PARALELNA UREDNIK BIBLIOTEKA - slavoljubmarkovic.freetzi.comslavoljubmarkovic.freetzi.com/paralelna.pdfMobilisali su nas na prevaru. Posle pono-}i i{li su kamionima od stana do stana

SLAVOQUB MARKOVI]

PARALELNABIBLIOTEKA

ROMAN

NOLIT · BEOGRAD2000

BIBLIOTEKA@IVOTOK

UREDNIK

ZLATA KOCI]

JUNAK I WEGOVI AUTORI

Mobilisali su nas na prevaru. Posle pono-}i i{li su kamionima od stana do stana. Pozi-vao bi nas neki poznanik, rezervista iz zgrade.Kada bismo se ukazali, ra{~upani, on bi sesmejao. Izgovarao je re~i: „Zar ja da odem beztebe.” Stare{ina nije smeo da nas poùrujedok bismo raspakivali nevetrenu vojni~kuuniformu. Po{to smo se poznavali, jer smo ido sada i{li na vojne ve`be – elitna jedinica– smejali smo se jedni drugima.

Do zore smo zaduìli pu{ke. Napravqena jekolona. I{li smo nekuda. Kada smo krenuliautoputem, video sam da idemo ka Beogradu.Zbog ~estih vojnih ve`bi nisam se odvikaospavawa u kamionu. San je zabava vojnika. Neznam koliko sam spavao. Zora je. Bunovan sam.Stare{ine su èlele da nas fasciniraju.Na{a zemqa je imala izuzetno vaàn strategi-jski poloàj. Samo {to nismo napadnuti! îmsam mobilisan, po~iwem da mislim o dezerti-rawu. Ovoga puta èlim da to beàwe budekona~no.

Moj otac je na frontu dvanaest dana sahraw-ivao mrtve. Nije mogao da gleda lica izginulihmladi}a, zato je pobegao sa fronta. Ipak, nijestreqan zbog dezerterstva. Ka`wen je pre-bacivawem u juri{nu ~etu. Imao je male {anseda preìvi ali je ipak preìveo. Sudbina!

Zami{qam sobu u kojoj se krio otac, dezert-er. Sve do nestanka bio je zaqubqen u wenname{taj. âk mi je pri~ao da je skrovi{tesa~uvano iz vremena hajdukovawa wegovog dede.Sofru, stolice, ormar i krevet nije promenioni kada je on morao da se skriva u toj sobi.

dimove. Mora}u da pobegnem iz zemqe. Ne znamsamo na koji na~in.

1)

Sakriven kod jedne gospo|e, pijem a ondapri~am o precima. Ona se smeje a ja je ne vidimod dima. Pu{i mu{tiklu. U crvenom je àke-tu. Kre}e se po sobi. Sada stoji pored prozora.Gleda na ulicu. A buka~i drè propovedi natelevizijskim ekranima, ranije su to radilipo va{arima.

„Vi ste obi~an majmun seqa~ki”, kaègospo|a.

A onda mi odobrava: vaqda voli majmune.Eto, gospo|a. Slavna balerina i igra~ica,~uvena u umetni~kom svetu! Eto, mada nijeotmeno, bavi se tako niskim poslovima kao{to je spremawe ru~kova i podvo|ewe. Ipaknije pokvaren tip. Ne}e vi{e da me hrani.Onemo}ao sam. Ona se tada smeje. Na usnama jojse pokazuje pravi ènski podsmeh na moju sla-bost. Gleda mi lice, miluje me. Qubi mi vrat.Jo{ sam u dilemi da li da ostanem u Beograduili da odem tamo gde se nalazi tajna o~evasoba? Ve} sam se smestio kod ove ène kada samprona{ao {kolskog druga. Odrasli smo zajed-no na obroncima planine.

Sedimo u sobi sa mirisom levande. [kolskidrug mi je doneo paso{. Kuda?

„Mo`da bismo, ipak, mogli da prona|emonekog ko bi me oslobodio vojske; wen zadatakje izmi{qawe opasnosti. A dotle bi bilonajboqe da se skrivam.”

Paralelna biblioteka 9

Kamioni su stali. Si{li smo. Smejali smose.

„@urimo”, rekao je oficir. „Uska~i u ka-mion!”

Po~e da nare|uje. „Beìmo”, povika{e okupqeni vojnici. Za kamionom ide vod vojnika sa bajonetima

na pu{kama. I oni se ra{trka{e. Komandantje pozivao oficire, ali i oni se nisu odazi-vali.

„Ja se pona{am kako èlim. Ne èlim da seme{a{ u moje odluke”, drao se neko.

Nije se prvi put razbeàla vojska. Neki suoti{li ku}ama da bi se ve} sutradan vratilina zborno mesto. Oni koji se ne bi pojavilipla}ali su kaznu ili bi ih privodila vojnamilicija. Pro{li put su me prona{li: nisamse odazvao pozivu za mobilizaciju! Majka ih jeiz straha poslala ro|aku. Bio sam priveden upono}. Slu{ao sam predavawe o va`nostimobilizacije.

„Pa, neprijateqske trupe su na granici, a tibeì{“, drao se major za bezbednost. Sadanismo znali {ta smera.

Ubrzo, pobegnem u Beograd. Vojnik JNAkoji se napre~ac pasivizirao. Onda ~itam te-kst iz 1941. godine: „U Beogradu susre}em dese-tak oficira. Svi su oni slobodni i u civilu.Za sada ih uop{te ne uznemiravaju. Sa drugestrane do}i }e do formirawa dobrovoqa~kihodreda. Dobar broj oficira je po stranineuznemiravan zbog tog svog stava. Prematome, neka gospodin dobro razmisli o svemu!Ipak bi bilo najboqe da ostane u Beogradu, gdeje, bar za sada, bezbedno.”

Rano i mutno ki{ovito jutro. Rascvetalijorgovani spustili grane. Vazduh miri{e na

8 Slavoqub Markovi}

1)Tekst mogu da pridodam svakom ratu. Stara pri~amoè biti ispri~ana bilo kada. Nova pri~a nemanikakav zaplet; zapravo, zaplet je izvan pri~e. On jevezan za odre|eno vreme i time suàva pri~u –ograni~ava je na poznavawe istorijskog vremena; ilionog {to se zove ponovqivost istorije.

se ponovo u skrovi{te. Pewem se na stolicu.Pomeram glavu. Izvijam se. Ponovo vidimsvetlo. Shvatam: ja sedim u ba{ti! @ena misipa vino. Ispo~etka mi se ~ini da je prepoz-najem: ona je moja biv{a devojka!

