Paradoks - iluzija breg rasta GDP per capita u $ od realnog ekonomskog rasta - komparativna analiza za predkrizni i krizni period, za 70 zemalja

M1. Paradoks - iluzija breg rasta GDP per capita u current US$ od realnog ekonomskog rasta - komparativna analiza za predkrizni i krizni period, za 69 zemalja

Polazna osnova ovog lanka su segmenti iz integralne faktografije u lanku Makroekonomska komparativna analiza za predkrizni (2000-07) i krizni period (2008-12) za veliki uzorak zemalja (69) - I. deo: Numerika faktografija, segmenti ekonomskim stopama rasta i rasta GDP per capita. Oni su ovde analitiki obraeni: numeriki u glavnoj tabeli na kraju lanka i saeto tekstulno elaborirani u prvom lanka. Kad se to uzme u obzir postaje jasno da je ovaj lanak prvi u nizu koji ini II. deo Makrokonomske komparativne analize...Abstrakt

Paradoks, a istovremeno i iluzija, koji ine sutinu razmatranja u ovom lanku je fenomen iskazivanja - u svih 69 zemalja uzorka - mnogo veeg rasta GDP po stanovniku (per capita) izraenog u tekuoj vrednosti US$, u odnosu na procentualne promene realnog GDP (po stalnim domaim cenama). esto se kae "u odnosu na stope realnog ekonomskog rasta", ali iz donje tabele se vidi da ima ne mali broj zemalja u kojima je, u kriznom periodu (2008-12) dolo do velikog pada ekonomske aktivnosti, tako da se u tom sluaju moramo sluiti jeziki ne ba loginom formulacijom da su "ostvarene negativne stope ekonomskog rasta". Ali, sutina nije u tome, nego u injenici da se u tom kriznom periodu, u svih 69 zemalja uzorka - dakle, i u onima sa "nultim" i "negativnim stopama rasta" - belei znatno vei rast GDP per capita, kao vrednosnog pandana kretanja ekonomskih stopa rasta. Taj fenomen predstavlja ne samo logiki paradoks, nego i faktiku iluziju da su ekonomska kretanja i dostignuti nivo razvijenosti pojedinanih zemalja mnogo bolji nego to stvarnosti jesu. tavie, na osnovu takvog iluzornog, fiktivnog poveanja GD per capita, pojedine zemlje su, ba u kriznom peridu, preskoile klasifikacioni IMF prag i prele u kategoruju, razvijenih zemalja, developed countries; na alost, Srbija ne spada u tu grupu. A da i ne govorimo o tome kako se sve, u samim zemljama, manipulie takvim "poveenjem razvijenosti". Opet moramo rei "na alost", to jeste sluaj i u Srbiji. I to ne samo danas ili "od jue", nego...Saeta elaboracija Budui da govorimo o poreenju dve strane medalje, potrebno, ta vie, neophodno je saeto kritiko razmatranje i jedne i druge strane: i neujednaenih, uglavnom nepovoljnih realnih ekonomskih kretanja u kriznom periodu i njihovog problematinog vrednosnog, GDP per capita, iskazivanja. U ovom lanku to inimo samo faktografski i komparativno, dok e o kauzalnostima i korelacijama biti rei na drugim mestima.I.1. U pogledu stopa ekonomskog rasta u donjoj glavnoj tabeli vidljiva je velika neujednaenost, pravo arenilo. S obzirom na veliinu uzorka i glavne tabele, analitiki je je racionalno da se o pojedinim aspektima saini nekoliko izvedenih, manjih tabela.Izvedena tabela 1.

