešenja kojim je

određena mera obezbeđenja.

Ko izvršava mere obezbeđenja. Mere obezbeđenja tužbenog zahteva izvršava

sud koji bi bio nadležan za izvršenje pravosnažne presude325.

U ovom slučaju treba pojasniti da nije reč o nekom posebnom sudu, već o

posebnom vidu postupka, odnosno o izvršnom postupku.

Dakle, osnovni sud, odnosno sudija za izvršni postupak pri ovom sudu primenjuje

meru obezbeđenja.

324 Član 316 ZPP

325 Član 318 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

200

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

201

XV. GLAVNA RASPRAVA, ODLAGANJE I PRODUŽETAK

Proces sudskog ispitivanja

Zakon o parničnom postupku („zakon”) uređuje rešavanje sporova iz

građanskopravnih odnosa. Zadatak je sudija da postupak sprovedu bez odlaganja

i sa što manje troškova i da učine sve što je u njihovoj moći da spreče bilo kakvu

zloupotrebu procesnih prava (drugim rečima, da obezbede poštovanje procesnih

pravila).326 Zapravo, zakon traži od sudija da krenu sa pripremama za raspravu

odmah po prijemu tužiočeve tužbe na sudu.327

Položaj predmeta na početku glavne rasprave. Ukoliko sudija prati redosled

radnji propisanih Zakonom o parničnom postupku u vezi sa pripremnom fazom

postupka, predmet će biti u dobroj poziciji sve dok ne započne glavna rasprava u

datom predmetu. Prostije rečeno, sudija će biti u poziciji da predvidi koji dokazi

su zapravo relevantni tokom glavne rasprave i biće obavešten (i pripremljen za

rešenje) za potencijalne prepreke, utvrđene u pripremnoj fazi suđenja. Na primer,

sudija treba da izvrši sledeće organizacione radnje:

- Pravni elementi (pravna osnova) uspešne tužbe. Sudija će identifikovati

pravne elemente koje tužilac treba da potvrdi da bi se tužba odobrila.328

- Konstatovanje opštepoznatih činjenica i onih koje je sud utvrdio na ranijim

suđenjima. Na osnovu podnesaka stranaka i drugih saznanja u vezi sa

predmetom, sudija je spreman da konstatuje opštepoznate činjenice i

činjenice koje je sud utvrdio na ranijim suđenjima.329

326Član 10.1 ZPP propisuje da je zadatak sudija da postupak sprovedu bez odlaganja i sa što manje

troškova i da učine sve što je u njihovoj moći da spreče bilo kakvu zloupotrebu procesnih prava

(drugim rečima, da obezbede poštovanje procesnih pravila). 327Član 386.1 ZPP traži od sudija da krenu sa pripremama za raspravu odmah po prijemu tužiočeve

tužbe na sudu. 328Član 420.1 ZPPpropisuje da nakon održavanja pripremnog ročišta sudija je dužan da donese

rešenje kojim zakazuje: (1) dan i vreme održavanja ročišta za glavnu raspravu o predmetu); (2)

pitanja koja će biti razmotrena na glavnoj raspravi; (3) dokaze koji će se pribaviti na glavnoj

raspravi, i (4) lica koja će biti pozvana u svojstvu svedoka na glavnu raspravu. 329Član 321.1 ZPP propisuje da sudija može da konstatuje opštepoznate činjenice i činjenice koje je

sud utvrdio na ranijim suđenjima.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

202

- Materijalne neosporene činjenice. Sudija identifikuje činjenice koje ne

moraju da se dokažu, odnosno one činjenice za koje se sve stranke slažu da

su istinite i da nema potrebe izvoditi dodatne dokaze da bi ih sudija uzeo u

obzir pri odlučivanju o predmetu.330

- Relevantna pitanja za suđenje. Sudija je utvrdio relevantno pitanje koje je

predmet razmatranja na glavnoj raspravi i usredsredio je pažnju na dokaze

koje stranke mogu da predoče isključivo da bi potvrdile istinitost date pravne

stvari331 Međutim, tokom glavne rasprave u predmetu, sudija polaže pravo da

preinači prethodna rešenja.332

- Iskazi svedoka. Sudija treba da razmotri predloge stranaka date u svojstvu

iskaza nestručnih veštaka (što podrazumeva i podneske o pitanjima

predloženim u datom iskazu)333, treba da odluči o značaju,334 i ako to traže

okolnosti predmeta treba da dozvoli pozivanje određenih svedoka, kako bi se

utvrdile činjenice koje je sud ovlastio rešenjem o prihvatljivosti

dokaza. 335 Pozivi suda se izdaju kako bi se tražilo učešće svedoka, uz

upozorenje o posledicama nepojavljivanja na sudu.336

Na osnovu podnesaka stranaka načinjenih u pripremnoj fazi i saznanja o

predmetnim okolnostima, sudija utvrđuje mogućnost da neki od svedoka

sa razlogom odbije da da svoj iskaz ili da ne odgovori na određena

330Član 321.2 ZPP propisuje da se navodi stranaka smatraju prihvatljivim dokazima. 331Član 420.1 ZPPpropisuje da nakon održavanja pripremnog ročišta sudija je dužan da donese

rešenje kojim zakazuje: (1)i vreme održavanja ročišta za glavnu raspravu o predmetu); (2) pitanja

koja će biti razmotrena na glavnoj raspravi; (3) dokaze koji će se pribaviti na glavnoj raspravi, i (4)

lica koja će biti pozvana u svojstvu svedoka na glavnu raspravu); član 433.1 (propisuje da sudije ne

dozvoljavaju obavljanje procesnih radnji koje nisu bitne za sudski proces); član 433.3 (propisuje da

sudija ne može da dozvoli postavljanje pitanja koja nisu značajna za predmet i na koja su odgovori

već dati). 332Član 435.1 ZPP predviđa da tokom glavne rasprave o predmetu, sudija polaže pravo da preinači

prethodna rešenja 435.1. 333Član 340 ZPP predviđa da stranka koja predloži svedoke, pre toga treba da iznese o čemu će isti

svedočiti kao i njegov identitet i mesto prebivališta. 334Član 339.2 ZPP predviđa da iskaz svedoka treba da je relevantan za rešavanje predmeta. 335Član 8.1 ZPP propisuje da je sudija u obavezi da odluči koje činjenice će smatrati dokazanim a

koje ne i ovu odluku treba da donese obazrivo. 336 Član 346.1 ZPPpredviđa da sudski poziv upućen svedoku treba da identifikuje svedoka,

naznakom imena, prezimena, zanimanja i mesta i vremena dolaska, predmeta u vezi sa kojim se

poziva, posledice nedolaska na sud kao i pravo svedoka da mu se plate troškovi koje načini u tu

svrhu); član 355 (pravo svedoka na naknadu troškova); članovi 421-422 (propisuju pravila

upućivanja sudskog poziva strankama, svedocima i veštacima za glavnu raspravu u predmetu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

203

pitanja, 337 on je spreman da reši situacije u kojima se odgovor

bezrazložno odbija338 i po potrebi, primorava na davanje iskaza.339

Na osnovu podnesaka stranaka u pripremnoj fazi i saznanja o predmetnim

okolnostima, sudija identifikuje svaku neophodnost da prikupi dokaze

van objekta suda od svedoka koji su stari, oboleli ili imaju fizički

invaliditet.340

Na osnovu podnesaka koje su stranke podnele u pripremnoj fazi i

saznanja o predmetnim okolnostima, sudija mora da utvrdi potrebu za

tumačem za gluva i/ili nema lica, kao i za lica koja govore stranim

jezikom.341

Na osnovu podnesaka stranaka u pripremnoj fazi i saznanja o predmetnim

okolnostima, sudija identifikuje svedoke mlađe od 14 godina starosti, i

odlučuje o nužnosti njihovog svedočenja za odlučivanje o predmetu,

337Član 341 ZPPpredviđa da ne može biti saslušan kao svedok lice koje bi svojim iskazima kršilo

obavezu očuvanja službene ili vojne tajne, dok nadležni organ ne oslobodi njega ove obaveze); član

342.1 (predviđa da, svedok može odbiti da svedoči ako je on/ona ovlašćen od stranke da deluje kao

njen zastupnik ili advokat, dok je stranka razotkrila informacije koje je stekla u svom diskrecionom

odnosu sa svedokom); član 342.2 (predviđa da sudija treba da upozna svedoka o njegovom/njenom

pravu da odbije da svedoči, u skladu sa članom 342.1); član 343.1 (predviđa da svedok može da

odbije da odgovara na određena pitanja ukoliko za to postoje važni razlozi, a naročito ukoliko bi

odgovaranjem na ova pitanja izložio krivičnoj odgovornosti sebe ili svog bližnjeg srodnika po

vertikalnoj liniji do bilo kog stepena a po horizontalnoj liniji do trećeg stepena zaključno, svog

supružnika ili srodnika po majčinoj liniji do drugog stepena zaključno, iako je raskinut brak, lice

sa kojim živi u vanbračnoj zajednici ili svog staratelja ili lice pod njegovim starateljstvom, svog

usvojenika ili usvojenog); član 343.2 (predviđa da, je sudija u obavezi da obavesti svedoka o

njegovom/njenom pravu da odbije da odgovori na postavljeno pitanje, propisano članom 343.1. 338 Vidi na primer, član 344 ZPP koji predviđa da svedok nema pravo da zbog opasnosti od

pretrpenja imovinske štete, odbije svedočenje u vezi sa pravnim radnjima nastalim u njegovom

prisustvu kao pozvani svedok, radnjama koje je u pogledu spornog odnosa izvršio u svojstvu

pravnog prethodnika, ili zastupnika jedne od stranaka u parnici, činjenicama koje se odnose na

imovinskim odnosima, uslovljenih porodičnom ili bračnom vezom, činjenicama koje se odnose na

rodjenje, smrt ili sklapanje braka kao i kada je, posebnim odredbama dužno da da izjavu ili

obaveštenje.); član 345.1 (predviđa da sudija odlučuje da li je svedokovo odbijanje da svedoči

opravdano, sa tim da, kada to potreba nalaže, u vezi sa tim prethodno saslušava stranke u postupku);

član 345.2 (propisuje da svedok može izjaviti žalbu na rešenje sudije kojom ga/je kažnjava

novčanom kaznom ili kaznom zatvora zbog toga što je svedok odbio da svedoči. 339Član 339.1 ZPP predviđa da, svako lice koje se pozove kao svedok dužno je da se odazove pozivu

a ukoliko ovim zakonom nije predvidjeno drugačije dužno je i da svedoči. 340Član 346.3 ZPP predviđa da svedoci koji zbog odmakle starosti, bolesti ili fizičkih nedostataka

ne mogu da dodju na sud biće saslušani u njihovom ili u drugim prostorijama u kojima se nalazi. 341Član 354 ZPP predviđa da je sud u obavezi da obezbedi tumača svedoku koji ne govori strani

jezik i gluvom svedoku ukoliko nije u stanju da shvati ili odgovori na pitanja usmeno a tumače da

obavesti o svojoj dužnosti tačnog prenošenja svih pitanja i odgovora.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

204

obezbeđujući da se svaki maloletnik pozove da svedoči preko svojih

roditelja ili staratelja.342

- Mišljenje veštaka. Ukoliko je prikladno, sudija treba da odobri

predloge stranke (ili stranaka) da sud potraži pomoć veštaka343kako

bi shvatio par pitanja 344 i kako bi imenovao 345 veštaka nakon što

sasluša stavove protivne stranke.346 Sudija treba da se uveri u ovoj

fazi, da je izveštaj veštaka, koji treba da bude potpuno

obrazložen,347dostavljen sudu i strankama, pre nego što pristupi sa

suđenjem u datom predmetu. 348 Sudija je takođe uveren da je

predmet i obim traženog veštačenja jasno stavljen na znanje

veštaku, 349 kako bi veštak raspolagao dovoljnim podacima da

342Član 339.3 ZPPpropisuje da se maloletnici ispod 14 godina života mogu da budu saslušani kao

svedoci samo kada njihovi iskazi su neophodni za rešavanje stvari; član 346.2 (propisuje da se

pozivanje svedoka ispod 14 godina starosti vrši se preko roditelja ili zakonskog starateljstva. 343Članovi 358.3, 358.4, 358.5 ZPP propisuju da, u zavisnosti od vrste veštačenja potrebnog za

rešavanje predmeta, veštak se imenuje sa spiska veštaka suda, za određenu vrstu veštačenja ili od

stručnih ili specijalizovanih institucija. 344Član 356 ZPP, propisuje da sudije, na predlog stranaka, mogu da odrede veštačenje, kada je za

određena pitanja potrebno stručno znanje koje predmetni sudija nema. 345Član 357.3 ZPP, predviđa da, ukoliko se stranke ne sporazumeju o licu koje će izvršiti veštačenje,

kao i o njegovom predmetu i obimu, odluku o istom donosi sudija. 346Član 357.2 ZPP propisuje da sudije moraju da uzmu u obzir stav protivne strane pre nego što

odluče o predlogu za određivanje veštačenja. 347Član 364.2 ZPP, predviđa da pismeno mišljenje veštaka uvek mora da bude obrazloženo). 348Članovi 358.1, 358.2 ZPP predviđaju da stranke mogu da predlože jednog ili više veštaka); član

364.1 (predviđa da, sem ako sudija naredi drukčije, veštak je dužan da podnese svoju konstataciju i

mišljenje u pismenoj formi pre početka ročišta za glavnu raspravu o predmetu); član 367 (predviđa

da sudija dostavlja strankama konstataciju i pismeno mišljenje veštaka, najmanje osam dana pre

početka ročišta za glavnu raspravu o predmetu); član 365 (predviđa da sudija može postaviti drugog

veštaka u predmetu ukoliko veštak pre njega nije uspeo da završi svoj zadatak pre isteka datog roka,

imajući u vidu mišljenja stranaka, ukoliko su saopštena pre isteka roka). Vidi takođe član 407 (koji

predviđa da stranka obično podnosi predlog za veštačenje na pripremnom ročištu, a kada se ovaj

predlog odobri, sudija imenuje i određuje rok u kome veštak treba da podnese u pismenoj formi

svoju konstataciju i mišljenje, imajući u vidu da konstatacija i pismeno mišljenje moraju da se

dostave strankama najmanje sedam dana pre održavanja ročište za glavnu raspravu u predmetu. 349Član 361.1 ZPP, predviđa da prilikom imenovanja veštaka, sudija u rešenju treba da navede ime,

prezime i zanimanje veštaka, osporene činjenice u vezi sa predmetom spora za koji se traži

veštačenje, obim i predmet veštačenja i rok za podnošenje pismene konstatacije i mišljenja). Vidi

uopšteno članove 362.1-362.3 (koji propisuju da sudija sudskim pozivom poziva veštaka na ročište

za glavnu raspravu u predmetu, a isti treba da sadrži i naredbe da se veštak oslobodi od nekih

odgovornosti kao i smernice namenjene veštaku da svoju konstataciju i mišljenje treba da da časno

i u skladu sa pravilima nauke i zanimanja i uz upozorenje o posledicama koje će biti pričinjene

nepodnošenjem konstatacije i mišljenja u traženom vremenskom roku, odnosno neopravdanim

izostankom sa sudskog ročišta, dodajući da veštak ima pravo da bude plaćen za troškove koje je

načinio u vezi sa veštačenjem.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

205

obrazuje svoje mišljenje,350da su stranke imale priliku da svedoče o

prikupljanju podataka od strane veštaka (kako bi se izbegla neka

iznenadna tužba i mogućnost osporavanja mišljenja veštaka),351i da

je pojašnjenje u vezi sa mišljenjem veštaka podneto pre početka

suđenja.352Sem toga, sudija treba da obezbedi da se veštak pozove u

svojstvu svedoka da prisustvuje glavnoj raspravi (sem ukoliko se

oslobodi od obaveze prisustva353 ili kada se prisustvo odloži iz dobrih

razloga, 354) kako bi podlegao pregledu stranaka i suda.355

- Dokazni spisi. Na osnovu podnesaka stranaka podnetih u pripremnoj fazi

postupka i dotičnih rešenja o prihvatljivosti dokaza, sudija je spreman da

primi autentična (originalna) dokumenta, koja su po potrebi prevedena i da

obaveže stranke da ova dokumenta daju na uvid, različitim metodama, u

zavisnosti od okolnosti.356

350Član 363.1 ZPP predviđa da veštak polaže pravo da se upozna sa predmetnim spisima, da

učestvuje na sudskim ročištima, da postavlja pitanja, da daje objašnjenja i da traži od stranaka

podatke, koji su mu potrebni da ispuni svoj zadatak veštaka. 351Član 363.2 ZPP, (predviđa da, kada sudije konstatuju da postoji potreba da se veštaku pruže

podaci ili pristup drugim dokumentima ili dokaznim sredstvima, stranke imaju pravo da budu

prisutne i mogu podneti veštaku mišljenja u pismenoj formi (uključujući mišljenja veštaka stranke)

a stranke mogu tražiti odobrenje suda da pozove njihove veštake na glavnu raspravu) 352Član 364.2 ZPP predviđa da mišljenje veštaka treba uvek da bude obrazloženo); član 366.1 (glasi

da kada se vidi da je veštačenje nepotpuno ili nejasno kao i kada postoji razlika mišljenja izmedju

veštaka, sud može (na svoju inicijativu ili na zahtev stranke), zatražiti dodatna objašnjenja); član

366.2 (predviđa da, ukoliko veštak nakon sudskog poziva ne podnosi zapažanje i puno i jasno

mišljenje sud, nakon izjašnjavanja stranaka odredjuje drugog veštaka radi veštaćenja); član 369.1

(predviđa da, kada je odredjen više od jednog veštaka svi oni mogu podneti zajedničko zapažanje i

mišljenje ukoliko nema razlike medju njima. Ukoliko postoje razlike u njihovim zapažanjima i

mišljenjima, u tom slučaju svako od njih podnosi pojedinačno zapažanje i mišljenje); član 369.2

(predviđa da, ukoliko se podaci veštaka u konstataciji veštaka razlikuju bitno, ili ukoliko je njihovo

utvrdjivanje nejasno, sudija može da nalozi veštacima da ponove veštačenje ili da angažuju druge

veštake u slučaju da ne mogu da razjasne probleme tokom ročišta. 353Članovi 359.1-359.4 ZPPpredviđaju da je veštak dužan da se pojavi na sudu i da podnese svoju

konstataciju i mišljenje, međutim sudije mogu da oslobode veštaka od ove dužnosti kada postoje

razlozi da veštak ne odgovori na pitanje ili da iskaz, i može se osloboditi ove dužnosti na zahtev

ovlašćenog lica iz organizacije u kojoj je veštak zaposlen. 354Član 368 ZPP, predviđa da sudija može odlučiti da održi ročište za glavnu raspravu u predmetu

čak i ako veštak ne dođe na istu a sudija na predlog stranaka, može odložiti ročište i zakazati novo

ročište, na koje se veštak poziva, ukoliko se konstatuje da je njegovo prisustvo na ročištu nužno za

rešavanje predmeta. 355Član 371 ZPP, predviđa da, ukoliko odredbe Zakona o parničnom postupku ne propisuju drukčije,

veštaka ispituju stranke i sudija na isti način kao što se ispituju nestručni svedoci. 356Članovi 329-338 ZPP propisuju prikupljanje i proveru autentičnosti dokaznih spisa (uključujući

prikupljanje dokaza naredbom suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

206

- Obezbeđenje dokaza. Na osnovu rešenja o obezbeđenju dokaza donetom pre

početka suđenja, sudija je pripremljen da prikupi ostale dokaze od svedoka i

originalna dokumenta tokom suđenja.357

- Uviđaj. Na osnovu navoda stranaka i/ili nalaza sudije, sudija će biti spreman

da izvrši uviđaj mesta događaja kako bi procenio dokaz, činjenicu ili okolnost

ili kako bi izvršio direktno opažanje predmeta koji ne može da se donese u

sud.358

Ono što bi bila dobra praksa jeste da sudija koristi štampani ili elektronski radni

list na kome će navesti sve vrste predloženih dokaza, posebno se osvrćući na one

koje sudija smatra relevantnim, uz uzajamno upućivanje na svaki elemenat koji

tužilac treba da utvrdi pre odobravanja tužbenog zahteva, kao i slične informacije

za uspešan odgovor na tužbu. Ostali stubovi bi obuhvatili pokazatelje čiji su

dokazi pribavljeni na glavnoj raspravi, svedoci koji su dali iskaz i tako redom. U

konačnoj analizi, završeni radni list bi pokazao šta je utvrđeno dokazima na

suđenju i sa kojim svedocima, veštacima ili dokaznim sredstvima.

Sazivanje ročišta za glavnu raspravu o predmetu

Predmetni sudija saziva glavnu raspravu o pitanju rešenjem, koje donosi na

kraju pripremnog ročišta, odnosno pre njegovog završetka.

Primer rešenja o sazivanju ročišta za glavnu raspravu

Ročište za glavnu raspravu u predmetu ...

Vreme održavanja ročišta

Dan i vreme: [ … ]

Opis predmeta glavne rasprave

Pitanja koja se smatraju relevantnim za odlučivanje o spornom

pitanju,

Dokazi koji će biti izvedeni na ročištu za glavnu raspravu

Lica koja treba da se pozovu na ročište za glavnu raspravu

357Član 379.1 ZPP, predviđa da sudija može odobriti zahtev stranke za obezbeđenje dokaza, tokom

ili pre ročišta, kada postoji mogućnost njegovog nestanka ili kada bude otežano njegovo

prikupljanje); član 387.1 (predviđa da sudija može rešenjem odlučiti o obezbeđenju dokaza). Vidi

generalno članove 379-385 ((u vezi postupaka za obezbeđenje dokaza), 467 (u vezi izmirivanja

troškova u vezi sa obezbeđenjem dokaza), 324 (u vezi prikupljanja dokaza van ročište za glavnu

raspravu u predmetu), 324 (u vezi sa prikupljanjem dokaza u stranoj zemlji, uključujući rokove i

nastavak postupka u međuvremenu. 358Član 328 ZPP predviđa pravila uviđaja od strane suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

207

Sudija na pripremnom ročištu, u zavisnosti od rezultata razmatranja, donosi

zaključak o onome o čemu će se razgovarati tokom glavne rasprave i dokazima

koji će biti izvedeni na ročištu za glavnu raspravu.

Sve ono što je sadržano u rešenju o sazivanju ročišta za glavnu raspravu poznato

je strankama koje su prisustvovale pripremnom ročištu, imajući u vidu da se

diktira glasno u zapisnik sa pripremnog ročišta ili iz njegovog čitanja pre nego što

ga potpišu.

Strankama koje prisustvuju pripremnom ročištu nema potrebe dostaviti rešenje o

sazivanju glavne rasprave niti poziv za raspravu.

Na glavnu raspravu se pozivaju stranke koje nisu prisustvovale pripremnom

ročištu, kao i veštaci i svedoci koji treba da dođu na sud shodno rešenju o

prikupljanju dokaza, predviđenih rešenjem o sazivanju glavne rasprave.

Stranke koje nisu prisustvovale pripremnom ročištu kao i druga lica, koja je

trebalo da budu pozvana na glavnu raspravu, sud upoznaje pozivom o

posledicama izostanka sa ročišta.

Stranke koje nisu prisustvovale pripremnom ročištu, uz poziv za glavnu raspravu

dobijaju i primerak overenog zapisnika sa pripremnog ročišta i rešenje o sazivanju

glavne rasprave.

Mogućnost održavanja glavne rasprave u nastavku pripremnog ročišta.

Predmetni sudija je u mogućnosti da shodno okolnostima predmeta, njegove

procene, održi glavnu raspravu u nastavku pripremnog ročišta.359

Neki od slučajeva kada predmetni sudija može odlučiti da glavnu raspravu održi

odmah u nastavku pripremnog ročišta:

- ukoliko se iz rezultata pripremnog ročišta utvrdi da jedna od stranaka

nema aktivnu ili pasivnu legitimaciju u sporu.

- ukoliko se potvrdi da se radi o zastarevanju zahteva i da postoje prigovori

u vezi sa istim, i

- ukoliko se konstatuje da su odlučujuće činjenice za rešavanje predmeta

neosporne između stranaka itd.

Zakazivanje glavne rasprave a da pre toga nije zakazano pripremno ročište.

Odredba člana 420 ZPP predvidela je da se glavna rasprava zakazuje na kraju

pripremnog ročišta, međutim odredba člana 401 ovog istog zakona daje

359Odredba stava 3 člana 420 ZPP predviđa posebne preduslove, i daje mogućnost da se glavna

rasprava održi u nastavku pripremnog ročišta.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

208

mogućnost da u određenim slučajevima nema potrebe zakazivati pripremno

ročište.

Iz ovakve formulacije proizilazi da predmetni sudija, po svojoj oceni, može

zakazati glavnu raspravu, bez zakazivanja pripremnog ročišta, u slučaju da izjave

stranaka date povodom tužbe i odgovor na tužbu, predočeni dokazi, pokažu da se

radi o pitanju za čije odlučivanje nije potrebno izvođenje drugih dokaza. Ovo se

može učiniti u slučajevima kada ne postoje sporne činjenice između stranaka ili

kada se radi o sporovima koji nisu složeni. Sve ovo su sporovi koji počivaju na

veoma prostoj činjeničnoj i pravnoj osnovi, za koju nema potrebe voditi

komplikovan dokazni postupak i široku pravnu analizu.

Član 425 ZPP otklanja svaku dilemu o tome da li se može zakazati glavna

rasprava a da prethodno nije održano pripremno ročište, i uređuje način

sprovođenja glavne rasprave u slučajevima kada prethodno nije održano

pripremno ročište.360

Sprovođenje glavne rasprave

Glavna rasprava predstavlja glavnu fazu parničnog postupka. Ista predstavlja

procesne radnje suda i stranaka, sprovedene na jednoj ili više ročišta, sa ciljem

da se razmotre činjenice od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva.

Otvaranje ročišta za glavnu raspravu. Predmetni sudija otvara ročište i

proglašava predmet razmatranja, što može biti npr. odšteta, ispunjavanje ugovora,

poništavanje ugovora itd.

Provera prisustva pozvanih lica i uzorci izostanka. Nakon što otvori raspravu

i proglasi predmet ispitivanja, sudija treba da proveri prisustvo pozvanih stranaka,

njihovih zakonskih zastupnika, punomoćnika, umešača, svedoka i veštaka i da

ispita razloge izostanka tih lica sa ročišta,361 kao i da preduzme popravne mere

prema svedocima ili strankama koje su neopravdano izostale.362

360Praktičan primer ovakve situacije: Npr. ukoliko je tužbom zatražena isplata dugovanja i zajedno

sa tužbom su podneti svi materijalni dokazi kojima tužilac raspolaže, dok drugih predloga u smislu

dokaza nema, sem onih koji su priloženi tužbi, a tuženi je odgovorio na tužbu osporavajući istu, ali

nije podneo predlog za izvođenje nekog posebnog dokaza, sem onih koje je predložio tužilac, nakon

čega sud ide direktno na ročište za glavnu raspravu. 361Član 423.2 ZPP, predviđa da, po otvaranju ročišta i proglašenju predmeta ispitivanja, sudija je

dužan da proveri prisustvo pozvanih stranaka, svedoka i veštaka —i da istraži razloge za izostanak

istih sa ročišta. 362Član 346.3 ZPP, predviđa da svedoci koji zbog odmakle starosti, bolesti ili fizičkih nedostataka

ne mogu da dodju na sud biće saslušani u njihovom ili u drugim prostorijama u kojima se nalazi.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

209

Pravne posledice nepojavljivanja stranaka. Ukoliko tužilac ne dođe na glavnu

raspravu, iako je uredno pozvan i nije opravdao svoj izostanak ni na koji način,

smatra se da je povukao tužbu. U tom slučaju, ukoliko tužena stranka ne predloži

da se ročište održi u odsustvu tužioca, predmetni sudija unosi u zapisnik rešenje

kojim smatra da je tužilac povukao tužbu. Međutim, ovakva odluka ne dovodi do

gubitka prava tužbe, što znači da tužilac može ponovo uložiti ovu tužbu.

Može se desiti da tužilac ne dođe na ročište na glavnoj raspravi iako je uredno

pozvan a da svoj izostanak ne opravda ni na koji način. U tom slučaju, sudija

može održati glavnu raspravu u odsustvu tužioca, međutim ovo može učiniti samo

kada tuženi traži da se ročište održi u njegovom odsustvu.

Ukoliko tuženi ne dođe na glavnu raspravu, iako je uredno pozvan i svoj izostanak

ne opravda ni na koji način, glavna rasprava u datom predmetu održava se i u

njegovom odsustvu.

Rešavanje procesnih poteškoća po tok suđenja. U fazi glavne rasprave, mogu

se pojaviti poteškoće procesne prirode koje ne dozvoljavaju dalji nastavak

sudskog procesa. Npr. navodi da tužbeni zahtev ne potpada pod nadležnost suda,

pitanje pokrenuto u tužbi već je presuđeno; postojanje litispendencije itd. Na

svoju inicijativu ili na zahtev stranke, sudija treba da konstatuje da li postoje

procesne prepreke za dalji nastavak sudskog procesa.363

Nakon identifikovanja prepreka, ukoliko zakon ne propisuje drukčije, sudija

može raditi na njihovom rešavanju donošenjem presude na osnovu priznanja,

odustajanja od tužbenog zahteva, nepoštovanja, izostanka i može da odobri

sudsko poravnanje stranaka.364

Postoje slučajevi kada sud i stranke saznaju o postojanju procesnih poteškoća,

nakon pripremnog ročišta zbog čega strankama treba pružiti priliku da istaknu

svoje prigovore i nakon pripremnog ročišta a sud ima mogućnost da po službenoj

dužnosti i u ovoj fazi postupka konstatuje da li ovakve poteškoće postoje ili ne.

Odredba člana 424 ZPP dala je mogućnost sudu da u slučaju da konstatuje da

postoje procesne poteškoće za dalji postupak, deluje u skladu sa odredbama člana

363Član 424.1 ZPP predviđa da, na svoju inicijativu ili na zahtev stranke, sudija treba da konstatuje

da li postoje procesne prepreke za dalji nastavak sudskog procesa, dodajući da sudija može delovati

u skladu sa odredbama člana 388, sem ako propisuje drukčije Zakon o parničnom postupku); član

388 (predviđa da sudija može da izriće presudu na osnovu tvrdnje, presudu na osnovu odustajanja

od tužbenog zahteva, presude za neubedjenje presudu zbog odsustva kao i da usvoji sudsko

poravnanje stranaka). 364Član 388 ZPP, predviđa da sudija može da izriće presudu na osnovu tvrdnje, presudu na osnovu

odustajanja od tužbenog zahteva, presude za neubedjenje presudu zbog odsustva kao i da usvoji

sudsko poravnanje stranaka.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

210

391 ZPP. Ukoliko je ispunjen neki od uslova propisanih ovim članom, a odredbe

ovog zakona ne propisuju drukčije, sud donosi rešenje kojim odbacuje tužbu kao

nedopuštenu.365

Ukoliko uzmemo gore navedeni primer, sud je utvrdio da je prigovor tuženog

tačan i u zavisnosti od toga može odobriti dati prigovor i delovati u skladu sa

članom 391 ZPP ili ga odbaciti.

Ukoliko se u ovoj fazi postupka odbaci prigovor stranaka u vezi sa procesnim

poteškoćama, odluka o ovom pitanju trebalo bi da se donese zajedno sa odlukom

o glavnom pitanju. Sudija usmeno obaveštava stranke na ročištu u vezi sa ovom

odlukom, međutim isti ne izrađuje u pismenoj formi već ga uključuje u presudu

kojom se odlučuje o glavnoj stvari. Protiv ove odluke ne može se uložiti posebna

žalba, već mogu izjaviti žalbu samo zajednički, zajedno sa odlukom o glavnoj

stvari.

Sudsko ispitivanje podnesaka stranaka na glavnoj raspravi u vezi sa

dokazima. Sem ako je predmet rešen ranije putem poravnanja, odbacivanja tužbe

ili presudom bez održavanja glavne rasprave), sudija na kraju glavne rasprave o

predmetu treba da odluči o datom pitanju sprovođenjem odnosnih zakonskih

odredbi o relevantnim dokazima proizašlim iz ispitivanja svedoka,366veštaka,367

izvođenja dokaza (uključujući dokumenta 368 ) i iz analize pravnih navoda

stranaka. 369 Ove diskusije treba dokumentovati izrađenom presudom, koja

oslikava materijalne i zakonske razloge na kojima počiva odluka o pravnoj stvari,

uključujući obrazloženje sudije o svim odlukama o dokazima.

365Praktičan primer delovanja suda u ovoj fazi postupka, npr. u tužbi tužioca za potvrđivanje

vlasništva, tuženi podnosi odgovor na tužbu i učestvuje na pripremnom ročištu, međutim ne podnosi

svoj prigovor u vezi sa predmetom suđenja, nakon otvaranja ročišta za glavnu raspravu osporava

tužbu i traži od suda da odbaci tužbu kao nedopuštenu, pošto je u ovoj fazi postupka obezbedio

dokaz da je ovaj sud već ranije odlučio o istom pitanju i da je ovo pitanje već presuđeno. 366 Vidi uopšteno članove 339-355 ZPP (svedoci). 367 Vidi uopšteno članove 356-372 ZPP (veštaci). 368 Vidi uopšteno članove 329-338 ZPP (dokumenta). 369Član 429 ZPPpropisuje da stranke na glavnoj raspravi, mogu predstaviti svoja pravna gledišta u

vezi sa predmetom suđenja); član 160.4 (predviđa da deo obrazloženja presude sadrži: (a) zahteve

stranaka; (b) činjenice koje su predočile i dokaze koje su predložile; i, (c) način na koji su činjenice

potvrđene ili nisu potvrđene).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

211

Rešavanje mogućih prepreka za blagovremeno dobijanje dokaza na glavnoj

raspravi. Stranke su u obavezi da na glavnoj raspravi predstave sve relevantne

činjenice i dokaze na kojima zasnivaju svoje zahteve iznete u tužbi ili

odgovore 370 , što obično podrazumeva izjave svedoka, mišljenja veštaka,

dokumentaciju i fizičke dokaze —ponekada dopunjene u imovinskopravnim

predmetima i uviđajem sudije na mestu događaja. S vremena na vreme, sudija

treba da reši par komplikacija u vezi sa blagovremenim prikupljanjem dokaza—

ili da uključi mogućnost da se neki relevantni dokazi ne prikupe tokom održavanja

glavne rasprave. Na primer:

Novi dokazi. Sem u posebnim okolnostima, stranke na glavnoj raspravi ne mogu

da predstave nove činjenice, odnosno, činjenice koje nisu predložene na

pripremnom ročištu.371Drugim rečima, sudija i stranke, pre glavne rasprave372

treba da razmotre značaj373 svih drugih predloženih dokaza.

370Neni 428.1 ZPP propisuje da stranke imaju zadatak da predstave činjenice i dokaze na kojima

zasnivaju svoje zahteve ili odgovore. 371Član 428.2 ZPP, propisuje da su sudije ovlašćene da strankama dozvole da tokom glavne rasprave

predoče nove činjenice i predlože nove dokaze, kada konstatuju da je bilo okolnosti koje su sprečile

stranke da ih predoče, odnosno sa ih prvobitno predlože na pripremnom ročištu. 372Član 406.1 ZPP propisuje da, u zavisnosti od rezultata razmatranja na pripremnom ročištu, sud

odlučuje šta će biti predmet razmatranja i koje dokaze će uzeti na ročištu za glavnu raspravu. 373Član 406.2 ZPP predviđa da će samo relevantni dokazi biti prihvatljivi da budu razmotreni na

glavnoj raspravi.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

212

Podnošenje dokaza sa zakašnjenjem. Sudija treba da obezbedi da stranke

predoče sve relevantne činjenice i dokaze, na dan zakazan za održavanje glavne

rasprave. U posebnim slučajevima, sudija može da odloži glavnu raspravu ako

konstatuje da određeni dokazi neće biti na raspolaganju – ne krivicom stranke –

uz obavezu da izvrši ovu proveru najmanje sedam dana pre održavanja

ročišta. 374 U suprotnom, sudija odlučuje o predmetu razmatranjem dokaza

prikupljenih na zakazanom ročištu, sem u slučajevima kada sudija odluči da

prikupe druge dokaze koje stranke nisu predložile, ukoliko konstatuje da bi

konačna odluka bila u suprotnosti sa pravnim poretkom, zakonskim odredbama

ili pravilima javnog morala.375

Obezbeđenje (čuvanje) dokaza pre glavnog ročišta. Sudija, na predlog stranke,

može narediti prevremeno prikupljanje dokaza, pre održavanja sudskog procesa

(ili na sredini suđenja) ukoliko postoji opasnost njihovog nestanka ili otežanog

prikupljanja.376

Bolji pristup za izbegavanje prepreka u obezbeđenju i prikupljanju dokaza bi

podrazumevao obaveštenje koje sud daje strankama još u ranim fazama procesa

u vezi sa njihovim obavezama da predoče dokaze u pravom trenutku i o mogućim

posledicama ukoliko ne deluju na taj način, kao i obaveštenje o spremnosti suda

da uzme u obzir predloge za obezbeđenje dokaza, korišćenjem mera iz Zakona o

parničnom postupku. Ovakvo pružanje obaveštenja strankama moglo bi da

izbegne posledična zakašnjenja i/ili bi obezbedilo jaku osnovu za primenu

obaveznih odredbi predviđenih ovim zakonom.

374 Član 437.1 ZPP propisuje da sudija može odložiti glavnu raspravu ukoliko stranka nije u

mogućnosti da na tom ročištu izvede dokaze); član 437.2 (zahteva sedmodnevno obaveštenje o

mogućem odlaganju usled nedostatka dokaza); član 438.1(a) (predviđa da sudija može da pomeri

započeto ročište u dva slučaja, i to zbog toga što stranka, ne svojom krivicom, nije u mogućnosti da

podnese neki konkretan dokaz koji treba da se pridobije na zakazanom ročištu); član 439 (predviđa

da glavna rasprava može da se produži ako ne postoji mogućnost prikupljanja konkretnog dokaza

na ročištu, pod uslovom da taj isti dokaz može da se prikupi na nekom drugom ročištu održanom

tokom glavne rasprave. 375Član 320 ZPP predviđa da sudija može pribaviti druge dokaze koje stranke nisu predložile, ako

bi konačan rezultat bio u suprotnosti sa načelima pomenutim u članu 3.3. 376Član 379.1 ZPP. predviđa da sudija može odobriti zahtev stranke za obezbeđenje dokaza, tokom

ili pre ročišta, kada postoji mogućnost njegovog nestanka ili kada bude otežano njegovo

prikupljanje); član 387.1 (b) ZPP-a predviđa da sudija može rešenjem odlučiti o obezbeđenju

dokaza. Vidi generalno članove 379-385 ((u vezi postupaka za obezbeđenje dokaza), 467 (u vezi

izmirivanja troškova u vezi sa obezbeđenjem dokaza), 324 (u vezi prikupljanja dokaza van ročište

za glavnu raspravu u predmetu), 324 (u vezi sa prikupljanjem dokaza u stranoj zemlji, uključujući

rokove i nastavak postupka u međuvremenu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

213

Dokazne komponente na glavnoj raspravi. Glavna rasprava je sačinjena od

najmanje tri glavne komponente u vezi sa dokazima, od kojih svaka iziskuje

ispitivanje i pažljivu sudsku ulogu:

Prihvatljivost relevantnih dokaza. Izvođenje dokaza na glavnoj raspravi proces

je vođen rešenjima koje donosi sudija u vezi sa prihvatljivošću dokaza. Ove

odluke se zasnivaju na ocenama suda u vezi sa značajem dokaza (npr. da li je

predloženi dokaz nužan za odlučivanje o predmetu)377, i, kada je odgovarajuće,

rukovodi se odredbama Zakona o parničnom postupku koje uređuju prihvatljivost

određenih vidova dokaza.

Diskusija u vezi sa značajem dokaza. Sudije treba da porazgovaraju o značaju

dokaza prihvaćenih tokom glavne rasprave, što može podrazumevati rešavanje

sukoba, predlozima koje podnose stranke u vezi sa dokazima (potencijalno

uključujući i procenu verodostojnosti) pre donošenja odluke o činjenicama koje

će se primeniti u odredbama materijalnog prava tokom odlučivanja o predmetu

presudom.

Rešavanje spora pisanom presudom zasnovanom na dokazima. Po prijemu

dokaza na glavnoj raspravi i nakon diskusije u vezi sa njihovim značajem u

kontekstu sprovođenja materijalnog prava, sudije pisanom presudom

zasnovanom na dokazima treba da reše pitanje, u kojoj, između ostalog, treba

opisati kakvi su stavovi stranaka u vezi sa dokazima i objasniti kako su tretirani

oprečni dokazi i precizirati na koji način su materijalni dokazi predvideli odluku

koja je doneta.378

Radnje suda u vezi sa razmatranjem ovih komponenti na glavnoj raspravi se mogu

iskomplikovati, međutim sudija može olakšati postupak time što će na glavnoj

raspravi koristiti organizativna sredstva—najbolje prakse bile bi da se ta sredstva

koriste od početka pa do samog kraja sudskog postupka. Na primer, sudija može

da koristi kontrolnu listu ili radni list koji on/ona popunjava tokom pripremnog

ročišta, a koji će mu pomoći da proprati izvođenje dokaza na ročištu za glavnu

raspravu u predmetu i koji će poslužiti kao vodič za pripremu presude zasnovane

na dokazima i na tužbenom zahtevu, koje će se sačiniti korišćenjem

odgovarajućeg obrasca.

377Član 433.1 ZPP predviđa da sudije ne dozvoljavaju obavljanje procesnih radnji koje nisu od

presudne važnosti za sudski proces. 378Član 160 ZPP opisuje obaveznu sadržinu presude.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

214

Sprovođenje glavne rasprave u slučajevima u kojima nije održano

pripremno ročište.

Ukoliko prethodno sudija nije održao pripremno ročište, 379glavna rasprava u

predmetu se odvija na ovaj način380 (sem kada sudija, izuzetno, dozvoli drugačiji

redosled radnji)381:

- Tužilac daje detaljna obrazloženja o zahtevima iznetim u tužbi;

- Tuženi detaljno predstavlja odgovor na tužbu;

- Ukoliko je predloženo prikupljanje dokaza saslušanjem stranaka, pre svega

se ispituje tužilac a zatim tuženi;

- Ispituju se svedoci, prvo oni koje je predložio tužilac a zatim oni koje je

predložila tužena strana;

- Prikupljaju se drugi dokazi, uključujući i veštačenje;

- Nakon prikupljanja svih dokaza, obe strane, ali pre svega tužilac a zatim

tuženi se obraćaju sudu konačnim zaključcima, u kojima rezimiraju

činjenične i pravne aspekte glavne stvari;

- Sud može dozvoliti tužiocu da se ukratko izjasni u vezi završne reči tužene

stranke;

- Ukoliko je tužiocu dozvoljeno da se izjasni oko završne reči tužene stranke,

onda se istom dozvoljava da se ukratko izjasni oko završne reči tužioca.

Odstupanje od propisanog zakonskog redosleda pribavljanja dokaza. I pored

propisanog zakonskog redosleda prikupljanja dokaza, u praksi predmetni sudija,

može procesnim rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, odlučiti da se

izvođenje dokaza obavi u nešto drugačijem redosledu.

U praksi nisu retki slučajevi da sudija treba da izbegne ovakav redosled

prikupljanja dokaza. Ovo se može desiti u dolepredstavljenoj situaciji:

- Kada na glavnoj raspravi, zbog nedostatka jednog dokaza (npr. zbog

svedoka), nastane potreba da se što pre pribavi neki drugi dokaz (npr. da se

pročita veštačenje i da se sasluša veštak), dok se saslušanje svedoka obavlja

na ročištu za glavnu raspravu.

379Član 401 ZPP predviđa da je pripremno ročište obavezno, sem u slučajevima kada se konstatuje

da činjenice nisu sporne ili kada predmet nije složen. 380Član 425.1 ZPP određuje način organizacije glavne rasprave, u slučajevima u kojima nije održano

pripremno ročište. 381Član 425.2 ZPP predviđa da u izuzetnim okolnostima, sudije mogu da izmene redosled procesnih

radnji.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

215

- Uviđaj mesta događaja često treba da se obavi pre nego što se pribave drugi

dokazi a u nekim slučajevima treba isključiti redosled prikupljanja dokaza,

imajući u vidu da dokaz koji potvrđuje jednu činjenicu treba da se pribavi što

pre.

Sprovođenje glavne rasprave. Ista je sastavljena od procesnih radnji na osnovu

kojih sud organizuje početak, tok i završetak glavne rasprave.

U skladu sa zakonskim odredbama ZPP, predmetni sudija je taj koji je ovlašćen

da povede glavnu raspravu, sa procesnopravne i materijalnopravne tačke gledišta

na prvom stepenu. Izuzetak od ovoga je slučaj kada se radi o brakorazvodnoj

parnici i u slučajevima starateljstva nad maloletnom decom, u kojima veće vodi

postupak i na prvom stepenu.382

Svestrano razmatranje pravne stvari i njeno zaključivanje na sudskoj raspravi

moguće je samo ukoliko sudija na propisan način izabere sredstva i način vođenja

suđenja.

Sudija je dužan da se postara da se glavna rasprava vodi na propisan način, bez

nepotrebnih odlaganja i zakašnjenja. Ovi ciljevi mogu se postići kada se

predmetni sudija brine da se na glavnoj raspravi razmotre samo ona pitanja od

važnosti za donošenje odluke i nikako ne sme dozvoliti da strane svojim

obrazloženjima i izlišnim podnescima, tokom objašnjavanja tužbe ili ulaganja

odgovora na tužbu, tokom saslušanja svedoka ili drugih stranaka ili tokom

završne reči, utiču na odugovlačenje procesa i uredno vođenje spora.

Održavanje reda. Sudije su dužne da se pobrinu za održavanje reda na glavnoj

raspravi, koji predstavlja jedan od uslova za normalno odvijanje postupka.383

Održavanje reda sastavljeno je od sprečavanja nekorektnog, nedostojanstvenog i

nedoličnog ponašanja svakog ko učestvuje na glavnoj raspravi kao i očuvanje

dostojanstva suda i drugih učesnika u postupku. U ovoj fazi postupka, predmetni

sudija može preduzeti mere protiv lica koja prekrše red u sudu ili ugroze

dostojanstvo suda i drugih učesnika u postupku.384

382 Član 324 Zakona o porodici Kosova. 383 Član 426.2 ZPP predviđa da su sudije u obavezi da se tokom glavne rasprave pobrinu o

održavanju reda i dostojanstvu suda. 384Član 426.3 ZPP predviđa da su sudije ovlašćene da preduzmu mere protiv lica koja remete red u

sudnici ili koji ugrožavaju dostojanstvo suda i drugih učesnika u postupku); član 433.5 (predviđa

da sudije ne dozvoljavaju vređanje ili uznemiravanje stranaka, svedoka i veštaka prilikom

ispitivanja); član 388 (predviđa da sudija može doneti presudu na osnovu priznanja, odricanja od

tužbenog zahteva, nepoštovanja i izostanka, i može da odobri sudsko poravnanje stranaka.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

216

Sprovođenje postupka na glavnoj raspravi

Tokom glavne rasprave, stranke i sud pokreću procesne mere usmeno (stranke

usmeno podnose osnovna obrazloženja iz tužbe i iz odgovora na tužbu, one

usmeno predstavljaju dokaze u prilog činjenica, usmeno se izjašnjavaju u vezi sa

rezultatom izvedenim iz dokaza i usmeno predstavljaju završnu reč i istovremeno

i predmetni sudija usmeno komunicira sa strankama). U izuzetnim okolnostima,

glavna rasprava se ne održava u usmenom obliku u slučajevima kada je osoba

gluva ili slepa, a usled ovih vidova poteškoća, pitanja ili odgovore treba

postavljati u pismenoj formi.

Tokom faze glavne rasprave, dokazi se uzimaju direktno pred sudom, odnosno

pred predmetnim sudijom. Ono što je izuzetak od ovoga, direktno prikupljanje

dokaza vrši se u slučajevima kada je dokaz trebalo da se uzme po naredbi suda ili

kada je obezbeđen dokaz pre podizanja tužbe.

U ovim slučajevima, dokaz se ne uzima neposredno na sudu, koji odlučuje u vezi

sa predmetom spora već se pred ovim sudom čitaju zapisnici o dokazima koji su

prikupljeni pred drugim sudom.

Tokom faze glavne rasprave, stranke u svojim obrazloženjima treba da predstave

sve činjenice koje se zasnivaju na obrazloženjima predloga i predlažu sve dokaze

kojima nameravaju da potvrde ove činjenice i da se izjasne u vezi sa činjenicama

i dokazima druge stranke.

Mogućnost predstavljanja novih činjenica i predlaganja novih dokaza.

Zakon o parničnom postupku predvideo je pravilo da činjenice koje nisu istaknute

i dokazi koji nisu predloženi na pripremnom ročištu, po pravilu, ne mogu da se

predoče odnosno predlože kao novi dokazi.

I pored ovoga, ovaj zakon je odredbom člana 428, stav 2 predvideo izuzetak od

gore navedenog pravila. Izuzeci se mogu načiniti u slučajevima kada su stranke u

stanju da dokažu da nove činjenice koje žele da predoče i novi dokazi koji su

predloženi na glavnoj raspravi, bez njihove krivice, nisu mogli da predoče

odnosno predlože na pripremnom ročištu.

Neki od ovih slučajeva predstavljeni su u nastavku:

- Stranka može ukazati na nove činjenice ukoliko se radi o činjenicama koje

stranka nije znala i nije mogla da zna, do pripremnog ročišta;

- Može predložiti nove dokaze ukoliko dokaže da nije mogla da ih obezbedi do

pripremnog ročišta (npr. ukoliko je stranka na vreme tražila od nadležnog

organa određeni dokumenat ili podatke iz odnosnog službenog registra, ali su

joj dati po završetku pripremnog ročišta).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

217

- U svim slučajevima, sud uzima u obzir nove činjenice i dokaze, međutim pre

toga treba da utvrdi da stranka svojom krivicom nije predočila ove činjenice

i dokaze ranije. Sud nema potrebe da ovo utvrdi i nema razloga da nove

činjenice i dokaze ne uzme u obzir pri odlučivanju, ukoliko protivna stranka

prihvata nove činjenice i ne osporava ih.

Ispitivanje stranaka na glavnoj raspravi. U nekim slučajevima se javlja

potreba da se stranke koriste kao važno dokazno sredstvo da se utvrdi neka

relevantna činjenica. Vodeću ulogu u ispitivanju stranaka imaju njihovi

predstavnici (punomoćnici i pravni zastupnici) kao i same stranke.

Ukoliko stranka ima punomoćnika ili zakonskog zastupnika, istu prvobitno

ispituje njen zastupnik, a nakon toga ga/je ispituje protivna strana.385 U skladu sa

ovim tokom može se zaključiti da sud, ispituje stranku nakon što je ispita njen

zastupnik i druga stranka, međutim i pored toga, sud je ovlašćen da ispita stranku

u svim fazama ispitivanja.386

U slučajevima u kojima stranka koja se ispituje nema punomoćnika, prvo je

ispituje sud a nakon toga protivna strana ili njen zastupnik. Treba imati u vidu da

u svim slučajevima u kojima se odluči da se izvedu dokazi saslušanjem stranaka,

treba ispoštovati pravni redosled u skladu sa kojim se prvo ispituje tužilac a zatim

tuženi.

Strankama treba postaviti pitanja samo u vezi sa konkretnim sporom i u slučaju

da stranka ne da odgovor na konkretno pitanje, sudija slobodno procenjuje ovakav

vid ponašanja. Sudija može da spreči pitanje ili odgovor ukoliko konstatuje da je

sugestivno ili nije povezano sa sporom.

Tok ispitivanja svedoka i veštaka na glavnoj raspravi. Predmetni sudija pre

svega daje reč stranci koja je predložila svedoka ili veštaka, nakon čega je daje

protivnoj strani a nakon toga, ukoliko se javi potreba za tim, daje je ponovo stranci

koja ga je predložila.387

Nezavisno od ovakvog toka ispitivanja, sud je taj koji potvrđuje odlučujuće

činjenice na kojima zasniva svoju odluku i u tom cilju, je predviđena zakonska

385 Član 430 stav 1 ZPP

386 Član 432 ZPP

Primer ovakve situacije, npr. može se desiti da tokom ispitivanja stranke, ona namerno ili iz nemara

prećuti činjenice i dokaze koji ne idu u njenu korist, ili da u njenoj izjavi postoje praznine koje treba

da se dopune ili nejasnoće koje treba pojasniti, te u tom slučaju sudija može intervenisati u svakom

trenutku i tražiti od strane pojašnjenja za nejasnoće u njenom izlaganju i dopune za nepotpune

izjave.

387Član 431.2 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

218

mogućnost da sudija u svim fazama ispitivanja, može postavljati pitanja

strankama, svedocima i veštacima.388 Sem toga, sa stanovišta ispitivanja stranaka,

svedoka i veštaka, sudija je ovlašćen da licima koja se ispituju u tom svojstvu

postavi opšta pitanja, da im skrene pažnju da su dužni da kažu istinu i da pita

stranke koje nemaju punomoćnika.

Zakonska ovlašćenja sudije. Tokom sprovođenja glavne rasprave, predmetni

sudija ima sledeća zakonska ovlašćenja;

- Ne dozvoljava obavljanje procesnih radnji koje nisu od presudne važnosti za

sudski proces;

- Ne dozvoljava postavljanje pitanja koje sugerišu kako na njih treba odgovoriti

(sugestivna pitanja)

- Ne dozvoljava postavljanje pitanja koja su nevažna za pitanje i na koja su dati

odgovori.

- Na zahtev stranke, u zapisnik se evidentiraju pitanja koja sudija nije dozvolio.

- Ne dozvoljava vređanje i uznemiravanje stranaka, svedoka i veštaka prilikom

ispitivanja (sudija je dužan da održi red tokom ročišta na glavnoj raspravi).

U slučaju u kome sudija proceni da je pitanje koje se postavlja sugestivno ili

beznačajno za pravnu stvar, on/ona ga ne dozvoljava, međutim ukoliko postoji

zahtev stranke, dužan je da to pitanje navede u zapisnik. Ukoliko sudija zabrani

pitanje kao takvo ili odgovor, o ovome treba da donese odluku. Ovo se čini sa

ciljem da drugostepeni sud bude u stanju da proceni racionalnost odluke koju je

doneo prvostepeni sud o nedozvoljavanju postavljanja određenog pitanja i da

sagleda da li je ova odluka uticala na nepotpuno potvrđivanje činjeničnog stanja.

Odlaganje i nastavak sudske rasprave

U određenim situacijama, sudije mogu odložiti ili nastaviti ročište za glavnu

raspravu u predmetu. Međutim, Zakon o parničnom postupku traži da se sudije

pobrinu da održe glavnu raspravu u odgovarajućem smeru i na uredan način, bez

nepotrebnih odlaganja.389 I stranka je ograničena u smislu mogućnosti odlaganja

glavne rasprave. Zakon predviđa sledeće opcije, u smislu ograničavanja odlaganja

i nastavljanja ročišta za glavnu raspravu u predmetu:

388Član 432 ZPP predviđa da: “Sudija može postaviti pitanja strankama, svedocima ili veštacima u

svim fazama saslušanja”. 389 Član 426.1 ZPP predviđa da se sud pobrine da održi glavnu raspravu u odgovarajućem smeru i

na uredan način, bez nepotrebnih odlaganja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

219

Odlaganje sudskog ročišta usled neispunjenosti procesnih pretpostavki ili

usled nedostatka dokaza. Sudije mogu odložiti glavnu raspravu za koju su

dostavljeni pozivi, nakon što konstatuju da nisu ispunjene zakonske pretpostavke

ili da određeni dokazi neće biti spremni za pribavljanje.390 Međutim, sudije su u

obavezi da najkasnije sedam dana pre početka ročišta konstatuju da li postoji

pravna osnova za odlaganje određene glavne rasprave.391Sudije treba da obaveste

sva pozvana lica u vezi sa odlukom o odlaganju ročišta.392

Slučajevi kada se smatra da nisu ispunjene procesne pretpostavke za održavanje

glavne rasprave:

- ukoliko je predmetni sudija bolestan

- ukoliko stranke nisu uredno pozvane

- ukoliko je neka od stranaka iz opravdanih razloga sprečena da učestvuje na

ročištu, o čemu je sud blagovremeno obavešten

- ukoliko je ročište zakazano da se održi na dan nekog od službenih praznika.

Slučajevi kada dokazi ili čije je pribavljanje odredio sud, nisu mogli da se

obezbede pre početka ročišta:

- ukoliko svedoci ili veštaci nisu uredno pozvani;

- ukoliko veštak nije podneo traženu konstataciju i mišljenje i

- ukoliko nisu obezbeđena pismena koje je sud tražio od trećeg lica ili državnog

organa.

Nastavak ročišta usled nedostatka dokaza. Sudije mogu nastaviti glavnu

raspravu, ako ne postoji mogućnost da se na raspravi prikupe određeni dokazi,

pod uslovom da dati dokaz bude na raspolaganju na novoj raspravi.393

390 Član 437.1 ZPP predviđa da, sudije mogu odložiti glavnu raspravu za koju su dostavljeni pozivi,

nakon što konstatuju da nisu ispunjene zakonske pretpostavke ili da određeni dokazi neće biti

spremni za uzimanje. 391 Član 437.2 ZPP predviđa da, sudije imaju obavezi da najkasnije sedam dana pre početka

rasprave, konstatuju da postoji pravna osnova za odlaganje određene glavne rasprave). 392 Član 437.3 ZPP (predviđa da sudije treba da obaveste sva pozvana lica u vezi sa odlukom o

odlaganju ročišta. 393 Član 439 ZPP predviđa da, sudije mogu nastaviti glavnu raspravu, ako ne postoji mogućnost da

se na raspravi prikupe određeni dokazi, pod uslovom da je dati dokaz na raspolaganju na novom

pripremnom ročištu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

220

Odlaganje glavne rasprave na zahtev stranke. Sudije, na predlog stranaka,

mogu odložiti glavnu raspravu, samo iz ova dva razloga: (1) ukoliko se, bez

krivice stranke koja predloži odlaganje ročišta, ne može pribaviti neki značajan

dokaz, i (2) ukoliko obe stranke zajednički predlože odlaganje ročišta sa ciljem

da postignu sudsko poravnanje.394 Sudije mogu da odobre predlog stranke za

odlaganje rasprave, samo jedanput iz istih razloga.395

Odlaganje ročišta za glavnu raspravu po službenoj dužnosti. Iako zakon to

nije izričito propisao, mogu nastupiti slučajevi u kojima sud po službenoj dužnosti

odlaže glavnu raspravu.396

Odlaganje ročišta koje je već počelo. U slučaju da se odloži već započeto

pripremno ročište, sudija treba da obavesti prisutne o vremenu i mestu održavanja

novog ročišta.397 Međutim, sudije nisu u obavezi da o mestu i vremenu održavanja

novog ročišta obaveste stranku koja je izostala sa odloženog ročišta uprkos

urednom pozivu.398

Ponavljanje procesnih radnji obavljenih na novom ročištu. Sudije na novom

ročištu, mogu da ponove pređašnje procesne radnje, ukoliko je isto nužno za

donošenje zakonite odluke.399

394Član 438.1 ZPP, propisuje da sudije, na predlog stranaka, mogu odložiti pripremno ročište samo

iz ova dva razloga: (1) ukoliko se, bez krivice stranke koja predloži odlaganje ročišta, ne može

pribaviti neki značajan dokaz, i (2) ukoliko obe stranke zajednički predlože odlaganje ročišta sa

ciljem da postignu sudsko poravnanje. 395Član 438.2 ZPP, propisuje da stranka (stranke) mogu predložiti odlaganje ročišta samo jednom

iz istog razloga.

396Slučajevi nekolicine situacija u kojima sud odlaže ročište za glavnu raspravu, po službenoj

dužnosti; Npr. u slučaju kada udalji iz sudnice punomoćnika stranke usled remećenja reda u sudnici

i iz drugih razloga; u slučajevima kada sud sumnja da stranke ulažu napore da raspolažu zahtevima

kojima ne mogu raspolagati zbog čega nastupa potreba da se obezbede dokazi; u slučaju kada se

javi potreba da se stranka koja se zastupa izjasni lično o nekoj činjenici ili okolnosti; kada je

punomoćnik stranke nesposoban da obavi svoju dužnost zastupanja itd. 397Član 438.3 ZPP, propisuje da u slučaju da se odloži već započeto pripremno ročište, sudija treba

da obavesti prisutne o vremenu i mestu održavanja novog ročišta. 398Član 438.4 ZPP, propisuje da sudije nisu u obavezi da o mestu i vremenu održavanja novog

ročišta obaveste stranku koja je izostala sa odloženog ročišta uprkos urednom pozivu. 399 Član 440 ZPP predviđa da, sudije na novom ročištu, mogu da ponove pređašnje procesne radnje,

ukoliko je isto nužno za donošenje zakonite odluke.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

221

Zabrana odlaganja ročišta na neodređeno vreme. Sudijama nije dozvoljeno da

odlože glavnu raspravu na neodređeno.400 Ročište za glavnu raspravu u predmetu

se ne može odlagati više od 30 dana, sem kada zakon propisuje drukčije.401

Obaveza predsednika suda da nadgleda prakse odlaganja ročišta od strane

sudija. Sudije su u obavezi da obaveste predsednika suda o svakom odlaganju

ročište a isti je dužan da vodi evidenciju o odlaganju ročišta.402

Dužnost sudije da reši ponovljene slučajeve odgađanja ročišta. Sudije treba

da preduzmu sve moguće mere sa ciljem da otklone uzroke koje ova odlaganja

stvaraju i obezbeđuju da se naredno ročište ne odgodi ponovo.403

Nastavak ročišta (dnevnog). Kada započeto pripremno ročište ne može da se

zaključi u istom danu, zakazuje se za naredni radni dan.404

Imajući u vidu da puno zakašnjenja u rešavanju imovinskih sporova proizilazi iz

odgađanja i nastavka ročišta, postoje razlozi da se stvori jednoobrazna politika o

ovom pitanju. Najbolja politika će pratiti okvir propisan Zakonom o parničnom

postupku i tražiće strogu primenu obaveznih odredbi zakona i pažljivo

primenjivanje diskrecije, tokom sprovođenja neobaveznih (izbornih) odredbi.

Završetak glavne rasprave i završna reč stranaka

Nakon što su razmotreni svi dokazi koje su stranke predočile i nakon što sud

dobije njihov odgovor, sud poziva stranke da predstave svoju završnu reč u vezi

sa predmetom suđenja. U svojoj završnoj reči, stranke vrše procenu celokupnog

procesnog materijala, formulišu zahtev da sud donese konačnu odluku i obrazlažu

ga sa pravne tačke gledišta.

U svojoj završnoj reči, stranke treba da predstave rezime i da podvuku ono što je

istaknuto tokom razmatranja i ni na koji način ne treba da dozvole da se predstave

nove činjenice ili dokazi ili da se izmeni tužbeni zahtev.

Po pravilu, stranke predstavljaju svoju završnu reč usmeno, ali stranke nisu

zakonom obavezne da to učine na taj način. Pošto im, kao što se dešava u nekim

400Član 441.1 ZPP, propisuje da se pripremno ročište ne može odlagati na neodređeno. 401Član 441.2 ZPP, propisuje da se ročište ne može odložiti na više od 30 dana (sem slučajeva

propisanih zakonom). 402Član 441.3 ZPP, propisuje da su sudije u obavezi da obaveste predsednika suda o svakom

odlaganju ročište a isti je dužan da vodi evidenciju o odlaganju ročišta. 403 Član 441.4 ZPP predviđa da, sudije treba da preduzmu sve moguće mere sa ciljem da otklone

uzroke koje ova odlaganja stvaraju i obezbeđuju da se naredno ročište ne odgodi ponovo. 404 Član 442 ZPP, propisuje da započeto pripremno ročište koje ne može da se zaključi u istom

danu, zakazuje se za naredni radni dan.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

222

slučajevima u praksi, na zahtev stranaka, sud može dati rok (npr. 5 dana) da

podnesu završnu reč u pismenoj formi.

U završnoj reči stranaka, na samom početku se za reč javlja tužilac a zatim tuženi.

Kada učestvuje glavni umešač, on dobija reč nakon tuženog. Sa druge strane, kada

učestvuje umešač, na strani tužioca, on dobija reč nakon njega. Isto deluje i

umešač na strani tuženog. Svima njima ostavljena je mogućnost da se ukratko

izjasne u vezi sa završnom rečju protivne stranke.

Mogućnost ponovnog otvaranja glavne rasprave

Stari zakon o parničnom postupku (član 305 ovog zakona) pružio je mogućnost

sudskom veću da pri većanju i glasanju, kada konstatuje da predmet još uvek nije

spreman za odlučivanje, ponovo otvori glavnu raspravu.

Isto se čini kada:

- je nastupila potreba da se dopune izjave svedoka;

- dopuna mišljenja veštaka;

- kada se javi potreba za nekom činjenicom koja je ranije smatrana

beznačajnom

- ukoliko se nije pribavio određeni dokaz koji treba da se pribavi rešenjem o

dokazu;

- ukoliko je glavna rasprava sprovedena pre vremena, a po dobijanju

predmetnih spisa se konstatuje da treba da se razmotre zajedno sa strankama.

Ukoliko uzmemo u obzir ove slučajeve na osnovu kojih je ponovo otvorena

glavna rasprava, novi Zakon o parničnom postupku sem što ne sadrži nijednu

odredbu koja dozvoljava ponovno otvaranje glavne rasprave, daje ovim

slučajevima drugačije rešenje i to polazeći od člana 7 ZPP koji istovremeno

oslikava načelo ispitivanja, u skladu sa kojim sud nije dužan, niti obavezan da

pruži dokaze od važnosti za odlučivanje o predmetu. Dakle, stranke su te koje su

dužne da predstave sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože

dokaze koji će potvrditi predstavljene činjenice.

Sem toga, odredba člana 402, stav 1 ZPP predviđa obavezu stranaka da na

pripremnom ročištu istaknu činjenice i dokaze i u ovom slučaju kada to ne učine,

ne mogu ih izneti na glavnoj raspravi, sem u slučajevima kada neka činjenica ili

dokaz, bez krivice stranaka, nije mogla da se istakne na pripremnom ročištu (član

428.2 ZPP).

Pošto novi ZPP, za dominantno načelo u sudskom procesu uzima načelo

ispitivanja, kao i način na koji je osmišljen tok sudskog procesa (pripremno

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

223

ročište i glavna rasprava), dužnosti i ograničenja stranaka u smislu faze do koje

mogu predočiti nove činjenice i dokaze, ovlašćenja sudije u ovim fazama, logičan

zaključak koji proizilazi iz svega ovoga jeste da u skladu sa ovim zakonom nije

više racionalnije ponovo otvoriti glavnu raspravu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

224

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

225

XVI. IZVOĐENJE I OBEZBEĐENJE DOKAZA ZA SUĐENJE

Suđenje u parničnim stvarima nužno podrazumeva proces koji počiva na

dokazima, u kome se sudije brinu o tome da su prihvatljivi dokazi izvedeni na

blagovremen i efikasan način, na ročištu za glavnu raspravu u predmetu. Zakon o

parničnom postupku traži da stranke u sporu predstave sve činjenice na kojima

zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze koji potkrepljuju date činjenice.405

Osnove koje sudija treba da ima u vidu pri donošenju odluke o rešavanju spora,

treba da se ograniče samo na one dokaze koje su stranke predočile na suđenju,

izuzev kada sudija konstatuje da bi dokazi koje su stranke predočile doveli do

odluke koja je u suprotnosti sa pravnim načelima, zakonom ili javnim moralom.406

Provera dokaza na strani sudije i da li su stranke ispunile ove proceduralne

zahteve kada govorimo o podnošenju dokaza, počinje od trenutka kada tužilac

Kancelariji za upravljanje predmetima 407 podnese tužbu, koja treba da bude

potkrepljena dokazima.408 Sudski nadzor izvođenja dokaza nastavlja se time što

tužena stranka podnosi svoj odgovor na tužbu, koji takođe treba da se zasniva na

dokazima u slučaju da tuženi pobije tužbu409, nakon čega sledi pripremno ročište

a na kraju ročište za glavnu raspravu u predmetu – svaki od ova četiri koraka

iziskuje pažljivo sudsko ispitivanje, kako bi se obezbedilo da su predloženi

dokazi značajni (npr. razmatranje dokaza je nužno za rešavanje određenog spora),

verodostojni (npr. dokazi potiču iz jednog verodostojnog izvora), i da su

pribavljeni u zakonom propisanom roku ili od strane samog sudije, sa ciljem da

se izbegnu bilo kakva odugovlačenja.

Da bi obezbedio blagovremeno rešavanje pravnih sporova, Zakon o parničnom

postupku predviđa vremenske standarde za svaku fazu sudskog postupka, a svaka

od njih podrazumeva i spremnost stranaka da izvedu dokaze koji su prihvatljivi,

koji potkrepljuju njihove stavove u vezi sa datim sporom. Sudije poštuju

405Član 7.1 ZPP predviđa da su stranke dužne da predstave sve činjenice na kojima zasnivaju svoje

zahteve i da predlože dokaze koji potkrepljuju date činjenice. 406Član 7.3 ZPP predviđa da sud odlučuje na osnovu dokaza koje su predložile stranke); Član 7.2

(predviđa da sudija može zasnivati svoju odluku na drugim činjenicama kada konstatuje da bi u

skladu sa članom 3.3 dokazi stranaka doveli do odluke koja bi bila u suprotnosti sa pravnim

poretkom, zakonskim odredbama ili javnim moralom. 407Član 386.1 (predviđa da odmah po prijemu tužbe, sudije počinje sa pripremama za glavnu

raspravu u predmetu). 408Član 253.1(b), (c) ZPP traži od tužioca da podnetu tužbu potkrepi dokazima. 409Član 396.2 ZPP navodi da odgovor tuženog na tužbu treba da navodi i činjenice na kojima počiva

tužba i dokaze na kojima date činjenice počivaju.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

226

vremenske rokove samodisciplinom i metodičnim ispunjavanjem dužnosti

stranaka da se drže poslovnika i odluke suda.410

Zakon dozvoljava određenu fleksibilnost kada govorimo o vremenskim rokovima

- na primer, sudije mogu odložiti rok za sazivanje pripremnog ročišta i glavne

rasprave iako samo u izuzetnim okolnostima411 dok odlaganja treba da budu

opravdana412a ne da se primenjuju na neodređeni rok413 (i propraćena od strane

predsednika suda) 414 Sa druge strane, sudije ne mogu da odlažu zakonske

rokove. 415 Na primer, obavezan je 15-dnevni rok obaveštavanja tuženog o

tužbi.416

Međutim, generalno, sudija treba da sprovede postupak bez odlaganja i sa što

manje troškova, i dužan je da spreči zloupotrebu procesnih prava stranaka.417 Da

bi olakšao obavljanje ovih dužnosti, zakon daje autoritet sudijama da sankcionišu

stranke i njihove zastupnike koji zloupotrebe procesna prava, koji se u

kontinuitetu oglušuju o sudske odluke, ne pružaju zakonom tražene informacije

ili ne učestvuju na zakazanim ročištima, sa ciljem da odgode procesuiranje

predmeta.418 Maksimalna efikasnost suđenja se postiže u sporovima kada sudija:

410Član 387.1 ZPP ovlašćuje sudije da donose različita rešenja koja uređuju pripremu predmeta za

dalji postupak pa sve do ročište za glavnu raspravu u predmetu. 411Član 400.4 ZPP predviđa da, po pravilu, pripremno ročište održava najkasnije u roku od 30 dana

od dana kada je sudu dospeo odgovor na tužbu koji je podneo tuženi); član 420.2 (predviđa da se,

glavna rasprava, po pravilu održava u roku od 30 dana od održavanja pripremnog ročišta. 412Član 437.1 ZPP, predviđa da sudije mogu da odlože pripremno ročište pre nego što počne, ako

konstatuju da nisu ispunjeni zakonski uslovi za njegovo održavanje ili u slučaju da traženi dokazi

ne mogu da se predoče do početka ročišta); član 437.2 (predviđa da sudija, najkasnije u roku od

sedam dana pre početka ročišta, proverava da li su ispunjeni uslovi u skladu sa članom 437.1); član

438.1 (predviđa da sudije, na predlog stranaka, mogu da odlože pripremno ročište samo u slučaju,

da bez krivice stranke koja predlaže odlaganje ročišta ne može da se pribavi neki značajan dokaz i

kada obe stranke zajednički predlože odlaganje ročišta kako bi se postiglo sudsko poravnanje); član

438.2 (predviđa da stranka (stranke) mogu da predlože odlaganje ročišta samo jednom iz istog

uzroka); član 443 (predviđa da se članovi 437-442 primenjuju shodno i na pripremno ročište. 413Član 441.1 ZPP, propisuje da se pripremno ročište ne može odlagati na neodređeno); član 441.2

(pripremno ročište ne može odlagati više od 30 dana (sem slučajeva propisanih zakonom); član 443

(predviđa da se članovi 437-442 primenjuju shodno i na pripremno ročište. 414Član 441.3 ZPP, propisuje da su sudije u obavezi da obaveste predsednika suda o svakom

odlaganju ročište a isti je dužan da vodi evidenciju o odlaganju ročišta. 415Član 125.1 ZPP predviđa da sudije mogu promeniti rokove samo ako nisu propisani zakonom. 416Član 394 ZPP predviđa obavezu sudije da tužbu sa predmetnim spisima dostavi tuženom na

odgovor u roku od 15 dana od dana kada je redovna tužba podneta na sudu. 417Član 10.1 ZPP, propisuje da je sud dužan da vodi postupak bez odlaganja, sa što je moguće manje

troškova i da spreči bilo kakvu zloupotrebu procesnih prava stranaka. 418Član 10.2 ZPP ovlašćuje sudije da strankama, koje namerno oštećuju druge ili koji za druge

potrebe, zloupotrebljavaju procesna prava, izrekne novčanu kaznu ili druge zakonske mere); član

10.3 (predviđa da sudije mogu da nalože novčanu kaznu ili da izreknu druge mere propisane

zakonom, strankama i njihovim zastupnicima, kada se u kontinuitetu oglušuju na naredbe suda ili

ne uspeju da pruže informaciju traženu zakonom, sa namerom da stvore zakašnjenja u procesuiranju

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

227

- jasno saopšti da su stranke u obavezi da ispoštuju poslovnik, rokove i rešenja

u vezi sa dokazima.

- primeni marljivo (ali pažljivo) ona procesna pravila (uključujući sudske

rokove i naloge, kao što su rešenja u vezi sa dokazima) korišćenjem

ovlašćenja koja su mu data Zakon o parničnom postupku.

- u kontinuitetu prati da li su stranke spremne ili ne da izvedu značajne dokaze

na glavnoj raspravi, kao i mogućnost rešavanja spora bez održavanja glavne

rasprave, na osnovu prihvatljivih i nespornih dokaza, predočenih tokom

pripremne faze postupka.

Sa praktične tačke gledišta, postoje tri mehanizma koja pomažu sudijama

da obave dužnosti nadzora i upravljanja predmetima:

- Standardizovani obrasci sudskih naloga i odluka, posebno u vezi sa (1)

rokovima, (2) rešenjima o dokazima, (3) sprovođenjem poslovnika, i (4)

zakazivanju ročišta. Sem toga što obrazac treba da ispuni svoje najopštije

zahteve, svaki obrazac treba da navede: (1) pravnu osnovu rešenja, (2) sadržaj

rešenja, (3) datum ili vremenski rok za preduzimanje budućih radnji (ako

ima), i (4) posledice po stranku koja ne ispoštuje rešenje, ukoliko je prikladno.

Korišćenje standardnih obrazaca (npr. obrasci koje koriste sve sudije u

sličnim slučajevima, kao što su, rešenja kojima se traži podnošenje odgovora

na tužbu ili plaćanje sudske takse, rešenje koje zahteva izmenu ili dopunu

tužbe, rešenje o postavljanju veštaka, standardizovani zahtevi namenjeni

državnim institucijama za pomoć u pronalaženju tužene stranke i rešenja o

imenovanju privremenog zastupnika) zapravo će promovisati jednoobraznu

praksu kod sudija, stranaka i zastupnika stranaka, čime će pružiti značajan

doprinos u efikasnom i blagovremenom rešavanju sudskih sporova.

Standardna proceduralna rešenja i izražena spremnost sudija da ih primene,

posebno su važni za blagovremeno izvođenje značajnih i prihvatljivih

dokaza.

- Standardizovana organizaciona sredstva koja su obično elektronska i

projektovana da: (1) pomognu građanima da shvate vrstu, status i tok njihove

ukupne preopterećenosti predmetima kao i konkretnim predmetima; (2)

datog predmeta); član 288.1 (predviđa da sudija može kazniti novčanom kaznom u iznosu do 500

evra stranku ili njenog zakonskog zastupnika, koja teško zloupotrebi procesna prava); član 288.2

(predviđa da sudija može odlučiti o obeštećenju oštećene stranke u postupku usled postupaka druge

stranke.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

228

proprate vremenske rokove u kojima su stranke u obavezi da podnesu

informacije i dokaze, i (3) pomognu sudijama da upravljaju predmetima, i

steknu saznanja o narednim radnjama, propraćeno konkretnim vremenskim

rokom, koji važi za svaki slučaj koji je u toku.

- Standardizovana analitička sredstva, što može podrazumevati elektronske

ili ručne kontrolne liste, koje pomažu građanima da procene koliko je predmet

spreman za proceduru. Na primer: Korišćenje kontrolne liste od strane sudije,

da proceni značaj predloženog dokaza, što je potrebno da se potvrde (ili

obore) suštinski pravni elementi određene tužbe, a koji će olakšati odluku

suda u vezi sa prihvatljivošću dokaza.

Upoređivanje predloženih dokaza koje sudija smatra relevantnim za bitne

pravne elemente jedne uspešne tužbe a koje sprovodi sam sudija, može

dovesti do utvrđivanja potencijalno neosnovanih tužbi.

Analiza koju sprovodi sudija može imati za posledicu odlučivanje o zahtevu,

bez potrebe da se održi ročište za glavnu raspravu u predmetu.

Analiza sudije može omogućiti sudiji da uveća mogućnost postizanja sudskog

poravnanja ili uspešnog posredovanja.

Analiza sudije će olakšati diskusije o zahtevu, tokom trajanja postupka za

rešavanje pitanja.

Radnje suda

Glavne radnje koje sud obavlja tu su sa namerom da se razotkrije istina oko

spornog pitanja i svako suđenje za razotkrivanje ove istine nije ništa drugo do

proces upoznavanja.

Dokazivanje čine parnične radnje glavnih subjekata kojima se vrši predlaganje,

izbor, pribavljanje, preispitivanje i ocenjivanje dokaznih sredstava, sa ciljem da

se utvrde relevantne činjenice na kojima se zasnivaju zahtevi stranaka.

Dokazni postupak zapravo je kamen temeljac sudskog procesa. Bez dovoljnih

dokaza, koji dokazuju sporna pitanja u jednom predmetu, sudija neće biti u stanju

da pronađe one činjenice koje treba da potkrepe jasno i pažljivo obrazloženu

presudu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

229

Teret dokazivanja. Tužilac i tuženi imaju za zadatak da dokažu činjenice na

kojima zasnivaju svoje zahteve i navode ili njihove odnosne odgovore.419To znači

da stranka koja tvrdi da postoji jedno pravo, ima teret dokazivanja onih činjenica

koje propisuje materijalno pravo, kao što su pretpostavka njenog postojanja i

suprotno, stranka koja negira postojanje jednog prava ima teret dokazivanja

činjenica koje ga sprečavaju ili dokazuju da je ugašeno.

Za razliku od pređašnjeg zakona o parničnom postupku, u skladu sa ZPP na snazi,

teret dokazivanja zapravo je isključivo pravo stranaka u postupku, a u odnosu na

sud, teret dokazivanja dolazi do izražaja samo izuzetno, kada se sud obaveže

dužnošću da tačno utvrdi činjenično stanje po potrebi i uzimanjem dokaza koje

stranke nisu predložile. Ovakva dužnost suda može doći do izražaja samo u

slučajevima kada se iz rezultata razmatranja zaključi da stranke nameravaju da

raspolažu zahtevima kojima inače ne mogu slobodno raspolagati..420

Iz odredaba članova 7.2 i 320 ZPP se može zaključiti da u nekim situacijama, sud

(samo u izuzetnim slučajevima po službenoj dužnosti) ima pravo i obavezu da

pruži činjenice ili da pribavi dokaze, koje stranke nisu podnele, ukoliko se radi o

radnjama koje se odnose na zahteve kojima stranke nemaju pravo slobodno da

raspolažu.421

419Član 319.1 ZPP predviđa da je svaka stranka u obavezi sa dokaže činjenice na kojima zasniva

svoje zahteve i navode); član 322 (stavlja teret dokaza na stranke, u smislu potvrđivanja njihovih

predloga); član 428.1 (predviđa da je svaka stranka u obavezi da predoči sve činjenice u prilog

svojih predloga, da ponudi dokaze koji obrazlažu date predloge i da se izjasni oko dokaza i navoda

koje je iznela protivna stranka.

420 Ovakvo ovlašćenje suda proizilazi iz člana 7.2 ZPP, koji propisuje sledeće: “Sud je ovlašćen

da potvrdi i činjenice koje stranke nisu predložile, sama ako se iz rezultata razmatranja i

dokazivanja dođe do zaključka da je cilj stranka raspolaganje zahtevima sa kojima ne mogu

slobodno da raspolažu ( član 3. stav 3 ovog zakona) ako zakonom nije drugačije utvrđeno”. Dok

odredbe člana 320 propisuju sledeće: “Sud je ovlašćen da prikupi i one dokaze koje stranke nisu

predložile, ukoliko konstatuje da pokušavaju da raspolažu zahtevima kojima nemaju pravo da

raspolažu (član 3, stav 3 ovog zakona)”.

421Praktičan opis ovakve situacije: Ukoliko je subjekat X podneo tužbu za potvrđivanje svojinskog

prava pri nadležnom sudu, protiv tuženog subjekta Y, i tokom glavne rasprave tuženi potvrdi

tužbeni zahtev koji je tužilac podneo, međutim, sud iz rezultata razmatranja oceni da se možda radi

o zahtevu kojim tuženi ne može slobodno raspolagati, pošto sporna imovina ne figurira da je u

vlasništvu tuženog. U ovom slučaju, sud je dužan da ima aktivnu istražnu ulogu, sa ciljem da

konstatuje da li je tužbeni zahtev takav da stranke u postupku mogu njim slobodno raspolagati. Da

bi konstatovao ovu okolnost sud zvanično može pribaviti dokaze, kao što su npr: zahtevanje

posedovnog lista od nadležnog organa, uviđaj ili saslušanje svedoka itd.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

230

Podela tereta dokazivanja. Zakon o parničnom postupku ne sadrži opšta pravila

u vezi sa načinom na koji bi trebalo podeliti teret dokazivanja između stranaka. U

nekim konkretnim situacijama, na ovo pitanje dat je odgovor odredbama

materijalnopravne prirode. 422

Međutim, pravila u vezi sa pravnim posledicama, kada se ne dokazuju

potraživanja stranke, procesnog su karaktera, i pojavljuju se u sudskom procesu.

Shodno tome, iz citiranih primera kažemo da kada tužilac zajmodavac ne dokaže

da je zajam dao ili tužilac vlasnik ne dokaže svojinsko pravo nad predmetom,

tužba se pobija, što znači da su pravne posledice procesnog karaktera.

U praksi nije uvek lako razlikovati koja stranka treba da dokaže određenu

činjenicu, posebno kada ne postoje izričite materijalnopravne odredbe, kao što je

to slučaj u gorenavedenom primeru. Da bismo napravili razliku ko od stranaka u

postupku treba da dokaže jednu činjenicu, dakle kome pada teret dokazivanja, u

teoriji su činjenice podeljene na one koje uslovljavaju nastanak, promenu i

prestanak nekog pravnog odnosa.

Činjenice nastanka. Predstavljaju činjenice koje dovode do nastanka jednog

prava. Npr. pravo dobijanja cene prodaje predmeta; davanja zajma; pravo sticanja

imovine koja proizilazi iz nasledstva itd. Činjenice nastanka treba da se dokažu

od stranke koja ih navodi, koja je obično tužilac.

Činjenice o protivnom. Zapravo su činjenice koje sprečavaju nastanak novog

prava. Npr. obavljanje pravnih radnji prevarom ili pretnjom, nepoverenje u

posedovanje predmeta. Obično je tuženi taj koji navodi ove činjenice, ali to može

učiniti i tužilac. Shodno tome, kažemo da teret dokazivanja pada na onog koji

tvrdi.

Činjenice prestanka. Predstavljaju one činjenice koje sa sobom nose prestanak

jednog prava. Npr. plaćanje cene za kupljeni predmet, vraćanje duga. I ove

činjenice obično potražuje tuženi, te je na njemu teret dokazivanja.

422 Primeri kada materijalne odredbe ukažu na koju stranku pada teret dokazivanja. Npr. u skladu

sa odredbama koje uređuju ugovor o zajmu (član 567 ZOO), tužilac zajmodavac treba da dokaže

davanje zajma, dok tuženi zajmoprimac treba da dokaže da je vratio zajam kada je tužilac dokazao

svoj zahtev. Ili u tužbi kojom se potražuje predmet (član 93 Zakona o imovinskim i drugim

predmetnim pravima), tužilac vlasnik treba da dokaže da je vlasnik predmeta koji se potražuje kao

i činjenicu da se dati predmet nalazi kod tuženog itd.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

231

Predmet dokazivanja. Predmet dokazivanja može biti jedna činjenica ili

celovitost pravnih činjenica odlučujućih za prijem tužbe, prigovora ili protivtužbe

i za rešavanje predmeta na sudu. Predmet dokazivanja nije svaka činjenica koju

navode stranke, već samo one pravne činjenice koje su važne za rešavanje spora

na sudu.423

Sud je taj koji odlučuje o činjenicama koje treba dokazati i koji dokazi će biti

prikupljeni za njihovo potvrđivanje.424Sve ovo pruža mogućnost sudu da po svom

nahođenju odredi krug pravnih činjenica koje smatra važnim za odlučivanje i da

se usredsredi na njihovo dokazivanje. Shodno tome, sud ima mogućnost da ne

uzme u obzir činjenice koje nisu od posebne važnosti za pitanje i tom prilikom

odbije predloge stranaka koje zahtevaju utvrđivanje ovih činjenica.

Postoje slučajevi kada predmet dokazivanja nisu direktno činjenice, već navodi

stranaka o postojanju ili nepostojanju pravnih činjenica, od kojih zavisi

sprovođenje normi materijalnog prava u parničnom postupku. Ovo je takozvana

negativna činjenica. Istinitost negativnih, negirajućih navoda može se utvrditi

samo indirektno, konstatovanjem postojanja činjenice koja isključuje

istovremeno postojanje osporene činjenice.425

423Član 319.2 ZPP predviđa da: “Dokazivanje je prisutno u svim činjenicama od značaja za

donošenje jedne odluke”

424Član 319.3 ZPP predviđa da je sudija u obavezi da odluči o tome koje dokaze da pribavi sa

ciljem da se potvrde odlučujuće činjenice za rešavanje datog predmeta). Vidi takođe član 406.1

(koji propisuje da, po ispitivanju na pripremnom ročištu, sudija odlučuje šta će biti predmet

ispitivanja i koe dokaze treba pribaviti na ročištu za glavnu raspravu u predmetu); član 406.2

(predviđa da predlozi dokaza koje sudija ne smatra bitnim, odbija i u odnosnom rešenju on/ona

navodi uzroke za odbijanje); član 420.1 (određuje odredbe koje važe za sudije u vezi sa donošenjem

odnosnih rešenja, uključujući i rešenja o dokazima koje treba pribaviti na glavnoj raspravi.

425Praktičan primer koji se odnosi na predmet kada se radi o negativnoj činjenici. Npr. tuženi u

svojim prigovorima navodi da je ugovor koji je tužilac dao na uvid krivotvoren, pošto to nije njegov

potpis. Ovaj negativan navod potvrđuje se grafološkim veštačenjem. Ukoliko veštačenje potvrdi

da su navodi tuženog tačni, dakle da je ovaj spis falsifikovan, znači da je konstatovano postojanje

činjenice (falsifikovanja) koja isključuje postojanje osporene činjenice, na osnovu čega padaju

navodi tužioca o postojanju ugovora kao pravne činjenice.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

232

Upoznavanje suda sa opštepoznatim činjenicama i činjenicama utvrđenim u

drugom sudskom procesu. Sudija je ovlašćen da konstatuje opštepoznate

činjenice i činjenice koje je sud utvrdio na ranijim suđenjima.426 Da bi se smatrala

opštepoznatom činjenicom, i sud treba da je prizna kao takvu. Sud je taj koji

ocenjuje da li je jedna konkretna činjenica opštepoznata i posledično je nema

potrebe dokazivati.427 Ali, ovo ne uskraćuje pravo stranci protiv koje je izneta

opštepoznata činjenica, da dokaže da nema svojstvo opštepoznate činjenice.

Činjenice koje je sud utvrdio na ranijem suđenju smatraju se činjenicama koje je

sud utvrdio u nekom ranijem sudskom procesu koji je zaključen pravosnažnom

presudom, koje u svom karakteru predstavljaju presuđeno pitanje.

Ne treba utvrđivati činjenicu da tužilac drži određeni predmet na važećoj pravnoj

osnovi ukoliko je pravosnažnom sudskom presudom potvrđeno da je on vlasnik

datog predmeta; ili činjenice utvrđene u krivičnom postupku pravosnažnom

presudom, ukoliko je sud u parničnom postupku, sa stanovišta postojanja

krivičnog dela i krivične odgovornosti vezao izvršioca datom presudom (član 14

ZPP).

Navodi stranaka. Navodi stranaka se smatraju prihvatljivim dokazima.428 Sudija

je nadležan da donese rešenje na osnovu odlučujućih činjenica koje su stranke

navele. Na primer, ovo se primenjuje kada u jednoj tužbi za utvrđivanje vlasništva

na osnovu kupoprodaje, tuženi prizna da je prodao imovinu tužiocu, ili kada u

tužbi za utvrđivanje vlasništva po osnovu nasledstva, ostali zakonski naslednici

priznaju da je tužilac - naslednik, zakoniti vlasnik date imovine.

Motiv priznavanja činjenica obično je relevantan i sud nije dužan da utvrdi tačnost

date činjenice, sem u slučajevima kada se uveri da se činjenice priznaju zarad

nedozvoljenog raspolaganja– sprovođenje člana 3 stav 3 ZPP. U tom slučaju, sud

utvrđuje njihovu istinitost dokaznim sredstvima na svom raspolaganju.

Činjenice se mogu priznati izričito, prećutno itd. Npr. ukoliko je stranka osporila

nekolicinu činjenica dok se o drugima nije ni izjasnila, smatra se da je stranka

priznala činjenice o kojima se nije izjasnila.

426Član 321.1 ZPP propisuje da sudija može da konstatuje opštepoznate činjenice i činjenice koje je

sud utvrdio na ranijim suđenjima.