Zato je moj otac i posle rata nastavio daboravi u ovoj sobi. Otac je u sobi boravio svedo nestanka. To je bio trenutak kada niko nijemogao da odgovori gde se nalazi otac. Bio samtada de~ak. Majka je rekla:

„Vrati}e se. Ako nije negde skriven, vero-vatno je odlutao.”

Majka je o~ekivala o~ev povratak. Vrlodugo nije obavestila miliciju.

Nestali su mnogi mu{karaca iz susedstva.Neki nestali u ratu, a neki posle oslobo|ewa.Wihove majke i ène nikada nisu htele da ihproglase mrtvima. Desilo se samo dva puta dasu se javili nestali. Jedan se javio izAustralije. On je bio momak, nije imao ko da ga~eka osim majke. Ona se onesvestila kada je,otvaraju}i pismo, videla wegov rukopis. Bilaje to jedna siroma{na porodica koja je ipakpriredila slavqe.

Drugi povratnik bio je profesor. Wegovaèna je radila u {koli. Nastavnica! Imali sudevoj~icu. @ivele su same tako da je majkamorala da se uda za jednog agresivnog ~ovekakoji ju je neprestano maltretirao. Imala jeve} i drugo dete kada se vratio wen prvi mu`.Kajawu vi{e nije bilo mesta. Wen prvi mu` sejednostavno ponovo izgubio. âk ni k}er, kojaje kasnije poku{avala da na|e oca, nije uspelai{ta da sazna o wemu.

Tako je bilo i sa mojim ocem. Vi{e nikadani{ta nisam saznao o penzionisanom majoru A.A. Progla{en je nestalim.


Zaèleo sam se o~eve tajne sobe. Oko pono-}i sam odlu~io da beìm iz Beograda. [kols-ki drug je obe}ao da me preveze do rodnog kraja.

* * *

U zavi~aju me je ~ekao isti miris sobe.Majka se kretala te{ko. Ipak je ustala ~im je~ula moj glas. Postavqala mi je ista pitawakao nekada. Rekla je da joj nije ào da umre,po{to je videla svoje dete. Ja sam poku{avaoda skratim razgovor. Molio sam je da vi{e neponavqa tu frazu. Otkada se razbolela ipo~ela te{ko da hoda, neprestano izgovara tere~i. Onda wena briga.

„Ti se odmori”, rekla je, „a ja }u da spremimdoru~ak.”

Ogrnula se ku}nom haqinom koja je bilapreba~ena preko naslona stolice. Podigla jeroletnu. Otvorila je prozor pla{e}i se dasoba ne miri{e na znoj. Ali soba je imala istimiris kao nekada, a da ja nisam umeo da gaimenujem ve} sam ga opisao frazom: miris sobemoga detiwstva.

Sedeo sam u tajnom o~evom skrovi{tu.Postavqao sam sebi ista pitawa kao nekadamoj otac. Koga da obavestim o bekstvu izvojske? Mogao sam da obavestim potomke onihqudi koje je moj otac obave{tavao konsultu-ju}i se sa wima. Pogledao sam ka zidu. Ugledaosam otvor na wemu. Popeo sam se na stolicu.Vidim svetlo u dvori{tu. Da li da iza|em ividim ko je ukqu~io svetlo? Ne}e me vaqdaprevariti ponovo? Ipak izlazim. Zbuwen sam{to napoqu nema svetla. Zar je iskqu~eno?Mrak je potpun. Kasno je posle pono}i. Vra}am

10 Slavoqub Markovi}

postoji ne{to {to spre~ava wihovu mo}!?Doìvqaj izmi~e mojoj kontroli. Sko~io samsa stolice. Seo sam pored zida. Ne}u vi{e dagledam kroz otvor. Ne znam koliko dugo samizdrào. Onda sam se upitao: za{to bih svojeunutra{we, potisnuto, jo{ vi{e potiskivao, idoveo sebe do ludila? Slede}i postupci bilibi histerija, apatija, zatvorska bolnica,tablete, uni{tavawe bi}a.

Postojao je sve ~ujniji zvuk koji je dopiraodo tajne sobe. ûo sam glas. Pomislio sam: psi-hoanaliza je tako mlada! Nije mogao da meupla{i kwi{ki strah. Postoji i fantastika.ûdesno je mnogo starije od psihoanalize. U~udesnom su neograni~ene mogu}nosti. Popeosam se na stolicu. Pogledao sam. Uobi~ajeno,kao kada zumira kamera, pribliàvao sam seba{ti.

2)

Pozdravila me je devojka u {e{iru.Po~u~nula je.

„O~ekujemo vas ve} nekoliko dana. Ne znam{ta vas je spre~ilo da stignete?”

Sa ~ovekom koji je sedeo pored we nisam nipribli`no sli~an. âk je, za razliku od mene,bio i obrijan. Senka wegove glave li~ila mi jena bradu. On se predstavio kao direktoristraìva~kog instituta. Odmah me jeuputio na ènu koja se sme{kala.

„Najboqe je da sara|ujete sa wom”, rekao je.„Zaduèna je za vas.”


* * *

Danas ponovo pomi{qam da pro|em krozotvor i si|em u ba{tu. Onaj ~ovek koga dvorièna prefiwenih pokreta je moj otac. Pitaosam se da li da se podignem do otvora da bihposmatrao dvori{te? Pa`qivo sam pri{aootvoru. I gle, vidim siluetu mu{karca. Sluìga èna sa belim rukavima koji lepr{aju dokona pokre}e ruku. Pribliàvam se sve vi{eprozoru. Kada mu{karac podigne ruku, da biuzeo ~a{u, shvatam da sam to ja. Zna~i da tamonije moj otac. Sedim u ba{ti sa ènom, ~iji mise lik ukazuje pred o~ima.

Po~eli su da me pla{e pojmovi koje je stvo-rila psihoanaliza. Pitao sam se: da li ovaslika nije deo mog nesvesnog? Da nesvesno nestvara imaginaciju u kojoj se nalazim?Zadrhtao sam. Prekrio sam lice {akama. Dugosam `murio. Zatim sam ponovo pogledao otvor.ôvek, to jest ja, vi{e nije okrenut le|ima. Onje poluokrenut. Odmahuje sagovornici. Vero-vatno ne{to i kaè, ali ja ne ~ujem wegovere~i. Slika polako po~iwe da se pribliàvaka meni. Uve}ava se sve vi{e. Uskoro }uprestati da je vidim i bi}u u woj. Potisnutonesvesno po~iwe da prevazilazi moje svesno ja,a da ne mogu da se oduprem. Tresu mi se vilice.Samo {to ne zapla~em. Po~iwem da psujem psi-hoanalizu. Postajem `rtva.

