1 | п р е у з е т о с а S V E T I J A K O V . o r g

ПАПИЗАМ Папизам је у највећој мери, нароцито на етичком плану - јер пре тога и на догматском

плану - отпао од Христа и устао против Христа, када је у Средњем веку завео

и озаконио антиеванђелски принцип и праксу: убијати грешника због греха; спаљивати

јеретике због јереси, врачаре због враџбина, мислиоце због извесних нових

идеја - ад мајорем Dei gloriam. Овај антиеванђелски принцип позајмили су од папизма, као

религиозног европског хуманизма, сви остали европски хуманизми: и филозофски, и научни,

и уметнички, и етатички, и политички, и социјални. У основној суштини својој сви су ти

европски хуманизми били, и остали, рођена деца папизма; истина - нека законита а нека

незаконита, нека послушна а нека бунтовна. Својом разноврсном делатношћу ти су

хуманизми viribus unitus – но увек предвођени, свесно или несвесно, воленс или ноленс,

папистичким хуманизмом, вратили Европски римокатолички и протестантски свет

многобожачко-незнабожачким мерилима и схватањима: убијати грешнике због греха,

уништавати злочинце због злочина. Тако је Европа и идеолошки и прагматично утонула у

незнабожачки, антиеванђелски начин живота и мишљења и дељања, и почела доживљавати

и преживљавати свој незнабожачки ренесанс.

Људождерство је у природи незнабоштва. Незнабожачки жртвеници широм Европе

диме се и пуше и пламте, и својим отровима воњама трују душе и свести људске. И збива се

незапамћени покољ душа људских, који се турболнетном дијалектиком своје природе нужно

извија и у покољ тела људских. Сасвим је логично и нормално што повампирено

незнабоштво пустоши Европом и вуче је из агоније у агонију, којима - да ли ће бити

догледног краја?

Због овакве незнабожачке антропологије човек је у Европи престао да буде највиша

земаљска вредност, врховно божанско величанство, што он увек јесте и вечно остаје за

Господа Христа и Његову Православну Цркву.

У онезнабоженој филозофији, У онезнабоженој науци, У онезнабоженој уметности, У

онезнабоженој књижевности, У онезнабоженој култури, У онезнабоженој религији, У

онезнабоженој етици, У онезнабоженој цивилизацији човек постаје и остаје само средство за

најразноврсније циљеве. Једино за Богочовека Христа и Његову Цркву Православну човек

претставља врховну божанску вредност у земаљском свету, и њему треба да служи све и

сва.

Из књиге Преподобног оца Јустина Ћелијског "На Богочовечанском путу" (Чланак оца Јустина сачуван у рукопису, написан највероватније у доба страхота Другог Светског рата)

храм светог апостола Јакова, брата Господњег; Дубока код Јагодине; тел/факс 035/267-160; интернет адреса

SVETIJAKOV.org