Zemlje sa poveanim stopama rasta realnog GDP - indeksi proseka u kriznom u odnosu na predkrizni period

Argentina157

Saudi Arabia140

Uzbeki.140

Peru127

Indonesia118

Latvia116

Qatar110

Ova manja tabela je izvod iz dole prezentovane glavne tabele (kol. 3.) koja obuhvata uzorak od 69 zemalja. Vidi se da je u vreme globalne ekonomske krize (2008-2012) u odnosnu predkrizni period (2000-2007), samo u 7 dolo do intenziviranja ekonomske aktivnosti (indeksi iznad 100). Primetno je, takoe, da meu njima nema zemalja iz EU, ni Srbije i zemalja njenog blieg okruenja.Proistie da je mnogo vei broj zemalja uzorka (62 od 69) u kojima je dolo do "negativnih", "nultih" ili smanjenih stopa rasta u kriznom perioduU narednoj izvedenoj tabeli 2 prikazani su podaci o extremno suprotnim ekonomskim kretanjima - zemlje sa opadanjem ekonomske aktivnosti u kriznom periodu. Izvedena tabela 2.

Zemlje sa "negativnim stopama rasta" realnog GDP - "minusni" indeksi proseka stopa u kriznom u odnosu na predkrizni period

Greece-107

Italy-88

Portugal-73

Denmark-47

Croatia-39

Hungary-25

Slovenia-23

Spain-22

Ireland-21

UK-13

Finland-14

Ukraine-8

Japan-7

Lithuania-3

Da bi se olakala svestrana percepcija ovih podataka treba skrenuti panju na nekoliko injenica:- prvo, u ovoj podgrupaciji uzorka sa "minusnim, negativnim stopama rasta", dvostruko je vei broj zemalja nego onih u kojima je ostvareno intenzviranje ekonomske aktivnosti u periodu globalne ekonomske krize, iskazanim u prethodnoj izvedenoj tabeli 1; - drugo, velika veina ovih zemalja (sve izuzev Hrvatske, Maarske, Ukraine i Litvanije), po IMF klasifkaciji ulazi u kategoriju razvijenih zemalja;

- tree, primetno je da su sve ove zemlje, izuzev Japana i Ukraine, iz sastava EU;

- etvrto, u grupaciji zemalja iskazanih u izvedenoj tabeli 2, sadrane su sve zemlje u kojima je dolo do, ne samo latentnih, nego otvorenih otrih ekonomskih kriza;

- peto, iako neoliberalna market-fundamentalistika doktrina akcenat stavlja na hipertrofiranu javnu potronju kao generator otrih kriza, faktografija (i ovde prezentovana) govori da su fundamentalniji uzroci na relnoj strani ekonomije, u nedovoljnoj sposobnosti ostvarivanja zadovoljavajuih stopa ekonomskog rasta, tednje/akumulacije.., Naravno, nije nam namera da finansijsku stranu, pa ni samu hipertrofiju javne potronje, amnestiramo od uzrokovanja ekonomskih kriza u pojedinim pred-bankrot zemljama, ali ima dovoljno obedljivih argumenata da se uzrokovanje sa finansijske strane mora kompleksnije i dublje interpretirati. Ba kao to su monetaristi svojevremeno insistirali na tome da je inflacija "uvek i svuda" monetarni fenomen - jer do nje, po njihovom argumentovanju, nije ni moglo dolaziti bez, makar i ex post poveane emisije noca - slino se mora rezonovati i u sluaju javno-finansijskog generisanja otrih kriza u nekoliko razvijenih zemalja. Drugim reima, zar se ne namee pitanje da li bi u njim hipertrofirana javna potronja mogla dovesti do externog prezaduivanja, da im lanstvo u EU (a ponekad i neke druge okolnosti istog dejstva) nije olakalo (nekontrolisani) pristup globalnim ili regionalnim meunarodnim tokovima kapitala; i to uz nedovoljnu sposobnost ostvarivanja zadovoljavajuih stopa ekonomskog rasta..., dakle, nesposobnost da se prekomerno koritenje globalne tednje ekonomski opravda ??- najzad, esto, faktografija u izvedenoj tabeli 2 govori i o tome da nekim od postranzicionih zemalja (Hrvatska, Maarska, Slovenija, Litvanija) ni pristupanje Evropskoj uniji nije pomoglo da izbegnu opadanje ekonomske aktivnosti.U svim ostalim zemljama uzorka (69 - 7 - 14 = 48), u periodu globalne ekonomske krize, dolo je do veeg ili manjeg usporavanja ekonomske aktivnosti o emu govore indeksi stopa realnog ekonomskog rasta (2008-2012)/(2000-2012) manji od 100, to je vidljivo u koloni 3 dole prezentovane glavne tabele. U sledeoj izvedenoj tabeli 3 prikazane su one kod kojih je to krizno usporavanje najizraenije, tj. kod kojih su indeksi (krizni period u odnosu na predkrizni) manji od 30. Izvedena tabela 3.Zemlje sa nultim i najjvie smanjenim stopama rasta realnog GDP - indeksi proseka stopa u kriznom u odnosu na predkrizni period