„Sawam”, urlam. Ipak, uzaludan je moj vapaj. Shvatam: ovo je

opsesija zbog koje je nestao moj otac. Qudimogu da vole ono {to ih uni{tava. Mo`da suskloni uni{tewu ili pomisli: kako moè da


2)„Za{to nagli prelazak?” pobunio se autorov dvo-jnik.

„Izgleda nije bilo tako jednostsavno pobe}i izzemqe. Mogao si da izabere{ voz, bekstvo preko granice,ili hap{ewe, a ti si se odlu~io za filmsku scenu.”

„Metefora”, odgovorio sam klasi~no. „Ne postojisamo vreme istorije, postoji i vreme literature.”

se nije dalo da mislim. Umoran, ubrzo sam seuspavao prekriven samo jednim }ebetom.

Sutradan sam bio toliko nestrpqiv da samautomatski obavqao pokrete: kretao sam se odkreveta do kupatila, te zatim u menzu ùre}ido prostorije sa ra~unarom. Setio sam se.Poznavao sam jednog pisca. Taj pisac je davnonapustio zemqu. Ponekad su ga pomiwalimladi pesnici. Nije jo{ dovoqno afirmisanowegovo delo. âk sam ga i primorao da napi{ejednu pri~u koju sam sâm ore~io. On nije uspeoda uobli~i tu pri~u. Me|utim, u istraìva-~kom centru je mogu}no sagledati i literarnepoku{aje. Ja sam lirski junak koji gleda sebe udelima pripoveda~a! Ako budem strpqivoanalizirao sli~nost lirskog junaka sa mnom,to }e samo garantovati postojawe pisca a ni-kako junaka.

Mentorka je nekoliko puta provirivala umoju radnu prostoriju. Odlazila je po{to biutvrdila da radim. Razmi{qao sam da li da jojpredloìm da iza|emo ili da proanaliziramjo{ neki od tekstova. Nisam bio spreman zaudvarawe. Mo`da sam bio radoznao da do|em dobele{ke autora koga sam poznavao.

„Kada ~ovek poznaje pisce, to je tako; radoz-nalost, sujeta wegovog junaka”, rekla je ona.Nastavio sam da pretraùjem tekstove poimenima junaka, a zatim po imenima autora.

Sedeo sam i gledao u ekran. Na{ao sam imepisca. Po~eo sam da ~itam neuspele frag-mente. Gle, moja pri~a u prvom licu. Na margi-ni rukopisa jedan autor zabeleìo je pri~uèle}i da je pro{iri, i to nikada nije uradio.


Vi{e nije hteo da nam smeta. Naklonio seskidawem {e{ira i oti{ao. Shvatio sam daoni znaju moje mesto u ovom centru. Moram dabudem strpqiv dok i ja ne saznam svoju ulogu uwemu.

@ena je rekla da joj je drago {to sam wengost. Pokazala mi je sobu za spavawe. U memo-riji biblioteke ~uvaju se ne samo sve kwigena{eg jezika, ba{ tako je rekla, nego i sviliterarni poku{aji. Oni su ~esto va`niji zaizu~avawe rada nekog kwièvnika nego zavr-{ena dela. Ponovila je.

„Memorija! Memorija!” Pisci bi celokupnu svoju memoriju pok-

lawali centru. Upitala me je da li sam nekadapoznavao nekog pisca. Nisam li slu~ajnoposluìo za model wegovog lika? Dok je pri-~ala, posmatrao sam joj lice. Koà lica bilajoj je bela. Usne su izrazito rumene. O~i su jojsetne. @eleo sam da je dodirnem. I dok samrazmi{qao kako tokom no}i da do|em dowenog stana, u~inilo mi se da sam propustiojednu zna~ajnu re~enicu. Mo`da je odgovorilana pitawe: za{to sam ja u ovom gradu? Ponovosam po~eo da je slu{am. Po{to nisam biopa`qiv, rekla je da }u wene re~i, mo`da, ipro~itati kada sutra odem u biblioteku. Uzjedno do vi|ewa, brzopleto izgovoreno, zatvo-rila je vrata.

„Ona je sen ili opsena”, pomislio sam.Upitao sam se: ~iji bih mogao biti junak?

Nabrajao sam imena zna~ajnih pisaca. Nisamih poznavao. Ostalo mi je da se u snu setim komsam piscu svoje doìvqaje nametao kao temu,~ekaju}i da me uzme za literarnog junaka. Dosada nisam otkrio nijednu pri~u koja bi dotak-la, a kamoli uzela za temu moj ìvot. Daqe mi


devojke nose kratke sukwe. Imaju vitke noge,koje se zavr{avaju i i{~ezavaju u nedoku~i-vost. I ti bi hteo tamo da stavi{ ruku. Je li?A ovamo se pravi{ svemogu}. ]ale daje lovu...”

I onda vidi da ja predugo buqim u asove –kao da se ~udim {ta }e mi ovoliki broj.Naglim trzajem ruku otima mi kwiìcu. Bacaje na sto. Podiè mi glavu: ho}e da ga gledam uo~i! Znam da }e sada po~eti gusto.

„Razbesneo si se, mladi}u. Pubertet. Ja inisam znao kada mi je bio pubertet. Ho}e{ènu da ti dovedem? Je li?”

I on meni kro{e. Izbrojao sam sve zvezde.„[ta me, bre, udara{“, dreknem ja. „Opire{ se?” On se jo{ vi{e iznervira.

„Ja }u te iz ku}e. Aaaa? [ta me udara{? Napo-qe! Da me ~ovek bruka pred onolikim svetom.”

Nedeqa posle podne. Kao obi~no. Svi suoti{li nekud i tek se vra}aju nave~e. Uàsnodosadno. Pred kafanom sedi nekoliko ve~itihgostiju, unutra isto toliko. Grad sam obi{aonekoliko puta – nikog poznatog? Za po~etakutakmice je bilo jo{ rano. Dva puta sam bio kodTome. Nikoga nije bilo. Ko zna gde je odluwao?