427Od stepena njihove važnosti zavisi i veličina kruga osoba kojima su one poznate. Shodno tome,

17. februar kao dan proglašenja nezavisnosti Republike Kosovo, poznat je skoro svim Albancima

na prostorima sa albanskim življem i u svetu. Međutim, postoje druge činjenice koje su

opštepoznate u užem krugu ljudi, npr. koje su poznate samo građanima jednog grada, meštanima

jednog sela, kao što su zemljotres, velike poplave itd. 428Član 321.2 ZPP propisuje da se navodi stranaka smatraju prihvatljivim dokazima.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

233

Izjava o priznavanju činjenica daje se usmeno na ročištu ili u pisanoj formi. Npr.

odgovorom na tužbu, podneskom tužioca po dobijanju odgovora na tužbu itd.

Stranka ima pravo da poništi izjavu o priznanju činjenica, međutim zakon ne

propisuje do koje faze postupka ona to može učiniti. U vezi sa drugim odredbama

ZPP-a i tokom postupka, bilo bi opravdano da se ovo učini na pripremnom

ročištu, pošto se na ovom ročištu razgovara i razrađuju činjenice na kojima

stranke zasnivaju svoje zahteve. U slučaju opoziva, sud je u prilici da slobodno

oceni, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, da li će smatrati

potvrđenom ili osporenom činjenicu koja je jednom potvrđena a kasnije negirana

(član 321 stav 3 ZPP).

Činjenice pretpostavljene zakonom. Stranka nije u obavezi da dokaže

postojanje činjenice pretpostavljene zakonom, ali može da dokaže nepostojanje

određene činjenice u određenim okolnostima.429 Postoje relevantni zakoni koji

sadrže odredbe o pretpostavljenim činjenicama. 430 Među činjenicama

pretpostavljenim zakonom, teret dokazivanja pada na stranku koja osporava

postojanje datih činjenica.

Pribavljanje dokaza pred drugim sudom (zamoljeni sud). Pravilo je da se

dokazi pribave na ročištu za glavnu raspravu o predmetu, međutim u interesu

procesne ekonomije, efikasnosti u odlučivanju, zakon pravi izuzetak od ovog

pravila, propisujući mogućnost da sud odluči da se određeni zakon izvede pred

nekim drugim sudom (zamoljeni sud).431

Kada sud odluči da se jedan dokaz izvede pred zamoljenim sudom, zamolnica o

pribavljanju dokaza opisuje predmetno stanje shodno podacima iz predmetnih

spisa i posebno navodi koje okolnosti treba imati u vidu prilikom pribavljanja

dokaza.432

429 Član 321.4 ZPP predviđa da, stranka nije u obavezi da dokaže postojanje činjenice

pretpostavljene zakonom, ali može da dokaže nepostojanje određene činjenice u određenim

okolnostima.

430Npr, Zakon o porodici (član 99) pretpostavlja da je otac deteta lice koje je u braku sa detetovom

majkom 300 dana pre rođenja deteta. Ovo je osporiva zakonska (relativna) pretpostavka, iz razloga

što pretpostavljeni otac polaže pravo da dokaže suprotno, da on nije otac deteta tužbom na sudu za

osporavanje očinstva.

431 Član 324 ZPP

432 Primeri nekolicine slučajeva kada se zamoljenom sudu poveri pribavljanje dokaza npr.

saslušanje svedoka, čije je dovođenje na sud nemoguće ili otežano, usled bolesti svedoka, uviđaj na

mestu događaja kada se predmet čiji uviđaj treba da se izvrši nalazi na području naručenog suda

itd.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

234

O pribavljanju dokaza od zamoljenog suda odlučuje se rešenjem protiv koga nije

dozvoljeno izjavljivanje posebne žalbe.

Praktičan primer zamolnice za prikupljanje dokaza

Sud koji podnosi zahtev

Sud kome se zahtev upućuje

Identifikacioni broj – naziv predmeta

Imena i adrese stranaka i njihovih zastupnika

Tužilac - zastupnik

Tuženi - zastupnik

Druge stranke – njihov zastupnik

Priroda postupka – (osnova spora)

Kratak opis tužbenog zahteva

Kratak opis prigovora

Druge nužne informacije u vezi sa predmetom

Dokaz koji treba da se prikupi

Cilj dokaza ili akta koji treba tražiti

Identitet i drugi podaci o licu koje treba ispitati, ukoliko se pribavljanje dokaza

dovodi u vezusa saslušanjem svedoka.

Pitanja koja se postavljaju licu koje se ispituje ili izjave u vezi sa predmetom

oko koga se ispituje.

Dokument ili imovina čiji uviđaj treba izvršiti, ukoliko se pribavljanje dokaza

ne dovodi u vezu sa ispitivanjem nekog svedoka.

Bilo kakva dužnost da se dokaz pribavi pod određenim uslovima i na svaki

drugi primenjiv način.

Način i postupak koji treba primeniti prilikom pribavljanja dokaza, (npr.

usmeno ili pismeno, tekstualno, prepisom ili rezime, ispitivanje itd).

Zahtev za obaveštenje u vezi sa vremenom i mestom izvršenja zahteva i

identitet i adresa lica koje se obaveštava.

Propisivanje privilegije ili dužnosti odbijanja iskaza, u skladu sa zakonom,

suda koji podnosi zahtev.

Obaveštenje o troškovima koji se mogu nadoknaditi usled pribavljanja dokaza.

Naziv suda, broj predmeta, datum zahteva i potpis sudija

Radnje koje je obavio zamoljeni sud za pribavljanje dokaza, beleže se u zapisnik,

koji treba da sadrži sve elemente koje sadrži zapisnik sa glavne rasprave koji se

čita na ročištu za glavnu raspravu o predmetu. Stranke i u slučaju da imaju

ovlašćene zastupnike koji ih zastupaju, uvek treba da se obaveste o ročištu koje

se održava pri zamoljenom sudu. Učešće stranaka i ovlašćenih zastupnika je

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

235

pravično ali ne i obavezno, te izostanak sa ovog ročišta ne nosi sa sobom nikakve

posledice kao što je to slučaj sa izostankom na drugim ročištima, propisanim

zakonom.

Dokazna sredstva

Dokazna sredstva (dokaz) predstavljaju svaki izvor iz koga čulnim zapažanjem

dolazimo da saznanja o istinitosti navoda da jedna činjenica postoji ili ne postoji

a za koju se vezuju određene pravne posledice.

Dokazna sredstva propisana su posebnim odredbama ZPP u zavisnosti od njihove

vrste. Čine ih: uviđaj, isprave, svedoci, veštaci i saslušanje stranaka. Kao što se

vidi, vrsta dokaza zavisi od izvora dokaza propisanih zakonom.

Uviđaj. Sudije mogu preduzeti uviđajne radnje na mestu događaja (po

obaveštavanju stranaka), uključujući u ove radnje i veštaka, svaki put kada

procene da je neophodan da se utvrdi neka činjenica ili okolnost, ili kada je

nemoguće jedan predmeti doneti u objekat suda.433 Ovaj pristup podrazumeva da

je u određenim okolnostima—uključujući veliki broj tužbi za utvrđivanje

vlasništva usled vrste tužbe— potrebno da sudije izađu i sprovedu inspekciju

imovine ili stanja stvari koja je predmet tužbenog zahteva, kako bi sudija na pravi

način procenio dati dokaz. Ovo dokazno sredstvo služi sudu da utvrdi istinitost

navoda svedoka, navoda stranaka, u nekoliko navrata čak i zaključke veštaka,

stičući ovim putem još jedan novi dokaz.

U svakom slučaju pri vršenju uviđaja, sud izrađuje zapisnik.

433Član 328 ZPPuređuje uviđaj koji sud obavlja na mestu događaja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

236

Praktičan primer zapisnika o uviđaju

OSNOVNI SUD_______________Opšte odeljenje

Zapisnik o uviđaju

Sudija____________ Tužilac______________

Pravni sekretar ___________ Tuženi_____________

Sporna stvar _______

Počeo u sati __________

Predmetni sudija konstatuje da uviđaju prisustvuju:

U ime tužioca: ________________

U ime tuženog: ________________

Od drugih pozvanih lica, prisutan je veštak geodezije _____________

Konstatuje se da postoje uslovi za uviđaj

Sud uz pomoć veštaka konstatuje da se sporna imovina identifikuje kao

katastarska parcela broj _________, katastarska zona _______ .

Sporna parcela se na severnoj strani graniči sa parcelom broj ______, sa

zapadne strane sa parcelom broj _____, sa južne strane sa parcelom ______, i

sa istočne strane sa parcelom ________.

Sud konstatuje da je na spornoj imovini izgrađen stambeni objekat tipa P+1K,

koji je završen, u kome živi porodica tužioca. Gabarit objekta iznosi 100m2

baza, dok je preostala površina imovine pokrivena zelenilom.

Tužilac nema zamerki na konstatacije suda.

Tuženi nema zamerki na konstatacije suda.

Na osnovu navedenog, sud donosi:

REŠENJE

Veštak je dužan da u roku od 7 dana dostavi sudu izveštaj u pismenoj formi–

veštačenje sa podacima za identifikaciju sporne imovine, činjenični opis,

definiciju i istorijat.

Uviđaj završen, a ročište za glavnu raspravu zakazaće se nakon što sud dobije

izveštaj o veštačenju.

Završen u ______ časa

Tužilac Tuženi

P o t v r đ u j u

Zapisničar/ka Sudija

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

237

Isprave. Isprave ili pismeni dokazi predstavljaju jedan od dokaznih sredstava

kojima se izražavaju mišljenja koja sadrže podatke o činjenicama, od važnosti za

rešavanje jednog spora.

Vrste isprava i njihova dokazna snaga. U zavisnosti od kriterijuma koji se uzme

u obzir, isprave se generalno mogu podeliti u javne i nejavne (privatne) isprave,

na domaće i strane isprave a u skladu sa teorijom dele se i na dispozitivne i

dokumentacione.

Javna isprava. Javna ili službena isprava predstavlja ispravu koju je u

propisanom obliku sastavio državni organ, u granicama svojih ovlašćenja i

isprava koju sastavlja neko drugo preduzeće ili organizacija u vršenju svojih

javnih ovlašćenja.434

Dokaznu snagu javne isprave imaju i druge isprave koje su posebnim odredbama

izjednačene sa javnim ispravama, npr. isprave koje je izdao javni beležnik itd.

Javna isprava podrazumeva i sve one isprave koje izdaju diplomatsko-konzularna

predstavništva i isprave koje izdaju institucije drugih država u sklopu njihove

nadležnosti.

Sud je dužan da uzme kao tačno ono što je potvrđeno ili propisano javnom

ispravom. Ovo je zakonska pretpostavka dokazne snage javne isprave, imajući u

vidu autentičnost isprave.

Ukoliko sud sumnja u autentičnost isprave, može tražiti da se organ koji figurira

kao sastavljač ove isprave izjasni o istom.435

Nejavna (privatna) isprava. Nejavna isprava predstavlja svaku drugu ispravu

koja se ne može obuhvatiti definicijom javne isprave, kao što to propisuje odredba

člana 329.1 ZPP Pored gorenavedenih akata, službena lica mogu donositi isprave

van ograničenja svoje nadležnosti ili ne u traženom obliku. Ovi akti imaju

dokaznu snagu običnog pismena, ukoliko ih stranke potpišu. Dakle, dokazna

snaga običnog pismena zavisi od potpisa lica u čije ime je sastavljena.

Privatne isprave ne potvrđuju unapred tačnost onoga što je u njima sadržano, te

je sud dužan da dokaže njihovu tačnost, svaki put kada ih ospore stranke u

postupku. U ovim slučajevima, sud prvobitno utvrđuje autentičnost potpisa

stranaka a nakon toga sadržinu isprave kao i njen značaj.

434 Član 329.1 ZPP

435 Član 329.4 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

238

Domaće i strane isprave. Ovakva podela izvršena je imajući u vidu zemlju u

kojoj je isprava izdata ili u kojoj se nalazi subjekat koji je izdao.

Istu dokaznu snagu kao i javne isprave zemlje imaju javne isprave drugih zemalja,

ukoliko se ispune sledeći uslovi:

- ako međunarodni ugovor ne propisuje drukčije,

- ako je strana isprava overena u skladu sa zakonom,

- ako postoji uzajamnost u priznavanju javnih isprava između države Kosovo i

strane zemlje, čiji organ je izdao ispravu, i

- ako je stranu ispravu izdao nadležan organ odnosne države, sa sadržinom i

oblikom propisanim zakonskim odredbama date države.

Dispozitivne i informativne isprave. Dispozitivne su one isprave u čijoj se

sadržini izražava slobodna volja jednog ili više pravnih ili fizičkih lica, da

obrazuju, promene ili ugase određeni zakonski odnos. Ovde ulaze javne i nejavne

isprave.436

Informativne su isprave koje sadrže podatke o činjenicama i okolnostima od

pravne važnosti, ali koje ne izražavaju ničiju volju za nastanak, promenu ili

gašenje konkretnog pravnog odnosa.437

Podnošenje isprava od strane stranaka. Ukoliko se stranka u tužbi, u odgovoru

na tužbu, podnesku ili usmeno tokom sudskog ročišta pozove na javnu ispravu

kao sredstvo za dokazivanje činjenica, dužna je da sudu podnese datu ispravu.

Stranka je u mogućnosti da podnese ispravu na neki drugi način ili u originalu,

kao prepis ili fotokopiju.438 U slučaju da stranka podnese kopiju ili prepis isprave,

na zahtev protivne stranke, sud odlučuje rešenjem u kome poziva stranku da

podnese ispravu u originalu a protivnoj stranci da je uzme na uvid.

Ukoliko je isprava na koju se stranka poziva na stranom jeziku, ona je dužna da

u dovoljnom broju primeraka obezbedi strankama i sudu prevod isprave na

službenom jeziku u upotrebi u sudu na kome je podneta. Stranu ispravu overava

sudski tumač.

436Primeri datih javnih i nejavnih dispozitivnih akata. Npr. pravosnažne sudske odluke, odluke

državnih organa ili drugih preduzeća donete u skladu sa njihovim zakonskim ovlašćenjima, dok

privatne čine: pisane izjave, ugovore, potvrde itd.

437Primeri ovakvih javnih i privatnih informativnih akata. Npr. izvodi iz matične knjige rođenih,

venčanih, umrlih, a privatni, potvrda o postojanju duga, o pružanju neke usluge itd.

438 Član 101.1 ZPP-

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

239

Ukoliko stranka koja podnese stranu ispravu ne ispoštuje ovo pravilo, sud može

da odluči o spornoj stvari bez uzimanja u razmatranje isprave koja je izrađena na

stranom jeziku.

Obezbeđivanje isprava od strane suda. Sud na osnovu predloga stranke uzima

ispravu po službenoj dužnosti ukoliko se nalazi kod državnog organa ili pravnog

lica, kome je povereno obavljanje javnih ovlašćenja, ako sama stranka nije u

stanju da je podnese ili da na uvid.

Kada je isprava od značaja da se dokažu navodi jedne stranke, ali se nalazi u

rukama protivne stranke, sud zahtevom interesne stranke, kada je nađe

poternicom, rešenjem naređuje podnošenje ove isprave.

Postoje tri slučaja u kojima stranka ne može da uskrati da preda ispravu,

ukoliko se sama pozvala na ovu ispravu kao dokazno sredstvo, i to:

- Ukoliko je stranka sama pomenula ispravu, sa ciljem da dokaže neki od svojih

navoda,

- Ukoliko se radi o ispravi koju je stranka u skladu sa zakonom dužna da preda

ili istakne ( na primer: isprava koja joj je poverena na čuvanje ili koja je

zajedničko vlasništvo obe stranke), i

- Ukoliko se isprava, s obzirom na svoju sadržinu, smatra zajedničkom za obe

stranke, (na primer: ugovor, testament itd).

Stranka može da odbije podnošenje tražene isprave samo iz razloga propisanih

odredbama članova 342 i 343 ZPP Ovo se primenjuje analogno kao i slučajevi

kada postoje uzroci zbog kojih svedok ima pravo da odbije da da izjavu ili da

odgovori na određena pitanja. Po ovoj osnovi i treće lice može odbiti da podnese

traženu ispravu.

Isprava koju jedna stranka želi da koristi da dokaže određene navode, može se

nalaziti u rukama trećeg lica – koje nije stranka u sporu. U skladu sa predlogom

stranke, sud može naložiti odlukom stranci da podnese ili da datu ispravu na uvid.

Kada treće lice ospori obavezu podnošenja isprave koja se kod nje nalazi, sud

odlučuje da li je obavezno da je podnese ili ne. U situaciji kada treće lice poriče

da se isprava nalazi kod nje, sud može radi utvrđivanja ove činjenice da izvede

dokaze.

Pravosnažna presuda kojom se treće lice primorava da preda ispravu može se

izvršiti (poslužiti kao izvršni nalog) putem nadležnog suda, u skladu sa pravilima

izvršnog postupka.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

240

Svedoci. Rešavanje većine, ako ne i svih predmeta imovinskih prava, u velikoj

meri zavisi od iskaza stranaka i svedoka koji imaju relevantne informacije u vezi

sa okolnostima koje su dovele do spora. Na primer, za odlučivanje u predmetu

dobitnika u predmetu zastarevanja, često, ako ne i uvek, se traži iskaz svedoka

koji ima ključna saznanja u vezi sa savesnom državinom em imovine u periodu

od više od 20 godina. Uz par ograničenja, iskazi svedoka pozvanih na glavnu

raspravu su prihvatljivi ispitivanjem od stranke koja je predložila njihovo

svedočenje a zatim i od protivne stranke, nakon unakrsnog ispitivanja.439

U našem parničnom sistemu nije ograničeno pitanje izvođenja dokaza

svedocima– dakle to je dozvoljeno u svim slučajevima, uključujući i one kada

zakon traži isprave kao dokazno sredstvo za utvrđivanje važenja pravnih radnji.

Značaj. Da bi bio prihvatljiv, dat iskaz mora biti relevantan za pitanje koje treba

da se reši. 440 U suprotnom, nerelevantni dokazi dovode do traćenja sudskih

resursa, preusmeravaju cilj glavne rasprave i dovode do zakašnjenja u rešavanju

predmeta. Pri rešavanju građanskopravnih sporova , sa zakonske tačke gledišta,

vrednost izvođenja dokaza putem svedoka leži u istom odnosu kao i sa drugim

dokazima, pošto se njegova dokazna vrednost procenjuje na sudu, razmatranjem

u celosti predmetnih okolnosti i analizirajući ih u odnosu na druge dokaze.

Podobnost za svedočenje. Svedok je svako lice koje je upoznato sa nekim

brojem om činjenica u vezi sa predmetom oko koga se vodi sudski proces. Kao

svedoci se mogu ispitati sva lica koja su sposobna da pruže informacije o

činjenicama koje treba dokazati.

ZPP nije taksativno propisao formalne kriterijume u vezi sa mogućnošću da se

jedno lice sasluša kao svedok i po toj osnovi se kao svedoci mogu saslušati:

- sva lica, bez obzira na njihovu starosnu dob (maloletna, punoletna lica i

starci),

- bez obzira na duševno stanje (lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost,

lica kojima je produženo roditeljsko staranje i zbrinuta lica).

- bez obzira na invalidnost koju imaju (slepi, gluvonemi itd).

439 Vidi uopšteno članove 339-355 ZPP, koji sadrže odredbe o iskazima svedoka pozvanih na glavnu

raspravu. 440Član 339.2 ZPP predviđa da iskaz svedoka treba da je relevantan za rešavanje predmeta); član

433.1 (predviđa da sudije ne dopuštaju obavljanje procesnih radnji koje nisu od suštinske važnosti

za sudski proces); član 433.3 (predviđa da sudija ne može da dopusti postavljanje pitanja koja su

beznačajna za datu pravnu stvar i na koja je već dat odgovor).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

241

- bez obzira na način na koji su došli do informacija o spornim činjenicama (na

posredan ili neposredan način, slučajno ili su pozvani da učestvuju prilikom

sklapanja nekog pravnog posla )i

- bez obzira na njihovu zainteresovanost za sudbinu spora.

U slučajevima kada stranka predloži da se kao svedok sasluša maloletnik uzrasta

manjeg od četrnaest godina, sud je taj koji u ovakvom slučaju procenjuje da li je

njegov iskaz potreban ili ne i u zavisnosti od toga odlučuje rešenjem da li dozvoli

ili da odbije ovim licima da daju svoje iskaze.

Kada se radi o licima sa invaliditetom, u ovom slučaju slepi, gluvonemi, kada se

saslušaju kao svedoci, mogu da se saslušaju u okviru datih mogućnosti, npr. slepo

lice se može saslušati kao svedok u vezi sa činjenicama koje se zapažaju čulom

sluha, a gluvo lice o svim onim saznanjima koja se spoznaju čulom vida itd.

Dužnost svedočenja. Sem ako je zakonom oslobođen dužnosti svedočenja,

svedok je dužan da se odazove i da svedoči na sudu, po dobijanju urednog

poziva.441 Ovakav pristup obezbeđuje da se navodi stranaka u postupku saslušaju

u potpunosti, u kontekstu svih izvora dokaza na raspolaganju, ali ne dopušta

razotkrivanje tajnih informacija i/ili pozivanje svedoka u čijem se posedu iste

nalaze, kada je ovakva zabrana u skladu sa najvišim načelima zakona ili

nacionalne bezbednosti.

Dužnost davanja iskaza imaju ne samo državljani države u kojoj se odvija suđenje

već i stranci koji se nalaze u datoj državi. Lica koja imaju pravo

ekstrateritorijaliteta (diplomatski imunitet) i svi oni koji se nalaze van države,

mogu se saslušati kao svedoci u skladu sa pravilima o pružanju međunarodne

pomoći.

Dužnost svedočenja podrazumeva i dužnost isticanja istine. Kada to traži sud,

svedok je dužan da položi zakletvu u vezi sa svojim navodima i da za davanje

lažnog iskaza krivično odgovara.

Lica koja se ne mogu saslušati u svojstvu svedoka. Postoje slučajevi u praksi u

kojima usled nekih razloga koji su povezani sa svedokom i u nekim slučajevima

kada to iziskuje opšti društveni interes odnosno čuvanje vojne i službene tajne,

ne može da se sasluša kao svedok lice, koje može biti:

441Član 339.1 ZPP predviđa da, sem ako je zakonom oslobođen dužnosti svedočenja, svedok je

dužan da se odazove i da svedoči na sudu, po dobijanju urednog poziva.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

242

- lice koje bi svojim navodima povredilo dužnost čuvanja službene ili vojne

tajne, sve dok ga nadležan organ ne oslobodi date dužnosti.442 Za potrebe

nacionalne bezbednosti, zabranjeno je razotkrivanje tajne a da prethodno nije

sproveden postupak deklasifikacije date informacije od strane državnog

organa odgovornog za čuvanje istih.

- Lice koje je zbog fizičkih ili psihičkih nedostataka apsolutno nesposobno da

svedoči, pošto nije u stanju da zapazi i da shvati ispravno činjenice u vezi sa

predmetom i da uredno svedoči.

- Relativno nesposobna lica, kao što su: slepi, ali samo za činjenice koje se

spoznaju čulom vida, gluvi, ali samo za činjenice koje se spoznaju čulom

sluha.

Pravo svedoka da uskrati svedočenje. Lica pozvana da svedoče u sporu, koja

tokom obavljanja svoje funkcije, poziva ili delatnosti dobiju saznanja o nekolicini

činjenica ili podataka, imaju pravo da odbiju da svedoče i to:

- Zastupnik ili advokat stranke kao svedok. Svedok može da uskrati svoj iskaz

kada je on/ona ovlašćen od stranke da deluje u svojstvu njenog zastupnika ili

advokata, kome je stranka razotkrila poverljive informacije na osnovu odnosa

poverenja koji ima sa svedokom.443 Sudija je dužan da upozna svedoka o

njegovom/njenom pravu da uskrati svoj iskaz u svojstvu svedoka.444 Ovakav

pristup garantuje stranci pravo čuvanja poverljivih informacija od strane

njenog zastupnika ili advokata, u slučajevima kada stranka zatraži pravnu

pomoć u predmetu.

- Svedok kao ispovednik. Verski ispovednik može uskratiti svedočenje o

onome što mu je stranka poverila kao verskom ispovedniku. Za razliku od

ovoga, verski ispovednik ne može uskratiti svedočenje o drugim činjenicama

do kojih je došao generalno, u svojstvu verskog ispovednika;

442Član 341 ZPP predviđa da, sem kada to dozvoli nadležan državni organ, svedok se ne može

primorati da otkrije službenu ili vojnu tajnu. 443Član 342.1 ZPP predviđa da, svedok može da uskrati svoj iskaz kada je on/ona ovlašćen od strane

da deluje u svojstvu njenog zastupnika ili advokata, kome je stranka razotkrila poverljive

informacije na osnovu odnosa poverenja koji ima sa svedokom. 444Član 342.2 ZPP (predviđa da je, sudija je dužan da upozna svedoka o njegovom/njenom pravu

da uskrati svoj iskaz u svojstvu svedoka, u skladu sa članom 342.1.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

243

Procena opravdanosti uskraćivanja svedočenja. Sudija odlučuje da li je

uskraćivanje svedočenja od strane svedoka opravdano, iako, po potrebi, o istom

saslušava stranke u postupku. 445 Ovakav pristup garantuje razmatranje

racionalnosti uskraćivanja svedočenja od strane svedoka.

Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja. Postoje okolnosti koje

predviđa zakon o uskraćivanju odgovora na pojedina pitanja, i to:

Svedok može da uskrati odgovor na pojedina pitanja, ako bi odgovorom na data

pitanja izložio krivičnom gonjenju sebe (ili svoje srodnike), ili supružnika, lice sa

kojim živi u vanbračnoj zajednici, lice sa kojim živi, srodnike po tazbini, svog

staratelja ili lice pod njegovim starateljstvom.446 Sudija je u obavezi da obavesti

svedoka o njegovom/njenom pravu da uskrati odgovor na pitanja ovakve

prirode.447 Ovakvim pristupom se obeshrabruje razotkrivanje informacija koje bi

ugrozile integritet porodice i slične odnose.

Sud ne mora da se brine po službenoj dužnosti o postojanju ovih okolnosti, zbog

kojih svedok može da uskrati odgovor na određena pitanja ali je dužan da svedoku

skrene pažnju da ostvaruje ovo pravo.448

Sud ovo upozorenje iznosi na početku, nakon što uzme lične podatke od svedoka,

kad i stiče saznanja o njegovom srodstvu sa strankama, ili direktno, po

postavljanju konkretnog pitanja. Ukoliko i pored upozorenja, svedok odluči da

odgovori, ovo pravo mu se ne može uskratiti.

U slučaju da svedok odbije da odgovori na pojedino pitanje, sud ocenjuje da li je

uskraćivanje odgovora svedoka osnovano i u slučaju da oceni da je osnovano, ne

traži od svedoka da odgovori na postavljeno pitanje, dok u slučaju da konstatuje

suprotno, traži od svedoka da odgovori na postavljena pitanja.

445 Član 345.1 ZPP predviđa da, odlučuje da li je uskraćivanje svedočenja od strane svedoka

opravdano, iako, po potrebi, o istom saslušava stranke u postupku; član 345.2 ZPP-a (predviđa da

svedok može izjaviti žalbu na rešenje sudije kojom ga/je kažnjava novčanom ili kaznom zatvora

usled uskraćivanja svedočenja. 446Član 343.1 ZPP predviđa da, svedok može da uskrati odgovor na pojedina pitanja, ako bi

odgovorom na data pitanja izložio krivičnom gonjenju sebe (ili svoje srodnike), ili supružnika, lice

sa kojim živi u vanbračnoj zajednici, lice sa kojim živi, srodnike po tazbini, svog staratelja ili lice

pod njegovim starateljstvom. 447Član 343.2 ZPP predviđa da je sudija u obavezi da obavesti svedoka o njegovom/njenom pravu

da uskrati odgovor na pitanja ovakve prirode, kao što propisuje član 343.1.

448Član 343.2 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

244

Dužnost svedočenja. Određene kategorije svedoka ne mogu da odbiju da

odgovore na pojedina pitanja, zbog opasnosti od nastanka znatne imovinske

štete.449 To su: :

- Lica koja se pozivaju da svedoče o pravnim poslovima zasnovanim u

njihovom prisustvu kao svedoka, npr. svedoci koji su prisustvovali sklapanju

kupoprodajnog ugovora; sastavljanju testamenta itd.

- Lica koja se pozivaju da svedoče o radnjama koje su u pogledu spornog

odnosa preduzele kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka u

postupku.

- Lica koja se pozivaju da svedoče o činjenicama koje se odnose na porodične

ili bračne imovinske odnose, o činjenicama koje se odnose na rođenje,

sklapanje braka ili smrt, i

- Kada je na osnovu posebnog propisa dužan da podnese prijavu ili da da

izjavu, npr. policija, različiti inspektori, zdravstveni radnici, koji su na

osnovu svojih radnih mesta dužni da obaveste i da podnesu prijave za

krivična dela, prekršaje i opasne bolesti itd.

Pozivanje svedoka. Stranka koja je predložila da se u jednom predmetu dokazi

izvedu svedočenjem svedoka, u predlogu je dužna da navede činjenice o kojima

svedok treba da svedoči. Npr. o načinu na koji se desila nesreća, o dužini trajanja

upotrebe određene nepokretnosti, o kupoprodajnom odnosu itd.

U predlogu treba navesti i lične podatke svedoka kao što su njegovo ime, prezime

i mesto prebivališta, kako bi sud, ukoliko prihvati predlog stranke, bio u prilici da

dostavi poziv svedoku za ročište i da obezbedi njegovo prisustvo.

Pozivanje svedoka vrši se dostavljanjem pismenog poziva koji navodi:

- ime i prezime svedoka,

- zanimanje svedoka,

- mesto i vreme dolaska,

- predmet po kome se poziva, i

- naznaku da se poziva kao svedok.

U pozivu svedok treba da se upozori na posledice neopravdanog izostanka.

Ukoliko sud to ne učini, smatraće se da svedok nije dužan da odgovori na poziv

suda i shodno tome protiv njega ne može da preduzme kaznene mere zbog

izostanka na ročištu, po pozivu.

449Član 344 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

245

Maloletni svedoci. Svedoci ispod 14 godina starosti se mogu ispitivati u svojstvu

svedoka samo kada su njihovi navodi nužni za rešavanje spora,450 što se obično

dešava u brakorazvodnim parnicama i u predmetima starateljstva deteta.

Međutim, poziv se upućuje maloletniku isključivo preko roditelja ili zakonskog

staratelja.451 Iako zakon ne podstiče stranke da pozivaju decu u svojstvu svedoka,

ovo je moguće ali iziskuje zalaganja roditelja dece ili njihovih staratelja, da bi se

obezbedilo da maloletnik ima mogućnost da se konsultuje sa punoletnim licem o

svojoj ulozi svedoka.

Saslušanje svedoka. Ova procesna radnja obično se obavlja na sudskom ročištu,

ali kada svedok zbog bolesti ili iz nekog drugog razloga ne može da se odazove

pozivu, sud može da odluči da ih sasluša u njihovom stanu ili u drugim

prostorijama (kao na primer u bolnici, centru za rehabilitaciju itd)

Pojedinačno svedočenje svedoka. Svedoci se saslušavaju pojedinačno i bez

prisustva ostalih svedoka.452 Ovakav pristup obeshrabruje svedoke da podlegnu

uticaju drugih svedoka pri davanju svog iskaza.

Dužnost davanja istinitog i potpunog iskaza. Svedoci treba da se opomenu o

svojoj dužnosti da govore istinu i da ne smeju ništa da prećute, a zatim treba da

se upozore o posledica davanja lažnog iskaza.453 Ovakav pristup ima za cilj da

obezbedi da su ovi iskazi istiniti i potpuni i da na savete sudije ne utiče nedostatak

materijalnih dokaza i da spreči da svedoci daju lažne iskaze.

450Član 339.3 ZPP propisuje da se maloletnici ispod 14 godina života mogu da budu saslušani kao

svedoci samo kada njihovi iskazi su neophodni za rešavanje stvari. 451Član 346.2 (propisuje da se pozivanje svedoka ispod 14 godina starosti vrši se preko roditelja ili

zakonskog staratelja. 452Član 347.1 ZPP predviđa da, se svedoci, između ostalog, saslušavaju pojedinačno i bez prisustva

ostalih svedoka. 453Član 347.2 ZPP predviđa da, svedoci treba da se opomenu o svojoj dužnosti da govore istinu i da

ne smeju ništa da prećute, a zatim treba da se upozore o posledica davanja lažnog iskaza.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

246

Identifikovanje svedoka i razotkrivanje njihovih odnosa sa strankama.

Svedoke treba zamoliti da daju svoje ime, prezime, ime oca, mesto rođenja,

starosnu dob i odnose u kojima su sa strankama u postupku.454Ovakav pristup

obezbeđuje da se svedoci identifikuju u potpunosti i da se shvate bilo kakve

potencijalne predrasude koje mogu proizaći iz njihovog odnosa sa strankama u

postupku.455

Način saslušanja svedoka. Nakon što iznese opšte podatke, svedoka ispituje

stranka koja ga je predložila, a nakon toga protivna stranka.456 Stranku koja prva

svedoči ispituje njen zastupnik ili advokat a nakon toga protivna stranka; 457

ukoliko stranku ne zastupa advokat, prvo je ispituje sudija, a nakon toga protivna

stranka. 458 Po potrebi, stranka koja je predložila svedoka ponovo saslušava

svedoka, nakon što protivna stranka završi sa svojim ispitivanjem istog. 459

Ovakav pristup obezbeđuje stranci koja je predložila svedoka, da pripremi

svedoka pre saslušanja i da omogući protivnoj stranci da sasluša pitanja pre nego

što unakrsno ispita svedoka.

Sudije mogu postaviti pitanje svedoku u svakom trenutku.460 U celom trajanju

postupka, sudija treba da pokaže nepristrasnost, ali ovaj pristup omogućava

sudijama da pojasne iskaze svedoka kao dokaza, postavljanjem pitanja, što inače

predstavlja značajan mehanizam imajući u vidu da je sudija svestan zakonskih

zahteva za utvrđivanje bitnih elemenata tužbenog zahteva i —pošto sudija ne

može da vodi postupak u ime stranke – većina sudija veruje da je njihova dužnost

da potpuno i temeljno shvate iskaz svedoka.

454Član 347.2 ZPP predviđa da svedoke treba zamoliti da iznesu svoje ime, prezime, ime oca, mesto

rođenja, starosnu dob i odnose u kojima su sa strankama u postupku.

455Odgovorima obezbeđenim iz opštih pitanja, sud obezbeđuje podatke koji mu pružaju mogućnost

da konstatuje da li se radi o licu koje je u stanju da svedoči, ukoliko postoje zakonske prepreke zbog

kojih svedok ne može da se sasluša u vezi sa određenim činjenicama i ukoliko svedok ima pravo da

se ne izjasni ili da uskrati odgovor na pojedina pitanja. 456Član 348.1 ZPP predviđa da, nakon što iznese opšte podatke, svedoka ispituje stranka koja ga je

predložila, a nakon toga protivna stranka); član 431.2 (predviđa da sudija prvo daje reč stranci koja

je predložila svedoka ili veštaka, a nakon toga protivnoj stranci, a nakon toga, ako za tim postoji

potreba, ponovo stranci koja ga je predložila. 457Član 430.1 ZPP predviđa da stranku koja svedoči prvo ispituje njen zastupnik ili advokat a nakon

toga protivna stranka. 458Član 430.2 ZPP predviđa da, u slučaju da stranka koja se saslušava nema zastupnika, prvo je

ispituje sud a nakon toga protivna stranka. 459Član 431.2 ZPP predviđa da, sudija pre svega daje reč stranci koja je predložila svedoka ili

veštaka, nakon čega je daje protivnoj strani a nakon toga, ukoliko se javi potreba za tim, daje je

ponovo stranci koja ga je predložila. 460Član 348.2 ZPP predviđa da, sudije mogu postaviti pitanje svedoku u svakom trenutku.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

247

Osnove iskaza svedoka. Svedoci se uvek pitaju kako su saznali sve ono o čemu

svedoče.461Ovakav pristup omogućuje protivnoj stranci da istraži osnove iskaza

svedoka, i da utvrdi kakvu težinu treba dati tom iskazu.

Svedoci se obično pitaju o okolnostima u kojima je tužilac stekao državinu nad

imovinom, dužinu trajanja poseda, kako je tužilac koristio imovinu, kako je

tužilac sprečio treća lica da imaju državinu, i tako redom.

Ponovljena pitanja o istom predmetu. Sudije ne dozvoljavaju strankama da

postave pitanja na koja je već dat odgovor.462 Ovakav pristup je osmišljen sa

namerom da izbegne da svedoci izgledaju zastrašeno i da predupredi traćenje

sudskih resursa.

Zabrana postavljanja sugestivnih pitanja. Sudije ne dopuštaju postavljanje

pitanja koje sugerišu kako na njih treba odgovoriti (sugestivna pitanja)463 Ovaj

pristup ima za cilj da izbegne sliku da osoba koja postavlja pitanja manipuliše

iskazom svedoka.

Evidentiranje nedopuštenih pitanja

Na zahtev stranke, u zapisnik se evidentiraju pitanja na koja sudija nije dozvolio

svedoku da odgovori.464 Ovakav pristup omogućuje strankama da sačuvaju svoja

pravna gledišta, ukoliko se predmet bude razmatrao pri apelacionom sudu.

Osvežavanje sećanja ili evidentirane prošlosti. Svedocima treba dopustiti da

koriste beleške ili druge podatke kada govore o pitanju koje je sastavljeno od

računa i podataka koja je teško zapamtiti.465 Ovakav pristup unapređuje procenu

verodostojnosti iskaza svedoka i podstiče na pružanje tačnog iskaza.

461Član 348.3 ZPP predviđa da, svedoke uvek treba pitati kako su dobili saznanja o kojima svedoče).

Npr. neposrednim opažanjem, iz izjava lica koja su videla događaj ili su u njemu učestvovala, iz

informacija iz štampe, medija itd. 462 Član 433.1 ZPP predviđa da sudije ne dopuštaju obavljanje procesnih radnji koje nisu od

suštinske važnosti za sudski proces); član 433.3 (predviđa da sudija ne može da dopusti postavljanje

pitanja koja su beznačajna za datu pravnu stvar i na koja je već dat odgovor 463Član 433.2 ZPP predviđa da, sudije ne dopuštaju postavljanje pitanja koje sugerišu kako na njih

treba odgovoriti (sugestivna pitanja. 464Član 433.4 ZPP predviđa da se, na zahtev stranke, u zapisnik evidentiraju pitanja na koja sudija

nije dozvolio svedoku da odgovori. 465Član 353 ZPP predviđa da, svedocima treba dopustiti da koriste beleške ili druge podatke kada

govore o pitanju koje je sastavljeno od računa i podataka koja je teško zapamtiti.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

248

Iskaz dat uz pomoć tumača. Sud je u obavezi da obezbedi tumača svedoku koji

ne govori strani jezik i gluvom svedoku, ukoliko nije u stanju da shvati ili

odgovori na pitanja usmeno, a tumače da obavesti o svojoj dužnosti tačnog

prenošenja svih pitanja i odgovora.466 Ovakav pristup obezbeđuje da svedoci

shvate pitanja i da daju razumljive odgovore—i iziskuje tačno tumačenje njihovih

iskaza.

Oslobađanje svedoka nakon svedočenja. Svedoci se oslobađaju obaveze da

ostanu na ročištu nakon što su svedočili, sem kada im sudija naredi da ostanu,467

iako se svedocima koji ostanu ne dopušta da se sastaju sa drugim svedocima u

postupku.468 Ovaj pristup obezbeđuje da su svedoci na raspolaganju da daju

dopunske iskaze, ukoliko se očekuju, čime se uklanja zabrinutost oko boravka u

sobi za svedoke sa onima koji su već dali svoj iskaz i koji po svemu sudeći neće

biti ponovo pozvani da svedoče.

Izmenjeni iskazi. Sudije su dužne da ispitaju svedoke u vezi sa neslaganjima

između njihovog i iskaza drugih svedoka, usredsređujući se na relevantne

okolnosti i na izjave koje su drugi svedoci pobili.469 Ovaj pristup iziskuje da sudije

ulože svoje napore da suoče oprečne iskaze, tako što će pružiti priliku svedoku da

objasni neslaganja —u suprotnom se mogu naći u ćorsokaku tokom većanja

(procene dokaza).

466Član 354 ZPP. predviđa da je sud u obavezi da obezbedi tumača svedoku koji ne govori strani

jezik i gluvom svedoku ukoliko nije u stanju da shvati ili odgovori na pitanja usmeno a tumače da

obavesti o svojoj dužnosti tačnog prenošenja svih pitanja i odgovora. 467Član 434.1 ZPP predviđa da se svedoci oslobađaju dužnosti da ostanu na ročištu, nakon što

svedoče, sem u slučajevima kada im sudija naredi da ostanu. 468Član 350 ZPP predviđa da se svedoci oslobađaju dužnosti da ostanu na ročištu, nakon što

svedoče, sem u slučajevima kada im sudija naredi da ostanu, iako se svedocima koji ostanu, ne

dopušta da se sastaju sa drugim svedocima u postupku. 469Član 349 ZPP predviđa da su sudije dužne da ispitaju svedoke u vezi sa neslaganjima između

njihovog i iskaza drugih svedoka, usredsređujući se na relevantne okolnosti i na izjave koje su drugi

svedoci pobili.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

249

Odustajanje od svedoka koji nije svedočio. Stranka koja je tražila da se jedan

svedok pozove može tražiti da se on/ona ne ispita u slučaju kada se druga stranka

sa time slaže i kada sudija proceni da iskaz tog svedoka neće biti neophodan za

rešavanje predmeta.470 Ovaj pristup promoviše efikasnost rešavanja spora i pruža

mogućnost sudiji da proceni, da li je pitanje o kome svedok treba da se izjasni,

važno za rešavanje datog spora.

Opoziv odluke o saslušanju svedoka. Stranka koja je predložila saslušanje

svedoka može tražiti od suda da ga ne ispita uopšte. Zahtev o nesaslušanju

svedoka se uzima u razmatranje u slučaju da se druga stranka sa time slaže i

ukoliko sud oceni da njegov odgovor nije nužan da bi se pojasnile okolnosti. U

ovom slučaju, predmetni sudija treba da donese rešenje kojim opoziva ranije

doneto rešenje, kojim je svedok određen kao dokazno sredstvo i na osnovu koga

je pozvan da svedoči.

U slučaju da se protivna stranka ne složi sa predlogom stranke da se ne sasluša

svedok koga je ona pozvala, sud odlučuje da ispita svedoka. Sud odlučuje da

sasluša pozvanog svedoka i ako se protivna stranka složila da se on ne sasluša,

ukoliko oceni da se saslušanjem svedoka mogu pojasniti činjenice od značaja da

se odluči u vezi sa predmetom.

Naknada troškova svedoka. Svedok ima pravo na naknadu putnih troškova,

hrane, prenoćišta i izgubljene zarade. U vezi sa ovim troškovima, ne postoje

konkretna uputstva o iznosima i kategorijama, ali sud, u zavisnosti od konkretnog

slučaja, ocenjuje koji bi bili razumni troškovi za hranu, putovanje, prenoćište i

izgubljenu zaradu.

Sud odlučuje rešenjem o troškovima svedoka, određujući novčani iznos koji će

biti isplaćen iz avansa uplaćenog sudu. Sud može rešenjem kojim je odredio

izvođenje dokaza svedočenjem, prinuditi stranku koja je predložila saslušanje, da

deponuje sudu određeni novčani iznos na ime naknade za troškove svedoka.

Ukoliko stranka nije deponovala određeni iznos na sudu, sud obavezuje stranku

da u roku od 7 dana izmiri troškove svedoku.

Svedok ima pravo na naknadu u slučajevima kada se odazvao na poziv suda ali

bez svoje krivice nije saslušan (na primer: zbog odlaganja ročišta, zahteva

470Član 351 ZPP predviđa da, stranka koja je tražila da se jedan svedok pozove može tražiti da se

on/ona ne ispita u slučaju kada se druga stranka sa time slaže i kada sudija proceni da iskaz tog

svedoka neće biti neophodan za rešavanje predmeta.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

250

stranke koja ga je predložila da ne bude saslušan, ukoliko sud primi takav zahtev

i u slučajevima odustajanja od saslušanja svedoka).

Svedoku se neće nadoknaditi troškovi ukoliko je zakasnio na ročište i ukoliko je

uticao na odlaganje ročišta i u slučajevima kada je došao na sud, ali je uskratio

svoje svedočenje bez nekog opravdanog razloga.

Veštaci. Sud tokom razmatranja i rešavanja građanskih sporova često nailazi na

različite probleme koji iziskuju posebno znanje ili određeno iskustvo u oblasti

nauke, tehnike, umetnosti, književnosti itd.

Veštaci su lica koja imaju posebna saznanja u različitim oblastima nauke, tehnike,

proizvodnje, umetnosti i kulture a koje sud poziva da pruže precizna mišljenja i

ocene o predmetima, delatnostima ili o rešenju nekog složenog pitanja. Veštaci

pružaju svoje kvalifikovano mišljenje kako o pređašnjim tako i o činjenicama

koje trenutno postoje.

Određivanje veštaka po službenoj dužnosti. Sud po službenoj dužnosti može

da odredi da se dokaz izvede veštačenjem, radi utvrđivanja činjenice koja je

sporna između stranaka a koja je važna za odlučivanje o predmetu koje je predmet

spora. Sudu je ovakva mogućnost data Zakonom br. 04/L-118 o izmeni i dopuni

Zakona br. 03/L-006, o parničnom postupku, kojim je izmenjena odredba člana

356 ZPP. Ova promena u potpunoj je suprotnosti sa duhom Zakona o parničnom

postupku i u celosti je u suprotnosti sa načelom razmatranja i istrage, pošto

propisuje izuzetak samo za dokazivanje veštačenjem.

Ova mogućnost suda dolazi do izražaja posebno u porodičnim pitanjima koja

obuhvataju maloletnike, pošto je sud dužan da u svakom slučaju u kome deca

podlažu sudskom postupku, sprovede i vodi postupak na osnovu načela najboljeg

interesa maloletnika.

Određivanje veštaka na predlog stranaka. Sud na predlog stranaka može da

odredi da se dokaz izvede veštačenjem, radi utvrđivanja činjenice koja je sporna

između stranaka a koja je važna za odlučivanje o predmetu koje je predmet spora.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

251

Obrazlaganje predloga za veštačenje. Stranka koja predloži veštačenje, dužna

je da u svom predlogu navede zašto treba veštačenje i njen značaj i da predloži

lice koje će izvršiti veštačenje.471 Predlog treba tačno da naznači koje činjenice

treba dokazati veštačenjem.472Ovaj pristup obezbeđuje da se veštaci koriste u

svojstvu svedoka samo kada to potreba nalaže, što izbegava nepotrebne troškove

i nejasnoće tokom glavne rasprave o predmetu.

Stav protivne stranke u vezi sa veštačenjem. Sudije moraju da uzmu u obzir

stav protivne stranke pre nego što odluče o predlogu za određivanje veštačenja.473

Ovakav pristup obezbeđuje da sudija donese odluku o tome da li je veštačenje

uopšte potrebno ili nije, nakon što je potpuno informisan i nakon što proceni sva

gledišta. Bez obzira na navedeno, sud kao što je to slučaj sa drugim dokazima,

ocenjuje da li je predlog povezan sa činjenicama relevantnim za rešavanje

predmeta. Ukoliko sud oceni nepotrebnim izvođenje datog dokaza, iako su se

stranke složile u tom smislu, odbiće predlog za određivanje veštaka, delimično ili

u celosti.

Sud ne može da odstupi od predloga stranaka kada govorimo o predmetu i obimu

veštačenja, dakle ne može odrediti veštačenje u vezi sa drugim predmetom ili

obimom. Sa druge strane, što se tiče predloga stranaka za veštaka, sud može

odstupiti od predloga stranaka, samo kada se stranke ne slažu sa svojim

uzajamnim predlozima i ukoliko određena lica nemaju adekvatne kvalifikacije.

Sud obično određuje jednog veštaka ali u složenim slučajevima može imenovati

više veštaka.474

471Član 356 ZPPpredviđa da, stranka koja predloži veštačenje, dužna je da u svom predlogu navede

zašto treba veštačenje i njen značaj i da predloži lice koje će izvršiti veštačenje.

472Primer predloga za izvođenje dokaza veštačenjem, npr. u sporu u kome tužilac traži potvrdu

vlasništva nad nepokretnošću, po osnovu dobitne zastarelosti, predlog za izvođenje dokaza

geodetskim veštačenjem mora navoditi koje činjenice su od važnosti za sticanje imovinskog prava

po ovom osnovu, veštak treba da potvrdi povezanost činjenica sa geodetskim podacima određene

parcele, i to: broj parcele, mesto na kome se nalazi, kulturu parcele, površinu, vlasništvo, istorijat

parcele itd. 473Član 357.2 ZPP propisuje da sudije moraju da uzmu u obzir stav protivne strane pre nego što

odluče o predlogu za određivanje veštačenja.

474Primer kada se u jednom sporu angažuje dva ili više veštaka, Npr. u jednom sporu o oslobađanju

imovine, sem što je potrebno identifikovati katastarsku parcelu treba odrediti i visinu naknade usled

izgubljene dobiti, za potvrđivanje ovih činjenica, sud, na predlog stranaka određuje veštaka za

geodeziju i veštaka za poljoprivredu-agronomiju.

U slučajevima složenijeg veštačenja, veštačenje se može poveriti i nekoj stručno ustanovi (npr.

bolnica, laboratorije, fakulteti itd.), dok ukoliko postoje posebne ustanove za određenu vrstu

veštačenja (na primer: za veštačenje rukopisa, otisaka prstiju, krivotvorenog novca itd.) onda se

veštačenje poverava pre svega ovim institucijama.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

252

Dužnosti veštaka i sankcije protiv njega. Lice koje je određeno za veštaka u

jednom predmetu dužno je da odgovori na poziv suda i da da svoje stručno

mišljenje (član 359.1 ZPP). Na poziv suda dužan je da odgovori i veštak koji

smatra da nije upoznat ili da ne raspolaže sredstvima da izvrši veštačenje, ali i ako

smatra da iz nekog drugog razloga nije dužan da izvrši veštačenje.

Veštak koji bez nekog opravdanog razloga ne odgovori na poziv suda ili odbije

da izvrši veštačenje, kažnjava se novčanom kaznom u iznosu do 1000 evra (član

293 ZPP), međutim, za razliku od svedoka, veštak ne može prinudno da se dovede

na sud i njemu se ne može izreći kazna zatvora.

Dužnost veštačenja podrazumeva i obavezu da se stručno mišljenje i konstatacija

daju savesno i u skladu sa naučnim pravilima u oblasti kojoj je veštak dodeljen.

Oslobađanje veštaka od dužnosti veštačenja. Sud oslobađa veštaka od dužnosti

veštačenja na njegov zahtev, od dužnosti pružanja svog stručnog mišljenja, iz istih

razloga iz kojih svedok može uskratiti svedočenje i odgovor na pojedina pitanja.

Sud može osloboditi veštaka dužnosti veštačenja i kada veštak pruži različite

razloga za oslobađanje (mogu biti: bolest, opterećenje na radnom mestu, odlazak

iz zemlje ili mesta prebivališta na određeni period, kada istakne da nema stručne

veštine datog profila itd).

Izuzeće veštaka od dužnosti veštačenja. Isključivanje lica sa suđenja u

svojstvu veštaka može se tražiti iz istih onih razloga iz kojih se traži izuzeće

jednog sudije sa konkretnog suđenja, međutim, sudija ne može obavljati dužnost

sudije ukoliko je saslušan kao svedok, dok se za veštaka može odrediti i lice koje

je ranije saslušano kao svedok u istom sporu.

Kada stranke imaju prigovore, ne mogu učestvovati kao veštaci, u rešavanju

spora, lice koje je stranka, supružnik ili lice u bliskim tazbinskim odnosima sa

strankama, lice sa interesom u rešavanju spora itd.

Podnošenje zahteva sa isključivanje veštaka. Stranka koja podnese zahtev za

isključenje veštaka treba da obrazloži zahtev, treba da istakne najmanje jedan

razlog iz člana 67 ZPP i treba da razlog za isključenje učini verodostojnim.

Stranka je dužna da podnese zahtev za isključenje veštaka čim sazna razlog za

isključenje, ali najkasnije pre početka ispitivanja veštačenjem. Zakon je

predvideo mogućnost da stranke traže isključenje veštaka i nakon što je izvršio

veštačenje ali pod uslovom da veštak shvati razlog za isključenje tek po završetku

veštačenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

253

O zahtevu za isključenje veštaka odlučuje predmetni sudija. Protiv rešenja kojim

se usvaja ili odbacuje zahtev za isključenje veštaka, nije dozvoljeno ulaganje

posebne žalbe.

Sadržina rešenja o određivanju veštaka. Prilikom imenovanja veštaka, sudija

u rešenju treba da navede ime, prezime i zanimanje veštaka,475 osporene činjenice

u vezi sa predmetom spora 476 za koji se traži veštačenje, obim i predmet

veštačenja,477 i rok za podnošenje pismene konstatacije i mišljenja.478 Ovakav

pristup čini optimalnim određivanje veštačenja i izbegava bilo kakve nejasnoće u

vezi sa dužnostima veštaka u datom predmetu—i izbegava zakašnjenja,

određivanjem roka u kome je veštak dužan da zaključi svoj rad.

Sadržina poziva upućenog veštaku. Sudija sudskim pozivom poziva veštaka na

ročište za glavnu raspravu u predmetu, a isti treba da sadrži i naredbe da se veštak

oslobodi od nekih odgovornosti kao i smernice namenjene veštaku, da svoju

konstataciju i mišljenje treba da da časno i u skladu sa pravilima nauke i

zanimanja i uz upozorenje o posledicama koje će biti pričinjene nepodnošenjem

konstatacije i mišljenja u traženom vremenskom roku, odnosno neopravdanim

izostankom sa sudskog ročišta, dodajući da veštak ima pravo da bude plaćen za

troškove koje je načinio u vezi sa veštačenjem.479 Ovakav pristup izbegavanja

zakašnjenja koja mogu da nastupe usled izostanka veštaka sa suđenja, pruža (kada

je prikladno) način da se olabave odgovornosti veštaka i obezbeđuje da veštak

podnese verodostojno mišljenje —i, obezbeđuje da veštak ima pravo na naknadu

za svoj rad.

475Npr. N.N, saobraćajni inž. itd.

476Npr. utvrđivanje vlasništva, sprečavanje poseda itd.

477Sud ovo čini na osnovu činjenica koje treba pojasniti veštačenjem i na detaljan način, treba da

da zadatke veštaku u vezi sa predmetom i obimom veštačenja, npr. ukoliko je veštak određen kako

bi utvrdio činjenicu u vezi sa izgubljenom zaradom zbog nemogućnosti korišćenja nepokretnosti,

sud rešenjem određuje vremenski period u kome veštak treba da proračuna izgubljenu zaradu i

visinu godišnjih prihoda koje bi mogao da ostvari kada bi obrađivao datu nepokretnost u spornom

periodu. 478Član 361.1 ZPPpredviđa da prilikom imenovanja veštaka, sudija u rešenju treba da navede ime,

prezime i zanimanje veštaka, osporene činjenice u vezi sa predmetom spora za koji se traži

veštačenje, obim i predmet veštačenja i rok za podnošenje pismene konstatacije i mišljenja). 479Članovi 362.1-362.3 propisuju da sudija sudskim pozivom poziva veštaka na ročište za glavnu

raspravu u predmetu, a isti treba da sadrži i naredbe da se veštak oslobodi od nekih odgovornosti

kao i smernice namenjene veštaku da svoju konstataciju i mišljenje treba da da časno i u skladu sa

pravilima nauke i zanimanja i uz upozorenje o posledicama koje će biti pričinjene nepodnošenjem

konstatacije i mišljenja u traženom vremenskom roku, odnosno neopravdanim izostankom sa

sudskog ročišta, dodajući da veštak ima pravo da bude plaćen za troškove koje je načinio u vezi sa

veštačenjem.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

254

Pisani nalaz veštaka. Sem propisanog oblika veštačenja, što je saslušanje jednog

ili više veštaka na sudskom ročištu, predviđena je i mogućnost dobijanja pisanog

nalaza veštaka.480

Praksa je pokazala da je izvođenje dokaza pisanim veštačenjem bilo efikasnije i

da je doprinelo bržem rešavanju predmeta. Razlog za to je činjenica da veštaci

treba da podnesu svoje mišljenje u pisanoj formi u roku koji je propisao sud a

nakon toga, se mišljenje dostavlja strankama 7 dana pre ročišta za glavnu

raspravu, kako bi bile u prilici da daju svoje primedbe i eventualne predloge u

vezi sa mišljenjem i konstatacijama veštaka ali i da zatraže od veštaka da se

pozove na naredno ročište. U puno slučajeva, stranke se slažu sa veštačenjem koje

su dobile u pisanoj formi, nemaju primedbi niti bilo kakve zahteve za dopunu, i

na ovaj način postaje izlišna potreba da veštak bude prisutan na ročištu za glavnu

raspravu.

Postupak bez učešća veštaka. Sudija može odlučiti da održi ročište za glavnu

raspravu u predmetu čak i ako veštak ne dođe na istu a sudija na predlog stranaka,

može odložiti ročište i zakazati novo ročište, na koje se veštak poziva, ukoliko se

konstatuje da je njegovo prisustvo na ročištu nužno za rešavanje predmeta.481

Ovakav pristup izbegava zakašnjenja u razmatranju pitanja u slučajevima

izostanka veštaka iz veštačenja, ali ovlašćuje sudije da obezbede da se iskaz

veštaka pribavi kasnijeg datuma —uopšteno, cilj je procesa da se izbegne

izostanak svedoka, uključujući i veštake.

U slučajevima kada veštak ne podnese konstataciju i mišljenje u određenom roku,

sud dodeljuje strankama rok da se izjasne u vezi sa neizvršenjem veštačenja od

strane veštaka a po isteku ovog roka, može da odredi nekog drugog veštaka.

480 Član 364 stav 1, izmenjen članom 23 Zakona (br. 04/L-118 o izmenama i dopunama ZPP. 481Član 368 ZPP predviđa da sudija može odlučiti da održi ročište za glavnu raspravu u predmetu

čak i ako veštak ne dođe na istu a sudija na predlog stranaka, može odložiti ročište i zakazati novo

ročište, na koje se veštak poziva, ukoliko se konstatuje da je njegovo prisustvo na ročištu nužno za

rešavanje predmeta. U ovakvim slučajevima, sud traži od stranaka da se izjasne o tome da li

prisustvo veštaka smatraju nužnim (stranke se pitaju da li imaju primedbi ili predloge u vezi sa

konstatacijom i mišljenjem veštaka).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

255

Radnje suda kada je nalaz veštaka nepotpun ili nejasan. Pismeno mišljenje

veštaka uvek mora da bude obrazloženo.482 Kada se vidi da je nalaz veštaka

nepotpun483 ili nejasan,484 i kada postoji neslaganje u mišljenjima veštaka, sudija

(na svoju inicijativu ili na zahtev stranke) može tražiti dodatna pojašnjenja.485

Ukoliko nalaz veštaka ostane i dalje nejasan nakon što ga sudija pozove da ga

dopuni u propisanom roku, sudija, nakon iskaza stranaka, postavlja drugog

veštaka koji će izvršiti veštačenje.486 Ovaj pristup obezbeđuje da sudije dobiju

jasnu i potpunu pomoć, koja u potpunosti počiva na veštačenju, prilikom

odlučivanja o datom sporu.

Za potrebe dopunskih pojašnjenja veštaka, sud donosi posebno rešenje, koje bi

trebalo tačno da navede uputstva u kom smeru i u kom smislu treba pružiti

pojašnjenja i dopune u veštačenju i odrediti vremenski rok u kome je veštak dužan

da pruži dopunska pojašnjenja.

Ukoliko veštak i nakon poziva suda ne predoči potpuno i jasno mišljenje, sud,

nakon izjašnjavanja stranaka, određuje drugog veštaka koji će izvršiti veštačenje.

482Član 364.2 ZPP predviđa da pismeno mišljenje veštaka uvek mora da bude obrazloženo).

483Npr. veštak za geodeziju nije podneo podatke o istorijatu sporne parcele.

484Ne sadrži potrebna pojašnjenja o načinu i metodama na osnovu kojih je veštak osmislio svoje

mišljenje. 485Član 366.1 ZPP predviđa da, kada se vidi da je nalaz veštaka nepotpun ili nejasan, i kada postoji

neslaganje u mišljenjima veštaka, sudija (na svoju inicijativu ili na zahtev stranke) može tražiti

dodatna pojašnjenja. 486Član 366.2 ZPP predviđa da, ukoliko nalaz veštaka ostane i dalje nejasan nakon što ga sudija

pozove da ga dopuni u propisanom roku, sudija, nakon iskaza stranaka, postavlja drugog veštaka

koji će izvršiti veštačenje.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

256

Radnje suda kada postoje neslaganja u mišljenjima veštaka (više veštaka).

Postoje slučajevi koji su složeniji i koji nameću potrebu da se odredi više veštaka

sa istim zadatkom. Kada je postavljeno više od jednog veštaka, svi oni mogu

podneti zajedničku konstataciju i mišljenje, ukoliko nemaju međusobnih razlika,

ali kada razlike postoje, onda svaki od njih podnosi zasebno mišljenje i

konstataciju.487 Ukoliko postoje duboke razlike u mišljenjima veštaka ili su ova

mišljenja nejasna, sudija može naložiti da veštaci podnesu svoje nalaze veštačenja

ili da se angažuju drugi veštaci, u slučaju da se tokom ročišta ne mogu pojasniti

nastali problemi.488 Upravo ovakav pristup obezbeđuje da sudije i stranke dobiju

tačne i potpune podatke veštačenjem, otklanjanjem dvojnog angažmana kad god

je prikladno, i da pojasne različita mišljenja veštaka—na kraju krajeva, ovaj

proces će pružiti bolju usredsređenost sudije pri odlučivanju o spornom pitanju.

Ocena dokaza – veštačenja. Mišljenje veštaka ili veštačenje nije obavezno za

sud. U slučajevima kada sud ne uzme u obzir mišljenje veštaka odnosno suprotno

ili različito mišljenje od onog koje pruže veštaci, sud je dužan da detaljno i jasno

obrazloži ovaj prigovor ili promenu mišljenja u svojoj konačnoj odluci. Dakle,

mišljenje veštaka se ne procenjuje u poređenju sa drugim oblicima dokaza.

I mišljenje veštaka, dakle, kao što je to slučaj sa drugim dokazima propisanim

članom 8 ZPP, oceniće se u skladu sa opštim pravilima, propisanim za ocenu

dokaza, dakle po slobodnom nahođenju, na osnovu pravne savesti i nakon

razmatranja svih predmetnih okolnosti, u njihovoj celini.

Sve ovo ukazuje da su sudije nezavisne od stavova veštaka, međutim stepen

njihove nezavisnosti zavisi od toga koliko su spremni da budu predmet

kritikovanja mišljenja i konstatacije veštaka.

Mišljenje veštaka kao dokaz u imovinskim pitanjima. U većini

parničnih/sudskih sporova o imovini, sudska praksa je dokazala da je neophodno

obezbediti veštačenja (ekspertske dokaze) iz oblasti geodezije, kako bi sud imao

mogućnost da meritorno odlučuje .

Iz sudske prakse. Na primer, tužilac tužbom traži utvrđivanje prava

svojine na osnovu održaja na spornoj parceli sa određenim brojem i

487Član 369.1 ZPP predviđa da, kada je postavljeno više od jednog veštaka, svi oni mogu podneti

zajedničku konstataciju i mišljenje, ukoliko nemaju međusobnih razlika, ali kada razlike postoje,

onda svaki od njih podnosi zasebno mišljenje i konstataciju. 488 Član 369.2 ZPP predviđa da, ukoliko postoje duboke razlike u mišljenjima veštaka ili su ova

mišljenja nejasna, sudija može naložiti da veštaci podnesu svoje nalaze veštačenja ili da se angažuju

drugi veštaci, u slučaju da se tokom ročišta ne mogu pojasniti nastali problemi.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

257

između ostalog predlaže izvođenje dokaza veštaka iz oblasti geodezije.

Ako se smatra da je potrebno izvesti takve dokaze, sudija će doneti

posebno rešenje o imenovanju stručnjaka iz oblasti geodezije i određuje

druge radnje koje veštak treba da preduzme.489 U predmetu utvrđivanja

vlasništva, određuje se geodetski veštak i, između ostalog, se određuju

radnje koje on mora da preduzme, kao što je, identifikacija sporne

nepokretnosti, broj parcele, mesto, kultura, katastarski premer,

određivanje granica parcele, određivanje površine parcele, utvrđivanje

trenutnu državinu na parceli, a u nekim slučajevima davanje istorijata

nepokretnosti, itd.

Rešavanje ovih sporova je, u većini slučajeva, prilično komplikovano i način na

koji se takvi dokazi obezbeđuju je značajan u rešavanju predmeta na brži i

precizniji način. Sudija u predmetu ima važnu ulogu u izvođenju takvog dokaza,

određivanjem odgovarajućeg stručnjaka, kao i preciznom određivanju radnji koje

veštak treba da preduzme tokom veštačenja.

Za odlučivanje imovinskih predmetima, kao što dokazuje i sudska praksa, obično

se traži imenovanje stručnjaka za geodeziju, od kojeg se očekuje da u pisanom

izveštaju ili izjavi na sudskom ročištu (koje između drugih radnji nalaže sud ) da

prikupi podatke o identifikaciji sporne katastarske parcele, da utvrdi granice

sporne parcele sa susednim parcelama, da odredi površinu parcele, da utvrdi da li

je identifikovana katastarska parcela ona na kojoj tužilac tvrdi da ima pravo

vlasništva i da istorijat sporne parcele.

Iz sudske prakse. U slučaju podele imovine u zajedničkom vlasništvu,

geodetski stručnjak računa podelu imovine na nove katastarske jedinice,

tako da su upisane (ako su odobri) kao nove katastarske parcele u

vlasništvu određenih stranaka i/ili određenih lica. Na primer, u sporovima

o zajedničkoj imovini supružnika, kada je predmet deobe zajednička kuća

supružnika, onda sud, u tim sporovima, određuje izvođenje dokaza uz

finansijsko veštačenje. Sud, zajedno sa strankama i finansijskim

veštakom dolazi na lokaciju da identifikuje nepokretnost, a stručnjak u

pisanom mišljenju daje detaljne podatke o objektu i donosi zaključak o

njegovoj vrednosti.

489Član 361.1 ZPP, propisuje da je kod imenovanja veštaka, potrebno da sudija u rešenju

navede ime, prezime i zanimanje veštaka, osporene činjenice iz predmeta spora koje zahtevaju

veštačenje, obim i struku veštaka, te rok za dostavu pisanog zaključka i mišljenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

258

Stranke kao dokazno sredstvo. Saslušanje stranaka omogućuje sudu da se

posluži znanjem stranaka kako bi potvrdio važne činjenice sa jedne strane, kao

što se koristi znanje drugih osoba koje se saslušavaju u svojstvu svedoka. Razume

se da stranke tokom sudskog procesa mogu pružiti mnogobrojna pojašnjenja i sve

ovo nužno nema vrednost dokaza. Ovu vrednost imaju samo ona objašnjenja u

vezi sa predmetnim okolnostima u toku a iste ocenjuje sud, u skladu sa opštim

pravilima za ocenjivanje dokaza. U skladu sa odredbama ZPP, saslušanje stranaka

kao dokazno sredstvo zasniva se na drugim dokaznim sredstvima, te se može

koristiti u funkciji dokazivanja u svakom trenutku i za potvrđivanje svake

činjenice.

Pokretanje dokaznog postupka saslušanjem stranaka. Polazeći od činjenice

da je saslušanje stranaka zasnovano da drugim dokazima, a u vezi sa ovim

dokazom postoje različita gledišta kada govorimo o njegovoj verodostojnosti

usled subjektivnog odnosa stranaka prema sporu, ZPP je pokušao da pronađe

rešenje kada je predvideo da dokazni postupak počne saslušanjem stranaka, u

slučaju da je predloženo izvođenje ovog dokaza.490

Sve ovo učinjeno je sa sledećom namerom:

- da se stranke prisutne u celoj dužini trajanja postupka, spreče da prilagode

svoje izjave onima koje su proizašle iz drugih dokaza, posebno sa iskazima

svedoka, i

- svedoci koji se saslušaju nakon saslušanja stranaka ne mogu biti pod uticajem

izjava stranaka, pošto nisu upoznati sa sadržinom njihovih izjava itd.

Međutim, i pored činjenice da je ovaj dokaz zasnovan na drugim dokazima, bilo

bi dobro da sud ne žuri sa pribavljanjem ovog dokaza, kad god je u mogućnosti

da relevantne činjenice dokaže drugim dokazima.

Postoje slučajevi kada nakon saslušanja stranaka, dokaz postane prvorangiran u

odnosu na druge dokaze, što se dešava u sporovima u kojima se razmatraju odnosi

o čijem su razvoju upoznate samo stranke. Npr. u brakorazvodnim parnicama u

vezi sa raskidanjem braka, supružnici su oni koji najbolje poznaju činjenice i

okolnosti od značaja za brakorazvodnu parnicu.

490 Član 425.1, tačka c) predvideo je sledeće: Ukoliko je predloženo prikupljanje dokaza

saslušanjem stranaka, pre svega se ispituje tužilac a zatim tuženi.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

259

Poziv stranke na saslušanje. Sudski poziv za saslušanje stranke uručuje se

stranci lično, međutim ukoliko stranka nije prisutna na ročištu na kome je

zakazano izvođenje ovog dokaza, sud upozorava stranku da prisustvuje narednom

ročištu kako bi bila ispitana u tom svojstvu i ovu primedbu unosi u zapisnik.

Takođe je dužnost suda da skrene pažnju strankama da u slučaju da jedna

izostane, sud saslušava samo prisutnu stranku.491

Ukoliko stranku u sporu zastupa zakonski zastupnik, poziv na saslušanje im se

ovom prilikom upućuje putem zakonskog zastupnika. Npr. maloletnom licu se

poziv na saslušanje u svojstvu stranke dostavlja preko njegovih roditelja, licu

kome je oduzeta poslovna sposobnost, poziv se dostavlja preko njegovog

staratelja itd.

Saslušanje stranaka. Prikupljanje ovog dokaza određuje se na predlog jedne od

stranaka ili na predlog obe stranke. Po pravilu, sud će ispitati obe stranke,

međutim u određenim slučajevima, sud može odlučiti da sasluša samo jednu

stranku, i to iz sledećih razloga:

- ukoliko jedna stranka odbije da se ispita u ovom svojstvu, i

- ukoliko jedna stranka ne odgovori na poziv suda.

Saslušanje zastupnika stranke. Kada je stranka fizičko lice i nije parnično

sposobna, saslušaće se njen zakonski zastupnik u svojstvu stranke (roditelj za

maloletno dete i za decu za koje se traži roditeljsko pravo, starateljstvo za decu

kojoj su dodeljeni staratelji itd). Međutim, ako je data stranka u stanju da opaža i

reprodukuje relevantne činjenice, sud može odlučiti da sasluša nju a ne njenog

zakonskog zastupnika ili da je sasluša pored zakonskog zastupnika.492

Kada se radi o pravnom licu kao stranci u postupku, umesto njega se saslušava

lice koje je zakonom ili opštim aktom pravnog lica postavljeno za njegovog

zastupnika.493

Saslušanje suparničara u svojstvu stranke. U slučaju da sa jedne strane

učestvuje nekoliko lica, bilo u svojstvu tužioca ili tuženih (aktivnih ili pasivnih

suparničara), sud u zavisnosti od prirode ovog odnosa, odlučuje o tome da li da

ih sasluša u svojstvu stranaka.494

491 Član 376, stavovi 1 i 2 ZPP

492 Član 375.2 ZPP

493 Član 375.3 ZPP

494 Član 375.4 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

260

Ukoliko postoji formalno suparničarstvo, sud po pravilu treba da sasluša sve

suparničare u svojstvu stranke, pošto svaki od njih odgovara protivnoj stranci

posebnim zahtevom. Sa druge strane, ukoliko postoji materijalno (jedinstveno)

suparničarstvo, sud odlučuje da li će saslušati sve suparničare ili samo neke od

njih.

Razlika između saslušanja svedoka i saslušanja stranaka. Postoji mogućnost

da se prilikom pribavljanja dokaza saslušanjem stranaka, shodno primene odredbe

kojima se uređuje pribavljanje dokaza saslušanjem svedoka, ukoliko saslušanje

stranaka nije izričito predviđeno niti nešto drugo.495

Međutim, za razliku od svedoka, protiv stranaka se ne mogu koristiti mere

prinude, ukoliko isti ne odgovore na poziv suda da budu ispitani niti su dužni da

daju izjavu. Ne važe pravila da se stranke saslušavaju jedna po jedna i bez

prisustva druge stranke, pošto stranke mogu prisustvovati celokupnom trajanju

postupka, uključujući i vreme saslušanja protivne stranke. Takođe, stranka nema

pravo da poput svedoka traži naknadu za svoje troškove. Stranka svoje troškove

nastale zbog ispitivanja može ostvariti u kontekstu zahteva za isplatu sudskih

troškova u celini .

495Član 378 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

261

XVII. TROŠKOVI POSTUPKA

Troškove postupka čine svi oni troškovi koji su načinjeni tokom suđenja i u vezi

sa njim. Od trenutka pokretanja sudske zaštite pa sve do okončanja spora, stranke

snose troškove koji su nužni za ostvarivanje ili zaštitu njihovih subjektivnih

prava.496 Iste čine npr. sudske takse, troškovi načinjeni da se obezbede i prikupe

dokazi, za održavanje ročišta van sudske zgrade, za dolazak stranaka i njihovih

zastupnika na sud, za plaćanje nagrade koja pripada advokatu na obavljenom

poslu, troškovi direktnog uviđaja, veštačenja, svedoka i troškovi postupka za

javnog tužioca i ombudsmana.

Snošenje troškova postupka unapred. Svaka stranka unapred snosi svoje

troškove nastale njenim procesnim radnjama. 497 Tužilac prethodno plaća

troškove u vezi sa podnošenjem tužbe i drugih podnesaka za koje se propisuje

sudska taksa, sa dolaskom na sud, sa prikupljanjem dokaza koje je predložio i

onih u vezi sa sredstvom pobijanja. Tuženi plaća troškove na ime sastavljanja

odgovora na tužbu i drugih podnesaka ukoliko ih je sastavio advokat, troškove u

vezi sa pribavljanjem predloženih dokaza, sastavljanjem pravnih lekova i

troškove zastupanja od strane advokata.

Kada ombudsman i javni tužilac učestvuju u jednoj parnici kao stranke ili u

svojstvu umešača na strani bilo koje od stranaka, snose troškove postupka koje su

načinile same parničnim radnjama.498

Ako je jedna od stranaka predložila dokaz (izvođenje ovog dokaza može se

izvršiti u svojstvu: svedoka, veštaka i uviđaja predmeta ili mesta događaja), sud

svojim rešenjem određuje iznos i nalaže stranci da u najkraćem mogućem roku

izvrši uplatu ovih sredstava, kako bi platila troškove pribavljanja datog dokaza.

U slučaju da su pribavljanje jednog dokaza predložile dve stranke zajednički, sud

odlučuje o iznosu potrebnom za pretplatu troškova a koji su stranke dužne da

uplate unapred, u podjednakim delovima.

Ukoliko stranka koja je predložila izvođenje jednog dokaza ne deponuje avans na

ime troškova, sud odustaje od pribavljanja predloženog dokaza. Razlog za to je

taj da stranka nije primorana da bude aktivna na suđenju niti može biti primorana

da obavezno izvrši uplatu.

496 Komentar Zakona o parničnom postupku Iset Morina/Selim Nikci, Komentari i Ligjit të

Procedurës Kontestimore Iset Morina/Selim Nikçi , strana 764

497 Član 450 ZPP

498 Član 460 ZPP-

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

262

Ovo pravilo ne važi u slučajevima kada sud po službenoj dužnosti odredi

izvođenje nekog dokaza, za utvrđivanje činjenica, za koje se primenjuju građanski

odnosi, uređeni obaveznim odredbama iz člana 3, stav 3 ZPP. U ovim

slučajevima, kada stranke ne uplate iznos koji je sud odredio za pribavljanje datog

dokaza, troškovi pribavljanja datog dokaza isplaćuju se iz sredstava na

raspolaganju suda.

Definitivna isplata troškova parničnog postupka. Stranka koja je izgubila

sudski spor, dužna je da stranci koja je dobila spor i umešaču koji joj se pridružio,

nadoknadi sve troškove sudskog postupka.499 Smatra se da je tužilac izgubio spor

ukoliko je konačnom odlukom odbačen njegov tužbeni zahtev, dok je tuženi

izgubio spor kada je pravosnažnom odlukom usvojen tužbeni zahtev tužioca.

U slučajevima kada je tužilac delimično uspešan u postupku, sud može, u

zavisnosti od ostvarenog uspeha, odrediti da svaka stranka snosi svoje troškove

ili da jedna stranka nadoknadi drugoj stranci i umešaču deo načinjenih troškova.

U ovom slučaju, kada se odluči o troškovima parničnog postupka, po pravilu treba

imati u vidu uspeh svake stranke u sporu (tužioca i tuženog). Kada se odluči o

troškovima postupka, kada su stranke delimično u sporu, sud treba da uzme u

obzir ne samo visinu odobrenog ili odbijenog zahteva, već i osnovanost

zahteva.500

Odluka o troškovima postupka u prvom stepenu. Sud o naknadi troškova

postupka odlučuje samo na zahtev stranke koji treba da se podnese najkasnije do

završetka ročišta koje prethodi donošenju odluke ili u slučajevima donošenja

odluke bez prethodne rasprave, npr. kod zahteva o izricanju naredbe o plaćanju

troškova koje treba navesti u tužbi.

Bez obzira da li je zahtev podnet u pisanoj formi ili na sudskom ročištu, zahtev

stranke za isplatu troškova postupka, treba da sadrži:

- konkretno, troškove čija se naknada zahteva (spisak troškova)

- dokaze koji argumentuju tražene troškove (npr. račun, priznanica, prevozna

karta itd.)

Predmetni sudija je ovlašćen da nakon pažljivog ocenjivanja svih okolnosti, oceni

koji troškovi su bili nužni za krivično gonjenje predmeta na sudu. To znači da se

499 Član 452.1 ZPP

500 Komentar Zakona o parničnom postupku/Komentari i Ligjit të Procedurës Kontestimore Iset

Morina/Selim Nikçi , strana 769

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

263

stranci koja je bila uspešna u sporu, ne priznaju svi troškovi koje je ona načinila

u sporu ili u vezi sa istim, već samo oni troškovi koji su bili nužni za ostvarivanje

ili zaštitu prava koje je bilo predmet spora.

Sud obično donosi odluku o troškovima postupka pored odluke kojom zaključuje

postupak na prvoj instanci, bilo da se radi o odluci o glavnoj stvari ili da se radi o

odluci kojom se postupak zaključuje iz procesnih razloga.

U slučajevima kada pravo na naknadu troškova ne zavisi od rezultata spora, sud

u vezi sa naknadom troškova postupka može odlučiti posebnom odlukom. Sa

druge strane, u slučaju donošenja delimične presude, sudu se pruža mogućnost da

o troškovima postupka odluči pravosnažnom odlukom.

Odluka o troškovima postupka uvek se tretira kao rešenje i kada je deo presude.

Ukoliko sud svojom odlukom o glavnoj stvari ne odluči i o troškovima postupka,

stranka može tražiti da se troškovi postupka reše dopunskim rešenjem.

Protiv odluke o troškovima postupka dozvoljava se izjavljivanje posebne žalbe.

Sa druge strane, odluka o troškovima, sadržana u presudi, može se pobiti samo

žalbom protiv rešenja, ukoliko se istovremeno ne pobije i odluka o tužbenom

zahtevu.

Odluka o troškovima postupka u procesu po sredstvu pobijanja. Kada

prvostepeni ili drugostepeni sud odbaci sredstvo pobijanja (npr. kada se sredstvo

pobijanja odbaci kao nedozvoljeno, neblagovremeno ili nepotpuno) ili odbije

sredstvo pobijanja (ovo može učiniti samo sud drugog stepena), za isti nastupa

dužnost odlučivanja o troškovima pričinjenim u vezi sa sredstvom pobijanja.

Ukoliko viši sud preinači pobijenu odluku ili je poništi i odbaci tužbu kao

nedozvoljenu, nastupa dužnost da odluči o svim troškovima postupka, pošto se

ovakvom odlukom suđenje definitivno završava.

U slučaju kada se poništi pobijena stvar i pravno pitanje se vrati prvom stepenu

na ponovno suđenje, novim suđenjem se odlučuje i o troškovima postupka koji se

vodi pri višem sudu. Odlučivanje o troškovima postupka u vezi sa sredstvom

pobijanja može se ostaviti sudu niže instance i kada je pobijena odluka samo

delimično poništena.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

264

Oslobađanje od plaćanja sudskih troškova. Sa ciljem da se ispuni načelo

jednakosti stranaka, tokom sudske odbrane njihovih prava, parnični postupak

propisuje i par odredbi u skladu sa kojima stranka koja nije u materijalnoj situaciji

da snosi svoje troškove postupka a da se ne ošteti izdržavanje datog lica i njegove

porodice, oslobađa se od obaveze njihovog plaćanja unapred.

Oslobađanje od plaćanja sudskih troškova

U potpunosti se oslobađa stranka koja u skladu sa svojim opštim imovinskim

stanjem nije u prilici da snosi svoje troškove a da se ne ošteti njeno i pravo njene

porodice na izdržavanje. Potpuno oslobođena stranka nije dužna da plati takse niti

da deponuje avans za troškove izvođenja dokaza saslušanjem svedoka, veštaka,

uviđajem mesta događaja i troškove različitih sudskih obaveštenja. Ukoliko je

stranka oslobođena od troškova postupka tokom samog postupka, ona ne može

tražiti da joj se nadoknade troškovi koje je načinila.

U slučajevima kada se stranka u potpunosti oslobodi svih troškova u postupku, iz

finansijskih sredstava suda vrši se pretplaćivanje troškova svedoka, veštaka,

neposrednog uviđaja i objavljivanja obaveštenja i faktičkih troškova određenog

zastupnika.

U slučaju kada su sudska taksa i drugi troškovi plaćeni iz finansijskih sredstava

suda, sud prvog stepena po službenoj dužnosti, može naplatiti ova sredstva stranci

koja je dužna da plati troškove postupka. Međutim, ukoliko je protivna stranka

dužna da plati troškove postupka, a nije u stanju da to učini, sud može odlučiti da

sredstva koja su isplaćena u vidu pretplate iz finansijskih sredstava suda, u celosti

ili delimično isplati stranci koja je dobila spor, koja je prethodno bila oslobođena

dužnosti plaćanja i to na osnovu predmeta spora koji joj je priznat.

Delimično oslobađanje od troškova postupka. Delimično se oslobađa stranka

kojoj bi se vidljivo smanjila sredstva za izdržavanje ukoliko prethodno izmiri

troškove postupka u celosti. U tom slučaju, sud može osloboditi stranku samo

plaćanjem sudskih taksi.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

265

Odluka nadležnog suda po predlogu stranke o oslobađanju od troškova

sudskog postupka. Stranka koja traži da bude oslobođena troškova postupka

dužna je da zajedno sa predlogom podnese dokaze o svom imovinskom stanju, u

šta ulaze dokazi o prihodima na osnovu zasnovanog radnog odnosa, dokazi o

prihodima od nepokretnosti kao i dokazi o prihodima iz drugih izvora. U

određenim slučajevima, što ocenjuje predmetni sudija, sud može po službenoj

dužnosti obezbediti nužne podatke i obaveštenja o imovinskom stanju stranke

koja traži da bude oslobođena od sudskih taksi.501

Stranka zahtev za oslobađanje od troškova postupka podnosi sudu prvog stepena,

pošto je ovaj sud nadležan da odluči u vezi sa oslobađanjem od plaćanja troškova

sudskog postupka. Prvostepeni sud je nadležan i da odluči o oslobađanju od

troškova postupka nastalih na sudu višeg stepena.

Predmetni sudija u roku od sedam (7) dana od dana dobijanja predloga za

oslobađanje od troškova sudskog postupka, odlučuje o istom. Ukoliko sudija,

imajući u vidu sve okolnosti, posebno vrednost predmeta spora, broj članova

porodice i primanja stranke i članova njene uže porodice, oceni da su ispunjeni

zakonski uslovi za oslobađanje od troškova postupka, onda donosi rešenje kojim

usvaja zahtev stranke i oslobađa istu delimično ili potpuno od plaćanja troškova

sudskog postupka. Protiv ove odluke nije dozvoljena žalba, međutim ukoliko

sudija odbije predlog za oslobađanje od troškova postupka, žalba protiv ove

odluke je dozvoljena.

Ukoliko je stranka oslobođena od plaćanja svih troškova sudskog postupka, na

njen zahtev, sud odlučuje da joj dodeli plaćenog zastupnika, ukoliko oceni da je

isto nužno za zaštitu njenih prava. U ovakvim slučajevima, stranka se oslobađa

od obaveze plaćanja troškova propisanih članom 450 ZPP ali i od plaćanja

nagrade određenom zastupniku. Predsednik suda je taj koji odlučuje o

dodeljivanju zastupnika stranci, shodno svom zahtevu. Međutim, ukoliko advokat

predoči opravdane razloge da bude oslobođen dužnosti zastupanja stranke, o

zahtevu advokata odlučuje predmetni sudija, koji oslobađa advokata dužnosti

zastupanja stranke.

Protiv rešenja predsednika suda kojom se prihvata zahtev stranke za imenovanje

zastupnika i protiv rešenja predmetnog sudije kojim je advokat oslobođen

dužnosti zastupanja stranke, nije dozvoljeno izjavljivanje žalbe. Međutim,

dozvoljeno je izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim je odbijen zahtev stranci za

501 Član 469 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

266

dodeljivanje zastupnika kao i protiv rešenja kojim je odbijen zahtev zastupnika

za oslobađanje od ove dužnosti.

Mogućnost poništavanja rešenja o oslobađanju od plaćanja troškova

postupka i o imenovanju zastupnika. U slučajevima kada se tokom sudskog

postupka utvrdi da je stranka koja je oslobođena od plaćanja troškova sudskog

postupka u stanju da date troškove plati (npr. u međuvremenu je stranka stekla

svojinsko pravo na nepokretnosti značajne vrednosti, ukoliko je stranci vidljivo

povećana plata ili ostvaruje prihode iz nekog drugog izvora itd.) sud će poništiti

rešenje o oslobađanju stranke od plaćanja sudskih troškova i imenovanja

zastupnika.

U zavisnosti od stepena promene imovinskih okolnosti stranke, sud će, rešenjem

o oslobađanju od plaćanja troškova sudskog postupka, odlučiti da li će stranka

koja je ostvarivala ovo pravo, nadoknaditi u potpunosti ili delimično troškove i

sudske takse od kojih je ranije oslobođena kao i činjenične troškove i nagradu za

imenovanog zastupnika koga je sud postavio. Ukoliko sud oceni da i nakon

promene imovinskih okolnosti stranka ponovo neće biti u stanju da snosi troškove

postupka, može odlučiti rešenjem i primorati stranku da samo delimično

nadoknadi troškove postupka, pre svega da joj nadoknadi troškove koji su stranci

isplaćeni iz finansijskih sredstava suda.

Mogućnost poništavanja ove odluke od strane suda može doći do izražaja i u

slučajevima kada se potvrdi da nisu postojali opravdani razlozi da se stranka

oslobodi od troškova postupka, pošto ekonomsko stanje stranke nije opravdalo

oslobađanje, već je na oslobađanje uticala stranka koja je prikrila realno

imovinsko stanje (npr. stranka je prećutala činjenicu da prima penziju na osnovu

rada koji je obavljao u inostranstvu itd.). Poništavanje ovog prava ima svoje

dejstvo nad strankom od samog početka sudskog postupka.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

267

XVIII. POSEBNI PARNIČNI POSTUPCI

Odredbe ZPP su, pre svega, prikladne za rešavanje prostih imovinskopravnih

sporova. U posebnim postupcima ovakve odredbe ne mogu poslužiti kao

adekvatan instrument za njihovo rešavanje na sudu, zbog čega ZPP sadrži i

posebne odredbe odnosno odredbe o posebnom parničnom postupku. Neki od

posebnih postupaka postoje usled vrste materijalnopravnih odnosa, dok su neki

posledica društvenog značaja ovakvih odnosa. Treba istaći da se i kod posebnih

postupaka primenjuju pravila opšteg parničnog postupka, ukoliko posebni

postupci ne predviđaju konkretna pravila.

Postupak u parnicama iz radnih odnosa

Za rešavanje sporova iz radnih odnosa koji spadaju pod nadležnost redovnih

sudova, Zakon o parničnom postupku propisuje par pravila koja se razlikuju od

opštih procesnih postupaka. Posebna pravila za ovaj postupak odnose se na

prioritet i hitnost odlučivanja o ovim sporovima.

Hitnost u rešavanju ovih sporova. Predviđeno je da sud u parnicama iz radnih

odnosa, posebno prilikom određivanja rokova i sazivanja sudskih ročišta, uvek

uzima u obzir potrebu hitnog rešavanja radnih sporova. 502 Rok za izvršenje

presude kojom se nalaže određena obaveza iznosi 7 dana (partitivni rok), dok rok

za izjavljivanje žalbe protiv presude ili protiv rešenja iznosi 7 dana. ZPP je

propisao zakonske rokove kao najkraće rokove za razliku od opšteg parničnog

spora i takođe je propisao i druge obaveze po sud, da prilikom određivanja

sudskih rokova, ovi rokovi budu kraći.

Postupak u parnicama zbog smetanja državine

Ovim postupkom se pruža sudska zaštita lice kome je predmet oduzet ili koji je

suočen sa poteškoćama da isti koristi. Odredbe koje uređuju ovaj postupak

omogućuju brzo i efikasno ponovno uspostavljanje poremećenog činjeničnog

stanja, bez razmatranja prava državine, njegovu pravnu osnovu ili savesnost ili

nesavesnost državine.503

502Ovo je predviđeno odredbom člana 475 ZPP

503ZPP je odredbama iz članova 478-483 uredio poseban postupak u vezi sa sporovima zbog

smetanja državine

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

268

U ovim sporovima određuje se obaveza suda da se prilikom određivanja rokova i

sazivanja ročišta uvek pokloni posebna pažnja potrebi hitnog rešavanja sporova,

usled smetanja državine, ali imajući u vidu prirodu svakog predmeta.

Često se dešava da u sudskoj praksi tokom razmatranja sporova o smetanju

državine predmetni sudija ne poštuje u potpunosti konkretne obaveze parničnog

postupka.

Zakonska ograničenja u razmatranju ovih predmeta. Svaki predmet smetanja

državine trebalo bi da se razmotri u skladu sa određenim zakonskim

ograničenjima,504 shodno kojima sud treba da se:

- ograniči samo na konstataciju i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja

državine i nastalog smetanja,

- ne razmatra pravo državine,

- ne razmatra se pravna osnova državine,

- ne razmatra se savesnost ili nesavesnost državine i

- ne može se odlučivati o naknadi štete u ovom sporu.