France0

Netherlands0

Serbia4

Cyprus5

Czech R.6

Romania7

Bulgaria12

B - H 17

Belgium18

New Zealand19

US23

Austria25

Norway25

Russia26

UAEmir.28

Montenegro29

Podgrupacija zemalja u izvedenoj tabeli 3 obuhvata o zemlje koje je su, pored onih u izvedenoj tabeli 2, snanije pogoene globalnom ekonomskom krizom. U vezi s tim treba skrenuti panju na sledee injenice: - ubedljivu veinu zemalja u podgrupaciji sa smanjenim stopama rasta u kriznom periodu, ine visoko razvijene zemlje, ali- jo ubeljiviju veinu ine zajedno visokorazvijene zemlje i ostale zemalja lanica EU (koje nisu prele IMF prad svrstavanja u visoko razvijene).

II.

Sada preostaje da celovito sagledamo nesklad GDP per capita rasta sa kretanjem stopa realnog ekonomskog rasta. Indikatori o ovom neskladu sadrani su dole prezentovanoj glavnoj tabeli (u kol. 3, 5 i 6). Meutim, radi lakeg uoavanja bitnih karakteristika, u naredoj izvedenoj tabeli 4 prezentovani su indikatori za smanjeni broj zemalja, a pored toga, sve u cilju vee preglednosti, one su dalje segmentirane u tri karakteristine podgrupe. Izvedena tabela 4Nesklad GDP per capita rasta sa kretanjem stopa realnog ekonomskog rasta

ZemljaIndeksi stopa rasta (procent. promena) realnog GDP, (2008-12)/(2000-07)Indeksi GDP per capita (2008-12)/(2000-07)Odstupanja rasta GDP per capita (current US$) od realnih ekonomskih kretanja - u indeksnim poenima (kol. 5 - kol. 3)

Zemlje sa poveanim stopama ekonomskog rasta, ali i znatno veim rastom GDP per capita u current US$

Argentina 2008-1215717922

Sau. Arab. 2008-1214017434

Uzbeki. 2008-12140260120

Peru 2008-1212719871

Indonesia 2008-12118244126

Latvia 2008-1211620994

Qatar 2008-1211019888

Zemlje sa stagnantnim ili sasvim nedovoljnim stopama stopama ekonomskog rasta, ali i znatno veim rastom GDP per capita, u current US$

France 2008-120138138

Netherl. 2008-120142142

Serbia 2008-124191187

Cyprus 2008-125147142

Czech R. 2008-126186180

Romania 2008-127220213

Bulgaria 2008-1212218206

B - H 2008-1217186169

Belgium 2008-1218143125

N. Zealand 2008-1219154135

US 2008-122311895

Austria 2008-1225145120

Norway 2008-1225164139

Russia 2008-1226270244

UAEmir. 2008-1228146119

Montene. 2008-1229201172

Zemlje sa "negativnim" stopama stopama ekonomskog rasta i, uprkos tome, visokim rastom GDP per capita, u current US$