Toma je pripadao urbanoj kulturi. Obilazioje klubove, slu{ao inostranu muziku, imaopored sebe gradske fufice koje je nabacivaomomcima. Stanovao je u zaba~enom delu grada.Otac mu je poginuo. Izdràvala ga je majka.Poznavao sam ga i ranije. Zajedno smo se nekadakupali u reci. I po{to ja nisam umeo da pli-vam, Toma me je bacio u reku. Kada sam po~eo dase davim, Toma se upla{io prvi put u ìvotu.

Onda sam, snebivaju}i se, oti{ao u kafanu.Kelner me nije usluìo. Izgleda da je navikaoda ovakvi, kao {to sam ja, ne traè pi}e. Krozotvorena vrata sam video da razgovara sa dvo-


PRIÂ

Eto ga matori, ide sa roditeqskog. ûjemodjek wegovih cipela. Zvuk okretawa kqu~a?[kripi brava. Energi~no otvara vrata. Ondati{ina. Otac }uti u hodniku. êkam da po~nuwegove masaè. Ne rekoh mu... Kom{ija – pederjedan – pozvao ga je da zajedno idu na roditeqs-ki sastanak. Moj matorac ga je sigurnoube|ivao da nije zakazan roditeqski. Ja nika-da nisam slagao! Pa zar ja, wegov sin, da galaèm.

Ja nisam bio u stanu. Igrao sam lopte snekim pacerima. Ove jeseni, ostalo je jo{ ne-koliko toplih dana, pa ne}u vaqda da ih pro-}erdam tako lako. Zima je ve} najavila svojdolazak.

„Dobar dan, mom~ino, a ti zaboravio za rod-iteqski”, po~iwe ~itawe lekcije.

Sedim za stolom. Gledam u otvorenu kwigu.U~im, {atro. On baca |a~ku kwiìcu ispredmene. Onda se {eta od stola do prozora.Povremeno uzdahne. Zastane pored prozora.Pomera zavesu ali ne gleda kroz prozor.Polako uzimam kwiìcu. Gledam. Asovi! Otacmi pri~a o devojkama. To wegovo pri~awe owima uvek me je uzbu|ivalo. Ma koliko bioqut, on je za devojke nalazio lepe re~i. Wegovubole}ivost nisam mogao da objasnim! Toma mije rekao da moj matorac ide sa nekom studen-tkiwom – vozika je kolima. Ona je dobra riba.

„Video si da ti se mladost ... Je li? Dobionekoliko godina vi{e i ... Primetio si da


sam uzeo îk i neke druge ~asopise, da bihnekako ubio popodne. Matori se razboleo. Uku}i su me kaznili: ne govore sa mnom! I ses-tri su zabranili da ulazi u moju sobu. Sadamatori spava pa je sestra do{la da me poseti.Sestra mi je pri~ala o Danijeli. Kako joj sesvi|am, kako je ona lepa devojka. @eli da seupozna sa mnom. Ja sam joj rekao da je dosadna ida iza|e iz sobe.

* * *

Toma ima besnu lovu. Pitam ga: „Odakleti?”

On kaè: „Po{teni svet se ne pita o zaradi.”Prilazimo parkingu. Toma me kao najmla-

|eg pita: „Koja kola voli{?” Tek sada shvatam {ta smeraju. Upla{im se.

Kaèm da su sva kola lo{a. Jedan od momaka kaè: „Upi{ki}e se od

straha.” Drugi kaè: „Klinac je u pravu. Ne diìmo

kola, sve su neki trista}i i fi}e.” Toma poziva taksi. Odlazimo u neku

kafanu. Toma odmah poru~uje litru viwaka.Prvo smo popili po nekoliko. Ja jedva jednu.Odmah mi se povra}alo. Okrenula mi se celautroba.

„Moram da izvr{im devijaciju”, kaè Toma.Pri~a o nekoj devojci. „Ona leì pijana poredmene. Nemoj da me poniàva{, kaè. Neponiàvam te. Nastran sam, kaèm ja. Ni{tami drugo ne preostaje nego da postupim s tobomkao {to postupam sa upla{enim, uzdrhtalimtelima. Moram da je zapostavim, pretu~em. Nemoram da se ube|ujem sa wom.”


jicom jedinih gostiju, unutar kafane. U ba{tisu, za susednim stolom, sedela trojica penzion-era. Jedan je nesvesno mrdao okom. Drugi jeneprestano gutao ne{to. Divio sam se potpunojopu{tenosti wihovih tela, a ujedno se uàsa-vao starosti. Onda mi je pri{ao jedan tip.Neki {ofer. Pitao me je da li radim nekiumetni~ki posao. A ja {atro – pravim se.

„[ta èlite, gospodine.”Me|utim, {ofer kaè kao da je zavr{io

razgovor. „Pla}am pet krpa. Treba da istovarimo

neke gajbe.” Pristao sam za pet krpa. Sve do utakmice

nosio sam gajbe. Onako znojav sam oti{ao nautakmicu. Imao sam petaka u xepu, ali sam iznavike presko~io ogradu. Utakmica mi nijebila zanimqiva. Jedva sam prepoznao na{ tim.Urlao sam, psovao da bih nekako ubio vreme.

Posle utakmice sam svratio u omladinskiklub. Skoro je prazan. Za niskim stolovimasede neki tipovi. Za {ankom stoji Tominadevojka, s jednom dropqom, kako je naziva Toma.Tomina devojka je letos prodavala sladoled.Ne znam {ta sada radi. Muzika je toliko glas-na da sam samo po kretawu usana i pomerawuglave razumeo: ~eka Tomu! Iza{ao sam. Krenuosam na korzo. Usput sam sreo Lidiju. Ona jejako fina riba, iz mog razreda – samo je ja nepodnosim. [etali smo. Pri~ala mi je kako jete{ko dobila ocenu iz latinskog, kako wenmatorac nije bio na roditeqskom, i sve {to mene zanima. Predloìo sam joj da odemo naigranku ili u klub. Rekla je da voli sve` vaz-duh i prirodu. Romanti~arka.

Sutradan, kada sam se vratio iz {kole, ses-tra je do{la da mi donese novosti. Od drugova


* * *

Uzeli smo o~eva kola. Trebale su nam dve devojke da bismo mogli

putovati, onako kako se to pokazuje u filmo-vima; do obale ili do hotela na nekoj plaì.