Određivanje sudskih rokova za izvršenje obaveza. Sud određuje rok za

izvršenje obaveza propisanih strankama, u zavisnosti od predmetnih okolnosti.

Na diskreciji je suda da prilikom određivanja sudskih rokova oceni samu hitnost

određivanja obaveza nekog od subjekata uključenih u parnični postupak, usled

smetanja državine.

Podnošenje pravnog leka. U ovim sporovima se odlučuje rešenjem dok je rok

za izjavljivanje žalbe 7 dana. U ovim sporovima nije dozvoljena mogućnost

revizije kao vanredni pravni lek. Ponavljanje postupka koji je završen

pravosnažnom odlukom usled smetanja državine dozvoljeno je samo iz razloga

propisanih članom 232, tačke a) i b) ovog zakona, i samo u roku od trideset (30)

dana od dana kada je konačno rešenje postalo pravosnažno.505

Pokretanje izvršnog postupka

Ne može se izvršiti rešenje doneto u parničnom postupku zbog smetanja državine,

ukoliko izvršni postupak nije pokrenut u roku od 30 dana od dana kada je istekao

partitivni rok ispunjavanja obaveze, shodno rešenju kojim je odlučeno o smetanju

državine.506

504 Član 480 ZPP

505 Član 483 ZPP

506 Član 482 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

269

Postupak u sporovima male vrednosti

Da bi se omogućila pravna zaštita subjektivnih prava, čija vrednost nije velika,

koja je efikasna i ne nosi sa sobom neke veće troškove, zakon propisuje poseban

parnični postupak koji je poprilično pojednostavljen u odnosu na opšti.

Prema odredbama ZPP sadržanim u članu 485, sporovi male vrednosti

predstavljaju:

- sporove u kojima je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje, čiji

iznos ne prelazi 500 evra.

- nenovčane sporove, u kojima tužilac ističe svoju spremnost da mu se isplati

novčani iznos koji ne prelazi 500 evra, u zamenu za nenovčano

potraživanje, i

- sporove u kojima je predmet tužbenog zahteva predaja pokretnog predmeta,

a vrednost navedena u tužbi ne prelazi iznos od 500 evra.

Prema odredbama ZPP sadržanim u članu 486, sporovi male vrednosti ne

predstavljaju:

- sporove u vezi sa nepokretnostima;

- sporove iz radnog odnosa, i

- sporove zbog smetanja državine

Ukoliko tužilac promeni tužbeni zahtev tako da prekorači sumu od 500 evra,

pokrenuti postupak se nastavlja u skladu sa opštim pravilima parničnog postupka.

Ukoliko tužilac u redovnom (opštem) parničnom postupku do završetka ročišta

za glavnu raspravu u predmetu smanji tužbeni zahtev ispod iznosa od 500 evra,

dalji postupak se odvija shodno procesnim pravilima u sporovima male vrednosti.

Osobenosti zapisnika. Tokom vođenja postupka za sporove male vrednosti, sem

podataka koje treba da sadrži u skladu sa odredbama člana 135, stav 1 ZPP

zapisnik treba da sadrži i:507

- bitne izjave stranaka, konkretno one kojima se tužbeni zahtev potvrđuje u

potpunosti ili delimično, ili se odustaje od tužbenog zahteva, kojima se menja

ili povlači tužba, kao i izjave o odustajanju od tužbenog zahteva,

- bitnu sadržinu pribavljenih dokaza,

- odluke protiv kojih izjavljuju žalbu i koje su objavljene na ročištu za glavnu

raspravu u predmetu,

507 Član 488 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

270

- da li su stranke bile prisutne pri objavljivanju presude i ako jesu, da su

poučene pod kojim uslovima mogu da izjave žalbu.

Posledice izostana tužioca sa ročišta. Ako tužilac ne dođe na ročište za glavnu

raspravu, a uredno je pozvan, smatraće se da je povukao tužbu, sem kada tuženi

traži da se pristupi razmatranju predmeta u odsustvu tužioca.508 Ovo je identično

odredbi člana 423. st. 3 ZPP, koja uređuje istu situaciju u redovnom odnosno

opštem postupku. Ukoliko na prvom ročištu za glavnu raspravu izostanu obe

stranke u postupku, uprkos redovnom pozivu, smatraće se da je tužilac povukao

tužbu.

Žalba i razlozi izjavljivanja. U ovom postupku je izjavljivanje posebne žalbe

dozvoljeno samo protiv rešenja kojim se zaključuje sudski proces na prvom

stepenu, dok se ostala rešenja mogu pobiti samo žalbom izjavljenom na odluku

kojom se postupak okončava. Sud je dužan da u delu sa izrekom o pravnom leku

pomene razloge na osnovu kojih se žalba može izjaviti, i to, usled bitnih povreda

odredbi o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava. 509

Partitivni rok za ispunjavanje obaveze iznosi 7 dana, odnosno rok za izjavljivanje

žalbe protiv presude ili rešenja iznosi 7 dana.

Postupak izdavanja platnog naloga

Kada je tužbeni zahtev povezan sa novčanim potraživanjem koji je postao

ostvariv, a koji je potkrepljen verodostojnom ispravom priloženom tužbi (u

originalu ili overenom primerku) sud nalaže tuženom da izvrši tužbeni zahtev

(platni nalog).510

Verodostojna isprava. Kao verodostojne isprave, smatraju se:

- javne isprave,

- privatne isprave, na kojima je potpis obveznika overio organ nadležan za

overu,

- menice i čekovi sa protestom i povratnim računom, ako su potrebni za

zasnivanje zahteva,

- izvodi iz overenih poslovnih knjiga o plaćanju komunalnih usluga snabdevanja

vodom, električnom energijom i odnošenjem smeća, računi,

- isprave koje po posebnim propisima imaju značaj javnih isprava.

508 Član 490.1 ZPP.

509 Član 491 stav 1 i 2 ZPP.

510 Član 493.1 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

271

Uslovi za izdavanje platnog naloga. Ako tužilac zatraži izdavanje naloga za

plaćanje na osnovu verodostojnih dokumenata, on mora da verodostojno navede

postojanje pravnog interesa za nalog za plaćanje.511 Ako tužilac nije uspeo da

dokaže verodostojan pravni interes, sud odbacuje tužbu kao nedozvoljenu.512

Izdavanje naloga za plaćanje čak i ako tužbi nije priložen verodostojan

dokument. Ovo predstavlja izuzetak od pravila predviđenih u članu 493. ZPK,

jer se nalog za plaćanje može izdati čak i ako tužbi nije priložen verodostojan

dokument, ali pod uslovom da:

- novčano potraživanje za predmet u tužbenom zahtevu;

- da zahtev ne prelazi iznos od 500 evra,

- da je u tužbi naveden pravni osnov zahteva kao i iznos obaveze, i

- da su navedeni dokazi koji dokazuju istinitost navoda tužioca (npr. saslušanje

svedoka, čitanje bilo kakvog spisa koji nije priložen itd.)513

Donošenje platnog naloga i kada to tužilac nije trazoi. Platni nalog izdaće sud,

iako tužilac u tužbi nije tražio izdavanje platnog naloga, a sud nalazi da su

ispunjeni svi uslovi za izdavanje platnog naloga.514 Npr. tužilac podnosi urednu

tužbu i traži da mu se nadoknadi određena svota novca, tužbi prilaže odgovarajuće

račune, a sud na osnovu računa donosi platni nalog.

Odlučivanje bez sazivanja sudskog ročišta. Sud donosi platni nalog bez

održavanja ročišta i samo na osnovu procesnog materijala sadržanog u tužbi.515 U

postupku donošenja platnog naloga, rešenje kojim se odobrava tužbeni zahtev

donosi se u vidu platnog naloga.

Sadržina platnog naloga. Ukoliko se ispune uslovi da sud donese platni nalog,

u platnom nalogu sud izriče:

- da je tuženi dužan da po podnošenju platnog naloga u pisanoj formi ispuni

zahtev tužbe zajedno sa troškovima koje je sud odmerio, ili

- da u roku od sedam (7) dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od

tri (3) dana izjavi prigovor protiv platnog naloga

- upozorenje tuženom da će da odbaci neblagovremeno podnet prigovor.

511Član 494.1 ZPP

512 Član 494.2 ZPP

513 Komentar Zakona o parničnom postupku Iset Morina/SelimNikçi , str. 813

514 Član 493.3 ZPP

515 Član 495.1 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

272

Platni nalog se dostavlja obema strankama, a tuženom se uz platni nalog dostavlja

i primerak tužbe sa prilozima.

Neispunjavanje uslova za izdavanje platnog naloga. Ako sud ne usvoji predlog

tužioca za izdavanje platnog naloga, nastaviće postupak po tužbi kao opšti

parnični postupak.516 Protiv rešenja kojim se ne usvaja predlog za izdavanje

platnog naloga nije dozvoljena žalba.517

Prigovor kao pravni lek za platne naloge. Tuženi može da pobije platni nalog

izrečen protiv njega samo prigovorom, u određenom roku. Tuženi može da

prigovori:

- da nisu postojale procesne pretpostavke i zakonski osnovi za izdavanje

platnog naloga,

- da tužilac ili tuženi nije stvarno legitiman, ili

- da zahtev tužioca još uvek nije dospeo.

Ako se platni nalog pobija samo u pogledu odluke o troškovima, ova odluka može

da se pobija samo žalbom protiv rešenja. Ako se platni nalog pobija delimično,

za preostali deo postupak se nastavlja shodno pravilima opšteg parničnog

postupka, dok u delu koji nije pobijan prigovorom, platni nalog postaje

pravosnažan. Neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene prigovore sud

odbacuje bez održavanja ročišta.

Sazivanje ročišta. Ako su prigovori podneti blagovremeno u zakonskom roku,

sud ocenjuje da li je potrebno da što pre sazove pripremno ročište ili će odmah da

zakaže ročište za glavnu raspravu o predmetu.518

Na sazvanom ročištu, stranke imaju pravo da iznesu nove činjenice, dokaze,

prigovore i zahteve koje tužilac prethodno nije predočio u svojoj tužbi niti tuženi

u svom prigovoru.

Tuženi na sazvanom ročištu ne može da istakne prigovor mesne nenadležnosti

suda pošto ovakav prigovor može podneti samo u svom prigovoru protiv platnog

naloga.

516 Član 496.1 ZPP-a.

517 Član 496.2 ZPP-a.

518 Član 498.2 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

273

Ako se sud posle izdavanja platnog naloga oglasi stvarno nenadležnim, ukinuće

platni nalog i po pravosnažnosti rešenja o nenadležnosti ustupiće predmet

nadležnom sudu.

Ako sud posle izdavanja platnog naloga utvrdi da je mesno nenadležan, neće da

ukine platni nalog, nego će po pravosnažnosti rešenja kojim se oglasio

nenadležnim ustupiti predmet nadležnom sudu.

Ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog

naloga, ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud će prvo da odluči o tom

prigovoru. Ako nađe da je takav prigovor osnovan, ukinuće rešenjem platni nalog

i po pravosnažnosti rešenja otpočeće raspravljanje o glavnoj stvari, ako takvom

raspravljanju ima mesta. Ako sud ne usvoji ovakav prigovor, preći će na

raspravljanje o glavnoj stvari, a rešenje suda uneće se u odluku o glavnoj stvari.

Presudom o glavnoj stvari sud odlučuje da li platni nalog ostaje na snazi u

potpunosti ili se delimično poništava.519

Ako povodom prigovora nedospelosti sud nađe da je tužbeni zahtev dospeo posle

izdavanja platnog naloga, a pre zaključenja glavne rasprave, sud će presudom da

ukine platni nalog i odluči o tužbenom zahtevu.

U ovom postupku, tužilac može da povuče tužbu bez pristanka tuženog, samo do

podnošenja prigovora. Ako tužilac povuče tužbu, sud će rešenjem da ukine platni

nalog.

Postupak u privrednim sporovima

U postupku za rešavanje privrednih sporova primenjuju se odredbe ZPP o opštem

parničnom postupku, ako za pojedine sporove nije propisana druga vrsta

postupka.

Procesna pravila za postupak rešavanja privrednih sporova primenjuju se u svim

sporovima za koje je u skladu sa Zakonom o sudovima nadležan privredni sud,

sem sporova za koje je nadležan po principu privlačenja stvarne nadležnosti.520

U skladu sa Zakonom o sudovima, član 13 propisuje krug pitanja koja potpadaju

pod nadležnost odeljenja za privredne sporove, koji slede:

- sporovi između domaćih i stranih pravnih lica u vezi sa njihovim privrednim

pitanjima;

519 Član 499 ZPP

520 Član 505.2 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

274

- reorganizacija, stečaj i likvidacija pravnih lica, ako zakonom nije drugačije

propisano;

- sporovi u vezi sa smetanjem državine, osim nepokretne imovine, između

stranaka iz podstava 1.1. ovog stava;

- sporovi u vezi sa povredom konkurencije, zloupotrebom ili monopolskim i

dominantnim položajem na tržištu, kao i monopolistički sporazumi;

- zaštita svojinskih prava i intelektualne svojine;

- sporovi u vezi sa avionskim kompanijama, za koje se primenjuje Zakon o

avionskim kompanijama, isključujući sporove u vezi prava putnika; i

- druge zakonom predviđene slučajeve.

Karakteristike ovog postupka. Imajući u vidu specifičnu prirodu privrednih

sporova i hitnost razmatranja određenih pitanja, sudiji je u sudskom postupku data

mogućnost da ih sazove telefonom ili telegrafom.

Za razliku od redovnih sudskih sporova, u sporovima u kojima je revizija

dopuštena ako vrednost spora premaši iznos od 3000€, u privrednim sporovima

je revizija dozvoljena samo ako vrednost predmeta spora, u pobijenom delu,

premašuje iznos od 10.000€.521

U postupku rešavanja privrednih sporova, sporovi male vrednosti su sporovi u

kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi vrednost

od 3000€. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet

tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac

naveo u tužbi ne prelazi iznos od 3000€.522

Rokovi u rešavanju privrednih sporova. Zbog hitne prirode privrednih sporova,

za preduzimanje određenih proceduralnih radnji, zakon je predvideo rokove kraće

nego u redovnim sporovima, i to: (1) rok od sedam (7) dana za odgovor na tužbu;

(2) rok od petnaest (15) dana za podnošenje predloga za povratak u prethodno

stanje iz člana 130. stav 3. ovog zakona; (3) rok od sedam (7) dana za žalbu protiv

presude ili rešenja; (4) rok od tri (3) dana za podnošenje odgovora na žalbu; (5)

rok od sedam (7) dana (paritetni rok) za ispunjenje novčane obaveze, za

ispunjenje nenovčane obaveze, sud može da odredi duži rok. 523

521 Član 508 ZPP

522 Član 510 ZPP

523 Član 509 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

275

XIX. ZAKLJUČIVANJE PARNIČNOG POSTUPKA

Presuda

Presudom sud odlučuje o osnovanosti tužbenog zahteva koji je predmet suđenja.

Pri odlučivanju o glavnom pitanju, sud zavisi od zahteva stranaka. On ne može

odlučivati ni o čemu drugom sem o onome što je stranka tražila. Sud pri donošenju

meritorne odluke ima za dužnost da odluči o svim zahtevima na potpun način.

Sadržina presude. Presuda treba da sadrži formalan i materijalni deo. Formalnu

sadržinu čine delovi presude, dok materijalnu sadržinu čini sam SADRŽAJ

odluke kojom se presuda prihvata ili odbacuje.

Formalna sadržina presude

Uvodni deo. U skladu sa članom 160.2 ZPP uvodni deo presude sadrži sledećih

deset (10) vrsta informacija:

- Naziv suda,

- Ime i prezime sudije,

- Ime i prezime, mesto prebivališta, odnosno mesto boravka stranaka,

- Identifikovanje zakonskih zastupnika i punomoćnika stranaka,

- Kratak opis predmeta spora i njegove vrednosti,

- Datum završetka glavne rasprave,

- Opis verzije stranaka u vezi sa sporom i njihovih zakonskih zastupnika i

punomoćnika prisutnih na raspravi,

- Dan kada je presuda doneta.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

276

Izreka. U skladu sa članom 160.3 ZPP izreka presude sadrži:

- odluku kojom se usvajaju ili odbacuju posebni zahtevi u vezi sa glavnim

pitanjem i sporednim zahtevima,

- odluku o postojanju ili nepostojanju podnetog zahteva za naknadu traženu

tužbenim zahtevom,

- odluku o troškovima parničnog postupka.

Deo obrazloženja. U skladu sa članom 160.4 ZPP sud u obrazloženju presude

treba da navede rezultate sledećih radnji:

- Zahteve stranaka;

- Činjenice koje su podneli i dokaze koje su stranke predložile;

- Naznaku činjenica koje su utvrđene i razloge zbog kojih su date činjenice

potvrđene;

- Opis načina na koji su ove činjenice utvrđene;

- Ukoliko su ove činjenice dokazane dokazima, treba navesti koje dokaze je

upotrebio sud i kako ih je ocenio;

- Pravnu kvalifikaciju dela i odredbe materijalnog prava koje su primenjene

prilikom donošenja presude;

Osnovni sud u [ … ]

Broj predmeta: [ … ]

Datum: [ … ]

Osnovni sud u […] [Ime / prezime sudije]

[Ime / prezime stranaka i mesto prebivališta ili mesto boravka stranaka]

[Ime / prezime pravnih zastupnika i punomoćnika stranaka prisutnih na sudskom

ročištu]

[Opis predmeta spora i vrednosti potraživanja]

[Dan glavne rasprave]

[Opis verzije stranaka u vezi sa sporom i njihovih zakonskih zastupnika i

punomoćnika koji su prisustvovali ročištu za razmatranje]

[Vreme i datum kada je presuda doneta]

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

277

- Navode stranaka u vezi sa pravnom osnovnom spora kao i njihove predloge i

prigovore koje sud nije obrazložio odlukama koje su prethodno donete u

postupku.

Pouka o pravnom leku. U skladu sa članom 160.1 ZPP presuda mora da sadrži

pouku o pravnom leku.

Potpis. Član 159 Zakona o parničnom postupku propisuje da izvornu presudu

potpisuje sudija.

Par smernica u vezi sa obrazloženjem presude

Materijalni sadržaj presude čini sastavni deo presude izrađene u pisanoj formi.

Materijalni sadržaj čini sadržaj odluke kojom se tužbeni zahtev prihvata ili

odbija.

Svaki sudija mora da ima za cilj da, kada odlučuje o građansko –pravnoj stvari,

sem što odlučuje pravilno i zakonito, da odluka suda bude obavezujuća.

Nesporna komponenta za stvaranje kredibiliteta u pogledu objektivnosti suda i

zakonitosti sudskih odluka je obrazloženje presude. Kroz obrazloženje presude,

mora se verodostojno izneti pregled celog sudskog procesa, uključujući i

zaključke suda.

ZPP, u odredbi člana 160, stav 4, predviđa da: "Obrazloženje presude sadrži:

zahteve stranaka, činjenice koje su dostavili i dokaze koje su predložili, koje od

tih činjenica su utvrđene,zašto i kako su te činjenice utvrđene, i ako su utvrđene

na osnovu dokaza, koji dokazi su korišćeni i kako su ocenjivani,’’ a stav 5 istog

člana predviđa da:

"Sud posebno navodi koje odredbe materijalnog prava su primenjene prilikom

odlučivanja o zahtevima stranaka. Po potrebi, sud se izjašnjava i u vezi sa

stavovima stranaka o pravnoj osnovi spora, kao i o njihovim predlozima i

primedbama za koje sud nije dao obrazloženje odluka donetih ranije tokom

sudskog postupka’’

Pozivajući se na navedenu odredbu o obrazloženju presude, možemo da

zaključimo da je zakonodavac, osim strukture presude ili formalnog dela,

definisao i okvire za sadržaj presude, a posebno obrazloženje presude.

Kroz definisani sadržaj preciziraju se koraci koje sud treba da sledi tokom

obrazloženja presude, kako bi se osiguralo da se presudom, pored pravilnog i

zakonitog odlučivanja jedne stvari obezbedi i poverenje da je sud pravilno i

zakonito odlučio.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

278

Koraci koje treba slediti prilikom obrazlaganja presude se razvrstavaju prema

logičkoj i pravnoj hronologiji, tako da skroz obrazloženje iznese puna figura

spornog predmeta i ocena, odnosno zaključak suda.

Sudska praksa se svodi na obrazloženje presude, odnosno na sadržaj koji bi

obrazloženje presude trebalo da ima prema odredbama navedenim u članu 160

stav 4 i 5 ZPP.

Odredba ZPP o sadržaju obrazloženja presude, zapravo određuje okvire odnosno

korake koje treba poštovati u obrazloženju presude, ali je takođe važno razmotriti

činjenicu da je obrazloženje presude donekle diktirano zahtevima i

potraživanjima/navodima stranaka. Stoga, sud u obrazloženju presude, osim što

mora da prati svaki korak u postupku davanja obrazloženja, on mora da da i svoje

obrazloženje i fokusiranjem na zahteve, odnosno potraživanja/navode stranaka.

Prvi korak koji ukazuje na objektivnost suda u pogledu odlučivanja sporne stvari

je, na neki način, iznošenje zahteva stranaka. U obrazloženju presude koje se

odnosi na podnošenje zahteva stranaka, sud mora objektivno da iznese zahteve

stranaka, u stvari, svaki zahtev i svaki navod, jer iz zahteva i navoda stranaka u

parnici zatim proizilazi i epilog obrazloženja presude.524

Iznošenje činjenica i dokaza koje su predložile stranke: u obrazloženju presude se

odnose na činjenice koje su stranke iznele i dokaze koje su stranke predložile za

potvrđivanje predloženih činjenica.

Odredbom člana 7 stav 1 ZPP propisano je: "Stranke su dužne da dostave sve

činjenice kojima potkrepljuju svoje zahteve i predlože dokaze kojima potvrđuju

takve činjenice", a odredba člana 319 stav 1 ZPP propisuje: "Svaka od stranaka

u parnici je dužna da dokaže činjenice na kojima se zasnivaju njeni lični zahtevi

i potraživanja." Iz ove dve odredbe proizilazi da u našem sistemu parničnog

postupka dominira sistem zasnovan na načelu razmatranja jer stranke zadržavaju

isključivo pravo da iznesu činjenice koje će sud uzeti za osnovu svoje odluke. 525

Ovaj korak obrazloženja presude je izuzetno važan, jer će, na osnovu činjenica i

dokaza koje su iznele stranke, sud dati i ocenu osnovanosti tužbenog zahteva.

Takođe je važno verodostojno izneti činjenice i dokaze koje su predložile stranke,

524 Bashkim Hyseni, Albert Zogaj & Fejzullah Hasani, Sudijski priručnik o pisanju i pravnom

obrazloženju, Priština 2017, str 126.

525 Kao što se može videti iz citirane odredbe u vezi sa iznošenjem činjenica u predmetu, možemo

da zaključimo da važi načelo razmatranja, što znači da odgovornost za iznošenje činjenica snose

stranke, a kao izuzetak, sudu je data mogućnost da utvrdi činjenice ako stranke pokušaju da

raspolažu zahtevom kojim ne mogu raspolagati. Inače, situacija se odnosi na pribavljanje dokaza

za utvrđivanje činjenica, jer će izvođenje dokaza takođe morati da bude analogno načinu na koji su

činjenice iznete, ali je zakonodavac napravio izuzetak od odredbe člana 356 kada je propisao

uzimanje dokaza veštačenjem i po službenoj dužnosti, bez ograničavanja uzimanja ovih dokaza

samo za utvrđivanje činjenica koje se odnose na nedostupne zahteve.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

279

jer ako sud ne opiše sve činjenice koje su iznele stranke, vrlo je verovatno da

presuda uključuje i kontradikcije, što direktno utiče na zakonitost presude.

Tačno iznošenje činjenica od strane suda u ovom delu obrazloženja presude, baš

kao što su ga stranke dostavile, daje mogućnost da se lako oceni zakonitost i

pouzdanost presude. To, zbog činjenice da će na osnovu činjenica i dokaza koje

su stranke iznele uslediti i drugi koraci utvrđivanja odlučujućih činjenica, a

zatim i kvalifikaciji odlučujućih činjenica u odnosu na materijalno-pravne norme

koje daju zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva.

Navođenje koje su od tih činjenica utvrđene i razloge zbog kojih su te činjenice

utvrđene:

Postoji razlika između činjenica koje su stranke iznele, odnosno predložile i

utvrđenih činjenica, jer je diskreciono pravo suda da odluči koje od predloženih

činjenica imaju težinu "odlučujućih činjenica" koje se moraju utvrditi/proveriti.

Tokom razmatranja, sud, u zavisnosti od svoje procene, pravi neku vrstu

"klasifikacije" činjenica, između onih koje su važne za dokazivanje i onih koje

nisu odlučujuće. 526

U ovom koraku obrazloženja presude sud precizira koje su činjenice utvrđene i

stoga daje obrazloženje zašto su te činjenice utvrđene. Naravno, da bi se ocenilo

koje činjenice se moraju utvrditi, sud se oslanja na više okolnosti koje se odnose

na prirodu spornog predmeta, pravnu osnovu na koju se stranka poziva, sporne

okolnosti itd.527

526 Bashkim Hyseni, Albert Zogaj & Fejzullah Hasani, Sudijski priručnik o pisanju i pravnom

obrazloženju, Priština 2017, str. 84 i 128.

527 Predmet dokazivanja može biti činjenica ili skup pravnih činjenica koje su od ključnog značaja

za prihvatanje tužbe, prigovora ili protivtužbe i rešavanje predmeta od strane suda. Predmet

dokazivanja nije svaka činjenica koju su stranke navele, već samo one pravne činjenice koje su

relevantne za rešavanje predmeta od strane suda.

Prema odredbi člana 319.2 ZPP, sve činjenice relevantne za donošenje odluke treba dokazati.

Dužnost je sudije ili sudskog veća, da iz velikog broja činjenica koje su stranke navele, podele one

koje su važne za odlučivanje o spornoj pravnoj stvari. Iz relevantnih činjenica, za koje zakon

povezuje pravnu posledicu, cilj dokazivanja je samo ono što je sporno između stranaka.

Sud odlučuje koje će činjenice dokazati i koji će se dokazi će se uzeti za njihovo utvrđivanje. Ovo

daje sudu priliku da odredi krug pravnih činjenica koje smatra važnim za donošenje odluke i da se

usredsredi na njihovo ispitivanje, prema slobodnom uverenju. Prema tome, sud verovatno neće uzeti

u obzir činjenice koje nemaju nikakvog značaja za predmet i u tom slučaju odbaciti predloge

stranaka kojima traže utvrđivanje tih činjenica. Postoje slučajevi kada predmet dokazivanja nisu

direktno činjenice, već su zahtevi stranaka za postojanjem ili nepostojanjem pravnih činjenica koje

zavise od primene materijalnopravnih normi u parničnom postupku. To se naziva negativna

činjenica. Provera autentičnosti odbijanja negativnog zahteva može se izvesti samo posredno,

utvrđivanjem postojanja činjenice koja isključuje postojanje sporne činjenice u tom trenutku.

Dakle, imajući u vidu sve ove okolnosti, sud je tokom suđenja cenio koje činjenice treba dokazati

i te činejnice iznosi u obrazloženju odluke. Naravno, sud mora imati poseban razlog zbog čega su

neke od činjenica koje su iznele stranke odbio da dokaže.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

280

Opis načina na koji su ove činjenice utvrđene, ako su činjenice utvrđene

dokazima, potrebno je precizirati koje dokaze je sud koristio i kako ih je cenio

Iako u nekim slučajevima čine suštinu tužbe, protivtužbe ili prigovora, neke

činjenice nije potrebno dokazivati, i to: javno poznate činjenice i one koje je sud

utvrdio na ranijem suđenju, prihvaćene činjenice i činjenice pretpostavljene

zakonom.

Prema članu 321 stav 2 ZPP, ne moraju se dokazivati činjenice koje je stranka

priznala pred sudom tokom sudskog postupka. Razlog za prihvatanje činjenica je

obično relevantan i sud nije dužan da dokazuje tačnost te činjenice, osim u

slučajevima kada se utvrdi da je prihvatanje činjenica izvršeno sa ciljem

neovlašćenog raspolaganja - primena člana 3 stav 3 ZPP. U tom slučaju, sud je

utvrdio njihovu autentičnost sredstvima dokazivanja koja ima na raspolaganju.528

Predmet dokazivanja ne može biti činjenica čije postojanje pretpostavlja zakon.

Pravna prezumpcija činjenica predstavlja pravilo prema kojem je sud dužan da

kao postojeću (pretpostavljenu činjenicu) uzme činjenicu ako se utvrdi da postoji

druga činjenica definisana zakonom. Postoje relevantni zakoni koji sadrže

odredbe o pretpostavljenim činjenicama. Na primer, Zakon o porodici (član 99)

pretpostavlja da je otac deteta lice koje je u braku sa majkom deteta 300 dana

pre rođenja deteta.

U činjenicama pretpostavljenim zakonom, teret dokazivanja pada na stranu koja

osporava postojanje takvih činjenica.

Pribavljanje dokaza je proceduralna radnja suda kojim se on upoznaje sa

osnovama dokazivanja sredstvima za dokazivanje. Sud određuje krug činjenica

koje treba dokazati, vrstu dokaza koje će dozvoliti da budu utvrđeni, način, vreme

i mesto pribavljanja dokaza.

Utvrđivanje osporenih činjenica od strane suda sredstvima dokazivanja. Dokazno

sredstvo (dokaz) se naziva svaki izvor iz kojeg organima čula saznajemo za

istinitost izreke, da li postoji ili ne činjenica za koju se vezuje određena pravna

posledica.

Dokazna sredstva su predviđena posebnim odredbama ZPP, prema vrsti. Ta

sredstva su: uviđaj na licu mesta, spisi, svedoci, veštaci i saslušanje stranaka. Kao

što se može videti, vrsta dokaza zavisi od vrste izvora/sredstava predviđenih

zakonom

U zavisnosti od načina na koji su činjenice utvrđene, biće i obrazloženje presude.

Konkretno, sporne činjenice, koje se, obično, dokazuju dokaznim sredstvima, sud

mora da ima eksplicitno obrazloženje i mora da konkretno obrazloži svaku

528 Bashkim Hyseni, Albert Zogaj & Fejzullah Hasani, Sudijski priručnik za pisanje i pravno

obrazloženje, Priština 2017, str. 129.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

281

spornu činjenicu i izvedene dokaze kojima se utvrđuje svaka činjenica. Sud, u

ovom koraku obrazloženja mora da ima i ocenu/obrazloženje za dokaznu

vrednost / dokaznu snagu svakog izvedenog dokaza a shodno i njegovu

pouzdanost.

Naš sistem parničnog postupka spada u sisteme koji cene dokaze na osnovu

slobodnog uverenja. U sistemu slobodne ocene dokaza, ne predviđaju se

proceduralna pravila za izbor, upotrebu i dokaznu snagu sredstava za dokazivanje.

Sud, prema ovom sistemu, nije vezan, niti ograničen posebnim formalnim

pravilima za dokazivanje. Navedenu tvrdnju sud uzima kao dokaz tek nakon što

je uverena u njenu tačnost (na osnovu korišćenih i ocenjenih dokaza).

Sud je slobodan da proceni rezultat sudske istrage i da odluči o

osnovanosti/meritumu stvari/predmeta.

Sudija treba da se čuva od takozvanog ličnog tumačenja u smislu subjektivne i

pristrasne ocene dokaza i prihvatanja zaključaka koji su izvedeni pod uticajem

informacija koje je on privatno primio ili koje su dale stranke, a koje nisu bile

predmet sudske rasprava. Neophodno je formirati jaku pravnu disciplinu u

ocenjivanju dokaza, gde bi osnovno pitanje trebalo da bude formiranje i

konsolidovanje dokaza u sudskom procesu dve suprotne strane. Opisi dokaza

moraju da budu obrazloženi i strukturirani tako da pokažu da ih sud smatra

uverljivim, zajedno sa razlozima za takav jedan zaključak. Na primer, kada sud

utvrdi da je zahtev jedne stranke neprihvatljiv, mora da opravda odluku navodeći

konkretne dokaze, navodeći protivrečnosti između svedoka i druge materijalne

dokaze koji su sud doveli do određenog zaključka. Na ovaj način, sud je izvršio i

ocenu primljenih dokaza. Sud će, takođe, posebno ceniti pouzdanost

kontradiktornih dokaza, razloge zbog kojih nije usvojio pojedinačne zahteve

stranaka i razloge kojima se sud vodio u određivanju tačaka određenog zakona,

u utvrđivanju postojanja zakonske obaveze.

Sud neće uspostaviti poverenje jednostavno opisujući svoje obrazloženje za

prihvatanje dokaza ili argumenata bez objašnjenja zašto kontradiktorni dokazi ili

argumenti nisu uverljivi. Obrazloženje odluke mora jasno da odražava

nepristrasnost suda kada donosi zaključke. Jedan od racionalnih zakonskih

procesa uključuje poštovanje principa jednakosti koji se primenjuje na obe

stranke u sporu. Shodno tome, ovaj standard je usko povezan sa nepristrasnošću

i objektivnošću suda, i treba da se vidi ne samo u sudskim postupcima, već i u

obrazloženju konačne odluke suda. 529

Odredbe materijalnog prava koje se primenjuju prilikom donošenja presude: U

529 Ibid, str. 131.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

282

delu analize zaključka suda u vezi sa osnovom tužbenog zahteva, pored gore

opisanih drugih koraka obrazloženja, deo opisa materijalnih odredbi u ovom

predmetu je izuzetno važan jer se primenom materijalne norme utvrđuje da li

činjenične okolnosti spornog slučaja konzumiraju elemente pravne norme za

traženu sudsku zaštitu.

Sudska praksa je u ovom stavu prilično rigorozna i realno smatra da je pozivanje

suda na materijalno pravo osnovni deo obrazloženja presude, inače će se

kvalifikovati povredom zbog koje se predmet vraća na ponovno razmatranje.

Neophodno je pozvati se na materijalno pravo jer se na taj način pokazuje izvor

prava, a time i kakvo je stanje činjenica u konkretnom slučaju ispunilo zakonske

uslove da sud odluči o traženoj sudskoj zaštiti.

Argumenti i obrazloženi deo moraju da budu osnovani i logički povezani uz

poštovanje pravila i zakona.

Oni treba da formiraju koherentan sadržaj unutar odluke, koji isključuje bilo

kakve kontradiktornosti, otvorene ili skrivene. Ovi argumenti moraju da budu

dovoljni da podrže dispozitiv/izreku presude.

Pisana presuda treba da navodi i da tumači pravne norme koje se primenjuju u

rešavanju kontradiktornosti nastale u konkretnom slučaju. Kada to učini, sud

mora uzeti u obzir određene karakteristike koje se odnose na vrstu zahteva koji

se sudi, a zatim i prirodu pravnog odnosa koji se odnosi na spor. S tim u vezi,

presuda mora biti konkretna u pogledu pravne analize pravne norme kao dela

objektivnog prava na kojem se zasniva navod o subjektivnim pravima

podnosioca zahteva. Obrazloženje presude u vezi sa primenom određene norme

bi trebalo da posluži kao snažan i ubedljiv argument da je sudska odluka pravična,

jer će biti jasno da se ona zasniva na zakonu.

Odluka suda, u svakom slučaju, mora da bude logična, željene forme i jasnog

sadržaja. Argumenti i delovi obrazloženja moraju da budu osnovani i da imaju

logičku vezu i da istovremeno poštuju pravila i zakone. Oni moraju da stvore

koherentan sadržaj unutar odluke, koji isključuje bilo kakve nedoslednosti ili

kontradiktornosti, direktne ili implicitne. Ovi argumenti moraju da budu dovoljni

da bi podržali dispozitiv/izreku pisane presude.530

Izjava o navodima stranaka o pravnoj osnovi spora, kao i njihovi predlozi i

prigovori za koje sud nije opravdao odluke donesene prethodno u postupku: treba

napomenuti da u toku postupka sud, kao glavni subjekt u postupku, vrši svoju

diskreciju za vođenje sudskog postupka preduzimanjem niza proceduralnih

radnji za koje ne daje pojašnjenja tokom razmatranja, ali je obaveza suda da u

530 Ibid , str. 132.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

283

obrazloženju presude obrazloži neke od svojih procesnih/proceduralnih radnji.

Svakako, sud neće obrazlagati bilo kakvu proceduralnu radnju jer odvijanje

samog sudskog procesa i način odlučivanja meritornom odlukom konzumiraju

potrebu da se obrazloži svaka procesna radnja, ali naravno, sud treba da obrazloži

te procesne radnje u duhu njegovog meritornog zaključka o stvari.

U presudi moraju da budu opisane procesne radnje preduzete tokom suđenja,

proceduralni stavovi i odluke u vezi sa preliminarnim i proceduralnim pitanjima,

usvojeni i odbačeni zahtevi stranaka, uključujući i objašnjenja o tome koje

okolnosti su uticale na usvajanje ili odbijanje tih zahteva. Sud mora da razjasni

okolnosti slučaja tako kako ih je primao (hronološki) i na osnovu okolnosti, sud

mora da pojasni zaključak koji je doneo. Pored toga, sud mora da pokaže tačnost

činjenica u odnosu na dokaze koje je primio tokom suđenja. Sud sve vreme treba

da izbegava nepotpuno i neosnovano obrazloženje.

Na primer, treba izbegavati sledeće izjave: "iz onoga što je gore rečeno,

ispostavlja se da ..., onda na osnovu izjava svedoka ... bez objašnjenja, analize i

dokazivanja tačnosti izjava ..." i tako dalje.

Sudski proces izrade presude. U celini i kao koncept, Zakon o parničnom

postupku propisuje da je završni korak u rešavanju imovinsko-pravnog spora

donošenje pisane presude kojom se usvaja ili odbija tužbeni zahtev tužioca, i

odlučuje o zahtevu trećeg lica,531 zahtevu zajedno sa tužiocem ili zajedno sa

tuženim 532 i odlučuje o protiv tužbi.533

Ako ga opišemo na praktičan način, meritorna presuda o stvari proizilazi iz

slobodnog uverenja u dokazima o tužbenom zahtevu tužioca, da ispunjava

zakonske uslove, mora da bude osnovan i da podržava sve navode iznete u

531 Na primer, videti član 275.1 ZPP, koji određuje promenu tuženog kod pravnog prethodnika u

tužbi; Član 275.2 ZPP, kojim se utvrđuje saglasnost tužioca da promeni strane u određenim

okolnostima; Član 275.3 ZPP, koji propisuje da tuženi treba da nastavi postupak u slučajevima kada

"pravni prethodnik" ne da saglasnost da uđe u spor. Videti i član 258 ZPP (dopušta neke izmene u

tužbi) i 260.3 ZPP, koji propisuje da treće lice koje treba da zameni tuženog mora da prihvati

postupak u stanju u kojem se nalazi kada u njega ulazi. 532 Član 408.1 ZPP propisuje da sudija može da spoji povezana suđenja koja se vode u istom sudu

i da donese zajedničku presudu ako bi ta radnja smanjila troškove i ubrzala raspravu predmeta) ;

član 147.2 (propisuje da sudija može da reši zahtev delimičnom presudom. 533 Član 408.1 ZPP predviđa da sudija može da spoji povezana suđenja koja se vode u istom sudu i

da donese zajedničku presudu o njima ako bi se time smanjili troškovi i ubrzala rasprava predmeta;

Član 256.1 ZPP, propisuje pravo tuženog da podnese protivtužbu dok se na završi pripremno ročišt

(ili pre početka glavne rasprave ako nije održano pripremno ročište) ako je tuženi podneo (ili

namerava da podnese) protivtužbu protiv tužioca; Član 256.2 ZPP predviđa da okrivljeni nakon

pripremnog ročišta ne može da podnese protivtužbu protiv tužioca bez njegove saglasnosti); Član

256.3 ZPP predviđa da sudija treba da utvrdi da li je za procesuiranje zahteva iz protiv tužbe

nadležan drugi sud.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

284

odgovoru na tužbu, dodajući kao deo toga i objašnjenje kako je sudija rešio slučaj.

Presudom se zaključuje sudski spor odlukom o tome kako su se primenjivala

zakonska prava stranaka na okolnosti koje su potkrepljene dokazima, na glavnom

ročištu o stvari, kao i daje odgovor na zahtev tužioca kojim on/ona traži sudsku

zaštitu. Međutim, postoje neke situacije u kojima sudija može da ne uključiti

obrazloženje presude, uključujući i slučajeve u kojima stranke prihvataju izreku

presude koju je sudija proglasio usmeno nakon završetka glavne rasprave (čeka

se pisana presuda) i odustajanje od prava na žalbu i kada se odrekne prava na

obrazloženu izreku u pisanoj presudi.534

Naravno, presuda nije konačna ukoliko nisu iscrpljena sva sredstva za napadanje 535 ili nisu istekli rokovi za njihovo podnošenje. Shodno tome, presuda ima dve

svrhe, u tom smislu. Prvo, presuda koja se izrađuje korišćenjem kontrolne liste

obezbeđuje da se odlučivanje sudije o stvari i relevantne odluke u potpunosti

zasnivaju na dokazima i na zakonu. Drugo, pažljivo izrađena presuda će odrediti

scenarij za fazu razmatranja predmeta u žalbenom postupku, tako da će

identifikacija i suočavanje sa svim pitanjima u kontekstu primene zakonske

odredbe i činjenica povećati verovatnoću da se isto potvrdi bez razmatranja

žalbe.

Što je najvažnije, presuda treba da inspiriše stranke i civilno društvo da veruju u

ishod suđenja, konkretan slučaj i pravosudni sistem uopšte. Shodno tome, sadržaj

presude i način na koji je utvrđeno činjenično stanje su veoma važni. Odluke

sudije treba da budu u skladu sa principima koji se u međunarodnoj zajednici o

vladavini prava smatraju najboljom praksom i da su u središtu kodeksa sudske

etike, posebno Zakona o parničnom postupku:

- Razumevanje važećeg zakona i relevantnih pravnih principa. Odluka sudije

u jednom predmetu treba da odražava razumevanje zakona koji će se

primenjivati u konkretnom slučaju, kao i obaveze sudije u okviru opštih

načela vladavine prava.

- Odluka zasnovana na dokazima. Odluka sudije treba da odražava da je

njegovo / njeno rešenje u predmetu utemeljeno isključivo na materijalnim

činjenicama i da su te činjenice utvrđene samo na osnovu dokaza prikupljenih

tokom glavne rasprave o predmetu ili drugih pravnih postupaka vezanih za

stvar.

534 Član 161 (propisuje da ako su se stranke odrekle prava na žalbu nakon objave presude, a sud nije

izričito tražio da presuda koja se dostavlja sadrži obrazloženje, sud neće izričito opravdati donetu

presudu , već će samo naznačiti da su stranke odustale od žalbe i da stoga presuda nije bila

opravdana.). 535 Članovi 166-169 ZPP u suštini, utvrditi da presuda nije konačna sve dok se ne iskoriste sva

sredstva za napadanje.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

285

- Korišćenje jednostavnog analitičkog procesa. Zaključci sudije prilikom

odlučivanja o predmetu trebalo bi da odražavaju odluku koja je proizašla iz

pravičnog suđenja i kako se ona zasnivala na analizi važećeg zakona i

relevantnih činjenica koje je sudija prihvatio kao dokaz.

- Sudska nezavisnost. Odluka sudije treba da odražava da je sudija postupao

nezavisno i bez ikakvih spoljašnjih uticaja, podstrekivanja, pretnji, mešanja

ili javne kritike.

Sudske odluke o zakonskoj usklađenosti zahteva. Zakon o parničnom

postupku sadrži odredbe za pravično i pažljivo rešavanje građanskih -pravnih

sporova. Zakonom su predviđeni različiti mehanizmi za kontinuirano ispitivanje

proceduralne i zakonske usklađenosti građansko pravnih tužbi (građanskih

parnica), kao i mehanizmi za rešavanje predmeta sa ili bez glavne rasprave

predmeta, u zavisnosti od okolnosti slučaja. Sudija mora da pripremi odluku -

koja može biti pisana odluka (nalog) ili presuda536 koja u svakom slučaju treba da

obrazloži odlučivanje po tužbi ili po zahtevima u tužbi. Uz meritornu presudu

donesenu nakon glavne rasprave, zakonom je predviđeno da sudije mogu da

donose rešenja ili presude bez održavanja glavne rasprave, uvek u određenim

situacijama koje mogu rezultirati rešavanjem ili odbacivanjem tužbe, bez

predrasuda o tome da li će tužilac ponovo podneti istu tužbu u kasnijoj fazi i

može da donosi odluke ili izdaje naloge koji pomažu efikasnijem procesuiranju

predmeta.

Razmatranje rokova. Sudije često navode da je izazov pravovremeno donošenje

pisane presude. Zakon o parničnom postupku kao načelo propisuje da su sudije

dužne vode postupak kojim će rešiti građanski spor, bez nepotrebnog

odlaganja.537 U ovom trenutku, uprkos velikom broju predmeta i razgovorima o

sudskoj usklađenosti koja često rezultira da su uspešne sudije dužne da dostave

pisanu presudu u roku od 15 radnih dana od dana završetka glavne rasprave.

Sudije ne mogu da produže ovaj rok, osim u izuzetnim slučajevima i samo pod

nadzorom predsednika suda i po obaveštenju stranaka.

- Zakonski rok. Prema zakonu, sudije su dužne da donesu presudu u pisanom

obliku najkasnije u roku od 15 dana od dana završetka glavne rasprave.538

536 član 143.1 ZPP propisuje da, presudom, sudija odlučuje o zahtevu koji ima veze sa glavnim

pitanjem i dodatnim zahtevima; Član 143.2 ZPP predviđa da, ako je tužbom obuhvačeno više

tužbenih zahteva, sudija obično odlučuje o svima samo jednom presudom. 537 Član 10.1 ZPP propisuje obavezu sudije da vodi postupak bez odlaganja, sa što manje troškova,

kao i da spreči bilo kakvu zloupotrebu procesnih prava stranaka. 538 Član 153.1 ZPP propisuje da sud donose presudu u roku od 15 dana od dana završetka glavne

rasprave.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

286

- Obaveštavanje stranaka o danu donošenja presude. Po završetku glavne

rasprave, sudija će obavestiti prisutne strane o danu donošenja presude ili će

pismeno obavestiti stranku koja nije učestvovala na glavnoj raspravi.539

- Obavezno obaveštenje o isteku roka. Ako sudija prekorači rok, dužan je da

pismeno obavesti predsednika suda o razlozima za njegovo prevazilaženje.540

- Obaveštenje stranke o odlaganju roka. Kada sudija ne dostigne rok od 15

dana, on/ona će obavestiti strane o produženju roka primenom istih pravila za

slanje spisa.541

- Računanje roka za žalbu protiv presude. Ako se strankama presuda da na

dan kada je doneta, rok za žalbu na presudu počinje teći narednog dana od

dana uručenja presude.542 U suprotnom, rok za žalbu će se računati od dana

kada je presuda uručena strankama.543

Međutim, sudije mogu da olakšaju (i izbegnu kritike) ako slede globalnu

strategiju uspostavljanja scenarija za presudu. S obzirom da je opterećenost

predmetima uznemirujući fenomen, najbolje prakse za sudije bi bile aktivno

upravljanje obradom svojih predmeta, prikupljanjem i organizovanjem

informacija tokom rada, a tu bu ušli:

- Kontinuirano praćenje poštovanja proceduralnih pravila od strane

stranaka. Sudski tim (koji se sastoji od sudije, stručnog saradnika i

predstavnika kancelarije za upravljanje predmetima) pod nadzorom sudije

moraju stalno da prate da li stranke poštuju pravila postupka, omogućujući

sudiji da preduzme svaku preventivnu ili korektivnu radnju u skladu sa

okolnostima slučaja, uključujući i odbacivanje tužbe ili njeno odlučivanje bez

daljeg postupka. Ovaj proces bi trebalo olakšati upotrebom kontrolnih lista,

modela i standardizovanih obrazaca.

- Administrativni zadaci. Stručni saradnik i/ili predstavnik KUP, u skladu sa

uputstvima sudije, obavlja administrativne poslove koji se odnose na tužbe,

tako da se sudija može koncentrisati na vršenje sudijske funkcije. Ovaj proces

treba da bude olakšan korišćenjem kontrolnih lista, modela i standardizovanih

539 Član 154.1 ZPP propisuje da će, po okončanju glavne rasprave , sudija obavestiti prisutne strane

o danu izricanja presude ili pismeno obavestiti stranku koja nije učestvovala u glavnoj raspravi). 540 Član 153.2 ZPP propisuje da, ako sudija prekorači rok, dužan je da pismeno obavesti

predsednika suda o razlozima za njegovo prevazilaženje). 541Član 157 ZPP propisuje da će, kada sudija ne dostigne rok od 15 dana, obavestiti stranke o

produženju roka primenom istih pravila za slanje spisa . 542 Član 154.2 ZPP propisuje da, ako stranke dobiju presudu na dan izricanja presude, rok za žalbu

na presudu počinje teći narednog dana od dana uručenja presude. 543 Član 158 ZPP propisuje da kada je podnošenje dokumenta urađeno u skladu sa članovima 155,

156 ili 157, rok za žalbu počinje da teče od dana kada je strankama uručena presuda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

287

obrazaca - i treba da uključuje rokove za praćenje, poštovanje rokova,

raspored suđenja i slične administrativne aktivnosti koje čuvaju slučajeve u

vremenskim standardima utvrđenih zakonom.

- Stalno praćenje zakonske usklađenosti zahteva. Sudija, uz pomoć stručnog

saradnika, kad god je to moguće i prikladno, stalno prati zakonsku

usklađenost zahteva i preduzima odgovarajuće sudske radnje u vezi sa

okolnostima slučaja, uključujući i radnje koje rezultiraju odbacivanjem tužbe

ili odlučivanjem o predmetu bez daljeg procesuiranja. Ovaj proces bi trebalo

olakšati upotrebom kontrolnih lista, modela i standardizovanih obrazaca.

- Pripremne aktivnosti. Sudija, uz pomoć stručnog saradnika, će, kad god je to

moguće i prikladno, stupiti u kontakt sa strankama (pripremna sednica) kako

bi se osiguralo da se na glavnoj raspravi o predmetu izvedu samo relevantni

dokazi i da se podnesu pre roka ili u roku koji je određen zakonom ili koji je

dao sudija, i da su izuzeci od pravnih pravila ili sudskih naloga u vezi sa

glavnom raspravom dozvoljeni samo u slučajevima neizbežnih i opravdanih

slučajeva. Sudije treba da ohrabruju strane da sporazumno reše svoj spor,

naročito u slučajevima kada se činjenično stanje ne osporava, ili kada se čini

da će stranke postići sporazum. Ovaj proces bi trebalo olakšati upotrebom

kontrolnih lista, modela i standardiziranih obrazaca.

- Sudske aktivnosti vezane za dokaze. Sudija, uz pomoć stručnog saradnika,

treba da, kad god je to moguće i prikladno, koristi radni list ili drugi

mehanizam za prosleđivanje prihvatljivih dokaza (obično se sastoji od izjava

svedoka, fizičkih dokaza, originalne dokumentacije, mišljenja veštaka i

poseta licu mesta) tokom sučeljavanja primljenih dokaza sa pravnim

elementima tužbe, i pokazujući osnovu za isključivanje bilo kojeg dokaza.

Stoga bi aktivno upravljanje predmetom od strane sudije u timskom okruženju

trebalo da sudiju stavi u poziciju koja bi omogućila pravovremenu izradu pisane

sudske presude zasnovane na dokazima i zakonu o sa sadržajem i formatom

određenim zakonom.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

288

Vrste presuda shodno ZPP

Delimična presuda

Delimična presuda zapravo je presuda kojom sud odlučuje samo o jednom delu

tužbenog zahteva ili o jednom od nekolicine zahteva koji su predmet suđenja. Sud

donosi ovu presudu kada je predmet suđenja, na osnovu navoda ili usled

dovoljnog razmatranja, jedan ili više, zreo za definitivnu i meritornu odluku, u

kom slučaju sud može, sa stanovišta pripremljenih zahteva, odnosno dela

pripremljenog zahteva, da privede razmatranje kraju i da donese delimičnu

presudu.

Primeri iz prakse: Ukoliko je tužilac podneo par zahteva protiv tuženog,

npr. uručivanje predmeta, naknada štete i naknada za neosnovano

bogaćenje, pod pretpostavkom da je deo tužbenog zahteva u vezi sa

uručivanjem predmeta ali ne i za naknadu štete i neosnovano bogaćenje

pripremljen za odlučivanje, sud može doneti delimičnu presudu kojom

odlučuje o uručivanju datog predmeta tužiocu a da nakon toga odluči i o

druga dva zahteva. Ovo se može desiti iz razloga što u ovom slučaju

zahtev za naknadu štete i neosnovano bogaćenje može da potraje usled

složenog postupka dokazivanja štete i naknade za neosnovano bogaćenje,

pošto će sud zasigurno po dobijanju predloga stranaka, izvršiti traženo

veštačenje i izvesti druge materijalne dokaze kako bi dokazao predmetne

činjenice i vrednost naknade.

Sud može doneti delimičnu presudu i kada je predmet suđenja protivtužba, ali gde

je za odluku pripremljen samo tužbeni zahtev ili protivtužba.

Ne dozvoljava se delimična presuda ukoliko tužba ili protivtužba navodi više

zahteva o kojima se ne može odlučiti odvojeno o osnovanosti datih zahteva, usled

prirode parničnog odnosa.

Sud donosi ovu presudu po službenoj dužnosti ukoliko isto smatra opravdanim.

Sud treba da uzme u obzir veličinu zahteva koji je pripremljen za odlučivanje544

ali i druge procesne ciljeve čija realizacija omogućuje donošenje delimične

presude, pri donošenju delimične presude na tužbeni zahtev.545

544Odredba člana 147.3 ZPP

545 Ostali ciljevi koje sud treba imati u vidu prilikom donošenja delimične presude, sem veličine

tužbenog zahteva, jeste i procesna ekonomija, kao i efikasnost postupka i odlučivanja u razumnom

vremenskom roku.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

289

Delimična presuda zapravo je nezavisna od konačne presude za preostali deo

tužbenog zahteva kako sa stanovišta sredstava pobijanja tako i kada govorimo o

izvršenju presude.

Presuda zasnovana na priznanju

Presuda zasnovana na priznanju predstavlja meritornu odluku koju sud donosi na

osnovu izjave koju daje tužena stranka. Priznanjem tužbenog zahteva, kao

jednostrane procesne radnje tužene stranke, dalji parnični postupak postaje

izlišan.

ZPP propisuje da u slučaju da tuženi do završetka glavne rasprave prizna tužbeni

zahtev delimično ili u potpunosti, sud, bez daljeg razmatranja, donosi presudu

kojom usvaja jedan deo ili celokupan tužbeni zahtev (presuda zasnovana na

priznanju).

Zakonska odredba da tuženi može priznati tužbeni zahtev do završetka glavne

rasprave podrazumeva da tuženi može potvrditi tužbeni zahtev i van sudskog

ročišta ali i na ročištu (na primer, može potvrditi tužbeni zahtev odgovorom na

tužbu ili podneskom tokom pripremnog ročišta i glavne rasprave kao i direktnim

priznanjem na pripremnom ročištu ili glavnoj raspravi).

Obično, po završetku procesnih radnji kojima se potvrđuje tužbeni zahtev, sud

odmah, ne čekajući predlog tužene stranke donosi svoju presudu na osnovu

priznanja, kojom prihvata tužbeni zahtev kao osnovan. Bez obzira na činjenicu da

sud u normalnim okolnostima treba odmah, po priznanju tužbenog zahteva da

donese presudu na osnovu istog, ukoliko je tužbeni zahtev povezan sa zahtevima

kojima stranke ne mogu raspolagati slobodno (stav 3 člana 3 ZPP), bez obzira

što su ispunjeni uslovi da sud donese presudu po osnovu priznanja, sud neće

doneti istu.

Sud neće doneti presudu po osnovu priznanja svaki put kada konstatuje da je

tužbeni zahtev takav da njime stranke ne raspolažu slobodno, niti će doneti

presudu na osnovu priznanja ni u brakorazvodnim parnicama.546

Odlaganje donošenja presude na osnovu priznanja - donošenje presude na

osnovu priznanja može se odložiti za kasnije ukoliko postoji potreba da se

upute odgovarajuća obaveštenja o tome da li je tužbeni zahtev takav da

stranke mogu slobodno raspolagati njime.

546 Član 85, stav 2 Zakona o porodici Kosova.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

290

Primeri iz prakse: Predmet X je tužio predmet Y za utvrđivanje prava

vlasništva u vezi sa imovinom NN i tokom pripremnog ročišta, tuženi

pred sudom daje izjavu o priznavanju tužbenog zahteva. Ukoliko sud

nema dovoljne dokaze na osnovu kojih može konstatovati okolnost da li

je predmet tužbenog zahteva zapravo dospeo zahtev tuženog, on može

odložiti donošenje presude na osnovu priznanja i preduzeti odgovarajuće

mere kojima će konstatovati da li je tužbeni zahtev na raspolaganju

tuženog ili ne. Na ovaj način se po službenoj dužnosti može obratiti

nadležnom organu, u značenju odredbe člana 7.2 ZPP, sa zahtevom da

dotični organ podnese sudu u propisanom (sudskom) roku uverenje o

imovini i ostale informacije o istorijatu imovine itd. Po dobijanju ovih

informacija, sud odlučuje da li da prihvati ili odbaci izjavu o priznanju

tužbenog zahteva.

Opoziv izjave o priznanju tužbenog zahteva - Tuženi koji je dao izjavu o

priznanju tužbenog zahteva može opozvati izjavu o priznanju tužbenog

zahteva. ZPP je odredbom u članu 148.4 predvideo mogućnost da tuženi

opozove izjavu kojom je priznao tužbeni zahtev, ali samo do trenutka

donošenja presude na osnovu priznanja, na sudu.

Da bi se izvršile procesne radnje kojima se opoziva izjava o priznanju

tužbenog zahteva nije potrebna saglasnost tužene stranke. Tuženi ne mora da

podnese sudu nikakvo obrazloženje o opozivanju izjave kojom je priznat

tužbeni zahtev, već je dovoljna samo izjava da opoziva izjavu o priznanju

tužbenog zahteva pod uslovom da presuda nije doneta.

Čim se opozove izjava o priznanju tužbenog zahteva, sud treba da nastavi

postupak, a isto sud čini i ako konstatuje da tužbeni zahtev nije raspoloživ

strankama.

I nakon opoziva izjave o priznanju tužbenog zahteva, postoji mogućnost da

tuženi ponovo potvrdi tužbeni zahtev i naravno ova izjava ima potpuno

dejstvo pošto će sud na osnovu nje doneti presudu ukoliko konstatuje da je

tužbeni zahtev raspoloživ strankama.

Ukoliko se donese presuda na osnovu priznanja, ista treba da sadrži naslov

“presuda na osnovu priznanja”.

Obrazloženje presude na osnovu priznanja– obrazloženje presude na osnovu

priznanja razlikuje se od obrazloženja uobičajene presude pošto će se u ovom

obrazloženju sud ograničiti na razloge za potvrđivanje činjeničnog stanja,

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

291

analizu dokaza i primenu materijalnog prava. Od suštinske je važnosti opis

tužbenog zahteva, opis izjave o priznanju tužbenog zahteva, konstatacija da

je zahtev raspoloživ strankama i pozivanje na odredbe ZPP, deo presude na

osnovu priznanja.

Razlozi za izjavljivanje žalbe na presudu na osnovu priznanja - ZPP, u

odredbi člana 181.2 propisuje da ”Presuda na osnovu priznanja i presuda na

osnovu odustajanja od tužbenog zahteva se mogu pobiti zbog kršenja odredbi

parničnog postupka, ili ako je izjava o priznanju ili odustajanju od tužbenog

zahteva data u zabludi ili pod uticajem nasilja ili prevare”.

Presuda zasnovana na odricanju od tužbenog zahteva

Odredbe člana 149 ZPP propisuju mogućnost zaključivanja sudskog procesa

raspoloživim radnjama stranaka. Dok je odredbama člana 148 ZPP predviđena

mogućnost zaključivanja sudskog procesa priznanjem tužbenog zahteva,

odredbama člana 149 ZPP sudski proces može se zaključiti odricanjem od

tužbenog zahteva. Ukoliko se tužilac do završetka ročišta za glavnu raspravu

odrekne jednog dela ili celokupnog tužbenog zahteva, sud bez daljeg razmatranja

donosi presudu kojom odbacuje tužbeni zahtev u delu u kome se tužilac odrekao

od tužbe delimično ili u celosti.

I u ovom slučaju se radi o procesnim radnjama tužioca koje podlažu pravilima

ZPP odnosno odredbi člana 149 ZPP.

Za odricanje od tužbenog zahteva, tužilac ne treba saglasnost tužene stranke.

U sudskoj praksi, sudovi treba da pojasne situacije kada se radi o odricanju od

tužbe izjavom tužioca i odricanjem od tužbenog zahteva.

Ove situacije se najlakše mogu pojasniti identifikovanjem razlika između

povlačenja tužbe i odricanja od tužbenog zahteva.

Razlike između povlačenja tužbe i odricanja od tužbenog zahteva slede:

- Tužilac se može odreći od tužbenog zahteva bez saglasnosti tuženog do

završetka ročišta za glavnu raspravu na predmetu, a tužilac može povući

tužbu bez saglasnosti tuženog do trenutka kada tuženi predoči sudu svoj

odgovor na tužbu.

- Ukoliko se tužilac odrekne od tužbenog zahteva, sud donosi presudu na

osnovu odricanja od tužbenog zahteva, dok u slučaju da tužilac povuče tužbu,

sud donosi rešenje kojim će tužbu smatrati povučenom.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

292

- Protiv presude donete po osnovu odricanja od tužbenog zahteva u svakom

predmetu se može izjaviti žalba sudu drugog stepena, dok protiv rešenja

kojim se konstatuje povlačenje tužbe tužioca nije uopšte dozvoljena žalba.

- Sudski proces zaključen presudom o odricanju od tužbenog zahteva smatra

se zaključenim meritornom odlukom i podrazumeva nemogućnost da tužilac

za isto pitanje ponovo podnese tužbu pošto bi se u slučaju da ponovo uloži

tužbu ona smatrala presuđenim pitanjem, dok isti može ponovo uložiti svoju

tužbu u slučaju da je sudski proces završen rešenjem kojim je konstatovano

povlačenje tužbe tužioca.

Odbijanje donošenja presude po osnovu odricanja od tužbenog zahteva

Sud neće doneti presudu po osnovu odricanja od tužbenog zahteva iako su

ispunjeni neophodni uslovi za isto ukoliko konstatuje da se radi o zahtevu

kojim stranke nemaju pravo da raspolažu slobodno.

Sud neće doneti presudu na osnovu odricanja od tužbenog zahteva svaki put

kada konstatuje da stranke ne mogu raspolagati slobodno tužbenim zahtevom

i takođe neće doneti presudu na osnovu odricanja od tužbenog zahteva u

brakorazvodnim parnicama.547

Odlaganje donošenja presude na osnovu odricanja od tužbenog zahteva

- donošenje presude na osnovu odricanja od tužbenog zahteva može se

odložiti za kasnije ukoliko je potrebno dobiti odgovarajuća obaveštenja,

ukoliko je tužbeni zahtev takav da njime stranke mogu raspolagati slobodno

(stav 3, člana 3 ZPP-a).

Primeri iz prakse: Ukoliko je subjekat X tužio subjekta Y oko

utvrđivanja svojinskog prava u vezi sa imovinom N. N. Pretpostavimo da

u konkretnom predmetu tužilac nema aktivan legitimitet u ovom pravnom

– parničnom pitanju usled nepostojanja građanskopravnog odnosa sa

tuženom strankom i pod pretpostavkom da isti izjavljuje da se odriče od

tužbenog zahteva, sud može odložiti za kasnije donošenje presude sve

dok ne obezbedi dovoljne dokaze na osnovu kojih može konstatovati da

li se u datoj okolnosti radi o raspoloživom zahtevu stranaka, u ovom

slučaju tužioca. Na ovaj način, sud po službenoj dužnosti, u značenju

547 Član 85, stav 2 Zakona o porodici Kosova

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

293

člana 7.2 ZPP-a može prikupiti sve potrebne informacije da izvede

zaključak da li je zahtev raspoloživ ili ne.

Opoziv izjave o odricanju od tužbenog zahteva – Tužilac koji je dao izjavu

o odricanju od tužbenog zahteva usmeno na ročištu ili podneskom van ročišta,

može opozvati istu bez saglasnosti tužene stranke, do trenutka donošenja

presude.

Presuda zbog propuštanja

Presuda zbog propuštanja predstavlja novinu koju je doneo aktuelni ZPP. Presuda

zbog propuštanja je u funkciji efikasnosti sudskih postupaka i povećavanja mera

u funkciji načela ekonomije. ZPP odredbom člana 150 na konkretan način uređuje

mogućnost donošenja ove presude.

Važno je istaći za sudsku praksu da se ovakav vid presuda može doneti samo van

sudskog ročišta i nikada ne na sudskom ročištu.

U skladu sa odredbom člana 150.1 ZPP: Ukoliko tuženi, u roku koji je predviđen

zakonom ne podnese sudu odgovor na tužbu , sud izriče presudu kojom se usvaja

tužbeni zahtev.

Presudu zbog propuštanja mogao bi doneti sud ukoliko se ispuni par zbirnih

uslova:

- Ukoliko je tuženom uredno uručena tužba i poziv da pruži odgovor na tužbu,

- Ukoliko osnovanost tužbenog zahteva proizilazi iz činjenica predstavljenih u

tužbi,

- Ukoliko činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa

dokazima koje je predložio sam tužilac ili sa opšte poznatim činjenicama.

Gore navedeni uslovi koje citira sud treba da se procene na zbirni način kako bi

isti mogao da donese odluku zbog propuštanja i to van ročišta i bez predloga

tužilačke strane. Iz svega ovoga proizilazi da sud uglavnom procenjuje da li su

ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog propuštanja. Važno je istaći da sud,

sem uslova da se nadoveže na odgovor na tužbu, treba da izvrši objektivnu

procenu osnovanosti tužbenog zahteva koja zasigurno treba da se pokaže

osnovanom, na osnovu činjenica navedenih u tužbi koje su dokazane dokazima

koji se nalaze u predmetnim spisima.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

294

Kada pažljivo analiziramo zbirne uslove koji treba da se ispune za donošenje

presude zbog propuštanja, može se zaključiti da će sudska praksa biti ograničena

u puno slučajeva da donese ovu presudu, pošto presuda neće moći da se donese u

svim slučajevima iz kojih proizilazi da će činjenice biti dokazane dokazima koji

se ne mogu priložiti uz tužbu prilikom obrade tužbe na sudu. Na primer, ukoliko

se jedna činjenica dokaže saslušanjem svedoka, ova presuda ne može se doneti,

zatim ukoliko se jedna činjenica zapravo dokaže veštačenjem, ova presuda opet

ne bi mogla da se donese itd.

Nedonošenje presude zbog propuštanja - Sud neće doneti presudu zbog

propuštanja bez obzira na to da li su uslovi ispunjeni, ukoliko konstatuje da

se radi o zahtevu kojim stranke nemaju pravo da raspolažu slobodno.

Ova situacija je identična svim slučajevima u kojima će sud odreagovati

uglavnom kada konstatuje da stranke navode da raspolažu zahtevima kojima

ne mogu raspolagati (član 3.3 ZPP).

Odlaganje donošenja presude zbog propuštanja – Sud može odložiti

donošenje presude zbog propuštanja ukoliko treba da dobije odgovarajuća

obaveštenja u vezi sa okolnošću, kako bi zaključio da li stranke mogu

raspolagati istim. Uvek ovo odlaganje treba da se desi u periodu dok sud nije

uputio strankama pozive za pripremno ročište ili za glavnu raspravu ukoliko

pripremno ročište nije zakazano. Iz gorenavedenih razloga, sud može doneti

ovu presudu samo van ročišta.

U svakom slučaju u kome tuženi nije podneo odgovor na tužbu ali se iz

činjenica navedenih u tužbi ne zaključuje osnovanost tužbenog zahteva, sud

zakazuje pripremno ročište i ukoliko na datom ročištu tužilac ne preinači

tužbu, donosi presudu kojom odbacuje tužbeni zahtev. Ova situacija treba da

se pojasni u smislu sudske prakse, pošto će na ročištu za glavnu raspravu sud

izvesti i druge dokaze koji dokazuju činjenice iz tužbe koje sud nije imao na

raspolaganju prilikom procene uslova za donošenje presude zbog

propuštanja. Dakle, na glavnoj raspravi se može zaključiti, na osnovu

izvedenih dokaza, da je tužbeni zahtev osnovan.

Nije dozvoljeno izjavljivanje žalbe protiv rešenja suda kojim se odbacuje

predlog tužioca da se donese presuda zbog propuštanja. Ova zakonska

odredba može stvoriti nedoumice u sudskoj praksi pošto se može protumačiti

da je uslov predlog tužilačke stranke za donošenje presude zbog propuštanja.

Smatramo da predlog tužioca nije preduslov za donošenje presude zbog

propuštanja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

295

Iz prakse: Postoje slučajevi u sudskoj praksi u kojima odredbe ZPP, iz člana

150, o donošenju presude zbog nepoštovanja, nisu pravično primenjene. Sud

ne bi trebalo da bude zadovoljen samo činjenicom da tuženi nije podneo

odgovor na tužbu jer je nepodnošenje tužbe samo jedan od uslova za

donošenje presude zbog nepoštovanja. U svakom slučaju, sud mora, bez

izuzetka, da vodi računa o tome da li osnovanost tužbenog zahteva proizlazi

iz činjenica navedenih u tužbi. Iz toga sledi da činjenice navedene u tužbi

treba potvrđuju osnovanost tužbenog zahteva, i da te činjenice treba da su u

skladu sa dokazima u spisima predmeta te da nisu u suprotnosti sa javno

poznatim činjenicama.

Da bi se ideja i dalje razrađivala, može se naglasiti ili se mora shvatiti da osnova

tužbe mora da proizilazi iz činjenica navedenih u tužbi koje se moraju dokazati

dokazima iz spisa predmeta ili činjenica koje su javno poznate. U tom smislu,

neizbežno je da, ako su za utvrđivanje odlučujućih činjenica predložena dokazna

sredstva kao: poseta suda licu mesta, veštačenje, saslušanje svedoka ili

saslušanje stranaka, onda se presuda ne može izreći zbog nepoštovanja. Dakle,

može se zaključiti da odlučujuće činjenice moraju da budu potvrđene

materijalnim dokazima koji su nađeni u spisima predmeta, koji bi takođe trebalo

da budu u potpunom skladu između sebe.

Presuda zbog izostanka

Pod presudom zbog izostanka podrazumevamo onu presudu kojom se prihvata

kao osnovan tužbeni zahtev sadržan u tužbi uloženoj protiv tuženog, koji se ne

brani od nje, ne osporava tužbeni zahtev u pismenoj formi i koji je odsutan sa

pripremnog ročišta, ili ukoliko ono nije održano, sa prvog ročišta na glavnoj

raspravi, a prisutan tužilac predlaže njeno donošenje ili sud po službenoj dužnosti

donosi ovu presudu. Presuda zbog izostanka predviđena je odredbama člana 151

ZPP. Ukoliko se uporede uslovi za donošenje presude zbog izostanka i presude

zbog propuštanja primetićemo da postoje određene sličnosti ali i neke suštinske

razlike.

Shodno tome, sud donosi presudu zbog izostanka kada tuženom nije data tužba

na odgovor, ali samo uz poziv na pripremno ročište ili na prvo ročište u sklopu

glavne rasprave, ukoliko pripremno ročište nije zakazano uopšte, dok u slučaju

da tuženi ne dođe do kraja ročišta, sud na predlog tužioca ili po službenoj dužnosti

donosi presudu kojom usvaja tužbeni zahtev ukoliko se ispune i sledeći uslovi:

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

296

- ukoliko je tuženi uredno pozvan na ročište:

- ukoliko tuženi nije osporio tužbeni zahtev podneskom,

- ukoliko osnovanost tužbenog zahteva proizilazi iz činjenica navedenih u

tužbi,

- ukoliko činjenice na kojima se zasniva tužbeni zahtev nisu u suprotnosti sa

dokazima koje je predočio sam tužilac ili sa opšte poznatim činjenicama,

- ukoliko ne postoje poznate okolnosti iz kojih proizilazi zaključak da je tuženi

sprečen da dođe na ročište opravdanim razlozima.

Uslovi za donošenje presude zbog izostanka treba da se shvate kao procesne i

materijalne pretpostavke koje treba da se ispune, pored pretpostavki koje treba da

se ispune za svaku presudu.

Važno je istaći da sud treba da pokloni odgovarajuću pažnju ispunjavanju

traženih uslova, posebno sud treba da izvrši objektivnu procenu osnovanosti

tužbenog zahteva koja svakako treba da se pokaže osnovanom, na osnovu

činjenica navedenih u tužbi koje treba da se dokažu dokazima koji se nalaze u

predmetnim spisima. Upravo ovde se obično primećuju slabosti odluka koje se

donose zbog izostanka.

• Nedonošenje presude zbog izostanka - Sud neće doneti presudu zbog

izostanka bez obzira što su ispunjeni uslovi, ukoliko se konstatuje da se radi

o zahtevu kojim stranke ne mogu slobodno raspolagati. Ova situacija je

identična sa svim slučajevima u kojima sud uglavnom deluje kada konstatuje

da stranke tvrde da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati.

• Odlaganje donošenja presude zbog izostanka – Sud može odložiti

donošenje presude zbog izostanka ukoliko treba da dobije odgovarajuća

obaveštenja u vezi sa okolnošću kako bi zaključio da li je zahtev stranaka

zahtev kojim stranke mogu raspolagati.

Sud rešenjem odbacuje predlog stranke za donošenje presude zbog izostanka,

protiv koje nije dozvoljena žalba.

Treba istaći da odredba člana 151 ZPP, koja predviđa mogućnost donošenja

presude zbog izostanka, ne nailazi na odgovarajuću primenu, pošto jedan od

uslova za donošenje ove presude jeste da sud uopšte nije uputio tuženom

rešenje o odgovoru na tužbu, dok ZPP sa druge strane, predviđa obavezu suda

da tuženoj stranci uputi rešenje o odgovoru na tužbu. ZPP nema odredbe

kojima tačno pojašnjava u kojim slučajevima sud može uopšte da ne prosledi

tuženoj stranci rešenje o odgovoru na tužbu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

297

Smatramo da presuda zbog izostanka najviše može naći svoju primenu u

sporovima male vrednosti.548

Iz prakse: Neke od grešaka u primeni odredbi za izricanje presude zbog

odsustva, odnose se na trenutak kada je moguće potvrditi donošenje ove

presude od strane suda, zatim o okolnostima da li bi ili ne trebalo održati

raspravu u odsustvu, zatim potvrđivanje donošenja presude u odsustvu i

potrebu da se dokazi izvedu i potvrde u zapisniku ili ne ili da se ne

izvedu.

Važno je napomenuti da u slučajevima kada tuženi ne prisustvuje raspravi i

sud utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 151 stav 1 tačka a) ako je tuženi

redovno pozvan na raspravu; b) ako tuženi nije osporio tužbeni zahtev

podneskom; c) ako osnovanost tužbenog zahteva proizilazi iz činjenica

navedenih u tužbi; d) ako činjenice na kojima se zasniva tužba nisu u

suprotnosti sa dokazima koje je izneo sam tužilac ili sa javno poznatim

činjenicama; e) ako ne postoje notorne okolnosti iz kojih se vidi da su sprečile

tuženog iz razumno opravdanih razloga za dolazak na raspravu, onda je sud

na predlog tužioca ili čak i formalno, nakon što je utvrdio prisustvo stranaka,

odnosno neprisustvo tuženog sa objašnjenjem da je tužba poslata zajedno sa

pozivom za raspravu a odsustvo nije opravdano (posle ocenjivanja ostalih

uslova) u zapisniku neposredno utvrđuje donošenje presude zbog odsustva.

Iz toga sledi da sud ne bi trebalo da odluči da se ročište održi u odsustvu, već

odlučuje da se ročište održi u odsustvu tada kada je nemoguće doneti presudu

zbog odsustva.

Sud ne bi trebalo da čita-izvodi dokaze jer je nemoguće izreći presudu zbog

odsustva.

Ako se detaljno ispitaju uslovi za izricanje presude zbog odsustva, rezultira

da sud zbog uslova iz člana 151 stav 1 tačka c) ako osnovanost tužbenog

zahteva proizilazi iz činjenica navedenih u tužbi b) ako činjenice na kojima

se zasniva tužba nisu u suprotnosti sa dokazima koje je izneo sam tužilac ili

sa javno poznatim činjenicama; e) ako ne postoje notorne okolnosti iz kojih

se zaključuje da su sprečile tuženog da obrazloži razloge za dolazak na

raspravu, treba doneti zaključnu ocenu da su ispunjeni uslovi, jer se u

zapisniku obično ne navodi razlog načina ispunjenja uslova. Obrazloženje

548 Za ovo, vidi deo koji govori o posebnom parničnom postupku, konkretno o postupku u

sporovima male vrednosti.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

298

zatim sledi u posebnoj odluci koja bi trebalo da bude obrazložena kao i svaka

druga presuda, ali i dajući dodatne razloge za proceduralne uslove vezane za

izricanje ove presude.

Presuda bez glavne rasprave u predmetu

Presuda doneta bez održavanja glavne rasprave u predmetu nije bila predviđena

starim ZPP. Odredbom člana 152 ZPP, predviđena je mogućnost donošenja

presude bez glavne rasprave o pitanju. Cilj je da se ovom odredbom postigne

efikasnost sudskog procesa.

U skladu sa ovom odredbom, sud donosi presudu ne održavajući glavnu raspravu

u predmetu ukoliko je tuženi, odgovorom na tužbu, utvrdio odlučujuće činjenice,

i pored osporavanja tužbenog zahteva, sud može, ne zakazujući sudsku raspravu,

da donese presudu (član 143 i 147 ZPP), ukoliko ne postoje druge prepreke za

njeno donošenje.

Treba istaći da je odredba člana 152 suštinski slična sa odredbom člana 398 ZPP.

Ono što je osnovni uslov za donošenje presude u skladu sa odredbom člana 152

ZPP, jeste da je tužena stranka pružila svoj odgovor na tužbu i da je u odgovoru

na tužbu potvrdila činjenice koje tužena stranka pretpostavlja. U ovom slučaju,

za donošenje presude bez glavne rasprave u predmetu, treba zbirno ispuniti uslove

kako bi tužena stranka dala odgovor na tužbu i kako bi utvrdila predmetne

činjenice pretpostavljene na strani tužioca.

U svakom slučaju, kada se radi o sudskoj praksi, treba da je jasno da presuda bez

glavne rasprave na predmetu može da se donese samo van sudskog ročišta, što

znači da se za donošenje ove presude ne zakazuje ni pripremno ročište niti glavna

rasprava.

U svakom slučaju, ukoliko sud proceni da su ispunjeni uslovi za donošenje

presude bez glavne rasprave na predmetu, onda može samo da odobri tužbeni

zahtev tužioca ali ne i da ga odbaci. To podrazumeva da su u slučaju da je dat

odgovor na tužbu, potvrđene i činjenice koje je tužilac pretpostavio, međutim, bez

obzira na to što su ove činjenice potvrđene, iz ovoga ne proizilazi osnovanost

tužbenog zahteva ili ukoliko se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu slobodno

raspolagati, sud ne donosi presudu bez glavne rasprave o predmetu, već zakazuje

pripremno ročište ili glavnu raspravu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

299

Donošenje presude nezakazivanjem sudskog ročišta u skladu sa

odredbama člana 398 ZPP.

Odredba člana 398 ZPP, suštinski je slična sa odredbom člana 152 ZPP, pošto u

oba slučaja, sud nakon što pristigne odgovor na tužbu, bez glavne rasprave,

donosi presudu kojom tužbeni zahtev tužioca usvaja kao osnovan.

Odredba člana 398 propisuje sledeće: Kada sud nakon što stigne odgovor na

tužbu, konstatuje da između stranaka nije sporno činjenično stanje, i da ne postoje

druge smetnje za donošenje zaslužene odluke, u tom slučaju on bez zakazivanja

sudske sednice može izricati presudu kojom prihvata tužbeni zahtev kao

osnovanim.

Iz ove odredbe proizilazi da jedan od suštinskih uslova za donošenje ove presude

zapravo da tuženi podnese svoj odgovor na tužbu. Još jedan bitan uslov jeste i

procena odnosno konstatacija suda, da među strankama nije sporna činjenična

situacija i da ne postoje druge prepreke da se donese meritorna odluka. Davanje

odgovora na tužbu važno je i kod ove presude pošto će sud iz tužbe i iz odgovora

na tužbu moći da konstatuje koje činjenice su sporne između stranaka a koje ne i

na osnovu ovoga će moći da odluči o daljim radnjama.

Razlike između presude donete bez glavne rasprave u predmetu (član

152) i presude shodno odredbi člana 398 slede:

- Presuda doneta bez glavne rasprave u predmetu nosi naziv “presuda doneta

bez glavne rasprave u predmetu, dok presuda u skladu sa odredbom člana 398

treba da nosi naziv samo “presuda” ali se u uvodu presude navodi datum

donošenja i konstatacija da je doneta van ročišta.

- kod presude donete van glavne rasprave u predmetu (član 152), tuženi nužno

mora navesti predmetne činjenice, dok presuda shodno odredbi člana 398 ne

mora nužno da utvrdi činjenice koje je pretpostavio tužilac, ali procena da

činjenično stanje nije sporno između stranaka, treba da predstavlja procenu

suda.

- kod presude bez glavne rasprave u predmetu (član 152), obrazloženje presude

kada govorimo o analizi i zaključku o utvrđivanju činjenica na kojima se

zasniva tužbeni zahtev vrlo je kratko, dok kod presude shodno odredbi člana

398 obrazloženje presude o predmetnim činjenicama i zaključak suda u vezi

sa konstatacijom da činjenično stanje nije sporno između stranaka, iziskuju

istinsku analizu, logičnu i objektivnu procenu načina na koji je sud

konstatovao da činjenično stanje nije sporno.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

300

Donošenje presude nezakazivanjem sudskog ročišta u skladu sa

odredbama člana 399 ZPP. Odredba člana 399 zapravo je novina u

aktuelnom ZPP, pošto stari ZPP nije sadržao ove odredbe.

Cilj ovih odredbi u funkciji je načelo ekonomičnosti i efikasnosti sudskog

procesa.

U skladu sa odredbom člana 399.1: Kada sud, nakon što stigne odgovor na

tužbu, konstatuje da iz iznesenih činjenica u tužbi ne proizilazi zasnovanost

tužbenog zahteva, u tom slučaju on će doneti zasluženu odluku kojom se

tužbeni zahtev odbija kao neosnovan.

Stav 2 člana 399, predviđa: Tužbeni zahtev smatra se neosnovanim, u smislu

stava 1 ovog člana ukoliko je očigledno protivurečan sa iznesenim

činjenicama u tužbi, ili ukoliko su činjenice na kojima se zasniva tužbeni

zahtev očigledno protivurečne sa dokazima koje je predložio tužilac ili sa

činjenicama koje su javno poznate.

Za razliku od odredbi članova 152 i 398 koje predviđaju mogućnost da sud

donese presudu bez rasprave kojom odobrava tužbeni zahtev, odredbom člana

399 predviđa se mogućnost donošenja presude bez ročišta ali za odbijanje

tužbenog zahteva.

Sud će proceniti da je tužbeni zahtev neosnovan ukoliko je isti jasno u

suprotnosti sa činjenicama koje je tužilac naveo u tužbi, ukoliko su činjenice

koje je predočio u suprotnosti sa dokazima koje je tužilac predložio za

potvrđivanje činjenica, ili ukoliko je tužbeni zahtev u suprotnosti sa opšte

poznatim činjenicama.

Tužbeni zahtev će biti u suprotnosti sa činjenicama ukoliko u skladu sa

materijalnim pravom iz predočenih činjenica ne proizilazi osnovanost

tužbenog zahteva, činjenice će biti u suprotnosti sa dokazima ukoliko se

predloženim dokazima potvrđuju činjenice koje se razlikuju od onih koje je

predočio tužilac i takođe ukoliko su činjenice koje je predočio tužilac u

suprotnosti sa opštepoznatim činjenicama549koje ne moraju da se dokazuju.

Dopunska presuda

Ukoliko sud meritornom odlukom nije rešio neki zahtev stranke, onda može

tražiti da sud odluči u vezi sa ovim zahtevom.

549Opštepoznate činjenice su obrađene u delu koji govori o dokaznim sredstvima.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

301

ZPP kada govorimo o zahtevu ne pravi razliku između glavnih i sporednih

zahteva. Član 162.1 ZPP glasi: “Ukoliko sud nije odlučio o svim zahtevima koji

su trebali biti uključeni u presudu, ili kada je samo jedan deo zahteva ostao

neuključen u presudu, stranka može u roku od petnaest (15) dana od dana kada

joj je uručena presuda da predloži sudu da izvrši njegovu dopunu ”. Ukoliko

stranka ne podnese predlog u roku smatraće se da je tužba povučena u delu koji

nije uključen u donetu presudu. Zakasneli predlog za dopunu presude odbacuje

se od strane suda dok se neosnovan predlog odbacuje od strane suda bez

zakazivanja sudskog ročišta.

Iz svega navedenog proizilazi da će sud dopuniti presudu ukoliko ispuni neke od

sledećih zbirnih uslova:

- ukoliko nisu rešeni svi zahtevi ili jedan deo zahteva,

- ukoliko stranka podnese predlog za dopunu i

- ukoliko je predlog za dopunu presude oročiv.

Smatramo da sud ne može po službenoj dužnosti da dopuni presudu, bez predloga

stranke.

Smatra se zahtevom za dopunu i žalba koja počiva na uzroku da sud nije odlučio

o celokupnom tužbenom zahtevu, dakle u ovom slučaju sud treba da tretira žalbu

kao zahtev za dopunu presude.

Tužilac koji nije podneo zahtev za dopunu presude, ne gubi pravo da za nerešeni

deo podnese novu tužbu.

Ukoliko se predlog za dopunu presude odnosi samo na zahtev za troškove

postupka, sud ne odlučuje presudom već rešenjem.

Protiv dopunske presude dozvoljeno je izjavljivanje posebne žalbe.

Donošenje, izrada u pismenoj formi i dostavljanje presude

U načelu, presuda treba da se donese odmah po zaključivanju glavne rasprave.

U skladu sa odredbom člana 153.1 ZPP, sud donosi presudu najkasnije u roku od

petnaest (15) dana od dana zaključivanja glavne rasprave. Vreme u kome se

presuda donosi zapravo predstavlja dan njene izrade u pismenoj formi.

Ukoliko sudija prekorači rok od petnaest (15) dana za donošenje presude, dužan

je da obavesti predsednika suda o razlozima prekoračenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

302

Nepoštovanje roka za donošenje presude ne nosi sa sobom nikakve

procesnopravne posledice po stranke, dok za sudiju nepoštovanje roka može imati

administrativne posledice disciplinske prirode.

Objavljivanje presude

Po završetku glavne rasprave, sud obaveštava prisutne stranke o danu donošenja

presude, a ukoliko neka od stranaka ne učestvuje na ročištu, sud je dužan da je

obavesti u pismenoj formi.

Treba istaći da se u sudskoj praksi naše zemlje ne poštuje obaveza proglašenja

presude, sem u malom broju sporova, imajući u vidu da se u sudskoj praksi

poštuje obaveza suda da dostavi stranci presudu u pismenoj formi, kao što to

propisuje odredba člana 155.2 ZPP.

Neobjavljivanje/n presude od strane naših sudova posledica je i veoma formalnog

postupka koji predviđa odredba člana 154 stav 1 ZPP, kojom se određuje obaveza

suda da po zaključivanju glavne rasprave obavesti prisutne stranke o danu

donošenja presude (misli se na objavljivanje presude), a posledično ukoliko neka

od stranaka nije učestvovala na ročištu za održavanje glavne rasprave, sud je

dužan da je u pismenoj formi obavesti o danu donošenja presude. Smatramo da je

ovo veoma formalni postupak koji je u suprotnosti sa načelom procesne

ekonomije, zbog čega insistiramo da se ispoštuje rok za izradu presude u pismenoj

formi od 15 dana, dok kada govorimo o obavezi objavljivanja presude, svakako

smatramo da je ovo pravna obaveza koja treba da se ispoštuje, ali praktične

okolnosti zasigurno utiču na to da se ova obaveza ne primenjuje. U ovom smislu

se javlja problem žalbenog roka, imajući u vidu da u skladu sa odredbom člana

154.2 ZPP, ukoliko su stranke uredno obaveštene o danu donošenja presude, rok

za izjavljivanje žalbe na presudu počinje da teče sutradan, od dana dostavljanja

presude. U ovom kontekstu se postavlja pitanje šta ukoliko stranke nisu uredno

obaveštene o danu donošenja presude, posebno u slučajevima kada jedna stranka

nije učestvovala na raspravi, šta se dešava sa rokom ukoliko je jedna stranka bila

uredno obaveštena i nije učestvovala.

Smatramo da su zakonske odredbe nejasne što je posledično uticalo i na stvaranje

prakse da se strankama presuda pošalje u pismenoj formi, a da je sud prethodno

nije objavio.

Izvornik presude

Izvornik presude potpisuje sudija. Iz ovoga proizilazi da sudija potpisuje samo

jedan originalan dokumenat (izvornik presude). Prema značenju odredbe člana

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

303

159 proizilazi da strankama u sporu treba dostaviti overeni prepis presude, dok se

izvornik presude čuva zajedno sa predmetnim spisima u sudu. Sudska praksa se

razlikuje pošto naši sudovi šalju strankama po jedan primerak presude koju je

potpisao sudija, dok praksa pokazuje da se na drugostepenom i trećestepenom

sudu poštuje značenje ove odredbe.

Trenutak saopštavanja presude je važan u procesnom smislu pošto od ovog

trenutka počinje da teče partitivni rok (rok za dobrovoljno ispunjavanje obaveze)

a takođe počinje da teče i rok za izjavljivanje žalbe. Ovde se radi o dostavljanju

presude strankama a ne o njenom objavljivanju ju.

Ispravljanje presude

Ispravljanje presude odnosi se samo na nedostatke u vezi sa greškama načinjenim

u pismenoj formi ili proračunu kao i na vidljive netačne podatke sadržane u

odluci. Ovakve su prirode i greške u vezi sa oblikom presude kao i neslaganja

između kopije i originala presude. ZPP se odredbom člana 165 poziva na

ispravljanje presude.

U skladu sa odredbom člana 165.1: Greške u imenima i brojevima, kao i ostale

pismene greške i obračuni , nedostaci sa aspekta forme presude i neslaganje

kopija sa originalom presude, koriguje sud u bio koje vreme.

Sud donosi posebnu presudu o ispravljanju grešaka u presudi a jedan primerak

ovog rešenja se dostavlja strankama.

Ukoliko postoje neslaganja između originala i kopije presude, strankama se

dostavlja primerak ispravljene presude, u kojoj se navodi da se ovim primerkom

presude zamenjuje prethodni primerak presude. U tom slučaju, rok za

izjavljivanje žalbe na ispravljeni deo počinje da teče od dana kada stranke prime

ispravljeni primerak.