Greece 2008-12-107143250

Italy 2008-12-88132219

Portugal 2008-12-73137210

Denmark 2008-12-47140188

Croatia 2008-12-39166205

Hungary 2008-12-25154179

Slovenia 2008-12-23156179

Spain 2008-12-22142165

Ireland 2008-12-21120140

UK 2008-12-13114127

Finland 2008-12-14142157

Ukraine 2008-12-8227235

Japan 2008-12-7124130

Lithuan. 2008-12-3202205

Ve sami indikatori u dole prezentovanoj glavnoj tabeli (kol. 5 i 6) pokazuju, a gornja izvedena tabela 4 poveava transparentnost, dve osnovne karakteristike: - prva karakteristika je to da, za razliku od stopa ekonomskog rasta (u kol. 3 glavne tabele, uz preciziranje u gore prezentovanim izvedenim tabelama 1-3), indikatori za svih 69 zemalja uzorka (dakle, i u onima u kojima je u periodu globalne ekonomske krize, 2008-2012, dolo do realnog opadanja ekonomske aktivnosti), pokazuju "pozitivna kretanja", manje ili vie velike poraste GDP per capita iskazane u current US$. To vie nego ubedljivo govori da US$ kao specifina svetska valuta nema stabilnu vrednost, da se permanento i znatno obezvreuje. A optepoznate su inflacione implikacije (obezvreenja) valute, i na tome se na ovom mestu ne moemo zadravati; - druga karakteristika se ogleda u injenici da su neskladi izmeu realnih stopa ekonomskog rasta i stopa rasta GDP per capita u tekuoj vrednosti US$ veoma veliki od zemlje do zemlje. A to ne znai nita drugo nego da u meunarodnim odnosima, u domenu deviznih kurseva, vlada pravi haos.III.Glavna tabelaParadoks - iluzija breg rasta GDP per capita u current US$ od realnog ekonomskog rasta - komparativna analiza za predkrizni i krizni periodZemljaProseci stopa rasta (procentualnih promena) GDP u stalnim cenamaIndeksi stopa rasta (procent. promena) realnog GDP, (2008-12)/(2000-07)Proseci GDP per capita, current US$ Indeksi GDP per capita (2008-12)/(2000-07)Odstupanja rasta GDP per capita (current US$) od realnih ekonomskih kretanja - u indeksnim poenima (kol. 5 - kol. 3)