„Mo`da }e{ uspeti da priu{ti{ sebi ono{to èli{; i ja to uspevam kradu}i”, peva Toma.

Devojke koje smo poveli htele su da buduglumice.

Glumile su, zasad, u amaterskom pozori{tu. Ono im je bilo paravan da bi mogle da putu-

ju i kurvaju se sa uglednim predstavnicimavlasti.

Toma mi {ap}e: „Podse}aju me na organ kojimi nedostaje na telu.”

Sa malog kasetofona slu{amo muziku. Svi pevamo uz ritam Rollingstonesa. Dok peva, devojka me grli.

Toma ~esto odseda u ovom hotelu na obalijezera.

Tokom jeseni hotel je prazan. Pose}uju ga samo qubavnici. U velikoj sali poru~ujemo hranu. Dok devojka jede, kaèm da puni svoj èlu-

dac. Kada zavr{i obed, zabaci kosu, obri{e

usta; pripaqena cigareta ve} je wena omiqena

poza zavodnice. I tada ne mogu da se uzdrìm. Dok gledam golu koù wenih nogu, èlim da

me dodiruje butinama.


Drugi momak pri~a kako je ~esto virio urupu na zidu kada se kupala neka èna. Prenego {to se ona pripremila, popeo bi se nagrede tavana, i sakrio u uglu {upe. Iz ugla jegledao kako se svla~i, kako sipa vodu na belukoù, kako trqa kosu umom. Kada ga je ugledalaupla{ena mi{em koji je ci~ao, stajao jezbuwen. Sko~io je. Pobegao! Skoro da joj senije obratio do dana{weg dana.

„Vidi{, moj druè”, prekinu za ~asak pri~uToma prisloniv{i ~a{u na usta. Dok pije, ~i-ni mi se da je zaboravio {ta èli da kaè.Muzikanti su ponovo po~eli da sviraju. Ne ~uj-em wegove re~i.

Po~elo je veseqe. Toma prvi lomi pikslu.Onda po~iwemo da lomimo ~a{e. Pevamo. Je-dna ~a{a je pala pred gostom za susednim sto-lom. On odmah {aqe konobaricu. Rekao je da se~istimo. Toma se opire: „Ko je taj, majku mu?”

Taksista ga ube|uje da beìmo. Drug imarevolver.

„Ma kakav revolver. Ne}e da mu pomognudeset revolevera.”

Ali odjednom, Toma pristaje da se izgubimo,vaqda shvativ{i {ta je revolver.

Na izlazu sa starog puta ~eka milicija.Toma kaè: „Pla}am duplo ako kidnemo.”

„Nemam razloga da beìm, ali mrzim mili-ciju”, kaè taksista. Ugasio je svetlo. Smotaoje u jarak. Kola malo {lajfuju. Taksista dajegas. Kola izlaze iz jarka. Iza okuke skre}emo u{umu. Taksista iskqu~uje motor. Milicijskakola su proletela pored nas.


* * *

Posle ru~ka {etam sa mentorkom. Pratimje, zapravo, do autobusa. Kaèm joj da sam junakpri~e.

Jedan tekst koji nisam pro~itao, rekla jementorka, nalazi se u wenoj tekstoteci. Uzelaga je po{to sam ve} najavio svoj doktorski rad.Marginalije kao kqu~ za razumevawe dela.Poku{avam da pi{em, ali to nije razlog...Magistrirao sam na elektrotehni~kom fakul-tetu. Ipak, sada sam shvatio svoju ulogu uistraìva~kom centru. Pisac koga sam poz-navao tema je moje doktorske disertacije. Hteosam da joj kaèm: do{lo je do zamene li~nosti,ali sam u}utao. Obe}ala je da }e mi pokazatibiografiju koju sam priloìo pre dolaska ucentar. Zamolio sam je da to, ipak, ne ~ini.

„Sit sam ve} svoje biografije”, rekao sam. Zahtevao sam da mi kaè ne{to o svom

ìvotu. Ona se nasmejala. „Nisam ja te sre}e da sam poznavala pisce”,

rekla je. Umesto odgovora predloìla mi je danastavimo {etwu.

„Moèmo pored reke.” Poku{ao sam da je poqubim, {ale}i se, ali

se ona izmigoqila iz mojih ruku.Ogrnuli smo mantile. Po{li smo pe{ice.

Nisam joj vi{e persirao. Pitao sam je: „Tebije poznata moja biografija?”

„Misli{ na osnovu nekoliko beleàka?”Vetar je duvao pored reke. U}utali smo. Ja

sam se ~ak ohrabrio. Zagrlio sam je. Slu{aosam wen glas. Udala se ~im je do{la u ovomesto. Na àlost, ubrzo se raspao wen brak.


Taj mali posed koji nazivam telom. Nikako da ugostim wime one koje bih è-

leo.3)

U hotelskoj sobi devojke }askaju maù}i sekarminom.

Jedna peva: „Orgazam tako te{ko doìvqa-vam, ali zato mu se sva predajem.

Sva se iscedim kroz wega. Spere mi se ~ak i lice.”Okupirane su sobom. Mi silazimo stepenicama. Toma kaè:„Ako raspolaù pi~kom i mogu da rukovode

ovim svetom, mnome ne mogu.” I ostavqamo ih u motelu. Uzimamo jedan antibiotik {irokog spek-

tra. „Posle ovog jo{ mogu da o~ekujem triper”,

peva Toma.* * *

Sestra je kupila poklone Danijeli zaro|endan. Ja sam najpre èleo da na|em Tominudevojku, ali sam odustao. Po{ao sam Danijeli.Usput sam slu~ajno sreo Tominu devojku.

„[to si se toliko u{tirkao?” pitala me je. Onda je rekla mojoj sestri da produì.

Predloìla mi je: „Na|imo se ve~eras.” Imane{to da mi kaè. Toma je u zatvoru! Pri~alaje, kako je Toma zapretio, posebno woj, da meslu~ajno ne spomiwe na sudu, ni u miliciji. Awega zna{. Onda je rekla: „êka te tvojedru{tvo? Zar ne?”


3)(Evo, sada se prekida tekst. Na izgled bezazleno,ili je naratoru neva`na wihova qubav. Taj motiv mu jebio sporedan. Prevaren je ~italac ako je o~ekivaovo|ewe qubavi ili perverziju.)