Sud odlučuje o ispravci presude bez izjašnjavanja stranaka. Dozvoljena je

posebna žalba protiv rešenja kojim se vrši ispravka presude.

Greške odnosno nedostaci u presudi koji su osnova za ispravku presude ne smeju

biti posledica pogrešne formulacije volje suda u vreme donošenja odluke, pošto

se ispravkom ne može promeniti volja suda izražena donošenjem odluke, imajući

u vidu da je sud vezan njome od trenutka proglašenja presude.

Pravosnažnost presude

Različiti pravni odnosi stranaka u sporu rešavaju se konačno, kada presuda suda

postane pravosnažna.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

304

Nakon pravosnažnosti, odluka dobija moć “presuđene stvari” što znači da stranka

koja je dobila spor može da stavi odluku na obavezno izvršenje ukoliko je

dobrovoljno ne sprovede predmet koji je izgubio suđenje (dužnik).

Član 166.1 ZPP propisuje da ”Presuda koje se ne može pobiti putem žalbe postaje

konačna onoliko koliko je njome odlučeno o tužbenom zahtevu ili protiv tužbe”.

Dužnost je suda da po službenoj dužnosti tokom celokupnog postupka pazi da li

je stvar pravosnažno presuđena. Ukoliko se konstatuje da se radi o presuđenoj

stvari, tužba se odbacuje kao nedozvoljena.550

Presuda može postati pravosnažna:

- ukoliko su stranke odustale od prava da izjave žalbu,

- ukoliko su stranke povukle uložene žalbe,

- ukoliko je istekao rok za izjavljivanje žalbe i

- ukoliko je drugostepeni sud odlučio po žalbi njenim odbacivanjem i

potvrđivanjem prvostepene presude.

U skladu sa ZPP, protiv svih presuda dozvoljeno je pravo žalbe, te ni u jednom

slučaju presuda ne može postati pravosnažna na drugi način osime navedenih.

Pravosnažna presuda ima dejstvo samo prema strankama u postupku, sem kada

priroda parničnog odnosa ili slovo zakona proizvode dejstvo protiv trećih lica.

Rešenje

Rešenje predstavlja vrstu sudske odluke kojom sud tokom procesa odlučuje o

svim drugim pitanjima koja se predoče tokom procesa, sem samog predmeta

suđenja.

Obično rešenjem sud odlučuje o parničnim pitanjima, pošto se većina pitanja

tokom suđenja rešava sprovođenjem procesnih normi. Međutim, postoje slučajevi

kada se rešenjem rešavaju i pitanja materijalne prirode koja nisu važna za glavnu

stvar, kao npr. pitanje troškova postupka, učešća umešača na suđenju itd.

Rešenja se donose kako na sudskom ročištu tako i van sudskog ročišta. Sva

rešenja koja se donose na sudskom ročištu proglašava sudija. Rešenje proglašeno

na sudskom ročištu dostavlja se strankama u vidu overenog prepisa, samo ukoliko

se može pobiti posebnom žalbom ili na osnovu rešenja se odmah može tražiti

izvršenje ili ukoliko isto iziskuje tok procesa.

550 Član 391 ZPP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

305

Rešenja koja sud donosi van sudskih ročišta saopštavaju se strankama,

dostavljanjem overenog prepisa rešenja.

Sud je vezan za svoja rešenja, ukoliko se ne odnose na tok procesa ili ukoliko ZPP

ne propisuje drukčije.

Rešenje protiv koga je dozvoljeno izjavljivanje posebne žalbe treba da sadrži

obrazloženje.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

306

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

307

XX. REDOVNI PRAVNI LEKOVI

Pravni lek predstavlja procesno sredstvo kojim stranka ili ovlašćeno treće lice

traži od suda da poništi ili da preinači odluku za koju tvrdi da može da dokaže da

je nepovoljna, nepravedna i nezakonita. Pravni lek zapravo je izraz

nezadovoljstva stranke odlukom donetom u njenom predmetu i istovremeno

zahtev da se ista zameni zakonitom i pravičnom odlukom.551

Pravo pobijanja odluka osnovno je pravo zagarantovano Ustavom Republike

Kosovo ali i Zakonom o parničnom postupku.

Ustav Republike Kosovo u svom članu 32 garantuje pravo na pravni lek,

sledećom odredbom: “ Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske

i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/njegova prava ili interese, na

zakonom propisan način”, (u ovom slučaju Zakon o parničnom postupku uređuje

način upotrebe pravnog leka protiv sudskih odluka).

Ustav Republike Kosovo sem ove odredbe o pravu na pravni lek u odredbi člana

54 propisuje sudsku zaštitu prava, sledećom odredbom: “ Svako ima pravo na

sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano

ovim Ustavom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo

prekršeno”, dok član 102 stav 5, Ustava Republike Kosovo propisuje sledeće: “

Garantuje se pravo na sudsku odluku, osim ako je zakonom drugačije određeno.

Pravo korišćenja vanrednih pravnih mera, je regulisano zakonom. Zakonom se

može odobriti pravo na neposredno podnošenje predmeta Vrhovnom sudu, i u

takvim slučajevima nema pravo na žalbu”.

Ove 3 (tri) osnovne odredbe Ustava Republike Kosovo garantuju osnovna ljudska

prava, tretirajući ovo pravo (pravo na pravni lek) kao ustavnu kategoriju.

Pravo žalbe na odluku suda zapravo je standard međunarodnog prava o ljudskim

pravima a ne samo pravo koje potiče iz unutrašnjeg prava jedne države.552 Pravo

žalbe, u širem značenju, podrazumeva pravo subjekta koji je bio stranka u

postupku, kome izrekne sudsku odluku prvog stepena, da izjavi žalbu višem sudu

na odluku suda prvog stepena.553

Zakonom o sudovima obrazovan je Apelacioni sud koji je nadležan da reši:

- sve žalbe izjavljene protiv odluka osnovnih sudova,

551 Faik Brestovci, Građansko procesno pravo I, Priština,E Drejta Procedurale Civile I, Prishtinë

2006, str. 62.

552 Enver Hasani & Ivan Cukalovic, Komentar Ustava Republike Kosovo/Komentar i Kushtetutës

së Republikës së Kosovës, strana. 496.

553 Ibid, str.496.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

308

- sukob nadležnosti između osnovnih sudova, i

- druga pitanja propisana zakonom.

Na ovaj način zagarantovana je primena načela da se svaki predmet razmotri na

najmanje dva sudska stepena i da se razmatranje na drugom stepenu vrši po

izjavljivanju pravnog leka - žalbe.

Što se tiče širine razmatranja koje viši sud treba da izvrši, osnovni je standard da

sudska revizija na višem sudu treba da obuhvati kako razmatranje procesnih prava

tako i razmatranje osnovanosti predmeta, omogućujući višem sudu da izvrši kako

formalno tako i suštinsko razmatranje predmeta koji je već presuđen na prvom

stepenu..554

Žalba na presudu. Žalba predstavlja redovan pravni lek pobijanja prvostepene

presude. Izjavljivanje žalbe dozvoljeno je protiv svake prvostepene presude, bez

izuzetka.

Kaže se da je žalba protiv presude univerzalno sredstvo pobijanja, pošto njome

stranka ima pravo da pobije svaku aktivnost suda, postupak koji je primenio,

konstatovano činjenično stanje i pravnu ocenu pitanja koje je posledično dovelo

do primene određene materijalnopravne norme.555

ZPP članom 176 stav 1, propisuje sledeće: “Protiv donetog rešenja prvostepenog

suda stranke mogu da izvrše žalbu u roku od petnaest (15) dana od dana uručenja

kopije presude , ukoliko se ovim zakonom nije utvrđen neki drugi rok. U

sporovima iz izveštaja kojima je doneta presuda na osnovu menice ili čeka rok za

žalbu je sedmodnevni”.

Pravni interes za pobijanje odluke. Kao što je to slučaj kada govorimo o svakoj

procesnoj radnji, i za sredstvo pobijanja predviđa se da ga stranka može koristiti

samo ukoliko za to ima pravni interes. Stranka ima pravni interes u pobijanju

odluke time što se nada da će u vezi nje, nadležan sud doneti povoljniju odluku

od one koja se pobija.

U praksi je lako shvatiti koja od stranaka ima pravni interes da izjavi žalbu, pošto

je stranka sa pravnim interesom izjavljivanja žalbe upravo ona stranka koja je

nezadovoljna odlukom suda.

554 Ibid, str.496.

555 Faik Brestovci, Građansko procesno pravo I, Priština/E Drejta Procedurale Civile I, Prishtinë

2006, str. 73.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

309

ZPP u članu 186 stav 3, propisuje sledeće: “Žalba je nedozvoljiva ukoliko ju je

podnelo lice koje nije ovlašćeno za njeno podnošenje , ili lice koje je odustalo od

prava na žalbu ili koje je povuklo podnetu žalbu ,ili ukoliko lice koje je podnelo

žalbu nema pravni interes za podnošenje žalbe”.

Iz ove odredbe proizilazi da je nedozvoljena žalba izjavljena u slučaju kada lice

koje je izjavilo žalbu nema pravni interes da žalbu uloži. U slučaju da sud

konstatuje da je žalbu uložilo lice koje nema pravni interes za njeno izjavljivanje,

žalba se odbacuje kao nedozvoljena.556

Kada sud usvoji tužbeni zahtev samo delimično ili ga odbaci samo delimično i

ukoliko žalbu izjavi tuženi, pravni interes podnosilaca žalbe da pobiju odluku

suda odnosi se samo na onaj deo kojim su isti nezadovoljni.557

Odredba člana 178 tačka b) ZPP, traži od podnosioca žalbe da se izjasni da

podnosi svoj prigovor na presudu u celosti ili na jedan njen deo, ali u pravnoj

praksi, u puno slučajeva se podnosioci žalbe precizno ne izjašnjavaju da li

pobijaju presudu u celosti ili u određenim delovima. U slučajevima kada se

podnosilac žalbe nije izjasnio da pobija presudu u celosti ili u nekim delovima,

pravni interes za izjavljivanje žalbe je takav da služi kao mehanizam da se

precizira da li je podnosilac žalbe izjavio žalbu na presudu u celosti ili u

određenim delovima.

U sudskoj praksi, kada se podnosilac žalbe nije izjasnio da li pobija presudu u

celosti ili samo neke njene delove, istom se žalba ne vraća na dopunu, bez obzira

što se u skladu sa gorenavedenom citiranom odredbom, traži da se isti izjasni ali

se na osnovu pravnog interesa podnosioca žalbe za njeno izjavljivanje određuje

da li se žalba odnosi u celosti na presudu ili samo na određene delove.

Primeri iz prakse: Ako je u jednom predmetu sud, odlučujući o tužbenom

zahtevu tužioca, doneo presudu kojom u tački jedan njene izreke

odobrava delimično tužbeni zahtev tužioca i obavezuje tužioca da isplati

dugovanje u visini od 5000 evra, dok u tački dva izreke odbija drugi deo

tužbenog zahteva u vezi sa dugovanjem u visini od 5000 evra. Žalba koju

556 Na primer: Ukoliko je žalbu izjavila stranka koja je dobila spor presudom prvostepenog suda,

kojom je sud odlučio o svim njenim zahtevima.

557 Na primer: Ako je tužilac svojim tužbenim zahtevom tražio naknadu nematerijalne štete za

pretrpljeni fizički bol, strah, za smanjenu životnu aktivnost i za duševni bol koji mu je nanet

naruženjem, u ukupnom iznosu od 20 000 evra, ali je sud za sve kategorije štete presudio ukupan

iznos od 10 000 evra, u ovom slučaju se njegov pravni interes odnosi samo na deo u kome je tužbeni

zahtev odbijen. Što se tiče tuženog u istom predmetu, njegov pravni interes suprotan je interesu

tužioca i odnosi se na odobreni deo tužbenog zahteva.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

310

je izjavio tužilac, protiv ove presude, ne precizira u kom delu pobija

presudu zbog čega sud na osnovu pravnog interesa tužioca za

izjavljivanje žalbe, preispituje presudu u delu u kome je delimično

odbijen tužbeni zahtev tužioca, dakle tačku dva izreke presude.

Kada bi žalbu uložio tuženi bez naznaka u kom delu pobija presudu, sud ponovo

na osnovu pravnog interesa tuženog za izjavljivanje žalbe, razmatra presudu u

tački jedan izreke.

Treba istaći da ZPP u članu 195 stav 2, glasi: “Drugostepeni sud nije vezan za

predlog podnet u žalbi”, bez obzira na to da se drugostepeni postupak vodi tek

nakon što jedna od stranaka u sporu iznese svoje nezadovoljstvo odlukom

prvostepenog suda. Ova zakonska formulacija koja isključuje obavezu suda da se

obaveže predlogom podnosioca žalbe iznetog u žalbi, pre svega, se odnosi na

okolnosti koje drugostepeni sud može uzeti u razmatranje, i po službenoj dužnosti

a koje mogu diktirati zaključak koji će biti suprotan onom predloženom u žalbi.

Dejstva žalbe. Žalba predstavlja sredstvo suspenzivnog dejstva, pošto se njenim

izjavljivanjem sprečava dobijanje pravosnažne presude, u celosti ili pobijenom

delu.

Žalba takođe predstavlja devolutivno sredstvo, pošto se njenim izjavljivanjem

zasniva nadležnost suda višeg stepena da razmotri pobijenu odluku. Sem toga,

žalba je nezavisno sredstvo, pošto se o njoj odlučuje bez obzira na druga sredstva

pobijanja.

Rok za izjavljivanje žalbe. Rok za izjavljivanje žalbe protiv presude donete na

sudu prvog stepena iznosi 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako

Zakon o parničnom postupku ne propisuje neki drugi rok (član 176, stav 1 ZPP).

Izuzetak čine posebni parnični postupci koji propisuju kraće rokove.

Rok za izjavljivanje žalbe u posebnim parničnim postupcima kraći je od 15 dana,

tako da u sporovima iz radnog odnosa, rok za izjavljivanje žalbe iznosi 7 dana

(član 477 ZPP), u postupku u sporovima zbog smetanja državine, rok za

izjavljivanje žalbe iznosi 7 dana (član 482 stav 2 ZPP), u sporovima male

vrednosti, rok za izjavljivanje žalbe protiv presude iznosi 7 dana (član 491, stav

3 ZPP), u sporovima – postupku isplate platnih naloga, rok za izjavljivanje žalbe

iznosi 7 dana kada se odlučuje o menici a 3 dana kada se odlučuje o čeku (član

495, stav 2 ZPP) a u privrednim sporovima, rok za izjavljivanje žalbe iznosi 7

dana (član 509, tačka c) ZPP).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

311

Sadržina žalbe. U skladu sa članom 99 stav 1 ZPP, i žalba kao pravni lek

predstavlja podnesak, ali član 178 propisuje da žalba mora da sadrži:

- označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba;

- izjavu da se presuda pobija u celini ili u određenom delu;

- razlog žalbe sa obrazloženjem;

- potpis podnosioca žalbe;

Ako žalba ne sadrži gorenavedene elemente, prvostepeni sud će rešenjem, pozvati

podnosioca žalbe da u roku od 7 dana dopuni žalbu. Protiv rešenja za dopunu

žalbe nije dozvoljena žalba (član 179 stav 1 ZPP).

Jedan primer rešenja kojim se podnosilac žalbe poziva da dopuni svoju žalbu dat

je u obrascu pod brojem navedenim u fusnoti.

Ako podnosilac žalbe u roku od 7 dana ne postupi po zahtevu suda, sud rešenjem

odbacuje žalbu kao nepotpunu (član 179, stav 2 ZPP).

Ukoliko prvostepeni sud nije delovao shodno odredbi člana 178, stav 1 ZPP, kada

žalba ne sadrži podatke propisane odredbama člana 178 ZPP, ali je dostavljena na

odlučivanje drugostepenom sudu, u ovom slučaju, drugostepeni sud ne može

postupati po žalbi. U nemogućnosti postupanja po žalbi koja ne sadrži elemente

koje propisuje ZPP, drugostepeni sud je primoran da aktom vrati predmetne spise

prvostepenom sudu, da preduzme odgovarajuće radnje, kao što to propisuje član

179, stav 1 ZPP.

U ovakvom slučaju, drugostepeni sud se poziva na odredbu člana 189, stav 2 ZPP.

Primeri iz prakse: Ukoliko je drugostepenom sudu dostavljena na

razmatranje žalba koju nije potpisao podnosilac žalbe. U ovom slučaju,

drugostepeni sud nije u prilici da odbaci žalbu kao nepotpunu, pošto pre

toga prvostepeni sud treba da pozove podnosioca žalbe da dopuni žalbu

a ako isti ne dopuni žalbu, onda sam prvostepeni sud žalbu odbacuje kao

nepotpunu. Dakle, u ovom slučaju, drugostepeni sud rešenjem vraća

predmetne spise prvostepenom sudu, uz naznaku da je prvostepeni sud

dužan da preduzme odgovarajuće radnje, pošto žalba ne sadrži

odgovarajuće elemente. Na isti način se postupa i kada govorimo o svim

elementima koje bi žalba trebalo da sadrži, iako se u sudskoj praksi

tolerišu nedostaci nekih elemenata žalbe. Na primer, u sudskoj praksi se

vrlo retko može desiti da se žalba vrati na dopunu zbog izjave podnosioca

žalbe da se presuda pobija u celosti ili u određenom delu. Kao što smo

prethodno istakli. u delu o “pravnom interesu za izjavljivanje žalbe”,

žalba pomaže sudu da precizira u kom delu je pobijena presuda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

312

Iz sudske prakse: Sudska praksa je tolerantna kada govorimo o

obrazlaganju razloga za žalbu, pošto na kraju krajeva, obim obrazloženja

predstavlja relativno diskutabilno pitanje, iz koga proizilazi da će sud

razmotriti jednu žalbu čak i ukoliko je obrazloženje o razlozima žalbe

relativno kratko. Ovakav način postupanja u sudskoj praksi ima smisla,

posebno kada se radi o jednoj kategoriji prekršaja, na primer “pogrešna

primena materijalnog prava” žalbena je osnova koja se ocenjuje po

službenoj dužnosti, ili par apsolutnih povreda parničnog postupka koje se

razmatraju po službenoj dužnosti, na primer “javnost” ili “jezik postupka”

itd.

U sudskoj praksi se prihvata kao obrazložena i žalba koja označava žalbenu

osnovu ali se u obrazloženju samo poziva na povredu odnosnih odredbi. Na

primer, pozivanje na odredbu koja propisuje apsolutnu povredu pošto sastav suda

nije u skladu sa zakonom. Dakle, kada bi se podnosilac žalbe pozvao u žalbi na

odredbu člana 182 stav 2, tačka a) ZPP, ne obrazlažući isto u žalbi, drugostepeni

sud bi prihvatio žalbu i preispitao bi prvostepenu presudu, upravo po/zbog ove

žalbene osnove, pošto upravo podaci u predmetnim spisima potkrepljuju navode

podnosioca žalbe ili ne.

Razlozi zbog kojih presuda može da se pobija

Pod razlozima izjavljivanja žalbe protiv presude podrazumevamo sve razloge

zbog kojih, u skladu sa ZPP, stranka može da pobije presudu žalbom. Zakon

povezuje razloge za izjavljivanje žalbe sa tri vida aktivnosti, koje sud obavlja

kako bi doneo presudu kojom prihvata ili odbacuje tužbeni zahtev u celosti ili

delimično. Date aktivnosti odnose se na:

a) sprovođenje procesnih pravila,

b) utvrđivanje činjeničnog stanja, i

c) primenu materijalnog prava na činjenično stanje utvrđeno na suđenju..558

Presuda može da se pobija zbog (član 181, stav1 ZPP):

- bitne povrede odredaba parničnog postupka,

- pogrešnog ili nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja,

- pogrešne primene materijalnog prava.

558 Faik Brestovci, Građansko procesno pravo I, Priština/E Drejta Procedurale Civile I, Prishtinë

2006, str. 75.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

313

Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja od tužbenog zahteva

mogu da se pobijaju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka ili zbog

toga što je izjava o priznanju odnosno o odricanju od tužbenog zahteva data u

zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare (član 181.2 ZPP).

Povreda odredaba parničnog postupka. U skladu sa odredbom člana 182 stav

1, ZPP: “Osnovno kršenje odredbi parničnog postupka postoji ukoliko sud tokom

postupka nije primenjivao ili je primenjivao na nepravilan način neku odredbu

ovog zakona, a ova je imala ili mogla da ima uticaj na donošenje zakonite i

pravedne presude”.

Odredbe člana 182.2 ZPP taksativno navode bitne povrede odredaba parničnog

postupka.

Bitna povreda odredaba parničnog postupka postoji uvek:

a) ukoliko je sud sastavljen ne po odredbama ili u donošenju presude učestvovao

sudija

b) Ukoliko je odlučeno po zahtevu koji ne potpada pod jurisdikciju suda,

c) ukoliko je u donošenju presude učestvovao sudija koji se prema zakonu treba

izuzeti , odnosno sudskom odlukom je bio izuzet ili prilikom donošenja odluke

je učestvovalo lice koji nema svojstvo sudije;

d) ukoliko je sud prema prigovoru stranke pogrešno odlučio da je stvarno

nadležan;

e) ukoliko je sud prema prigovoru stranke pogrešno odlučio da je stvarno

nadležan ,

f) ukoliko je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je sud stvarne nadležnosti

najviši sud iste vrste, sud druge vrste;

g) ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, sud zasniva svoju odluku

na nedozvoljenom raspolaganju stranaka, (član 3 stav 3 ovog zakona),

h) ako je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, sud doneo presudu zbog

priznanja, propuštanja, odsustva, odricanja od tužbenog zahteva ili bez

održavanja glavne rasprave;

i) ako je bilo kojoj od stranaka nezakonitim radnjama, uskratio mogućnost

razmatranja predmeta na sudu;

j) ukoliko je odlučeno o zahtevu prema podignutoj tužbi nakon zakonom

predviđenog

k) ukoliko je u postupku kao tužilac ili tuženi, učestvovalo lice koje ne može biti

stranka u postupku ili ukoliko stranku koja je pravno lice nije zastupalo

ovlašćeno lice, ili ukoliko parnično nesposobnu stranku nije zastupao

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

314

zakonski zastupnik ili ukoliko zakonski zastupnik odnosno punomoćnik

stranke nije imao potrebna ovlašćenja za sprovođenje postupka ili za

obavljanje neke druge radnje u postupku, ukoliko odvijanje postupka,

odnosno obavljanje posebnih radnji u postupku, nije dozvoljeno kasnije;

l) ukoliko je odlučeno o zahtevu za koji se nastavlja postupak ili za koju je

ranije doneta konačna presuda, ili od koje je tužilac odustao ili za koje je

došlo do sudskog poravnanja;

m) ukoliko je u suprotnosti sa zakonom izuzeta publika na glavnoj raspravi;

n) ukoliko presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati a posebno

ukoliko je dispozitiv presude nerazumljiv ili kontradiktoran, po sebi ili sa

razlozima presude, ili ukoliko presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu

uopšte navedeni razlozi odlučnih činjenica , ili su ti razlozi nejasni, ili

kontradiktorni ili ukoliko o odlučnim činjenicama postoje protivurečnosti

između onoga što se u razlogu presude navodi o sadržaju dokumenta ili

zapisnika o podacima datim u postupku i samih tih dokumenata ili zapisnika;

o) ukoliko je presudom prevaziđen tužbeni zahtev.

Uvidom u gorenavedene odredbe proizilazi da se ne može svaka povreda

odredaba parničnog postupka klasifikovati kao bitna povreda.

U sudskoj praksi je lako preispitati presudu/rešenje prvostepenog suda, u smislu

navoda istaknutih u značenju odredaba člana 182, stav 2, tačke a-o, ali je veoma

izazovno kvalifikovati druge radnje suda kao bitne povrede odredaba parničnog

postupka.

Sud je dužan da ispravno primeni sva procesna pravila propisana zakonom.

Procesna radnja koja nije obavljena u skladu sa odredbama parničnog postupka,

nije regularna sa stanovišta postupka. Nije važno da li je zakon prekršen namerno

ili iz neznanja. Međutim, nisu od iste važnosti sve povrede odredaba o postupku.

Neke od povreda parničnog postupka predstavljaju povrede na koje se može

izjaviti žalba dok ostale nisu predviđene kao one na koje se može izjaviti žalba.559

Praktično se može reći da sem bitnih povreda propisanih odredbama člana 182

stav 2, tačke od a-o, ZPP, postoje i druge bitne povrede odredaba parničnog

postupka koje treba da se kvalifikuju u značenju odredbe člana 182 stav 1 ZPP.

Razlika bitnih povreda u značenju odredaba iz člana 182, stavovi 1 i 2 ZPP, leži

u tome što su bitne povrede iz stava 2 navedene, dok u stavu 1 bitne povrede nisu

taksativno navedene već je na sudskoj praksi da oceni koje od povreda odredbi

559 Ibid, str.76.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

315

parničnog postupka nisu propisane članom 182 stav 2, a treba da se okvalifikuju

u grupi bitnih povreda.

Bitnom povredom odredaba parničnog postupka u smislu člana 182, stav 1 i stav

2 ZPP, mogu se smatrati svi oni prekršaji koji su sprečili osnovnu i celovitu ocenu

spornog pitanja. 560 U skladu sa ovom logikom, može se reći da grupa nebitnih

povreda obuhvata sve one povrede postupka za koje se smatra da nisu imale takvu

težinu da utiču na donošenje pravične i zakonite odluke.

ZPP nije izvršio druge klasifikacije povreda odredbi parničnog postupka, što

znači da ukoliko se ograničimo na terminologiju koja se koristi u ZPP možemo

da zaključimo da povrede odredbi parničnog postupka mogu biti bitne i nebitne.

Nezavisno od toga, ukoliko pođemo od procesnih sankcija koje dolaze do izražaja

zbog navedene povrede, treba napraviti i druge razlike. U tom kontekstu, bitne

povrede klasifikuju se kao apsolutne i relativne bitne povrede.

Postoji jednoglasno mišljenje kada govorimo o značenju apsolutnih povreda u

sudskoj praksi i u pravnoj teoriji. Prema ovom mišljenju, apsolutna bitna povreda

podrazumeva sve one povrede zbog kojih posledično odluka prvostepenog suda

treba da se poništi, dok relativna povreda podrazumeva sve one povrede koje su

uticale ili su mogle da utiču na donošenje zakonite odluke, (sa aspekta

konstatovanja činjeničnog stanja i sprovođenja materijalnog prava).

Mimo ove logike ili koncepta klasifikovanja povreda, po svemu sudeći u pravnoj

teoriji i sudskoj praksi postoje određene razlike kada govorimo o apsolutnim i

relativnim povredama. Sa teoretske tačke gledišta, skoro svi autori se slažu oko

jednog, a to je da su apsolutne bitne povrede one koje su opisane odredbom člana

182 stav 2, tačke a-o, ZPP. Pitanje je, ukoliko se uzme u obzir gore navedeni

kriterijum, apsolutne povrede predstavljaju sve bitne povrede koje treba da se

ponište odlukom prvostepenog suda, zbog čega se ako pogledamo odredbe ZPP,

primećuje par oprečnosti. Oprečnosti leže u tome da postoje slučajevi u kojima se

taksativno odredbama ZPP, propisuje da zbog određene povrede odluka

prvostepenog suda treba da se poništi, bez obzira na činjenicu da dati prekršaj nije

obuhvaćen grupom taksativno navedenih povreda iz člana 182, stav 2, tačke a-o,

kao i za par prekršaja propisanih odredbama člana 182 stav 2, tačka a-o, odluka

prvostepenog suda se ne poništava već se preinačava.

560Iset Morina & Selim Nikçi “Komentar” Ligji për Procedurën Kontestimore, Prishtinë 2012, str.

359.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

316

Slučajevi:

Slučaj a)

Slučaj kada se povreda ne propisuje odredbama člana 182, stav 2, tačka

od a-o, ZPP, ali se odluka prvostepenog suda poništava.

Član 197 glasi: “Drugostepeni sud poništava prvostepenu presudu na

ročištu kolegijuma, ili na osnovu izvršenog razmatranja stvari ,i vrača

stvar za ponovno suđenje istom prvostepenom sudu,ukoliko konstatuje da

postoji jedan od ovih razloga pomenutih u žalbi:

Tačka c)- “ukoliko je sud doneo presudu bez izvođenja glavnog

razmatranja pravne stvari”.

Kao što se može videti iz ove odredbe, izričito se propisuje obaveza

drugostepenog suda, da poništi presudu prvostepenog suda i da predmet vrati na

ponovno suđenje ukoliko drugostepeni sud nađe da je presuda doneta bez glavne

rasprave o pravnoj stvari. Zasigurno se ovde ne radi o presudama koje u

određenim procesnim uslovima mogu da se donesu i bez održavanja glavne

rasprave, kao što je na primer presuda doneta bez glavne rasprave u predmetu

(član 152 ZPP).

U ovom slučaju, donošenje presude bez glavne rasprave kao procesna

povreda/okolnost, ne predviđa se kao povreda u grupi povreda koje su taksativno

navedene u članu 182, stav 2, tačka a-o ZPP.

Ukoliko bi se uzelo u obzir da su apsolutne povrede one koje propisuju

poništavanje odluke prvostepenog suda, zaključili bismo da je u ovom slučaju,

presuda doneta a da nije održana glavna rasprava, čime potpada pod kategoriju

apsolutnih povreda

Slučaj b)

Slučaj kada se povreda propisuje odredbama člana 182, stav 2, tačke od

a-o, ZPP, ali se odluka prvostepenog suda ne poništava.

U skladu sa članom 182 stav 2, bitna povreda odredaba parničnog

postupka, postoji uvek:

Tačka o)- “ukoliko je presudom prevaziđen tužbeni zahtev”.

Bez obzira što je prekoračenje tužbenog zahteva kao povreda, navedeno

u grupi bitnih povreda propisanih članom 182, stav 2, ukoliko se radi o

prekoračivanju tužbenog zahteva time što sud prihvata mnogo više nego

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

317

što je traženo u tužbi, presuda prvostepenog suda se ne poništava već se

preinačava.

Ovakav izuzetak propisuje odredba člana 201 koja glasi:”Drugostepeni

sud na sednici kolegijuma , ili na osnovu neposrednog razmatranja

glavnog pitanja, presudom menja prvostepenu presudu , ukoliko

konstatuje da postoji neki od dole navedenih razloga u žalbi:

Tačka e) – “ako je konstatovao da je prvostepenom presudom prevazišao

tužbeni zahtev tako da je više priznato nego što je traženo tužbom

Na osnovu ova dva primera, možemo reći da određivanje bitne povrede apsolutne

prirode činjenica ne može da posluži kao jedini i jedinstveni kriterijum da se

odredi da povreda treba da bude taksativno navedena i da zbog nje odluka treba

da se poništi.

U sudskoj praksi, postoji popriličan broj slučajeva kada sud prima žalbu i žalbene

navode poništavanjem presude, pošto je ista doneta u suprotnosti sa odredbama

parničnog postupka, koje sud kvalifikuje u značenju odredbe člana 182, stav 1, u

vezi sa odnosnom odredbom, koju podnosilac žalbe navodi kao povredu a sud je

prihvata kao takvu.561

Pogrešno ili nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja

Pogrešno ili nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja nastupa kada je sud

pogrešno utvrdio neku odlučujuću činjenicu, odnosno kada ovakvu činjenicu nije

uopšte utvrdio (član 183, stav 1 ZPP). Nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja

postoji i kada o ovome govore nove činjenice ili novi dokazi (član 183, stav 2

ZPP).

Pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja. Kada se pozove na ovaj uzrok,

podnosilac žalbe pokušava da utvrdi da je stvar razmotrena na potpun način, ali

sa greškama. Činjenica se konstatuje pogrešno ukoliko je sud, na osnovu

prikupljenih dokaza, uveren da ona postoji, iako zapravo ona ne postoji i obratno,

činjenica se konstatuje pogrešno ukoliko je sud, na osnovu prikupljenih dokaza,

došao do zaključka da ona ne postoji iako zapravo postoji. 562

561 Primer iz prakse: Ukoliko sud bez odgovarajućeg obrazloženja i u suprotnosti sa odredbama

ZPP, prizna kao uzrok nesvedočenje svedoka. Ukoliko zastupnik stranke koji nije advokat, nije

sposoban da obavi ovu dužnost, sud je dužan da obavesti stranku o štetnim posledicama koje mogu

nastupiti usled ovakvog zastupanja. Međutim, ukoliko sud nije postupio na ovaj način, ovo čini

povredu.

562 Faik Brestovci, Građansko procesno pravo I, Priština/E Drejta Procedurale Civile I, Prishtinë

2006, str. 82.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

318

Ono što je nedostatak ovakvog pogrešnog ili nepotpunog utvrđivanja činjeničnog

stanja zapravo je posledica pogrešnog ocenjivanja upotrebljenih dokaza. Sem

toga, pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja može biti i posledica nedovoljnih

dokaza ili pogrešnog rešavanja istih, sa ciljem da se utvrdi neka činjenica, zatim

pogrešne obrade na osnovu postojeće (inicijelne) činjenice koja ukazuje da postoji

druga činjenica, kao i kao posledica pogrešnog utvrđivanja određene činjenice,

iako isto nije učinjeno ili pogrešnog stava da je jedna činjenica opštepoznata.563

Nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja. Do ovakve situacije može doći u

slučajevima kada je sud završio suđenje, pre nego što je pravna stvar pripremljena

za odlučivanje, dakle bez utvrđivanja odlučujućih činjenica ili nekolicine istih.

Važno je da podnosilac žalbe, u svojoj žalbi tačno navede zašto smatra da

činjenično stanje nije konstatovano u potpunosti. U tom cilju, treba pomenuti

činjenice za koje smatra da nisu konstatovane i da kaže zašto su one, po njegovom

mišljenju, važne za pružanje pravičnog mišljenja.564

Pogrešna primena materijalnog prava

U skladu sa članom 184 ZPP pogrešna primena materijalnog prava postoji u

slučajevima kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da

primeni, ili kada datu odredbu nije primenio pravično.

Ovaj prekršaj shvata se kao nepoštovanje zakona o materijalnom pravu koji je sud

trebalo da primeni, primena zakona koji nije trebalo primeniti, kao i nepravilno

tumačenje zakona u suprotnosti sa njegovim značenjem ili sa njegovim opštim

duhom.565 Ovakav slučaj može doći do izražaja kada, bez obzira na to što sud na

korektan način primeni odredbe parničnog postupka i utvrdi tačno i potpuno

činjenično stanje, ali primeni pogrešno materijalnu normu na osnovu koje je

ocenio osnovanost tužbenog zahteva, doneta presuda biva nezakonita566.

Primeri iz prakse: Primer: Ako je sud iz izvedenih dokaza utvrdio činjenicu da je tužilac držao i

koristio spornu imovinu, dok sa druge strane tužilac zapravo nije bio u posedu date imovine.

Primer: Sud je iz dokaza koje je izveo utvrdio činjenicu da tuženi nije sprečio tužioca da poseduje

datu imovinu, dok je on uistinu sprečen od strane tuženog.

563 Ibid, str.82

564 Ibid, str.82,83.

Primeri iz prakse: Primer: Ukoliko u jednom predmetu tužilac tvrdi da ima svojinsko pravo po

osnovu državine (poverenja –sa uspešnim podnosiocem) dok sud potvrđuje činjenicu ko je u posedu

sporne imovine.

565 Ibid, str.82,83.

566 Primeri iz prakse: Ukoliko je sud primenio materijalni zakon koji nije bio na snazi u vreme

kada je tražena sudska zaštita za neko navedeno subjektivno pravo. Primer: Ukoliko je sud primenio

pogrešno norme za određivanje rokova za zastarevanje. Primer: Ukoliko je sud primenio odredbe

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

319

Postupak po žalbi

Kada se radi o postupku koji je pokrenut po žalbi protiv presude, postupak je isti

kao i sa prvostepenim sudom koji je doneo pobijenu presudu, tako da je

drugostepeni sud nadležan za meritorno odlučivanje o žalbi.

Žalba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu, u dovoljnom broju

primeraka za sud i protivnu stranku (član 185 ZPP).

Radnje koje prvostepeni sud treba da preduzme prilikom ulaganja

neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene žalbe, propisane su članom 186.1

ZPP-a, koji navodi sledeće: “Žalbu podnetu preko roka predviđenog zakonom ,

onu nepotpunu, ili nedozvoljivu sud odbacuje bez zakazivanja uopšte sudskog

ročišta”.

Dužnost je prvostepenog suda da u svakom slučaju u kome nađe da je žalba

neblagovremena, nepotpuna ili nedozvoljena odbaci istu rešenjem, protiv koga je

dozvoljena žalba, nezakazivanjem sudskog ročišta .

Treba pojasniti da prvostepeni sud može odbaciti nepotpunu žalbu kao

nepotpunu, nakon što pre toga iskoristi mogućnost vraćanja žalbe na dopunu (član

179, stav 1 ZPP) i pod pretpostavkom da podnosilac žalbe nije dopunio žalbu, ona

treba da se odbaci.

Žalba je neblagovremena, ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno

podnošenje (član 186, stav 2 ZPP).

Član 186, stav 3 ZPP propisuje sledeće: “Žalba je nedozvoljena ukoliko ju je

podnelo lice koje nije ovlašćeno za njeno podnošenje , ili lice koje je odustalo od

prava na žalbu ili koje je povuklo podnetu žalbu ,ili ukoliko lice koje je podnelo

žalbu nema pravni interes za podnošenje žalbe”.

U sudskoj praksi ne postoje neki veći izazovi u slučajevima kada se radi o žalbi

uloženoj protiv lica koje se odreklo prava žalbe ili lica koje je povuklo žalbu ili

kada lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes da podnese žalbu, ali postoji

jedinstveni način delovanja kada govorimo o žalbi koju podnese neovlašćeno lice.

U sudskoj praksi se pojavljuje par situacija u kojima žalbu podnosi neovlašćeno

lice sa time da se situacija/slučaj razlikuje od situacije/slučaja. ZPP je dovoljno

jasan u vezi sa pravnim rešenjem koje sud treba da pruži za žalbu koju je uložilo

koje jedan ugovor čine relativno ništavim, a trebalo je da primeni odredbe koje ugovor čine

apsolutno ništavim.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

320

neovlašćeno lice, navodeći tačno da je žalba u tom slučaju nedozvoljena, međutim

u praktičnom životu nastaju neke situacije čak i greškom prvostepenog suda, koje

dovode do dilema o tome kako postupiti.

ZPP precizira da je žalba nedozvoljena, ukoliko je izjavilo lice koje nije ovlašćeno

za izjavljivanje žalbe, ali ne daje odgovor na sledeća pitanja:

Primeri /situacije iz prakse:

a) Ukoliko je žalbu izjavilo lice koje nije podnelo ovlašćenje, da li pre toga od

suda treba tražiti ovlašćenje ili odmah odbaciti žalbu kao nedozvoljenu?

b) Kako razmotriti da li je žalba nedozvoljena ili ne ukoliko su na glavnoj raspravi

bili i stranka i njen zastupnik ali zastupnik nije uopšte podneo punomoćje u

predmetnim spisima a žalbu potpisuje upravo zastupnik čije punomoćje ne

figurira u predmetnim spisima?

c) Šta učiniti ukoliko je tužbu potpisao zastupnik stranke, na pripremnom ročištu

a na glavnoj raspravi je učestvovao zastupnik stranke i nakon nezadovoljstva

odlukom suda prvog stepena, žalbu je podneo upravo zastupnik, ali isti nikada

nije podneo punomoćje u predmetnim spisima a sud je, neobraćajući pažnju,

tolerisao dati slučaj?

U nastavku pokušavamo da odgovorimo na postavljena pitanja izneta u

gorenavedenim slučajevima:

Odgovor na prvo pitanje:

Za prvo pitanje se u praksi mogu pojaviti dve različite situacije.

Prva situacija kada je žalbu uložilo lice koje nije ovlašćeno da izjavi žalbu i isti

ne navodi da nastupa u svojstvu zastupnika podnosioca žalbe. U tom slučaju,

prvostepeni sud treba da odbaci žalbu kao nedozvoljenu, pošto je istu podnelo lice

koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe.

Druga situacija kada je žalbu izjavilo neovlašćeno lice koje tvrdi da nastupa u

svojstvu zastupnika stranke. U tom slučaju, sud treba da traži od lica koje je

podnelo žalbu, u svojstvu zastupnika, da sudu podnese punomoćje/ovlašćenje.

Sud treba da traži ovlašćenje/punomoćje posebnim rešenjem, na koje nije

dozvoljeno izjavljivanje žalbe i kojim obaveštava istog o pravnim posledicama u

slučaju nedavanja na uvid ovlašćenja/punomoćja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

321

U vezi sa rokom koji sud treba da zacrta za podnošenje ovlašćenja/punomoćja, ne

postoji konkretna odredba koja uređuje ovu situaciju. Po principu analogije, može

se uzeti rok za dopunu žalbe od 7 (sedam) dana, ali u načelu ovakav rok za

podnošenja ovlašćenja/punomoćja zapravo je sudski rok. I u slučaju kada

zastupnik na sudskom ročištu ne da na uvid ovlašćenje/punomoćje, sud nalaže

istom da podnese ovlašćenje/punomoćje u roku koji je propisao sud (sudski rok).

Pri određivanju sudskog roka, u svakom slučaju sud treba da deluje tako da ne

prejudicira mogućnost stranke da preduzme određene radnje. Dakle, treba pružiti

dovoljan sudski rok u sklopu koga uobičajeno stranka ili zastupnik može obaviti

traženu radnju.

Pod pretpostavkom da i nakon zahtevanja punomoćja, sudu nije predato

ovlašćenje/punomoćje, sud je dužan da žalbu odbaci kao nedozvoljenu.

Odgovor na drugo pitanje:

Svojstvo zastupnika na suđenju potvrđuje se na dva formalna načina,

predavanjem ovlašćenja/punomoćja i potvrđivanjem ovlašćenja/punomoćja od

strane stranke, datog zastupniku na pripremnom ročištu/glavnoj raspravi, a sud je

taj koji ovlašćenje i opseg ovlašćenja unosi u zapisnik. U suprotnom, činjenica da

zastupnik stranke, nije podneo na uvid ovlašćenje/punomoćje, sa time da je

stranka sa njim prisustvovala ročištu, ni na koji način ne ispunjava potrebu za

podnošenje ovlašćenja/punomoćja. U tom kontekstu, žalba koju je podnelo ovo

lice, u svojstvu zastupnika stranke, izjavljuje se od strane neovlašćenog lica, ali

sud neće odbaciti žalbu kao nedozvoljenu a da pre toga ne zahteva od zastupnika

dato ovlašćenje/punomoćje.

Odgovor na treće pitanje:

Odgovor na treće pitanje u sudskoj praksi ističe puno dilema i posledično i

nejedinstvene postupke suda prvog i drugog stepena. Treba pojasniti jednu stvar,

a to je da je tačno da se u našim sudovima pojavljuju slučajevi u kojima je tužbu

potpisao zastupnik, na suđenju je učestvovao zastupnik i žalbu ulaže zastupnik,

koji zapravo nikada nije podneo ovlašćenje/punomoćje. Na logično pitanje, da li

bi ovakva situacija trebalo da se desi, odgovor je ponovo logičan. NE, ne bi

trebalo da se desi. Na naredno pitanje, zašto se ovakva situacija dešava? Odgovor

je ponovo logičan i prost: Zato što sudovi u nekim slučajevima nisu obazrivi.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

322

U ovom slučaju pojavljuju se dileme i nejedinstven način delovanja, i na nivou

drugostepenog suda, pošto ovo nije uobičajena pojava, već predstavlja veoma

neuobičajenu situaciju.

Sa stanovišta drugostepenog suda, početna ideja ili procena bila bi da je žalba

nedopuštena imajući u vidu da ju je izjavilo neovlašćeno lice. Ovoj početnoj ideji

ili oceni suprotstavlja se nepravna i nelogična posledica koja nastupa u slučaju da

se žalba odbaci kao nedozvoljena, pošto je izjavilo neovlašćeno lice. Posledica je

nelogična pošto u trenutku kada se žalba odbaci, odluka prvostepenog suda

postaje pravosnažna, za stranku koja zapravo nikada nije podnela zahtev sudu.

Ukoliko isključimo ovu mogućnost odbacivanja žalbe zbog posledica koje stvara,

treba sagledati drugo rešenje kao alternativu prvom, koje bi podrazumevalo

prihvatanje žalbe i poništavanje odluke prvostepenog suda, sa uputstvima da sud

u ponovnom suđenju otkloni nedostatke u vezi sa zastupanjem. Međutim, i

ovakav pristup ili alternativa za razmatranje žalbe u suprotnosti je sa činjenicom

da će sud prihvatiti žalbu kao nedozvoljenu, kako bi izbegao nedozvoljenu žalbu.

Za drugostepeni sud bi bilo prosto kada bi žalbu uložila neka druga stranka, pošto

rešenje u ovom slučaju pruža odredba člana 198 stav 2, koja propisuje mogućnost

da drugostepeni sud prihvati žalbu, poništi pobijenu presudu i predmet vrati

prvostepenom sudu na razmatranje ili da prihvati žalbu, da poništi pobijenu

presudu i da tužbu odbaci.

U skladu sa odredbom člana 182, stav 2, tačka k), ZPP-, sud brine po službenoj

dužnosti o prekršajima u postupku koji se odnose na stranku i zastupnika stranke,

a kako bi sud ocenio po službenoj dužnosti ovaj žalbeni navod treba da ima

dozvoljenu žalbu, međutim sudska praksa koja se može naći u ovoj besmislenoj

pravnoj situaciji, po svemu sudeći podrazumeva rešenje koje nosi manji broj

pravnih posledica po stranke. Shodno tome, u sudskoj praksi dominira mišljenje

da treba poništiti odluku prvostepenog suda po žalbi, koju je zapravo izjavilo lice

koje nije ovlašćeno za njeno izjavljivanje. Ovakav način postupanja

drugostepenog suda, po svemu sudeći je analogan načinu delovanja prvostepenog

suda, kada dozvoli zastupniku stranke da obavi određene radnje a da ne predoči

ovlašćenje/punomoćje, naravno uz naredbu, da je isti i podnese, međutim u

slučaju da zastupnik ne uspe u roku da podnese ovlašćenje/punomoćje, sud

poništava sve radnje koje je preduzeo zastupnik koji nije bio ovlašćen u tu svrhu.

Predlaže se sudovima prvog stepena da obrate dužnu pažnju u vezi sa

zastupnicima stranaka, pošto se nemarom suda mogu pričiniti pravne posledice

po same stranke. Poznato je da u nekim slučajevima u kojima je

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

323

ovlašćenje/punomoćje priloženo tužbi, sud prvog stepena, iz nemara, pogrešan

prepis tužbe namenjen sudu, kome je priloženo ovlašćenje/punomoćje, prosleđuje

tuženoj stranci, čime ista ostaje u predmetnim spisima, bez ovlašćenja/punomoćja

zastupnika, iako ju je zastupnik uredno podneo.

Postupanje prvostepenog suda kada je žalba uredna.

Ako je žalba blagovremena, dopuštena i potpuna, prvostepeni sud dostavlja je

protivnoj stranci, koja ima pravo da u roku od sedam (7) dana podnese odgovor

na žalbu. Ukoliko protivna stranka, iskoristi mogućnost koju joj je pružio zakon i

podnese odgovor na žalbu, prvostepeni sud podnosiocu žalbe odmah podnosi

odgovor ili najkasnije u roku od sedam (7) dana od dana prijema odgovora na

sudu.

Po prijemu odgovora na žalbu ili po proteku roka za odgovor na žalbu,

prvostepeni sud će žalbu i odgovor na žalbu, sa spisima predmeta, dostaviti

drugostepenom sudu, u roku od najviše sedam (7) dana.

Postupanje po žalbi u drugostepenom sudu

Pre nego što odluči o žalbi, drugostepeni sud priprema predmet. Sudija izvestilac

priprema izveštaj za razmatranje predmeta pred apelacionim sudom, koji sudi u

veću sastavljenom od troje sudija.

Sudija izvestilac, po potrebi, od prvostepenog suda može tražiti izveštaj o povredi

postupka i drugim nedostacima navedenim u žalbi, i da se sa ciljem da se

konstatuju prekršaji, odnosno dati nedostaci, sprovedu odgovarajuće provere

(član 189 stav 2 ZPP).

Za svaki nedostatak, sudija izvestilac može tražiti od prvostepenog suda da

sprovede odgovarajuće provere ili da preduzme određene radnje. Praksa je

drugostepenog suda da ovu radnju preduzima sam sudija izvestilac, koji priprema

predmet za razmatranje u veću, ali o specifičnim pitanjima može razgovarati sa

većem, iako akt kojim se zahtevaju određene radnje prvostepenog suda podnosi

sam sudija izvestilac.

Dužnost je dakle sudije izvestioca da pregleda predmet i da u vezi sa njim,

podnese izveštaj na zatvorenom ili otvorenom ročištu, u zavisnosti od toga kako

je određen.

Drugostepeni sud pristupa razmatranju predmeta pred drugostepenim sudom

detaljnim objašnjenjima sudije izvestioca o predmetu, ne iznošenjem svog

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

324

mišljenja o osnovanosti žalbe. Nakon toga se čita presuda, ili deo pobijen žalbom,

a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom.

Zakazivanje rasprave drugostepenog suda

Drugostepeni sud u načelu odlučuje o žalbi na zatvorenom ročištu, ali može

odrediti samo razmatranje predmeta u slučajevima:

- Kada se u postupku po žalbi, pred sudom drugog stepena, pruže nove

činjenice i dokazi u vezi sa ovim činjenicama. Stranke mogu predočiti nove

činjenice i dokaze u skladu sa članom 180 ZPP.

- Drugostepeni sud može zakazati direktnu raspravu i ako je prvostepena

presuda poništena dva puta i kada je žalba izjavljena zbog povrede procesnih

odredbi i zbog pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, dok

se na raspravi veća ocenjuje da li je presuda na koju je izjavljena žalba

zasnovana na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka ili na pogrešno

utvrđenom ili nepotpunom činjeničnom stanju.

- Drugostepeni sud može zakazati direktnu raspravu i kada oceni da radi

pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja, treba ponoviti sve ili neke već

izvedene dokaze pred sudom prvog stepena. Međutim, ova situacija ostaje da

se oceni od strane drugostepenog suda, u smislu kada će pokrenuti raspravu i

kada će odlučiti bez pokretanja rasprave. U sudskoj praksi postoji vrlo mali

broj slučajeva kada je drugostepeni sud u ovoj situaciji ponovo zakazao

raspravu.

Važno je istaći da sudija izvestilac ne može zakazati raspravu pred drugostepenim

sudom, već veće na zatvorenoj raspravi, može da konstatuje potrebu ili

mogućnost zakazivanja rasprave pred drugostepenim sudom a da se nakon toga

rasprava i sazove.

Ukoliko je veće konstatovalo da treba da zakaže raspravu pri drugostepenom

sudu, predsednik veća pri otvaranju rasprave treba da konstatuje razlog za

zakazivanje rasprave a nakon toga je dužan da nastavi postupak kao i u svakom

predmetu u kome je zakazano sudsko ročište.

I u slučajevima kada je zakazana rasprava na drugostepenom sudu, način

odlučivanja je isti kao i na zatvorenoj raspravi prvostepenog suda.

Ograničenja u preispitivanju prvostepene presude

Član 194 ZPP glasi: “Žalbeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u

kome se pobija žalbom, i to u granicama uzroka navedenih u žalbi, pazeći prema

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

325

službenoj dužnosti na primenu materijalnog prava kao i za kršenje odredbi

parničnog postupka iz člana 182 stav 2 tačka b), g), j), k) i m) ovog zakona”.

Sem što drugostepeni sud treba po službenoj dužnosti da se pobrine o primeni

materijalnog prava pri prvostepenom sudu, on se brine po službenoj dužnosti i za

neke bitne povrede parničnih postupaka.

Bitne povrede odredaba parničnih postupaka o kojima se drugostepeni sud brine

po službenoj dužnosti slede:

- Ukoliko je odlučeno po zahtevu koji ne potpada pod jurisdikciju suda,

- Ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, sud zasniva svoju odluku

na nedozvoljenom raspolaganju stranaka, (član 3 stav 3 ovog zakona),

- Ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, sud odbio zahtev

stranke, da u postupku koristi svoj jezik i pismo i da proprati proces na svom

jeziku, i da izjavi žalbu iz ovih razloga,

- Ukoliko je u postupku kao tužilac ili tuženi, učestvovalo lice koje ne može biti

stranka u postupku ili ukoliko stranku koja je pravno lice nije zastupalo

ovlašćeno lice, ili ukoliko parnično nesposobnu stranku nije zastupao

zakonski zastupnik ili ukoliko zakonski zastupnik odnosno punomoćnik

stranke nije imao potrebna ovlašćenja za sprovođenje postupka ili za

obavljanje neke druge radnje u postupku, ukoliko odvijanje postupka,

odnosno obavljanje posebnih radnji u postupku, nije dozvoljeno kasnije, i

- Ukoliko je javnost isključena sa glavne rasprave u suprotnosti sa ovim

zakonom.

Dovoljno je uložiti žalbu protiv odluke prvostepenog suda i da se drugostepeni

sud pobrine po službenoj dužnosti da li je pobijena odluka uključena u ove

povrede.

Razlog što je zakonodavac predvideo da drugostepeni sud treba da se pobrine po

službenoj dužnosti za sprovođenje materijalnog prava i za pet bitnih povreda

odredaba parničnog postupka, po svemu sudeći leži u tome da materijalno pravo

– poznato i kao objektivno pravo ili sam zakon, propisuje potrebu društva da

subjektivno pravo svakog subjekta bude obuhvaćeno onim što predstavlja volju

društva u objektivnom pravu, dok bitne povrede primećene po službenoj dužnosti

po svemu sudeći prevazilaze interes stranaka u postupku.567

567 Primer: Nije veoma važna javnost postupka, pošto stranku zanima njen lični interes, ali javnost

je u interesu društva, pošto se javnošću podstiče poverenje javnosti u sud.

U interesu je društva, zarad pravne sigurnosti, da sud ne dozvoli nijednoj stranci da raspolaže nečim

čime ne može raspolagati. U interesu je društva da se deluje u sklopu jurisdikcije institucija, pošto

ovo stvara pravnu sigurnost i garantuje funkcionisanje pravnog poretka itd.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

326

Načini odlučivanja po žalbi

ZPP članom 195 stav 1, propisuje da Apelacioni sud može, na sednici veća ili na

osnovu održane rasprave, odlučiti o žalbi na jedan od navedenih načina:

da odbaci žalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu;

da ukine pobijenu presudu i da odbaci tužbu;

da poništi pobijenu presudu i da predmet uputi osnovnom sudu na ponovno

suđenje;

da odbije žalbu kao neosnovanu i potvrdi pobijenu presudu;

da preinači prvostepenu presudu.

Odbacivanje žalbe kao neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene. Član

196 ZPP propisuje sledeće: Žalbu, nepotpunu ili nedozvoljenu , drugostepeni sud

odbacuje rešenjem, ako to nije uradio prvostepeni sud (član 186).

Drugostepeni sud neće postupati u skladu sa odredbom člana 196 ZPP, u sledećoj

situaciji: Ukoliko je drugostepenom sudu podnet predmet po žalbi koja je

nepotpuna, dok prvostepeni sud prethodno nije postupio u skladu sa članom 179

stav 1 ZPP, drugostepeni sud ne može odbaciti žalbu kao nepotpunu već predmet

treba da vrati prvostepenom sudu uz naznaku da je prvostepeni sud delovao u

značenju odredbe člana 179, stav 1 ZPP, pozivajući podnosioca žalbe da žalbu

dopuni.

Poništavanje presude osnovnog suda i odbacivanje tužbe. Apelacioni sud

donosi rešenje o ukidanju presude osnovnog suda i odbacuje tužbu, ukoliko su

ispunjene okolnosti propisane članom 198 ZPP, koje propisuju sledeće:

- Ukoliko zahtev o kome je odlučeno potpada pod nadležnost suda;

- Ukoliko postoji litispendencija;

- Ukoliko je predmet presuđen, (postojanje pravosnažne presude);

- Ukoliko se tužilac odrekao tužbenog zahteva (presuda po osnovu odricanja

od tužbenog zahteva);

- Ukoliko postoji sudsko poravnanje o predmetu.

Sledeće situacije odnose se na situacije kada prvostepeni sud nije ocenio procesne

pretpostavke u vezi sa nadležnošću i predmetom spora.

Apelacioni sud odbacuje tužbu i u sledećim razlozima:

- ako je u prvostepenom postupku, kao tužilac ili kao tuženi postupilo lice koje

ne može biti stranka u postupku,

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

327

- ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ukoliko

parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik,

- ako zakonski zastupnik ili punomoćnik nije imao odgovarajuće punomoćje da

proprati predmet na sudu ili da preduzme posebne parnične radnje, odnosno

ukoliko stranka nije sama usvojila određene radnje koje su kasnije preduzete

u postupku.

Ove situacije odnose se na slučajeve u kojima prvostepeni sud nije procenio

procesne pretpostavke u vezi sa strankama.

Ukidanje presude osnovnog suda i vraćanje predmeta na ponovno suđenje

U skladu sa članom 197 ZPP, Apelacioni sud na raspravi veća ili na osnovu

razmatranja predmeta, presudom ukida presudu osnovnog suda i predmet vraća

na ponovno suđenje, ukoliko konstatuje da postoji jedan od sledećih razloga

pomenutih u žalbi:

- ukoliko je sud u suprotnosti sa odredbama ovog zakona doneo presudu na

osnovu priznanja, ili je doneo presudu po osnovu odricanja od tužbenog

zahteva;

- ukoliko nekoj od stranaka nezakonitim radnjama, posebno usled neurednog

upućivanja sudskog poziva, nije pružena mogućnost da učestvuju u

razmatranju predmeta, dok je taj čin uticao na donošenje zakonite i pravične

odluke;

- ukoliko je sud doneo presudu a da nije održao glavnu raspravu o pravnoj

stvari;

- ukoliko je u donošenju presude učestvovao sudija koji u skladu sa samim

zakonom treba da bude isključen sa suđenja.

Sem navedenih slučajeva, Apelacioni sud ukinuće presudu prvostepenog suda i

na raspravi veća, ukoliko konstatuje da je:

- presudom prvostepenog suda prekoračen tužbeni zahtev, tako što je njom

odlučeno o nekom drugom predmetu a ne o onom pokrenutom u tužbi, na

osnovu čega ona rešenjem poništava prvostepenu presudu a predmet vraća na

ponovni postupak (član 202 ZPP).

Važno je istaći da se gorenavedeni slučajevi zbog kojih se poništava prvostepena

presuda a predmet vraća na ponovno suđenje, odnose samo na bitne povrede

odredaba parničnog postupka, propisanih odredbama člana 182, stav 2 ZPP, te

treba shvatiti da će Apelacioni sud poništiti prvostepenu presudu i vratiti predmet

na ponovno suđenje i u svim slučajevima u kojima nađe da presuda sadrži bitne

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

328

povrede odredaba parničnog postupka, koje se u značenju člana 182, stav 1 mogu

kvalifikovati kao povrede navedene odredbe (navedene u žalbi).

Za sve one povrede koje se ne razmatraju po službenoj dužnosti, bez obzira što

mogu da budu bitne povrede odredaba parničnog postupka, Apelacioni sud će ih

oceniti samo ukoliko su predočene kao povrede navedene u žalbi, pošto ih u

suprotnom drugostepeni sud neće uopšte ocenjivati.

Činjenica da drugostepeni sud preispituje presudu u ograničenjima žalbe, sem

povreda koje se razmatraju po službenoj dužnosti, uticala je da se u nekim

slučajevima smatra da drugostepeni sud ne postupa na jedinstven, odnosno na

harmoničan način, pošto je o sličnim pitanjima odlučivano na različite načine.

Ovo se može desiti iz prostog razloga što je u jednom slučaju, podnosilac žalbe

ukazao na povrede koje se ne ocenjuju po službenoj dužnosti a sud je konstatovao

da presuda sadrži takve povrede koje su uticale da se odluka suda poništi i da se

predmet vrati na ponovno suđenje, dok u drugom slučaju podnosilac žalbe nije u

svojim navodima ukazao na povrede koje se ne ocenjuju po službenoj dužnosti a

sud je u ograničenju žalbe našao da je žalba neosnovana.

Štaviše, kada sud drugog stepena poništi presudu prvostepenog suda i predmet

vrati istom sudu na ponovno suđenje, on može narediti da neki drugi sudija

ponovo razmotri dati predmet.568

Na ponovnom suđenju, prvostepeni sud je dužan da nakon što prihvati rešenje

drugostepenog suda u roku od 30 dana zakaže ročište (pripremno ili za glavnu

raspravu), da obavi sve procesne radnje i da razmotri sva sporna pitanja na koja

je drugostepeni sud ukazao u svojoj odluci.

Postupak sproveden na ponovnom razmatranju čini jedinstvenu celinu sa onim u

kome je doneta poništena presuda. U sklopu istog, stranke mogu obaviti sve

procesne radnje, uključujući i one koje su raspoložive, a koje su imale pravo da

obave u prvom postupku.569

Odbijanje žalbe i potvrđivanje prvostepene presude

Drugostepeni sud presudom odbija žalbu kao neosnovanu i potvrđuje presudu

prvog stepena ako nađe da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, niti

razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti, (član 200 ZPP).

568 Član 198.3 ZPP 569 Faik Brestovci, Građansko procesno pravo II, Priština/E Drejta Procedurale Civile II, Prishtinë

2006, str. 89.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

329

U slučajevima u kojima drugostepeni sud konstatuje da je žalba neosnovana, on

istovremeno potvrđuje odluku (presudu ili rešenje) prvostepenog suda.570

Preinačenje presude osnovnog suda. U skladu sa članom 201 ZPP, Apelacioni

sud na raspravi veća ili po osnovu neposrednog razmatranja glavne stvari,

presudom preinačava prvostepenu presudu, ako utvrdi da postoji jedan od

sledećih razloga navedenih u žalbi:

- ako nađe da postoji povreda odredaba parničnog postupka, sem onih

propisanih članom 197 ovog zakona;

- ako na raspravi veća, nakon drugačijeg razmatranja spisa i dokaza

prikupljenih indirektno, utvrdi drugačije činjenično stanje od onog u

prvostepenoj presudi;

- ako nakon neposrednog razmatranja predmeta, na osnovu novih dokaza ili

na osnovu nedavnog prikupljanja dokaza koje je izveo osnovni sud, nalazi

drugačije činjenično stanje od onog u prvostepeno presudi;

- ako utvrdi da je činjenično stanje sadržano u prvostepenoj presudi pravično

utvrđeno, ali je osnovni sud pogrešno primenio materijalno pravo;

- ako utvrdi da je prvostepenom presudom prekoračen tužbeni zahtev time što

je dosuđeno više od onoga što je traženo u tužbi.

U skladu sa članom 203 ZPP, “Apelacioni sud ne može da promeni prvostepenu

presudu na štetu žalbene stranke, ukoliko je samo ona podnela žalbu a ne i

protivnička strana”.

U svim slučajevima preinačenja prvostepene presude, drugostepena presuda treba

da se razlikuje i da bude drugačija u odnosu na prvu. Presudom o preinačenju,

drugostepeni sud izbegava nepravilnosti u vezi sa meritornim odlučivanjem a ne

postupkom 571 , sa time da izuzetak od ovog pravila čini slučaj prekoračenja

tužbenog zahteva kada drugostepeni sud zaista preinačuje presudu usled grešaka

nastalih u postupku.

Organizacija presude Apelacionog suda

Član 204 ZPP propisuje sledeće:“ U obrazloženju presude , odnosno rešenja,

drugostepeni sud će oceniti navode u žalbi koji su bili odlučujući za njeno

donošenje”.

570 Iset Morina & Selim Nikçi “Komentar Zakona o parničnom postupku/Komentar” Ligji për

Procedurën Kontestimore, Priština/Prishtinë 2012, str. 385 571 Faik Brestovci, Građansko procesno pravo II, Priština/E Drejta Procedurale Civile II, Prishtinë

2006, str. 90.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

330

Sva pravila koja važe za odluku prvostepenog suda u načelu važe i za odluku

drugostepenog suda, ali sa par specifičnosti. Na samom početku odluke, treba

navesti sadržinu žalbe u kratkim crtama, izreka opisuje način odlučivanja a

obrazloženje ocenjuje navode podnosioca žalbe i uzroke za konkretan način

odlučivanja drugostepenog suda.

Žalba protiv rešenja

Osnova za žalbu. Član 206, stav 1 ZPPpropisuje da je protiv rešenja

prvostepenog suda dozvoljena žalba, ako zakonom nije drugačije propisano, dok

(član 206 stav 2) glasi da ako ovaj zakon izričito propisuje da posebna žalba nije

dozvoljena, rešenje prvog stepena suda može da se pobija samo u žalbi protiv

konačne odluke kojom se završava postupak pri sudu prvog stepena.

Dejstva žalbe. Blagovremeno podneta žalba zadržava izvršenje rešenja, ako ovim

zakonom nije drugačije propisano (član 207.1).

Način odlučivanja o žalbama protiv rešenja na sudu drugog stepena. Član

209 ZPP propisuje sledeće odredbe o odlučivanju o žalbama protiv rešenja

osnovnog suda.

Apelacioni sud može da reši žalbu po sledećim osnovama:

- da odbaci žalbu kao neblagovremenu,

- da odbaci žalbu kao nedozvoljenu ;

- da odbije žalbu kao neosnovanu i da potvrdi rešenje prvostepenog suda;

- da odobri žalbu i da preinači pobijeno rešenje;

- da ukine pobijeno rešenje, i po potrebi vrati predmet osnovnom sudu.

U postupku po posebnoj žalbi, protiv rešenja, shodno se primenjuju odredbe ovog

zakona koje se odnose na žalbu protiv presude, osim odredbe koja propisuje

mogućnost neposrednog razmatranja predmeta pri drugostepenom sudu, (član

208 ZPP).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

331

XXI. VANREDNI PRAVNI LEKOVI

ZPP prepoznaje tri vrste vanrednih pravnih lekova koji se mogu podneti protiv

pravosnažnih odluka a koje čine: revizija (član 211); ponavljanje postupka (član

232) i zahtev za zaštitu zakonitosti (član 245).

Revizija

Revizija predstavlja vanredan pravni lek kojim stranka zbog povrede zakona,

pobija pravosnažnu drugostepenu presudu, donetu po žalbi izjavljenoj protiv

prvostepene presude.

Revizija ne treba da se sagleda kao dodatna garancija da će spor između stranaka

biti pravično rešen, već značaj ovog sredstva leži u činjenici da predstavlja

sredstvo za izjednačavanje sudske prakse, pošto prikupljanjem stavova u vezi sa

jednim pitanjem, Vrhovni sud Kosova svojim odlukama pomaže sudovima niže

instance, pošto oni u izvanrednoj meri poštuju njegove stavove.

Revizija kao vanredan pravni lek je ograničena pošto se mogu pobijati samo

određene odluke i iz određenih razloga.

U skladu sa odredbom člana 211 stav 1, ZPP: “Protiv presude drugostepenog

suda, stranke mogu da podnesu reviziju u roku od trideset (30) dana od dana kada

im je uručena presuda”.

U kojim slučajevima se dozvoljava revizija. U skladu sa članom 211, stavi 2

ZPP: “Revizija se ne dozvoljava u imovinsko pravnim sporovima u kojima se

tužbeni zahtev odnosi na novčane zahteve , predaju stvari, ili ispunjavanjem neke

druga polaganja, ukoliko vrednost predmeta spora u delu pobijenom presudom

ne prelazi sumu od 3,000 evra.”, dok stav 3 člana 211 ZPP propisuje sledeće:

“Revizija se ne dozvoljava u imovinsko pravnim odnosima u kojima se tužbeni

zahtev ne odnosi na novčane zahteve, na predaju stvari ili na ispunjavanje neke

druga polaganja, ukoliko vrednost predmeta spora navedenog u tužbi tužioca ne

prelazi sumu od 3,000 evra.”.

Iz tumačenja ovih odredbi može se zaključiti da je formalni uslov za

dozvoljavanje revizije da spor ima vrednost od 3000 evra ili više. Ovaj formalni

uslov od koga zavisi dozvoljenost revizije, ima svoje izuzetke koji se propisuju

članom 211 stav 4 ZPP.

U skladu sa članom 211, stavi 4 ZPP: “Izuzetno, kada je reč o tužbenom zahtevu

iz stava 2 i 3 ovog člana, revizija je uvek dozvoljena:

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

332

a). u sporovima za izdržavanje;

b). u sporovima za nadoknadu štete zbog izgubljenog izdržavanja, povodom smrti

c). u sporovima iz radnih odnosa koje inicira zaposleni protiv odluke za prestanak

radnog odnosa ”.

Izuzetak od formalnog uslova da predmet spora ima vrednost od 3000 evra dešava

se u privrednim sporovima, gde član 508 ZPP propisuje sledeće: “Revizija u

trgovinskim sporovima nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora u

napadnutom delu pravosnažne presude ne prelazi 10.000 evra”.

Zasigurno će ubuduće biti od interesa po sam parnični postupak da se vrednost

predmeta spora poveća, kao formalni uslov od koga zavisi dopuštenost revizije.

Rok za izjavljivanje revizije

Razlozi za izjavljivanje revizije propisuju se odredbama člana 214 ZPP, koji je

izmenjen i dopunjen odredbama Zakona br. 04/L-118.

U skladu sa odredbama člana 214 ZPP, revizija se može izjaviti zbog:

a) bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 182, stav 2 ovog zakona,

izuzev prekršaja predviđenih članom 182, stav 2, tačke (f, h, i i m).

b) bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 182, stav 1, ovog zakona

koji je u toku pred drugostepenim sudom.

c) pogrešne primene materijalnog prava.

d) prekoračenja tužbenog zahteva, ukoliko je ova povreda nastala u postupku

pred drugostepenim sudom.

Iz gorenavedenih odredbi može se zaključiti da je fond bitnih povreda za koje se

može izjaviti revizija u odnosu na žalbu mnogo manji, pošto se za izjavljivanje

revizije, iz člana 182 stav 2, mogu upotrebiti samo 4 razloga i to:

- ukoliko sud nije sastavljen u skladu sa odredbama ili je u donošenju presude

učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi;

- ukoliko je odlučeno po zahtevu koji ne potpada pod jurisdikciju suda,

- ukoliko je u donošenju presude učestvovao sudija koji se prema zakonu treba

izuzeti , odnosno sudskom odlukom je bio izuzet ili prilikom donošenja odluke

je učestvovalo lice koji nema svojstvo sudije;

- ukoliko je sud prema prigovoru stranke pogrešno odlučio da je stvarno

nadležan;

- ukoliko je odlučeno o zahtevu prema podignutoj tužbi nakon zakonom

predviđenog roka;

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

333

- ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, sud zasniva svoju odluku

na nedozvoljenom raspolaganju stranaka, (član 3 stav 3 ovog zakona),

- ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona , sud doneo presudu zbog

priznanja, neubeđenja, odsustva, odustajanja od tužbe ili bez vođenja glavne

rasprave;

- ukoliko je u postupku kao tužilac ili tuženi, učestvovalo lice koje ne može biti

stranka u postupku ili ukoliko stranku koja je pravno lice nije zastupalo

ovlašćeno lice, ili ukoliko parnično nesposobnu stranku nije zastupao

zakonski zastupnik ili ukoliko zakonski zastupnik odnosno punomoćnik

stranke nije imao potrebna ovlašćenja za sprovođenje postupka ili za

obavljanje neke druge radnje u postupku, ukoliko odvijanje postupka,

odnosno obavljanje posebnih radnji u postupku, nije dozvoljeno kasnije;

- ukoliko je odlučeno o zahtevu za koji se nastavlja postupak ili za koju je

ranije doneta konačna presuda, ili od koje je tužilac odustao ili za koje je

došlo do sudskog poravnanja;

- ukoliko presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati a posebno

ukoliko je dispozitiv presude nerazumljiv ili kontradiktoran, po sebi ili sa

razlozima presude, ili ukoliko presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu

uopšte navedeni razlozi odlučnih činjenica , ili su ti razlozi nejasni, ili

kontradiktorni ili ukoliko o odlučnim činjenicama postoje protivurečnosti

između onoga što se u razlogu presude navodi o sadržaju dokumenta ili

zapisnika o podacima datim u postupku i samih tih dokumenata ili zapisnika;

- ukoliko je presudom prevaziđen tužbeni zahtev.

Sem ovih povreda iz člana 182, stav 2, za izjavljivanje revizije, može se upotrebiti

i prekoračenje tužbenog zahteva, ali pod uslovom da se prekoračenje tužbenog

zahteva desilo pred drugostepenim sudom.

Što se tiče bitne povrede odredaba parničnog postupka, u značenju člana 182, stav

1 ZPP, one se kao osnova za reviziju mogu koristiti samo za postupak pred

drugostepenim sudom.

U značenju svega prethodno navedenog, može se zaključiti da je revizija kao

vanredni pravni lek pobijanja pravosnažne presude poprilično ograničena u

smislu navoda koje stranke mogu izjaviti revizijom usled bitnih povreda odredaba

parničnog postupka.

Revizija se ne može izjaviti usled pogrešnog ili nepotpunog utvrđivanja

činjeničnog stanja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

334

Revizija protiv presude donete na drugom stepenu, kojom se presuda potvrđuje

putem priznanja, može se izjaviti samo zbog povreda iz člana 214, stav 1, tačke

a), b) i d.

U ovom slučaju se mogu podneti i navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Revizija nije dozvoljena protiv drugostepenog rešenja kojim se potvrđuje

prvostepena presuda, usled povrede odredaba parničnog postupka iz stava l tačka

a) ovog člana, sem ukoliko njihovo postojanje nije uopšte pomenuto u žalbi, sem

kada se radi o povredama o kojima se sam Apelacioni sud brine po službenoj

dužnosti i sud za reviziju (član 214.4).

U slučaju da se revizija izjavi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka

koje je načinio drugostepeni sud, stranke mogu predočiti nove činjenice i dokaze

ukoliko zbog tuđe krivice nisu bile u prilici da ih predoče ranije.

Postupak po reviziji

Revizija se podnosi prvostepenom sudu koji je doneo prvostepenu presudu, u

dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku .

Neblagovremenu, nedozvoljenu ili nepotpunu reviziju odbaciće prvostepeni sud

rešenjem, bez održavanja ročišta. Protiv rešenja kojom se revizija odbacuje

dozvoljena je žalba drugostepenom sudu.

U skladu sa odredbama ZPP iz člana 218, stav 2, revizija je nedozvoljena ako:

a) je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije;

b) je reviziju izjavilo lice koje je povuklo reviziju;

c) lice koje je podnelo reviziju nema pravni interes da je podnese; i

d) je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se

podnese.

Ako je revizija blagovremena, potpuna i dozvoljena, prvostepeni sud dostaviće

protivnoj stranci u roku od sedam (7) dana jedan primerak revizije. Protivna

stranka ima pravo da podnese sudu odgovor na reviziju u roku od sedam dana.

Po prijemu odgovora na reviziju ili po protoku roka za odgovor, prvostepeni sud

će dostaviti reviziju sa predmetnim spisima u roku od sedam dana, Vrhovnom

sudu Kosova, da odluči po reviziji.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

335

Odlučivanje o reviziji pri Vrhovnom sudu Kosova

Vrhovni sud odlučuje o reviziji, samo na osnovu dopisa iz spisa predmeta, na

ročištu sudskog veća, (član 220 ZPP).

Revizioni sud razmatra pobijenu presudu samo u delu pobijenom revizijom i

samo u granicama uzroka navedenih u reviziji , ali brinući se prema službenoj

dužnosti o primeni materijalnog prava i o kršenju odredbi parničnog postupka

koje se odnose na sposobnost da se bude stranka i pravilno zastupanje, (član 215

ZPP).

Odlučivanje o reviziji pri Vrhovnom sudu Kosova;

- Zakasnelu, nepotpunu i nedopuštenu reviziju rešenjem odbacuje revizioni

sud, ukoliko jednu takvu stvar nije učinio prvostepeni sud u okviru njenih

ovlašćenja (član 221 ovog zakona).

- Vrhovni sud će presudom da odbije reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne

postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena.

- Ako sud za reviziju utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parničnog

postupka zbog koje revizija može da se izjavi, sem (povreda),572 sud imajući

u vidu prirodu povrede, rešenjem ukida u celini ili delimično presudu

drugostepenog i prvostepenog suda, ili samo presudu drugostepenog suda i

predmet vraća na ponovno suđenje drugom ili istom sudiji prvostepenog suda,

odnosno drugom ili istom veću drugostepenog suda ili drugom nadležnom

sudu.

- Ako sud za reviziju utvrdi da je materijalno pravo pogrešno primenjeno,

presudom će da usvoji izjavljenu reviziju i da preinači pobijanu presudu.

- Ako sud za reviziju nađe da je zbog pogrešne primene materijalnog prava ili

zbog povrede pravila postupka, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno i da

zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane presude, rešenjem će da

572 Ako je u prvostepenom ili drugostepenom postupku odlučeno o zahtevu koji ne potpada pod

nadležnost sudova, ili predstavlja presuđenu stvar ili ako se tužilac odrekao date tužbe ili za koji

postoji sudsko poravnanje, revizioni sud presudom poništava presudu pobijenu revizijom i odbacuje

tužbu kao nedopuštenu.

Ukoliko je u prvostepenom ili drugostepenom postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo parnično

nesposobno lice ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupao punomoćnik, ili ako parnično

nesposobnu stranku nije zastupao njen zakonski zastupnik ili ako punomoćnik stranke nije imao

odgovarajuće punomoćje da zastupa ovo pitanje na sudu ili da obavi konkretne procesne radnje,

odnosno ako gonjenje predmeta na sudu ili obavljanje konkretnih procesnih radnji stranka nije

odobrila kasnije, sud za reviziju, shodno prirodi postojećih procesnih povreda, deluje u skladu sa

odredbama stavova 1 ili 2 ovog člana.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

336

- usvoji reviziju , ukine u celini ili delimično presudu prvostepenog i

drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda, i predmet vrati na

ponovno suđenje istim ili drugim sudijama prvostepenog ili drugostepenog

suda.

- Ako utvrdi da je pravosnažnom drugostepenom presudom prekoračen tužbeni

zahtev sud za reviziju svojom presudom usvaja reviziju stranke i preinačuje

pobijanu presudu.

Odluka suda o reviziji dostavlja se strankama preko drugostepenog suda u roku

od trideset (30) dana, (član 226 ZPP). Treba pojasniti da nakon što drugostepeni

sud primi spise u predmetu revizije od Vrhovnog suda, isti dostavlja predmet

prvostepenom sudu, sem u slučajevima kada je sud za reviziju vratio predmet na

ponovno razmatranje pri drugostepenom sudu.

Ukoliko se sa odredbama članova ovog poglavlja ne predviđa neka druga stvar, u

revizionom postupku se na adekvatan način primenjuju odredbe ovog zakona o

žalbi protiv rešenja, osim odredbi sa kojima se predviđa mogućnost vođenja

rasprave o glavnoj stvari u žalbenom sudu, (član 227 ZPP).

Ponavljanje postupka

Predlog za ponavljanje postupka predstavlja vanredan pravni lek, koji je

ograničen, nesuspenzivan, dvostran i u nekim slučajevima i demonstrativan.

Pravo zahtevanja ponavljanja postupka ograničen je sa stanovišta odluka koje se

mogu pobijati ovim pravnim lekom, sa stanovišta uzroka zbog kojih se odluke

mogu pobijati, i u smislu rokova u kojima se može podneti. 573

Predlogom za ponavljanje postupka može se zahtevati ponavljanje postupka koji

je pravosnažno okončan. Postupak se može okončati presudom, rešenjem kojim

se tužba odbacuje ili rešenjem kojim se konstatuje da je postupak okončan

raspoloživim radnjama stranaka. 574

Razlozi za podnošenje predloga za ponavljanje postupka

Razlozi za ponavljanje postupka - Član 232 ZPP propisuje da postupak okončan

pravosnažnom presudom suda može da se ponovi po predlogu stranke.

573 Faik Brestovci, Građansko procesno pravo I, Priština/E Drejta Procedurale Civile I, Prishtinë

2006, fq.104 574 Ibid, str.104.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

337

Član 232 propisuje razloge za ponavljanje postupka, koji su taksativno

navedeni, ali se mogu klasifikovati u tri grupe:

- ako stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja,

nije bilo omogućeno da raspravlja pred sudom;

- ako je u zaključenom postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne

može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije

zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao

zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik odnosno punomoćnik stranke

nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u

postupku, osim ako vođenje parnice odnosno vršenje pojedinih radnji u

postupku nije bilo naknadno odobreno;

- ako se konačna odluka suda zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka ili

na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj;

- ako je do pravosnažne odluke došlo usled krivičnog dela sudije, zakonskog

zastupnika ili punomoćnika stranke, protivne stranke ili trećeg lica;

- ako stranka stekne mogućnost da upotrebi pravosnažnu odluku suda koja je

ranije doneta o istom tužbenom zahtevu sa istim strankama;

- ako se pravosnažna odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci

nekog drugog organa, a ta odluka biva pravosnažno preinačena, ukinuta

odnosno poništena;

- ako stranka sazna nove činjenice ili nađe nove dokaze ili stekne mogućnost

da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla da bude doneta

povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem

postupku.

Rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka. U skladu sa članom

234, stav 1 ZPP, predlog za ponavljanje postupka može se podneti u roku od 30

dana i to:

- u slučaju iz člana 232 tačka a) ovog zakona od dana kada je stranki uručena

- u slučaju iz člana 232 tačka b) ovog zakona ukoliko je u postupku kao tužilac

ili tuženi

- ukoliko stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ukoliko

profesionalno nesposobno lice nije zastupao njen zakonski zastupnik – od

dana kada je odluka uručena stranki, odnosno njenom zakonskom zastupniku,

ukoliko zakonski zastupnik odnosno zastupnik sa punomoćjem nije imao

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

338

potrebno ovlašćenje za njegovo gonjenje na sudu, ili za obavljanje određenih

procesnih postupaka – od dana kada stranka sazna o ovom razlogu;

- u slučaju iz člana 232 tačka c) ovog zakona – od dana kada je stranka saznala

o pravosnažnoj konačnoj presudi;

- u slučaju iz člana 232 tačka d) ovog zakona - od dana kada je stranka saznala

o konačnoj pravosudnoj odluci, a ako krivični postupak ne može da se

sprovede, onda od dana kada je saznala o obustavljanju krivičnog postupka

ili o okolnostima zbog kojih se ne može pokrenuti krivični postupak;

- u slučajevima iz člana 232 tačka e) i f) ovog zakona – od dana kada je stranka

mogla da koristi konačnu pravosnažnu odluku što je razlog za ponavljanje

postupka;

- slučaju iz člana 232 tačka g) ovog zakona – od dana kada je stranka mogla da

podnese sudu nove činjenice odnosno nova dokazna sredstva.

Ako bi rok iz stava 1 ovog člana (gorenavedeni rokovi) počeo da teče pre nego

što je odluka postala pravosnažna, taj rok se računa od trenutka pravosnažnosti

presude, ako protiv nje nije izjavljena žalba, odnosno od dostavljanja pravosnažne

odluke suda izrečene u poslednjem stepenu.

Po proteku roka od pet godina od dana kada je odluka postala pravosnažna,

predlog za ponavljanje postupka ne može se podneti, osim ako se ponavljanje

traži iz razloga navedenih u članu 232, tačka a) i b) ovog zakona, a koje se odnose

na slučajeve:

- ako stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja,

nije bilo omogućeno da raspravlja pred sudom;

- ako je u zaključenom postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne

može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije

zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao

zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik odnosno punomoćnik stranke

nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u

postupku, osim ako vođenje parnice odnosno vršenje pojedinih radnji u

postupku nije bilo naknadno odobreno;

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

339

Postupak za podnošenje predloga za ponavljanje postupka. Predlog za

ponavljanje postupka podnosi se prvostepenom sudu koji je doneo odluku u

prvom stepenu.

U predlogu za ponavljanje postupka moraju da se navedu zakonski osnov po

kome se traži ponavljanje, okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnet u

zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagača.

Prvostepeni sud je dužan da razmotri da li je predlog za ponavljanje postupka

blagovremen, potpun i dozvoljen. Ukoliko nađe da je predlog za ponavljanje

postupka neblagovremen, nepotpun i nedozvoljen, isti odbacuje rešenjem protiv

koga je dozvoljeno izjavljivanje žalbe.

Ako prvostepeni sud utvrdi da predlog ne treba da se odbaci, isti dostavlja

protivnoj stranci koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog.

Kada prvostepeni sud primi odgovor protivne stranke ili po isteku roka za davanje

odgovora, isti dostavlja predmetne spise po predlogu za ponavljanje postupka

drugostepenom sudu, u roku od osam (8) dana.

Odlučivanje o predlogu za ponavljanje postupka. Član 235 ZPP glasi: “O

predlogu za ponavljanje postupka odlučuje drugostepeni sud i to sudija pojedinac

koji nije učestvovao u donošenju drugostepene odluke u prethodnom postupku”,

međutim u sudskoj praksi postoje izuzeci od ovog osnovnog pravila.

Izuzetak od osnovnog pravila. Npr. ukoliko se podnese predlog za

ponavljanje postupka kojim se traži dozvoljavanje ponavljanja postupka

u kome je prethodno, po drugim vanrednim pravnim lekovima (reviziji i

zahtevu za zaštitu zakonitosti) odlučio Vrhovni sud Kosova, onda o

predlogu za ponavljanje postupka ne odlučuje drugostepeni već

trećestepeni sud.

Logično objašnjenje zašto se u sudskoj praksi postupa na ovaj način sastoji se u

tome da ukoliko bi drugostepeni sud dozvolio ponavljanje postupka, trebalo bi

poništiti i odluku Vrhovnog suda Kosova, kao poslednje instance za donošenje

sudskih odluka. Shodno tome, da bi se izbegla situacija u kojoj bi sud nižeg

stepena poništio odluku suda višeg stepena, u praksi se deluje tako da u nekim

slučajevima odlučuje drugostepeni sud a u nekim slučajevima sud trećeg stepena.

Član 239, stav 2 ZPP propisuje sledeće: “Ukoliko sud dođe do zaključka da je

neophodno takvo razmatranje, ona bi postupala u skladu sa odredbama člana

191 i 193 ovog člana” ali u nekim slučajevima može postupiti i u značenju

odredbe člana 239 stav 2 ZPPkoja glasi: “Ukoliko sud dođe do zaključka da je

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

340

neophodno takvo razmatranje, ona bi postupala u skladu sa odredbama člana

191 i 193 ovog člana”.

Ako sud drugog stepena dozvoli ponavljanje postupka, odlukom kojom se

dozvoljava ponavljanje postupka poništava se odluka doneta u ranijem postupku.

Protiv rešenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka nije dozvoljena žalba,

dok je protiv rešenja kojim se odbacuje predlog o ponavljanju postupka

dozvoljena posebna žalba.

Žalba protiv rešenja drugostepenog suda kojom se odbacuje predlog za

ponavljanje postupka, podnosi se istom sudu, koji po žalbi odlučuje u sudskom

veću koga čini troje sudija (član 240, stav 1 ZPP).

U ponovljenom postupku na prvostepenom sudu ne može suditi sudija koji je

doneo odluku u ranijem postupku.

Prvostepeni sud je dužan da zakaže pripremno ročište neposredno po prijemu

predmetnih spisa od drugostepenog suda, najkasnije u roku od osam (8) dana.

Zahtev za zaštitu zakonitosti

Celokupno postupanje suda u parničnom postupku nije ništa drugo do neprekidna

primena procesnog i materijalnog prava. I pored svih garancija o urednosti u radu

suda, ne isključuje se mogućnost da sud povredi zakon i da time odluka koja treba

da posluži kao zakon za stranke bude nezakonita. 575 Pravosnažnom ali

nezakonitom odlukom krši se ne samo interes stranaka već i interes javnosti, pošto

je nezakonitost sudske odluke znak neregularnog funkcionisanja pravosuđa kao

javne službe. Upravo iz ovog razloga, zakonodavac je predvideo zahtev za zaštitu

zakonitosti, kao vanredan pravni lek pobijanja pravosnažnih odluka, sa ciljem da

se rad sudskih organa usaglasi sa zakonom.576

Nadležnost za podnošenje zakona za zaštitu zakonitosti. U skladu sa članom

246 ZPP-a, državni tužilac je nadležan da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti.

Međutim, inicijativu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti mogu pokrenuti

i stranke, koje u nemogućnosti ostvarivanja ovog pravnog leka, predlažu tužiocu

da to učini umesto njih.

Upravo iz tog razloga, obično je slučaj u sudskoj praksi da zahtev za zaštitu

zakonitosti podnosi tužilac nakon što stranke pokrenu inicijativu u tu svrhu.

575 Faik Brestovci, Građansko procesno pravo II, Priština/E Drejta Procedurale Civile II, Prishtinë

2006, str.102 576 Ibid, str.102

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

341

Razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti

Zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti:

- zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, ukoliko je povreda

povezana sa mesnom nadležnošću, ukoliko je sud prvog stepena doneo

presudu bez glavne rasprave, iako je bio dužan da održi glavnu raspravu, ako

je odlučeno o zahtevu, čije se osporavanje vrši u kontinuitetu ili ukoliko je u

suprotnosti sa zakonom, javnost isključena sa glavne rasprave;

- zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Javni tužilac ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog prekoračenja

tužbenog zahteva niti zbog pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog

stanja.

Odluke koje se mogu pobijati zahtevom za zaštitu zakonitosti

Zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti protiv:

- prvostepene odluke, protiv koje nije izjavljena žalba od dana kada odluka više

nije mogla da se ospori žalbom;

- drugostepene odluke, protiv koje nije izjavljena revizija od dana kada je ova

odluka dostavljena stranci kojoj je najkasnije dostavljena.

Rok za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti

Državni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravosnažne

sudske odluke u roku od tri meseca. Rok za podnošenje zahteva za zaštitu

zakonitosti računa se:

- protiv odluke, donete na drugom stepenu, protiv koje su stranke izjavile

reviziju, javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo u roku

od trideset (30) dana od dana kada mu je dostavljena revizija date stranke,

kojoj je ranije dostavljena.

- Zahtev za zaštitu zakonitosti ne dozvoljava se protiv odluke koju je u slučaju

revizije ili zahteva za zaštitu zakonitosti doneo Vrhovni sud (član 245, stav 3

ZPP, izmenjen članom 12 Zakona br. 04/L-118 o izmeni i dopuni ZPP).

Postupak po zahtevu za zaštitu zakonitosti

O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni sud Kosova. Pobijana presuda

ili rešenje preispituje se samo u delu pobijanom zahtevom za zaštitu zakonitosti a

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

342

sud uzima u obzir samo razloge navedene u ovom pravnom leku. Sud obaveštava

državnog tužioca koji je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti o ročištu na kome

se isti razmatra i po kome se odlučuje. Ovlašćenja Vrhovnog suda pri odlučivanju

o zahtevu za zaštitu zakonitosti ista su onima u kojima se odlučuje po reviziji.