123456

Albania 2000-076,02.125

Albania 2008-123,7623.907184122

Angola 2000-0712,41.421

Angola 2008-125,5449.535671627

Argentina 2000-073,55.313

Argentina 2008-125,51579.53517922

Australia 2000-073,429.782

Australia 2008-122,57456.845191117

Austria 2000-072,432.807

Austria 2008-120,62547.597145120

Azerbaijan 2000-0715,91.486

Azerbaijan 2008-125,5356.141413379

Belarus 2000-077,82.433

Belarus 2008-125,0646.092250186

Belgium 2000-072,231.602

Belgium 2008-120,41845.197143125

B - H 2000-074,72.433

B - H 2008-120,8174.525186169

Brazil 2000-073,54.254

Brazil 2008-123,29110.552248157

Bulgaria 2000-075,73.114

Bulgaria 2008-120,7126.801218206

Canada 2000-072,831.576

Canada 2008-121,24347.679151108

Chile 2000-074,76.557

Chile 2008-123,98312.710194111

China 2000-0710,51.538

China 2008-129,3894.615300211

Croatia 2000-074,68.463

Croatia 2008-12-1,8-3914.011166205

Cyprus 2000-073,819.519

Cyprus 2008-120,2528.651147142

Czech R. 2000-074,710.615

Czech R. 2008-120,3619.737186180

Denmark 2000-071,941.575

Denmark 2008-12-0,9-4758.387140188

Estonia 2000-078,28.694

Estonia 2008-12-0,7-915.836182191

Finland 2000-073,533.074

Finland 2008-12-0,5-1447.040142157

France 2000-072,130.905

France 2008-120,0042.794138138

Germany 2000-071,730.269

Germany 2008-120,74142.17313998

Greece 2000-074,118.563

Greece 2008-12-4,4-10726.458143250

Hungary 2000-073,68.769

Hungary 2008-12-0,9-2513.482154179

India 2000-077,1643

India 2008-126,8961.309204108

Indonesia 2000-075,01.196

Indonesia 2008-125,91182.920244126

Iran 2000-076,02.530

Iran 2008-122,3385.846231193

Ireland 2000-075,841.485

Ireland 2008-12-1,2-2149.615120140

Israel 2000-073,920.373

Israel 2008-123,69229.75214654

Italy 2000-071,626.975

Italy 2008-12-1,4-8835.520132219

Japan 2000-071,534.414

Japan 2008-12-0,1-742.589124130

Kazakh. 2000-0710,23.144

Kazakh. 2008-124,8479.639307260

Korea 2000-075,215.174

Korea 2008-122,95620.41313579

Latvia 2000-076,36.323

Latvia 2008-127,311613.24220994

Lithuan. 2000-077,56.389

Lithuan. 2008-12-0,2-312.913202205

Maced. 2000-073,02.573

Maced. 2008-121,9634.751185121

Mexico 2000-072,87.779

Mexico 2008-121,7619.53312362

Moldova 2000-075,7687

Moldova 2008-123,0531.772258205

Montene. 2000-074,83.397

Montene. 2008-121,4296.818201172

Netherl. 2000-072,234.465

Netherl. 2008-120,0048.967142142

N. Zealand 2000-073,721.502

N. Zealand 2008-120,71933.190154135

Nigeria 2000-079,3678

Nigeria 2008-126,9741.426210136

Norway 2000-072,455.612

Norway 2008-120,62591.388164139

Pakistan 2000-075,3654

Pakistan 2008-123,0571.105169112

Peru 2000-075,12.674

Peru 2008-126,51275.29519871

Philippin. 2000-074,91.182

Philippin. 2008-124,7962.18518589

Poland 2000-074,16.870

Poland 2008-123,48312.675184102

Portugal 2000-071,516.088

Portugal 2008-12-1,1-7322.034137210

Qatar 2000-0712,041.533

Qatar 2008-1213,211082.38419888

Romania 2000-075,73.749

Romania 2008-120,478.261220213

Russia 2000-077,24.330

Russia 2008-121,92611.691270244

Sau. Arab. 2000-074,711.940

Sau. Arab. 2008-126,614020.81017434

Serbia 2000-075,12.879

Serbia 2008-120,245.508191187

Slovak R. 2000-075,67.447

Slovak R. 2008-122,13816.886227189

Slovenia 2000-074,415.574

Slovenia 2008-12-1,0-2324.291156179

S. Africa 2000-074,34.141

S. Africa 2008-122,2516.816165113

Spain 2000-073,622.253

Spain 2008-12-0,8-2231.694142165

Sweden 2000-073,236.524

Sweden 2008-121,13451.431141106

Switz. 2000-072,246.813

Switz. 2008-121,25573.314157102

Thailand 2000-075,12.595

Thailand 2008-122,9574.903189132

Tunisia 2000-074,82.907

Tunisia 2008-122,5524.25614694

Turkey 2000-075,25.613

Turkey 2008-123,2629.980178116

Ukraine 2000-077,51.490

Ukraine 2008-12-0,6-83.378227235

UAEmir. 2000-078,041.046

UAEmir. 2008-122,22860.028146119

UK 2000-073,233.747

UK 2008-12-0,4-1338.550114127

US 2000-072,640.105

US 2008-120,62347.48511895

Uzbeki. 2000-076,0530

Uzbeki. 2008-128,41401.379260120

Venez. 2000-074,75.246

Venez. 2008-122,14512.133231187

Vietnam 2000-077,6562

Vietnam 2008-125,9781.238220143

Izvor podataka: IMF WEO Database, April, 2013