* * *

„Stvarno je interesantan tvoj sindrom oca.”Hteo sam da joj kaèm da jo{ vidim maj~in liku prozoru. êka na povratak muà! Ali sam mr-zeo tuma~ewe ~oveka koji je odrastao bez oca.

I dok smo sedeli jedne ve~eri u mojoj radnojprostoriji, ja sam je upitao o svom ocu.

„Zar on nije ìveo u ovom gradu?” Mentorka nije znala da mi odgovori na

postavqeno pitawe. Ovde je do{la tek poslestudija.

„U gradu se ìvi spokojno”, rekao sam. „La`ni mir”, rekla je. „Bar u ovom kraju gde

smo mi, susre}em spokojne qude. Ako èlite danaru{ite red – {to vam ne preporu~ujem – jermogu vam uskratiti pravo na istraìvawe, viidite i u druge delove grada.”

Zamolio sam je da mi, ipak, pomogne. @eleosam da saznam ne{to o svom ocu. Dugo sedvoumila. Onda je odlu~ila da naru{i svakod-nevni red. Pitao sam je da li }e biti ka`wena,recimo, izba~ena sa posla.

„Ne”, odgovorila je.Arhiva se nalazila u zgradi uokvirenoj

stubovima betona. Bila je natklowena viso-kim torwem. Ulaz u zgradu je skriven izajednog stuba. Ko je samo jednom u{ao u zgradu,kasnije ne bi mogao prona}i ulaz. Obilazio bioko torwa, razvrtao se, zagledao bi, znao je dasu tu negde te{ka vrata, ali ne bi bilo ulaza.Mo`da bi istraìva~ ~ak i u{ao u hodnike ukojima se nalazila arhiva, ali po{to su biliprazni, sa mirisom smole, lepila i bu|i,povla~io bi se odmah nazad.


Eto, ponovo je sama. Ponekad izlazi sa direk-torom centra. Slu~ajno su po~eli da se druè,ali ne insistiraju na susretima. Ispri~ao samjoj da se nisam ènio. Dugo sam ~ekao posao, a imagistrirao sam da ne bih gubio vreme. âk nisada, u ~etvrtoj deceniji, nikako da zakqu~im{ta se de{ava sa mnom. Nisam èleo da seupu{tam u daqi razgovor sa wom jer sam mogaobiti otkriven kao prevarant. Jo{ mi je bionejasan na~in mog dolaska. Nisam znao kako sezove ovaj grad. Da li mi je bilo va`no wegovoime? Ne! Nisu mi ba{ nedostajali qudi.Mogao sam, kre}u}i se ulicom, od mestastanovawa do zgrade za istraìvawe, da upitamnekog me{tanina o imenu grada. Jednom sam~ak i zastao ispred jednog krepkog starca.Upitao sam ga kako se zove ovaj grad. Ali on menije ~uo. Nisam hteo da ponovim pitawe.Odjednom ono o ~emu sam, nekoliko dana,razmi{qao nije imalo zna~aj. ôvek je bioqubazan. âk me je i upitao {ta se de{ava samnom. Verovatno sam se promenio u licu.Ose}ao sam na ~elu kapi znoja. Zato sam gaiznenada upitao da li poznaje mog oca i izgov-orio o~evo ime. Stari je poku{ao da se seti.Ne, nije se setio. Grad sam nazvao imenomSangrad i to mi je bilo dovoqno. Svoju men-torku nisam èleo da nazivam imenom.

„Imenova}u je tek posle qubavi sa wom”,{apnuo sam. Pitao sam je o navedenoj bele{ci.Mislio sam da }e me pozvati kod we kakobismo je analizirali zajedno. Ali ne. Posla}emi je ra~unarom.


veta. Mo`da je o~eva smrt – ako je mrtav – gre-{ka islednika? Mo`da inkognito ìvi u ovomgradu?

Me|utim, jedino je bri`no ~uvana arhivakoja je bila va`na za budu}nost vladara. Zaistraìvawe u woj mentorka je priloìla mo-lbu o svrsi istraìvawa. A tek kasnije, kadasmo odlazili u arhivu, primetio sam da, samimpewawem lifta, nestaje pusto{ i memla. Izsvih zidova izbijaju mirisi. U radnim pros-torijama se ~uje smeh. Nakin|urene gospo|eiznose fascikle, posluàvnike, i uz smeh zat-varaju vrata. Arhivari ne razgovaraju saretkim prido{licama. Ako bi neko od mol-benika samovoqno po~eo da se kre}e, usmerilebi ga re~i ~uvara. U vreme mog tragawa bile sumi dostupne prostorije u kojima je radila men-torkina prijateqica. Mentorka mi je poma-gala u pretraìvawu pristupa~ne dokumenta-cije. Ali ona nije davala odgovor na traènopitawe. Ime majora A. A. nije se nalazilo udokumentaciji.

Mentorka mi je govorila da prestanem saprikupqawem presuda, dostava, biografskihpodataka. Zadirkivala me je u prqavoj arhivi,zamorenog, neprestano nagnutog nad ra~u-narom. Ali ja nisam odustajao.

Direktor istraìva~kog centra je prime-tio da sam se zbliìo sa mentorkom. Poku{aoje da nas zavadi. Meni je nabacio da ova gospo|auop{te nije moj mentor, kako sam ja smatrao,ve} joj, o~igledno, prija ta uloga. Samo je slu-`benica u centru kakvih ima ihaha. La`no seprikazuje kao mentor samo da bih ja vi{eradio, i da bi ona bila slobodnija. Tek }e do}imoj mentor! [ta }u mu tada re}i?


Arhiva iz pro{lih vekova nalazila se upodrumu. Do we se silazilo liftom. Retko sekoristio. Niko ga nije kontrolisao niti pop-ravqao. Nisam znao da li pritiskivawe dugma-di vodi na èqeni sprat, jer se lift kretaosvojom voqom. Dok je lift klizio naniè,bilo mi je svejedno gde }u si}i. Kada sam se peo,uvek sam se pla{io da vi{e nikada ne}u iza}i.Me|utim, lift se uvek vra}ao u na{e vreme.Bilo je mogu}no iza}i iz svakog dela zgrade.Kako ja nisam odlu~ivao, kako lift nije bio usinhronizaciji sa dugmadima, neko je rukovo-dio mojim kretawem. U protivnom – po{tolift iznutra ne podleè kontroli – sasvimslu~ajno bi bio mogu} izlazak.