Ukoliko su protiv iste odluke izjavljeni i revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti,

nadležan sud jedinstvenom odlukom odlučuje o pravnim lekovima.577

577 Član 249 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

343

XXII. OBRASCI SUDSKE PRAKSE

Obrasci u vezi nadležnosti, prenosa nadležnosti, sukoba nadležnosti i izuzeća

sudije

Obrazac broj 1 – Rešenje kojim se sud oglašava stvarno nenadležnim i predmet

upućuje odeljenju za upravna pitanja

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C.br./..../......

Osnovni sud u _________________, opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine,ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

I. Opšte odeljenje Osnovnog suda u _________, oglašava se stvarno

nenadležnim da odlučuje po tužbi tužioca ___________, broj C.br.dt.____,

protiv tuženog _____, u vezi pravne stvari _____________.

II. Nakon što ovo rešenje postane pravosnažno, predmet se prosleđuje Odeljenju

za upravna pitanja Osnovnog suda u Prištini.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac ____________, je podneo tužbu ovom sudu 25.06.2007. protiv tuženog

______________, u vezi sa poništenjem odluke.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

344

Opšte odeljenje ovog suda, vodeći računa o stvarnoj nadležnosti u predmetu,

ocenjuje da je za odlučivanje o ovoj pravnoj stvari u predmetu nadležno

odeljenje za upravna pitanja osnovnog suda u Prištini.

Sud, nakon preliminarnog razmatranja tužbe, nalazi da stvar koja je predmet

tužbe u konkretnom slučaju predstavlja tvar za čije odlučivanje opšte odeljenje

ovog suda nema stvarnu nadležnost, već da je za odlučivanje o ovom sporu

nadležno odeljenje za upravna pitanja Osnovnog suda u Prištini, i to iz sledećih

razloga : Prema Zakonu br. 03/L-192 o nezavisnom nadzornom odboru za civilnu

službu Kosova, u članu 14. se predviđa da: „Protiv odluke Odbora, nezadovoljna

strana koja smatra da odluka Odbora nije zakonita, može pokrenuti upravni spor

pred nadležnim sudom, u roku od trideset (30) dana od dana kada joj je uručena

odluka“.

Pošto se zahtev tužioca odnosi na ocenu zakonitosti upravnog akta Nezavisnog

nadzornog odbora i polazeći od gore navedene zakonske odredbe, prema kojoj se

za ocenu zakonitosti odluka ovog organa može pokrenuti upravni spor, onda na

osnovu toga odlučeno da se opšte odeljenje ovog suda oglasi stvarno

nenadležnim i predmet prosledi odeljenju za upravna pitanja.

Na osnovu gorenavedenih podataka i na osnovu članova 17. i 19. u vezi sa članom

391. st. 1 tačka „a“ ZPP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U ____________Opšte odeljenje

C. br. ___________, dana _____________

S u d i j a

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

345

Obrazac broj 2 – Rešenje kojim se sud oglašava stvarno nenadležnim i predmet

prosleđuje Odeljenju za privredna pitanja

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnojpravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine,ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo

ovo:

R E Š E NJ E

I. Opšte odeljenje Osnovnog suda u _________, se oglašava stvarno

nenadležnim da odlučuje u ovoj pravnoj stvari.

II. Nakon što ovo rešenje postane pravosnažno, predmet se prosleđuje Odeljenju

za privredna pitanja ovog suda.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac _________je podneo tužbu protiv tuženih _________, u vezi sa pitanjem

________.

Sud, je vodeći računa o svojoj stvarnoj nadležnosti, ocenio da je za odlučivanje

po ovom pravnom pitanju u pogledu stvarne nadležnosti nadležno Odeljenje za

privredna pitanja ovog suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

346

Na osnovu Zakona o sudovima, član 13. stav 1.5, predviđeno je da je nadležnost

odeljenja za privredna pitanja zaštita imovinskih prava i intelektualne svojine.

U konkretnom slučaju, predmet tužbenog zahteva je odšteta zbog povrede

autorskih prava, odnosno neovlašćena upotreba autorskog prava.

Na osnovu članova 17. i 19. Zakona o parničnom postupku, predviđeno je da se

sud, tokom celog postupka, po službenoj dužnosti stara o svojoj stvarnoj

nadležnosti, stoga, polazeći i od gorenavedenog, ovo odeljenje ovog suda se je

oglasilo stvarno nenadležnim da sudi u ovom spornoj pravnoj stvari.

Iz svega navedenog, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja, na osnovu

članova 17,19, u vezi sa članom 392 ZPP.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

347

Obrazac broj 3 - Rešenje kojim se sud proglašava stvarno nenadležnim i

predmet prosleđuje Posebnom veću Vrhovnog suda Kosova

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo

ovo:

R E Š E NJ E

I. Osnovni sud u _________, proglašava se stvarno nenadležnim za odlučivanje

o ovoj pravnoj stvari , prema tužbi C. br. _____________.

II. Nakon što ovo rešenje postane pravosnažno, predmet se prosleđuje Posebnom

veću Vrhovnog suda Kosova.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac ________________, iz Podujeva, je podneo tužbu protiv tužene

____________, u vezi sa pitanjem ____________________.

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

348

Osnovni sud u___________, vodeći računa o svojoj stvarnoj nadležnosti, ocenio

je da je za odlučivanje o ovoj pravnoj stvari stvarno nadležno Posebno veće

Vrhovnog suda Kosova.

Na osnovu Zakona o Posebnom veću Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se

odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju br. 04/L-033 od 31.08.2011, prema

članovima 4.1.4, 4.1.5, 4.1.5.1, Posebno veće je isključivo nadležno za zahteve

protiv određenog preduzeća ili korporacije koje je navodno nastalo tokom ili pre

vremena kada je takvo preduzeće ili korporacija prešlo pod upravu KPA-a ili

Agencije, zahteva kojim se tvrdi pravo, vlasništvo ili interes u odnosu na bilo

koju aktivu ili imovinu nad kojom Agencija ili KPA ima ili je proglasila upravna

ovlašćenja itd.

S obzirom da se u članu 4.4 tačka (i) navodi da ako sud kojem je predmet

prosleđen, do dana stupanja na snagu ovog zakona, nije doneo nikakvu

materijalnu odluku u vezi sa tim predmetom, , taj sud više nema nadležnost nad

tom stvari i vratiće svu relevantnu dokumentaciju i spise predmeta posebnom

veću .

Stoga, imajući u vidu tužbu koju je podneo tužilac u skladu sa gorenavedenim

odredbama, za suđenje oveg sporne pravne stvari , predmetnu nadležnost ima

Posebno veće Vrhovnog suda kosova na osnovu Zakona o Posebnom veću

Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za

privatizaciju br. 04/L-033 od 31. 08. 2011.

Na osnovu članova 17. i 19. Zakona o parničnom postupku, predviđeno je da se

sud, tokom celog postupka, po službenoj dužnosti stara o svojoj stvarnoj

nadležnosti, stoga, polazeći i od gorenavedenog, ovo odeljenje ovog suda se

oglasilo stvarno nenadležnim za suđenje ove sporne pravne stvari.

Iz gorenavedenog odlučeno je kao u izreci ovog rešenja, na osnovu članova 17,

19. u vezi sa članom 392. ZPP.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

349

Obrazac broj 4 -Rešenje kojim se sud oglašava stvarno nenadležnim i odbacuje

tužbu kao nedozvoljenu

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, uUlica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine,ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo:

R E Š E NJ E

I. Osnovni sud u _________, oglašava se stvarno nenadležnim za odlučivanje

po tužbi tužioca ___________, broj C.br.dt.____, ___________,dana

_____________ ___________,dana _____________ u vezi sa pravnom

stvari _____________.

II. ODBACUJE SE KAO NEDOZVOLJENA tužba tužioca ___________,

broj C.br. ____________, od ____________, protiv tuženog ____________,

u vezi sa pravnom stvari _____________.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac __________ je ovom sudu podneo tužbu dana ____________, protiv

tuženog _____________ u vezi sa pravnom stvari _______________.

____________, protiv tužene_____________, u vezi sa pravnom stvari

_______________.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

350

Sud je, nakon preliminarnog razmatranja tužbe našao da je pravna stvar koja ja

predmet tužbe upravno pitanje, za čije odlučivanje ovaj sud nema stvarnu

nadležnost, već je za odlučivanje o ovom sporu nadležna Kancelarija regulatora

za energetiku, iz sledećih razloga:

Prema Zakonu br. 03/L-185 o energetskom regulatoru u članu 16. st. 1. tač. 3 je

predviđeno da Kancelarija regulatora za energetiku uspostavlja procedure koja

utvrđuju postupke za rešavanje sporova u energetskom sektoru, uključujući i

žalbe u pogledu pristupa treće strane sistemima prenosa ili distribucije električne

energije. Dok u članu 25. st. 1 istog Zakona stoji da Kancelarija regulatora ima

nadležnost da donosi odluke o rešavanju sporova prema članu 16. ovog Zakona.

U članu 25. st. 3 ovog Zakona je propisano: „pojedinačni akti koji donese

Kancelarija regulatora za energetiku u skladu sa stavom 1 ovog člana su predmet

postupka upravne revizije unutar Kancelarije regulatora za energetiku. Nakon

završenog postupka upravne revizije, nezadovoljna strana može pokrenuti

upravni spor pred nadležnim sudom na Kosovu, u skladu sa članom 43. ovog

zakona i Zakonom o upravnom postupku“.

I prema Pravilniku za rešavanje žalbi i sporova u sektoru energetike koji je Odbor

Kancelarije regulatoraza energetiku doneo 29.08.2011, u članu 18. tačka 5 je

predviđeno da protiv odluka Odbora KRE, potrošači ili ovlašćeni mogu da

pokrenu upravni spor pred nadležnim sudom u roku od trideset (30) kalendarskih

dana od dana prijema odluke ili objavljivanja na internet stranici KRE, koje god

je poslednje. .

Na osnovu gorenavedenih podataka rezultira da ovaj sud nije nadležan za

odlučivanje po zahtevu tužioca, pa je iz tih razloga, a na osnovu članova 17, 18,

19. i 29. u vezi sa članom 391. st. 1 tačka „a“ ZPP, odlučeno kao u izreci ovog

rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________.

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

351

Obrazac broj 5 - Rešenje kojim se sud oglašava stvarno nenadležnim, ,

proglašava ništavim izvršene radnje i odbacuje tužbu kao nedozvoljenu

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine, ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo :

R E Š E NJ E

I. Osnovni sud u _________, proglašava se stvarno nenadležnim za odlučivanje

po tužbi tužioca ___________, broj C.br. ____________, od ____________,

protiv tuženog ____________, u vezi sa pravnom stvari _____________.

II. PROGLAŠAVAJU SE NIŠTAVNIM sve radnje u postupku koje je ovaj

sud preduzeo u ovoj spornoj stvari.

III. ODBACUJE SE KAO NEDOZVOLJENA tužba tužioca ___________,

broj C. br. ____________, od ____________, protiv tuženog

____________, u vezi sa _____________.

O b r a z l o ž e nj e

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

352

Tužilac __________ je ovom sudu podneo tužbu dana ____________, protiv

tuženog _____________ u vezi sa _______________. ____________, protiv

tužene_____________, u vezi sa _______________.

Sud je , nakon preliminarnog razmatranja tužbe, istu prosledio na odgovor

tuženom. Tuženi je u odgovoru na tužbu osporio tužbu, naglašavajući da je ista

nedozvoljena, jer se predmet spora odnosi na upravnu stvar, a ne na sudsku.

Pošto je sud ocenio pobijanje tuženog, utvrdio je da stvar koja je predmet spora

predstavlja upravnu stvar za čije odlučivanje ovaj sud nema stvarnu nadležnost,

već da je za odlučivanje o ovom sporu nadležna Kancelarija regulatora za

energetiku, iz sledećih razloga:

Prema Zakonu br. 03/L-185 o regulatoru za energetiku, u članu 16. st. 1. tč. 3 je

predviđeno da Kancelarija regulatora za energetiku uspostavlja procedure koja

utvrđuju postupke za rešavanje sporova u energetskom sektoru, uključujući žalbe

u pogledu pristupa treće strane sistemima prenosa ili distribucije električne

energije. U članu 25. st. 1 istog Zakona stoji da Kancelarija regulatora ima

nadležnost da donosi odluke o rešavanju sporova prema članu 16. ovog Zakona.

U članu 25. st. 3 ovog Zakona je propisano: „pojedinačni akti koji donese

Kancelarija regulatora za energetiku , na osnovu stava 1 ovog člana je predmet

prcedura upravne revizije unutar Kancelarije regulatora za energetiku . Nakon

završenog postupka upravne revizije, nezadovoljna strana može pokrenuti

upravni spor pred nadležnim sudom na Kosovu, u skladu sa članom 43. ovog

zakona i Zakonom o upravnom postupku“.

I prema Pravilniku za rešavanje žalbi i sporova u energetskom sektoru, koji je

Odbor Kancelarije regulatora za energetiku doneo 29.08.2011, u članu 18. tačka

5 je predviđeno da protiv odluka Odbora KRE, potrošači ili ovlašćeni mogu da

pokrenu upravni spor pred nadležnim sudom u roku od trideset (30) kalendarskih

dana od dana prijema odluke ili objavljivanja na internet stranici KER, koja god

je poslednja.

Na osnovu gorenavedenih podataka rezultira da ovaj sud nije nadležan za

odlučivanje po zahtevu tužioca, pa je iz tih razloga, a na osnovu članova 17, 18,

19. i 29. u vezi sa članom 391. st. 1 tačka „a“ ZPP odlučeno kao u izreci ovog

rešenja

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

353

Iz navedenog , u smislu odredbe člana 17, 18.1, 18.2, 19 i 391 ZPP odlučeno je

kao u izreci ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br. Predmet spora:

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u

roku od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog

Suda

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

354

Obrazac broj 6 –Rešenje kojim se sud oglašava da nema isključivu mesnu

nadležnost

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u spornoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine, ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo :

R E Š E NJ E

I. Osnovni sud u _____________, OGLAŠAVA DA NEMA ISKLJUČIVU

mesnu nadležnost za procesuiranje ove građansko-pravne stvari .

II. Nakon što ovo rešenje postane pravosnažno, tužba se upućuje na nadležnost

Osnovnom sudu u _____________________.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac _______________ je podneo tužbu protiv tuženog ______________, u

vezi sa utvrđivanjem prava vlasništva na nepokretnost koja se nalazi u

Uroševcu, identifikovana kao parcela broj ______________, u površini od

_____________ .

Članom 41.1 ZPP-a je propisano: „Za suđenje u sporu u vezi sa vlasništvom i

drugim stvarnim pravima na nepokretnim stvarima, u sporovima kod smetanja

državine na nepokretnim stvarima , kao i u sporovima u odnosu na izdavanje

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

355

nepokretnosti u zakup, ili ugovora o korišćenju stanova ili poslovnih prostora,

isključiva je nadležnost suda na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost“.

Prema članu 17.1 ZPP : „Sud po službenoj dužnosti , treba da konstatuje, odmah

nakon primanja tužbe, da li je nadležan za procesuiranje stvari koja je podneta“.

Dok, prema članu 22.3 ZPP: „Sud se može proglasiti mesno nenadležnim prema

službenoj dužnosti, samo kada postoji isključiva mesna nadležnost nekog drugog

suda”.

U konkretnom slučaju, sud je zaključio da se imovina nalazi na teritoriji

Osnovnog suda u Uroševcu, i u skladu sa članovima 17.1, 22.3, 44.1 i 387. u vezi

sa članom 392. ZPP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja se može izjaviti žalba u

roku od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog

Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

356

Obrazac broj 7 –Rešenje kojim se sud oglašava mesno nenadležnim prema

pobijanju tužene strane

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine, ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van raspraveje dana _________________, doneo :

R E Š E NJ E

I. Osnovni sud u ________________, OGLAŠAVA SE MESNO

NENADLEŽNIM za procesuiranje ove pravne stvari.

II. Nakon što ovo rešenje postane pravosnažno, tužba se prosleđuje Osnovnom

sudu u Mitrovici.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac _____________ je podneo tužbu ovom sudu protiv tuženog

_____________, u vezi sa ________________.

Na osnovu člana 49. ZPP, za suđenje po sporovima iz radnog odnosa je nadležan,

osim suda opšte mesne nadležnosti za tuženog, i sud na čijoj se teritoriji obavlja

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

357

rad ili se obavljao, odnosno sud na čijoj se teritoriji trebao obaviti posao, kao i

sud na čijoj teritoriji je zasnovan radni odnos.

Tuženi je u odgovoru na tužbu osporio mesnu nadležnost ovog suda u odlučivanju

u vezi tužbe tužioca.

Sud, nakon ocene osporavanja tuženog i nakon što je ustanovljena činjenica da je

tužena stupila u radni odnos – obavljala je posao učiteljice na teritoriji opštine

_____________, pozivajući se na članove 22, 49, 357. u vezi sa članom 392. ZPP,

odlučio je kao u izreci ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja može se uložiti žalba u

roku od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog

Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

358

Obrazac broj 8 –Zahtev za delegiranje nadležnosti

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br. ______________

Priština, dana _______________

Za: Apelacioni sud u Prištini

Predsedniku suda, g. ______________

Od: Osnovnog suda u Prištini

Predsednika g. ________

Predmet: Zahtev za određivanje mesne nadležnosti drugog suda

Poštovani g. predsedniče, obaveštavam vas da se u Osnovnom sudu u Prištini

nalazi predmet sa brojem C. br. _____________, koji je pokrenut prema tužbi

tužioca _______________, iz Prištine, protiv tuženih:

Osnovnog suda u Prištini, i

N_______N________, iz Prištine, radnika ovog suda.

Prema rasporedu, ovaj predmet je dodeljen sudiji _____________, koji me je

obavestio da ne može da nastavi rad na ovom predmetu jer su tuženi Osnovni

sud u Prištini i N_________N___________ radnik ovog suda.

G. predsedniče, pošto u ovom slučaju postoje uslovi za isključenje svih sudija

Osnovnog suda u Prištini, zahtevamo od vas da u smislu člana 63. Zakona o

parničnom postupku, odredite drugi sud sa teritorije Apelacionog suda, kao

mesno nadležan sud za rešavanje navedene sporne stvari.

Pored toga, određivanje drugog suda za mesno nadležan u ovoj spornoj stvari bi

pozitivno uticalo i na poverenje javnosti prema našem sudu.

predsednik suda

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

359

Obrazac broj 9 –Način pokretanja sukoba nadležnosti

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u spornoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine, ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo :

R E Š E NJ E

I. Pokreće se sukob nadležnosti između Osnovnog suda u Prištini i Osnovnog

suda u Uroševcu da odlučuju u ovom pravnom sporu.

II. Za odlučivanje u vezi sa sukobom nadležnosti, predmet se prosleđuje

Apelacionom sudu u Prišini.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac ____________, iz Uroševca je pokrenuo tužbu u Osnovnom sudu u

Uroševcu dana 25.06.2014, protiv tužene, Osiguravajuće kuće ______ Priština,

za nadoknadu štete za nesreću od 02.02.2014, koja se je dogodila u Mališevu i u

kojoj je tuženi pretrpeo teške telesne povrede.

Osnovni sud u Uroševcu, rešenjem od 05.07.2014. se je oglasio mesno

nenadležnim i predmet prosledio na odlučivanje Osnovnom sudu u Prištini, uz

obrazloženje da je u smislu odredbi člana 47. ZPP nadležan Osnovni sud u Prištini

prema opštoj nadležnosti, jer je sedište tužne u Prištini.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

360

Osnovni sud u Prištini, prema odredbama člana 24. ZPP pokreće sukob

nadležnosti u ovom sporu jer ocenjuje da je u konkretnom slučaju nadležan

upravo sud koji se je oglasio nenadležnim za suđenje u ovom pravnom sporu.

Ovaj sud zaključuje da ZPP u odredbi člana 47.1 propisuje da je osim suda opšte

mesne nadležnosti, nadležan sud na čijoj teritoriji je učinjeno štetno delovanje ili

sud na čijoj teritoriji je nastala posledica oštećivanja,a u stavu 2 člana 47. je

propisano da ukoliko je šteta nastala zbog smrti ili teške telesne povrede, nadležan

je osim suda iz stava 1. ovog

člana i sud na čijoj teritoriji tužilac ima prebivalište odnosno boravište.

U konkretnom slučaju, prema oceni ovog suda, pošto je oštećeni pretrpeo teške

telesne povrede, u smislu gorenavedenih odredbi, nadležan je Osnovni sud u

Uroševcu jer tužilac, pošto je reč o izabranoj nadležnosti, ima pravo da odluči gde

će podneti tužbu, i u ovom slučaju je tužilac izabrao da podnese tužbu Osnovnom

sudu u Uroševcu.

Na osnovu gorenavedenih podataka, a na osnovu člana 24. u vezi sa članom 47,

sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _____________Opšte odeljenje

C.br. ___________,dana _____________

S u d i j a

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

361

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u pravnom sporu tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine, ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo :

R E Š E N J E

I. Stvarno nadležan da sudi u ovom predmetu je Osnovni sud u Prizrenu, kome

se spisi predmeta dostavljaju na dalju nadležnost.

II. Žalba protiv ovog rešenja nije dozvoljena.

O b r a z l o ž e n j e

Posebno veće Vrhovnog Suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku

Agenciju za Privatizaciju, u I delu izreke rešenja C.________, od __________,

utvrdila je da Posebno veće nije nadležno za zahtev tužilaca za izvršenje presude

Opštinskog Suda u Prizrenu , P. br. ____, od _______, potvrđene presudom

Okružnog Suda u Prizrenu, Gz. Br. _______, od __________. U II delu izreke,

predmet C.__________, od __________, vraća se Osnovnom Sudu u Prizrenu.

Osnovni sud u Peći nije prihvatio nadležnost smatrajući da nema stvarnu

nadležnost da odlučuje o predmetu, jer ovo pitanje spada u nadležnost posebnog

veća, u smislu člana 4.1. d. Uredbe UNMIK-a br. 2002/13, kasnije izmenjene i

dopunjene Uredbom 2008/04 i 2008/19 o osnivanju Posebnog veća Vrhovnog

suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku poverilačku agenciju, uređena je na

takav način da definisani organi posebnog veća imaju prvenstvo u nadležnosti za

tužbe i protivtužbe koje se tiču potraživanja koja uključuju priznavanje prava

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

362

vlasništva ili interesa na imovinu koja je u državini ili pod kontrolom preduzeća

ili korporacija koje su trenutno pod upravom Agencije.

Vrhovni sud Kosova zaključuje da je Osnovni sud u Prizrenu sud nadležan da

odlučuje o vlasništvu na osnovu odredbe člana 11 u vezi sa članom 16.1 Zakona

o sudovima, br. 03 /L-199 od 22. jula 2010. godine.

Prema članu 4.1.5 Zakona o Posebnom veću br. 04 /L-33, Posebno veće ima

nadležnost na zahtevima koji navode prava, pravo vlasništvo ili interes u vezi sa

nekom imovinom ili vlasništvom nad kojom je Agencija ili KPA imala upravu.

Tužba tužilaca za konačno izvršenje presude Opštinskog suda u Prizrenu P. br.

_______ od_______ prema članu 4 i 5 Zakona o Posebnom veću nije u

nadležnosti Posebnog veća Vrhovnog suda Kosova zbog činjenice da izvršenje

ove sudske odluke spada u nadležnost Osnovnog suda u Prizrenu, prema

odredbama člana 11 u vezi sa članom 16.1 Zakona o sudovima.

Kao što je gore navedeno, u smislu odredbe člana 24 i 25 ZPP, odlučeno je kao u

izreci ovog rešenja.

VRHOVNI SUD KOSOVA – PRIŠTINA

CN. br. ______, dana ________

Predsednica Veća

_____________

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

363

Obrazac broj 11 - Obrazac rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće sudije

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br.

Predsednik Osnovnog suda u________________, nakon razmatranja zahteva od

dana ________________, koji je podneo tužilac _______________ iz Prištine, za

izuzeće sudije _________________ u sporu protiv tuženog

__________________ iz Prištine, nakon uzimanja izjave sudije u vezi sa ovim

pitanjem, na osnovu člana 70. ZPP, dana _______________, doneo je sledeće:

R E Š E NJ E

Usvaja se zahtev od dana __________ tužioca __________ iz Prištine, IZUZIMA

se sudija __________iz suđenja u predmetu C. br.

O b r a z l o ž e nj e

Zahtevom od _________ tužilac je zahtevao da se sudski predmet C. br. _______,

koji je dodeljen za suđenje sudiji _______, dodeli nekom drugom sudiji jer postoji

mogućnost da tužena u međuvremenu podnese zahtev za izuzeće sudije jer je isti,

pre imenovanja na položaj sudije, u svojstvu advokata zastupao u nekoliko pitanja

porodicu tužioca – podnosioca zahteva _____________. Dodao je da je navedeno

pitanje hitno, jer je postupanje prema zahtevu za meru obezbeđenja hitno.

Predsednik suda je nakon razmatranja zahteva pregledao spise predmeta i nakon

uzimanja izjave sudije je, analizom u smislu odredbi ZPP, ustanovio da je zahtev

osnovan. Ovo iz činjenice da je sudija u predmetu potvrdio okolnosti da je ranije

u svojstvu advokata zastupao porodicu tužioca – podnosioca zahteva

___________.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

364

Predsednik ocenjuje da će izuzeće sudije u ovoj fazi postupka pozitivno uticati

na povećanje poverenja kod stranaka o objektivnosti suda.

Iz navedenih razloga proističe da u navedenom slučaju postoje okolnosti koje

podstiču sumnju u nepristrasnost sudije ___________ u ovom suđenju, kao što je

propisano u članu 67. tačka (g) ZPP.

Iz gorenavedenog odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U __________C. Br. ________

Dana __________

predsednik suda

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

365

OBRASCI U VEZI PRETHODNOG RAZMATRANJA TUŽBE I

PRIPREME GLAVNE RASPRAVE

Obrazac broj 1 – Rešenje o obavezi plaćanja sudske takse

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine,ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, je dana _________________, doneo :

R E Š E N J E

POZIVA SE tužilac, _________, sa sedištem u_________, Ul.”

_________” b.b., da u roku od 3 dana, plati sudsku taksu, predviđenu za uloženu

tužbu.

Ako tužilac u određenom roku ne plati predviđenu sudsku taksu smatraće

se da je povukao tužbu.

O b r a z l o ž e n j e

Tužilac, _________, sa sedištem u _________, Ul.” _________” , b.b.,

ovom sudu je uložio tužbu protiv tuženog/ne _________iz _________, Ul.”

_________” br.__, za naknadu štete. Međutim isti nije priložio tužbi potvrdu o

plaćanju sudske takse.

Na osnovu člana 253 stav. 4 Zakona o parničnom postupku (ZPP), tužilac

je dužan da tužbi priloži potvrdu o plaćenoj sudskoj taksi, a prema stavu 5. istog

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

366

člana, ako tužilac i nakon upućene primedbe suda ne plati sudsku taksu, a ne

postoje uslovi za njegovo oslobađanje od plaćanja sudske takse smatraće se da je

tužba povučena.

Na osnovu gore navedenog, u skladu sa zakonskim odredbama iz člana

387 ZPP odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

Osnovni sud u _________________, Opšte Odeljenje

C. br._________/____, od ______________

Sudija,

___________

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja, u smislu člana 387 ZPP

stav 2, nije dozvoljena žaba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

367

Obrazac broj 2 –Rešenje kojim se tužiocu vraća tužba na dopunu

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C.br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo :

R E Š E NJ E

I. Tužiocu se VRAĆA na dopunu tužba od dana ____________, da u roku od

3 dana nakon prijema ovog rešenja dopuni tužbu za utvrđivanje prava

službenosti , sa tačnom adresom tuženog _____________.

II. Smatraće se da je tužba povučena ako se ne vrati sudu u zakonskom roku, a

ukoliko se vrati neispravljena, odnosno nedopunjena, tužba će biti odbačena.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je podneo tužbu 12.07.2004. protiv tuženog za utvrđivanje prava

službenosti.

Sud je tuženom poslao poziv za raspravu, ali se povratnica vratila uz obrazloženje

da se tuženi ne nalazi na adresi navedenoj u tužbi.

Pošto sud nije u stanju da postupi po tužbi, u smislu odredbi iz 99.2 i 102. Zakona

o parničnom postupku, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

368

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

369

Obrazac broj 3 – Rešenje kojim se tužiocu vraća tužba na dopunu

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine,ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine,ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo :

R E Š E NJ E

I. Tužiocu ____________ se VRAĆA na dopunu tužba od ____________, da u

roku od 3 dana nakon prijemaa ovog rešenja dopuni-precizira tužbu,

uređujući izreku tužbe i jasno određujući tužbeni zahtev.

II. Smatraće seda je tužba povučena ako se ne vrati sudu u zakonskom roku, a

ukoliko se vrati neispravljena, odnosno nedopunjena, tužba će biti odbačena.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je podneo tužbu 25.11.2010. protiv tuženog zbog spora iz radnog odnosa.

Sud je, tokom prethodnog razmatranja tužbe, ustanovio da ista ne sadrži jasan

zahtev u izreci tužbe, stoga ne ispunjava uslove uz smislu odredbe člana 253.

Zakona o parničnom postupku, kako bi se po istoj postupilo.

Pošto sud nije u stanju da postupi po tužbi, u smislu odredbi iz 99.2 i 102. u vezi

sa članom 253. ZPP, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

370

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

371

Obrazac broj 4 – Rešenje kojim se tužiocu vraća tužba na dopunu

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine, ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo :

R E Š E NJ E

I. Tužiocu ____________ se VRAĆA na dopunu tužba od ____________, da u

roku od 3 dana nakon prijema ovog rešenja dopuni tužbu dokazima

predloženim u tužbi.

II. Smatraće se da je tužba povučena ako se ne vrati sudu u zakonskom roku, a

ukoliko se vrati neispravljena, odnosno nedopunjena, tužba će biti odbačena.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je podneo tužbu 23.10.2003. protiv tuženog za oslobađanje i predaju

nepokretnosti.

Sud je, tokom prethodnog razmatranja tužbe, ustanovio da istoj nisu priloženi

dokazi predloženi u tužbi.

Pošto sud nije u stanju da postupi po tužbi, u smislu odredbi iz 99.2 i 102. Zakona

o parničnom postupku, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

372

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

373

Obrazac broj 5 – Rešenje kojim se tužiocu vraća tužba na dopunu

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine, ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo:

R E Š E NJ E

I. Tužiocu ____________ se VRAĆA na dopunu tužba od dana

____________, da u roku od 3 dana nakon prijema ovog rešenja

dopuni tužbu potpisom.

II. Smatraće se da je tužba povučena ako se ne vrati sudu u zakonskom

roku, a ukoliko se vrati neispravljena, odnosno nedopunjena, tužba će

biti odbačena.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je podneo tužbu 15.03.2004. protiv tuženog za isplatu premije.

Tokom prethodnog razmatranja sud je ustanovio da ista nije potpisana.

Pošto sud nije u stanju da postupi po tužbi, u smislu odredbi iz 99.2 i 102. Zakona

o parničnom postupku, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

374

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

375

Obrazac broj 6 - Rešenje kojim se tužiocu vraća tužba na dopunu

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u spornoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine, ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van rasprave je dana _________________, doneo :

R E Š E NJ E

I. Tužiocu se VRAĆA na dopunu tužba od dana ____________, da u roku

od 3 dana nakon prijema ovog rešenja, sa ciljem da sudu dostavi sve

dokaze kojima raspolaže, a koji se odnose na konkretno pravno pitanje iz

njegove tužbe, u najmanje dva primerka (jedan za sud i jedan za suprotnu

stranu, tuženog), pod pretnjom proceduralnih posledica.

II. Skreće se pažnja tužiocu da ukoliko sudu ne dostavi potrebne dokaze u

roku navedenom u stavu I ovog rešenja, sud će doneti rešenje kojim se

njegova tužba odbacuje u smislu odrebe člana 102.3 i 102.4 ZPP.

O b r a z l o ž e nj e

Sud je, prilikom pripreme glavne rasprave o stvari , tokom prethodnog

razmatranja tužbe, ocenio da je tužba tužioca nepotpuna jer tužilac nije dostavio

dokaze navedene u tužbi, a koji se odnose na konkretno pitanje prema njegovoj

tužbi.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

376

Pošto sud nije u stanju da nastavi sa aktuelnim pitanjem bez dokaza, koji se

moraju dostaviti zajedno sa tužbom, kao i tuženom radi odgovora na tužbu, stoga

je , u smislu odredbi članova 99, 100, 101. i 102. ZPP , odlučeno kao u dispozitivu

ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

377

Obrazac broj 7 – Rešenje kojim se konstatuje da je povučena tužba tužioca

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine,ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

KONSTATUJE se da je povučena tužba pod brojem C. br. _______________,

tužiteljke ___________, protiv tužene _________, u vezi pitanja _____.

Obrazloženje

Tužiteljka _____________, iz Prištine je podnela tužbu u ovom sudu protiv

tužene Osiguravajuća kuća „__________“ iz Prištine za obeštećenje.

Ovlašćeni tužiteljke je podneskom od 12.06.2013. obavestio sud da je sa tuženom

u ovom spornom pravnom pitanju sklopljen vansudski sporazum, kopija kojeg je

priložena podnesku i da time povlači tužbu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

378

Sud, u smislu odredbi iz člana 261. u vezi sa članom 387.1 tačka c Zakona o

parničnom postupku, odlučuje kao u izreci ove odluke.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

379

Obrazac broj 8 - Rešenje kojim se konstatuje da je povučena tužba i protivtužba

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine,ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

I. Konstatuje se da je tužba tužilaca – protivtužba _____________, u ovom

spornom pitanju POVUČENA.

II. Konstatuje se da je tužba tužilaca – protivtužba _____________, u ovom

spornom pitanju POVUČENA.

O b r a z l o ž e nj e

Tužioci – protiv tuženi ________________ koje zastupa njihova opunomoćena,

ovde tužiteljka ________________,svi iz Gnjilana, ul. „Zahir Pajaziti“ br. ____,

su podneli tužbu protiv tužene – protivtužbu ________________, iz Gnjilana, ul.

„Ardian Zurrnaxhiu“ br. ____, zbog ometanja poseda, dana _____________.

13.05.2014. tužilac, sada protivužilac ________________ je podneo protivtužbu

na tužbu tužilaca sada ________________.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

380

Na pripremnom ročištu od 30.05.2014. tuženi-protivtužioci ________________

u njeno lično ime i u ime tužilaca ___________________, su izjavili da u ovom

spornom pitanju povlače tužbu. Takođe, na istoj sednici i tuženi - protivtužilac

______________ je izjavio da je saglasan sa povlačenjem tužbe tužilaca –

protivtužilaca i da i on u ovom spornom pitanju povlači svoju tužbu. I tužioci –

protivtuženi _______________ su se složili sa povlačenjem tužbe.

Iz gorenavedenog, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja, a u skladu sa

članom 261.2 u vezi sa članom 261.3 Zakona o parničnom postupku (ZPP).

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Na osnovu člana 261.4, protiv ovog rešenja

nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

381

Obrazac broj 9 – Rešenje kojim se tužba tužioca odbija zbog sudske zavisnosti

(litispendencije)

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE tužba pod brojem C. br. __________, tužioca _________,

protiv tuženog ________, zbog postojanja sudske zavisnosti (litispendencije).

Obrazloženje

Tužilac je podneo tužbu u ovom sudu dana ____________, sa pravnom osnovom

poništenje ugovora, protiv tuženog _________, iz Prištine , ul. „Mitrovica“ br. 1.

Sud je ustanovio da tužilac _____________, iz Prištine, ul. „Mitrovica“ br. 1 za

isto pitanje pred istim sudom podneo jednu drugu tužbu protiv tuženog

_____________, iz Prištine, ul. „Mitrovica“ br. 1, koji se predmet vodi pod

oznakom C. br. 422/07. takođe, sud je ustanovio da je predmet pod oznakom C.

br. 422/07 u postupku razmatranja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

382

Sud je, nakon analize oba predmeta, C. br. 1937/09 i C. br. 422/07, ustanovio da

je reč o istom pitanju, jer je predmet C. br. 422/07 prosleđen ranije i isti je u

postupku razmatranja, zbog toga je sud odlučio da odbaci tužbu zbog

litispendencije.

Iz gorenavedenog, sud polazeći od člana 391 tačka c, odlučio je kao u dispozitivu

ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba

u roku od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

383

Obrazac broj 10 –Rešenje o odbacivanju tužbe zbog pitanja koje je već

presuđeno – res judicata

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

Tužba i predlog za izricanje privremene mere, tužioca _________________ iz

Prizrena u ovom sporu se odbacuju kao nedozvoljeni.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac _______________, ul. „Nasheci“ preko puta bivše fabrike „Perlonka“,

kojeg zastupa njegov ovlašćeni adv. _________ iz Prizrena, je u ovom sudu

podneo tužbu protiv tuženih ________________, svi iz Prizrena ul. „Sahat kula“

br. .___, koje zastupa njihov ovlašćeni adv. _________ iz Prizrena zbog

potvrđivanja prava na imovinu, između ostalog uz predlog za izricanje

privremene mere obezbeđenja.

Postupajući po predlogu tužioca za izricanje privremene mere obezbeđenja ovaj

sud je 30.05.2013. odredio pripremnu sednicu, na kojoj su ovlašćena lica

parničara izjavila da u potpunosti ostaju pri njihovim navodima iznetim u tužbi,

odnosno pismenom odgovoru na tužbu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

384

U vezi ovog pitanja, a pozivajući se na navode ovlašćenog tuženih, navedene u

pismenom odgovoru, sud je razmotrio spise predmeta a posebno presudu

Osnovnog suda u Prizrenu C. br. 847/05 od 09.01.2008, rešenje Osnovnog suda

u Prizrenu C. br. 847/05 od 28.06.2007, kao i presudu Osnovnog suda u Prizrenu

C. br. 1041/70 od 20.01.1971, pri čemu je konstatovano da je u pitanju stvar koja

je već suđena – res judicata, jer je o ovom pitanju i između ovih strana već jednom

doneta odluka od strane ovog suda.

Uzimajući u obzir gorenavedeno, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja,

u skladu sa članom 391 tačka (d) Zakona o parničnom postupku.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

385

Obrazac broj 11 – Rešenje o odgovoru na tužbu

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C.br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

REŠENJE

I. OBAVEZUJE SE tuženi _____________________ iz Prištine, ul.

„Majke Tereze“, da u roku od 15 dana od podnošenja tužbe sa svim

spisima koji su priloženi ovom rešenju, sudu dostavi ostavi odgovor na

tužbu u pisanom obliku, u dva (2) primerka, pod pretnjom proceduralnih

posledica.

II. Tuženi je dužan da da u odgovoru na tužbu iznese pobijanja u postupku i

izjasni se da li prihvata ili osporava tužbeni zahtev tužioca. Ako tuženi

osporava tužbeni zahtev tužioca, odgovor na tužbu treba da sadrži

činjenice na kojima tuženi zasniva svoje navode i dokaze kojima se

prihvataju iznete činjenice. Odgovor treba da sadrži sve elemente

predviđene u odredbama člana 99. ZPP.

III. Ako je odgovor na tužbu nejasan ili nepotpun, u cilju uklanjanja svih ovih

nedostataka, sud će postupiti u skladu sa odredbama člana 102. ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

386

IV. Skreće se pažnja tuženom da će, ukoliko u roku određenom u stavu I

ovog rešenja ne podnese odgovor na tužbu, sud doneti presudu zbog

neposlušnosti, ako budu ispunjeni uslovi propisanu u odredbama člana

150. st. 1 tačka (a), (b), (c) ZPP.

V. Lice koje se bude pojavilo kao pravni zastupnik je dužno da prilikom

preduzimanja prve radnje u postupku dokaže svojstvo pravnog

zastupnika , a ovlašćeno lice je preduzimanjem prve radnje u postupku

dužno da sudu dostavi validno ovlašćenje.

Obrazloženje

Predmetni sudija , u skladu sa odredbama člana 394, 395.st. 1 i 2, 396, 397, 99,

102, 150.st.1 tačka (a), (b) i (c), 77.st.2,93.st.1 i 387.st. 1 tačka (a) ZPP, je odlučio

kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

387

Obrazac broj 12 - Rešenje o prekidu postupka zbog rešavanja prethodnog

pitanja

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

Postupak u ovom pravnom pitanju sporu se PREKIDA zbog rešavanja prethodnog

pitanja.

Prekinuti postupak će biti nastavljen prema predlogu strana, a nakon okončanja

ostavinskog postupka T.br. 359/06.

O b r a z l o ž e nj e

Tužioci _______________, svi iz Mitrovice, koje zastupa njihov ovlašćeni adv.

_________ iz Mitrovice, su ovom sudu podneli tužbu protiv ________________,

iz Mitrovice, kojeg zastupa njegov ovlašćeni adv. _________ iz Mitrovice, za

poništaj ugovora o poklonu.

Sud je 15.07.2014. zakazao glavni raspravu. Na ovoj raspravi tužiteljka

____________, je obavestila sud da se pred istim sudom, ali u ostavinskom

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

388

postupku, odvija ostavinski postupak T.br. 359/06 i to prema ostaviocu

____________, postupak koji je u toku od 2006.

Stoga, uzimajući u obzir gorenavedeno, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog

rešenja u skladu sa članom 13. Zakona o parničnom postupku (ZPP) jer je

ustanovio da ostavinski postupak T. br. 359/06, predstavlja prethodno pitanje, bez

čijeg okončanja se ne može nastaviti sa ovim postupkom.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

389

Obrazac broj 13 – Rešenje o spajanju predmeta

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C.br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E N J E

Vrši se spajanje parničnih predmeta C.br._________i C.br._________, prema

tužiocu –protiv tuženom_________iz sela_________Opština_________, protiv

tuženog- protiv tužioca_________iz sela_________Opština_________, tako da

će se spojeni predmeti registrovati pod brojem C.br. _________.

O b r a z l o ž e n j e

Pred ovim sudom se odvija parnični postupak C. br. 788/11, sa tužiocem

_________iz sela _________opština _________, protiv tuženog _________iz

sela _________Opština_________ i C.br._________, sa tužiocem _________iz

sela _________Opština_________, protiv tuženog _________iz sela

_________Opština _________. U oba gore navedena predmeta predmet spora je

smetanje poseda.

Pošto se u oba sporna predmeta nalaze iste strane u sporu i sa istim predmetom

tužbenog zahteva, pri čemu su i dokazi koji će se izvoditi isti, sud smatra da je

spajanje ovih predmeta u funkciji realizacije principa ekonomčnosti parničnog

postupka, jer se na taj način ubrzava odlučivanje i smanjuju proceduralni troškovi.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

390

Odlučujući na osnovu zahteva C. br._________, na raspravi dana_________,

strane u sporu su se složile da izvrše spajanje ovih predmeta i da se za isti vodi

jedan sudski postupak.

Prilikom odlučivanja o spajanju ovih predmeta, sud je uzeo u obzir činjenicu da

je u predmetu C. br. _________, zakazana jedna sudska rasprava.

Na osnovu gore navedenog, u skladu sa članom 408.1 ZPP, odlučeno je kao u

dispozitiv ovog rešenja.

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje

C. br. _________, dana _________

Sudija,

____________________

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

391

Obrazac broj 14 – Rešenje o izdvajanju predmeta

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E N J E

I. Dozvoljava se izmena tužbe tužilaca protiv tužene "_________" sa

prebivalištem u Prištini i LB "_________" sa prebivalištem u Prištini, a

osnova za tužbu je smetanje poseda.

II. Odvajaju se sudski postupci prema tužbi i protivtužbi, tako da će se tužba

obraditi prema predmetnim spisima C. br ._________, dok će se protivtužba

procesuirati prema spisima koji su odvojeni od predmeta C. br ._________,

pod oznakom koju će staviti pisarnica u ovom sudu.

III. Pisarnica se zadužuje da odvojene predmetne spise prema tužbenom zahtevu

zavede u registru za zavođenje predmeta i stavi redni broj prema pravilima

za zavođenje predmeta.

O b r a z l o ž e n j e

Na ovom sudu se vodi spor prema tužbi tužilaca protiv tuženih NN "_________"

sa sedištem u Prištini i LB "_________" sa sedištem u Prištini, protiv tužene -

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

392

protiv tužioca _________ "_________" sa sedištem u Prištini zbog smetanja

poseda i ukidanje prava službenosti.

Tužba tužilaca je na početku pokrenuta zbog smetanja poseda, a zatim joj je

izmenjena osnova od smetanja poseda u potvrđivanje postojanja prava

službenosti. Tužena je podnela protiv tužbu zbog prestanka prava službenosti.

Nakon što je uložena prvostepenom sudu po žalbi tužene - protiv tužioca,

drugostepeni sud je poništio presudu i vratio predmet na ponovno suđenje.

Na pripremnoj raspravi održanoj dana _________, nakon što je predmet vraćen

na ponovno suđenje, ovlašćeni tužioca – protiv tužene, izjavio je da je tužbeni

zahtev smetanja poseda i potvrđivanje postojanja prava službenosti, čime se

menja osnova tužbenog zahteva.

Pošto se tužbeni zahtev tiče smetanja poseda a zahtev u protivtužbi je ukidanje

prava službenosti, ova dva pitanja se ne mogu razmatrati zajedno, jer se smetanje

poseda odvija u skladu sa posebnim odredbama koje uređuju poseban sporni

postupak, dok je spor za ukidanje prava službenosti odvija prema odredbama iz

redovnog postupka.

Nakon što je sud razmotrio spise predmeta zaključio je da izmena tužbe tužioca u

smislu odredbe člana 258.1 Zakona o parničnom postupku dozvoljena, dok je

razdvajanje sporova sud podržao odredbom člana 387.1 pod (h).

Na osnovu gore navedenog odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje

C. br._____________, dana ___________

Sudija,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

393

Obrazac broj 15 – Obrazac obaveštenja za stranu prema kojem se obaveštava o

povlačenju dopisa (poziva, odluke itd...)

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

Br. predmeta _____________

Dana ______________

Priština

OBAVEŠTENJE

OBAVEŠTAVA SE ____________ iz ___________, da dana _____________,

u ___________ časova dođe u Osnovni sud u Prištini (kancelarija br. ______),

kako bi preuzeo________________.

Rok za preuzimanje dopisa je 15 dana od dana ostavljanja ovog obaveštenja, u

smislu člana 115. ZPP.

NAPOMENA: Ako ne odgovorite na ovo obaveštenje, odnosno poziv na sud, sud

će raspravu održati u vašem odsustvu u smislu člana 409. u vezi sa članom 423.

ZPP.

Dostavljač,

___________________________

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

394

Obrazac broj 16 – Rešenje o isticanju pismena za tužioca na oglasnoj tabli suda

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

I. SVI PODNESCI za tužioca ____________, će biti izvršeni postavljanjem,

objavljivanjem na oglasnoj tabli ovog suda.

II. Podnesci će biti smatrani predatim nakon isteka roka od 7 dana od dana

objavljivanja na ovoj tabli.

III. Ovo rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli suda, danas, ___________, zajedno

sa pozivom na pretres određen za dan ______, u ___________________ časova.

IV. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je podneo tužbu dana___________, protiv tuženog u vezi

pitanja____________.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

395

Sud je pokušao da tužiocu dostavi poziv za pripremnu sednicu koja je određena

za ______, u ____ časova, na njegovoj adresi u _______, ali povratnica suda se

vratila sa konstatacijom dostavljača, a prema informacijama stanara

_____________, da se je isti preselio na njemu potpuno nepoznatu adresu..

Pošto sud nije u stanju da tužiocu pošalje zahtev za sudsku sednicu, u smislu člana

116. st. 1 Zakona o parničnom postupku, kojim je propisana obaveza strane da

obavesti sud o promeni adrese na koju se šalju dopisi suda, odlučeno je u skladu

sa članom 116. st. 5 i 6, da će dostavljanje dopisa tužiocu biti objavljivanjem istih

na oglasnoj tabli suda.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

396

Obrazac broj 17 – Rešenje o postavljanju pismena za tužioca na oglasnoj tabli

suda

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

I. SVI PODNESCI za tužioca ____________, će biti izvršeni postavljanjem,

objavljivanjem na oglasnoj tabli ovog suda.

II. Podnesci će biti smatrani predatim nakon isteka roka od 7 dana od dana

objavljivanja na ovoj tabli.

III. Ovo rešenje zajedno sa presudom C. br. ______________, od_____________

se objavljuje na oglasnoj tabli suda, danas, ___________.

IV. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

397

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je podneo tužbu dana___________, protiv tuženog u vezi pitanja

____________.

Sud je pokušao da tužiocu (pravno lice) _____________ dostavi presudu C. br.

__________, od ______________, na adresi koja je navedena u tužbi i u registru

u kojem je ovo lice registrovano kao subjekat, dok je dostavljač dopisa vratio

dopis u sud uz konstataciju da tuženo lice se ne nalazi na adresi navedenoj u tužbi.

Pošto je sud utvrdio da tužilac se ne nalazi na adresi navedenoj u tužbi, u smislu

člana 114. ZPP, odlučeno je da se presuda C. br. ___________, od

_____________ dostavi tužiocu objavljivanjem na oglasnoj tabli suda.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

398

Obrazac broj 18 – Odluka o određivanju privremenog zastupnika

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

Tuženoj ________, iz Prizrena, čija adresa je trenutno nepoznata, se određuje

privremeni zastupnik, adv. ___________ iz Prizrena.

U smislu člana 82. Zakona o parničnom postupku (ZPP), privremeni zastupnik

uživa sva prava i obaveze pravnog zastupnika, koje vrši dok se u sudu ne pojavi

tuženi ili njegov opunomoćenik sa ovlašćenjem, odnosno dok starateljski organ

ne obavesti organ da je odredio staratelja.

Ovo rešenje će biti objavljeno u dnevnom listu, jednom od glavnih dnevnih

listova, kao i na oglasnoj tabli suda

O b r a z l o ž e nj e

Tužioci __________ itd, svi iz Prizrena, ul. „Jeta e re“, koje prema ovlašćenju

zastupa tužilac __________, iz Prizrena, ul. „Jeta e re“, je u ovom sudu podneo

tužbu protiv tuženih ___________ iz Prizrena, koje zastupa po ovlašćenju adv.

_________ iz Prizrena, __________ iz Prizrena, sada na nepoznatoj adresi,

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

399

_____________ iz Prizrena, ul. „Anton Çeta“, __________ iz Prizren, ul. „Sami

Frashëri“ i ___________ iz Prizrena, ul. „Xhemali Berisha“, zbog utvrđivanja

prava održaja.

Ovlašćeni tužilaca tokom glavnog pretresa, sudu je predložio da se tuženom

__________, dodeli privremeni zastupnik jer za istog nije poznata tačna adresa,

a nema ni ovlašćenog zastupnika.

Odlučujući po predlogu tužioca, sud je ustanovio da su ispunjeni uslovi iz člana

79.3 ZPP za određivane privremenog zastupnika za gorenavedenog tuženog i da

se privremeni zastupnik adv. __________ iz Prizrena složio da zastupa

gorenavedenog tuženog u ovoj građansko-pravnoj stvari.

Iz gorenavedenog, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

400

Obrazac broj 19 – Oglašavanje rešenja o određivanju privremenog zastupnika

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

OSNOVNI SUD U _________________________

C. br.

DANA: ________

DNEVNOM INFORMATIVNOM LISTU „_________________“

PRIŠTINA

Molimo vas da u jednom od sledećih brojeva vašeg lista, na stranici oglasa,

postavite oglas sledećeg sadržaja:

„Osnovni sud u Prizrenu, sa sudijom ______________, u smislu člana 83. Zakona

o parničnom postupku (ZPP):

O g l a š a v a

Da u pravnoj stvari C. br. 378/08, sa tužiocima ________ itd, svi iz Prizrena, ul.

„Jeta e re“, koje prema ovlašćenju zastupa tužilac __________, iz Prizrena, ul.

„Jeta e re“, protiv tuženih ___________ iz Prizrena, koje zastupa po ovlašćenju

adv. _________ iz Prizrena, __________ iz Prizrena, sada na nepoznatoj adresi,

_____________ iz Prizrena, __________ iz Prizren, ul. „Sami Frashëri“ i

___________ iz Prizrena, ul. „Xhemali Berisha“, zbog utvrđivanja prava održaja,

rešenjem C. br. ___________, od 17.08.2012, tuženom _____________, iz

Prizrena, čija adresa je trenutno nepoznata, se određuje privremeni zastupnik

adv. ________________ iz Prizrena.

Privremeni zastupnik će svoju dužnost zastupanja tuženog u ovom postupku vršiti

sve do trenutka kada se u sudu pojavi tuženi ili njegov opunomoćenik sa

ovlašćenjem, odnosno dok starateljski organ ne obavesti organ da je odredio

staratelja.

U smislu člana 81.2 ZPP, troškove postupka snosi tužilac.

Sudija

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

401

Obrazac broj 20 – Rešenje o odbacivanju tužbe i poništenju svih radnji u

postupku

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

PONIŠTAVAJU SE sve radnje u postupku preduzete u ovom postupku i tužba

tužioca se odbija.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je u tužbi naglasio da mu tuženi duguje na ime nadoknade materijalne

štete, iznos u visini od 500 evra, stoga je i predložio sudu da njegov tužbeni zahtev

usvoji u potpunosti kao osnovan.

Tuženi je u pismenom odgovoru na tužbu osporio tužbeni zahtev tužioca,

naglašavajući da je isti u potpunosti neosnovan, jer uopšte nije istina da on duguje

tužiocu.

Tokom odvijanja parničnog postupka se pojavila sumnja u (proceduralnu)

sposobnost delovanja tužioca, stoga je sud, po službenoj dužnosti, preduzeo sve

neophodne radnje za razjašnjenje ove okolnosti.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

402

Na osnovu izveštaja Centra za socijalni rad u Prištini, br. 774/13 od 25.07.2013.

je utvrđena činjenica da tužiocu _______________, rešenjem ovog suda Ndr.br.

14/13 od 15.03.2013 u potpunosti oduzeta poslovna sposobnost , što je utvrđeno

i uvidom u spise ovog suda , Ndr.br. ______. Takođe je konstatovano da je tužilac

posebnom odlukom stavljen pod staranje starateljskog organa.

Starateljski organ je obavestio sud da kao zakonski zastupnik u ovoj pravnoj stvari

ne daje saglasnost za podnošenje tužbe od strane tužioca jer smatra da nema

razloga za pokretanje tog postupka.

Uzimajući u obzir da je u konkretnom slučaju tužba podneta od strane lica bez

poslovne sposobnosti (proceduralne sposobnosti), a ovaj nedostatak se ne može

izbeći jer pravni zastupnik tužioca nije dao saglasnost za podnetu tužbu tužioca,

niti za radnje koje je on preduzeo u ovom postupku, na osnovu člana 78. ZPP,

odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

403

Obrazac broj 21 – Rešenje o utvrđivanju vrednosti spora

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, nakon prethodnog ispitivanja tužbe, po službenoj

dužnosti, je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E N J E

I.Utvrđuje se da vrednost spora u ovoj pravnoj stvari –sporu iznosi

20.000,00 evra.

II.Tužilac se poziva da u roku od 3 dana plati razliku sudske takse za

navedenu vrednost spora iz tačke I ovog dispozitiva, od iznosa od 25 evra, u

iznosu od 100 evra.

III.Ako tužilac, u gore navedenom roku ne plati razliku sudske takse za

utvrđenu vrednost spora iz stava 1. ovog rešenja, smatraće se da je povukao tužbu.

O b r a z l o ž e n j e

Tužilac _________ iz sela _________ Opština _________, kojeg zastupa

njegov ovlašćeni advokat _________ iz _________, pri ovom sudu je podneo

tužbu protiv tuženih _________ i _________, oba iz sela _________ Opština

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

404

_________, kao i Vlade Kosova - _________- Direktorijat _________ u

_________, i Opština _________, radi utvrđivanja prava vlasništva, prijavljena

vrednost spora u tužbi iznosi 3100 evra. Međutim, pregledom spisa predmeta sud

je utvrdio da tužilac nije naveo stvarnu vrednost spora, budući da isti iznosi 3100

evra, dok su predmet ovog spora dve nekretnine u površini od otprilike 1439 m2,

detaljnije navedene u tužbi tužioca.

Članom 36 ZPP, predviđeno je da “Ukoliko tužilac nije uopšte pomenuo

vrednost predmeta spora u tužbi podnetoj sudu, ili ukoliko je on predstavio veoma

visoku ili mnogo nižu vrednost nego što je ona stvarno, onda sud prema službenoj

dužnosti ili prema, optužene stranke, najkasnije na pripremnom ročištu, ako ono

nije održano, onda na ročištu za glavnu raspravu pravnog

pitanja, ali pre nego što počne razmatranje glavnog pitanja, brzo i na prikladan

način će odrediti , odnosno će verifikovati tačnost vrednosti date tužbi od stranke

tuženika. U ovakvim slučajevima sud odlučuje rešenjem protiv kojeg se ne

dozvoljava žalba”.

Članom 253, stav 4 ZPP predviđeno je da “Tužilac ima zadatak da uz

tužbu priloži potvrdu o plaćenoj sudskoj taksi.” dok je na osnovu stava 5 utvrđeno

da“Ukoliko tužitelj ne plati propisanu sudsku taksu o tužbi i nakon od suda

upućene primedbe iako ne postoje uslovi za oslobađanje od plaćanja sudske

takse, smatraće se da je tužba povučena”.

Budući da tužilac nije naveo realnu vrednost spora, iako se navedeni spor

odnosio na dve nekretnine u površini od približno 1439 m2, sud je po službenoj

dužnosti odlučio kao u dispozitivu I ovog rešenja, a na osnovu člana 36. ZPP, u

vezi sa članovima 253.4 i 387, stav. 1 tačka (s) ZPP.

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje

C. br._____________, dana ___________

Sudija,

____________

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja, u smislu člana 36 i 387,

stav 2 ZPP nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

405

Obrazac broj 22 – Rešenje za izvođenje dokaza veštačenjem

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E N J E

I. Usvaja se predlog ovlašćenog zastupnika tužioca da se u ovom slučaju

ODREDI izvođenje dokaza veštačenjem iz oblasti arhitekture.

II. Određuje se veštak _________, stručnjak iz oblasti arhitekture, koji je nakon

posete na licu mesta dužan da proceni koliko bi koštala adaptacija stambenog

prostora na osnovu potreba tužioca.

IV. Troškovi veštačenja su utvrđeni u iznosu od 150 €, koji u početku padaju na

teret tužioca i koja se moraju položiti na račun veštaka nakon dobijanja

veštačenja. Veštačenje u pismenoj formi mora se dostaviti ovom sudu u roku od

7 dana od dana prijema istog.

O b r a z l o ž e n j e

Ovlašćeni predstavnik tužioca tokom sudske rasprave predložio je sudu da se u

ovom slučaju izvrši izvođenje dokaza arhitektonskim veštačenjem, kako bi se

procenilo koliko je tužiteljku koštala adaptacija stambenog prostora.. Što se tiče

ovog predloga, sud je odlučio da odluči van sudske rasprave.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

406

Medicinski veštaci u pismenom obliku utvrdili su da tužiteljka ima smanjenje

životne i radne aktivnosti od 100% i u okviru posebnih potreba zaključuje se da

je potrebno prilagoditi uslove stanovanja itd.

Radi meritornog odlučivanja konkretnog pravnog pitanja po tužbi tužiteljke, sud

je ocenio da je neophodno stručno mišljenje odgovarajućeg veštaka i u smislu

članova 356 i 361 ZPP i istog je odredio da se bavi ovim pitanjem.

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje

C. br.___________, dana.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

407

Obrazac broj 23 –Rešenje za izvođenje dokaza veštačenjem

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

I. ODREĐUJE se izvođenje veštačenja koje će izvršiti Psihijatrijska klinika

Univerzitetskog Kliničkog Centra u Prištini.

II. Mišljenje psihijatrijskih stručnjaka je potrebno na osnovu sumnje u roditeljsku

sposobnost oba roditelja da brinu o 7-godišnjem detetu, kao i o opštem psihičkom

stanju majke i deteta:

- Rasvetliti roditeljske sposobnosti oba roditelja u vezi poveravanja deteta i

kontakta sa detetom.

- Proceniti odnos deteta sa svakim od roditelja.

- Proceniti da li je jedan od roditelja, a posebno majka (na osnovu sumnji iz

mišljenja kliničkog psihologa) patio od neke psihijatrijske bolesti i kako bi

to moglo uticati na motorički, kognitivni i psihološki i duhovni razvoj

deteta.

- Izvršiti objektivnu procenu i opis:

a) Psihijatrijskog stanja roditelja (eventualno ako pati od neke

psihijatrijske bolesti)

b) Roditeljske sposobnosti oba roditelja

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

408

c) Psihološkog stanja deteta

d) Procene kako bi uticalo na opšti razvoj deteta ako bi se dete poverilo

majci ili ako bi se dete poverilo ocu.

e) Trenutnog funkcionisanja deteta, da li njegovo stanje dozvoljava da se

ono poveri majci.

III. Troškovi veštačenja se stavljaju na teret sudskog budžeta, a veštačenje se u

pisanom obliku mora dostaviti ovom sudu u roku od 7 dana od dana njegovog

prijema.

O b r a z l o ž e n j e

U ovom slučaju tužilac, majka je zatražila da joj se poveri na čuvanje i staranje

maloletno dete_________ rođeno dana _________. U ovom slučaju, određeno je

izvođenje dokaza veštačenjem psihologa gde je psiholog _________,578klinički

psiholog podneo pismeni izveštaj i, između ostalog, predloženo je da dete bude

povereno ocu koji je sada u poodmakloj starosti , odnosno ima 80 godina.

Maloletno dete živi sa majkom, i na osnovu podataka koji su izneti u veštačenju

psihologa, odnosno, navedena je zabrinutost o zdravstvenom stanju majke i

deteta (navodeći i probleme psihičke prirode), sud je uzeo u obzir navode

psihologa, u nedostatku fizičkih dokaza, ocenio je da veoma potrebno a u cilju

zaštite najboljih interesa deteta, da se izvrši izvođenje ovog dokaza. Ovim

dokazom će se proceniti zdravstveno stanje majke, odnosno njena sposobnost da

vrši roditeljsku brigu, zdravstveno stanje oca, i njegova sposobnost da vrši

roditeljsku brigu kao i zdravstveno stanje deteta, odnosno da li njegovo stanje

dozvoljava da ono ostane sa majkom.

Budući da strane u parnici nisu imale nikakav predlog za izvođenje ovog dokaza,

i da je ocenjeno kao neophodno stručno mišljenje ove klinike , na osnovu člana

356, 361 ZPP i člana 22. Zakona (Zakon br. 04 / L-118) o izmenama i dopunama

ZPP, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje

C. br.__________, dana. _______

Sudija

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena posebna

žalba.

578Izveštaj psihologa – podnosi se kao dokaz

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

409

Obrazac broj 24 – Rešenje o deponovanju troškova za izvođenje dokaza

veštačenjem

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E N J E

I. OBAVEZUJU se tužioci _________i _________, oboje iz

_________, da na ime avansa za troškove veštačenja Mašinskog fakulteta UP u

Prištini, u roku od 3 dana uplate na blagajni ovog suda iznos od 800,00 evra.

II.Ako tužioci ne uplate navedeni iznos u navedenom roku, odnosno ne

dostave sudu dokaz o uplati novca, smatraće se da su povukli predlog za izvršenje

veštačenja gore pomenute institucije.

O b r a z l o ž e n j e

Na raspravi koja je održana dana _________, ovlašćeni zastupnik

tužilaca, advokat. _________-_________ iz _________, sudu je predložio da se,

s obzirom da između dva veštačenja o saobraćaju ima nekih kontradiktornosti,

izradi i treće saobraćajna veštačenja u ovom parničnom predmetu od strane

Mašinskog fakulteta UP u Prištini, tako da se tačno odrediti uzrok nesreće. Ovaj

predlog ovlašćenog predstavnika tužilaca sud je usvojio kao osnovan.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

410

Prema tome, na osnovu članova 451.1 i 387 stavka. 1 tačka (o) Zakona o

parničnom postupku (ZPP), a u vezi sa članom 10 Odluke Odeljenja sudske

administracije od 10.12.2004. godine, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog

rešenja.

I. NALAŽE se blagajni ovog suda da u roku od 7 dana, od iznosa od 600 evra

sredstava uplaćenih od strane tužilaca, da se na ime troškova veštačenja plati

veštacima Poljoprivrednog i veterinarskog fakulteta u UP: 1. prof. . dr. Sylë

Sylanaj; 2. prof. Asoc. Dr. ._________; kao i 3. Prof. ass. dr ._________, svakom

od njih iznos od 155 evra, na njihove bankovne račune koji su priloženi ovoj

rešenju, a koji se takođe nalaze u predmetnim spisima i smatraju se delom ovog

rešenja.

II.Ostatak preostalog novčanog iznosa u iznosu od 135 evra, u gore navedenom

roku, vraća se tužiocima preko njihovog ovlašćenog zastupnika advokata Esat

Gutaj iz Prizrena, jer sud ne poseduje njihove račune.

O b r a z l o ž e n j e

Tokom sudske rasprave ovlaščeni zastupnik tužilaca advokat _________ iz

Prizrena, predložio je sudu da se u ovom parničnom pitanju izvrši treće veštačenje

od strane odgovarajuće institucije - Fakulteta za poljoprivredu i veterinarstvo pri

Univerzitetu u Prištini, jer je između dva prethodna izvršena veštačenja bilo

velikih protivrečnosti u pogledu iznosa štete nanesene tužiocima. Pre toga,

tužiočev advokat, postupajući u skladu sa sudskim nalogom, uplatio je sudskoj

blagajni iznos od 600 evra za troškove navedenog superveštačenja.

Rešenjem C. br. 939/15, od 12.04.2017. godine, sud je odredio Poljoprivredni i

veterinarski fakultet Univerziteta u Prištini da odredi odgovarajuću komisiju za

izradu superveštačenja za ovo parnično pitanje.

U međuvremenu, komisija ovog fakulteta sastavljena od 1. prof. dr. _________;

2. prof. Asoc. Dr. ._________; kao i 3. Prof. ass. dr. _________, sudu su dostavili

svoje superveštačenje, pri čemu su zajednički za svoju ekspertizu zatražili

pojedinačne troškove od 155 evra, na račune navedene u dispozitivu ovog rešenja.

Što se tiče tačke II dispozitiva ovog rešenja, sud je odlučio kao u ovom

dispozitivu , jer od sredstava koja su deponovana na ime superveštačenja

potrošeno je 465 evra. Budući da je tužilac u tu svrhu uplatio iznos od 600 evra,

sud je odlučio da preostali iznos od 135 evra bude vraćen tužiocima, kao što je

gore navedeno.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

411

Prema tome, na osnovu člana 451.1 i 387 stav. 1 tačka (o) Zakona o parničnom

postupku (ZPP), a u vezi sa članom 10 Odluke Odeljenja sudske administracije

od 10.12.2004. godine, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje

C. br.______/____, dana ____________

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

412

Obrazac broj 25 – Rešenje o isplati veštaka

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, na ročištu za glavnu raspravu je dana

_________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

I. NALAŽE se blagajni ovog suda da u roku od 7 dana, od sredstava koje je

tužilac uplatio u iznosu od 600 evra, na ime troškova veštačenja, isplati veštacima

sa Fakulteta za poljoprivredu i veterinu UP: 1. prof dr Sylë Sylanaj; 2. prof asoc

dr_________; kao i 3. Prof ass dr_________, svakom od njih pojedinačno, iznos

od 155 evra, na njihove lične bankovne žiro-račune, priložene ovom rešenju i

navedene u predmetnim spisima koji predstavljaju sastavni deo ovog rešenja.

II. Preostali deo uplaćenog novčanog iznosa u visini od 135 evra, u

gorenavedenom roku, treba vratiti nazad tužiocima, preko njihovih punomoćnika,

advokata Esata Gutaja iz Prizrena, pošto sud nema podatke o njihovom žiro-

računu.

O b r a z l o ž e nj e

Tokom sudskog ročišta, ovlašćeni zastupnik tužilaca, advokat _________iz

Prizrena, je predložio sudu da se u ovoj parničnoj stvari izvrši treće veštačenje pri

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

413

dotičnoj ustanovi – Fakultetu poljoprivrede i veterine, u sastavu Univerziteta u

Prištini, pošto se između dva izvršena veštačenja, naišlo na velike oprečnosti, u

vezi sa iznosom štete koja je pričinjena tužiocima. Pre toga je ovlašćeni zastupnik

tužilaca, postupajući shodno nalogu suda, uplatio blagajni suda iznos u visini od

600 evra i to na ime troškova datog superveštačenja.

Rešenjem C. br. 939/15, od dana 12.04.2017, sud je dao zadatak Fakultetu

poljoprivrede i veterine Univerziteta u Prištini, da imenuje odgovarajuću

komisiju, koja će sastaviti superveštačenje u ovoj spornoj stvari.

U međuvremenu je komisija ovog fakulteta, u sastavu 1. prof dr _________; 2.

prof asoc dr_________; i 3. prof ass dr_________, podnela sudu svoje

superveštačenje, i tom prilikom su zajednički za svoje veštačenje tražili da se

svakome od njih isplati nadoknada u iznosu od 155 evra, na žiro-račune navedene

udispozitivu ovog rešenja.

Što se tiče tačke II dispozitiva ovog rešenja, sud je odlučio kao u ovoj tački ,

pošto je od stredstava uplaćenih na ime superveštačenja potrošeno 465 evra. Pošto

je tužilac u ovu svrhu uplatio iznos od 600 evra, sud je odlučio da se preostali

iznos od 135 evra, vrati gorenavedenim tužiocima.

Shodno tome, na osnovu člana 451.1 i 387 stav 1 tačka (o) Zakona o parničnom

postupku (ZPP), u vezi sa članom 10 Odluke Odeljenja za sudsku administraciju,

od dana 10.12.2004, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

414

OBRASCI ZA PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI

Obrazac broj 1 – Praktičan primer kada se pravna pomoć upućuje stranom

organu

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

OSNOVNI SUD U ______________________

C. br.

DANA: ___________________

MINISTARSTVU PRAVDE

P R I Š T I N A

ZAHTEV

U Osnovnom sudu u ________________ je u toku parnični

postupak C. br. ________________, između tužiteljke i drugih

____________________ svi iz sela Žur, opština Prizren, koje zastupa njihov

opunomoćenik adv.__________________ iz ____________________, protiv

tužene, Osiguravajuća kompanija „_____________“ D.D. __________________

– Filijala u Beranama – Republika Crna Gora, za nadoknadu štete.

Sledeća sednica po ovom predmetu je zakazana za 17.06.2014. u 10.00

č, kancelarija br. ________________, u zgradi Osnovnog suda u

____________________.

U vezi ovog pitanja, molimo vas da: poziv za sednicu, zajedno sa

zapisnikom od 03.12.2013, koji su prevedeni na crnogorski jezik, u zakonskom

roku dostavite nadležnim organima kako bi se dostavili tuženoj na gorenavedenoj

adresi, a nakon toga nam vratite povratnicu o primljenom pozivu i zapisniku od

strane tužene.

Nadamo se vašoj saradnji.

Sudija

_____________

U prilogu: zapisnik i pozivnica

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

415

Obrazac broj 2 – Zapisnik sačinjen u sudu na zahtev za pružanje međunarodne

pravne pomoći

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

OSNOVNI SUD U __________________

PKR. br.

ZAPISNIK

Sačinjen dana 20.05.2016. u Osnovnom sudu u

_____________________________, a na osnovu molbe Ministarstva pravde

Republike Kosovo br. .04-2-1392-G/16 od 03.05.2016. u vezi dostavljanja poziva za

učešće na glavnom pretresu dana 15.06.2016. u 10.00 časova, ovlašćenom zastupniku

Osiguravajuće kompanije „________________“- ogranak ________________, a u

vezi parničnog predmeta Osnovnog suda u Beranama – Republika Crna Gora prema

njihovom radnom broju C. br. _____________________.

Iz suda su prisutni:

Sudija za vanparnični postupak.

________________________

Zapisničarka

_______________________

Početak u 10.00 č.

Konstatuje se da se pred sudom pojavljuje ___________________,

diplomirana pravnica iz __________________, kao ovlašćeno lice Osiguravajuće

kompanije „___________________“–ogranak u __________________________,

čiji identitet je sud potvrdio iz lične karte koju je izdalo MUP RK i sa ličnim brojem

__________________, a koja je ovom prilikom sudu predala i primerak ovlašćenja.

Pošto je ista obaveštena o sadržaju molbe Ministarstva pravde Republike

Kosovo br. ______________________, od ________________, istoj se dostavlja i

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

416

poziv za glavni pretres u Osnovnom sudu u Beranama, Republika Crna Gora za dan

15.06.2016. u 10.00 časova, činjenica koju je ista potvrdila svojim potpisom.

----------------

Završeno u 10.15 časova

Zapisničarka, Sudija,

__________________ __________________

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

417

Obrazac broj 3 – Obaveštenje suda za Ministarstvo pravde u vezi dostavljanja

poziva prema zahtevu za međunarodnu pravnu pomoć

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

OSNOVNI SUD U ____________

PKR. br.

Dana: _________________________

MINISTARSTVU PRAVDE

Odeljenju za međunarodnu pravnu pomoć

G. ____________ – direktor odeljenja

PRIŠTINA

Vaša veza: __________________

U ovom sudu je 03.05.2016. dobijen vaš dopis-molba, s ciljem podnošenja

dokumentacije – pozivnice, od strane Osnovnog suda u Beranama – Republika Crna

Gora, ovlašćenog lica tužene Osiguravajuća kompanija „Kosova“ – ogranak u

Prizrenu.

Ovaj sud je dana 20.05.2016. dostavio dokumentaciju – pozivnicu,

ovlašćenom licu Osiguravajuće kompanije „_____________“ – ogranak u

____________, odnosno osobi po imenu _______________, diplomiranoj pravnici

iz Prizrena, koja je navedenu pozivnicu primila lično i bez ikakvih primedbi.

Smatramo da je u ovom slučaju u potpunosti ispunjen vaš dopis-molba.

U prilogu ovog akta vam šaljemo i zapisnik o primopredaji dokumentacije –

pozivnice, za vašu dalju nadležnost.

Zahvaljujemo vam se na razumevanju.

Sudija

__________

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

418

Obrazac broj 4 - Zapisnik sačinjen u sudu o situaciji kada sud nije uspeo da

dostavi poziv traženom licu prema sudu koji potražuje međunarodnu pravnu

pomoć

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

OSNOVNI SUD U __________________

PKR. br.

ZAPISNIK

Sačinjen 10.05.2016. u Osnovnom sudu u_______________________, a na

osnovu molbe Ministarstva pravde Republike Kosovo br. _____________________,

od _____________________, u vezi dostavljanja pozivnice za učešće na glavnom

pretresu dana 15.06.2016. u 10.00 č, ovlašćenom predstavniku Osiguravajuće kuće

„Kosova“–ogranak u ________________, a u vezi sa parničnim predmetom

Osnovnog suda u Beranama - Republika Crna Gora, prema njihovom radnom broju

C. br. _________________.

Iz suda prisutni:

Sudija za vanparnični postupka

___________________

Zapisničarka

___________________

Početak u 10,00 č.

Konstatuje se nije prisutan niko iz Osiguravajuće kompanije

„_____________“, ogranak u _____________________, za koju sud nema dokaza

da li je ista pozvana uredno jer je sudu vraćena povratnica sa konstatacijom da je

ista nepoznata na datoj adresi.

Završeno u 10.10 č.

Zapisničarka Sudija

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

419

Obrazac broj 5 – Obaveštenje suda za Ministarstvo pravde u vezi dostavljanja

poziva prema zahtevu za međunarodnu pravnu pomoć

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

OSNOVNI SUD U _______________

PKR. br.

Dana: _______________________

MINISTARSTVU PRAVDE

Odeljenju za međunarodnu pravnu pomoć

G. ____________ – direktor odeljenja

PRIŠTINA

Vaša veza : __________________

U ovom sudu je 20.04.2016. dobijen vaš dopis -molba, s ciljem podnošenja

dokumentacije – pozivnice, od strane Osnovnog suda u Beranama – Republika Crna

Gora, ovlašćenog lica tužene Osiguravajuća kompanija „____________“ – ogranak

u_________________.

Sa žaljenjem vas obaveštavamo da je ovaj sud 10.05.2016. zakazao sudsku

sednicu za ovu svrhu, ali na osnovu konstatacije navedene u pozivnici poslatoj

tuženoj, a prema adresi koju ste nam vi prosledili, rezultira da je ova adresa netačna.

U prilogu ovog akta vam šaljemo i zapisnik sa gorenavedenom

konstatacijom, za vašu dalju nadležnost.

Zahvaljujemo vam se na razumevanju.

Sudija

_____________________

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

420

Obrazac broj 6 – O priznavanju strane odluke

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

PRIZNAJE SE ODLUKA Okružnog suda Wallisau Kantona Lucerna u

Švajcarskoj, pod br. ___________________ od 28.11.2014, kojom je raskinut

brak između ______________________ i

________________________________.

Obrazloženje

Predlagač ___________________, je podnela na priznavanje odluku

Okružnog suda Wallisau Kantona Lucerna u Švajcarskoj, pod br.

_________________________ od ___________________________, kojim je

raskinut brak između ____________________________i

___________________________, sklopljen 17.07.2006. u matičnoj službi u

Đakovici.

Proverom odluke Okružnog suda Wallisau Kantona Lucerna u

Švajcarskoj, pod br. _________________________ od

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

421

_______________________________, je potvrđeno da su strane raskinule brak.

Navedena odluka je pravosnažna od 15.01.2015.

Odluka Okružnog suda Wallisau Kantona Lucerna u Švajcarskoj, pod br.

____________________, od ____________________, predstavlja službeni

dokument strane države. Osnovni sud u Prizrenu na osnovu člana 101. st.1 u vezi

sa članom 86, 87. i 92.st. 2 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih

država u određenim odnosima (Službeni list br. 43/82), koji se primenjuje na

osnovu Uredbe UNMIK-a 1999/24, kao i br. 2000/59 o izmenama i dopunama

Uredbe br. 1999/24, SPGS-a UN-a, kao i Zakona o sudovima, potvrđuje da su

ispunjeni uslovi za priznavanje navedene odluke.

Iz gorenavedenih razloga odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

Pravni sekretar Sudija

______________ _____________

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

422

OBRASCI ZA VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE

Obrazac broj 1 – Rešenje kojim se odbacuje predlog za vraćanje u pređašnje

stanje zbog neblagovremenog podnošenja

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE predlog za vraćanje u pređašnje stanje jer je podnet nakon roka,

dana ______________, od strane ______________.

O b r a z l o ž e nj e

Sud je u vezi konkretnog pravnog pitanja po tužbi tužilaca odredio glavni pretres

dana 10.05.2011, na kojem nije bio prisutan punomoćnik tužioca. Nakon ovoga

je sud doneo rešenje pod brojem C. br. _______________ od _______________,

kojim se tužba podnosioca smatra povučenom u skladu sa članom 423. st. 3 ZPP.

Punomoćnik je 10.06.2011. poštom podneo zahtev za vraćanje u pređašnje stanje

i zahtevao da se postupak nastavi u redovnom postupku uz obrazloženje da na

sudskom pretresu od 10.05.2011. nije mogao da učestvuje zbog činjenice da je

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

423

tog dana bio prisutan, gde je i potpisao izjavu o operaciji-amputaciji noge njegove

majke.

Zakonskom odredbom člana 130.2 ZPP je predviđeno da se zahtev treba podneti

u roku od sedam (7) dana od dana kada je prestao razlog nepostupanja. U

konkretnom slučaju, kod tužioca je prestao razlog nepostupanja od 10.05.2011,

kada nije bio u stanju da učestvuje na sudskom pretresu, dok predlog za vraćanje

u pređašnje stanje je podneo 10.06.2011. iz navedenih razloga, ocenjujem da je

predlog podnet van zakonskog roka.

Stoga je sud u smislu odredbe člana 133.1 ZPP odlučio da odbaci isti jer je

podnet nakon roka za predlaganje za vraćanje u pređašnje stanje.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

424

Obrazac broj 2 – Rešenje kojim se odobrava vraćanje u pređašnje stanje

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

ODOBRAVA SE vraćanje u pređašnje stanje zbog neučestvovanja na sednici

dana ______________ i poništava se odluka o radnjama u postupku preduzetim

na sednici dana _____________.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac _____________ je podneo tužbu u ovom sudu protiv tuženog

_____________, u vezi pitanja ________________.

Sud u ovom pravnom pitanju sporu je odredio raspravu za 24.019.2013, sa

početkom od 10.30 č., na kojoj se nije pojavio tuženi, odnosno punomoćnik

tuženog i u odsustvu punomoćnika, sud je održao raspravu i proglasio suđenje

okončanim.

Tuženi je podneskom dana 25.07.2013. predložio sudu vraćanje u pređašnje

stanje uz obrazloženje da je punomoćnik tuženog u ovom pravnom pitanju sporu

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

425

bio na godišnjem odmoru i bilo je nemoguće zameniti ga zbog velikog obima

posla i broja sudskih rasprava u svim sudovima na Kosovu. Sudu su dostavljeni i

dokazi o godišnjem odmoru punomoćnika ____________.

Pošto postoji obrazloženje za neučestvovanje na raspravi dana ________, sud je

dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i poništio rešenje o radnjama u postupku koje

su preduzete na raspravi dana __________________.

Prema gorenavedenom, u smislu odredbe člana 129. i 130. Zakona o parničnom

postupku, sud je odlučio kao u dispozitivu rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

426

Obrazac broj 3 – Rešenje kojim se odbija zahtev za vraćanje u pređašnje stanje

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

ODBIJA SE predlog tuženog ______________, za vraćanje u pređašnje stanje u

pogledu dodatnog roka za plaćanje sudske takse za žalbu.

O b r a z l o ž e nj e

Sud je rešenjem od 21.03.2013. odbacio žalbu tuženog, Ministarstva unutrašnjih

poslova iz Prištine, od 16.11.2012, koja je uložena na presudu pod oznakom C.

br. 995/12 od 02.10.2012. zbog neplaćanja sudske takse za žalbu.

Tuženi je zahtevom od 05.04.2013, a koji je u sudu primljen 08.04.2013, zahtevao

od suda vraćanje u pređašnje stanje uz zahtev da se odobri dodatni rok,uz

obrazloženje da prvo kolektivni ugovor nije izvršiv, a kasnije je tuženi naglasio

da je odluka suda za odbijanje žalbe zbog neplaćanja žalbene takse zasnovana

na Administrativnom uputstvu 2008/2 o objedinjavanju sudskih taksi, koji je u

suprotnosti sa Zakonom o porezima, jer prema ovom Zakonu tuženi je oslobođen

sudske takse. U tom smislu, sud, prema tuženom, je postupio u suprotnosti sa

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

427

zakonom. U smislu navedenog, predloženo je sudu usvajanje zahteva za vraćanje

u pređašnje stanje.

Sud je razmotrio zahtev tuženog za vraćanje u pređašnje stanje i nakon ocene svih

navoda je zaključio da je zahtev tuženog za vraćanje u pređašnje stanje neosnovan

jer prema odredbi člana 129.1 Zakona o parničnom postupku je propisano da:

„ukoliko stranka ne ide uopšte na ročište ili izgubi rok za izvršenje neke parnične

radnje i iz tog razloga izgubi pravo da kasnije izvrši parničnu radnju vezanu

rokom, sud će dozvoliti ovoj stranci, po njenom predlogu, da kasnije izvrši tu

radnju, ukoliko konstatuje da postoje opravdani razlozi koji se nisu mogli utvrditi

a ni izbeći“. U konkretnom slučaju ne postoji nijedan opravdan razlog kojim bi

sud mogao da prihvati odobravanje vraćanja u pređašnje stanje.

Sud je ustanovio da zahtev za vraćanje u pređašnje stanje tuženog više sadrži

navode da je odluka suda nezakonita, nego razloge za vraćanje u pređašnje stanje,

stoga sud ocenjuje da se ovi navodi mogu predstaviti u žalbi tuženog, a ne u

zahtevu za vraćanje u pređašnje stanje.

Prema gorenavedenom, a u smislu odredbe člana 129.i 130. Zakona o parničnom

postupku, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

428

OBRASCI ZA UČEŠĆE TREĆIH LICA U POSTUPKU

Obrazac broj 1 –Podnesak posrednika – delatni umešač

C. br.

Osnovnom sudu u Prištini

Tužilac: __________ iz Prištine, ul. „Zahir Pajaziti“ br. -----

Tuženi: ___________, iz Prištine, ul. „Adem Jashari“ br.

Umešač: Biro ______________ iz Prištine, ul. „Hoxhë Kadri Prishtina” br.

Predmet spora: Naknada štete

Vrednost spora: 2.500 evra

Podnesak umešača

Tužilac je ovom sudu u pokrenuo tužbu protiv tuženog zbog nadoknade štete.

Umešač Biro _________ iz Prištine, je od tuženog primio podnesak, kojim je

potonji obavestio istog o ovom parničnom postupku. Iz ovog podneska, ali i same

tužbe, primećuje se da se među parničarima odvija spor u vezi nadoknade štete i

da postoji mogućnost da umešač, Kosovski biro za osiguranja iz Prištine,

odgovori na nadoknadu štete kao regresivni dužnik.

Stoga, na osnovu gorenavedenog, umešač zaključuje da postoji pravni interes ovo

sporno pitanje dobije tuženi, stoga, u smislu 271 ZPP daje sledeću:

IZJAVU

O mešanju u ovaj parnični postupak u korist tuženog, istovremeno predlažući

sudu da ovaj podnesak dostavi parničarima, odobri mešanje umešača u ovom

postupku, kojem će u budućnosti i dostavljati pozivi za ročišta kao i druge dopise.

U Prištini, dana __________

Umešač, Biro _________

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

429

Obrazac broj 2 – Tužba trećeg lica protiv obe strane – glavni umešač

C. br.

Osnovnom sudu u Prizrenu

Tužilac:_____________ iz Prizrena, ul. „Nëna Terezë“ br. ____

Tuženi:______________ iz Prizrena, ul. „Adem Jashari“ br.

_____________ iz Prizrena, ul. „Zahir Pajaziti“ br.

Predmet spora: Utvrđivanje prava vlasništva

Vrednost spora: 50.000 evra

TUŽBA

-Glavnog umešača-

U ovom sudu je u toku postupak između tuženih _______________ i

______________, za utvrđivanje prava vlasništva.

Između ostalog, predmet spora je stan koji se nalazi na adresi Lamela 7,treći sprat,

stan br. ----. Navedeni stan je upisan na ime prvog

tuženog___________________.

Dokaz: Potvrda o vlasništvu br. 17 od 15.05.2014..

U vezi činjenice da se stan koji je predmet spora još vodi na ime prvog tuženog

_______________, tužilac je došao do saznanja tokom odvijanja parničnog

postupka između ovde tuženih, koji se odvija u ovom sudu.

Međutim, stvarni vlasnik spornog stana je ovde tužilac _______________, iako

na osnovu dokumentacije proističe da je navedeni stan ovde tuženog

__________________.U stvari, tužilac je proveo više od 15 godina svog života

na radu van Kosova, odnosno u Federalnoj republici Nemačkoj i od novca

stečenog tamo je kupio stan koji je predmet ovog spora.

Dokaz: Saslušanje svedoka ___________________, kao i plaćeni računi

o iznosu poslatog novca.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

430

Prvi tuženi ___________, koji je sin tužioca ___________________, koristeći

odsustvo tužioca, stan i celokupnu odgovarajuću dokumentaciju je preneo na

svoje ime.

Dokaz: vanparnično, saslušanje strana, gorenavedena dokumentacija.

Pošto je tužilac kupio sporni stan svojim ličnim sredstvima stečenim tokom rada

van Kosova, iz kojih proističe da je jedini i isključivi vlasnik istog, na osnovu

člana 266. ZPP, tužilac podnosi ovu tužbu protiv oba tužena i predlaže da sud,

nakon glavnog pretresa i izvođenja dokaza, donese sledeću:

P R E S U D U

Potvrđuje se da je tužilac _____________ iz Prizrena, na osnovu doprinosa i

kupoprodaje jedini vlasnik stana koji se nalazi na adresi Lamela 7, sprat 3, stan

br. ---, koji je upisan pre u imovinskoj potvrdi br. 17 od 15.05.2014, što su tuženi

dužni da priznaju, a tuženi _______________ dozvoli tužiocu da navedeni stan

upiše pred nadležnim opštinskim organima na svoje ime, a ako ne dozvoli, ova

presuda može poslužiti kao osnova za upis istog.

Obavezuju se tuženi da tužiocu plate sve troškove postupka, sve ovo u roku od 15

dana od prijema ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Prizren, dana ___________ Tužilac

___________

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

431

Obrazac broj 3 – Podnesak tuženog za imenovanje pravnog prethodnika

C. br.

Osnovnom sudu u Peći

Tužilac: _______________ iz Peći, ul. „Zahir Pajaziti br. ___

Tuženi: ______________, iz Peći, ul. „Adem Jashari“ br.

Predmet spora: Naknada štete

Vrednost spora: 1.500 evra

Podnesak tuženog

Ovim poziva pravnog prethodnika da se uključi u postupak umesto njega.

Od ovog suda je primio tužbu i poziv za ročište.

Tužilac je u tužbi naglasio da mu je stado ovaca u vlasništvu tuženog,

prouzrokovalo štetu u iznosu od 1.500 evra.

Tuženi, u ovom podnesku izjavljuje da ovce nisu u njegovom vlasništvu, nego

________________ iz Peći, ul. „Haxhi Zeka“ br. ___, dok ih je tuženi samo čuvao

za određenu novčanu nadoknadu.

Pošto je ovde tuženi, čuvao stado ovaca koje je prouzrokovalo štetu tužiocu, u

ime gorenavedenog vlasnika, a ne u svoje ime, u smislu člana 275.ZPP, preko

ovog suda, tuženi poziva _______________ iz Peći, ul. „Haxhi Zeka“ br. ___, da

se umesto njega uključi kao tužena strana u ovom parničnom postupku.

Tuženi predlaže sudu da ovaj podnesak dostavi tužiocu kao i njegovom pravnom

prethodniku, pri čemu predlaže da se potonjem dostavi i tužba, kao i da isti bude

pozvan da se izjasni u vezi tužbenih navoda.

U Peći Tuženi

Dana: _________________________

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

432

Obrazac broj 4 – Podnesak o obaveštavanju treće strane o sudskom postupku

C. br.

Osnovnom sudu u ___________

Tužilac: ___________ iz Gnjilana, ul. „Zahir Pajaziti“ br. ___

Tuženi: __________, iz Gnjilana, ul. „Adem Jashari“ br.

Treće lice. Ministarstvo _______________Republike Kosovo

Predmet spora: Naknada štete

Vrednost spora: 5.500 evra

Podnesak tuženog

-Kojim obaveštava treće lice o sudskom postupku -

Tužilac u ovom postupku je od tuženog zahtevao nadoknadu štete zbog

saobraćajne nesreće u iznosu od 5.500 evra.

Tuženi je za ovu nesreću proglašen krivim i osuđen je novčanom kaznom u

Osnovnom sudu u Gnjilanu – Prekršajno odeljenje. Međutim, tuženi smatra da

nije kriv za ovu nesreću, nesreća koja je prouzrokovana velikim oštećenjima puta,

za čije održavanje je nadležno Ministarstvo za infrastrukturu Republike Kosovo.