Ipak sam bio spokojan. O~ekivao sam dadiriguju mojim istraìvawem, ali nisamposustajao. Zbuwivala me je qubaznost licatih arhivara: li~ila su mi na davno vi|ena.âk sam se upitao: da ti qudi ne ìve u ovojzgradi? Ne se}am se da sam uspevao da u graduzapazim takve qude. Zborana lica! Crnikaputi! Pra{wave nadlaktice. Seda kosa.

Zagledao sam kwige ispisane znawem o umet-nosti. Otkrio sam razloge za smrt mnogihqudi. Traga~i, sli~ni meni, ~itali su o spaqi-vawu ìvotiwa – te presude bile su identi~nesa presudama kojima su spaqivali qude (ako sepresudama moè spaqivati). Osu|ena imenanisu bila deo mog se}awa. Magijski sam pokre-tao ruku otklawaju}i takve misli da bih pono-vo izgovarao o~evo ime. Traìo sam ga uspiskovima, bele{kama, pismima. Sumwao samu o~evu borbu, sudije i saradnike. Pri~ao samo wegovoj bolesti. Majka je odvra}ala qudekoji su èleli da ga posete. Nije dozvoqavaladeci da se zadràvaju pored bolesnikovog kre-


Nije èlela da odemo u klub i gu{imo se udimu. Prevazi{la je izlaske. I dok smo pri-~ali ve} smo se peli liftom. Wena soba je upolumraku. Ra~unar na stolu kao i moj. Donelaje dve ~a{ice. Postavila ih je na sto. Sipala jekowak. Otvorila je ormar. Nisam ni znao da seu wemu nalazi gramofon. ûli su se prvi zvucitanga.

„Koliko }e se puta ponoviti iste re~i”,rekla je grle}i me.

Ve} smo igrali. Disali smo ubrzano. Videlaje kako mi se prva kap znoja pojavquje na kraje-vima kose i klizi niz vrat.

„Postojalo je i dvostruko prolaèwe vre-mena. Onda kada vreme prolazi zbog mene, kadapratim wegovo prolaèwe, i onda kada vremeprolazi zbog sebe samog. Vreme kada sam u snuili ko zna gde, samo ne u wemu.”

Na{alio sam se dodiruju}i joj rame. Nije sesuprotstavqala. Raskop~ao sam joj bluzu. Selaje na krevet.

Dodirujem joj dojke. Hladne su. Zbunio samse. Nije vaqda da je uni{ten wen erotski deo.Kada sam po~eo da je qubim, zatvorila je o~i.Telo joj je bilo hladno. Sko~io sam upla{en.Ova èna je mrtva. Po~eo sam da je masiram unadi da }e otvoriti o~i. Nije ih otvarala.Kraj teksta je mit o le{u ène i zaqubqenogkoji }e je oìveti? O, ne! Setio sam se jednogmorbidnog ~lanka iz novina. Neki radnik je umrtva~nici vodio qubav sa le{evima èna.Jezivo! Nikada to ne bi ni saznali da nijeoìvela jedna od wih.

Uzalud sam sebe obmawivao da }e normalnote}i moj istraìva~ki rad. Prevario sam se.Ipak fantastika. Samo {to se nisam zapla-kao. Ponavqao sam.


A mentorki je rekao da sam joj postao sim-pati~an. Ne}e se vaqda zaqubqivati u svakogdoktoranda koji do|e u istraìva~ki centar.

Meni je bilo svejedno kada }e do}i mentor i{to nisam napisao ni prve stranice doktora-ta. Ali, mentorka je bila poti{tena. âknismo ni iza{li u uobi~ajenu {etwu. Pozvaosam je telefonom. Rekao sam joj da ja nisam dok-torand. Zabunom sam prihvatio tu du`nost. Nato se ona samo osmehnula. Rekla je: „Ose}amglavoboqu.”

Zapravo nije verovala u moje re~i. Prizna-ju}i zabunu, pozvao sam je da zajedno provedemove~e. Postojalo je carstvo bez laì i ja sam gazami{qao u svojoj sobi. Taj uski krevet, sto salampom na wemu, ra~unar povezan sa bib-liotekom, na{a gola tela prekrivena pe{kir-ima. ûo sam kikotawe u drugom stanu. Da li dapo|em do suseda? Nisam ih prime}ivao do sada.Odlu~io sam da mentorku ponovo pozovemtelefonom. Vi{e nije bila nespokojna. Rekaosam da }u je posetiti.

„Da, da”, rekla je zbuwena. Nije bilo potrebno da traìm wen ulaz jer

me je ~ekala na autobuskoj stanici. Hteo sam daje upitam gde provodi ve~eri. Mo`da bismomogli zajedno da odemo na igranku ili u nekibar? Sigurno ih ima u gradu. Ona me je samopogledala. Osetio sam na sebi wen pogled. Itog trenutka sam znao da je wen biv{i muìzgovorio ove re~i koje ja izgovaram.Zamislio sam no}ni klub gde se svira xez ilimo`da tango. Da, tango odgovara wenom telu.Oni su se sigurno zbliìli uz tango.

„Zapazio si”, rekla je, „stvarno si brzozapazio.”


slavije iznajmqivali svoje stanove ili ihustupali sinovima. Omladina nije poznavlapenzionere. Niti ih je uvaàvala. Ali su ihzato uvaàvali stariji qudi. Jo{ su sepla{ili wihove mo}i. âk su i mislili da biim ti starci mogli pomo}i, te su ih gostili. Ai ti penzioneri su o~ekivali da budu po{to-vani. Bila su to naj~e{}e penzionisana vojnalica, udba{i. Bilo je i drugih. Neki od wih suse ènili. Uzimali bi mla|e ène koje su ih~uvale zbog penzija. Od nov~anog iznosawihovih penzija me{tanima bi zastajao dah.Gradi} nije znao za privilegije. Oni koji sudobili stan od dràve mogli su se izbrojati naprste. Penzionisana vojna lica, supovci, inekoliko prosvetnih radnika.

Na jednog od penzionera majka mi je posebnoskrenula pa`wu. Taj starac je poznavao mogoca. âk je i zahtevao da ga streqaju. Majka jepomiwala imena qudi za ~iju je smrt bio odgo-voran ovaj starac.

„I, evo”, rekla je. „Ne pla{i se da se vratiovamo. Oterali su ga sinovi. Na{ao je i nekuènu!”

Izbegavao sam susret sa wim.