U slučaju da tuženi bude primoran da isplati gorenavedenu štetu, on ima za cilj

da podnese regresivnu tužbu protiv gorenavedenog Ministarstva, koje je zaduženo

za održavanje puteva, stoga, kako bi se ovo izbeglo, u smislu člana 276. ZPP:

Obaveštava

Ministarstvo __________ Republike Kosovo o ovom spornom pitanju zbog

eventualnog uključenja u ovo sporno pitanje u smislu delatnog umešača u ovom

slučaju, a sa strane tuženog i na osnovu člana 271.ZPP.

Tuženi sudu predlaže da ovaj podnesak dostavi tužiocu, kao i trećem pozvanom

licu – umešaču, kojem treba poslati kopiju tužbe.

U Gnjilanu, Tuženi

Dana, _______________________

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

433

Obrazac broj 5 - Rešenje o odbijanju delatnog umešača

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

Odbija se kao neosnovan zahtev Javnog preduzeća ______________ sa sedištem

u Prizrenu da se u ovom parničnom postupku uključi kao umešač u korist tuženog.

O b r a z l o ž e nj e

Javno preduzeće __________ sa sedištem u Prizrenu je ovom sudu podnelo

predlog za uključenje u ovaj postupak, odnosno priključenja istom u svojstvu

umešača u korist tuženog.

Postupajući po ovom predlogu, a uzimajući u obzir po službenoj dužnosti i

činjenicu da li u smislu člana 271.ZPP postoji pravni interes da se umešač uključi

u ovaj postupak, sud je ustanovio da gorenavedeni umešač u ovom parničnom

postupku nema pravni interes, stoga je njegov zahtev odbijen.

U stvari, u ovom spornom pitanju, tužilac je tražio poništaj kupoprodajnog

ugovora o stanu protiv tuženog, naglašavajući da je isti ugovor sklopljen

obmanom sa strane tužioca.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

434

Pismenim odgovorom na tužbu, tuženi je osporio tužbeni zahtev tužioca

naglašavajući da je navedeni ugovor sklopljen pred nadležnim organom, organom

koji se bavi takvim radnjama, stoga je iz tih razloga i pozvao gorenavedeno javno

preduzeće da se uključi u ovaj postupak kao umešač sa njegove strane.

Sud smatra da u ovom spornom pitanju nije sporna činjenica da su parničari pred

nadležnim organom sklopili ugovor o zameni stana i da su isti ugovor ispunili

smeštanjem strana u stanove. Na osnovu ovog pravnog stanja, prema sudu ne

postoji pravni interes za umešača da tuženi bude uspešan u ovom parničnom

postupku ili uopšteno u okončanju ovog spora, stoga na osnovu člana 272.1 ZPP,

odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

435

OBRASCI ZA PREKID I ZASTOJ SUĐENJA

Obrazac broj 1 - Rešenje o prekidu postupka zbog smrti tužioca

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

Postupak u ovom spornom pravnom pitanju se PREKIDA zbog smrti tužioca

______________ pokojni iz Prizrena.

Prekinuti postupak će biti nastavljen kada naslednici pokojnog tužioca preuzmu

postupak ili kada iste pozove sud da urade ovo na predlog suprotne strane.

O b r a z l o ž e nj e

Tužioci ______________, svi iz Prizrena, koje zastupa njihov punomoćnik , adv.

____________, iz Prizrena, ___________, ____________ i ____________, svi

iz Prizrena, su u ovom sudu podneli tužbu protiv tuženog, Opština Prizren, koju

zastupa opštinski javni pravobranilac ___________, zbog poništenja ugovora o

poklonu i vraćanja nekretnine u posed.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

436

Tokom pripremne sednice održane 30.03.2012. opunomoćenik tužilaca

___________, adv. ______________ iz Prizrena je obavestio sud sa činjenicom

o smrti tužioca ________________, pokojnog iz Prizrena, o čemu je sudu

dostavio i Izvod iz knjige umrlih pod rednim br. 491, od 30.03.2012, koji je izdala

Opština Prizren.

Stoga, imajući u vidu gorenavedeno, sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, a u

skladu sa članom 277. tačka (a)Zakona o parničnom postupku (ZPP).

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

437

Obrazac broj 2 - Rešenje o prekidu postupka zbog smrti tuženog

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

Postupak u ovom spornom pravnom pitanju se PREKIDA zbog smrti tuženog

__________ iz Prištine, ul. „Muhaxhirët“ br. ___.

Prekinuti postupak će biti nastavljen kada naslednici tuženog preuzmu postupak

ili kada iste pozove sud da urade ovo na predlog suprotne strane.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac ________________ iz Prištine, ul. „Bill Klinton“ br. ___, je u ovom sudu

podneo tužbu protiv tuženog, _______________, iz Prištine, ul. „Muhaxhirët“ br.

___, zbog duga.

Podneskom od 08.11.2011, koji je dostavio sin tuženog, ____________, sud je

konstatovao da je tuženi ____________, preminuo 17.03.2010, činjenica koja je

potvrđena i na osnovu Izvoda iz matične knjige umrlih pod rednim br. 202, od

04.11.2011, koji je izdala Opština Priština.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

438

Stoga, imajući u vidu gorenavedeno, sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja, a u

skladu sa članom 277 tačka ( a)Zakona o parničnom postupku (ZPP).

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

439

Obrazac broj 3 - Rešenje o prekidu postupka zbog likvidacije tužene

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

Postupak u ovom spornom pravnom pitanju se PREKIDA zbog likvidacije drugog

tuženog N.Sh. _______________ iz Peći.

O b r a z l o ž e nj e

Tužioci _________, svi iz Peći, sada sa boravištem u Istanbulu- Republika

Turska, koje zastupa njihov puomoćnika, prva tužiteljka ____________, iz Peći,

ul. „Nëna Terezë“ br. ___, su ovom sudu podneli tužbu protiv tuženih

__________________, zbog utvrđivanja prava vlasništva i predaje nekretnine.

Pošto se je u ovom postupku pojavila i __________ iz Prizrena, dana 12.10.2011.

je ovaj sud službeno se obratio Kosovskoj agenciji za privatizaciju (KAP), s

zahtevom da se ista obavesti u vezi statusa ovde gorenavedene tužene i o

eventualnim zakonskim postupcima koji se dalje odvijaju u vezi sa istom.

Dana 17.10.2011. je od KAP dobijeno obaveštenje br. 005-0051-11, kojim se

obaveštava da je N.Sh._____________ iz Peći, odlukom Odbora direktora KAP

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

440

od 04.07.2006. u procesu likvidacije i da prema članu 10. Aneksa zakona br. 04/L-

34 o KAP, u ovom spornom pravnom pitanju postupak treba prekinuti

(obustaviti).

Stoga, imajući u vidu gorenavedeno, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog

rešenja, a u skladu sa članom 9.3 zakona o KAP u vezi sa članom 277 tačka

(d)Zakona o parničnom postupku (ZPP).

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

441

Obrazac broj 4 - Rešenje o prekidu postupka zbog rešavanja prethodnog

pitanja

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

ј

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

Postupak u ovom pravnom pitanju se PREKIDA zbog rešavanja prethodnog

pitanja.

Upućuje se tužiteljka da preko Starateljskog organa – Centra za socijalni rad u

Mitrovici, pokrene postupak oduzimanja roditeljskog prava tuženoj, u

vanparničnom sudskom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Tužiteljka je u ovom sudu podnela tužbu protiv tužene zbog starateljstva nad

maloletnom decom.

Pregledom spisa predmeta, tokom odvijanja postupka, sud je konstatovao da se

ovaj postupak ne može nastaviti dalje prema pravilima parničnog postupka,

odnosno u ovom pravnom pitanju, kao prethodno pitanje se pojavljuje pitanje

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

442

oduzimanja roditeljskog prava tuženoj, postupak koji je posebne prirode i koji

treba da pokrene poseban organ, u ovom slučaju Starateljski organ – Centar za

socijalni rad u Mitrovici i to u drugom sudskom vanparničnom postupku.

Stoga, imajući u vidu gorenavedeno, a u skladu sa članom 13. zakona o parničnom

postupku (ZPP) u vezi sa članom 1078. Zakona o vanparničnom postupku

(ZVPP),sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

443

Obrazac broj 5 - Rešenje o prekidu postupka zbog smrti tuženog

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

CE. nr._______/_____

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

Postupak u ovom spornom pravnom pitanju PREKIDA SE zbog smrti tuženog

__________, bivšeg iz Prištine.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac _______________, bivši iz Prištine, ul. „Hoxhë Kadri Prishtina” br. ___,

je u ovom sudu podneo tužbu protiv tuženog _______________ iz Prištine, ul

„Zahir Pajaziti“ br. ___, zbog utvrđivanja autorskog prava.

Podneskom od 08.11.2011, koji je podneo sin tuženog, _______________, sud je

konstatovao da je tuženi ________, preminuo 17.12.2013, činjenica koja je

potvrđena i na osnovu Izvoda iz matične knjige umrlih pod rednim br. ___, od

04.11.2011, koji je izdala Opština Priština.

Stoga, imajući u vidu gorenavedeno, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog

rešenja, a u skladu sa članom 282.1 Zakona o parničnom postupku (ZPP).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

444

OSNOVNI SUD U _______________ ODELJENJE ZA PRIVREDNA

PITANJA

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

445

Praktični obrazac br. 6 - Rešenje o prekidu postupka zbog smrti tužioca

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C.br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

Postupak u ovom spornom pravnom pitanju PREKIDA SE zbog smrti

tužioca ------------------, bivšeg iz Mitrovice.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac ------------------- iz Mitrovice, ul. „Hoxhë Kadri Prishtina“ br. 53,

je u ovom sudu podneo tužbu protiv tužene ------------- iz Mitrovice, ul. „Zahir

Pajaziti“ br. 46 za poništaj nezakonite odluke o raskidu radnog odnosa.

Dopisom od 08.11.2011, koji je dostavio sin tužioca, ----------------, sud

je konstatovao da je tužilac ---------------, preminuo 17.12.2015, činjenica koja je

potvrđena i na osnovu Izvoda iz matične knjige umrlih pod rednim br. 202 od

22.12.2015, koji je izdala Opština Priština.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

446

Stoga, imajući u vidu gorenavedeno, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog

rešenja, a u skladu sa članom 282.1 Zakona o parničnom postupku (ZPP).

OSNOVNI SUD U MITROVICI

C. br. 555/15, dana 24.04.2016.

Zapisničarka, Sudija

--------------------- ---------------------

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

447

OBRASCI ZA OBEZBEĐENJE TUŽBENOG ZAHTEVA

Obrazac broj 1 - Rešenje o obavezivanju tužioca za deponovanje garancije na

ime predložene mere obezbeđenja

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

I. OBAVEZUJU se tužioci ______________,___________ da na ime garancije

za predloženu meru obezbeđenja u roku od 3 dana, solidarno, deponuju u kasu

ovog suda, odnosno na žiro-račun Sudskog saveta Kosova za građanske depozite,

iznos od 5.000 (pet hiljada) evra.

II. Ako tužioci u gorenavedenom roku ne deponuju gorenavedeni iznos, sud će

odbiti predlog za određivanje mere obezbeđenja i poništiti rešenje ovog suda C.

br. _________, od ____________, kojim je određena privremena mera

obezbeđenja u ovom spornom pitanju.

O b r a z l o ž e nj e

Tužioci ___________ i __________, oboje iz Prizrena, koje zastupa njihov

punomoćnik , adv. __________ iz Prizrena, su u ovom sudu podneli tužbu protiv

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

448

tuženih __________ i drugih , svi iz sela __________, Opština Prizren, koje

zastupa njihov punomoćnik, adv. __________ iz Prizrena, kao i tuženog

__________ iz sela __________ , Opština Prizren, za utvrđivanje prava

vlasništva, između ostalog, uz predlog za odrediđivanje privremene mere.

Rešenjem C. br. _________ od _________, ovaj sud je odredio privremenu meru

i zabranio bilo kakav oblik otuđivanja ili korišćenja spornih katastarskih parcela,

odnosno kao što stoji u tom rešenju. Opunomoćenik tuženih, adv. _________ iz

Prizrena je protiv ovog rešenja podneo žalbu, koju je Apelacioni sud Kosova

ocenio kao pobijanje, pri čemu je prilikom odlučivanja u vezi pobijanja, predmet

vraćen ovom sudu.

Postupajući po pobijanju punomoćnika tuženih protiv rešenja za određivanje

privremene mere C. br. ______, od ______, ovaj sud je odredio pretres, na kojem

su iznosili punomoćnici parničara, tužioci, kao i tuženi ________ kao i

_________.

Na ovom pretresu punomoćnik tužilaca adv. ________ iz Prizrena je izjavio da

smatra da privremena mera koju je ovaj sud usvojio zakonski,validna. Jer su

tužioci do sada već isplatili više od polovine ugovornog iznosa za sporne

katastarske parcele. Prema njemu, postoji potencijalna opasnost da će tuženi

otuđiti ove katastarske parcele, stoga se pojavila potreba da sud sada odredi meru

obezbeđenja za osiguranje ovih parcela. Isti je takođe izrazio spremnost za

deponovanje depozita na ime garancije za meru obezbeđenja u iznosu i u vreme

kada sud naloži.

Na ovom pretresu punomoćnik tuženih, adv. ________ iz Prizrena je izjavio da

u potpunosti ostaje pri dosadašnjim navodima, u odgovoru na tužbu, u žalbi na

rešenje za određivanje privremene mere, kao i pri navodima iznetim u odgovoru

tuženih ________, od ________. Sudu je predložio da nakon razmatranja svih

pisanih dokaza poništi rešenje o određivanju privremene mere C. br. __________,

od _______ i istovremeno donese odluku kojom će biti odbijeno određivanje

mere obezbeđenja.

Prisutni tuženi ___________ je lično na ovom pretresu izjavio da u potpunosti

ostaje pri navodima punomoćnika ostalih tuženih adv. __________ iz Prizrena,

protiveći se predlogu tužilaca za određivanje mere obezbeđenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

449

Na osnovu člana 297.2 Zakona o parničnom postupku (ZPP) je propisano:

„ukoliko zakonom nije drugačije predviđeno sud određuje meru obezbeđenja

samo pod uslovima pod kojima predlagač obezbeđenja, u određenom roku od

strane suda, na način koji je predviđen zakonom o izvršnom postupku, daje

garanciju na meru i određenu vrstu od strane suda, o šteti koja se može

prouzrokovati protivnoj strani određivanjem i sprovođenjem mere obezbeđenja“.

Na osnovu gorenavedenog, a uzimajući u obzir činjenicu da i sam punomoćnik

tužilaca na pretresu održanom pred ovim sudom u vezi postupka pobijanja rešenja

o određivanju mere obezbeđenja je izjavio da je saglasan da se na ime garancije

za određivanje mere obezbeđenja deponuje određeni iznos u vreme kada sud

naloži, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Iz gorenavedenog, a na osnovu člana 297.2 ZPP, odlučeno je kao u dispozitivu

ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U PRIZRENU -Opšte odeljenje

C. br. _____/_______, dana_____________

Sudija

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

450

Obrazac broj 2 - Rešenje o odbijanju mere obezbeđenja zbog neplaćanja

garancije

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, odlučujući u vezi sa predlogom tužioca za

određivanje privremene mere obezbeđenja, dana_________________, je doneo

ovo:

R E Š E NJ E

ODBIJA SE predlog tužioca _______________, za određivanje privremene mere

obezbeđenja, kojom je zahtevao da se tuženima ____________ da i dalje

raspolažu spornim katastarskim parcelama br. 1175-1, 1175-2 i 1177-2, do

pravosnažnog okončanja ovog spora, pod pretnjom pravnih posledica”.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac ___________ iz sela __________ Opština Priština, sada sa boravištem u

Kragujevcu - Republika Srbija, ul. „Nikole Pašića” br. _____, kojeg zastupa

njegov punomoćnik adv. _______ iz Mitrovice, je u ovom sudu pokrenuo tužbu

protiv tuženih ________ iz sela _______ Opština Priština i _______ iz sela

_______ Opština Priština, koje zastupa njihov punomoćnik adv. ________ iz

Prištine, za poništaj kupoprodajnog ugovora, između ostalog, uz predlog za

određivanje privremene mere obezbeđenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

451

Postupajući po predlogu tužioca, ovaj sud je 15.12.2011. odredio pripremno

ročište, na kojem je rešenjem tužilac obavezan da u roku od 5 dana, na ime

garancije za privremenu meru obezbeđenja, koju može da izrekne sud, deponuje

na račun Sudskog saveta Kosova iznos od 2000 evra, uz primedbu da ako tužilac

u navedenom roku ne uplati garanciju u gorenavedenom iznosu, odnosno sudu

ne dostavi izveštaj o deponovanju ovih sredstava na račun Sudskog saveta

Kosova, sud će odbiti predlog za određivanje ove mere.

Od dana donošenja ovog rešenja je istekao rok u kojem tužilac je bio dužan da

postupi, dok u spisima ovog predmeta ne postoje dokazi da je isti postupio u

skladu sa ovom odlukom, odnosno ne postoje dokazi da je on deponovao

navedenu garanciju na bankovni račun Sudskog saveta Kosova.

Iz gorenavedenog, a na osnovu člana 297.3 ZPP, odlučeno je kao u dispozitivu

ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U ______________Opšte odeljenje

C. br. _________/______, dana________________

Sudija

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku od 7 dana od prijema istog,

Apelacionom sudu, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

452

Obrazac broj 3 - Rešenje o odbijanju određivanju mere obezbeđenja, kao i

poništenje rešenja o određivanju mere obezbeđenja zbog neplaćanja garancije

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, odlučujući u vezi predloga tužioca za određivanje

mere obezbeđenja, dana ___________________, doneo je sledeće:

R E Š E NJ E

I. ODBIJA se predlog tužioca _____________, za određivanje mere obezbeđenja,

kojom je traženo da se tuženoj ________________ iz sela __________ Opština

Suva reka zabrani da proda, zameni ili prenese na tuđe ime stan koji se nalazi u

Suvoj Reci u ul. „Brigada 155“stan IV – 18“.

II. Poništava se rešenje ovog suda za određivanje privremene mere C. br.

_________________, od __________________.

III. Postupak u ovom parnično-pravnom pitanju će se nastaviti prema pravilima

parničnog postupka i prema planu rada suda.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac __________________ iz Suve Reke ul. „______”, stan ___________,

kojeg zastupa njegov punomoćnik adv. ______________ iz Suve reke, je u ovom

sudu podneo tužbu protiv tužene __________________ iz sela

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

453

__________Opština Suva Reka, koju zastupa njen punomoćnik adv.

____________ iz Prizrena, za poništaj kupoprodajnog ugovora, uz predlog za

određivanje privremene mere obezbeđenja.

Rešenjem ovog suda C. br. _____________, od _______________, je određena

privremena mera obezbeđenja i zabranjeno je tuženoj da sporni stan proda,

zameni ili prenese na tuđe ime, odnosno kao što stoji u tom rešenju.

Protiv ovog rešenja, punomoćnik tužene adv. __________________ iz Prizrena,

je u zakonskom roku podneo pobijanje.

Postupajući prema pobijanju punomoćnik tužene, sud je 24.07.2014. odredio

pripremno ročište za saslušanje parničara. Na ovom ročištu punomoćnik tužioca

adv. _________________ iz Suve Reke, izjavila je da u potpunosti osporava

pobijanje punomoćnika tužene za određivanje privremene mere obezbeđenja,

predlažući sudu da u postupnosti usvoji zahtev za uvođenje mere obezbeđenja.

Takođe, na ovom ročištu, punomoćnik tužene adv. ________ iz Prizrena, je

izjavio da u potpunosti ostaje pri pobijanju koje je podneo napismeno i da

predlaže sudu da predlog za određivanje sada mere obezbeđenja odbije kao

neosnovan.

Na ovom ročištu punomoćnik tužioca adv. ______________ iz Suve reke, u

skladu sa članom 297.Zakona o parničnom postupku (ZPP), rešenjem je

obavezana da u roku od 3 dana, na ime garancije za privremenu meru

obezbeđenja koju može da odredi sud, deponuje na račun Sudskog saveta Kosova

iznos od 4000 evra, uz primedbu da ako se sudu ne dostavi izveštaj o

deponovanju ovih sredstava na račun Sudskog saveta Kosova, sud će odbiti

predlog za određivanje ove mere.

Od dana donošenja ovog rešenja je istekao rok u kojem tužilac, odnosno njegov

punomoćnik je bila dužna da postupi, dok u spisima ovog predmeta ne postoje

dokazi da je isti postupio u skladu sa ovom odlukom, odnosno ne postoje dokazi

da je on, odnosno njegov punomoćnik deponovala navedeni iznos za garanciju

na bankovni račun Sudskog saveta Kosova.

Iz gorenavedenog, a na osnovu člana 297.3 i 306. st. 3 ZPP, odlučeno je kao u

dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U PRIZRENU-Opšte odeljenje

C. br._______________, dana__________________

Sudija

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

454

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku od 7 dana od prijema istog,

Apelacionom sudu, a preko ovog Suda.

Obrazac broj 4 - Rešenje o određivanju mere obezbeđenja

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, odlučujući u vezi predloga tužioca za određivanje

mere obezbeđenja, dana ___________________, doneo je sledeće:

R E Š E NJ E

I. ODREĐUJE SE MERA OBEZBEĐENJA i NALAŽE tuženima

______________, svi iz sela _______, Opština Prizren, da ne grade ništa na

spornim katastarskim parcelama, ne prodaju iste i u tom smislu ni ne ugovaraju i

overavaju ugovor o kupoprodaji nekretnine kod nadležnih javnih beležnika u

Prizrenu i šire, za katastarske parcele br. P-71813068-05186-1, mesto zvano

Kamenica, klasa pašnjak II klase , površine 2448m2, kultura pašnjak, broj

predmeta 6511/12, Katastarska zona Prizren i P-71813068-05187-0, na mestu

zvanom Kamenica, kultura rudnik, površine 4762m2, broj predmeta 6509/12,

Katastarska zona Prizren, sve ovo do pravosnažnosti ovog spornog pitanja ili do

sledeće odluke ovog suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

455

II. Obavezuju se Katastarska služba opštine Prizren i javni beležnici u regionu

Prizrena da zabranu iz stava I dispozitiva ovog rešenja uvedu u svoje

odgovarajuće registre.

O b r a z l o ž e nj e

Tužioci _________, iz Prizrena, ul. „Xhevat Berisha”, br. ___ i _______, iz

Prizrena, ul. „Xhevat Berisha”, br. ____, koje prema ovlašćenju zastupa adv.

__________, iz Prizrena, preko svojih punomoćnika su Osnovnom sudu u

Prizrenu podneli tužbu protiv tuženih ______, svi iz sela Grnčare, Opština

Prizren, za utvrđivanje prava vlasništva na nekretninu na osnovu internog

kupoprodajnog ugovora, vrednost spora 5.000 evra, između ostalog uz predlog za

određivanje mere obezbeđenja, naglašavajući da su ispunjeni uslovi za

određivanje iste.

Sud je rešenjem C. br. _______ od _________ odobrio predlog tužilaca i odredio

privremenu meru. Protiv istog rešenja je 12.07.2013 uložio žalbu punomoćnik

tuženih adv. _______ iz Prizrena, iz razloga izjavljenih detaljnije kao u žalbi.

Apelacioni sud je dopisom AC. br. _________, od _________, spise predmeta

vratio Osnovnom sudu u Prizrenu, pri čemu je uložena žalba punomoćnika

tuženih ocenio kao pobijanje i da po tom pobijanju treba da odluči sud koji je

doneo odluku za privremenu meru.

Vezano za ovu žalbu (pobijanje) sud je odredio pripremno ročište koje je održano

10.12.2013.

Na ovom ročištu punomoćnik tužilaca adv. _________ iz Prizrena, je izjavio da

smatra da je predložena i odobrena mera od strane ovog suda zakonita, održiva

jer iz glavnog razloga, ista potvrđuje da su tužioci platili više od polovine

ugovorne cene na osnovu internih ugovora, priloženih uz tužbu kao dokaz za

izvođenje u ovom spornom pitanju. Takođe postoji navodna pretnja tuženih da

negiraju ugovorne radnje na osnovu internih kupoprodajnih ugovora kao i plaćene

ugovorne cene, sa ciljem da ove dve nekretnine prodaju – ugovore, sklope ugovor

kod odgovarajućeg javnog beležnika u opštini Prizren i to u smislu da ovu

nekretninu otuđe i faktički vlasnici spreče od daljeg faktičkog posedovanja i

zakonskog vlasništva nad spornom nekretninom. Takođe je naglasio da na osnovu

gorenavedenog smatramo da je mera neophodna i slažemo se da sud takođe odredi

meru obezbeđenja za ovo pitanje ovih spornih nekretnina i u tom smislu se

slažemo da deponujemo odgovarajući depozit u iznosu i u vreme u kojem nas

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

456

sudija obaveže. Na kraju naglašava da su tužioci u posedu ovih spornih

katastarskih parcela već skoro 10 godina.

Punomoćnik tuženih na glavnom pripremnom ročištu, istovremeno i privremeni

zastupnik tuženog ________________ adv. _______________, iz Prizrena, je

izjavio da u potpunosti ostaje pri dosadašnjim navodima kako u odgovoru na

tužbu, a takođe ostaje i pri navodima iznetim u žalbi na rešenje o određivanju

privremene mere za neotuđivanje spornih nekretnina i na kraju u potpunosti

ostajemo pri svim navodima koji su izneti u podnesku tuženog _______________

od 21.11.2013. Predložio je da sud nakon razmatranja svih dokaza poništi rešenja

o određivanju privremene mere C. br. ____________ od _____________ i donese

odluku kojim se odbija određivanje mere obezbeđenja.

Tuženi ______________ na pripremnom ročištu je lično izjavio da u potpunosti

ostaje pri gorenavedenim navodima koje je izjavio punomoćnik drugih tuženih

adv. ________________, iz Prizrena. Inače, protivi se predlogu ovde tužilaca za

određivanje sada mere obezbeđenja.

Sud je rešenjem C. br. ______________ od ___________, obavezao tužioce da

na ime garancije za predloženu meru obezbeđenja u roku od 3 dana, solidarno,

deponuju u kasu ovog suda, odnosno na žiro-račun Sudskog saveta Kosova za

građanske depozite, iznos od 5.000 (pet hiljada) evra. Tužioci su u datom roku

uplatili iznos koji je sud odredio i dostavili sudu uplatnicu.

Sud je pažljivo razmotrio predlog za meru obezbeđenja i izjave parničara u vezi

određivanja sada mere obezbeđenja na pripremnom ročištu održanom

10.12.2013. i nakon analize materijalnih dokaza koji se nalaze u spisima

predmeta, sud je došao do zaključka da je predlog tužilaca za određivanje mere

obezbeđenja, osnovan.

Članom 297. ZPP je predviđeno da „Mera bezbednosti može se odrediti: ukoliko

predlagač obezbeđenja čini verodostojnim postojanje zahteva ili njegovog

subjektivnog prava, i ukoliko postoji opasnost da bez određivanja takve mere

protivna strana bi mogla onemogućiti ili znatno otežati ostvarivanje zahteva,

naročito otuđivanjem svoje imovine, njenim skrivanjem, zaduživanjem ili na neki

drugi način kojim bi promenilo postojeće stanje stvari ili na neki drugi način

bi uticalo negativno na prava predlagača obezbeđenja.“ Takođe, članom 300 ZPP

je predviđeno da se za osiguranje zahteva usmerenog prema određenoj stvari ili

delu iste može odrediti nekoliko vrsta mera obezbeđenja, dok članom 304.3 ZPP,

je, između ostalog, određeno: „Predlagač obezbeđenja u svom predlogu treba da

navede i činjenice na kojima se zasniva njegov zahtev, kao i predloži dokazna

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

457

sredstva kojima se mogu dokazati ciljevi izneseni u predlogu“, kao i : „da dokazna

sredstva priloži predlogu“.

Sud, nakon analize i ocenjivanja dokaza koji se nalaze u spisima predmeta je

došao do zaključka da je predlog tužilaca za određivanje mere obezbeđenja

osnovan iz činjenice da postoji opasnost da će bez određivanja mere obezbeđenja

značajno biti ugrožena realizacija zahteva strana, predviđena članom 297.1 tačka

b), postojanje stvarne opasnosti da će bez određivanja privremene mere tužioci

pretrpeti nepopravljivu štetu. Polazeći od predloga tužilaca da se tuženima

zabrani da ne grade ništa na spornim katastarskim parcelama, ne prodaju iste i u

tom smislu ni ne ugovaraju i potvrđuju ugovor o kupoprodaji nekretnine kod

nadležnih javnih beležnika u Prizrenu i šire za katastarske parcele br. P-

71813068-05186-1, mesto zvano Kamenica, klasa pašnjak klase 2, površine

2448m2, kultura pašnjak, broj predmeta 6511/12, Katastarska zona Prizren i P-

71813068-05187-0, mesto zvano Kamenica, kultura rudnik, površine 4762m2,

broj predmeta 6509/12, Katastarska zona Prizren, sve ovo do pravosnažnosti ovog

spornog pitanja u Osnovnom sudu u Prizrenu, proističe činjenica iz ovog predloga

i dokaza koji se nalaze u spisima predmeta, primećuje se da bez određivanja

ovakve mere suprotna strana bi mogla da značajno onemogući realizaciju zahteva,

posebno otuđenjem svoje imovine, skrivanjem iste, prenosom ili na neki drugi

način, čime bi se promenilo postojeće stanje stvari ili na neki drugi način bi

negativno uticalo na prava predlagača osiguranja.

Na osnovu gorenavedenog, sud je odobrio predlog tužilaca za određivanje mere

obezbeđenja, nakon ocene da su ispunjeni zakonski uslovi propisani 297.1 tačka

a) i b) ZPP, za određivanje ovakve mere.

Iz gorenavedenog, a u skladu sa zakonskim odredbama propisanim članom 297,

članom 306.st. 3 u vezi sa članom 142.5 ZPP, ovaj sud je odlučio kao u dispozitivu

ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._________/____, dana ____________

Sudija

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove presude nezadovoljna strana ima

pravo žalbe u roku od 7 dana od dana prijema iste Apelacionom sudu u Prištini,

a preko ovog suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

458

Obrazac broj 5 - Rešenje o odbijanju privremene mere obezbeđenja

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

ODBIJA SE predlog tužilaca _______________ i ________________ oboje iz

Peći, ul. „Saraqët”, za određivanje privremene mere obezbeđenja, preko koje su

oni tražili da se „naloži tuženom _________________ iz Peći, da vrati u pređašnje

stanje deo nekretnine, poslovnog lokala koji se nalazi u ul. „Saraqëve”,

registrovan na katastarskoj parceli pod br. jedinice P-71813068-01972-0, prema

uverenju o vlasništvu nad nekretninom br. 18-2741- KZ Peć, na osnovu ugovora

o iznajmljivanju poslovnog lokala, da se ukloni nekretnina i oslobodi prostor koji

je uzurpiran nekretninom tužilaca, pod pretnjom prinudnog izvršenja i krivične

odgovornosti tuženog“, kao potpuno neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Tužioci _______________ i _______________ oboje iz Peći, ul. „Saraqët”, su u

ovom sudu podneli tužbu protiv tuženog _________________ iz Peći, DPH

„_______” ul. „Saraqëve“, zbog smetanja poseda, između ostalog, uz predlog za

određivanje privremene mere obezbeđenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

459

Odlučujući prema ovom predlogu sud je odredio pripremno ročište u vezi

predloga tužilaca za određivanje privremene mere, koje je održano 13.02.2013.

Na ovom ročištu su predstavljali stavove tužilac i tuženi. Tokom ovog ročišta

tužioci su izjavili da u potpunosti ostaju pri navodu datom u tužbi, precizirajući

tužbeni zahtev kao što sledi: „usvaja se u potpunosti tužbeni zahtev tužilaca

_________________ oboje iz Peći, potvrđuje da je tuženi _____________ iz Peći

omeo tužioce u slobodnom i konačnom činjeničnom posedu porodičnog objekta

u Peći, ul. „Saraqëve”, registrovan na katastarskoj parceli pod br. jedinice P-

71813068-01972-0, prema uverenju o vlasništvu nad nekretninom br. 18-2741-

KZ Peć, na način nakon isteka ugovora o iznajmljivanju poslovnog lokala

prilikom napuštanja lokala 02.01.2013. je skinuo strujomer iz lokala koji se vodi

na ime tužilaca i preneo u šator, u kojem nastavlja svoju poslovnu delatnost i

prekinuo je snabdevanje strujom i vodom lokala i obavezuje se tuženi

_____________ da odmah vrati strujomer, priključi vodovod na način kako bi se

izvršilo redovno snabdevanje lokala vodom, ukloni šator koji predstavlja

prepreku lokalu i sada pa nadalje ne ometa tužioce na bilo koji način, a sve ovo u

roku od 15 dana nakon pravosnažnosti ovog rešenja, pod pretnjom prinudnog

izvršenja“, pri čemu je predložio da sud prvo donese rešenje po predlogu za

određivanje privremene mere, a kasnije odredi glavni pretres u ovom pravnom

pitanju.

Tuženi je u potpunosti se usprotivio predlogu tužioca za određivanje privremene

mere obezbeđenja.

Nakon analize dokaza koji se nalaze u spisima predmeta, sud je došao do

zaključka da je predlog tužilaca za određivanje privremene mere obezbeđenja

neosnovan.

Članom 297. Zakona o parničnom postupku (ZPP) je predviđeno „Mera

obezbeđenja se može odrediti: ukoliko predlagač obezbeđenja čini verodostojnim

postojanje zahteva ili njegovog subjektivnog prava, i ukoliko postoji opasnost da

bi bez određivanja takve mere protivna strana mogla onemogućiti ili znatno

otežati ostvarivanje zahteva, naročito otuđivanjem svoje imovine, njenim

skrivanjem, zaduživanjem ili na neki drugi način kojim bi promenilo postojeće

stanje stvari ili na neki drugi način bi uticalo negativno na prava predlagača

obezbeđenja.“ Takođe, članom 300 ZPP je predviđeno da se za obezbeđenje

zahteva usmerenog prema određenoj stvari ili delu iste može odrediti nekoliko

vrsta mera obezbeđenja, a članom 304.3 ZPP, je, između ostalog, određeno:

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

460

„Predlagač obezbeđenja u svom predlogu treba da navede i činjenice na kojima

se zasniva njegov zahtev, kao i predloži dokazna sredstva kojima se mogu

dokazati ciljevi izneseni u predlogu“, kao i da ova „dokazna sredstva priloži

predlogu“.

Odlučujući prema predlogu tužilaca od 22.01.2013, sud je isti predlog odbio, jer

uzimajući u obzir formulaciju zahteva u vezi određivanja privremene mere

(aludira se na meru obezbeđenja), proističe da je isti predlog identičan sa

formulacijom koji sadrži tužbeni zahtev. Sud ocenjuje da eventualnim

odobrenjem predloga za određivanje predložene privremene mere, bi se rešilo

glavno pitanje ove tužbe, odnosno tužbeni zahtev, stoga, zbog ovoga, predložena

mera je odbijena kao neosnovana jer se privremenom merom ne može rešiti

glavno pitanje, nego samo obezbediti tužbeni zahtev.

Na osnovu gorenavedenog, sud odbija predlog tužilaca za određivanje privremene

mere obezbeđenja, zaključujući da u konkretnom slučaju ista nije formulisana na

odgovarajući način.

Iz gorenavedenog, a na osnovu člana 387.1 tačka (l), u vezi sa članom 142.5 ZPP,

odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br. __________________, dana________________

Sudija

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

461

Obrazac broj 6 - Rešenje o odbijanju privremene mere obezbeđenja koja se

odnosi na očuvanje imovine ili očuvanje postojećeg stanja okolnosti

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

I. ODBIJA SE kao neosnovan predlog tužioca _________________ iz Đakovice,

za određivanje privremene mere obezbeđenja , kojom je zahtevao da se „tuženima

naloži da odmah prekinu sa sečom šume na imovini tužioca, kao i da ne

preduzimaju nikakve radnje smetanja poseda i dozvole da tužilac poseduje, koristi

i raspolaže nekretninom – katastarskom parcelom br. ____, površine od 8532 m2

prema posedovnom listu br. 310, Katastarska zona Demjan, na potpuno slobodan

način“.

II. Postupak u ovom parnično-pravnom sporu će se nastaviti prema pravilima

parničnog postupka i prema planu rada suda.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac ______________ iz Đakovice je 31.10.2014. podneo tužbu sudu protiv

tuženih ____________ svi iz sela Demjan opština Đakovica, sa predmetom tužbe

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

462

smetanje poseda, uz predlog da sud odredi privremenu meru obezbeđenja,

propisanu kao u stavu I dispozitiva ovog rešenja.

Sud je pažljivo razmotrio predlog za privremenu meru obezbeđenja i nakon

analize materijalnih dokaza koji se nalaze u spisima predmeta, sud je došao do

zaključka da je predlog tužioca za određivanje privremene mere obezbeđenja

neosnovan.

Članom 297. Zakona o parničnom postupku (ZPP) je izričito navedeno da „Mera

obezbeđanja se može odrediti: ukoliko predlagač obezbeđenja čini verodostojnim

postojanje zahteva ili njegovog subjektivnog prava, i ukoliko postoji opasnost da

bez određivanja takve mere protivnička strana bi mogla onemogućiti ili znatno

otežati ostvarivanje zahteva, naročito otuđivanjem svoje imovine, njenim

skrivanjem, zaduživanjem ili na neki drugi način kojim bi promenilo postojeće

stanje stvari ili na neki drugi način bi uticalo negativno na prava predlagača

obezbeđenja.“ Takođe, članom 300 ZPP je predviđeno da se za obezbeđenje

zahteva usmerenog prema određenoj stvari ili delu iste može odrediti nekoliko

vrsta mera obezbeđenja, dok članom 304.3 ZPP, je, između ostalog, određeno:

„Predlagač obezbeđenja u svom predlogu treba da navede i činjenice na kojima

se zasniva njegov zahtev, kao i predloži dokazna sredstva kojima se mogu

dokazati ciljevi izneseni u predlogu“, kao i da ova „dokazna sredstva priloži

predlogu“.

Sud nakon analize i ocene gorenavedenih dokaza je došao do zaključka da je

predlog tužioca za određivanje mere obezbeđenja u ovoj etapi postupka,

neosnovan. Ovo iz razloga da polazeći od predloga tužene, kojim je zahtevano da

se „tuženima naloži da odmah prekine sa sečom šume na imovini tužioca, kao i

da ne preduzimaju nikakve radnje ometa poseda i dozvole da tužilac poseduje,

koristi i raspolaže nekretninom – katastarskom parcelom br. ____, površine od

8532 m2 prema posedovnom listu br. 310, Katastarska zona Demjan, na potpuno

slobodan način“, proističe da je ovaj predlog identičan sa izrekom tužbenog

zahteva (glavnog pitanja), za šta i sud ocenjuje da određivanje privremene mere

obezbeđenja, koja je tražena u ovoj etapi postupka bi značilo i okončanje glavnog

pitanja, koje u ovom slučaju više ne bi imalo predmetni objekat. Zakonskim

odredbama ZPP je predviđeno da se privremenom merom obezbeđenja ne može

rešiti glavno pitanje, nego samo obezbediti tužbeni zahtev.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

463

Na osnovu gorenavedenog, sud je odbio predlog tužioca za određivanje

privremene mere obezbeđenja, nakon ocene da nisu ispunjeni zakonski uslovi

predviđeni članom 297.1 tačka a) i b) ZPP za određivanje takve mere.

Iz gorenavedenog, a u skladu sa zakonskim odredbama propisanim članom 387.1

tačka (l), u vezi sa članom 142.5 ZPP, ovaj sud je odlučio kao u dispozitiva ovog

rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba u

smislu člana 310.5 ZPP.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

464

Obrazac broj 7 - Rešenje o određivanju privremene mere obezbeđenja

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

I. ODOBRAVA SE kao osnovan predlog tužiteljke _____________________ iz

Prizrena, ODREĐUJE SE PRIVREMENA MERA OBEZBEĐENJA i

ZABRANJUJE suprotnoj strani, obezbeđenja __________________Sh.A-

Priština da realizuje pravo hipotekarnog poverenika i proda nekretninu upisanu

na katastarskoj parceli P-71813023-00422-3, parcela koja se nalazi na mestu

zvanom Više sela-Od Druma/Više, površine od 416 m2, poljoprivredno zemljište,

njiva klase 3, Katastarska zona Dušanovo, opština Prizren, sa svim ovim upisanim

u Uverenju – 18-16399 od 17.01.2014.

II. OBAVEZUJU se Katastarska služba opštine Prizren i javni beležnici u

Prizrena u da zabranu iz stava I dispozitiva ovog rešenja uvedu u svoje

odgovarajuće registre.

O b r a z l o ž e nj e

Tužiteljka __________________ iz Prizrena, naselje Arbana, ul. „Çesk Zadeja”,

br. ___, koju po ovlašćenju zastupa adv. ________________ iz Prištine, je u

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

465

Osnovnom sudu u Prizrenu podnela tužbu protiv tuženih __________________

iz Prizrena, naselje Arbana, ulica “Çesk Zadeja”, br. ___, i __________________

Sh.A, sa sedištem u Prištini, ul. „Migjeni”, br. ____, koju zastupa generalni

direktor _____________________, za poništaj ugovora o hipoteci, između

ostalog sa predlogom određivanje privremene mere obezbeđenja, kojom je

zahtevano da se odobri njen zahtev, odredi privremena mera obezbeđenja kojom

se suprotnoj strani obezbeđenja ________________ Sh.A-Prištini, zabranjuje da

realizuje pravo hipotekarnog poverenika i proda nekretninu upisanu na

katastarskoj parceli P-71813023-00422-3, parcela koja se nalazi na mestu zvanom

Više sela-Od Druma/Više, površine od 416 m2, poljoprivredno zemljište, njiva

klase 3, Katastarska zona Dušanovo, opština Prizren, sa svim ovim upisanim u

Potvrdi – 18-16399 od 17.01.2014, naglašavajući da su ispunjeni uslovi za

određivanje iste jer bez određivanja privremene mere obezbeđenja će se bitno

rizikovati i otežati tužbeni zahtev predlagača obezbeđenja , odnosno tužiteljke.

Sud je pažljivo razmotrio predlog tužiteljke za privremenu meru obezbeđenja i

nakon analize materijalnih dokaza koji se nalaze u spisima predmeta, došao je do

zaključka da je predlog tužiteljke za određivanje privremene mere obezbeđenja,

osnovan.

Članom 297. Zakona o parničnom postupku (ZPP) je izričito navedeno da „Mera

obezbeđenja se može odrediti: ukoliko predlagač obezbeđenja čini

verodostojnim postojanje zahteva ili njegovog subjektivnog prava, i ukoliko

postoji opasnost da bez određivanja takve mere protivnička strana bi mogla

onemogućiti ili znatno otežati ostvarivanje zahteva, naročito otuđivanjem svoje

imovine, njenim skrivanjem, zaduživanjem ili na neki drugi način kojim bi

promenilo postojeće stanje stvari ili na neki drugi način bi uticalo negativno na

prava predlagača obezbeđenja.“ Takođe, članom 300 ZPP je predviđeno da se za

obezbeđenje zahteva usmerenog prema određenoj stvari ili delu iste može

odrediti nekoliko vrsta mera obezbeđenja, dok članom 304.3 ZPP, je, između

ostalog, određeno: „Predlagač obezbeđenja u svom predlogu treba da navede i

činjenice na kojima se zasniva njegov zahtev, kao i predloži dokazna sredstva

kojima se mogu dokazati ciljevi izneseni u predlogu“, kao i da ova „dokazna

sredstva priloži predlogu“.

Sud, nakon analize i ocene dokaza koji se nalaze u spisima predmeta je došao do

zaključka da predlog tužiteljke za određivanje privremene mere obezbeđenja, je

trenutno osnovan zbog činjenice da postoji opasnost da bez određivanja mere

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

466

obezbeđenja će se značajno otežati realizacija zahteva strana, predviđeno članom

297.1 tačka b), odnosno je konstatovao postojanje stvarne opasnosti da bez

određivanja predložene mere tužiteljka bi mogla da pretrpi nepopravljivu štetu.

Polazeći od predloga tužiteljke, kojom je traženo da se suprotnoj strani

obezbeđenja Banka Ekonomike Sh.A-Prištini, zabrani da realizuje pravo

hipotekarnog poverenika i proda nekretninu upisanu na katastarskoj parceli P-

71813023-00422-3, parcela koja se nalazi na mestu zvanom Više sela-Od

Druma/Više, površine od 416 m2, poljoprivredno zemljište, njiva klase 3,

Katastarska zona Dušanovo, opština Prizren, sa svim ovim upisanim u Potvrdi –

18-16399 od 17.01.2014, proističe činjenica da iz ovog predloga i dokaza koji se

nalaze u spisima predmeta, primećuje se da postoji opasnost da bez određivanja

ovakve mere, suprotna strana bi onemogućila ili bitno otežala realizaciju zahteva,

a posebno menjanjem činjeničnog stanja, otuđenjem imovine, opterećenjem ili na

neki drugi način, čime bi se promenilo postojeće stanje stvari ili na neki drugi

način bi negativno uticalo na prava predlagača osiguranja, odnosno tužiteljke.

Na osnovu gorenavedenog, sud je odobrio predlog tužitelja za određivanje

privremene mere obezbeđenja, nakon što je ocenio da su ispunjeni zakonski

uslovi propisani članom 297.1 ZPP, za određivanje ovakve mere.

Iz gorenavedenog, ovaj sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja a u smislu

člana 306 ZPP.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

Sudija

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja protivpredlagač

privremene mere obezbeđenja– tuženi, ima pravo izjavljivanja pobijanja u roku

od 3 (tri) dana.

Izjavljeno pobijanje ne odlaže izvršenje ovog rešenja, a isto se podnosi ovom

sudu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

467

Obrazac broj 8 - Rešenje o poništenju privremene mere obezbeđenja na predlog

tužioca - predlagača

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C.br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

PONIŠTAVA SE privremena mera obezbeđenja određena rešenjem Osnovnog

suda u Uroševcu, C. br. ___________, od ________________.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Uroševcu C. br. ________________, od

_________________, je određena privremena mera obezbeđenja i naloženo

suprotnoj strani obezbeđenja - iz Uroševca da prekine sve radove koje je počeo

na nekretnini tužene, upisanoj kao katastarska parcela br. 1527/1 KZ Uroševac,

do okončanja ovog spornog pitanja.

Protiv ovog rešenja je 08.12.2014. protivpredlagač – tuženi ________________

iz Uroševca podneo odgovor (pobijanje) iz razloga bliže predstavljenih u tom

pobijanju.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

468

U vezi ovog odgovora (pobijanja) sud je odredio pripremno ročište 15.12.2014,

pri čemu su strane daje svoje izjave, predlažući da se izvrši uviđaj lica mesta preko

odgovarajućeg geodetskog veštaka.

Međutim, u međuvremenu, odnosno odmah sutradan je tužilac, odnosno

opunomoćenik av. _________________ podneo podnesak kojim je izjavio da je

komunicirao sa tužiteljem i od koga je saznao da je tuženi prekinuo radove i da

se sada ne vrši nikakva radnja za promenu činjeničnog stanja, stoga je zahtevao

da se ročište 18.12.2014. ne održi jer se povlači od predloga za određivanje mere

obezbeđenja.

Pošto je tužilac povukao predlog za određivanje mere obezbeđenja, na osnovu

člana 306. stav 3 i člana 313.2 ZPP, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U UROŠEVCU - Opšte odeljenje

C. br.________/____________, dana ________________

Sudija

POUKA O PRAVNOM LEKU: Na osnovu člana 310.5 ZPP, protiv ovog

rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

469

OBRASCI ZA SUDSKO POSREDOVANJE I PORAVNANJE

Obrazac broj 1 – Model sudske odluke za upućivanje slučaja na posredovanje

Sudski savet Kosova /

Sud_______

ODLUKA ZA

UPUĆIVANJE

SLUČAJA NA

POSREDOVANJE

Ref. br. suda:

Ref. br. posredovanja:

Adresa suda:

ODLUKA

Na osnovu prava stranaka u ovom slučaju za prosleđivanje slučaja na

posredovanje, u skladu sa „Zakonom o posredovanju“ br. 06/L-009 (Zakon o

posredovanju), od 05. septembra 2008, ovlašćenja i obaveza koja ima sud na

osnovu člana 9 Zakona o posredovanju, nadležni sudija prosleđuje ovaj slučaj na

posredovanje u skladu sa gorenavedenim odredbama.

Nalaže se sudskom referentu da prosledi slučaj Centru za socijalni rad i sačuva

kopiju ove odluke u predmetu slučaja.

Datum

Potpis

Sudija

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

470

Obrazac broj 2 – Model Sporazuma o posredovanju579

Sudski savet Kosova /

Sud_______

ODLUKA ZA

UPUĆIVANJE

SLUČAJA NA

POSREDOVANJE

Ref. br. suda:

Ref. br. posredovanja:

Adresa suda:

Ovaj sporazum je sklopljen ____ u ___, između dolenavedenih strana, na osnovu

člana 12. „Zakona o posredovanju“ br. 06/L-009, od 05. septembra 2008, kojim

se strane slažu da reše spor među sobom u postupku posredovanja. Strane se slažu

da biraju sledeće posrednike u ovom sporazumu.

Strana „A“ (ime/prezime) Strana „B“ (ime/prezime)

Ovim strane izjavljuju da:

a) Razumeju postupak posredovanja i slažu se za prosleđivanje slučaja na

posredovanje;

b) Razumeju da postupak posredovanja treba da bude završen u roku od 90

dana od datuma sklapanja ovog sporazuma, kao što je propisano Zakonom

o posredovanju;

c) Saglasne su i slažu se da se sve informacije o kojima se diskutuje u okviru

postupka posredovanja smatraju poverljivim, kao što je potpisano

Zakonom o posredovanju;

d) Slažu se da se suzdrže od bilo koje druge pravne radnje tokom postupka

posredovanja;

e) Obaveštene su i prihvataju sva načela posredovanja, kao i troškove

posredovanja, uključujući i tarifu posrednika.

Ovim se strane slažu da posreduje sledeći posrednik:

579 Ovaj model sporazuma o predmetima upućenih od strane suda, zasnovan je na Zakonu o

posredovanju, br. 06/L-009, od dana 05. septembra 2018. Jedan primerak potpisanog sporazuma

dostavlja se referentnom sudu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

471

Ime/prezime i telefon posrednika: U slučaju da izabrani posrednik nije

u stanju da posreduje u našem

slučaju, saglasni smo da bude drugi

posrednik:

Ime/prezime i telefon posrednika:

Predmet spora:

Zastupnik strane A, ako postoji:

Ime/prezime, adresa i telefon i

priroda zastupanja

Zastupnik strane B, ako postoji:

Ime/prezime, adresa i telefon i

priroda zastupanja

Datum:

Potpis strana:

Strana „A” Strana „B”

Ime/prezime/adresa/ br. telefona

Ime/prezime/adresa/ br. telefona

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

472

Obrazac broj 3 - Model Sporazuma o rešavanju spora

Sudski savet Kosova

/ Sud_______

ODLUKA ZA

UPUĆIVANJE SLUČAJA

NA POSREDOVANJE

Ref. br. suda:

Ref. br. posredovanja:

Adresa suda:

Ovaj sporazum je sklopljen ____ u ___, između dolenavedenih strana, na osnovu

člana 14. „Zakona o posredovanju“ br. 06/L-009, od 05. septembra 2008,

Postupak posredovanja je počeo (datum) u skladu sa Sporazumom o posredovanju

[] koji su potpisale dolenavedene strane.

Strana „A”

(Ime/prezime/adresa/ br. telefona)

Strana „B”

(Ime/prezime/adresa/ br. telefona)

Posrednik

Ovim se slažemo sa sledećim uslovima i odredbama:

Dužnosti i obaveze (Koristite dodatne listove ako je potrebno)

Datum: Datum:

Strana “A”: potpis:

Strana “B”: potpis:

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

473

Obrazac broj 4 – Izveštaj o nerešavanju predmeta

Sudski savet Kosova /

Sud_______

Izveštaj procene

Nerešavanje

Ref. br. suda:

Ref. br. posredovanja:

Adresa suda:

Strana „A”

(Ime/prezime/adresa/ br. telefona)

Strana „B”

(Ime/prezime/adresa/ br. telefona)

Poverljiv izveštaj posrednika o nerešavanju

Datum sudskog naloga za

posredovanje:

Datum posredovanja: Broj sati:

Na osnovu oluke suda o upućivanju slučaja na posredovanje u gorenavedenom

slučaju, realizovao sam postupak posredovanja sa stranama u sporu.

Strane nisu postigle rešenje. Stoga, vraćam predmet posredovanja u Centar za

posredovanje, kojiće ovaj dokument zajedno sa drugim priloženim dokumentima

proslediti odgovarajućem sudu radi nastavljanja drugih zakonskih postupaka.

Datum:

Posrednik (potpis):

Ime posrednika:

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

474

Obrazac broj 5 – Model odluke suda o usvajanju sporazuma o posredovanom

rešenju

Sudski savet Kosova /

Sud_______

Odluka nakon

posredovanja

Ref. br. suda:

Ref. br. posredovanja:

Adresa suda:

Strana „A”

(Ime/prezime/adresa/ br. telefona)

Strana „B”

(Ime/prezime/adresa/ br. telefona)

Posrednik

ODLUKA

Zajedno sa dosijeom o posredovanju br. ___, primio sam sporazum strana o

posredovanom rešenju u gorenavedenom slučaju, koji se prilaže ovoj odluci i

potvrđujem da ovaj sporazum ispunjava uslove propisane Zakonom o

posredovanju“ br. 06/L-009, od 05. septembra 2008.

Stoga, prema članu 15.1 Zakona o posredovanju, sporazum strana o

posredovanom rešenju, sud usvaja i predstavlja izršiv dokument.

Sudski referent se upućuje da zatvori slučaj i sačuva sporazum o posredovanom

rešenju kao poverljiv dokument, koji se može otvoriti samo uz nalog suda ili u

sporazumu obe strane.

Strane nemaju pravo žalbe protiv ove odluke za izvršenje sporazuma o

posredovanju .

Datum

Potpis

Sudija

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

475

Obrazac broj 6 – Poravnanje postignuto tokom sudskog postupka

C. br.

ZAPISNIK SA PRIPREMNE RASPRAVE

Sačinjen u Osnovnom sudu u Prizrenu, 28.08.2014.

Sudija Tužilac:

_________________ __________

Zapisničarka: Tuženi:

________________ ________

Predmet spora: Naknada štete

Početak u 14.15 minuta

Rasprava je javna

Sudija otvara raspravu, objavljuje predmet razmatranja i predmetnog sudiju.

Strane bez primedbi.

Konstatuje se da su na raspravi prisutni:

Konstatuje se da su na raspravi prisutni:

Za tužioca: Ovlašćena _____________ koja na raspravi sudu podnosi primerak

ovlašćenja.

Za tuženog: Lično, čiji identitet sud utvrđuje preko lične karte koju je izdao MUP

RK, sa ličnim brojem _____________, kao i njegov punomoćnik adv.

_________________, koji na raspravi sudu podnosi primerak ovlašćenja.

Ranije ovlašćeno lice tužioca ___________ i ovlašćeni tuženog

adv.___________ izjavljuju da su između sebe postigli i predlažu sudu da usvoji

sledeće sudsko poravnanje:

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

476

SUDSKO PORAVNANJE

I. Obavezuje se tuženi _______________ iz sela _______________ Opština

Prizren, da na ime nadoknade štete prouzrokovane tokom izvršenja krivičnog dela

konstatovanog pravosnažnom presudom Opštinskog suda u Prizrenu P.br.

________________, 01.11.2011, isplati tužiteljki _______________ iznos od

622,71 evra i to u 6 mesečnih rata, po 103,78 evra, počevši od meseca oktobra

2014, pri čemu će isplata biti izvršavana svakog meseca, najkasnije do 5. u

sledećem mesecu, pri čemu će isplata biti izvršena na glavnoj blagajni tužioca u

Prizrenu, kao i sudsku taksu u iznosu od 15 evra, koja će biti uplaćena na žiro

račun tužioca __________________ broj ____________________.

II. Troškove postupka snosi tuženi.

Ovlašćeno lice tužioca Ovlašćeno lice tuženog

____________________ ___________________

Tuženi

___________________

Nakon ovog, sud donosi sledeće:

REŠENJE

USVAJA SE u potpunosti gorenavedeno predloženo sudsko poravnanje

parničara.

Nakon plaćanja sudske takse predmet proslediti u ad acta, kao završen predmet.

Završeno u 14.40 minuta.

Prisutne strane potpisuju ovaj zapisnik bez primedbi.

Ovlašćeno lice tužioca Ovlašćeno lice tuženog

____________________ ___________________

Tuženi

___________________

Zapisničarka Sudija

__________________ ________________

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

477

Obrazac broj 7 – Zapisnik sa sudske rasprave na kojoj se odbija sudsko

poravnanje koje su predložile strane

C. br. ____________

ZAPISNIK SA PRIPREMNE RASPRAVE

Sačinjen u Osnovnom sudu u Prištini, 18.08.2014.

Sudija Tužilac:

_________________ __________

Zapisničarka: Tuženi:

________________ ________

Predmet spora: Naknada štete

Početak u 11.15 minuta

Rasprava je javna

Sudija otvara raspravu, objavljuje predmet razmatranja i predmetnog sudiju. .

Strane bez primedbi.

Konstatuje se da su na raspravi prisutni:

Za tužioca: Ovlašćeni adv. _____________, iz Prištine, koja na raspravi sudu

podnosi primerak ovlašćenja.

Za tuženog: Ovlašćeni adv. _____________, iz Prištine, koja na raspravi sudu

podnosi primerak ovlašćenja.

Ranije ovlašćeno lice tužioca adv. ___________ i ovlašćeno lice tuženog

adv.___________ izjavljuju da su između sebe postigli sporazum i predlažu sudu

da usvoji sledeće sudsko poravnanje:

S U D S K O P O R A V N A NJ E

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

478

I. Obavezuje se tuženi ________________ iz Prištine ul. „Milan Shuflaj” br. 56,

da na ime kupoprodaje nekretnine, a koja je na osnovu posedovnog lista br. 844

upisana kao katastarska parcela br. 744 Katastarska zona Priština, površine 54

ara, koja se nalazi na mestu zvanom „Prištinsko polje“, dimenzija, prostire se 45

m na severu, 54 m na istoku sa krivinama , 46 m na jugu i 55 m na zapadu , da

plati tužiocu ______________ iznos od 50.000 (pedeset hiljada) evra, u roku od

15 dana od sklapanja ovog sudskog dogovora, iznos koji treba uplatiti na žiro

račun tužioca _______________ broj 1501001001597197, kao i da dozvoli

tužiocu da u gorenavedenom roku, pred nadležnim opštinskim organima –

opštinskoj Upravi za geodeziju i katastar opštine Priština, prenos vlasništva na

ime tužioca.

II. Troškove postupka snosi tuženi.

Ovlašćeno lice tužioca Ovlašćeno lice tuženog

____________________ ___________________

Nakon ovog, sud donosi sledeće:

REŠENJE

ODBIJA SE u potpunosti gorenavedeno predloženo sudsko poravnanje parničara.

Postupak u ovom spornom pitanju će biti nastavljen nakon što rešenje kojim se

odbija sudsko poravnanje postane pravosnažno.

Završeno u 11.40 minuta

Prisutne strane potpisuju ovaj zapisnik bez primedbi.

Ovlašćeno lice tužioca Ovlašćeno lice tuženog

____________________ ___________________

Tuženi

___________________

Zapisničarka Sudija

__________________ ________________

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

479

Obrazac broj 8 – Posebno rešenje o odbijanju sudskog poravnanja koje su

predložile strane

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, na ročištu održanom dana _________________, je

doneo ovo:

R E Š E NJ E

ODBIJA SE predlog tužioca i tužene kojim su od suda zahtevali usvajanje

sudskog poravnanja sa sledećim sadržajem:

„Obavezuje se tuženi ________________ iz Prištine ul. „Milan Shuflaj” br. 56,

da na ime kupoprodaje nekretnine, a koja je na osnovu posedovnog lista br. 844

upisana kao katastarska parcela br. 744 Katastarska zona Priština, površine 54

ara, koja se nalazi na mestu zvanom „Prištinsko polje“, dimenzija, prostirese 45

m na severu, 54 m na istoku sa krivinama , 46 m na jugu i 55 m na zapadu, da

plati tužiocu ______________ iznos od 50.000 (pedeset hiljada) evra, u roku od

15 dana od sklapanja ovog sudskog dogovora, iznos koji treba platiti na žiro račun

tužioca _______________ broj 1501001001597197, kao i da dozvoli tužiocu da

u gorenavedenom roku, pred nadležnim opštinskim organima – opštinskoj Upravi

za geodeziju i katastar opštine Priština, prenos vlasništva na ime tužioca.

Troškove postupka snosi tuženi. .

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

480

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac ____________ iz Prištine ul. „Milan Shuflaj” br. ___kojeg zastupa

njegova opunomoćena adv. ______________ iz Prištine, je u ovom sudu podneo

tužbu protiv tuženog ______________ iz Prištine ul. „Milan Shuflaj” br. ___,

kojeg zastupa njegov opunomoćenik adv. ______________ iz Prizrena, zbog

utvrđivanja prava vlasništva.

Na raspravi 18.08.2014, parničari su preko njihovih opunomoćenika obavestili

sud d asu postigli dogovor između sebe, kao što stoji u izreci ovog rešenja, stoga

su se i obratili sudu sa predlogom da ovo poravnanje sud uzme za osnovano.

Odlučujući po ovom predlogu opunomoćenika parničara, sud je pažljivo

razmotrio gorenavedeni predlog sudskog poravnanja, kao i druge spise predmeta,

zaključujući da je predlog za usvajanje gorenavedenog poravnanja neosnovan.

U stvari, pregledom spisa predmeta sud je konstatovao da je katastarska parcela

koja je predmet ovog spora, zavedena na ime Opštine Prizren, kao društvena

imovina, a ne na ime tužioca. Stoga, pošto ova parcela nije zavedena na ime

tužioca, proističe da isti ne može raspolagati njom, jer navedena nije u njegovom

vlasništvu, nego u vlasništvu trećeg lica – opštine Prizren, koja nije strana u ovom

postupku, sud zaključuje da u ovom tužbenom zahtevu tužioca je reč o pravima

kojima oni ne mogu raspolagati, predviđena članom 3.3 Zakona o parničnom

postupku (LPK).

Iz gorenavedenog, a na osnovu 414.3 ZPP, odlučeno je kao u dispozitivu ovog

rešenja.

OSNOVNI SUD U PRIŠTINI - Opšte odeljenje

C br.__________, dana _______________

Sudija

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove presude nezadovoljna strana ima

pravo žalbe u roku od 15 dana od dana prijema iste Apelacionom sudu u Prištini,

a preko ovog suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

481

OBRASCI ZA TROŠKOVE POSTUPKA

Obrazac broj 1 - Rešenje kojim se prihvataju troškovi postupka

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C.br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, odlučujući po zahtevu tužioca za troškove postupka,

dana _________________, doneo je ovo:

R E Š E NJ E

USVAJA SE zahtev tužioca __________________, o troškovima postupka,

OBAVEZUJE se tužena ______________ iz Prištine, da tužiocu na ime troškova

postupka isplati iznos od 208 evra, u roku od 7 dana od prijema rešenja pod

pretnjom prinudnog izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac ______________ preko punomoćnika _________________, advokata iz

Prištine, je 15.07.2014, podneo sudu zahtev za odlučivanje u vezi troškova za

ponavljanje postupka u predmetu C. br. ___________ jer sud nije odlučio u vezi

ovih troškova.

Sud, ocenjujući zahtev opunomoćenog tužioca je ustanovio da Vrhovni sud

Kosova, odlučujući po zahtevu za ponavljanje postupka, koji je podneo

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

482

opunomoćeni tužioca, presudom CPP. br. 2/2014 od 06.03.2014, je dozvolio

ponavljanje postupka, poništio presudu Vrhovnog suda Kosova i odbio reviziju

tužene.

Pošto je u konkretnom slučaju prvostepena odluka, kojom je usvojen tužbeni

zahtev tužioca, postala pravosnažna, tužena je dobrovoljno ispunila obavezu

prema tužiocu o troškovima postupka, ali samo za dosuđene troškove, ne

uključujući i troškove ponavljanja postupka.

Sud, odlučujući po zahtevu za troškove postupka je ustanovio da tužiocu

pripadaju i troškovi postupka u odnosu na predlog za ponavljanje postupka.

Odluku da tužena snosi troškove postupka sud je zasnovao na odredbi članova

449. i 452. Zakona o parničnom postupku.

Odobreni iznos troškova postupka se odnosi na troškove pisanja predloga za

ponavljanje postupka, u iznosu od 208 evra.

Iz navedenog, odlučeno je kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br. _____________ dana ________________,

Sudija,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 7 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

483

Obrazac broj 2 - Rešenje o oslobađanju od troškova postupka

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

USVAJA SE predlog tužiteljke __________ od ___________, za oslobađanje

takse i ista se OSLOBAĐA plaćanja sudske takse u iznosu od 30€ za ulaganje

žalbe u predmetu broj C. br. _________.

O b r a z l o ž e nj e

Tužiteljka je podneskom __________, podnela svoju primedbu na zahtev suda da

na ime žalbe treba da plati sudsku taksu u iznosu od 30€, a uz obrazloženje da je

primalac socijalne pomoći. Kao dokaz je dostavila dokaz da je korisnica socijalne

pomoći.

Sud je ovaj podnesak ocenio kao predlog tužiteljke za oslobađanje od plaćanja

sudske takse za podnošenje žalbe.

Članom 7.2 Administrativnog uputstva br. 2008/02 o objedinjenju sudskih taksi

je predviđeno da lice može biti oslobođeno sudske takse samo kada se utvrdi da

on ili ona dostavi dokaz da prima socijalnu pomoć od Ministarstva za rad i

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

484

socijalnu zaštitu. Iz predstavljenih dokaza od strane tužiteljke, kartona socijalne

pomoći se utvrđuje da ona pripada prvoj kategoriji primalaca ove pomoći do

_________, i da se na osnovu ovog ispunjavaju uslovi u skladu sa 7.2 tačka a.

gorenavedenog Administrativnog uputstva za oslobađanje od plaćanja troškova

postupka.

Stoga je sud, uzimajući u obzir predstavljene dokaze, odlučio da tužiteljku

oslobodi plaćanja sudske takse u iznosu od 30€, na ime podnošenja žalbe, u

skladu sa članom 468 ZPP, a u vezi sa članom 7. Administrativnog uputstva br.

2008/2.

OSNOVNI SUD U PRIŠTINI-Opšte odeljenje

C. br. _______ dana __________,

Sudija

PRAVNA POUKA: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

485

Obrazac broj 3 – Rešenje kojim se odbija zahtev za oslobađanje od troškova

postupka

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C.br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

ODBIJA SE predlog tužioca ______________, od ____________, kojim je

zahtevao od suda oslobađanje od plaćanja sudske takse u predmetu C. br.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je preko pnomoćnika 29.05.2014. podneo predlog za oslobađanje od

sudske takse jer prema opštem imovinskom stanju nije u stanju da finansijski

pokrije troškove postupka ne šteteći neophodnu prehranu porodice i samog

tužioca. Zbog činjenice da je tužilac nosilac prava na osnovnu penziju i penziju

prema doprinosima u iznosu od 80€, dok od imovine ima samo stan u kojem živi.

Sud je ocenio predlog punomoćnika tužioca, razmotrio dokaze koji su predloženi:

potvrdu Katastarske službe u Prištini, br. 7037 od 28.05.2012. kao i odluku o

priznavanju prava na osnovu penziju i iz doprinosa.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

486

Članom 7.2 Administrativnog uputstva br. 2008/02 o objedinjenju sudskih taksi

je predviđeno da lice može biti oslobođeno sudske takse samo kada se utvrdi da

on ili ona dostavi dokaz da prima socijalnu pomoć od Ministarstva za rad i

socijalnu zaštitu ili nasledne Agencije ili ako lice obezbedi dokaze da on ili ona

prima pravnu pomoć Okružne kancelarije za pravnu pomoć.

Iz dokaza koje je tužilac predložio nije dokazano da ispunjava uslove u skladu sa

članom 7.2 gorenavedenog Administrativnog uputstva za oslobađanje od plaćanja

troškova postupka.

Stoga je sud, uzimajući u obzir predstavljene dokaze, odlučio da odbije predlog

tužioca za oslobađanje od sudske takse u skladu sa članovima 253. i 450. ZPP, a

u vezi sa članom 7. Administrativnog uputstva br. 2008/2.

OSNOVNI SUD U PRIŠTINI - Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

487

OBRASCI ZA VRAĆANJE ŽALBE NA DOPUNU I ODBACIVANJE

ŽALBE KAO NEPOTPUNE

Obrazac broj 1 - Rešenje kojim se tužiocu vraća na dopunu žalba zbog potpisa

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

I. Tužiocu se vraća na DOPUNU žalba _______________ , da u roku od 7 dana

od prijema ovog rešenja dopuni žalbu potpisujući istu.

II. Ako podnosilac žalbe u datom roku ne pošalje sudu dopunjenu žalbu, onda

će sud odbaciti žalbu kao nepotpunu.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je protiv presude ovog suda, pod brojem C. br. _____________,

dana____________, uložio žalbu dana ________________.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

488

Sud je, nakon preliminarnog razmatranja žalbe tužioca ustanovio da ista nije

potpisana od strane podnosioca žalbe i na taj način je u suprotnosti sa članom 178.

ZPP, koji uređuje šta žalba treba da sadrži.

Pošto žalba ne sadrži potpis podnosioca žalbe, kao neophodan element koji žalba

treba da sadrži prema članu 178. ZPP, sudje, pozivajući se na član 179. ovog

zakona odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

489

Obrazac broj 2 - Rešenje kojim se odbacuje žalba tužioca kao nepotpuna

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

ODBACUJE se kao nepotpuna žalba tužioca ____________ od ____________,

dana _____________, koja je uložena protiv presude ovog suda, pod brojem C.

br. ______, dana ___________________.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac je protiv presude ovog suda, pod brojem C. br. _____________,

dana____________, uložio žalbu dana ___________________.

Sud je, nakon preliminarnog razmatranja žalbe tužioca ustanovio da žalba ne

sadrži potpis podnosioca žalbe kao neophodan element koji žalba treba da sadrži

prema članu 178. ZPP, stoga je pozivajući se na član 179. ovog zakona rešenjem

naložio tužiocu da u roku od sedam dana dopuni uloženu žalbu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

490

Rešenje ovog suda o vraćanju žalbe na dopunu, tužilac je primio dana

_____________ i nije postupio prema primedbama suda da u roku od sedam dana

dopuni žalbu potpisujući je.

Pošto tužilac nije dopunio žalbu u zakonskom roku od sedam dana, sud je,

pozivajući se na član 179. ZPP odlučio da žalbu tužioca odbaci kao nepotpunu.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

491

OBRASCI ZA MERITORNE ODLUKE

Obrazac br. 1 - Presuda zasnovana na priznanju

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine, Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, je dana _________________, doneo ovu:

PRESUDU

ZASNOVANU NA PRIZNANJU

USVAJA SE tužbeni zahtev tužioca ______________ D. O. O. sa sedištem u

Prištini, kao potpuno osnovan i OBAVEZUJE SE tužena Vlada Kosova –

Ministarstvo pravde u Prištini, da tužiocu na ime duga za obavljene radove prema

ugovoru tokom perioda 24.08.2007. do 14.12.2007, isplati iznos od

________________________ evra, kao i zateznu kamatu u iznosu od

_______________ evra, u roku od 15 dana od prijema ove presude pod pretnjom

izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac ____________________ D. O. O. sa sedištem u Prištini je tužbom i

preciziranjem koje je naveo na pretresu da na ime duga za obavljene radove prema

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

492

ugovoru, za period 24.08.2007. do 14.12.2007, plati iznos od

________________________ evra, kao i zateznu kamatu u iznosu od

_______________ evra, u roku od 15 dana od prijema ove presude pod pretnjom

izvršenja.

Zastupnik tužene na glavnom pretresu održanom 11.02.2011. je u potpunosti

potvrdila tužbeni zahtev tužioca.

Sud, u smislu člana 148.2 Zakona o parničnom postupku nakon potvrđivanja

tužbenog zahteva od strane tužene je konstatovao da u konkretnom zahtevu je reč

o zahtevu kojim strane mogu slobodno raspolagati, stoga u smislu člana 148.1

ZPP sud je, bez daljeg razmatranja, odlučio kao u dispozitivu ove presude.

Nije podnet zahtev za troškove postupka.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

493

Obrazac br. 2 - Presuda zasnovana na odricanju od tužbenog zahteva

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovu:

PRESUDU

NA OSNOVU ODRICANJA OD TUŽBENOG ZAHTEVA

ODBACUJE SE tužbeni zahtev tužioca __________________, iz Podujeva,

kojim je tražio da se OBAVEŽE tužena osiguravajuća kompanija

„__________________“ iz Prištine da tužiocu, na ime naknade štete, materijalne

i nematerijalne, koju je pretrpeo zbog saobraćajne nesreće dana

____________________ zbog krivice njenog osiguranika i to:

Nematerijalna šteta:

- na ime fizičkog i telesnog bola, iznos od .......................................2000 €;

- na ime straha, iznos od.........................................................................1500

€;

- na ime smanjenja opšte životne aktivnosti, iznos od........................5000 €;

- na ime deformacije tela, iznos od.......................................................1500 €:

- na ime otežanog hranjenja, iznos od.................................................. 900 €.

Materijalna šteta:

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

494

- na ime ojačane hrane, iznos od..................................................200 €;

- na ime tuđe nege , iznos od...........................................................200 €;

- na ime banjske rehabilitacije, iznos od................................................400 €;

- na ime materijalnih troškova prema računima, iznos od........................600

€;

- i zahtev kojim je tražio da se nadoknadi materijalna šteta u iznosu od 1350

€, sa godišnjom kamatom od 12% kao i troškove postupka, U

POTPUNOSTI NEOSNOVAN.

Obrazloženje

Tužilac je tužbom podnetom od strane punomoćnika ovom sudu dana

21.12.2012. tražio da se obaveže tužena osiguravajuća kompanija

„__________________“ iz Prištine da tužiocu, na ime naknade štete, materijalne

i nematerijalne, koju je pretrpeo zbog saobraćajne nesreće dana

____________________ zbog krivice njenog osiguranika, kao što je opisano u

tužbi.

Punomoćnik tužioca je podneskom od 02.04.2013. izjavio da se u smislu odredbe

člana 149. st. 1 Zakona o parničnom postupku, odriče od tužbenog zahteva.

Sud, u smislu odredbi člana 149. Zakona o parničnom postupku je odlučio kao u

dispozitivu ove presude.

OSNOVNI SUD U PRIŠTINI-Opšte odeljenje

C. br. 3341/12, dana 30.04.2013

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

495

Obrazac br. 3 - Presuda zbog propuštanja

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, van ročišta je dana _________________, doneo ovo:

PRESUDU

ZBOG PROPUŠTANJA

I. USVAJA SE tužbeni zahtev tužiteljke Pošta i telekomunikacije Kosova, d. d. -

Priština, KAO OSNOVAN.

II. OBAVEZUJE SE tuženi ________________, ulica „_________________”,

br. ______________ Priština, da tužiteljki, na ime ispunjenja ugovora plati iznos

od _________________ evra sa godišnjom zateznom kamatom od

_______________, koju plaćaju komercijalne banke za nenamenska deponovana

sredstva za više od godinu dana, počevši od dana podnošenja tužbe 04.03.2009,

do konačne isplate , kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 30 evra, sve

u roku od 7 dana od dana prijema ove presude, a pod pretnjom prinudnog

izvršenja.

Obrazloženje

Tužiteljka Pošta i telekomunikacije Kosova, d. d. - Priština, dana 04.03.2009, je

podnela tužbu protiv tuženog ______________, ulica „________________”, br.

_____________ Priština, za izvršenje ugovora. U tužbi je tužiteljka naglasila da

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

496

je tuženi sa tužiteljkom sklopio ugovor o reprogramiranju duga, odnosno o

plaćanju duga n rate za korišćenje usluga fiksne telefonije i to za broj telefona

038 / __________________. Takođe je naglasila da je tuženi koristio usluge

fiksne telefonije u iznosu od _______________ evra, međutim nije ispunio svoju

obavezu prema ugovoru. Kao zaključak, tužiteljka je tužbom tražila da se tuženi

obaveže da tuženoj isplati na ime ugovora iznos tražen u tužbi, uključujući

kamatu i troškove postupka.

Sud u ovom spornom pravnom pitanju je doneo rešenje za odgovor na tužbu

01.04.2011, koje je tuženi primio 14.04.2011. Rešenjem za odgovor na tužbu sud

je obavestio tuženog o zakonskoj obavezi za davanje odgovora na tužbu i

zakonskim posledicama sa kojima će se suočiti ako ne podnese odgovor na tužbu,

odnosno o mogućnosti da sud donese presudu zbog neposlušnosti.

Tuženi, bez obzira što je primio rešenje za odgovor na tužbu, u ovom pravnom

spornom pitanju nije dao odgovor na tužbu.

Sud je u okviru zakonskih ovlašćenja u smislu odredbi iz člana 150 Zakona o

parničnom postupku, nakon ocene zakonskih uslova za donošenje presude zbog

neposlušnosti, ustanovio da su u konkretnom slučaju ispunjeni svi zakonski uslovi

za donošenje navedene presude.

Sud je ocenio sve uslove za donošenje presude, kao što je predviđeno odredbama

člana 150.1 tč. (a), (b) i (c), i to da je tuženom dostavljena tužba i poziv za odgovor

na tužbu, da osnovanost tužbenog zahteva proističe iz činjenica navedenih u tužbi,

u konkretnom slučaju iz dokaza koji su priloženi u tužbi se utvrđuje da tužiteljka

i tuženi su sklopili ugovor o reprogamiranju duga, odnosno plaćanja duga u

ratama za korišćenje usluga fiksne telefonije, nakon toga, tužiteljka je predstavila

istorijat računa o iznosu troškova za ponuđene usluge i da navedene činjenice nisu

u suprotnosti sa predloženim dokazima od strane same tužiteljke ili

opštepoznatim činjenicama. U konkretnom slučaju izveštaj o istorijatu računa je

identičan sa visinom iznosa u tužbenom zahtevu.

Sud u smislu navedenih odredbi iz člana 150. ZPK u vezi sa odredbama člana

262. st. 1 zakona o obligacionim odnosima, u kojem je određeno: „poverenik u

obligacionom odnosu je ovlašćen da od dužnika potražuje ispunjenje obaveze,

dok je dužnik dužan da ispuni obavezu savesno i u potpunosti, kao što je

predviđeno ranije“, je ustanovio da zahtev tužiteljke je osnovan i odlučio kao u

izreci ove presude.

O kamati sud je odlučio oslanjajući se na odredbe članova 186. i 277. ZOO, i za

datum početka toka kamate je prihvatio datum podnošenja tužbe u sudu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

497

Odluku da tuženi snosi sve troškove postupka, sud je zasnovao na zakonskim

odredbama u skladu sa članovima 449. i 452. Zakona o parničnom postupku.

Visina ovih odobrenih troškova se odnosi na taksu za tužbu, u iznosu od 15 evra,

i taksu za presudu u iznosu od 15 evra.

Na osnovu gorenavedenog, sud je odlučio kao u dispozitivu ove presude.

OSNOVNI SUD U PRIŠTINI - Opšte odeljenje

C. br. 411/09, dana 22.07.2014

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 7 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

498

Obrazac br. 4 – Presuda za naknadu štete

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, na ročištu za glavnu raspravu je dana

_________________, doneo ovu:

P R E S U D U

I. USVAJA SE kao delimično osnovan tužbeni zahtev tužiteljke

______________ iz ___________ i OBAVEZUJE tužena, Osiguravajuća

kompanija _________________, da tužiteljki na ime nadoknade nematerijalne

štete, plati sledeće iznose:

- za fizičku bol, iznos od................................................................2.500 €;

- za pretrpljeni strah, iznos od........................................................2.000 €;

- na ime deformacije tela, iznos od................................................2.000,€

- tako da ukupan iznos dostiže 6.500 €, sa kamatom kao za nenamenski

deponovana sredstva na godinu dana, od dana donošenja presude (dana

05.02.2014) do konačnog izvršenja, zajedno sa troškovima postupka u iznos ud

644€, sve ovo u roku od 15 dana od dana donošenja presude.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

499

II. ODBIJA SE preostali deo tužbenog zahteva tužiteljke o dosuđenim iznosima,

i to na ime nematerijalne štete, za fizičku bol iznos od 500€, za pretrpljeni strah

iznos od 1000€ i za deformaciju tela iznos od 1.500€, a u celosti se odbija zahtev

za naknadu materijalne štete i to za tuđu negu i stranje u iznosu od 100€ i ojačanu

ishranu u iznosu od 80€, KAO NEOSNOVAN.

O b r a z l o ž e nj e

Ovlašćeno lice tužene u tužbi i na održanim ročištima je od suda zahtevao da

tužbeni zahtev tužiteljke usvoji u potpunosti kao osnovan za oblik štete i u

iznosima navedenim u podnesku od 08.01.2014, tako da se tužena obaveže da

tužiteljki nadoknadi štetu koju je pretrpela zbog povreda dobijenih u saobraćajnoj

nesreći 03.11.2012, i to za telesnu bol, iznos od 3.000 €, za pretrpljeni strah, iznos

od 3.000€, za deformaciju, iznos od 3.500€, za ojačanu ishranu 80€ i za tužu

pomoć iznos od 100€. Iz navedenih razloga je predložila sudu da tužbeni zahtev

tužiteljke usvoji kao prema iznosima navedenim u podnesku 08.01.2014.

Troškove postupka je zahtevala prema T/a navedenim u podnesku.

Tužena u odgovoru na tužbu nije osporila tužbu u smislu odgovornosti za

prouzrokovanu štetu. Na glavnom pretresu tužiteljki je data ponuda od 1.500€, za

sve oblike štete, isključujući materijalnu štetu, kako bi se završilo sudskim

poravnanjem. Iz navedenih razloga je od suda tražila da se tužbeni zahtev

tužiteljke usvoji kao delimično osnovan i to u iznosu od 1.500€, a preostali deo

odbije kao neosnovan. U vezi troškova postupka je tražila od suda da se prilikom

odlučivanja po slučaju pozove na član 452 st. 2 ZPP.

Sud za pravilno i potpuno ocenjivanje činjeničnog stanja u ovom pravnom pitanju

u izvođenju dokaza na ročištu održanom u ovom sudu dana _______________,

je izveo dokaze čitanjem izveštaja o nesreći br. _________-AR-_____________

od _________________, izveštaj univerzitetskog Kliničko-bolničkog centra br.

_____________ od ________________ kao i druge lekarske izveštaje koji se

nalaze u predmetu, kao i mišljenje medicinskih veštaka ortopeda i psihijatra

______________________.

Nakon što je sud ocenio svaki dokaz posebno i sve zajedno, na osnovu odredbi iz

člana 8. Zakona o parničnom postupku, došao je do zaključka dau ovom

građansko-pravnom sporu treba doneti odluku kao u dispozitivu ove presude, iz

sledećih razloga.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

500

Između parničara nije bila sporna osnova tuženog zahteva jer je ovlašćeno lice

tužene nikada nije osporio, čak je tužiteljki dao ponudu za poravnanje.

Sporna je bila visina tužbenog zahteva preciziranog u podnesku od __________.

Za potvrđivanje visine tužbenog zahteva, sud je na predlog ovlašćenog lica

tužene, u smislu materijalnog dokaza, doneo medicinsko veštačenje od dr

____________ stručnjaka ortopeda i ___________ stručnjakinje psihijatrije, koji

su na osnovu lekarske dokumentacije i nakon direktnog pregleda tužene i nakon

direktnog pregleda tužiteljke, izneli stručno mišljenje, u veštačenju izrađenom

dana _______________, prema kojem je tužiteljka pretrpela povrede kao što su

opekotine kože I i II stepena levog ramena (ocenjeno kao teška povreda), povrede

glave, povrede nosa, distorziju vrata, ugruvanost lumbalnog predela, ugruvanost

grudnog koša i pelviksa (ocenjeno kao lakša telesna povreda).

Ovim dokazima koje je sud izveo na ime fizičkih bolova je odobrio zahtev u

iznosu od 2.500€, i ocenio kao pravično obeštećenje koje služi svrsi obeštećenja

jer je tužiteljka prema mišljenju medicinskog veštaka ortopeda – traumotologa,

zbog zadobijenih povreda pretrpela fizičke bolove izrazito visokog intenziteta

koji su trajali 30 minuta do davanja prve pomoći, fizičku bol višeg intenziteta koja

je trajala 2 dana, fizičku bol srednjeg intenziteta, koja je trajala 21 dan, što

dokazuje i dodeljena terapija, fizičku bol nižeg intenziteta trpi i danas i uvek

prema promenama klimatskih uslova.

Na ime pretrpljenog straha sud je odredio obeštećenje od 2.000€, i ocenio

pravičnim obeštećenjem polazeći od činjenice da je prema mišljenju medicinskog

veštaka psihijatrije, tužena pretrpela primarni strah manifestovan u obliku straha

od smrti, koji je trajao nekoliko sekundi. Sekundarni strah visokog intenziteta

koji je potrajao 3 dana koji je propraćen stanjem anksioznosti i traumama tokom

noći, većinom stanje reagovanja na stres. Ovo je nakon toga prešlo na sekundarni

strah nižeg intenziteta koji je i dan danas prisutan , počevši od brige od posledica

nesreće uključujući i stanje opekotina i posledica na levoj ruci, propraćene

stigmom, brigama tokom sna i čestim buđenjima, gubitkom raspoloženja i

povremenim plakanjem sa emotivnim reakcijama, ako i naglašenom nesigurnošću

tokom učešća u saobraćaju. Tužiteljka je tretirana i kod psihijatra terapijom za

smirenje protiv pretrpljenog stresa.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

501

Na ime pretrpljenih deformacija sud je odredio obeštećenje u iznosu od 2.000€, i

ocenio pravičnim obeštećenjem polazeći od činjenice da je prema veštačenju,

kod tužiteljke prisutna deformacija tela srednjeg stepena zbog deformacije –

cikatriksa preostalog nakon opekotina u predelu levog dela grudi prečnika

otprilike 10 cm sa 5 cm, koji povremeno predstavlja izložen deo tokom određenih

vremenskih perioda, a uzimajući u obzir mladost tužiteljke.

Gorenavedena veštačenja sud je uzeo kao potpuno osnovana i poklonio im puno

poverenje jer veštačenja sadrže neophodne elemente date na osnovu stručnog

znanja i dovoljno razloga koje je sud ocenio kao pravične za utvrđivanje

odlučujućih činjenica u ovom spornom pitanju.

Na osnovu ovog činjeničnog stanja sud je ocenio da tužena u potpunosti snosi

odgovornost na osnovu krivice, za štetu koja je prouzrokovana tužiteljki prilikom

povreda tokom saobraćajne nesreće, za šta je tužena dužna da tužiteljki isplati

naknadu štete pošto je lice koje je prouzrokovalo štetu sklopilo ugovor sa

tuženom OK „_______________“, i u ovim okolnostima nadoknadu štete vrši

tužena na osnovu osiguranja auto-odgovornosti TPL (obavezno osiguranje za

treća lica) u skladu sa članovima 178 st. 1 i 154. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 202 st. 1 ZOO je predviđena vrsta ili oblici nadoknade za

nematerijalnu štetu i to za pretrpljene fizičke bolove, pretrpljeni strah itd.

Na osnovu gorenavedenih odredbi, kao i ocenjujući sve kriterijume i mere za

određivanje visine nematerijalne odštete, a posebno uzimajući u obzir prirodu i

stepen telesnih povreda koje su prouzrokovane tužiteljki, njenim godinama, na

osnovu gore opisane ocene medicinskog veštačenja, sud je usvojio tužbeni zahtev

tužiteljke kao u vrednosti za nadoknadu štete navedenim u stavu I dispozitiva

presude, ocenjujući ih realnim, objektivnim obeštećenjima i sa uverenjem da ovo

obeštećenje je u skladu sa prirodom i posledicama povrede.

Za odbijeni deo tužbenog zahteva koji se donosi na nematerijalnu štetu sud je

odlučio kao u izreci presude jer je ocenio da nadoknada koja prevazilazi dosuđeni

iznos ne bi bila u skladu sa povređenim dobrom i u cilju da obeštećenje bude

pravično.

Sud je odlučio da odbije zahteve tužiteljke na ime materijalne štete za stranu

pomoć i staranje, u iznosu od 100 € i za ojačanu ishranu, u iznosu od 80€, jer je

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

502

ocenio da sa strane tužiteljke nije dostavljen nijedan dokaz kojim bi se potvrdila

visina navodnih potraživanja. Stoga, u nedostatku dokaza za materijalnu štetu,

sud je odlučio kao u dispozitivu presude o odbijenom delu.

Sud smatra da dosuđeni iznosi kao u izreci ove presude predstavljaju moralnu

satisfakciju i realnu odštetu za forme povreda koje je tužiteljka pretrpela u

saobraćajnoj nesreći, povredama i posledicama, uzimajući u obzir i uslove koji su

propisani u odredbi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, životnom

standardu kosovskih građana i dosadašnjoj praksi kosovskih sudova.

Sud je u vezi zahteva za kamatu odlučio u skladu sa članom 277. ZOO.

Odluka o troškovima postupka je zasnovana na odredbama članova 449. i 452.1

ZPPse, kao i na tarifama kosovskih advokata, tako da je tužena dužna da

ovlašćenom licu tužiteljke plati za pisanje tužbe 104€, za sudske takse za tužbu

50€, a za sudske takse za presudu 50€, za troškove medicinskog veštačenja 200€,

za dva ročišta održana u prisustvu ovlašćenog lica tužiteljke po 120€, ukupno za

sudske troškove iznos od 644€.

Na osnovu gorenavedenog, odlučeno je kao u dispozitivu ove presude.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br.______________ dana _____________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

503

Obrazac br. 5 – Presuda za oslobađanje imovine

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine, Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, je dana _________________, doneo ovo:

PRESUDU

I. USVAJA SE tužbeni zahtev tužioca __________________ iz

_____________.

II. OBAVEZUJE SE tuženi ____________________ iz Prizrena da tužiocu

_______________, prenese u posed i na slobodno raspolaganje deo

katastarske parcele br. ____________________, prema potvrdi o pravu na

nepokretnu imovinu br. UL-___________________, KZ

_______________, kulture kuća i do u delu od _____________ m2,

sledećih dimenzija i granica: sa istoka ______________m, sa zapada

_______________m, sa juga ________________m i sa severa

_____________, kao i da plati troškove postupka tužiocu u iznosu od

___________ evra, sve navedeno u roku od 15 dana od primanja ove

presude, pod pretnjom nasilnog izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

504

Navodi strana

Tužilac __________________ je ovom sudu podneo tužbu protiv tuženog

_________________, zbog prenosa nekretnine u kojoj je naglasio da je on vlasnik

nekretnine koja je zavedena kao kat. parcela. br. _______________, ukupne

površine od _______________m2, od čega ___________m2, je kuća a

____________m2, koristi se kao dvorište, a koje su upisane u posedovnom listu

br. _______________ KZ ____________. Ovu nekretninu je on kupio

kupoprodajnim ugovorom leg. br. _______________, od ________________,

koji je sklopljen između njega, kao kupca i _________________, kao prodavca.

Takođe je naglasio da je ova imovina upisana na njegovo ime, ali da on koristi

samo jedan deo ukupne površine a preostali deo koristi tuženi i to prema drugom

kupoprodajnom ugovoru o imovini, sklopljenom između oca ovde tuženog

_____________ i ________________ (ugovor koji nije overen). Dalje je naveo

da je u avgustu 2008. brat tuženog, koji je došao iz _____________, srušio jedan

zid i delove zida bacio na deo kat. parcele br. ________________ i to na deo

imovine koja je u posedu tužioca. Tražio je usvajanje tužbenog zahteva i

obavezivanje tuženog da tužiocu preda na slobodno posedovanje deo katastarske

parcele koja je predmet ovog spora i to prema izveštaju geodetskog veštaka.

Tokom sudskog razmatranja punomoćnik tužioca advokat _____________ iz

________________ je izjavio da ostaje pri tužbi i tužbenom zahtevu koji je

prepravljen podneskom od _________________. Dalje je izjavio da je na osnovu

izvedenih dokaza tokom sudskog razmatranja potvrđeno da je legitiman vlasnik

ove parcele tužilac i to na osnovu kupoprodajnog ugovora o nekretnini, koji je

predmet ovog spora, overen u ovom sudu Ov. br. ________________, od

_______________________. Dodao je da se pravo vlasništva nad katastarskom

parcelom tužioca potvrđuje i iz potvrde o pravima na nepokretnu imovinu, pri

čemu je ova imovina zavedena na ime tužioca. Takođe je naglasio da deo ove

parcele površine od ______________m2, sada koristi tuženi bez ikakvog

zakonskog osnova, pri čemu su dimenzije ove parcele opisane u veštačenju

veštaka ______________, od _______________. Na kraju, dodao je da se iz

izjave samog tužioca saslušanog u svojstvu strane, utvrđeno da je on legitiman

vlasnik dela katastarske parcele, dela koji tuženi koristi bez ikakve pravne osnove.

Tražio je troškove postupka i to samo troškove sudskog veštačenja u iznosu od

_____________ evra.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

505

U pisanom odgovoru na tužbu, tuženi je naglasio da je tužba tužioca neosnovana

i da istu sud treba da odbije, dodajući da je otac tuženog tokom 1968-69, kupio

baštu površine od ______________m2, od vlasnika __________________, što se

može videti i u kupoprodajnom ugovoru (neoverenom), pri čemu je on platio

prodajnu cenu i ušao u posed ove imovine, a koja je u njegovom posedu i dan

danas. On je takođe izjavio da je tokom rata kuća spaljena i opljačkana i da je

ovom prilikom spaljena i ostala dokumentacija. Nakon ulaza u posed od strane

oca tuženog, imovina je okružena zidom, koji je srušen tokom rata na Kosovu.

Inače nije osporio mogućnost sklapanja ugovora između ___________________,

kao prodavca, i tužioca, kao kupca, ali je naglasio da je tužilac mogao da kupi

samo kuću, ali ne i dvorište i da tužilac nikada nije imao u posedu deo ove parcele

br. __________________ KZ Prizren. Takođe je naglasio da je za ovo pitanje

sada prošlo već ________________ godina i da bivši prodavac

___________________ nije ostavio naslednike, niti je bio pismen, stoga, prema

njemu, on i nije bio svestan da je ugovorom sklopljenim između njega i ovde

tužioca bilo uključeno i dvorište.

Tokom sudskog razmatranja ovlašćeni tuženog, advokat ________________ iz

Prizrena je izjavio da ostaje uz pismeni odgovor na tužbu i da se u potpunosti

protivi tužbi i tužbenom zahtevu tužioca, zahtevajući da sud isti odbije kao

neosnovan. Zato što je prema njemu neosporna činjenica da je 1970. otac tuženog

kupio nekretninu, odnosno dvorište koje je registrovano prema posedovnom listu

_______________ KZ Prizren, katastarsku parcelu br. ______________, sada

___________________, od prodavca _____________________, površine od

________________m2 i to nakon što je kupio dvorište površine od

_______________m2, tako da mu je deo od _____________m2 prodat kasnije

jer za ovaj deo nije postojao drugi ulaz osim prolaza preko nekretnine tužioca.

Inače sporni deo je fizički bio odvojen od katastarske parcele ______________ i

okužen je bio zidom od kamena, u šta se je i sud uverio prilikom uviđaja na licu

mesta. Pošto je jedini ulaz u ovaj deo bio preko kuće tužioca, to ne osporava ni

sam tužilac u svojoj izjavi u svojstvu strane, postavlja pitanje kako bi neko kupio

nekretninu znajući da ta nekretnina nema nikakav ulaz. Prema njemu, ovaj deo

sporne nekretnine je u posedu tuženog sada već 43 godine, pri čemu je istu

koristio otac tuženog, a nakon njegove smrti, sada je on u posedu ove parcele.

Tužilac nikada nije bio u posedu ove parcele, jer ova parcela predstavlja fizičku

celinu nekretnine i jedini ulaz za nas je bio preko imovine tužioca. Prema njemu,

pošto tužilac raspolaže ugovorom iz 1977, onda se postavlja pitanje zašto on, ako

je znao da je kupio i ovaj deo parcele, nikada nije podneo tužbu za ovaj deo, nego

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

506

to čini sada nakon ovoliko godina, činjenica koja tužbu čini nemoralnom. Na

kraju, naglasio je da se pravo vlasništva stiče ako posedovalac bona fide poseduje

imovinom više od 20 godina, a da ga nikada nije omeo tužilac ili bilo ko drugi,

pri čemu stiče i pravo vlasništva. Na osnovu gorenavedenog, sudu je predložio da

tužbu tužioca odbije kao neosnovanu. Nije tražio troškove postupka.

Utvrđeno činjenično stanje

Za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja, sud je izveo sledeće dokaze:

kupoprodajni ugovor o nekretnini sa Ov.br. _________, od __________; potvrdu

o pravu vlasništva nad nekretninom pod br. UL- ______________, od

___________; neoveren kupoprodajni ugovor o nekretnini od _____________,

potpisan između _____________ i _________________; veštačenje veštaka

geodezije______________ od _________________; dopunjeno veštačenje

veštaka geodezije ___________________, od ________________; a takođe su

saslušani i __________________ u svojstvu parničara.

Sud, nakon ocene tvrdnji parničara i gorenavedenih dokaza, u smislu člana 8.

Zakona o parničnom postupku (ZPP), je pažljivo i savesno ocenio svaki dokaz

posebno i sve zajedno i ustanovio da:

Tužbeni zahtev tužioca je osnovan.

Na osnovu kupoprodajnog ugovora o nekretnini leg.br. ____________, od

_______________, sud je konstatovao činjenicu da je ovde tužilac

____________, sa bivšim prodavcem ________________, sklopio kupoprodajni

ugovor o nekretnini – kući u Prizrenu ul. „______________” br. __________,

odnosno katastarskoj parceli br. ______________, prema posedovnom listu

(starom) ____________ KZ ______________, površine od

___________________m2.

Na osnovu potvrde o pravu vlasništva nad nekretninom pod br. UL-

____________________, od ______________________, sud je konstatovao

činjenicu da katastarska parcela br. ________________, KZ

_________________, površine od _______________ m2, je registrovana na ime

ovde tužioca ____________ i to na ime njene _______________.

Na osnovu neoverenog ugovora o kupoprodaju nekretnine, od

__________________, potpisanog između _____________________ (nema

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

507

njegovog potpisa,samo otisak prsta), kao prodavca, i ________________, kao

kupca, sud je konstatovao činjenicu da je predmet ovog ugovora „kupoprodaja“

nekretnine u ul. „___________________” br. ___________ i to dvorišta površine

od ________________m2, katastarske parcele br. _________________, iz

posedovnog lista br. ___________________ KZ Prizren.

Iz veštačenja veštaka geodezije __________________ od

__________________, odnosno dopunskog veštačenja od _______________,

sud je konstatovao činjenicu da je tužilac vlasnik parcele _________________

KZ Prizren, parcele koja je registrovana na posedovnom listu br.

_________________ i to površine od __________m2. Pored navedenog

činjeničnog stanja, veštak je takođe konstatovao da tuženi _______________,

koji je vlasnik susedne katastarske parcele br. _________________, KZ Prizren,

trenutno koristi deo gorenavedene parcele tužioca br. __________ KZ Prizren i

to površine od _____________m2. Na pratećoj skici ovog veštačenja je crvenom

bojom obeležen sporan deo katastarske parcele br. 4325, koju tuženi koristi kao

dvorište, u dimenzijama, sa istoka _____________ m, zapada ______________

m, juga ______________m i sa severa _________________ m.

Sud je takođe saslušao tužioca, Hibe Shopa, u svojstvu parničara, koji je pred

sudom izjavio da je on pre 30 godina kupio kuću zajedno sa placem od njegovog

ujaka __________________, činjenica za koju su sklopili ugovor, koji su overili

u Opštinskom sudu u _____________(leg.br. ______________, od

______________). Setio se je da je u razgovoru sa stricom ___________ (ocem

tuženog), saznao da je i on kupio od istog prodavca deo dvorišta i to u blizini

placa koji je on kupio, što mu je potvrdio i sam prodavac _______________ (ujak

tužioca). Dalje je izjavio da činjenično stanje na ovoj katastarskoj parceli nije

promenjeno i da je isto kao kada ju je kupio pre mnogo godina, objašnjavajući da

je on ušao u posed spornog dela katastarske parcele br. ____________ KZ

___________ i to preko prozora kuće, ulaz, koji je koristio do kupovine kuće koja

se graniči sa ovom parcelom, nakon čega je srušio deo zida kuće, koja se graniči

sa ovim delom kat. parcele ____________ KZ __________. Na kraju je izjavio

da je u kući koja se nalazi na kat. parceli _______________ KZ __________,

živeo samo tuženi.

Zakonska osnova

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

508

Prema članu 20. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa je predviđeno da:

„pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i

nasleđivanjem“. Članom 37. istog Zakona je predviđeno: „Vlasnik može tužbom

zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari. Vlasnik mora

dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar

nalazi u faktičkoj vlasti tuženog. Pravo na podnošenje tužbe ne zastareva“.

Članom 10. Zakona o prometu nepokretnosti je predviđeno da: „Ugovor o

prenosu prava vlasništva nad nepokretnosti treba da bude sačinjen napismeno

a potpise ugovarača treba da potvrdi sud“, dok u članu 33. Zakona o osnovama

svojinsko pravnih odnosa su predviđeni dodatni zahtevi za validnost ugovora o

transakciji – odnosno se propisuje da se pravo vlasništva nad nepokretnošću

dobija upisom u javne knjige.

Konačna ocena suda

Iz svih izvedenih dokaza, navoda parničara i zakonske gorenavedene osnove, sud

je došao do zaključka da se tužbeni zahtev tužioca treba usvojiti kao osnovan.

Ovo iz činjenice što kupoprodajnim ugovorom o nekretnini leg.br. ___________,

od ______________, koji je sklopljen između ovde tužioca i prethodnog vlasnika

iste ________________, tužilac je kupio katastarsku parcelu br.

_________________ KZ _______________ i to površine od

______________m2. Ovom dokazu je sud dao puno poverenje. Takođe, na

osnovu potvrde o pravima vlasništva nad nekretninom br. UL-

___________________, od ___________________, se utvrđuje da sporni deo

ove nekretnine je upisan na ime ovde tužioca __________________ i to kao njen

jedini vlasnik. Ovom dokazu je sud takođe dao puno poverenje. Kao što je

navedeno i iznad, u cilju što pravilnijeg i potpunijeg utvrđivanja činjeničnog

stanja, sud je u ovom pitanju angažovao i odgovarajućeg veštaka geodezije, koji

je u svom pismenom izveštaju takođe konstatovao da je katastarska parcela br.

_________________ KZ _______________, koja je upisana u posedovnom listu

br. ____________, površine od _______________m2, na kojoj je naveden i

sporni deo, upisana na ime ovde tužioca sa dimenzijama i položajem kao što stoji

u veštačenju ovog veštaka. I ovom veštačenju je sud dao puno poverenje. Sa druge

strane, sud nije dao poverenje neoverenom „ugovoru“ u kupoprodaju imovine,

sklopljenom između prodavca ___________________ i oca tuženog

___________________ (istog imena kao i sam tuženi) od __________________,

jer način na koji je ovaj ugovor sklopljen ne predstavlja regularan justus titulus

za prenos prava vlasništva. Između ostalog, u ovom ugovoru se primećuje da je

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

509

otac tuženog „kupio“ određenu površinu dvorišta od _______________m2, dok

se iz veštačenja geodetskog veštaka vidi da on koristi površinu od

_______________ m2, što nije u skladu ni sa samim njegovim neoverenim

„ugovorom“. Pošto na osnovu pozitivnog prava tužilac ______________ je

vlasnik katastarske parcele br. _______________, KZ _____________ i da tuženi

drži u faktičkom posedu ovu parcelu, sud ocenjuje da u ovom slučaju, on kao

vlasnik, ima pravo da zahteva od držaoca, u ovom slučaju ovde tuženi, vraćanje

određene stvari pojedinačno, a što u ovom slučaju je katastarska parcela br.

_______________ KZ _________________, odnosno njen deo dimenzija i

površine kao u dispozitivu presude. Stoga sud je došao do zaključka da tužba

tužioca treba da bude usvojena u potpunosti kao osnovana.

Sud je ocenio i dokaze i navode drugih parničara, ali je zaključio da istu nisu od

uticaja u donošenju ove presude.

Iz gorenavedenog, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja, a na osnovu

143.1 ZPP.

U vezi sa troškovima postupka, sud je odlučio na osnovu člana 452 st. 1 ZPP i to

u ukupnom iznosu od 150 evra, iznos koji je tužilac platio veštaku geodezije za

izvršeno veštačenje.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

Zapisničarka Sudija

_________________ _________________

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

510

Obrazac br. 6 – Odbijajuća presuda za utvrđivanje prava vlasništva

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, na ročištu za glavnu raspravu je dana

_________________, doneo ovu:

PRESUDU

ODBIJA SE tužbeni zahtev tužioca _______________, iz ________________,

kojim je zahtevao utvrđivanje da je na osnovu nasledstva vlasnik katastarske

parcele broj ____________________, po kulturi njiva druge klase, mesto zvano

„bela česma“, površine od _______________ ha, prema posedovnom listu broj

__________________ i vlasnik 2/3 katastarske parcele broj

____________________, po kulturi njiva druge klase, površine od

____________________ ha, da OBAVEŽE tuženu da ovo pravo prizna tužiocu

dozvoljavajući mu prenos i upis ovih nekretnina u vlasništvo, u suprotnom bi ova

presuda nakon pravosnažnosti poslužila kao osnova za upis ovih nekretnina na

ime tužioca u katastarskoj evidenciji opštine Priština, kao i zahtev za privremenu

meru i troškove postupka, sve u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude pod

pretnjom prinudnog izvršenja, kao POTPUNO NEOSNOVAN.

O b r a z l o ž e nj e

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

511

Tužioci su tužbom, preko ovlašćenog zastupnika na glavnom pretresu i u

završnoj reči tražili usvajanje tužbenog zahteva kao potpuno osnovanog, kako

bi se potvrdilo da je na osnovu nasledstva vlasnik katastarske parcele broj

__________________, kulture njiva druge klase, mesto zvano „bela česma“,

površine od _______________ ha, prema posedovnom listu broj

__________________ i vlasnik 2/3 katastarske parcele broj

____________________, kulture njiva druge klase, površine od

____________________ ha.

Dodao je da je tužilac faktički vlasnik sporne nekretnine jer sporna imovina, koja

je zavedena na katastarskoj parceli broj __________________, kulture njiva

druge klase, mesto zvano „bela česma“, površine od _______________ ha, prema

posedovnom listu broj __________________, nasledio od svog oca

_____________, koja je formalno zavedena na ime brata tužioca

_______________, ali prema sporazumu iz vremena podele porodične zajednice

je pripala tužiocu, dok je tužilac faktički vlasnik i 2/3 katastarske parcele broj

____________________, kulture njiva druge klase, površine od

____________________ ha, jer su __________ godine je otkupili zajedno sa

bratom od lica koje se zove ___________, čija ukupna površina je

____________ha, ali 1/3 ove parcele je pripala bratu tužioca.

Naglasio je da je tužioca _________ godine pozvala tužena, odnosno imovinsko-

pravna služba da se izjasni povodom prava korišćenja sporne nekretnine u korist

tužene, o čemu se u zapisniku vidi da je tužilac zahtevao realnu naknadu , pošto

je predviđena izgradnja objekta „________________“.

U stvari, objekat „____________“ je bio izgrađen u blizini ove nekretnine, isti

objekat je bio i srušen je pre 1980, a katastarske parcele koje su predmet ovog

spora su izvan tog kompleksa, odnosno ostale su nepogođene.

Na kaju, naglasio je da tužiocu nikada nije predata odluka o eksproprijaciji,

tužioca nikada niko nije sprečavao u korišćenju spornog zemljišta, tako da mu

nije ni omogućeno da podnese bilo kakav predlog da na osnovu zakonskih odredbi

traži povraćaj imovine jer istu tužena nikada nije koristila za ciljeve

eksproprijacije, u smislu navedenog je zahtevao usvajanje tužbe kao osnovane.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

512

Tražio je troškove prema tarifi Advokatske komore Kosova.

Tužena je u odgovoru na tužbu, tokom glavnog pretresa i zaključne reči osporila

tužbeni zahtev tužilaca kao potpuno neosnovan.

Dodala je da predmetna nekretnina je eksproprisana od strane nadležnog organa

_______________ godine jer je proglašena za opšti interes.

Dodala je da u vezi predmetne nekretnine je data ponuda za naknadu , izrađen je

zapisnik o naknadi i potpisan je ugovor o naknadi .

U vezi navoda tužioca za vraćanje predmetne nekretnine, pošto istu nije

nadoknadio organ za eksproprijaciju, tužena je izjavila da ovi navodi ne stoje jer

pravo na naknadu proističe nakon što odluka o naknadi postane pravosnažna i

naknada realizuje u sudskom postupku ako se vlasnik ne složi sa iznosom

naknade i to u roku od 10 godina, u ovom slučaju zahtev za kompenzaciju je

zastareo u smislu odredbe člana 379. Zakona o obligacionim odnosima.

Dodala je da se ne može u ostavini tretirati sporna imovina jer ostavina čini

imovinu ostavioca u trenutku njegove smrti.

Dok u smislu odredbe člana 21. Zakona o eksproprijaciji, nakon isteka 10 godina

od dana kada odluka o eksproprijaciji postane pravosnažna, ne može se podneti

zahtev za poništenje istog, u smislu navedenog je predložila sudu da tužbu i

zahtev iste odbije kao neosnovan.

Troškove postupka nije tražila.

Sud u ovom spornom pravnom pitanju u cilju utvrđivanja potpunog činjeničnog

stanja, prema predlogu strana je sproveo postupak i izveo dokaze: posedovni list

broj ________ od ___________, skicu merenja od ______________, rešenja

Sekretarijata za finansije opštine Prištine, 07. br. _______________ od

_____________, odluku od _______________ koja sadrži listu eksproprisane

imovine, zapisnik o saslušanju _______________ od _____________, potvrdu o

imovini UL-_______________, geodetsko veštačenje koje je sastavio ing.

______________, dana ________________, izjave svedoka __________,

_____________, _______________ i _______________ i dokaz o smrti

________________.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

513

Nakon što je sud ocenio svaki dokaz odvojeno i sve zajedno, na osnovu odredbi

člana 8. Zakona o parničnom postupku je došao do zaključka da u ovom spornom

pravnom pitanju se treba odlučiti kao u dispozitivu ove presude jer:

Sud je ustanovio da je tužena, odnosno Sekretarijat za finansije opštine Prištine,

rešenjem _______________ od _____________ 07. br. ________________, za

potrebe „___________“ eksproprisao i na ime Opštine Prištine preneo katastarsku

parcelu _______________ površine od ___________ ha i parcelu

_______________ površine od ______________ ha.

Prema odluci o parceli broj ___________ površine _____________ ha je

eksproprisan _______________, dok za katastarsku parcelu _______________

površine _______________ ha je eksproprisan faktički vlasnik, a u konkretnom

slučaju za faktičkog vlasnika je registrovan _______________ sa 2/3 katastarske

parcele ______________ površine _____________ ha.

Ovo činjenično stanje se slaže i sa odlukom organa za eksproprijaciju od

___________, gde se primećuje da se na listi eksproprisanih katastarskih parcela

nalaze i sporne parcele ___________ i ____________.

U okolnostima prenosa vlasništva i trenutne evidencije, ovo stanje potvrđuje i

geodetsko veštačenje koje je izradio ing. ______________. Sud ovo stanje

prihvata kao tačno i za potvrđivanje iste priznaje kao pouzdane gorenavedene

odluke i veštačenje u navedenoj okolnosti.

A u okolnostima da je bivši vlasnik informisan o postupku eksproprijacije, sud

je zaključio da je bivši pravni vlasnik za katastarsku parcelu broj ___________

površine _______________ ha i bivši faktički vlasnik 2/3 katastarske parcele

_____________ površine ____________ ha. __________ bio pozvan i

informisan o postupku eksproprijacije prema zapisniku od ________________.

U ovim okolnostima sud prihvata kao pouzdan navedeni zapisnik.

U smislu gorenavedenog sud je ocenio da tužbeni zahtev tužioca je neosnovan jer

prema odredbi iz člana 21. Zakona o eksproprijaciji, između ostalog je propisano:

„pravosnažna odluka o eksproprijaciji će biti poništena na zahtev prethodnog

vlasnika eksproprisane nekretnine, ako korisnik eksproprijacije u roku od 3

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

514

godine od dana kada odluka postane pravosnažna nije završio, prema prirodi

objekta, neophodne radove na tom objektu.

Nakon isteka deset godina od dana kada odluka o eksproprijaciji postane

pravosnažna ne može se podneti zahtev za poništenje odluke“.

Pored navedenih odredbi Zakona o eksproprijaciji, sud je ustanovio da tužbeni

zahtev tužioca je neosnovan jer odredbom člana 44. Zakona o osnovnim svojinsko

-pravnim odnosima (ZOSPO): „Pravo vlasništva prestaje prelaskom stvari u

društveno vlasništvo“.

Prema odredbi člana 45. Zakona o osnovnim svojinsko -pravnim odnosima:

„Pravo vlasništva koje ima određeno lice nad određenom stvari prestaje kada

drugo lice stene pravo vlasništva nad tom stvari“.

Sud je odluku zasnovao i na odredbi Zakona o osnovnim svojinsko -pravnim

odnosima jer sa strane tužioca, tužbeni zahtev u formalnom smislu nije usmeren

ka poništenju odluke o eksproprijaciji, nego za osnovu koristi potvrdu vlasništva

prema ostavini. U tom smislu sud nije se oglasio predmetno nenadležnim prema

navodima tužene u skladu sa članom 18. Zakona o parničnom postupku jer za

tužbu i zahtev u obliku prestacije sud je nadležan.

Na osnovu nasledstva tužilac takođe nije uspeo da argumentuje svoj zahtev

jer činjenični nalazi suda u ovom spornom pitanju pokazuju da sporna

nekretnina nije činila ostavinsku masu pravnog prethodnika tužioca, pošto je

ista u vlasništvu drugog subjekta.

Sud u obrazloženju odbijanja zahteva se je pozvao na materijalno-pravne

odredbe raznih zakona jer prema odredbi člana 253.2 Zakona o parničnom

postupku, sud nije vezan pravnom osnovom, stoga, sud uzimajući za osnovu

okolnosti slučaja, bez obzira na osnovu navedenu u tužbi je odlučio da odbije

tužbeni zahtev prema bilo kojoj osnovi koja odgovara činjeničnom stanju u

tužbi ili koje je utvrđeno sa strane suda.

Pošto je sud odlučio da odbije tužbeni zahtev u smislu navedenih odredbi, prema

gore opisanim činjeničnim nalazima, navodi tužioca da faktički poseduje spornu

imovinu i da istu nije kompenzovala tužena, sud nije uzeo kao važnim

okolnostima jer u zahtevu tužbe nije bila kompenzacija eksproprisane imovine, te

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

515

sledstveno zahtev tužbe nije bila pružanje pravne zaštite za posedovanje ili prema

posedovanju. U tom smislu, i nalazi veštačenja nisu bili značajni za usvajanje

tužbenog zahteva.

Pošto je sud ustanovioda je tužbeni zahtev neosnovan, shodno je i zahtev za

privremenu meru (sada mera obezbeđenja) bio neosnovan.

Sud je odlučio da odbije i zahtev za privremenu meru, kao deo dispozitiva ove

odluke pošto o zahtevu za privremenu meru nije odlučivano ranije. Obrazloženje

obijanja zahteva za privremenu meru se odnosi na odbijanje tužbenog zahteva, u

ovom slučaju tužilac nije uspeo da tužbeni zahtev učini pouzdanim, te shodno ni

zahtev da se merom obezbedi realizacija njegovog zahteva.

Odluku da svaka strana snosi svoje troškove sud je zasnovao na odredbi člana

450. ZPP, jer nijedna strana nije imala zahtev za troškove.

Iz gorenavedenog, odlučeno je kao u dispozitivu presude.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

516

Obrazac br. 7 – Presuda za utvrđivanje vlasništva na osnovu nasledstva

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, na ročištu za glavnu raspravu je dana

_________________, doneo ovu:

PRESUDU

USVAJA SE U POTPUNOSTI KAO OSNOVAN tužbeni zahtev tužilaca

____________, ______________, _____________ i ___________________, svi

iz Prizrena, Ul. „_________________” br. _____________, UTVRĐUJE SE da

su isti vlasnici sa po 1/16 idealnog dela katastarske parcele 6410/2, kulture kuća-

zgrada, površine od 72 m2, prema posedovnom listu br. 9502, KZ Priština i

OBAVEZUJE tužena __________________, iz ______________, Ul.

“_________________” br. _____________, da tužiocima prizna pravo vlasništva

i dozvoli upis vlasništva na ime tužilaca u katastarskim knjigama u Katastarskoj

i i imovinskoj službi u Prištini i da tužiocima plati troškove postupka u iznosu od

_____________ evra, u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude pod pretnjom

prinudnog izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Tužioci su tužbom, preko njihovog ovlašćenog zastupnika, na glavnom pretresu i

u završnoj reči zahtevali da se tužbeni zahtev usvoji u potpunosti kao osnovan

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

517

tako da se potvrdi da su tužioci vlasnici po 1/16 idealnog dela katastarske parcele

_____________, kulture kuća-zgrada, površine od 72 m2, prema posedovnom

listu br. _______________, KZ Priština.

Dodali su da su tužioci braća pokojnog _____________________, koji je bio

suprug tužene ________________ i koji je preminuo ______________, ne

ostavljajući decu. Tužena je nakon smrti ostavioca predstavila samo sebe kao

zakonskog naslednika, krijući tužioce koji imaju pravo u smislu člana 14. Zakona

o nasledstvu na Kosovu i time se proglasila jedinim naslednikom.

U smislu navedenog su tražili da se tužba usvoji kao osnovana, zahtevali su

troškove postupka prema tarifi AKK i troškove za sudske takse za tužbu i presudu.

Tužena je u odgovoru na tužbu tokom glavnog pretresa i u završnoj reči osporila

tužbeni zahtev tužilaca u potpunosti kao neosnovan. Dodala je da je istina da su

tužioci braća njenog pokojnog supruga, sa kojim nije imala dece, ali pošto su

roditelji njenog supruga preminuli pre njenog supruga, onda je kao jedini

zakonski naslednik ona, a ne tužioci. U tom smislu je zahtevala odbijanje

tužbenog zahteva i tražila je troškove postupka za zastupanje.

Sud u ovom spornom pravnom pitanju, u cilju utvrđivanja punog činjeničnog

stanja prema predlogu strana je sproveo postupak i izveo dokaze: izvod iz knjige

umrlih za _______________, uverenje o braku između tužene i pokojnog

__________________, izvode rođenih za tužioce, izvod umrlih za oca i majku

tužilaca, posedovni list broj _______________, posedovni list prema kojem je

tužena na osnovu odluke o nasledstvu upisana kao vlasnica ½, i rešenje o

nasledstvu Opštinskog suda u ______________, dana _______________.

Nakon što je sud ocenio svaki dokaz odvojeno i sve zajedno, na osnovu odredbi

iz člana 8. Zakona o parničnom postupku, došao je do zaključka da u ovom

spornom pravnom pitanju treba odlučiti kao u izreci ove presude jer:

Između strana nije bila sporna okolnost da ______________, je preminuo dana

_____________ i da je za sobom ostavio suprugu, sada tuženu Nije bila sporna

niti okolnost da pokojni ___________ i tužena _______________, iz njihovog

braka nisu imali dece, a takođe nije sporno ni da su roditelji ____________,

preminuli pre njega.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

518

Sporno među stranama je bilo da li tužioci mogu da naslede svog pokojnog brata

Nuredina Shehua, jer su roditelji preminuli pre _________________.

U smislu navedenog sud je ocenio da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan jer prema

odredbama člana 14.1 Zakona o nasleđivanju na Kosovu je propisano: „Imovinu

umrlog lica koji nije imao svojih potomaka nasleđuju njegovi roditelji i

supružnik“, dok odredbom člana 14.2 je propisano: „Roditelji umrlog lica

nasleđuju jednu polovinu nasledstva u jednakim delovima, dok drugu

polovinu nasledstva nasleđuje supružnik umrlog lica“, a u odredbi člana 15.3 je

propisano: „Ako su oba roditelja umrlog lica preminula pre njega, deo

zaostavštine koji bi inače svakome od njih pripao da su nadživeli umrlo lice,

nasleđuju njihovi potomci“.

U smislu ovih zakonskih odredbi, sud je ocenio i odlučio da je tužbeni zahtev

osnovan jer je ostavilac preminuo ne ostavljajući naslednike i u konkretnom

slučaju tuženoj pripada polovina imovine prema nasledstvu u drugom zakonskom

redosledu, dok bi roditeljima ostavioca pripala polovina, na ravnopravne delove,

međutim pošto su roditelji ostavioca preminuli pre ostavioca, onda deo koji bi

pripao njima prelazi braći i sestrama ostavioca, a u konkretnom slučaju tužiocima.

Odluku da tužena snosi troškove parničnog postupka sud je zasnovao na

zakonskim odredbama u skladu sa članovima 449. i 452. Zakona o parničnom

postupku. Iznos dodeljenih troškova se odnosi na troškove ovlašćenog zastupnika

tužilaca i za dva ročišta u iznosu od 402 evra i za sudske takse za tužbu i presudu

u iznosu od 30 evra.

Na osnovu gorenavedenih podataka, sud je odlučio kao u izreci ove presude.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

519

Obrazac br. 8 – Presuda o poništenju ugovora

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, na ročištu za glavnu raspravu je dana

_________________, doneo ovu:

P R E S U D A

I. USVAJA se delimično tužbeni zahtev tužilaca _________,

_________, _________, rođen _________, _________, rođen _________,

_________, rođen _________ i _________,rođen _________, svi iz Prizrena.

II. PONIŠTAVA se ugovor o poklonu Ov. br. _________, dana

_________, o nepokretnosti - katastarske parcele br.. _________-0 KK Prizren,

sklopljen između ________- kao poklonadavca i _________- kao poklonoprimca

i to samo u delu kojim je ugrožen neophodni deo tužilaca, dok u drugom delu

ugovor ostaje nepromenjen (važeći) i potvrđuje se da tužioci _________,

_________, _________, rođen _________, _________, rođen _________,

_________, rođen _________ i _________, rođen _________, svi iz Prizrena, su

suvlasnici po 1/12 idealnog dela katastarske parcele br.__-0 KK Prizren, u

ukupnoj površini od 65 m2, i obavezuje se tužena _________, da tužiocima

prizna ovo pravo, sve u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude pod pretnjom

izvršenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

520

III. ODBIJA se drugi deo tužbenog zahteva tužioca kojim su tražili

potpuno poništenje ugovora o poklonu i da se prizna da su isti suvlasnici na po

1/8 idealnog dela nepokretnosti – katastarske parcele br._________0 KK Prizren,

kao potpuno neosnovan.

IV. OBAVEZUJE se tužena da plati troškove postupka tužioca u iznosu

od ___ evra, u roku od 15 dana nakon pravosnažnosti ove presude, pod pretnjom

prinudnog izvršenja.

O b r a z l o ž e n j e

Tužioci _________, _________, _________, rođen _________,

_________, rođen _________, _________, rođen _________ i _________,

rođen_________, svi iz Prizrena, ul.” _________” br.__, koje po ovlašćenju

zastupa advokat. _________Đakovice i advokat. _________iz Prizrena, na ovom

sudu su podneli tužbu protiv tužene _________ iz Prizrena, koju po ovlašćenju

zastupa advokat _________iz Prizrena, preko koga je naglasio da su tužioci deca

_________, koja na osnovu ugovora o poklonu Ov. br. _________, dana

_________, overenog u Opštinskom sudu u Prizrenu između _________kao

poklonodavca i tužene _________– kao poklonoprimca koja je njegova ćerka sa

drugom ženom. Ovim ugovorom se vrši prenos vlasništva kojim

_________postaje vlasnica katastarske parcele br. _________KK Prizren.

Tužioci su rođeni od roditelja _________ i majke _________, koji su sklopili

brak sa _________, brak koji je presudom Okružnog Suda C. br. _________,

dana _________, poništen, ali je starateljstvo nad decom pripalo ocu. U

međuvremenu _________sklopio je brak sa drugom ženom _________, dok je

majka tužioca sklopila brak sa _________. Sklapanjem ugovora o poklonu

_________isključio ih je od prava nasleđivanja i neophodnog nasleđivanja

tužioca i nije imao pravo da sklapa ugovor sa tuženom – svojom ćerkom jer i

tužioci kao druga deca imaju pravo na nepokretnu imovinu, stoga su tužioci

podneli tužbu tražeći od suda da usvoji tužbeni zahtev kao u izreci ove presude.

Na početku sud je odlučio u vezi predloga za određivanje mere

obezbeđenja i rešenjem C. br. _________, dana _________, odbio je predlog za

određivanje mere obezbeđenja , rešenje koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog

Suda AC. br. _________, dana _________.

I tokom glavne rasprave, ovlašćeni zastupnik tužioca advokat

_________iz Đakovice izjavio je da ostaje u potpunosti pri tužbi i tužbenom

zahtevu dodajući da su tužioci legitimni naslednici pokojnog _________, koji je

tuženoj poklonio nužne delove tužioca. Odredba člana 30 ZN Kosova govori o

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

521

nužnim naslednicima koji su prema ovoj odredbi naslednici ostavioca i drugi

naslednici opisani u ovoj zakonskoj odredbi, dok odredba člana 31ovog zakona

predviđa da nužni naslednici imaju pravo na imovinu nasleđivanja kojom

ostavilac ne može da raspolaže i koja se naziva nužnim delom, dok je u zadnjem

govoru ovlašćeni zastupnik tužioca advokat _________ iz Prizrena naglasio da u

potpunosti podržava izrečeno u tužbi, preciziranje tužbe i na preliminarnim

raspravama, tvrdeći da postoji dovoljan osnova za poništenje ugovora koji je

predmet spora. Poništavanje ugovora je traženo na osnovu tri pravne osnove: prva

poklanjanjem nepokretnosti ugrožena su prava nužnih naslednika predviđenih

članom 30 i članom 31 ZNK. Druga osnova za poništenje ovog ugovora je

nedostatak pravne sposobnosti i izražavanja volje koja je predviđena članom 97

ZOO, i treća osnova da je kuća koja je bila predmet ugovora bila zajednička

imovina čitave porodice _________, ostavljajući sudu da proceni da izabere za

koju osnovu da se odredi. Iz svega gore navedenog naglasio je da postoji dovoljna

osnova za poništenje ovog ugovora i usvajanje tužbe tužioca onako kako je

traženo u petitumu tužbe i njenom preciziranju. Tražio je proceduralne troškove

za zastupanje na raspravama u iznosu od 135.00 € za svaku raspravu, u

raspravama gde je sam predstavljao sebe i raspravama u kojima ga je zastupao

advokat _________iz Đakovice, za izradu podneska u iznosu od 150€. (opširnije

kao u završnom govoru na raspravi od 15.03.2017.,koji se nalazi u predmetnim

spisima).

U odgovoru na tužbu, ovlašćeni zastupnik tužene advokat _________ iz

Prizrena, usprotivio se tužbenom zahtevu tužilaca, navodeći da je ugovor čije se

poništenje traži legitimno potvrđeno od strane Opštinskog suda u Prizrenu, i isti

je sklopljen pristankom i slobodnom i potpunom voljom, bez ucene i pritiska. On

je dalje dodao da je _________ nezaposleno lice koje živi samo u teškim

ekonomskim uslovima, tako da mu njegova ćerka pomaže _________, dok tužioci

nikada, a i danas nisu vodili brigu i nisu marili za svog oca čak i kada je bio

bolestan, već da žele samo da steknu neku materijalnu korist a takođe su tužioci

_________ i _________ dana _________ u kući tužioca napali _________ i

prouzrokovali mu telesne povrede. Stoga je iz gore navedenog predložio sudu da

odbije tužbeni zahtev kao neosnovan.

I tokom glavne rasprave, ovlašćeni zastupnik tužioca advokat

_________iz Prizrena, suprotstavio se tužbenom zahtevu tužioca naglašavajući

da što se tiče tužbenog zahteva tužioca nije nikada vođen postupak nasleđivanja.

Što se tiče psihičkog ili mentalnog stanja pokojnika _________ nije tačno ono što

su naglasili predstavnici tužilaca da je on bolestan na neuropsihičkoj osnovi jer je

isti do trenutka smrti aktivno je radio, bio je prodavac-trgovac na pijaci u Ćulhanu

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

522

u Prizrenu i nikada nije pokazao nikakve nedostatke ili psihičku bolest. Što se tiče

brige o pokojniku _________, dok je on bio živ, tužioci se nikada nisu brinuli i

nisu bili zainteresovani za njegov život, a za njega je brinula njegova ćerka

_________, koja je slala novac iz Švajcarske i došla je da se posebno brine o svom

ocu i njegovom ozdravljenju. Dakle, od trenutka sklapanja ugovora o poklonu ove

imovine, i ranije tužena _________ je vodila brigu o svom ocu, i završila - obavila

je očevu sahranu i plaćanje troškova za ovu ceremoniju. Prema tome, smatram da

nužni deo ove nepokretne imovine uopšte ne pripada tužiocima, dok je u završnoj

reči naglasio da nakon izvođenja svih dokaza na ovim parničnim raspravama i

procene tužbenog zahteva u potpunosti protivi i smatra da ista nije osnovana na

dokazima koje su podneli tužioci. Što se tiče pravilne legitimnosti ugovora o

poklonu nepokretne imovine pokojnog _________ njegovoj ćerki _________,

smatramo da je ovaj ugovor legalizovan na sudu pravilno gde je i sam pokojnik

_________ potpisao navedeni ugovor. Prema tome, tvrdnje podnosilaca zahteva

u vezi sa psihičkim stanjem pokojnika _________ kada je izradio ugovor o

poklonu nepokretne imovine _________ Berisha su neistinite i treba ih odbiti kao

protivzakonite. Troškovi postupka se traže za tri rasprave po 135,00 evra i za

odgovor na tužbu u iznosu od 100,00 evra, odnosno ukupan iznos od 505,00 evra.

Sud je u ovom pravnom parničnom predmetu radi utvrđivanja pravičnog

i potpunog činjeničnog stanja , prema predlogu stranaka, razvio postupak i izveo

sledeće dokazea: Predmetni spisi C. br. _________; Predmetni spisi Ndr.

_________; Potvrda za katastarsku jedinicu _________- 0 KZ Prizren, koju

izdaje opštinska katastarska služba Prizren; Uverenje o sklapanju braka sa

rednim brojem __ izdat od strane matične kancelarije Prizren, od dana

_________; Izvod iz matične knjige rođenih za, _________, _________,

_________, _________, _________, _________, _________, _________,

_________, _________ i _________; Lekarski izveštaj izdat od ordinacije

_________, dana _________; Sertifikat o smrti za _________, koju je izdala

kancelarija za civilno stanje u Prizrenu, dana _________; Ugovor o poklanjanju

nepokretne imovine Ov. br._______, dana. Smrtovnicu _________, izdatu od

strane Odeljenja za administraciju u Prizrenu, dana _________; Izjava data od

strane _________ u notarskoj kancelariji sa LRP br. _________, dana

_________; Otpusna lista izdat od strane Medicinskog fakulteta u Prištini,

br_______ dana _________; Potvrda izdata od strane kancelarije za civilno stanje

u Prizrenu, dana _________; Izvršeno je saslušanje svedoka _________ iz Peći i

svedoka _________ iz Prizrena i izvedeno je saslušanje u svojstvu stranaka za

tužioca _________, devojačko _________ i tužene _________. Sud je nakon

procene navoda stranaka u parnici i gore navedenih dokaza, u smislu člana 8

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

523

Zakona o parničnom postupku (ZPP), pažljivo i savesno procenio svaki od njih

zajedno i utvrdio da :

Tužbeni zahtev tužioca treba delimično usvojiti kao osnovan.

Čitanjem spisa predmeta C. br .________, sud je utvrdio da je ista tužba

podnesena od strane istih stranaka u parnici i koja je odbačena zbog sudske

zavisnosti.

Iz čitanja spisa predmeta Ndr. br. _________, sud je utvrdio da je ovde

prethodnik strana u parnici ostavio testament na sudu u kojem je sva sporna

nepokretna imovina ostavljena u nasleđe ovde tuženoj _________.

Čitanjem potvrde za katastarsku jedinicu KZ Prizren, koju je izdala

opštinska katastarska kancelarija Prizren, sud je utvrdio da je ista nepokretna

imovina registrovana na ime _________- tužene.

Čitanjem uverenja o braku sa rednim brojem __ koji je izdala kancelarija

za civilno stanje Prizren, dana _________, sud je utvrdio da je _________ bio u

braku dana _________ od dana _________ do dana _________, kada je sudskom

odlukom ovaj brak razveden.

Čitanjem izvoda iz matične knjige rođenih za _________, _________,

_________, _________, _________, _________, _________ i _________, koje

je izdala kancelarija za civilno stanje u Prizrenu od _________, sud je utvrdio

činjenicu rođenja gore navedene.

Iz čitanja lekarskog izveštaja izdatog od ordinacije _________ dana

_________, sud je utvrdio da je on izdat od gore pomenute institucije za

_________, gde je dijagnoza bila plućna bolest.

Čitanjem smrtovnice za _________, koji je izdala kancelarija za civilno

stanje u Prizrenu, dana _________, sud je utvrdio činjenicu smrti za _________

- otac strana u sporu.

Čitanjem Ugovora o poklonu nepokretne imovine. Leg br. _________ od

dana _________, sud je ustanovio da sa istim _________ poklanja parcelu

_________- 0 KZ Prizren svojoj ćerki _________- ovde tuženoj.

Čitanjem Smrtovnice za _________, koju je izdalo Odeljenje za

administraciju u Prizrenu od _________, sud je utvrdio da su strane u sporu

naslednici pokojnika _________.

Čitanjem Izjave koju je dala _________ u notarskoj kancelariji sa LRP

br. _________ od _________, sud je ustanovio da je pokojnik izjavio da su

_________ i _________ živeli sa njim.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

524

Čitanjem otpusnog lista izdatog od strane Medicinskog fakulteta u

Prištini, sa br. _____________ od dana _________, sud je utvrdio da je

prethodnik strana u parnici ležao u bolnici od dana _________do________.

Čitanjem uverenja izdatog od strane kancelarije za civilno stanje u

Prizrenu od _________, sud je utvrdio da je _________ bio u braku sa _________

od dana _________ do _________, kada se razveo i sklopio drugi brak dana

_________ sa _________.

Sud je saslušao svedoka _________ iz Peći, koji je izjavio da je

_________ bio muž moje majke i da sam sa istim imao vrlo dobre odnose, da je

bio skoro kao moj roditelj, i _________ sam voleo više od drugih sestara. Mogu

da kažem da sam dugo živio u Češkoj, a od 2007. godine živim u Peći i pošto je

moja profesija mesar i dolazim na pijacu u Rogovi u Hasu, skoro svake nedelje

dolazio sam u posetu _________ i majci jer sam osećao obavezu i nakon smrti

majke imao sam kontakt sa _________.

Fizičko stanje _________ bilo je veoma dobro neposredno pre njegove

smrti kada je pretrpeo paljenja njegove kuće i nakon tog slučaja je imao problema

sa zdravljem-upalom pluća, dok u vezi njegovog psihičkog stanja mogu da kažem

da je bio zdraviji i sposobniji od drugih ljudi, jer sam često putovao u Prištinu

gde je nabavljao materijal kojim je trgovao. _________ je često dolazila i brinula

se za majku i oca _________. _________ radio je neprekidno i kad sam prvi put

došao, otišao sam na pijacu da ga kontaktiram, otprilike dva ili tri meseca pre

njegove smrti. Pre mog dolaska čuo sam da je tu živela neka Bugarka, a nakon

mog dolaska iz Češke 2007. godine _________ živeo je samo sa mojom majkom

_________.

Poslednji put sam ga video taj dan kada je umro jer sam bio tu kada je

izdahnuo, zdravlje moje majke nije bilo baš dobro, ali nije bilo preteško jer je

patila od dijabetesa. Koliko ja znam i koliko sam puta otišao, oni su se brinuli o

sebi i nikad nisam naišao na nekoga tamo međutim kada se stanje pogoršalo došla

je iz Švajcarske _________ i brinula se za njih. ________ ne da je imala problem

sa sluhom već mogu da kažem da je bilo gluva, mogu da kažem da sa disanjem

nije bilo problema, već samo nakon što je kuća izgorela, dok što se tiče psihičke

bolesti on nikada nije imao problema jer je i mene savetovao kada sam bio

nervozan i depresivan, ne znam zašto nije bio na poslu i tada nismo razgovarali,

jer u to vreme uopšte nisam bio na Kosovu. Ne znam tačno kada je________ došla

u Prizren, ali ista je dolazila često i ne znam da li je_______bio kod psihijatra.

Sud je saslušao svedoka _________ iz Prizrena, koja je izjavila

“Poznavala sam ga više _________ od 15 godina i više od deset godina sam

boravila kod njega, i kada je njegova ćerka _________ došla u Prizren,

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

525

_________ i njegova žena poslali su me na drugo mesto kako ne bi imala

problema sa njihovom ćerkom. Brinula sam se za _________ i _________.

Njegova žena je upotrebljavala fizičko nasilje u _________ kako bi prepisala

kuću na ime ćerke. Ja nisam videla samo_________ mi je rekla da je dala svojoj

ćerki 500€ a ona ih je dala svom svekru da ode u Hadžiluk. ________ je imao

mentalne probleme nakon što je imao povredu dok je radio na pijaci , pao je i

povredio glavu i kada bi otišli u Prištinu da kupe materijal imao je novac, ali nije

znao. _________ se dobro ponašao, kao i nakon spaljivanja kuće i njenog

popravljanja, video sam _________ i _________ kako kreče zajedno. Skoro do

smrti _________ bila sam kod njega kada mi je nedelju dana pre smrti _________

rekao da izađem iz kuće i pozovem njegovu ćerku _________. Sa _________ sam

živela zajedno ".

Sud je održao saslušanje u svojstvu strane za tuženog _________ iz

Prizrena, koja je izjavila: "Ja sa mojim ocem i majkom imala veoma dobre odnose

i mogu da kažem da sam sa njima bila prijatelj i da sam se brinula o njima i posle

braka. Već 20 godina živim u Švajcarskoj i na početku nakon braka nisu imali

potrebe za staranjem jer su imali dobre materijalne uslove, ali nakon rata nekoliko

puta su bili pokradeni i istima sam slala mesečnu plati iako sam živela kao azilant.

Nije tačno da je moj otac imao psihičke probleme, ovde ga nazivaju šizofrenikom,

sve je činio samovoljno i nije istina da sam ga ikada maltretirala i imovinu - kuću

koju mi je otac poklonio učinio je to samovoljno jer mi je rekao da su sa majkom

odlučili da mi poklone ovu kuću jer nemamo nikog drugog i ti se stalno brineš za

nas, a takođe i samovoljno je izradio testament 2009. godine koji je predao sudu.

Moj otac je preminuo dana. _________, i Istog sam pomagala stalno novcem.

Kada je moj otac preminuo bila sam tu zadnja meseca na Kosovu kod oca i

pobrinula sam se o troškovima sahrane i verskoj ceremoniji, dok u vreme sahrane

nisu bili prisutni _________, i njihove sestre, i iste nisam obavestila jer

_________ svi su znali za bolest oca i _________ živi u Prizrenu, i njegova

supruga je u tom kraju i bio je svestan toga. Koliko ja znam moj otac je bio kod

psihijatra samo zbog izrade testamenta koji je na sudu”.

Sud je održao saslušanje u svojstvu stranke za tužioca _________,

rođenog Berisha, koji je izjavio sledeće "moji odnosi bili veoma dobri, jer me je

voleo kao sina i kada je bio sam sa mnom razgovarao je slobodno, i ja verujem

da ovaj ugovor nije sastavio svojom voljom, već je to učinio nasilno. Kuću sam

ja izgradio, slao sam novac jer sam u Švajcarskoj već 30 godina, a kuća je

sagrađena pre 25 godina, i ne znam ko je drugi doprineo. U zadnje vreme nisam

bio kod kuće i čuo sam da su brat i sestra bili i da su imali probleme, jer su

obavestili policiju. Poslednji put kada sam se sreo _________ ne znam tačno ali

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

526

sam razgovarao sa njim kada sam došao na odmor otišao sam na pijacu i ponekad

bi smo otišli u restoran i razgovarali normalno iako je on imao problema sa

sluhom”.

U članu 51 stav. 1 Zakon o obligacionim odnosima (ZOO), koji je bio na

snazi u vreme sklapanja ugovora izričito predviđa sledeće ” Svaka ugovorna

obaveza mora imati dopušten osnov.”, dok stav 2 ovog člana predviđa “Osnov je

nedopušten ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim

običajima....”. takođe član 111 ovog zakona kaže “Ugovor je rušljiv kad ga je

zaključila strana ograničeno poslovno sposobna, kad je pri njegovom

zaključenju bilo mana u pogledu volje strana, kao i kad je to ovim zakonom ili

posebnim propisom određeno.”. Član 177 ovog zakona predviđa “Pravo

zahtevati poništenje rušljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od

saznanja za razlog rušljivosti, odnosno od prestanka prinude. To pravo u

svakom slučaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja

ugovora.

Član 30, stav 1 Zakon o nasleđivanju od 28.07.2014 predviđa “.Nužni

naslednici su: potomci umrlog lica, usvojena deca, njihovi potomci,njegovi

roditelji i supružnik.”. Takođe član 31stav 1 istog zakona predviđa ” .Obavezni

naslednici imaju pravo na onaj deo nasledstva kojim ostavilac ne može da

raspolaže a koji se naziva obaveznim naslednim delom.”. Dok je u stavu

2 ovog člana predviđeno da “Obavezni deo nasledstva potomaka i supružnika je

po jedna polovina, dok je obavezni deo nasledstva drugih obaveznih naslednika

po jedna trećina, od onog dela koji bi inače obavezni naslednik dobio kao

zakonski naslednik u skladu sa odredbama o nasleđivanju prema naslednom

redu.”. Član 38 stav. 1 ovog Zakona kaže “Kad je povređen nužni deo,

raspolaganje testamentom biće smanjeno, a pokloni će da budu vraćeni u meri

koja bude potrebna da bi se namirio nužni deo. Nužni deo je povređen kad ukupna

vrednost raspolaganja testamentom i poklona premašuje raspoloživi deo......”.

Zakon Br. 03/L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima (ZVDSP,

koji je stupio na snagu 20.08.2009.), tačnije poglavlje III, u vezi sa sticanjem i

gubitkom prava vlasništva predviđaju se zakonski uslovi koji se moraju ispuniti

za prenos vlasništva nad nekretninom od jednog vlasnika na drugog. U tom

smislu, član 34 par. 1 ovog zakona izričito navodi “Za prenošenje vlasništva na

nekretninu neophodan je odgovarajuća pravna radnja važeća između otuđivaoca

i sticaoca kao pravni osnov i upisivanje promene vlasništva u Registar prava na

nekretninu.”, dok stav 2 ovog člana kaže:” Ugovor o prenošenju nekretnine treba

da se sklopi u pismenoj formi u prisustvu obeju stranaka u jednoj nadležnoj

kancelariji.”. Član 18 stav. 1ovog zakona navodi “Pravo svojine je sveobuhvatno

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

527

pravo na nekoj stvari. Vlasnik stvari može, osim ako to nije u suprotnosti sa

zakonom ili pravima trećih lica, raspolagati sa tom stvari po vlastitom nahođenju,

što naročito podrazumeva držanje i upotrebu te stvari, te njeno otuđivanje, u

čemu ga nijedno drugo lice ne može smetati........”.

Glavno pitanje u ovom predmetu je poništavanje ugovora o poklonu i

ukoliko tužiocima pripada pravo vlasništva kao suvlasnicima u idealnom delu

sporne nepokretne imovine, koja je u katastarskom registru upisana na ime tužene

_________.

Nakon analize i procene gore navedenih dokaza, sud je došao do

zaključka da je tužba tužitelja delimično zasnovana na zakonu i činjenicama.

Sud ocenjuje da je na osnovu ugovora o poklonu, koji je legalizovan od

strane Opštinskog suda u Prizrenu Leg. br. _________ dana _________, gde je

utvrđeno da je isti zaključen između _________- kao poklonodavca i _________-

kao poklonoprimca, gde je kao predmet ovog ugovora bila nepokretnost -

katastarska parcela ___KZ Prizren, i nakon legalizacije ugovora, gore pomenuta

parcela je registrovana na ime tužene _________ (tj. isti ugovor je u potpunosti

realizovan). Tužioci su u tužbi naveli da je u vezi sa gore navedenim ugovorom

povređen njihov obavezni deo, jer su oni zakonski naslednici poklonodavca,

odnosno deca _________, koja pored otuđene imovine sa ugovorom čije se

poništavanje traži, ne postoji ostaviti drugo nasleđe. Iz izvedenih dokaza, sud je

utvrdio da su stranke u sporu zakonski naslednici preminulog _________,

odnosno tužioci su njegova deca iz prvog braka sa _________, brak koji je

razveden sudskom odlukom od _________, dok je tužena _________ njegova

ćerka, iz drugog braka sa _________. Ugovorom o poklonu čije se poništenje

traži ostavioc strana u sporu _________, poklonio je katastarsku parcelu ____ KZ

Prizren svojoj ćerki _________- ovde tuženoj.

Osim imovine koju je otuđio ovim ugovorom, pokojnik nije ostavio

nikakvu drugu imovinu. Stoga je sud utvrdio da je tužba tužilaca za poništenje

ugovora o poklonu i sticanje prava vlasništva u delu sporne katastarske parcele

delimično je osnovana i u skladu sa gore navedenim zakonskim odredbama i na

osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u ovom postupku, proizilazi da je

zaključivanjem tog ugovora ugrožen nužni deo zakonskih naslednika (potomaka

ostavioca), predviđenih odredbama 38. st. 1 Zakona o nasleđivanju, gde se navodi

da će " Kad je povređen nužni deo, raspolaganje testamentom biće smanjeno, a

pokloni će da budu vraćeni u meri koja bude potrebna da bi se namirio nužni

deo. ", a ta činjenica je važna prema oceni suda tako iskazao poverenje ovim

dokazima i odlučio kao u dispozitivu pod I presude.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

528

Pored gore navedenog i uzimajući u obzir sve tvrdnje stranaka u sporu i

dokaze koji su vođeni u vezi sa ovim spornim pitanjem, sud je došao do zaključka

da je tužbeni zahtev tužioca osnovan zbog činjenice, kao što je gore navedeno,

isti,osim što spadaju u prvi red nužnih naslednika, nijednim dokazom nije

potvrđeno da su isti isključeni iz nasleđa iz nekog razloga predviđenog važećim

zakonskim odredbama Zakona o nasleđivanju (član 114, 115, 116, 1117 i 118)

zbog nedostojnosti ili nekog drugog razloga koji ih čini nedostojnim nasleđivanja

(čl. 110, 111, 112 i 113).

Što se tiče u delu odbijanja tužbenog zahteva, sud je odlučio, budući da

je iz izvedenih dokaza utvrdio da se ugovor treba poništiti samo delimično, što

znači samo u pogledu povrede nužnog dela nužnih naslednika (ovde tužioca), i

tužioci ka nužni naslednici u konkretnom slučaju nasleđuju ½ dela koji bi

pripadao kao pravnim naslednicima, i isti bi kao potomci poklonodavca zakonski

nasledili po 1/6 zajedno sa tuženom, te bi njihov nužni deo sadržao 1/12 deo, dok

za ostatak ugovor ostaje na snazi. Takođe, sud poništava ugovor tako što ne uzima

u obzir testament koji je ostavio prethodnik strana u sporu (iako je izveden kao

dokaz), pošto je ista nepokretna imovina prešla na ime tužene po ovom ugovoru

i isti je bio predmet tužbenog zahteva, budući da će se odlučivanjem u vezi

testamenta prevazići i tužbeni zahtev te je odlučeno kao u izreci ove presude.

Konačno, na osnovu gore navedenog, sud je mišljenja da je tužbeni

zahtev tužilaca delimično osnovan, odnosno da postoje zakonski uslovi za

delimično poništenje ugovora o poklonu, a time i za sticanje prava vlasništva u

delovima koji su navedeni u dispozitiv, dok je za ostatak tužbenog zahteva ista

neosnovana stoga je i za ovaj deo tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Iz gore navedenih razloga i podataka iz spisa, ovaj sud je utvrdio da je

tužbeni zahtev tužilaca delimično osnovan.

Sud je ocenio izjave i druge materijalne dokaze nađene u spisima

predmeta, ali je zaključio da nemaju nikakvog uticaja na meritorno odlučivanje

ovog spornog pravnog pitanja.

Odluka o troškovima postupka donesena je u skladu sa članom 449 u vezi

sa članom 452.4 ZPP, pošto je tužilac delimično uspeo u sudskom postupku, pa

su mu troškovi za odgovor na tužbu priznati u iznosu od 104,00 evra, a za 4

održane rasprave po 135.00, i za sudsku taksu u iznosu od 15.00 evra, odnosno

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

529

ukupаn iznos od 659.00 evra, jer su to bili neophodni troškovi i proporcionalni

uspehu koji je postignut u postupku.

Na osnovu gore navedenog, sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na

osnovu člana 143.1 ZPP.

OSNOVNI SUD U PRIZRENU

C. br.___________, dana __________

Pravni sekretar Sudija

________________ ________________

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove presude, nezadovoljna stranka ima

pravo žalbe u roku od 15 dana, od dana prijema, Apelacionom sudu u Prištini i

preko ovog suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

530

Obrazac br. 9 – Presuda o utvrđivanju vlasništva

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C.br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, na ročištu za glavnu raspravu je dana

_________________, doneo ovu:

P R E S U D U

I. ODBIJA SE kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca

_______________ , kojim je traženo da se utvrdi da je na osnovu kupovine

vlasnik nepokretnosti u Prizrenu, odnosno dela katastarske parcele br. 2175, iz

posedovnog lista br. 6201 KO Prizren, registrovane na ime tužene/og, u površini

od 13,50 m2, na granici sa nepokretnom imovinom tužioca, veličine od severa i

juga od 3,00 m i od istoka i zapada 4,50 m, sa kulturom vrtnog dvorišta, i

obavezuje se tužena/i ____________ da to prihvati i dozvoli registraciju u

katastarskim knjigama opštine Prizren na ime tužioca i da istu ustupi tužitelju na

slobodno posedovanje i korišćenje, te da na ime troškova postupka plati iznos

od 1.013,00 €, sve u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti ove presude, pod

pretnjom prinudnog izvršenja.

II. UKIDA SE privremena mera obezbeđenja izrečena Rešenjem ovog

suda C.nr._________.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

531

III. OBAVEZUJE SE tužilac da na ime troškova postupka, tuženom

isplati iznos od 384,00 €, u roku od 15 dana od dana prijema ove presude, pod

pretnjom prinudnog izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Tužilac _________ iz Prizrena je dana 18.07.2011. godine podneo tužbu

sudu, tražeći da se utvrdi da je na osnovu kupovine vlasnik nepokretnosti u

Prizrenu, odnosno dela katastarske parcele br. 2175, iz posedovnog lista br. 6201

ZK Prizren, registrovane na ime tužene, površine 13,50 m2, na granici sa

nepokretnom imovinom tužioca veličine od severa i juga od 3,00 m i od istoka do

zapada 4,50 m, po kulturi vrtnog dvorišta, kao i obavezati tuženu/og __________

da to prihvati i dozvoli registraciju u katastarskim knjigama Opštine Prizren na

ime tužioca i da istu ustupi tužiocu na slobodno posedovanje i korišćenje i da na

ime troškova postupka plati iznos od 1.013,00 €, sve u roku od 15 dana od dana

pravosnažnosti ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

1. Jurisdikcija i nadležnost suda

Prvobitno, sud je razmatrao jurisdikciju ovog predmeta i na osnovu člana

1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), ali i prema odredbama Zakona o

vlasništvu i drugim stvarnim pravima, utvrdio da je predmet deo građanske

sudske jurisdikcije.

Što se tiče predmetne nadležnosti, na osnovu člana 17.2 ZPP: “To

vrednovanje nadležnosti se vrši na osnovu iskaza u tužbi, i na osnovu činjenica

koje su poznate samom sudu” Budući da smo pred sporom građanskog karaktera,

koji proizlazi iz građansko-pravnog odnosa, sud smatra da je nadležan sa

predmetnog stanovišta da razmatra ovaj predmet.

Što se tiče teritorijalne nadležnosti prema članu 41.1 ZPP “Za suđenje u

vezi sa vlasništvom i ostalim stvarnim pravima na nepokretnim stvarima, u

sporovima zbog ometanja posedovanja nad nepokretnim stvarima , kao i u

sporovima u odnosu na davanje nekretnine u zakup, ili ugovora o korišćenju

stanova ili poslovnih prostora, isključivo je nadležan sud na čijoj se teritoriji

nalazi nepokretnost”. Budući da se sporna nepokretna imovina nalazi na teritoriji

Opštine Prizren, proizlazi da je za razmatranje ove građanske parnice nadležan

ovaj sud. Tužitelj ima legitimitet da se obrati sudu sa ovom tužbom, jer tvrdi da

su njegova imovinska prava povređena i da nastoji ponovo uspostaviti ta prava.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

532

Tužena strana ima stvarnu pasivnu legitimnost u ovom spornom pravnom

predmetu, s obzirom da se ista vodi kao vlasnik sporne nepokretne imovine.

Takođe, sud je, shodno članu 67. ZPP, ocenio da nema osnova za

nepoštovanje ili isključenje iz ovog suđenja, što nije bilo osporavano ni od

prisutnih strana na suđenju.

2. Navodi stranaka u parnici

Tužilac je preko svog ovlašćenog adv. ___________ na glavnoj raspravi

izjavio da ostaje u potpunosti pri tvrdnjama navedenim u tužbi i tužbenom

zahtevu, izjavama na održanim raspravama, podnescima podnesenim sudu, kao i

preciziranjima u tužbenom zahtevu iznesenim u završnoj reči. Dalje je dodao da

je nepokretna imovina koju je tražio tužilac, sve do aero-snimanja bila u

vlasništvu i u posedu bivšeg vlasnika _____________, bila okružena zidom koji

je kasnije pao i prilikom aero-snimanja i ovaj deo je upisan kao deo katastarske

parcele br. 2175 KO Prizren. U završnoj reči je izjavio da se iz sprovedenih

dokaza utvrđuje da je tužilac upisao svoju nekretninu kao katastarsku parcelu br.

2177/2, iz posedovnog lista br. 674 KO Prizren, kupljenu od prodavca

__________, kupoprodajnim ugovorom overenim u Opštinskom sudu u

Prizrenu Ovbr.. _______, od _______. Ovim ugovorom tužilac je takođe kupio

sporni deo, imovinu __________, ali je u vreme aero snimanja upisana na ime

prethodnih vlasnika ________ i ________, a sada na ime tuženog.. Tužilac je taj

deo kupio kao celinu kupljene parcele i tu kuću sa dvorištem. Kasnije se saznalo

da se deo dvorišta takođe nalazi iza kuće, na koji gledaju prozori i nalazi se i

streha zgrade tužioca. Zatim je izjavio da je prodavac ___________ odmah poslao

materijalne dokaze, koji potvrđuju ovu činjeničnu situaciju, gde se iz

kupoprodajnog ugovora overenog od strane Opštinskog suda u Prizrenu Leg

br.______ od ________, dokazuje da kuća kupljena od prodavca ______ i

__________ na zapadnoj strani ima i baštu u površini i sledećih dimenzija: u

dužini od 4,50 m i širine 3,00 m, kao sastavni deo prodate parcele, dok se iz

zapisnika Opštinskog suda u Prizrenu Ndr. br. 527/72, od 15.09.1972. godine, u

postupku pribavljanja dokaza po predlogu ________, bivši prodavac kuće

_________ je došao iz Turske i u svojstvu svedoka izjavio da je sporni deo

nekretnine bio u njegovom vlasništvu i posedu, a i bivši vlasnik ________ je

potvrdio ove podatke u izjavi od 10.12.2012. godine, overenoj od strane organa

Opštine Kragujevac. Shodno tome, zatražio je od suda da nakon izvođenja i ocene

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

533

dokaza, tužbeni zahtev tužioca (preciziran u završnoj reči) treba u potpunosti

odobriti kao osnovan i obvezati tuženog da plati troškove postupka u iznosu od

1.013,00 €, navedenih u listi troškova dostavljenih sudu na dan 31.05.2013.

(opširnije se osvrnuti na završnu reč dostavljenu sudu u pisanom obliku od

punomoćnika tužioca).

Tužena preko svog punomoćnika adv. _________ izjavila je da ostaje u

potpunosti pri tvrdnjama navedenim u odgovoru na tužbu, izjavama na održanim

raspravama, kojima u potpunosti osporava tužbu i tužbeni zahtev tužioca. U

završnoj reči je izjavila da je na osnovu izvedenih dokaza tužena stranka došla

do zaključka da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, jer nisu potkrepljene

njegove tvrdnje da je sporni deo od 13,50 m sastavni deo njegove parcele, već

naprotiv isti je deo katastarske parcele 02175-0, u površini od 638 m2, čiji je

vlasnik ovde tužena, činjenica koja je potvrđena ekspertizom geodetskog

stručnjaka. Dalje je dodala da dokazima koje je podneo, tužena stranka

potvrđuje da je ista zakoniti vlasnik katastarske parcele br. 02175-0, koju je kupio

od prodavaca ________ i ________ iz Prizrena i to ugovorom o prodaji Ov. br.

1142/2011, od 14.02.2011, po ceni od 235.000 €. Dalje je dodala da je i

ekspertizom geodetskog stručnjaka potvrđena činjenica da je deo nepokretne

imovine koju traži tužilac sastavni deo nepokretne imovine čiji je vlasnik ovde

tuženi. Shodno tome, zatražio je od suda da nakon procene izvedenih dokaza u

potpunosti odbaci tužbeni zahtev kao neosnovan, i da ga obaveže da plati troškove

postupka tuženog i to za svako održano ročište po 120 €, za odgovor na tužbu

100 €, za sudsku taksu za odgovor na tužbu 20 € i za van sudsko saslušanje 120

€.

3. Dokazi izvedeni na glavnom pretresu

Za ispravno utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom pravnom parničnom

predmetu, sud je sproveo izvođenje ovih dokaza: ugovor o kupoprodaji

nekretnine Ov. br. 3260/2006, od 03.07.2006. godine, sertifikat o pravima na

nepokretnu imovinu br. UL-71813068-00674, od 30.03.2011, ugovor o prodaji

nekretnine Ov. br. 3197/57, od 25.09.1957, Zapisnik Opštinskog suda u Prizrenu

Ndr. br. 527/72, od 15.09.1972, ugovor o prodaji nekretnine Ov. br. 1142/11, od

14.02.2011. sertifikat o pravima na nepokretnu imovinu br. UL-71813068-06201,

od 04.07.2011, kopija plana od 20.07.2011., kopija plana od 22.09.1972., Izjava

_______ Ov. Br. 4428, dt. 11.12.2012, ekspertizu geodetskog stručnjaka ______

od 04.03.2013, izjava od ______ dt. 27.12.2012, kupoprodajni ugovor Ov.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

534

br.1663 / 64, od 15.10.1964., Rešenje Katastarske kancelarije u Prizrenu br. 07-

027-4570 / B, od 19.05.2011., saslušani su svedoci ____________, ___________

i ____________ .

Sud je, nakon procene navoda stranaka u parnici i dokaza iznetih u

smislu člana 8. Zakona o parničnom postupku (ZPP), pažljivo i savesno procenio

svaki dokaz zasebno i sve zajedno, našao da je tužbeni zahtev tužioca

neosnovan.

4. Činjenice

Iz ugovora o kupoprodaji nekretnine Ov. br. 3260/2006, od 03.07.2006,

overen u Opštinskom sudu u Prizrenu, potvrđeno je da je tužilac _______ kupio

katastarsku parcelu br. 2177/2, u površini od 225 m2, prema posedovnom listu br.

674 KO Prizren, od ________.

Iz certifikata o imovinskim pravima br. 674, dt. 30.03.2011. godine, sud

je potvrdio činjenicu da je gore navedena katastarska parcela upisana na ime

tužioca __________.

Iz ugovora o kupoprodaji nekretnina Ov. br. 3197/57, dt. 25.09.1957,

overen u Opštinskom sudu u Prizrenu, potvrđeno je da je bivši vlasnik ________

itd. kupio parcelu br. 2177/2, od ________ i __________, dok je na kraju tačke

2 ovog ugovora navedeno da sa zapadne strane kupljena kuća ima i baštu u

površini od 4,50 m dužine i 3,00 m širine, kao sastavni deo placa.

U zapisniku Opštinskog suda u Prizrenu Ndr. br. 527/72, od 15.09.1972,

u vezi sa postupkom obezbeđivanja dokaza po predlogu _________, prethodni

prodavac kuće __________, u svojstvu svedoka izjavio je da je sporni deo

nepokretnosti bio u njegovom vlasništvu i njegovom posedu.

Iz ugovora o kupoprodaji nekretnine Ov. br. 1663/64, od 15.10.1964,

overen u Opštinskom sudu u Prizrenu, potvrđena je činjenica da _______ prodaje

parcelu br. 2175-0, _________ (prethodnik _______ i _________).

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

535

Iz ugovora o kupoprodaji nekretnine Ov. br. 1142/11, od 14.02.2011,

overen u Opštinskom sudu u Prizrenu, potvrđuje se činjenica da su prodavci

______ i _______ iz Prizrena, prodali katastarsku parcelu br. 2175-0, u površini

od 638 m2, ovde tuženom __________, za cenu od 235.000 evra.

U potvrdi o pravima na nepokretnu imovinu UL-71813068-06201 od

04.07.2011 (uključujući i kopiju plana od 11.10.2011.), konstatuje se da je vlasnik

katastarske parcele br. 2175-0, ovde tužena __________.

U ekspertizi geodetskog stručnjaka __________ od 04.03.2013.,

konstatuje se da se prema podacima sa snimanja terena i evidencijama koje

poseduje Direkcija za geodeziju i katastar vidi se da su (skica) crnom bojom

beleške ove direkcije, a crvenom bojom su beleške koje su unete nakon snimanja

terena, što rezultira time da je tužena vlasnik parcele. 2175 KO Prizren, ukupne

površine 638 m2, dok je tužilac __________ vlasnik katastarske parcele 2177-2,

površine 225 m2. Na osnovu usaglašenih podataka sa terena i evidencije

Direkcije za katastar vidi se da tuženi iz stare kuće na zapadnoj strani ne poseduje

deo katastarske parcele u površini od 13 m2.

U izjavi datoj od ________ Ov. br. 4428, od 11.12.2012. konstatuje se da

je isti bio vlasnik kuće u Prizrenu u ulici "Adem Bajrami" br. 61, koja se vodi kao

katastarska parcela br. 2177/2, koju je kupoprodajnim ugovorom Ov. br. 3260/06,

od 03.07.2006, prodao ________, dok odgovorno tvrdi da kuća iza zgrade ima i

dodatno dvorište, koje je nekada bilo bašta u dimenzijama 3,00 x 4,50 m

(opširnije se osvrnite na gore navedenu izjavu).

Tokom svedočenja datog na glavnom pretresu svedok __________ je

izjavio da ostaje u celosti pri pismenoj izjavi podnesenoj sudu dana 27.12.2012.,

dodajući da od 1973. do 1986. godine (vreme kada je obavljeno aero-snimanje)

nikada bivši vlasnici parcele tužioca nisu imali onaj deo koji je prema sporazumu

koji je moj otac dao bivšem vlasniku parcele, tužiocu, što je oko 2 m. Dok sada

tužilac nakon kupovine imovine od _________, tek nakon 5-6 godina, do dana

kada sam prodao kuću tužene i počeo da nosim svoje stvari nije došao da se brine

o ona 2 m, ali tog dana došao je jedan njegov radnik i rekao mi da je došao da

zabeleži ta 2 metra, dodajući da u sudu postoji sudsko poravnanje zaključeno

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

536

između njegovog oca i ________, zaključeno 1973, koje se bavi pitanjem ta 2

metra, ali je isti izgubio prilikom preseljenja (opširnije se osvrnite na izjavu datu

na glavnoj raspravi od 20.05.2013.).

Tokom svedočenja datog na glavnom pretresu, svedok _________ je

izjavio da me je _________ , kada je prodao svoju kuću, isti pozvao u njegovu

kuću gde je i optuženi bio prisutan i rekao mi da pravim ogradu iza naše kuće od

2,5 m, a ja sam istom predstavio dokumentaciju koju smo pribavili od bivšeg

vlasnika _________, uključujući konstataciju suda u zapisniku Ndr. 527/72.

Zatim me je ______ obavestio da su se sa Momirom Janićevićem dogovorili za

2,5 m, a nakon dva dana došli su u moju kuću i da smo u tom trenutku nazvali

__________ telefonom, dok je prisutan bio i ________ i nakon razgovora sa njim

______ predložio mi je da pronađemo rešenje i ponudio mi 3,5 m. Sledećeg dana

smo zajedno sa __________ otišli kod tuženog da odredimo deo za koji smo se

dogovorili, označavajući i mesto koje nam pripada, ali u tom trenutku došla je

supruga _________ i uništila sporazum.

Tokom svedočenja datog na glavnom pretresu, svedok ________ izjavio

je da, pošto mu je otac tužioca prijatelj, često je išao da ga posećuje, a slučajno

sam se nalazio u kući _______________ kada je došao _________ kako bi

razgovarali o spornim pitanjima. U međuvremenu isti su kontaktirali telefonom

sa_________, dok ja nisam mogao razumeti njihov razgovor, ali nakon razgovora

_________ pristao je da sutradan postavljamo kolce u spornom delu dužine 4,5

m i širine 3 m, što smo počeli da radimo sutradan, a sprečila nas je supruga

_______, koja se nije složila da uradimo obeležavanje.

5. Primenjivi zakon

Zakon br. 03 / L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima (ZVSP, koji

je stupio na snagu 20.08.2009), tačnije poglavlje III, koje se odnosi na sticanje i

gubitak prava vlasništva, predviđa zakonske oblike i uslove koji moraju biti

ispunjeni za prenos vlasništva nad nekretninom sa jednog vlasnika na drugog. U

tom smislu član 34. stav 1. ovog zakona izričito navodi“Za prenošenje vlasništva

na nekretninu neophodna je odgovarajuća pravna radnja važeća između

otuđivaoca i sticaoca kao pravni osnov i upisivanje promene vlasništva u Registar

prava na nepokretnosti ”, dok st. 2 istog člana kaže:

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

537

“Ugovor o prenošenju nepokretnosti treba da se sklopi u pismenoj formi u

prisustvu obeju stranaka u

jednoj nadležnoj kancelariji ”

Član 40. stav 1. i 2. ovog zakona uređuje sticanje prava vlasništva na

nepokretnosti na osnovu održaja , dok član 41. utvrđuje sticanje prava vlasništva

na osnovu održaja upisom. Dok Član 18. stav 1. istog zakona propisuje “ Pravo

svojine je sveobuhvatno pravo na nekoj stvari. Vlasnik stvari može, osim ako to

nije u suprotnosti sa zakonom ili pravima trećih lica, raspolagati sa tom stvari po

vlastitom nahođenju, što naročito podrazumeva držanje i upotrebu te stvari, te

njeno otuđivanje, u čemu ga nijedno drugo lice ne može ometati” Član 93. ZVSP,

kaže” Vlasnik može zahtevati predaju određene stvari od bilo koga ko nema

pravo da je drži”.

U tom smislu i Zakon o svojinsko pravnim odnosima (ZSPO), koji je bio

na snazi pre Zakona br. 03 / L-154 o vlasništvu i drugim imovinskim pravima,

tačnije član 20., propisao je da se vlasništvo stiče "prema samom zakonu, na

osnovu pravne radnje i nasledstvom. Pravo vlasništva stiče se i na osnovu odluke

državnog tela pod uslovima i na način propisan zakonom ", dok je član 33. istog

zakona propisao da se "Na osnovu pravne radnje pravo vlasništva na nepokretnu

imovinu stiče registracijom u javnoj knjizi ili na drugi odgovarajući način

propisan zakonom”. Član 21. ZSPO nabraja načine sticanja imovinskih prava

koja se mogu postići zakonom: stvaranje novog objekta, ujedinjenjem, mešanjem,

izgradnjom na tuđem zemljištu, održajem . Sticanje vlasništva nasleđivanjem

predviđeno je u članu 36. ZSPO - pravo vlasništva na stvari se stiče nasledstvom

u trenutku otvaranja nasledstva, ako zakonom nije drugačije određeno...

6. Činjenične i pravne procene suda

Glavno pitanje u ovom predmetu je da li je tužilac stekao pravo vlasništva

na osnovu prodaje na delu katastarske parcele br. 2175 KO Prizren, ukupne

površine 13,5 m, što se evidentira u katastarskom registru na ime tuženog

______.

Sud je nakon analize i ocene gore navedenih činjenica došao do zaključka

da je tužbeni zahtev neosnovan po zakonu i činjenicama. Sud je utvrdio da zahtev

tužioca za sticanje prava vlasništva na delu katastarske parcele br. 2175 (površina

13,5 m), na osnovu prodaje i na osnovu ugovora Ov. br. 3260/06, od 03.04.2006,

overen u Opštinskom sudu u Prizrenu, zaključen između ________ iz Prizrena

kao prodavca i ovde tužioca, potpuno je neosnovan i u suprotnosti sa važećim

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

538

zakonskim odredbama. To je zato što su odredbe Zakona br. 03 / L-154 o

vlasništvu i drugim stvarnim pravima (ZVSP), koji su na snazi, regulisale uslove

za sticanje prava vlasništva. U tom smislu, član 34. stav 1. ovog zakona izričito

navodi “Za prenošenje vlasništva na nekretninu neophodna je odgovarajuća

pravna radnja važeća između otuđioca i sticaoca kao pravni osnov i upisivanje

promene vlasništva u Registar prava na nepokretnosti ”, dok stav 2. istog člana

kaže:” Ugovor o prenosu nepokretnosti treba da se sklopi u pismenoj formi u

prisustvu obeju stranaka u jednoj nadležnoj kancelariji.” Takođe, član 10., u

vezi sa članom 13. Zakona o prometu nepokretnosti (SL SRS 15/74, i u skladu

sa članom 64. ovog zakona, ova odredba je bila primenjiva i na Kosovu),

propisuje da ugovor o prenosu prava na nepokretnu imovinu mora biti u pisanoj

formi i da potpisi ugovornih strana moraju biti overeni od strane suda. Čak i

Zakon o imovinsko pravnim odnosima (ZIPO), koji je bio na snazi pre Zakona

br. 03 / L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, odnosno član 20, propisuje

da se vlasništvo stiče "prema samom zakonu, na osnovu pravne radnje i

nasleđivanja. Pravo vlasništva stiče se i na osnovu odluke državnog organa pod

uslovima i na način propisan zakonom ", dok je članom 33. istog zakona

propisano da se "Na osnovu pravne radnje pravo vlasništva nad nepokretnom

imovinom stiče se upisom u javne knjige ili na drugi odgovarajući način

propisan zakonom.”

Iz gore navedenih odredbi zaključujemo da sticanje prava vlasništva osim

pravnog naslova (justus titulus)) takođe zahteva upis ovog prava u javne knjige

(modus aquirendi). Nakon procene i analize kupoprodajnog ugovora Ov. br.

3260/06, sud je došao do zaključka da je predmet ovog ugovora prodaja parcele

br. 2177/2, prema posedovnom listu br. 674 KO Prizren, ukupne površine 225

m2, ali ne i deo od 13,50 m2 koji je deo katastarske parcele br. 2175, iz

posedovnog lista br. 6201 KO Prizren, čiji je vlasnik ovde tuženi, za koji tužilac

tvrdi da ima pravo vlasništva prema gore navedenom ugovoru. Do ovog

zaključka sud je došao i na osnovu ekspertize geodetskog stručnjaka ________

kojem je ukazao puno poverenje (koje stranke nisu osporavale u vezi s

činjeničnim stanjem koje je utvrdio veštak), u kojem se utvrđuje da je tuženi

vlasnik kat. parcela 2175 KO Prizren, ukupne površine 638 m2, dok je tužilac

________ vlasnik katastarske parcele 2177-2, površine 225 m2, dok na osnovu

podataka usaglašenih sa terena i podataka Direkcije za katastar proizlazi da

tužilac iz stare kuće sa zapadne strane ne poseduje deo katastarske parcele na

površini od 13,50 m2, tačnije poklapaju se katastarski podaci sa podacima

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

539

dobijenim nakon merenja činjeničnog stanja (kao što ih je stručnjak prikazao u

ekspertizi i na skici).

S druge strane, tuženi je predstavio sudu zakonski naslov za sticanje

imovinskog prava na parceli br. 2175, što je ugovor za kupoprodaju nekretnina

Ov. br. 1142/11, dt. 14.02.2011, overen u Opštinskom sudu u Prizrenu, preko

koga prodavci ________ i ________ iz Prizrena, prodaju katastarsku parcelu br.

2175, u području 638 m2, ovde tuženog ________, a isti je podneo sudu certifikat

o nepokretnim imovinskim pravima br. UL-71813068-06201, od 04.07.2011, u

kojem je se isti vodi kao vlasnik navedene katastarske parcele (dok nije sporna

činjenica da je isti u posedu i korišćenju ove parcele). Prethodno je prethodnik

________ i ________ kupio ovu parcelu od ________ kupoprodajnim ugovorom

Ov. br. 1663/64, od 15.10.1964., a nakon smrti Ismet Tuli-ja ovu parcelu

nasleđuju njegovi sinovi ________ i ________. Ovu parcelu su kupili u sadašnjoj

površini od 638 m2, koju se neprestano držali u posedu i slobodnom korišćenju

sve dok tu istu nisu prodali ovde tuženom, koji je odmah ušao u njen posed i

korišćenje.

Sud je zaključio da ne stoji tvrdnja tužioca da istom pripada 13.50 m, koji

su deo parcele tuženog br. 2175, koju je po njemu kupio od prodavca ________,

gde je do trenutka aero-snimanja ovaj deo bio u posedu i vlasništvu bivšeg

vlasnika, a nakon aero-snimanja bio je prebačen u vlasništvo ranijih vlasnika

________ i ________ i sada na tuženog. To iz činjenice da se u kupoprodajnom

ugovoru Ov. br. 3197/57, od 25.09.1957 (što smo gore razradili) zaključuje da

kuća kupljena od prodavca ________ i ________ na zapadnoj strani ima i baštu

od 4,50 m dužine i 3,00 m širine, ali ta činjenica nije uključena u ugovor Ov. br.

3260/06, zaključen između prodavca Momira Janićijevića i ovde tužioca

________, kao i iz ekspertize geodetskog stručnjaka ne ispostavlja se da su tuženi

(ili bivši vlasnici) prisvojili deo parcele (od 13,50 m2) koju je potraživao tužilac.

Što se tiče zapisnika Opštinskog suda u Prizrenu, Ndr. br. 527/72 od 15.09.1972.

godine i izjave bivšeg vlasnika Momira Janićijevića Ov. br. 4428, od 10.12.2012.

godine, sud im nije verovao jer je smatrao da nemaju uticaja na meritorno

rešavanje ovog pitanja. To zbog činjenice da, kao što smo već spomenuli, ovaj

deo parcele nije uključen u ugovor Ov. br. 3260/06, i nema neke razlike između

činjeničnog stanja na terenu i katastarskih podataka o ovom pitanju (na osnovu

ekspertize geodetskog stručnjaka). A ako bi to bilo kako kaže bivši vlasnik

________ u svojoj izjavi, onda se postavlja pitanje zašto on do sada nije regulisao

ovo pitanje, jer je imao zakonsku mogućnost (i trebao je to učiniti), da ovo

pitanje reguliše mnogo ranije (kupoprodajni ugovor sa ________ je zaključio

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

540

1957. godine), ili je trebalo da ovo pitanje uključi u ugovor zaključen sa sada

tužiocem, što on nije učinio. Takođe,i izjavama svedoka ________, ________ i

________ sud nije verovao, jer je smatrao da nemaju uticaja na meritorno

rešavanje ovog spornog pravnog pitanja (pitanje sastanka između njih i

eventualno izlazak na lice mesta za označavanje spornog dela su bez uticaja na

rešavanje ovog pitanja, ako ih uporedimo sa materijalnim dokazima koje je

dostavio tuženi, a koje smo gore razradili). Ako se pozivamo na ugovor kojim je

tuženi kupio parcelu br. 2175, od ________ i ________ (Ov. br. 1142/2011),

konkretno član IV, onda izjava ________ da je obavestio tuženog o navodima

tužioca je netačna, jer u gore navedenom članu isti garantuje tuženom da parcela

koju mu je prodao nema nikakvog problema sa slobodnim korišćenjem i

posedovanjem.

Sud procenjuje da

Iz gore navedenog, sud je utvrdio da je i deo tužbenog zahteva tužioca

koji je podnesen protiv tuženog u vezi sa predajom dela parcele tuženog od 13.50

m2 neosnovan, zbog činjenice da tužilac nije dokazao da je vlasnik ovog dela

sporne nekretnine, kako bi sud, shodno člana 93. ZVSP obavezao tuženog da

preda u posed deo ove parcele od 13,50 m2.

Sud je odbio predlog ovlašćenog zastupnika tužioca na glavnom pretresu,

tražeći da sud odredi veštaka građevinske struke koji će, prema njegovim rečima,

utvrditi položaje postojećih prozora i krovnu strehu kuće tužioca, s obzirom da

je smatrao da je isti nerazuman, jer u ovoj spornoj pravnoj stvari predmet spora

nije bilo pitanje položaja prozora ili streha krova kuće tužioca, već utvrđivanje

prava vlasništva i predaja nepokretne imovine u posed (kao u tački I. dispozitiva

ove presude).

Sud je takođe procenio i druge materijalne dokaze koji se nalaze u

spisima predmeta, ali je zaključio da su oni bez ikakvog uticaja na osnovanost

ovog sporne pravne stvari .

Konačno, sud nalazi da tužilac dostavljenim dokazima, nije uspeo da pred

sudom dokaže da je stekao pravo vlasništva nad delom sporne parcele od 13,50

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

541

m2, prema prodaji, te da je njegov tužbeni zahtev morao biti odbijen kao

neosnovan.

Sud je odlučio kao u tački II dispozitiva ove presude, budući da je

punomoćnik tužioca u završnoj reči zatražio od suda da ukine privremenu meru

određenu rešenjem C. br. 485/11 od 18.10.2011. godine, jer je utvrdio da su

prestali razlozi za ovu meru obezbeđenja .

Sud je odlučio kao u tački III dispozitiva presude, na osnovu člana 452.1

ZPP, obvezujući tužioca da plati troškove postupka tuženom i to u ukupnom

iznosu od 384,00 €, a koji su: tri zastupanja na sudskim ročištima u iznosu od 121

€ i sudska taksa za odgovor na tužbu od 20 €.

Dok je odbio zahtev ovlašćenog zastupnika tuženog, adv. Rasim

Krasniqi, kojim je zatražio da se tužilac obavezuje da plati 100 € za odgovor na

tužbu i 120 € za vanparničnu sednicu, zbog činjenice da odgovor na tužbu nije

sastavio pomenuti advokat, dok tuženom pripadaju samo troškovi koji su nastali

tokom sudskog postupka, ali ne i za razne sastanke koje vode stranke u sporu van

sudskog postupka.

Stoga, na osnovu člana 7, 8., u vezi s članom 143. ZPP sud je odlučio

kao u dispozitivu ove presude.

OSNOVNI SUD U PRIZRENU

C. br.__________, dana _______________

Zapisničar/ka Sudija

_______________ _______________

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 15 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

542

Obrazac br. 10 – Presuda o poništenju odluke i vraćanju na radno mesto

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C.br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, na ročištu za glavnu raspravu je dana

_________________, doneo ovu:

PRESUDU

I. USVAJA SE tužbeni zahtev tužioca ______________ iz ________________.

II. PONIŠTAVAJU SE kao nezakonite: obaveštenje-odluka tužene br.

_________________, od _____________________, kojim/kojom je tužiocu

raskinut radni odnos, kao i odluka br. _________________, od

___________________, kojom je odbijena žalba tužioca uložena protiv

gorenavedenog obaveštenja-odluke o raskidu radnog odnosa.

III. OBAVEZUJE SE tužena KEK d. d. sa sedištem u Prištini – okrug u Prizrenu,

da vrati tužioca ______________________ na njegovo ranije radno mesto –

električar za merenja u okrugu Prizren, sa svim pravima koja je imao pre raskida

radnog odnosa, sve navedeno u roku od 7 dana nakon prijema ove presude, pod

pretnjom prinudnog izvršenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

543

IV. Obavezuje se tužena KEK d. d. sa sedištem u Prištini – okrug u Prizrenu da

tužiocu plati troškove postupka i to u iznosu od ________evra, u roku od 7 dana

nakon prijema ove presude, a pod pretnjom prinudnog izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Navodi strana

Tužilac _________________ iz _____________________, je ovom sudu, preko

svog punomoćnika podneo tužbu protiv tužene KEK D. D. sa sedištem u Prištini

– okrug u Prizrenu (u daljem tekstu KEK), naglašavajući da je on bio u radnom

odnosu kod ovde tužene 28 godina. Nakon kontrole koja je izvršena u njegovoj

kući, pri čemu je sve bilo u redu (osim kvarova koji su bili na stubu), komisija

tužene je našla opravdanje kroz izmišljotine i promene tako kako im je priličilo,

pri čemu je na osnovu tog promenjenog činjeničnog stanja, upravnik okruga

donosi obaveštenje – odluku o raskidu radnog odnosa sa tužiocem. Kao posledica

ovog promenjenog činjeničnog stanja, navedenog u zapisniku, odbija se i žalba

tužioca pri čemu ostaje na snazi obaveštenje – odluka upravnika okruga Prizren

o raskidu ugovora o radu tužioca. Tužbom, tužilac je zahtevao poništenje

obaveštenja- odluke tužene – upravnika okruga Prizren br. 365/1, od 04.04.2011,

kojim je raskinut ugovor o radu tužioca ____________________ i obavezuje se

tužena da tužioca ____________________ br. LK _____________________,

vrati na radno mesto, tamo gde je bio i ranije, odnosno na mesto električara u

okrugu Prizren, i obaveže tuženu da snosi sve troškove koji su prouzrokovani

bez krivice tužioca.

I tokom sudskog razmatranja ovlašćeni zastupnik tužioca adv. _____________ iz

Prizrena je izjavio da u potpunosti ostaje pri tužbi, tužbenom zahtevu i datim

podnescima. Dodao je da tužbeni zahtev tužioca je u potpunosti osnovan. Prema

njemu, tužena tvrdi da je tužilac svojim nedozvoljenim radnjama na električnom

brojilu krao električnu struju i to smatrala osnovom za raskid radnog odnosa,

međutim, ova tvrdnja tužene nije potvrđena nijednim dokazom. Naglasio je da je

svim dokazima izvedenim tokom sudskih ročišta utvrđeno da tužilac nije

preduzeo nijednu radnju na električnom brojilu koja bi mu omogućila krađu

električne struje i ova tvrdnja tužene definitivno nije utvrđena ni od strane veštaka

same tužene, inače je i radnik tužene, odnosno šef Centra za kalibraciju u KEK-u

_______________. Na kraju, sudu je predložio da u potpunosti usvoji tužbeni

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

544

zahtev tužioca, poništi kao nezakonito rešenje tužene br._____________, od

______________, i br._____________, od _______________, obaveže tuženu da

tužioca vrati na njegovo prethodno radno mesto, kao i da mu nadoknadi sve

troškove postupka, kao što je naglasio u svojoj završnoj pisanoj reči.

Tužena KEK, preko svog ovlašćenog zastupnika ________________ iz Prištine,

u odgovoru na tužbu tužioca je izjavila da u potpunosti osporava tužbu i tužbeni

zahtev tužioca uz obrazloženje da mu je ugovor o radu raskinut njegovom

krivicom. Tužena je postupila u skladu sa zakonom kada je tužiocu raskinut

ugovor o radu uz obaveštenje o raskidu ugovora o radu br._____________, od

_________________, zbog njegovog teškog i lošeg ponašanja. U postupku koji

je sproveden kod tužene bez ikakve sumnje je konstatovano da je tužilac izvršio

tešku povredu radnih zadataka kao što su krađa imovine na radnom mestu ili u

vlasništvu KEK-a, uključujući krađu električne energije iz člana 8.14 tačka (a)

Pravilnika za okruge KEK-a, na takav način da je 01.03.2011, prilikom kontrole

od strane ekipe Odeljenja za posebne zadatke konstatovano da je kod tužioca

električno brojilo br. 9210117, plombirano plombom distribucije br. A.20064932,

od strane preduzimača radova ___________________, nakon skidanja plombe

distribucije i otvaranja poklopca utvrđeno da je most prve faze bio spušten, što je

učinilo nemogućim registrovanje utrošene električne energije. Takođe, most

druge faze je bio izolovan izolirom i bojom, što znači da električno brojilo nije

registrovalo utrošenu električnu energiju. Ovo činjenično stanje je utvrđeno i na

osnovu izveštaja unutrašnjeg revizora KEK-a, slučaj 2011-AO-007, od

10.03.2011. prema ovom pisanom odgovoru na tužbu, tužena prilikom raskida

ugovora o radu je sprovela postupak u skladu sa novim zakonom o radu i pravilom

br. 3 za operacije okruga KEK- a, na takav način da je ovde tužiocu raskinut

ugovor o radu na osnovu odredbe člana 70 st. 1.6, u kojem stoji da poslodavac

može da raskine ugovor o radu zaposlenom i bez prethodnog obaveštenja.

I nakon glavnog pretresa ovlašćeno lice tužene _______________ iz Prištine je

naglasio da ostaje u potpunosti pri pismenom odgovoru na tužbu tužioca. Na kraju

je izjavio da je tokom postupka, dokazima dokazano da su odluke tužene

zakonite, ali da u konkretnom slučaju, sud prethodno tokom odlučivanja treba da

uzme u obzir i okolnost da je tužilac u ovom slučaju probio rok za podnošenje

tužbe. Prema njemu, dokazano je činjenicom da je tužilac odlukom br.

_____________ od __________________, koju je primio dana

__________________, u kojoj je data pravna pouka da je ova odluka konačna i

da se protiv iste može pokrenuti postupak pred nadležnim sudom u roku od 15

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

545

dana. Prema njemu, nije dužnost suda da ceni činjenično stanje jer ovo pitanje u

konkretnom slučaju je rezervisano samo za poslodavca, međutim zarad

zadovoljenja zahteva tužioca je sproveden drugi postupak u ovom sudu, u cilju

utvrđivanja činjeničnog stanja, pri čemu tužilac je pokušavao da stvori drugo

činjenično stanje od onog konstatovanog od strane komisije, odnosno organa

tužene. Ali i u ovom postupku, saslušanjem svedoka je utvrđeno da konstatacije

tužene stoje i da su njene odluke zakonite. Prema njemu, ovo je najbolje dokazalo

svedočenje službenika za unutrašnju reviziju, ali i šefa Službe za kalibraciju,

dokazi iza kojih nije ostala nijedna dilema da je tužilac stvarno izvršio tešku

povredu radnih zadataka. Na kraju, sudu je predložio da tužbeni zahtev tužioca

odbije kao neosnovan ili da njegovu tužbu odbaci kao zastarelu. Troškove

postupka nije tražio.

Utvrđeno činjenično stanje

Za utvrđivanje činjeničnog stanja, sud je izveo sledeće dokaze:

Potvrdu od 07.12.2005, koju je izdao KEK – Odeljenje za distribuciju Prizren,

potvrdu KEK-a od 06.04.2011; uplatnicu KEK-a o kontrolisanju strujomera, od

06.05.2011; račun KEK-a na ime Shemsedina Smanija od 06.04.2011; izvršena

je provera fotografija br. 8 i 9 u rasporedu spisa predmeta; pozivnicu za sastanak

KEK-a, br.358 od 01.04.2011; obaveštenje-saopštenje o raskidu ugovora o radu

br.365/1, od 04.04.2011; odluku KEK br. 2362, od 23.05.2011; zapisnik br.

0789481, od 01.03.2011; zapisnik br. 05600, od 09.10.2010; pregledane su kopije

fotografija po rednom broju spisa 21, 22, 23, 24, 25, 26 i 27; kartica KEK-a za

radnika Shemsedina Nexhmedina Smanija; poverljivi izveštaj unutrašnje revizije

broj 2011-AO-007; zapisnik divizije Mreže – Odeljenja za merenje električne

energije – Sektor Centar za kalibraciju br. 8225, od 09.06.2011; saslušan je

svedok ______________ iz __________________; saslušan je svedok

_________________ iz _______________, saslušan je

___________________________, u svojstvu parničara, a saslušan je i šef Centra

za kalibraciju tužene ________________ iz ________________.

Sud nakon ocene tvrdnji parničara i gorenavedenih dokaza, u smislu člana 8.

Zakona o parničnom postupku (ZPP), pažljivo je i savesno ocenio svaki dokaz

posebno i sve zajedno i zaključio da je:

Tužbeni zahtev tužioca OSNOVAN.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

546

Iz čitanja obaveštenja-odluke o raskidu ugovora br.________________, od

___________________, sud je konstatovao da ovde tužilac

__________________, postavljen na dužnost električara za merenja u okrugu

Prizren, od __________________, tužena KEK, je raskinula ugovor o radu i to

zbog teške povrede radnih zadataka, kao što su krađa imovine na radnom mestu

ili u vlasništvu KEK-a, uključujući krađu električne energije iz člana 8.14 tačka

(a) Pravilnika za okruge KEK D. D, tačnije kao što stoji u ovom obaveštenju-

odluci.

Iz čitanja odluke br._________________, od ________________________, sud

je konstatovao da je ovom odlukom odbijena kao neosnovana žalba ovde tužioca

___________________, od __________________, podneta protiv obaveštenja-

odluke upravnika okruga Prizren, br. _________________, od

________________________, kojom je tužiocu raskinut ugovor o radu, odnosno

kao što stoji u odluci.

Zarad što pravičnijeg utvrđivanja činjeničnog stanja, sud je saslušao svedoka

____________________, iz Prizrena, rođenog __________________, koji je

pred ovim sudom izjavio da je negde u februaru 2011, na zahtev kolege ovde

tužioca ________________, poslatog jedinici KEK-a u ________________, za

plombiranje strujomera, on, zajedno sa njegovim kolegom

___________________ izašao na teren, odnosno otišao do kuće ovde tužioca

____________, za plombiranje njegovog električnog brojila. Unutra je ušao samo

on, jer njegov kolega __________________ je bio angažovan na raspodeli računa

za električnu energiju. Nakon ovog je plombirao brojilo bez problema. Otprilike

nakon mesec dana su ga telefonom pozvale dve osobe za koje je kasnije saznao

da su bile iz Jedinice revizora KEK-a u Prištini, a koji su zahtevali da zajedno odu

do kuće ovde tužioca _____________________. Dolaskom do kuće tužioca, oni

su naišli na zatvorena vrata njegove kuće, dok su osobe koje su bile sa njim iz

Kancelarije revizora KEK-a u Prištini, insistirali da vrata kuće ovde tužioca se

otvore i da oni uđu unutra, što su i učinili. Ukratko nakon toga se je tu pojavio

tužilac ______________, kojeg su obavestili zašto su došli, zahtev na koji je on

odgovorio da mogu da uđu u kuću. Nakon ulaska unutra oba revizora iz Prištine

su fotografisala strujomer – električno brojilo tužioca, nakon toga su sklonili

plombu i otvorili sat. Prema mišljenju svedoka _________, strujomer je bio u

redu u potpunosti, odnosno su u istom funkcionisala dva mosta. U stvari, prvi

most nije funkcionisao jer isti nije imao (nije prolazila ) jedna faza struje,

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

547

odnosno jedna faza struje nije uopšte prolazila kroz strujomer tužioca. Prema

svedoku __________________, čak i dan danas tužilac __________________ ali

i ostali stanovnici naselja nemaju jednu fazu struje. Dodao je da nakon otvaranja

strujomera-električnog brojila tužioca, obe osobe iz revizije su uklonile mostove

i nakon toga fotografisale električno brojilo. Na ovu njihovu radnju je reagovao

svedok Vilard zajedno sa tužiocem __________________, skrećući pažnju

revizorima da nemaju pravo da postupaju na ovaj način jer na taj način može da

dođe do određene manipulacije. Dalje, u njegovom iskazu svedok

__________________ je ponovo naglasio da je brojilo funkcionisalo na

odgovarajući način, a da je kroz njega prolazila struja, izuzev one faze električne

struje koja nije uopšte dolazila do strujomera – električnog brojila. Nakon ovog

su oba revizora zatvorila strujomer, plombirala i rekla tužiocu

____________________ da se strujomer mora kalibrisati i da se opet treba

podneti zahtev za plombiranje iste. Nakon 3-4 dana, prilikom odlaska na posao

svedok _______________ je video listu radnika za otkaz iz KEK-a, među kojima

je bilo navedeno i njegovo ime. Dodao je da i dan danas nije dobio nikakvo

obaveštenje ili odluku u vezi sa razlogom za otkaz niti zna zašto je dobio otkaz,

iako je jedno vreme čuo da je njegov slučaj bio povezan sa slučajem ovde tužioca

___________________, ali su sve to bile samo reči, jer on ni dan danas nije dobio

ništa službeno u ovom smislu. Naglasio je da u trenutku otvaranja električnog

brojila, ista je merila struju. Dodao je da u vezi ovog slučaja je postojao i zahtev

strane, kao i nalog za izlazak za plombiranje, dok je u trenutku plombiranja

sačinjen i zapisnik, pri čemu je jedan primerak zapisnika predat ovde tužiocu

Shemsedinu, a drugi primerak je predat Distribuciji u _____________. Prema

njemu, udaljenost od kapije dvorišta tužioca do vrata kuće je otprilike 4-5 m, dok

je strujomer – električno brojilo bilo u ulaznom delu hodnika kuće tužioca.

Ponovio je da most na električnom brojilu tužioca nije bio oštećen, ali kroz njega

nije prolazila struja, dok na druga dva mosta je bilo u redu, iako prema revizorima

na trećem mostu nešto nije bilo u redu i da je u unutrašnjosti strujomera, iza brojila

gde se nalaze dva šrafa, prema njima je bio postavljen selotejp, koji nije bio u

prilici da vidi jer u njihovom svakodnevnom radu koji su obavljali prilikom

kontrole ovih aparata-električnih brojila, oni su se služili samo fazometrom, preko

kojeg su proveravali da li struja dolazi do odgovarajućeg mosta ili ne. Na kraju

je naglasio da su mu sve ove činjenice poznate jer od kraja marta 2011. je bio

zaposlen kod ovde tuženog KEK-a i da mu je ovde tužilac Shemsedin Smani bio

kolega na radnom mestu.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

548

Sa druge strane svedok _______________, rođen _____________ iz

_____________, sada sa boravištem u ____________, pred sudom je izjavio da

u ovom trenutku on upravlja operativnom unutrašnjom revizijom u KEK. U vezi

ovog slučaja, on se seća da je protiv ovde tužioca pitanje pokrenuto na osnovu

zapisnika koji je sačinilo Odeljenje za posebne zadatke, koje se odnosi na

kontrolu radnika KEK-a o korišćenju električne energije. Ovaj zapisnik je

prosleđen Odeljenju za unutrašnju reviziju jer na osnovu istog je došlo do

zloupotrebe električne energije od strane potrošača, odnosno ovde tužioca

___________________. Nakon primanja ovog zapisnika Operativna unutrašnja

revizija je pokrenula interni postupak konstatujući da u tom slučaju je reč bila o

potrošaču koji je radnik KEK-a. Od ljudskih resursa je primio izjavu br. 2113, od

21.06.2007, kojom je utvrđeno da je ovde tužilac ______________________, bio

nadležan za navedeni strujomer jer je za isti i plaćao električnu energiju. Nakon

toga su preuzeli istorijat te merne tačke, isut analizirali i konstatovali da je ova

tačka merenja bila plombirana i da je potrošač presekao plombu dok je

09.10.2010. ova tačka njemu ponovo plombirana od strane radnika KEK-a,

odnosno _________________ i ____________________, pri čemu su oni

sastavili zapisnik br. 0560082, od 09.10.2010. Prema svedoku ______________,

ovim zapisnikom je konstatovano da „na zahtev potrošača, potrošač je skinuo

plombu br. 058424, jer je postavio menjač tarife. Strujomer smo proverili i

plombirali sa br. 20064932“. Nakon ovog oni su pozvali na razgovor lica koja su

sastavila ovaj zapisnik, odnosno _______________ i ________________ kao i

ovde tužioca, _________________. Tokom ovog razgovora

_________________ je priznao da je zapisnik potpisao lično, u prisustvu radnika

KEK-a ___________________ i to samo u prisustvu ovde tužioca

_________________, pri čemu je istom i plombirano električno brojilo, dok je

drugi pravni službenik – drugi potpisnik gorenavedenog zapisnika

___________________, ispred njih izjavio da on nije potpisao ovaj zapisnik, da

nije bio prisutan u trenutku plombiranja brojila kod kuće ovde tužioca

_____________________, niti ga je obavestio njegov kolega

________________. Dalje, svedok ______________ je izjavio da su oni

intervjuisali i ovde tužioca __________________, koji je pred njima izjavio da

most (ne seća se koji) je bio oštećen, dok za drugi most, za koji je navedeno da je

ofarban nevidljivom izolira trakom koja dozvoljava protok struje, ali

istovremeno sprečava i merenje iste, on je bio šokiran. U izjavi koju je dao

_______________ pred njima, isti je izjavio ovde tužioca ___________________

da je most oštećen - prelomljen, na šta je potrošač – ovde tužilac

___________________, odgovorio da ova faza nema struju. Na osnovu

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

549

gorenavedenog oni su na kraju dali preporuku na osnovu internih pravila i propisa

KEK-a, kao i dokaze sa terena, preporuke koje su poslate Odeljenju koje su

revidirali, u ovom slučaju okruga Prizren. Dodao je da da su mu sve ove činjenice

poznate jer je bio šef Odeljenja za operativne revizije u KEK. Inače je objasnio

da su zapisnik br. 0789481, od 01.03.2011, sačinjen na licu mesta – kući tužioca

________________, sačinila dva radnika Odeljenja za posebne zadatke u KEK

u Prištini, koji su konstatovali činjenično stanje kao što stoji u sadržaju ovog

zapisnika. Nastavljajući iskaz, svedok _______________________ je naglasio da

na osnovu procedura i propisa KEK-a, svaki radnik KEK-a, bez obzira na njegovu

poziciju, je dužan da svaku nepravilnost prijavi KEK-u. U konkretnom slučaju,

prema njemu, govorimo o bivšem zaposlenom koji je dva puta poslao električno

brojilo na kalibraciju kako bi proverio razlog zašto nije funkcionisao menjač

tarifa. Polazeći od položaja i iskustva ovog službenika, u ovom slučaju tužioca

_________________, potonji je bio svestan i prisutan u vreme plombiranja

brojila sa oštećenim mostom, dok je drugi bio izolovana, pri čemu je i ova druga

onemogućila merenje električne energije na nivou od 66%. Ovo se dešavalo od

09.10.2010. do 01.03.2011. i prema njemu je bilo nemoguće da ovaj nedostatak

ne primeti zaposleni, u ovom slučaju tužilac Shemsedin, jer se ovo direktno

primećuje na mesečnim troškovima. U konkretnom slučaju,

____________________ je plombirao električno brojilo ovde tužioca

______________________, zajedno sa potonjim, činjenica koja se primećuje iz

potpisanog zapisnika br. 0560082, od 09.10.2010. Na kraju je naglasio da

unutrašnja revizija nije znala, niti dan danas ne zna ko je ____________________

ili neki drugi zaposleni KEK-a, jer je sistem koji je izbacio njihova imena, pri

čemu je između ovde tužioca Shemsedin bilo negde otprilike još 200 drugih

radnika KEK-a.

U svojstvu strane je saslušan i tužilac _______________ iz _______________,

rođen _____________________, koji je pred sudom izjavio da je negde oko

datuma _______________, dok je zastupao pred sudom ovde tuženu KEK, zbog

određenih gubitaka koji su se desili tokom perioda 2005-2007 i dok je bio na pauzi

otišao do svoje kuće za doručak. Tokom ovog vremena je u blizini kapije dvorišta

kuće čuo obuku, a kroz prozor je primetio su kod njega došli čitači električnog

brojila kao i dve druge osobe koje sa sobom nisu nosile identifikacioni karticu

(ID). Čitač mu je predstavio ove dve osobe, pri čemu su isti ušli u kuću kako bi

proverili brojilo. Dodao je da ih je obavestio da mu već 7 godina ne dolazi jedna

faza struje, a sve zbog havarije koja se je dogodila na stubu električne energije u

blizini njegove kuće. Nakon toga je kontrolor otvorio električno brojilo i

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

550

fazometrom proverio dolazak električne struje. Pošto jedna faza nije dolazila u

kuću, prva faza na fazometru nije davala struju, dok su ostale dve faze preko

fazometra davale struju. Nakon ovog je kontrolor odvrnuo šraf unutar brojila

skidajući u potpunosti most i šraf pri čemu je nekoliko trenutaka proveravao

rukom, kako bi na kraju zaključio da se pri kraju brojila nalazi sloj laka – boje,

koja nije dozvoljava registrovanje utrošene električne struje, dok je u isto vreme

struju prenosila. Prema njemu je treća faza bila u redu. Na ovu konstataciju

kontrolora, ovde tužilac ________________ je reagovao navodeći da ako postoji

lak – boja na mostu, struja se ne bi registrovala. Nakon ovog su oni zatvorili

strujomer, sačinjavajući zapisnik pri čemu su pozvali ovde tužioca da potpiše

zapisnik, što je on i učinio. U svojoj izjavi tužilac _________________ je dodao

da je sutradan uložio žalbu direktoru okruga Prizren, obaveštavajući ga o

događaju u njegovoj kući prošlog dana sa kontrolorima KEK-a iz Prištine.

Naglasio je da je posle 10-15 dana lično podneo zahtev i platio taksu za

kalibrisanje njegovog električnog brojila, pri čemu je posle jednog meseca, 4

radnika KEK-a distrikt u ________________ došlo u kuću i uzelo njegovo

električno brojilo na kalibraciju. Prema njemu ovaj strujomer i dan danas se nalazi

u centru KEKza kalibraciju, dok mu je za isto dat zapisnik br.___________, od

09.06.2011, zapisnik koji se nalazi u spisima predmeta. Dalje je izjavio da u

međuvremenu, pre nego što je došao zapisnik kalibracije, dana 04.04.2011. je

pozvan u kancelarije KEKDistrikt u Prizrenu, pri čemu mu je i preneto

obaveštenje o raskidu ugovora o radu. Na ovo obaveštenje je u zakonskom roku

izjavio žalbu u sedištu KEK-a u Prištini, žalba koja je takođe odbijena kao

neosnovana. Dodao je da prema jednom drugom kasnijem zapisniku

br.________________, od 09.06.2011, proističe da su plombe na ovom

električnom brojilu bile u redu, da sa spoljne strane nije imalo oštećenja i da

unutar istog komisija nije primetila bilo kakve nepravilnosti. Na kraju je objasnio

da kontrolori KEK-a, koji su mu došli u kuću, prilikom otvaranja strujomera –

električnog brojila, nisu uradili ništa na mostu prve faze, istu su samo približili i

uključili, dok su fazu ovog mosta prekinuli, upućujući tuženog usmeno da

električno brojilo treba da preda na kalibraciju. Nakon ovog, isti su zatvorili i

plombirali strujomer.

Sud je saslušao i šefa Centra za kalibraciju KEK-a, Hajriza _______________,

koji je pred sudom izjavio da analiza, verifikacija i kalibracija koju vrši Odsek za

mrežu – Odeljenje za merenje električne energije – Sektor centra za kalibraciju

(laboratorija), se odnosi na trenutno činjenično stanje električnog brojila, koji se

njima dostavlja u laboratoriju i da se celokupno veštačenje koje se daje za

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

551

odgovarajuće brojilo, koje se njima uvek dostavlja bez imena, prezimena i šifre

potrošača, se odnosi na trenutno činjenično stanje brojila. Predmet analize i

provere u ovoj laboratoriji je i gornji deo električnog brojila, dok donji deo, gde

se nalaze mostovi, odnosno priključak koji se pokriva posebnim poklopcem i

plombira od strane odgovarajućih ekipa, se proverava samo u slučajevima

posebnih zahteva za ovaj deo električnog brojila (kada se zahteva obrazloženje

preciznosti brojila i da li se registruje struja ili ne). Prema njemu, strujomer koji

je bio predmet ovog spora, prema analizi, proveri i veštačenju sa unutrašnje

strane, koja je izvršena u laboratoriji, je bilo u redu i da je strujomer tačno

registrovao i nije imalo nasilnih intervencija unutar brojila. Ponovio je da se ovaj

pregled strujomera odnosi na trenutnostanje istog, dok nije u mogućnosti da se

izvrši dodatna analiza u vezi stanja brojila pre dolaska u laboratoriju i eventualnih

intervencija, koje su se mogle izvršiti na brojilu, u donjem delu strujomera,

odnosno na priključku. Ali je dodao da je zahtev koji je bio podnet za analizu i

proveru strujomera, koji je predmet ovog spora, se je odnosio posebno i na donji

deo strujomera, odnosno priključni deo, pri čemu je izvršena provera preciznosti

strujomera, a ovom proverom je rezultovalo da je ovaj strujomer bio precizan u

registrovanju struje. Takođe je naglasio da u trenutku dolaska ovog strujomera u

laboratoriju, u donjem delu istog – priključni deo gde se povezuje snabdevanje

strujomera, nije primećen nikakav sloj laka ili nečeg drugog što bi omelo

registraciju – merenje električne energije, u suprotnom, prema njemu, naglasio je

da njemu, odnosno u laboratoriji, bi pokazalo 33% gubitka električne energije za

jedan most ili 66% za dva mosta, što nije konstatovano na ovom strujomeru.

Objasnio je da u konkretnom slučaju ne može da odgovori tačno da li je postojala

mogućnost da na navedenom brojilu ostanu tragovi laka ili drugog sloja, čime bi

se blokiralo registrovanje struje, ali da postoji mogućnost da promenom mosta i

šrafova se to desi jer se u tom slučaju mogu izgubiti tragovi, dok je u ovom slučaju

teško dati tačan odgovor jer se ne može znati šta se je desilo sa mostovima i

šrafovima strujomera, odnosno da li su isti promenjeni ili su oni koji su bili

postavljeni i ranije. Takođe je objasnio da eventualno brisanje tragova laka ili

drugog sloja može biti izvršeno čišćenjem mostova i šrafova, koji su bili ofarbani

ili zamenom istih sa novim šrafovima, dok se lakirani most može očistiti vatrom,

dok u slučajevima kada pronađu ogrebotine na mostu, obično se te ogrebotine ne

konstatuju osim kada postoji poseban zahtev za to, dok u slučajevima kada se

struja isključi od strane stručnjaka na terenu, može se desiti da ostanu tragovi –

ogrebotine na mostu, stoga se ovi tragovi ne konstatuju ako ne postoji poseban

zahtev u vezi toga.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

552

Iz čitanja zapisnika br. 8225, od 09.06.2011, koji je sačinio Odsek za mrežu –

Odeljenje za merenje električne energije – Sektor centra za kalibraciju u Prištini,

sud je konstatovao da su na električnom brojilu tužioca državne plombe bile u

redu, sa spoljne strane ovaj strujomer nije imao oštećenja a niti u unutrašnjosti

strujomera, komisija ovog centra nije primetila nepravilnosti.

Zakonska osnova

Prema članu 70. st. 1 tč. 1.6 Zakona o radu u Republici Kosovo, br.03/L-2121,

propisano je: „poslodavac može da raskine ugovor o radu zaposlenom bez

predhodnog predvidjenog upozorenja o otkazu,onda kada: je zaposleni kriv za

ponavljanje lošeg neozbiljnog ponašanja ili kršenja obaveza; ili je nezadovoljan

radomzaposlenog i pored pismenog upozorenja“. Članom 70 st. 1 istog zakona

je propisano: „Poslodavac može raskinuti ugovor o radu prema podstavu 1.6.

stava 1. ovog člana, samo ako je zaposleni primio opis u pismenoj formi o

nezadovoljavajućem učinku/radu , na neodredjeni vremenski period, u kojem

zaposleni treba da unapredi sopstveni rad kao i jednu izjavu da će učinak za

njegovo poboljšanje će rezultirati sa otkazom sa posla bez ikakvog daljeg

obaveštenja u pismenoj formi“.

Konačna ocena suda

Na osnovu ovde utvrđenog činjeničnog stanja ne rezultira da je ovde tužena

postupila u skladu sa članom 70. st. 1. tč. 1.6 Zakona o radu, na koji se poziva, jer

tokom odvijanja sudskog postupka ni na koji način nije dokazala nešto slično.

Naprotiv, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, proističe da je tužena dana

04.04.2011, obaveštenjem samo obavestila ovde tužioca o raskidu ugovora, sa

obrazloženjem kao što stoji u ovom obaveštenju, uopšte mu ne izričući opomenu

u predviđenom zakonskom roku (propisanom zakonom), tokom kojeg zaposleni

treba da pokuša da poboljša svoj učinak, i ne dajući mu da potpiše izjavu (opet

propisanu zakonom), da će neuspeh u poboljšanju učinka rezultirati gubitkom

radnog mesta bez drugih prethodnih pisanih obaveštenja, kao što je navedeno u

gorenavedenim zakonskim odredbama. Između ostalog, na osnovu utvrđenog

činjeničnog stanja nije utvrđeno da je ovde tužilac izvršio tešku povredu radnih

zadataka kao što su krađa imovine na radnom mestu ili u vlasništvu KEK-a,

uključujući krađu električne energije iz člana 8.14 tačka (a) Pravilnika za okruge

KEK-a, a sve navodno zbog neregistrovanja električne energije na električnom

brojilu tužioca br.9210117, razlog zbog kojeg je i raskinut ugovor od strane

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

553

tužene pošto na osnovu izvedenih dokaza, kojima je sud poverio puno poverenje,

nije dokazan takav navod tužene. Do ove konstatacije je sud došao na osnovu

zapisnika br. 8225, od 09.06.2011, koji je sačinio odgovarajući organ same

tužene, odnosno Odsek za mrežu – Odeljenje za merenje električne energije –

Sektor centra za kalibraciju u Prištini, iz kojeg se utvrđuje da na električnom

brojilu tužioca su državne plombe bile u redu, da sa spoljne strane ovog brojila

nisu primećena oštećenja i da unutar strujomera komisija nije primetila

nepravilnosti. Takođe, i sam šef Sektora centra za kalibraciju u Odeljenju za

merenje električne energije, g.______________, je u ovom sudu, između ostalog

izjavio i objasnio da strujomer koji je bio predmet ovog spora (električno brojilo

tužioca) prema analizi, proveri i veštačenju sa unutrašnje strane koje je izvršeno

u laboratoriji, je rezultovao da je bio u redu i da je strujomer registrovao precizno

i da nije imalo nasilnih intervencija unutar strujomera, konstatacija koja je

većinom u skladu sa izjavom svedoka ______________________, kao i izjavama

tužioca, koje je dao u svojstvu strane, prema kojima iako struja nije tekla kroz

jedan od mostova strujomera, električna energija je svakako registrovana. Stoga,

na osnovu ovog utvrđenog činjeničnog stanja, stanja iz kojeg nije dokazano da je

tužilac izvršio povrede koje tvrdi tuženi, sud ocenjuje da odluka – obaveštenje o

raskidu ugovora, kao i o odbijanju žalbe tužioca, ne samo da su nezakonite, nego

su i u potpunoj suprotnosti sa Konvencijama Međunarodne organizacije rada,

stoga je odlučio kao u izreci ove presude.

Osporavanja ovlašćenog tužene, koja je dao tokom sudskog razmatranja, sud nije

uzeo u obzir jer su iste u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem. Takođe,

sud nije poverio poverenje svedočenju svedoka ________________, jer je utvrdio

da njegov iskaz je u suprotnosti sa utvrđenim činjeničnim stanjem i drugim

izvedenim dokazima kojima je sud poverio poverenje.

Na kraju, sud ocenjuje da nisu tačni navodi ovlašćenog tužene prema tuženom u

odnosu na istek roka za podnošenje tužbe tužioca jer u članu 79. Zakona o radu

republike Kosovo je izričito navedeno: „Svaki zaposleni koji nije zadovoljan

odlukom kojom smatra da su mu povređena njegova prava, … u tekućem roku od

30 dana može da pokrene radni spor pri nadležnom sudu“, a ne u roku od 15

dana, kao što je pogrešno navedeno u pravnoj pouci organa tužene, u odluci o

odbijanju žalbe tužioca br. 2362, od 23.05.2011.

Sud je cenio i druge tvrdnje i dokaze parničara, ali je zaključio da isti nisu od

značaja za donošenje ove presude.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

554

Odluka o troškovima postupka je doneta u skladu sa članom 452. ZPP i to za

troškove 4 zastupanja sa po 100 evra, odnosno u ukupnom iznosu troškova u

visini od 400 evra.

Iz gorenavedenog odlučeno je kao u izreci ove presude, a u skladu sa članom 143.

ZPP.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

Zapisničar/ka S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 7 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

555

Obrazac br. 11 – Presuda za razvod braka, poveravanje dece, alimentaciju i

kontakt

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine, Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, je u prisustvu tužioca i tužene, održanog dana

_________, doneo ovu:

PRESUDU

I. USVAJA SE tužbeni zahtev tužioca kao osnovan REŠAVA se razvodom brak

sklopljen između tužioca . 09. 12. 2009. u matičnoj službi u Prištini, registrovan

pod rednim brojem ____________, referentni broj ____________________,

između tužioca _________________iz Prištine, rođenog 03.06.1977, od oca

_____________ i majke ___________________, i tužene

_____________________ iz sela _________, Opština _______, rođene

01.10.1984 od oca _________ i od majke _________, na osnovu člana 68 Zakona

o porodici Kosova – sporazumno.

II. Zajedničko dete, maloletna devojčica __________________, rođena

10.01.2010. u Prištini, poverena je na čuvanje, izdržavanje i školovanje tuženoj

- majci ______________.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

556

III. Obavezuje se tužilac _________, da na ime ishrane - alimentacije za

maloletno dete _____________, isplaćuje svakog meseca po 70 €, počev od

01.12.2013. dok postoje zakonski uslovi za plaćanje, a najkasnije do 5 datuma u

mesecu, za sledeći mesec.

IV. Obavezuje se tužena ______________ da omogući tužiocu

_______________ - ocu, kontakt sa detetom na sledeći način:

- Da se ocu omogući kontakt sa detetom dva (2) puta mesečno, drugi i

četvrti petak u mesecu kada će tužena predati dete tužiocu od 10.00 do

16.00 časova. Ovaj način kontakta će trajati do 01.06.2014, nakon toga

treba ocu omogućiti da kontaktira dete dva (2) puta mesečno, drugog i

četvrtog petka u mesecu, pri čemu tužena mora predati dete tužiocu u

petak od 16.00 do ponedeljka, a tužilac mora predati dete u 09.00.

- Da se ocu omogući kontakt sa detetom drugog dana državnih i verskih

praznika.

- Da se ocu omogući kontakt sa detetom na njen rođendan, tako da

devojčica jedne godine slavi rođendan sa majkom, počevši od sledećeg

rođendana 10.01.2014, a sledeće godine sa ocem i da se ovaj način

kontakta nastavi i sledećih godina.

- Svi gore navedeni kontakti između oca ________________ i maloletne

_________________ će se obavljati preko Centra za socijalni rad u

Lipljanu.

V. Svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Obrazloženje

Tužilac je prvobitno protiv tužene podneo tužbu za poništenje braka, dok je tokom

sednice na glavnoj raspravi 13.06.2013. precizirao tužbu i tužbeni zahtev i

zahtevao da se braka raskine razvodom.

Nakon toga, sud je zatražio od Centra za socijalni rad u Prištini i Lipljanu da održi

sednice za pokušaj mirenja supružnika i u vezi davanja socijalne anamneze u vezi

sa pitanjem poveravanja deteta na čuvanje, izdržavanje i školovanje kao i

održavanja kontakta sa roditeljima.

Nakon toga, sud je odredio sednicu glavne rasprave na 21.11.2013. i suđenje

pokrenuo ispočetka zbog promene sastava sudskog veća. Čak i tokom ove

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

557

rasprave, tužilac je precizirao tužbeni zahtev i zatražio da se brak raskine

razvodom. Naglasio je da su razlozi zbog kojih zahteva raskid braka leže u

činjenici da su bračni odnosi među njima u tolikoj meri poremećeni da je njihov

zajednički život nemoguć i da nema šanse da se pomire kako bi živeli zajedno.

Zatražio je da se prilikom raskida braka maloletno dete ___________ poveri

njemu na čuvanje, izdržavanje i školovanje zbog činjenice da ima finansijske

mogućnosti da se stara o njoj, bez potrebe da tužena doprinosi izdržavanju

finansijski, dok tužena nije sposobna i dostojna da se stara o ćerki. Tražio je

troškove postupka na ime sudske takse za tužbu.

Tužena nije osporila zahtev tužioca da se razvod raskine razvodom a iz činjenice

da su se odnosi između njih pogoršali, da su razdvojeni 1 godinu i tri meseca i da

nema šanse da dođe do pomirenja da žive zajedno. Ona je osporila zahtev tužioca

da se njemu poveri devojčica na čuvanje i školovanje zbog činjenice da otkako

su se razdvojili on nikada nije izrazio interesovanje i spremnost da kontaktira s

ćerkom. Naglasila je da je otkako su se razdvojili ćerka samo dva puta razgovarala

sa svojim ocem i da je ona lično podstakla ćerku da ga pozove telefonom da

razgovaraju. Naglasila je da on sada nije u radnom odnosu i na osnovu toga je od

suda tražila da prilikom odlučivanja naloži tužiocu da na ime izdržavanja-

alimentacije za maloletnu ćerku plaća iznos za koji sud utvrdi da je opravdan po

zakonu. Zahtevala je da joj se prilikom odlučivanja vrati devojačko prezime pre

sklapanja braka. Tražila je troškove postupka.

Sud, kako bi odlučio pravično u ovom parničnom pitanju u postupku dokaza

je pregledao i pročitao dokaze, odnosno: izvod o bračnom stanju referentni

broj ________ od 10.12.2009. __________________, izvod rođenih

referentni broj ______________ od 12.03.2013, na ime

__________________, izjavu koju je dao _______________

12.03.2013, odluku o prestanku radnog odnosa na osnovu zahteva br. 885

od 24.09.2012, ugovor o radu br. 32, na ime tužioca od 01.01.2013,

socijalnu anamnezu koju je izdao Centar za socijalni rad Sunčani Breg u

Prištini sa brojem 998/2013 od 11.07.2013, socijalnu anamnezu koju je

izdao Centar za socijalni rad u Lipljanu br. 577-561 od 26.08.2013, čitanje

izveštaja Univerzitetskog kliničko-bolničkog centra u Prištini o tuženoj, bez

datuma.

Nakon ocene izvedenih dokaza, a u skladu sa odredbama člana 8. ZPP, sud je

odlučio kao u dispozitivu ove presude.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

558

Između parničara nije sporno da su bračni odnosi narušeni do te mere da je njihov

zajednički život postao nepodnošljiv i da je kao rezultat toga bračna zajednica i

faktički raskinuta od 28.08.2012.

Polazeći od činjenice da tužena nije osporila tužbeni zahtev tužioca za raskid

braka razvodom, ovaj sud, u smislu člana 68. st. 4 Zakona Kosova o porodici,

tužbu tužioca smatra zajedničkim predlogom za sporazumni raskid braka i ne

ispituje činjenice u vezi razloga za raskid braka u smislu člana 69, a brak raskida

na osnovu člana 68. stav 2 navedenog Zakona.

Na osnovu izvoda o bračnom stanju, primećuje se da su supružnici sklopili brak

dana 09.12.2009. pred matičarem u Prištini. Iz izvoda iz matične knjige rođenih

potvrđuje se da se iz ove bračne zajednice rodilo dete __________________,

rođeno 10.01.2010, u Prištini, od oca ____ i majke _________.

Tužilac je tužbom zahtevao da se njemu poveri devojčica na čuvanje, staranje i

školovanje , odnosno njegovoj majci, dok se tužena tome usprotivila.

Nije sporno da maloletna ćerka nakon razdvajanja roditelja, od 28.08.2012, živi

sa majkom. Kako bi odlučio po pitanju kojem od roditelja poveriti dete na staranje

i školovanje, sud je uzeo izveštaje oba centra za socijalni rad, Prištine i Lipljana.

Centar za socijalni rad u Prištini u svom izveštaju o ovom pitanju dao je mišljenje

i predlog da, s obzirom na uslove tužioca za odrastanje devojčice, zašto ne poveriti

i njemu i da po tome ostavlja sudu da odluči o slučaju. Centar za socijalni rad u

Lipljanu je u svom izveštaju dao konačno mišljenje sa zaključkom da

posmatrajući gledajući sa psiho-socijalnog stanovišta, majka ispunjava sve uslove

da se brine o svom detetu.

Što se tiče poveravanja maloletnog deteta ___________, sud je ocenio izveštaje

oba centra za socijalni rad, u Prištini i Lipljanu, i nakon uzimanja u obzir i drugih

okolnosti odlučio je da se maloletna ćerka poveri na čuvanje, izdržavanje i

školovanje tuženoj, odnosno majci, iz razloga da je maloletna ćerka više

emocionalno povezana sa majkom, jer od trenutka razdvajanja živi sa majkom, i

zato što joj je zbog mladog uzrasta potrebno stalno majčinsko staranje. Sud je

odlučio kao u tački III dispozitiva presude i pozivajući se na članove 140. i 144.

Zakona o porodici je razmotrio sve relevantne objektivne i subjektivne okolnosti

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

559

koje su od značaja za pravilan psihički i fizički razvoj i školovanje deteta , a na

prvom mestu je pošao od najboljeg interesa deteta.

U smislu člana 290. st. 1 Zakona Kosova o porodici, roditelji su obavezni da daju

finansijsko izdržavanje svojoj maloletnoj deci. Iznos naknade za ishranu

određuje se srazmerno mogućnostima zaduženog za alimentaciju i unutar granica

potreba tražioca alimentacije, uzimajući u obzir godine i potrebe dece, kao i

mogućnosti osobe koja je zadužena da daje alimentaciju, sud će uzeti u obzir sve

njegove prihode i realne mogućnosti da realizuje dobit, kao i njegove lične

potrebe i pravnu obavezu alimentacije. Okolnosti pod kojima se određuje

alimentacija se ocenjuju u trenutku odlučivanja u vezi alimentacije.

Na osnovu toga, sud je razmotrio zahtev tužene za određivanje isplate

alimentacije za maloletnu i odlučio da tužilac - otac maloletne doprinosi u

školovanju i staranju o maloletnoj tako da isti, srazmerno svojim materijalnim

mogućnostima treba da plaća svakog meseca po 70 € jer prema njegovoj tvrdnji i

ugovoru o radu, rezultira da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme u

"TUP SIRUS-B" i prima mesečnu platu u iznosu od 300 €, dok je tužena

nezaposlena i ne ostvaruje lične prihode.

Što se tiče visine alimentacije, ovaj sud smatra da je utvrđeni iznos srazmeran

mogućnostima tužioca i da odgovara potrebama i zahtevima maloletne ćerke,

uzimajući u obzir i doprinos tužene i njene mogućnosti za alimentaciju. U ovom

slučaju se radi o sprovođenju slobodne procene prema članu 323. ZPP, prema

kojoj, kada sud utvrdi da stranka ima pravo da bude obeštećena u novcu, ali zbog

nemogućnosti da odredi novčani iznos ili bi se takva stvar mogla izvršiti sa

velikim poteškoćama, sud će o tome odlučiti prema slobodnoj oceni.

Odluku o regulisanju ličnih kontakata dece sa roditeljem koji ne ostvaruje

roditeljsko pravo, sud prvenstveno donosi uzimajući u obzir interes deteta da se

osigura održavanje veze između deteta i roditelja u cilju negovanja njihovih

osećanja i uzajamnih odnosa među njima. Na osnovu toga i uzimajući u obzir

činjenicu da tužena nije uložila prigovor na pitanje kontakta ćerke sa tužiocem,

sud ocenjuje da se lični kontakt tužioca sa maloletnim detetom odredi kao u tački

V dispozitiva presude iz sledećih razloga: Odlučeno je da će u prvom polugodištu

ćerka kontaktirati oca po kraćem rasporedu, kako bi se postepeno upoznala sa

ocem, ponovo uspostavila izgubljeni kontakt, povratila sigurnost i

samopouzdanje da bude u njegovom prisustvu. Smatra se da je šestomesečni

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

560

period dovoljan da otac i ćerka uspostave zdrav odnos roditelj-dete kako bi

stvorili osnovu za duži kontakt uz to dajući prednost interesu deteta za pravilan

psihički, fizički razvoj i njeno obrazovanje.

Odluka o troškovima postupka je zasnovana na odredbi člana 347. ZKP, a sud je

odlučio da svaka strana snosi svoje troškove.

OSNOVNI SUD U PRIŠTINI - Opšte odeljenje

C. Br. _______ dana 21.11.2013.

Predsednik sudskog veća - sudija

____________________

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove presude, nezadovoljna stranka ima

pravo žalbe u roku od 15 dana, od dana prijema, Apelacionom sudu u Prištini i

preko ovog suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

561

Obrazac br. 12 - Presuda za deobu zajedničke imovine

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C.br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, na ročištu za glavnu raspravu je dana

_________________, doneo ovu:

PRESUDU

USVAJA se kao osnovan tužbeni zahtev tužiteljke __________ iz

______, i UTVRĐUJE da je ista na osnovu doprinosa datog tokom braka

suvlasnica 1/2 idealnog dela imovine upisane kao katastarska jedinica pod br.

_____ KZ _____, upisana prema posedovnom listu br.____ i kuće koja se nalazi

na ovoj parceli etaže P + 1, čime se tuženi obavezuje da prihvati i dozvoli upis

gore navedenih izmena u Opštinskoj katastarskoj kancelariji u _______ u roku od

15 dana od prijema ove presude, a pod pretnjom prinudnog izvršenja.

II. Tuženi __________ je OBAVEZAN da na ime troškova postupka plati

tužiteljki iznos od 345 evra u roku od 15 dana od prijema ove presude, a pod

pretnjom prinudnog izvršenja.

III. Privremena mera obezbeđenja , uvedena rešenjem C. br. _______, od

__________, ostaje na snazi do pravosnažnog okončanja ovog spora.

Obrazloženje

Tvrdnje parničara

Tužiteljka je preko svog ovlašćenog predstavnika ovom sudu podnela tužbu u

kojoj je izjavila da je sa tuženim bila u braku punih 21 godinu i da iz ovog braka

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

562

ima dvoje dece. Od 2003. je angažovana u privredi privatnog sektora kod

nekoliko poslodavaca, gde je ostvarivala lični dohodak u odgovarajućim

iznosima kako je navedeno u spisima predmeta. Iz prihoda koje je ostvarivala iz

radnog odnosa u vreme dok je trajao zajednički bračni život s tuženim,

zajedničkim sredstvima izgradili su dvospratnu porodičnu kuću, na placu

površine 200 m², placu koji su, prema tužbi, parničari pre toga kupili 2000.

Izgrađena kuća je dimenzija 8 x 9 m, etaže P + 1. Prema tužbi, kuća je završena

na prvom spratu, ista je opremljena nameštajem i u stambenom stanju i sastoji se

od salona, sobe, kuhinje, kupatila i hodnika, dok je drugi sprat još neuređen, šire

kao u tužbi.

Tokom sudske rasprave u vezi sa daljom obradom ove parnične stvari, ovlašćeni

predstavnik tužiteljke __________iz ______, izjavio je da ostaje u potpunosti pri

tužbi, tužbenom zahtevu i predloženim dokazima. U svojoj zaključnoj reči, koju

je napismeno podneo sudu, naveo je da je tužbeni zahtev zasnovan na osnovu

člana 52. Zakona o porodici, kao i člana 54. istog zakona, dodajući da je iz

izvedenih dokaza utvrđeno da je tužiteljka doprinela stvaranju zajedničke

imovine supružnika, stoga i njen tužbeni zahtev mora biti u potpunosti usvojen

kao osnovan. Dalje je naglasio da je porodica __________ sastavljena od supruge

__________i njihovih sinova __________i __________koji su bili maloletnici u

to vreme, od strane nemačke države 1999. dobili iznos od 2000 nemačkih maraka

da bi obezbedili smeštaj nakon povratka iz države Nemačke na Kosovo i da su ta

sredstva iskorišćena za kupovinu nekretnine koja je predmet ovog spora. Takođe,

prema njemu, tužiteljka je dala i drugi doprinos, kao što je rad u "__________" u

__________, gde je radila u periodu od 01.03.2003. do 30.06.2003. Ista je radila

u Udruženju žena "_____", odnosno bivšem udruženju "_______", i to od marta

2003. do septembra 2007. Pored toga, tužiteljka je radila u kulturnom udruženju

"_______", u kojem je radila od septembra 2007. do avgusta 2011, u kojem je

radila u svojstvu učiteljice. Ista je radila i u udruženju "__________", u kojem je

učestvovala u nekoliko projekata i ostvarila finansijske prihode i sve to, prema

navodima ovlašćenog predstavnika tužiteljke, je dokumentovano materijalnim

dokazima koji su izvedeni tokom glavne rasprave. Dalje je naglasio da je

tužiteljka uložila u spornu kuću uzimanjem zajma u banci "_______", koji je u

međuvremenu vratila, ali prema njegovim rečima, najveći i najvredniji doprinos

tužiteljke u ovom braku je uzgoj i briga o dvoje dece Berlinu i __________, o

kojima se je starala za vreme kao i posle braka. Prema njemu, parničari su

raskinuli brak razvodom i to presudom Okružnog suda u _______ C. br. ______,

od __________. i da je od tog trenutka ovde tuženi Xhelal njegovu suprugu i

dvoje njegove dece izbacio iz kuće i uopšte nije pokazao interesovanje prema

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

563

njima, ostavljajući ih bez stana i financijskog staranja. Doprinos tužiteljke u

bračnoj zajednici je potvrdio i finansijski veštak – računovođa , koji je samo

finansijski deo doprinosa izračunao u iznosu od 18,155.75 €, koji je prema

mišljenju ovlašćenog predstavnika realan iznos. Takođe je naglasio da sud ne bi

trebalo da ukaže poverenje izjavi svedoka __________ s obzirom da je izjava

jednostrana jer, zbog rodbinskih veza sa okrivljenim, isti je nemoguće da bude

objektivan u davanju njegove izjave, stoga se sud ne može zasnivati svoju odluku

na ovoj izjavi. Iz svega navedenog, na osnovu člana 47. stav 1, 2 i 4, kao i člana

49. Zakona o porodici Kosova, sudu je predložio da tužbeni zahtev tužioca usvoji

u potpunosti kao osnovan. Troškove postupka je tražio i to za pisanje tužbe 160

evra, za sudsku taksu 35 evra, za 6 zastupanja po 160 po ročištu, za troškove

veštačenja finansijskog veštaka iznos od 1305 evra, odnosno ukupan iznos

troškova u visini od 1305 evra, opširnije kao što je opisano u njegovoj zaključnoj

reči od 26.10.2017. koju je dostavio sudu u pisanom obliku.

Tuženi __________, kao i u prethodnom postupku, kao i u ponovnoj obradi ovog

spornog pitanja, izjavio je da ostaje u potpunosti pri prethodnim izjavama i

prethodnim ročištima, osporavajući tužbeni zahtev tužiteljke kao i preciziranje

iste, pri čemu je predložio sudu da se precizirani tužbeni zahtev tužiteljke u

potpunosti odbaci kao neosnovan. Nije tražio troškove postupka.

Izvedeni dokazi i utvrđeno činjenično stanje

Za ispravno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja, sud je u ponovnoj obradi

spornog pitanja izveo i ponovo izveo sledeće dokaze: Rešenje Opštinskog suda u

________ C. . ________, od __________; Potvrdu o pravu nad nepokretnom

imovinom br. -__________, od __________; Presudu Okružnog suda u ______

C. . ________, od __________; Potvrdu o vremenu nezaposlenosti br. _______,

od _______; aplikacija - potvrda o poslovnom ugovoru br. ___ od _______;

pismo potvrde o _______ koju je izdala Kulturno-obrazovne organizacije

"_____" u Prizrenu; potvrdu D.P.T. butik "___", od _______; potvrdu udruženja

"_______", od _______; potvrdu kulturnog udruženja "_______"u _______, od

_______; Posedovni list br. ____, od _______; kupoprodajni ugovor Leg. br.

_______, od _______; ugovor sa registarskim brojem P___, od _______,

zaključen između organizacije "____" i tuženog _______zajedno sa njegovom

identifikacionom karticom; pregled računa penzijskog štednog fonda za izveštajni

period _______; pregled računa penzijskog štednog fonda za izveštajni period

_______; računi bivše banke "____"u _____ od _______, _______, _______,

_______, _______, _______, _______, _______, _______, _______, i _______;

nalog za naplatu izdat od strane bivše banke "____" od _______; račune koje je

izdao N.T.SH. "______" od _______, _______, _______, _______, _______,

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

564

_______, _______, _______, i _______; fakture račune izdate od udruženja

"_______" od _______, _______, i _______; priznanice br. _______, _______,

_______, _______ i _______; kupon br. _______ od _______, koji je izdao

DTSH "_______"; priznanicu br. _______ od _______, koju je izdao N.T.SH.

"_______"; pregled računa penzijskog štednog fonda za izveštajni period za

tuženog Xhelala Mujija za izveštajni period _______- _______; saslušan je

svedok _______ iz _______; dok je u ponovljenom postupku, postupajući po

primedbama drugostepenog suda, sud takođe izveo i sledeće dokaze: presudu

Opštinskog suda u _______, P. br. _______ od _______; potvrdu IOM-a o

dobrovoljnom napuštanju zemlje od _______; potvrdu kulturnog udruženja

"_______" - Kosovo od _______; ugovor o zajmu sa mikro finansijskom

institucijom "_______" od _______; krivičnu prijavu PP. br. _______ od

_______; kao i finansijsko veštačenje obračun-veštaka _______ iz _______ od

_______.

Na osnovu potvrde o pravu nad nepokretnom imovinom br. UL-_______ od

_______, dokazana je činjenica da je katastarska parcela br. _______ KZ

_______, površine od 200m2, u trenutku izdavanja ove potvrde zavedena na ime

tuženog _______, opširnije kao u ovoj potvrdi.

Na osnovu presude Okružnog suda u _______ C. Br. _______ od _______, Sud

je dokazao činjenicu da ovom presudom raskinut brak između stranaka ovde

parničara, opširnije kao u ovoj presudi.

Na osnovu posedovnog lista br. _______ od _______, sud je dokazao činjenicu

da čak i u vreme izdavanja ovog posedovnog lista, katastarska parcela br.

_______ KZ _______, je zavedena na ime tuženog _______, opširnije kao u

ovom.

Na osnovu kupoprodajnog ugovora Ovbr . ________od _______, sud je dokazao

činjenicu da je ovim ugovorom izvršen prenos prava svojine nad delom

nepokretnosti i to na površini od 8 ari, katastarske parcele br. _______ od

_______, kao prodavca s jedne strane, na ime _______i _______, kao kupca s

druge strane, opširnije kao u ovom ugovoru.

Na osnovu ugovora sa registarskim brojem P039 od 01.07.2000, zaključenog

između organizacije "_______" i tuženog _______ zajedno sa njegovom ličnom

kartom, sud je dokazao činjenicu da je tuženi _______ bio u radnom odnosu u

ovoj organizaciji u periodu od 6 meseci, opširnije kao u ovom ugovoru.

Na osnovu računa za datume: 10.10.2000, 16,07.2001, 20.03.2001, 24.08.2000,

25.03.2002, 20.02.2002 ,10.04.2002, 18.10.2001, 21.05.2002, 16.02.2001 i

09.11.2001, sud je utvrdio činjenicu da je optuženi _______, gore navedenim

datumima izvršio povlačenje novca, opširnije kao na tim računima.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

565

Na osnovu naloga za naplatu od _______, sud je utvrdio činjenicu da je tog

datuma u gore pomenutoj banci, tuženi ______ deponovao novčani iznos,

preciznije kao na tom nalogu za naplatu.

Na osnovu računa N.T.SH. "______" od: 20.03.2002, 13.03.2002, 08.03.2002,

04.03.2002, 30.03.2002, 15.03.2002, 07.03.2002, 14.03.2002 kao i 28.03.2002,

sud je utvrdio činjenicu da je tuženi _______, gore navedenim datumima kupio

građevinski materijal u vrsti i iznosu, tačnije kao na ovim računima.

Na osnovu računa udruženja "_______" od 21.09.2001, 06.09.2001 i 15.09.2000,

sud je dokazao činjenicu da je tuženi _______, od strane pomenute organizacije

ostvario materijalni prihod, u iznosu kao na ovim računima.

Na osnovu priznanica br. 039792, 0444685, 044685, P039 i 039798, sud je

dokazao činjenicu da su u korist tuženog _______ izdati novčani iznosi kao na

ovim priznanicama.

Iz čitanja kupona br. 003566 od 28.09.2002. izdatog od strane D.T.Sh. "_______",

kao i priznanice br. _______ od _______, koju je izdao N.T.SH. "_______", sud

je dokazao činjenicu da je tuženi _______ u ovim preduzećima na gore navedene

datume kupio građevinski materijal u iznosima koji su navedeni na ovim

kuponima.

U cilju što preciznijeg i potpunijeg činjeničnog stanja u prvom razmatranju ovog

predmeta, na predlog bivšeg ovlašćenog predstavnika tuženog adv. _______ iz

Prizrena, sud je saslušao svedoka _______ iz Prizrena, ul. "_______“ br.__, koji

je pred sudom izjavio da su negde 2002. njegova dva sina, Masar i ovde tuženi

_______, u blizini objekta muške Medrese u naselju "_______" u Prizrenu, kupili

mesto-plac površine od 8 ara, odnosno 6 ara za Masara i 2 ara za ovde tuženog "

_______". Nakon toga, isti su kupljeno zemljište preneli na njihovo ime i počeli

da grade kuću. Prvo je izgrađena _______ kuća. Nakon završetka izgradnje ove

kuće, u to vreme je u istoj počeo da živi ovde tuženi _______ zajedno sa svojom

porodicom - ženom i dvojicom sinova, koji su tamo živeli do trenutka kada su

među parničarima počele svađe i nesuglasice, odnosno do 2012. Prema svedoku

_______, plac koju su kupili njegovi sinovi _______ i tuženi _______, kupljen je

doprinosom obojice, iako je prema njemu za tu zemlju veći doprinos dao njegov

sin _______ jer on stoji ekonomski bolji jer je isti na radu u Holandiji. I objekat

koji je izgrađen na tom mestu, odnosno kuća ovde tuženog _______ sagrađena je

uz pomoć samog svedoka Usnije, koji je u to vreme tuženom _______ dao 5.000

DM, kao i drugi brat svedoka _______, koji je dao tuženom _______ novac u

iznosu od 5000 DM. Takođe, prema svedoku _______, u građenju kuće tuženog

Xhelala je doprineo i njegov sin, odnosno brat tuženog _______, koji je na radu

u Holandiji. Inače je objasnio da nema informacija da li je ovde tužiteljka

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

566

_______ doprinela i koliko je doprinela u izgradnji kuće, dok prema

informacijama kojima raspolaže, pomoć koju je njegov sin _______ dao ovde

tuženo _______ je u obliku zajma. Na kraju, naveo je da na osnovu onog čega se

seća, za građu za izgradnju krova su bili išli za Mališevo i da je za ovu građu

tuženom pomogla tazbina, odnosno braća ovde tužene, međutim ne seća se u

kakvom obliku je bila ova pomoć, poklon ili zajam, jer nije imao niti ima dobre

odnose sa ovde tuženim _______ niti sa njegovom tazbinom, opširnije kao u

zapisniku od _______.

Na osnovu presude Opštinskog suda u _______ P. br._______ od _______, sud

je utvrdio da je ovde tuženi proglašen krivim za krivično delo nanošenja lakših

telesnih povreda propisanih Krivičnim zakonikom Kosova i to upravo protiv

njegove bivše supruge ili ovde tužiteljke_______, šire kao u ovoj presudi.

Na osnovu potvrde IOM o dobrovoljnom napuštanju zemlje od _______, sud je

ustanovio činjenicu da se porodica _______, koja se je u to vreme sastojala od

ovde tužiteljke, okrivljenog i dvoje njihove dece, _______i _______, 13.12.1999.

dobrovoljno vratila iz države Nemačke na Kosovo, šire kao u ovoj presudi.

Na osnovu potvrde kulturnog udruženja "_______"- Kosovo od _______ sud je

utvrdio činjenicu da je ovde tužiteljka radila u ovom udruženju i to počevši od

septembra 2007. do avgusta 2011, a iz tog odnosa je u početku primala mesečnu

platu 100 evra, a kasnije iznos od 120 evra, opširnije kao u ovoj potvrdi.

Na osnovu ugovora o zajmu sa mikro finansijskom institucijom "_______" od

02.09.2011, sud je dokazao činjenicu da je ovde tužiteljka kod gore navedene

institucije imala ugovor o zajmu i to u periodu od 02.09.2011. do 02.09.2013,

prema drugim kao što je propisano ovim ugovor, opširnije kao u ovom ugovoru.

Na osnovu krivične prijave PP. br. _______ od _______, sud je dokazao činjenicu

da je tužiteljka _______podnela krivičnu prijavu protiv lica _______, koje je

saslušano kao svedok u ovom parničnom pitanju zbog davanja lažne izjave ovom

sudu u vezi s predmetom ovog parničnog postupka.

Na osnovu veštačenja finansijskog veštaka – računovođe _______iz Prištine od

_______, sud je utvrdio da je, prema navedenom veštaku, tokom bračnog života

između parničara, koji je trajao 20 godina i 7 meseci, doprinos tužiteljke kao

supruge, majke i domaćice, obračunat od dana sklapanja ovog braka dana

27.09.1991. do raskida istog, 23.04.2012, iznosi 15.114,00 evra, a ako

obračunamo kamatu od 3,5%, ukupni iznos doprinosa je 18,155.75 evra, opširnije

kao u ovom veštačenju.

Pravna osnova

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

567

Na osnovu Zakona o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, član 77. stav 2

"Zajedničko pravo svojine može se ustanoviti zakonom ili sporazumom. Sporazum

kojim se stvara zajedničko vlasništvo može se sklopiti ako to izričito dopušta

zakon"

Na osnovu člana 45 Zakona Kosova o porodici (ZKP), proističe da: "Na osnovu

pravnog instituta "zajedničkog vlasništva nad naknadno stečenom imovinom",

imovina supružnika može da bude njihova posebna ili zajednička imovina". Član

46. stav 1 ZKP propisuje: "Imovina koja pripada jednom supružniku u vreme

sklapanja braka ostaje njegova posebna imovina", dok u stavu 2 istog člana se

naglašava: "Posebna imovina takođe je i imovina stečena tokom braka putem

nasleđivanja, poklona ili drugih zakonskih oblika sticanja imovine". Dok je članu

47. stavovima 1, 2, 3, 4 istog Zakona predviđeno da "Zajednička imovina

supružnika je imovina stečena radom za vreme trajanja braka kao i prihod koji

je proistekao iz takve imovine", "Zajednička imovina može da se sastoji i od

nematerijalnih i od obligacionih prava", "Imovina supružnika stečena zajednički

igranjem igara na sreću smatraće se zajedničkom imovinom" i "Supružnici su

suvlasnici idealnih delova zajedničke imovine osim ukoliko o tome postignu

drugačiji dogovor". Takođe, u istom Zakonu u članu 50. stavovima 1, 2 i 3 je

propisano: "Prava supružnika u pogledu predmeta nepokretne imovine, koja je

njihova zajednička imovina kako je propisano u članu 47. ovog Zakona, biće

upisana u zemljišne ili druge javne knjige koje se vode za nepokretnu imovinu na

imena oba supružnika kao zajednička imovina sa neutvrđenim udelima", "Kada

se samo jedan od supružnika registruje kao nosilac imovinskog prava za

zajedničku imovinu u registar prava na nepokretnu imovinu, smatraće se da je

registracija obavljena na ime oba supružnika. Imovina se ne može otuđivati bez

saglasnosti oba supružnika, kako je utvrđeno važećim zakonom", "Kad su oba

supružnika upisana u zemljišne ili druge javne knjige u kojima se vodi nepokretna

imovina kao suvlasnici sa utvrđenim delovima, smatraće se da su na ovaj način

izvršili deobu zajedničke imovine",

U članu 54. stav 1 istog Zakona predviđeno je: "Kad sporazum ne bude postignut,

udeo svakog od supružnika u zajedničkoj svojini biće određen na osnovu

doprinosa supružnika, procenom svih okolnosti i uzimanjem u obzir ne samo

ličnog dohotka i drugih prihoda svakog od supružnika, već i pomoć koju je jedan

od supružnika dao drugom supružniku, odnosno briga o deci, vođenje kućnih

poslova, briga o imovini i njeno izdržavanje, kao i bilo koji drugi vid rada i

saradnje koji se odnosi na upravljanje, izdržavanje i uvećavanje zajedničke

imovine", dok stav 2 istog člana predviđa: "U slučaju spora, nadležni sud donosi

odluku u pogledu udela supružnika propisanih u ovom članu".

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

568

Član 7.1 Zakona o parničnom postupku (ZPP) predviđa da: "Stranke

imaju pravo da podnesu sve činjenice na koje oslanjaju svoje zahteve i da

predlože dokaze sa kojima se konstatuju te činjenice".

U konkretnom slučaju, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, sud je u

potpunosti usvojio tužbeni zahtev tužiteljke kao u izreci ove presude. U stvari, iz

dokaza koji su izvedeni tokom ovog parničnog postupka dokazano je da su

parničari zaključili brak _______ pred nadležnim organima u _______, brak koji

je raskinut razvodom i to presudom Okružnog suda u _______, C. br. _____ od

_______ i da iz ovog braka parničari imaju dvoje dece, a deca (u to vreme

maloletna) su poverena na čuvanje, staranje i obrazovanje ovde tužiteljki

_______. Ove činjenice nisu osporili ni parničari. Sporno među njima je ostalo

pitanje doprinosa tužiteljke tokom trajanja bračne zajednice u proširenju imovine,

kao i deoba ove nepokretne imovine, odnosno katastarske parcele br. _______

KZ _______ i kuće koja je izgrađena na ovoj parceli. Tužiteljka je tvrdila da je

ista doprinela kupovini ove parcele i kuće izgrađene na istoj, kako u finansijskom

smislu , tako i na druge načine, kao što su staranje o deci, njihovo obrazovanje i

briga o njenom mužu, odnosno ovde tuženom _______. Sa druge strane, tuženi je

tvrdio da je katastarsku parcelu i kuću izgrađenu na istoj kupio sopstvenim

sredstvima i da tužiteljki ne pripada ništa iz ove nekretnine.

Sud je na osnovu činjeničnog stanja koje su predstavili parničari i dokaza koji su

izvedeni tokom ove sudske rasprave utvrdio da je tužbeni zahtev tužiteljke

osnovan kao u izreci ove presude. Iznad svega, sud je činjenično stanje utvrdio iz

samih izjava stranaka prema kojima je nekretnina kupljena 2000, kada je i kuća

izgrađena, što znači da je ista kupljena tokom postojanja bračne zajednice, dok,

kao što se može konstatovati iz člana 47. Kosovskog Zakona o porodici, sva

imovina stečena tokom postojanja bračne zajednice smatra se njihovom

zajedničkom imovinom. Iz materijalnih dokaza izvedenih u ovom postupku

dokazano je da je finansijski doprinos tužiteljke u bračnoj zajednici stvaran i

značajan jer je ista radila u nekoliko udruženja, različitih organizacija, a dodajući

ovom i druge doprinose u porodici i domaćinstvu, koje je izračunao finansijski

veštak angažovan u ovom parničnom pitanju _______, iz Prištine, prema

njegovom veštačenju od 18.09.2017, u iznosu je 18.155,75 evra. Sud je posebno

uzeo u obzir i ocenio dati doprinos tužiteljke u odgajanju, obrazovanju i staranju

o maloletnoj deci parničara, _______ i _______, kao i njenu pomoć suprugu u

obavljanju kućnih poslova, održavanju imovine itd. Prema tome, prema uverenju

ovog suda, uprkos činjenici da je nekretnina br. _______ KZ _______, trenutno

upisana na ime ovde tuženog, ista se prema zakonu smatra zajedničkom

imovinom supružnika, pošto je ista kupljena i kuća je izgrađena tokom čitavog

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

569

postojanja bračne zajednice. Doprinos tužiteljke, odnosno njene braće, u

izgradnju kuće potvrđen je i na osnovu izjave svedoka _______, koji je između

ostalog izjavio da "...za građu za izgradnju krova su bili išli za Mališevo i da je

za ovu građu tuženom pomogla tazbina, odnosno braća ovde tužene ...", iako se

nije sećao u kakvom obliku je bila ova pomoć, poklon ili zajam, jer nije imao niti

ima dobre odnose sa ovde tuženim _______ niti sa njegovom tazbinom, odakle

se vidi da je porodica ovde tužiteljke dala svoj doprinos u izgradnji ove kuće, što

prema ovom sudu indirektno je doprinos ovde tužiteljke. Ovom delu svedočenja

svedoka _______ sud je ukazao poverenje jer je ustanovio da je isto u skladu sa

drugim dokazima izvedenim u ovom postupku, a kojima je sud ukazao poverenje,

dok preostalom delu njegove izjave sud nije mogao da ukaže poverenje jer je ista

bila u protivrečnosti i suprotnosti sa drugim izvedenim dokazima u ovom

postupku. Ono što treba napomenuti je da je navedenog svedok predložila za

saslušanje ovde tuženi i da isti nije imao nikakve primedbe na njegovu izjavu,

odnosno ni na gorenavedeni deo njegove izjave kojoj je sud ukazao poverenje.

Na osnovu svih dokaza izvedenih u ovom postupku, činjeničnog stanja utvrđenog

na osnovu tih dokaza, sud je ustanovio da je tužbeni zahtev tužiteljke osnovan i

da isti treba da bude usvojen u potpunosti kao u izreci ove presude.

Tuženi nije dostavio sudu nijedan ubedljiv materijalni dokaz koji bi uverili sud

da je u konkretnom slučaju nekretnina kupljena njegovim ličnim sredstvima ili da

je eventualno imovina stečena na osnovu njegovog nasledstva, nego se je isti

čitavo vreme pozivao da tužiteljka nije doprinela u kupovini i izgradnji kuće jer

je bila nezaposlena, ne ceneći njen doprinos (osim onog gore navedenog u

finansijskom smislu), koji je dat u odgajanju, obrazovanju i staranju o njihovoj

zajedničkoj deci. Tuženi je bio u radnom odnosu, tako da se istovremeno nije

mogao starati i o njegovoj deci, što je radila ovde tužiteljka. Tužiteljka se je

takođe starala i o svom suprugu, pripremajući mu hranu i starajući se o održavanju

kuće, kao i održavanju drugih uslova za porodični život, i prema ubeđenju ovog

suda, to predstavlja značajan doprinos u povećanju i proširenju bračne imovine,

što takođe predviđa i zakon u gore navedenim odredbama. Čak i ako bi sud ukazao

poverenje preostalom delu svedočenja svedoka _______i same izjave ovde

tuženog da je sredstva za izgradnju kuće uzeo od brata _______, to ne bi uticalo

na donošenje odluke u ovom sudu jer tužena strana nije mogla da dokaže da su ta

sredstva primljena kao poklon ili u obliku zajma. Ako su dobijena u obliku

poklona, onda se taj iznos smatra malim za kupovinu nekretnine i izgradnju kuće.

U tom smislu, tužiteljka je primila poklone od svoje braće tokom izgradnje kuće

i to u drugim oblicima, što je potvrđeno i svedočenjem svedoka _______. Ali čak

i da je tuženi zaista pozajmio od svoje braće, on nijednim dokazom nije dokazao

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

570

činjenicu kada je vratio ta sredstva svojoj braći, tj. da je vratio razvoda braka sa

tužiteljkom, čime se u stvari, prema uverenju suda opet ne može osporiti doprinos

ovde tužiteljke u povećanju njihove imovine tokom vremena dok su bili u bračnoj

zajednici.

Sud je dokazao činjenicu na osnovu potvrde o pravu nad nepokretnom imovinom

br. UL-_______ od _______ da je nepokretna imovina stvarno upisana na ime

tuženog _______. Takođe je dokazana i činjenica da pregledom ugovora o

kupoprodaji nekretnine Ov. br. _______ od _______, predmet kojeg je sporna

katastarska parcelu, ugovorne strane su _______, kao prodavac sa jedne strane i

_______ i _______, kao kupci s druge strane. Međutim, na osnovu člana 50. stav

2 kosovskog Zakona o porodici, u kojem je propisano da: "Kada se samo jedan

od supružnika registruje kao nosilac imovinskog prava za zajedničku imovinu u

registar prava na nepokretnu imovinu, smatraće se da je registracija obavljena

na ime oba supružnika", može se zaključiti da, uprkos činjenici da je nekretnina

upisana na ime ovde tuženog, ista prema samom zakonu se smatra zajedničkom

imovinom supružnika ili, u konkretnom slučaju, i ovde tužiteljke Ramije Muji.

Sud je tokom ponovnog suđenja uzeo u obzir sva uputstva Apelacionog suda

Kosova, kao drugostepenog suda, data kao u rešenju istog AC. br. _______ od

_______. Što se tiče privremene mere sigurnosti, izrečene rešenjem ovog suda C.

br. _______ od _______, sud je odlučio da ista ostane na snazi do pravosnažnog

ishoda ovog spora, kako ne bi došlo do prouzrokovanja nepopravljive štete za bilo

kojeg parničara.

Odluka o troškovima postupka doneta je u skladu sa članom 452.1 ZPP i to sledeći

troškovi:

za pisanje tužbe, 160 evra, za sudsku taksu za podnetu tužbu iznos od 35 evra,

kao i za veštačenja finansijskog veštaka- računovođe iznos od 150 evra, odnosno

ukupni iznos troškova postupka u iznosu od 345 evra. Ostale troškove koje je

zahtevao ovlašćeni predstavnik tužiteljke, od odobrenih do traženog iznosa od

1305 evra, odnosno onih na ime pisanja tužbe kao i onih na ime zastupanja

tužiteljke pred sudom, sud je odbio kao neosnovane zbog činjenice da ovlašćeni

predstavnik tužiteljke nije advokat zbog čega se u konkretnom slučaju ne mogu

primeniti naknade za advokate.

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje

C. br ._____ / ______ dana __________

Zapisničar/ka, Sudija,

______________ __________

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

571

Obrazac br. 13 – Rešenje o smetanju državine

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C.br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine Ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, Ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine Ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, na ročištu za glavnu raspravu je dana

_________________, doneo ovu:

R E Š E NJ E

I. ODBIJA SE U POTPUNOSTI tužbeni zahtev tužilaca __________________,

__________________, _____________________, ______________ i

________________, svi iz Prištine, koji su tražili UTVRĐIVANJE da su tuženi

_________________, __________________ i ____________________, svi iz

Prištine, 10. i 11 februara ___________________, izvršili smetanje poseda na

štetu tužilaca na način da su gradnjom stambene kuće na katastarskoj parceli

br.________________, posedovni list br.__________________, katastarska zona

________________, odnosno izgradnjom dela potkrovlja, postavljanjem krova

kuće sa padom ka kući tužilaca i postavljanjem prozora sa pogledom u smeru

prozora kuće tužilaca, koja je izgrađena na katastarskoj parceli

br.______________, posedovni list br._________________, katastarska

zona_________________, sprečili prirodno osvetljenje i sunčeve zrake kuće

tužilaca i dvorištu iste, prouzrokovali opasnost kod krova i zidova kuće tužilaca

od toka atmosferskih padavina i opasnost po same stanovnike kuće tužilaca od

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

572

mogućnosti klizanja snega tokom zime, a istovremeno se onemogućava

slobodno korišćenje stambenog prostora kuće tužilaca i dvorišta iste, sa zahtevom

da tuženi u roku od 30 dana od donošenja ovog rešenja sruše deo gore opisanog

potkrovlja kuće KAO NEOSNOVAN.

II. OBAVEZUJU SE tužioci da tuženima na ime troškova postupka isplate iznos

od ________________ €, u roku od 7 dana od prijema rešenja pod pretnjom

prinudnog izvršenja.

Obrazloženje

Tužioci su u ovom sudu, preko njihovog ovlašćenog lica, tužbom, podneskom za

preciziranje tužbenog zahteva i tokom glavnog pretresa, zahtevali da se usvoji

tužbeni zahtev tužilaca i potvrdi čin smetanja poseda i obavežu tuženi da povrate

u pređašnje stanje rušenjem dela potkrovlja njihove kuće. Dodali su da veštačenje

građevinskog veštaka rezultira da su tuženi imali dozvolu za izgradnju stambene

kuće etažiteta P+2, dok je veštak konstatovao da je objekat izgrađen i u delu

potkrovlja, van građevinske dozvole. Na licu mesta je primećeno da nije reč o

potkrovlju, nego o celom spratu. Istovremeno, veštak je konstatovao da su tuženi

na stambenom objektu ostavili prozore koji gledaju u smeru zgrade tužilaca na

tri sprata.

Gradnjom kuće tuženi su počinili čin smetanja poseda, koji je kao što sledi: kuća

tuženih je izgrađena sa istočne strane kuće tužilaca. Gradnjom ove kuće je

sprečeno dopiranje sunčevih zraka na nekretninu tužilaca skoro ceo dan.

Istovremeno, izgradnjom ovog objekta, a posebno potkrovlja, je zatamnjen ceo

prostor koji pripada tužiocima, tako da sada stambeni prostor nema dovoljno

svetlosti. Istovremeno, gradnjom ovog objekta je tužiocima onemogućen protok

sunčevih zraka do imovine tužilaca i sneg ostaje duže i vlaga, što oštećuje kuću i

zabrinjava tužioca u njenom korišćenju.

Iz tih razloga je predložio sudu da obaveže tuženog da sruši potkrovlje u

dimenzijama koje je odredio građevinski veštak i zatvori sve prozore koji gledaju

ka nekretnini tužioca. Troškove postupka je tražio, kao što sledi: pisanje tužbe 93

evra, za 10 sudskih ročišta 1.260 evra i za dva veštačenja 250 evra.

Ovlašćeni tuženih izjavljuje da u potpunosti ostaje pri navodima iznetim na

pripremnom ročištu da je tužbeni zahtev tužilaca podnet van zakonskog roka.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

573

Takođe, ja je osporavam jer ista – tužba je neosnovana i ovo je dokazano i

dokazima izvedenim tokom glavnog pretresa, uviđajem na licu mesta od strane

suda, a posebno veštačenjem veštaka kojeg je predložio tužilac, prema kojem se

zaključuje da je objekat tuženih izgrađen na temeljima postojeće dvospratne kuće,

da ovaj objekat i prozori objekta ni u kojim okolnostima ne mogu da smetaju

tužiocima u posedu na bilo koji način jer gledaju ka jugu. Prema ovom,

predlažem sudu da tužbu i tužbeni zahtev tužilaca odbije kao neosnovane, ako ne

prihvati prethodni predlog da se ova tužba odbaci. Troškove postupka je tražio u

iznosu od 1.260 evra za 10 održanih ročišta i iznos od 93 evra za odgovor na

tužbu.

Sud, u ovom spornom pravnom pitanju je u cilju potpunog i pravičnog utvrđivanja

činjeničnog stanja, na predlog strana sproveo postupak izvođenja sledećih

dokaza: građevinsko veštačenje iz meseca maja 2012, koje je sastavio veštak

_________________, potvrdu o imovini, žalbu broj 05-354-335/2, fotografije

lica mesta, veštačenje od 12.03.2010. geodetskog veštaka, rešenje Uprave za

urbanizam opštine Priština br. 05 br. 35125423 od 23.12.2008. i skicu spornog

objekta.

Nakon što je sud ocenio svaki dokaz posebno i sve zajedno, a u vezi jednog sa

drugim, na osnovu odredbi člana 8. Zakona o parničnom postupku, je došao do

zaključka da u ovom građansko-pravnom pitanju treba doneti kao u dispozitivu

ovog rešenja.

Sud, pridržavajući se zakonskih ograničenja koja su utvrđena odredbom člana

480. Zakona o parničnom postupku, u kojem stoji: „Rasprava o stvari prema

tužbi zbog ometanja raspolaganja ograničiće se samo na utvrdjivanje i

dokazivanje činjenica poslednjeg stanja raspolaganja i izvršenog ometanja.

Isključuje se mogućnost rasprave u vezi sa pravom raspolaganja, pravnom

osnovom, svesnim ili nesmesnim raspolaganjem. Isključuje se mogućnost da u

sporovima zbog ometanja raspolaganja da se podnese zahtev za naknadu štete

prouzrokovane postupcima kojima je izvršeno ometanje raspolaganja“, u

konkretnom slučaju sud se pridržavao zakonskih obaveza koje određuje citirana

odredba i prema toj osnovi ocenio dokaze koji se odnose na činjenično stanje u

vezi navoda tužilaca o ometanju poseda.

Kako bi utvrdio činjenično stanje, sud je za najrelevantnije tokom ocene dokaza

uzeo uviđaj na licu mesta i veštačenje geodetskog veštaka.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

574

Prilikom uviđaja na licu mesta, sud je konstatovao činjenično stanje koje je u

skladu sa nalazima građevinskog veštačenja.

Prema građevinskom veštačenju se konstatuje da su tuženi izgradili stambeni i

poslovni objekat P+2S+PtK. Objekat, prema projektu za koji je izdata dozvola

ima etažu P+2S, dok je izgrađen P+2S +PtK.

Objekat tuženih se nalazi sa južne strane kuće tužilaca.

Objekat tuženih je horizontalnog prostiranja u osnovi – gabarita sa sledećim

dimenzijama: sa strane koja se graniči sa nekretninom tužilaca je dužine od

1=12,25 m, a sa druge strane je širine od 1=10,9 m, dimenzije koje su u potpunosti

u skladu sa projektom.

U odnosu na kuću tužilaca, objekat tuženih ima položaj spoljnog zida približno

paralelnog sa tužiocima, sa sledećim udaljenostima: na početku 1,30 m, između

1,08 m, na uglu kuće 0,80 m, a na kraju stuba i zida 1,12 m. Prema veštačenju,

prozori i osvetljenje stepenica tuženih ne ometa ništa u korišćenju kuće tužilaca.

Što se tiče krova objekta tuženih i spuštene nadstrešnice, otprilike 50-60 cm, van

gabarita objekta, paralelno objektu tužilaca, prema veštačenju ne predstavlja

nikakvu prepreku ili opasnost za kuću tužilaca jer krov kuće tužilaca je krov vrste

sa dva pada, u potpunosti na suprotnoj strani sa kućom tužilaca.

Na kraju, veštak je dao mišljenje da na osnovu urbanističke zone u kojoj se nalaze

objekti parničara, snimaka, merenja i drugih zaključaka iz dokumentacije,

izgrađeni objekat sa potkrovljem visine 1,4 m ne predstavlja veću prepreku za

objekat tužilaca u smislu sunčeve svetlosti tokom celog dana prema godišnjim

dobima.

Sud je u potpunosti prihvatio mišljenje veštaka, uključujući sve ocene date u

veštačenju, a ocenjujući i druge dokaze svaki posebno i sve zajedno povezane

jedne sa drugim, kao i oslanjajući se na odredbe članova 70.1 i 2, 75, 78. Zakona

o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, došao je do zaključka da je tužbeni

zahtev tužilaca neosnovan.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

575

I u smislu citiranih materijalno-pravnih odredbi, sud je ocenio da gradnja objekta

tužilaca ne predstavlja radnju koja se može kvalifikovati kao radnje ometanja

poseda u odnosu na tužioce.

Sud takođe ocenjuje da izgradnja potkrovlja od strane tuženih van građevinske

dozvole predstavlja radnju za zakonitost ili nezakonitost, odnosno dozvoljenost

ili nedozvoljenost, za odlučivanje u upravnom postupku prema interesima

nadležnog organa koji je izdao građevinsku dozvolu ili interesima tuženih. Ova

odluka ne može imati nikakav uticaj na taj postupak.

Sud, prilikom odlučivanja je ocenio i navode tužioca, dok su svi ti navodi

naglašeni u tužbi, međutim isti nisu bili od uticaja za drugačiju odluku.

Odluku da tuženi plati troškove postupka sud je zasnovao na zakonskim

odredbama u skladu sa članovima 449. i 452. Zakona o parničnom postupku.

Iznos odobrenih troškova se odnosi na troškove ovlašćenog zastupnika tuženih,

za 4 ročišta u iznosu od 960 evra i za odgovor na tužbu, u iznosu od 93 evra.

Na osnovu gorenavedenog, sud je odlučio kao u dispozitivu ovog rešenja.

OSNOVNI SUD U _______________Opšte odeljenje

C. br._____________, dana________. ________________

S u d i j a,

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ovog rešenja je dozvoljena žalba u roku

od 7 dana od prijema istog, Apelacionom sudu u Prištini, a preko ovog Suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

576

Obrazac br. 14 – Rešenje o ispravci presude

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVO

C. br./..../......

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje, sa sudijom

___________________u parničnoj pravnoj stvari tužioca/ilje/laca

_____________________, iz Prištine, Ulica ____________ br.____________,

koga zastupa _____________, advokat iz Prištine, ulica _____________ br.

____________, protiv tuženog/e/ih ________________, iz Prištine, ulica

____________ br.____________, koga zastupa _____________, advokat iz

Prištine ulica _____________ br. ___________, u sporu _____________

vrednosti ______________, je dana _________________, doneo ovo:

R E Š E NJ E

I. ISPRAVLJA se presuda ovog suda C. br. ____________ od

_________________, tako da u tački jedan dispozitiva ove presude u prvom

redu umesto "Shyqri Hox" treba da bude "Shyqeri Hoxha".

II. Preostali deo ove presude ostaje nepromenjen.

III. Ovo rešenje je sastavni deo presude C. br. 671/03 od 26.04.2005.

Obrazloženje

Podneskom od __________ tužilac ______________ se obratio ovom sudu

podneskom za ispravku presude u stavu I (jedan) presude u vezi sa njegovim

imenom i prezimenom.

Sud, u smislu odredbe člana 165. Zakona o parničnom postupku, u cilju

eliminisanja ove tehničke greške, vrši ispravku presude kao u dispozitivu ovog

rešenja.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

577

Osnovni sud u _________________, Opšte odeljenje

C. br. ___________ od ______________

Sudija,

_________________

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove presude, nezadovoljna stranka ima

pravo žalbe u roku od 15 dana, od dana prijema, Apelacionom sudu u Prištini i

preko ovog suda.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

578

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

579

KONSULTOVANA I KORIŠĆENA LITERATURA

Faik Brestovci, Iset Morina & Rrustem Qehaja, Građansko procesno pravo –

parnični postupak/E Drejta Procedurale Civile-Procedura Kontestimore, Priština,

2017.

Faik Brestovci, Građansko procesno pravo I i II/E Drejta Procedurale Civile I dhe

II, Priština, 2006.

Faik Brestovci, Međunarodno građansko procesno pravo,/E Drejta Procedurale

Civile Ndërkombëtare, Priština, 2000.

Faik Brestovci, Priručnik za pripremu pravosudnog ispita/Doracaku për

përgatitjen e provimit të jurisprudencës, Priština, 2004.

Arsen Janevski & Tatjana Zoroska-Kamilovska, Građansko procesno pravo-

parnično pravo/e Drejta Procedurale Civile-E Drejta Kontestimore, Skoplje,

2009.

Flutra Kolaj-Tafaj & Asim Vokshi, Građanski postupak, deo I/ Procedurë Civile,

Pjesa I, Tirana 2003.

Iset Morina & Selim Nikçi Komentar Zakona o parničnom postupku/ “Komentar”

Ligji për Procedurën Kontestimore, Priština, 2012.

Steven J. Burton, Uvod u pravo i pravno obrazloženje /Hyrje në të Drejtën dhe

Arsyetimin Ligjor, Tirana, 2000.

Enver Hasani & Ivan Cukalovic, “Komentar” Ustav Republike Kosovo, I izdanje,

Kushtetuta e Republikës së Kosovës, botimi I, Priština, 2013.

Enver Hasani, Ne Bis In Idem u parničnom postupku/në Procedurën

Kontestimore, Priština, 2009

Hajredin Kuçi&Asllan Bilalli, Međunarodno privatno pravo/E Drejta

Ndërkombëtare Private, Priština, 2008.

Hajredin Kuçi&Asllan Bilalli, Zanafilla, Istorijski razvoj i izvori međunarodnog

privatnog prava/ Zhvillimi Historik dhe Burimet e së Drejtës Ndërkombëtare

Private, Priština, 2006

Bashkim Hyseni, Albert Zogaj & Fejzullah Hasani, Priručnik za sudije za pisanje

i pravno obrazloženje /Doracaku i Gjyqtarëve për Shkrimin dhe Arsyetimin

Ligjor, Priština 2017, str. 84 i 85

Borivoje Pozniq, Građansko procesno pravo, II izdanje/E Drejta e Procedurës

Civile, Botimi I Dytë, Priština, 1981

Muahrrem Shala, Albert Zogaj, Valon Totaj & Zenel Leku, Priručnik za sudije za

parnični postupak/ Doracaku i Gjyqtarëve për Procedurën Kontestimore, Priština,

2015.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

580

Majlinda Nishku, Kako pišemo, proces i funkcionalno pisanje/Si shkruajmë,

Procesi dhe Shkrimi Funksional, Tirana, 2004.

Petraq Çuri, Građansko procesno pravo i beležništvo/E Drejta Procedurale Civile

& Noteria, Tirana, 2008.

Jani Vasili, Građanski postupak/Procedura Civile, Tirana, 2010.

Arta Vorpsi, Redovan pravni postupak u praksi Ustavnog suda Albanije/Procesi

i rregullt ligjor në praktikën e Gjykatës Kushtetuese të Shqipërisë, Tirana, 2011.

Marek Antonio Nowicki, o Evropskoj Konvenciji /Rreth Konventës Evropiane,

Tirana, 2003.

Michael A Cunniff & Albert Zogaj, Modul-veštine obrazlaganja i pravnog pisanja

za sudije, IPK/Moduli-Shkathtësitë e Arsyetimit dhe Shkrimit Ligjor për

Gjyqtarë, IGJ, Priština, 2013.

Fejzullah Hasani, James Moliterno & Valentina Hoxha, Pisanje, obrazloženje i

pravno istraživanje/Shkrimi, Arsyetimi dhe Hulumtimi Ligjor, Priština, 2008.

Mirela Bogdani, Pisanje i pravno obrazloženje/Shkrimi & Arsyetimi Ligjor,

Tirana 2015.

Zwegert & H.Kotz, Poznavaje uporednog prava/Njohuri për të Drejtën e

Krahasuar, Tirana 1994.

Sokol Berberi, Obrazloženje i pravno pisanje/Arsyetimi dhe Shkrimi Ligjor,

Tirana 2012.

Vukasin Ristic, Milosin Ristić,“Praktikum za Parnicu”, Beograd, 2000

Generalna direkcija za ljudska prava - Savet Evrope, Pravo na pravičan sudski

postupak - Vodič za primenu člana 6 EKLJP.

Vrhovni sud Kosova, Bilten sudske prakse, Priština, 2011, tom 1.

Apelacioni sud, Bilten sudske prakse 1, Priština 2015.

Apelacioni sud, Bilten sudske prakse 2, Priština 2016.

Kosovski okružni sudovi, Bilten sudske prakse, Priština, 2011, tom 2.

Vrhovni sud Kosova, Sažetak odluka Vrhovnog suda Kosova o imovinskim

predmetima, Priština, 2011.

P R A K T I Č A N V O D I Č O A R N I Č N O M P O S T U P K U

581

AKTI, ZAKONICI, ZAKONI, UREDBE I IZVEŠTAJI

Ustav Republike Kosovo

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, 1950.

Zakon o sudovima br. 03/L-199, proglašen 09.08.2010, SL 79/24.08.2010, koji je

stupio na snagu 01.01.2013.

Zakon o parničnom postupku

Zakon o izvršnom postupku

Zakon o vanparničnom postupku

Zakon o parničnom postupku (stari)

Zakon o posredovanju

Zakon o rešavanju sukoba zakona sa odredbama drugih država u određenim

odnosima - Službeni list SFRJ br. 43/82 sa ispravkama u br. 72/82

Zakon o upotrebi jezika

Zakon br. 04/L-079 o državnoj advokaturi, Službeni list Republike Kosovo br. 8

od 08.04.2013.

Kodeks profesionalne etike za sudije, 2016

Uredba 04/2016 o utvrđivanju nedoličnog ponašanja