SSaaddaa ppoo~~iiwwee pprrii~~aa

Jednoga dana konobar me moli da ga sa~ekam. „@uri{ li?” pita me. „Ne”, kaèm mu. Ne uspevam da shvatim u ~emu je {tos.

Ubrzo mi biva obja{weno. Jedna radnica èlida vodi qubav sa mladi}em koji sedi u kafani.(I radnica i konobar su vr{waci mojihroditeqa.) Konobar ne èli da joj nabaci ovog


„Ovo je nemogu}e, nemogu}e... zar sam u fan-tasti~nom svetu morao da traìm oca”, vikaosam i ridao.

Bio sam ogor~en na fantastiku. Samo me jeta èna zadràvala u istraìva~kom centru.Da zbog we vodim dvostruku igru.

„Nemogu}e”, uzviknuo sam jo{ jednom. Ime grada je, ipak, tajna. Moj rad tako|e.

Tema nije Marginalije kao kqu~ za razumevawedela, ve} Nivoi fantasti~nog. Zar da branimfantasti~nu kwièvnost od mimeti~ke. Drh-tavim rukama sam ukqu~io wen ra~unar.Povremeno sam bacao pogled na weno lice.Mewalo je boju. Ne, ona nije mrtva. Dodirnuosam je. Ovo je lutka, zakqu~io sam. Nisam hteoda poverujem u obmanu. Po~eo sam da tragam potekstoteci.

* * *

Mnogi autori bi centru zave{tali svojumemoriju, tako da su bila upam}ena, a timesa~uvana, pisma, slu~ajne bele{ake, rukopisipi{~evih prijateqa. Ova bele{ka je bilaupravo iz vremena kada sam o~ekivao posao.Nadao sam se, jo{, da }u biti zaposlen, a ondasam upisao postdiplomske studije.

Ni{ta se nije de{avalo neuobi~ajeno poslemojih studija. êkaju}i posao, dane sam provo-dio u kafani. Od silnog sedewa ve} sam biodragi gost. Konobari su prema meni imaliporodi~ni odnos.

A sada ne{to {to je va`no pre ove pri~e.Odjednom se u gradi}u pojavquju qudi ~ije sunapu{tene ostale roditeqske ku}e. Bili su topenzioneri koji su u velikim gradovima Jugo-


Sto za kojim sedimo moj drug i ja, udaqen jeod stola za kojim sedi penzioner. Podièm seda bih pri{ao wegovom stolu. Moj drug mipokazuje glavom da ga ostavimo na miru. Pitamga da li zna ko je ovaj penzioner. On sleèramenima. Kaèm drugu da je penzioner sabo-rac moje majke. Odli~no poznajem wegovubiografiju. Ali posle nekoliko re~i moj drugse ve} se}a da je slu{ao pri~u o ovom pen-zioneru.

Sada obojica stojimo pored wihovog stola.„ûje{, sinko, budalo jedna. Ima{ ti oca

koji godinama spava sa tvojom majkom”, kaèpenzioner. Onda se zamisli.

„Sinko, ~ekaj. Znam ti majku. Istina, bilaje lepa. Ali, ne priznajem. Nisam ti ja otac.”

Odavno odlaèm susret sa ovim penzione-rom. Jednom sam hteo da ga posetim i ~ujemwegovu pri~u o svom ocu. Ali sam po~eo daodlaèm susret. Evo, jo{ sam u dilemi.

Wegovi vr{waci su, krajem Drugog svetskograta, unapre|ivani u oficire Jugoslovenskevojske. @ene koje su imali do rata vi{e imnisu bile potrebne. Nisu imale nivo. Poku-{avali su da ih napuste, ili ostave u selima.Odjednom, postav{i privilegovani, pobedni-ci u ratu, oficiri, oti{li su na do{kolo-vawe. Poznavao sam jednu ènu koja je uspela dasa~uva brak. Jednom mi je ispri~ala, da tajdrug koji ìvi sa wom – pruàla je ruku kazadremalom muù – nije hteo ni da je prepoznau Sarajevu. A ona je uzela decu, i spavala predwegovim vratima, sve dok je nije primio u stan.

„@ivot mi je zagor~ao”, pretila mu je pes-nicom. „Stuca}u mu sada glavu.”


momka. Zahtevao je od we da mu ona nabacijednu ènu, wenu prijateqicu, koja je upravooti{la u prodavnicu. @ena je vrlo mlada. Tekse udala. Radnica je po{la da sustigne svojuprijateqicu. I dok ih ja ~ekam, oni se domu-n|avaju. Uskoro su svi pristali da se sastanu.Mlada èna i radnica odlaze napred, a momaki konobar idu za wima.

Zatvaraju se kafanska vrata. I{~ezava vikai zvuk {kripawa stolice. Penzioner, wegovaèna, moj drug i ja ostajemo u kafani. Ona senalazi pored pruge. Danas je praznik. Nikone}e da svrati. âk i autobusi rade po skra-}enom redu vo`we.

Penzioner i wegova èna sede pored prozo-ra. Ona je tek posle udaje skinula maramu kakvenose ène u gradi}u, ofarbala je kosu, popravi-la zube. êsto se osmehuje. [etaju svake ve~eri.

Nas dvojica sedimo za drugim stolom.Penzioner i wegova èna sede pored prozorada bi gledali pejza`: to su brda koja penzionerpamti iz detiwstva.

„On je, gospo|o, moj otac”, kaèm ja. Obra-}am se èni. „Danas, posle toliko godina znamko mi je otac. Imam ènu i decu, majku, a neznam ko mi je otac. Priznaj! Otac si mi.”

Starac je snaàn ~ovek. Malo je pogrbqen.Kosa mu je gusta ali seda. Sa~uvao je zube.Jedino ga je izdao vid. Od ranog prole}a je nasuncu. Pocrneo je.

„Pitaj majku ko ti je otac. Ho}e{ dokumen-ta?” kaè starac.

@ena poku{ava da ga uti{a. „Ne morate da se sva|ate”, kaè.„Smem da razgovaram sa ocem. Evo dokumen-

ta, taj i taj je moj otac. Daj da te poqubim.Kelner, daj pi}e”, po~iwem da vi~em.


digne pet miliona dinara da kupim stan, ili dazidam ku}u”, govorim ja.

@ena prestaje da se smeje. „Sva{ta pri~ate. Briga me kome je on otac.”Starac podiè ruku. Povija glavu. Poku-

{ava da je prekine u pri~i. „Ne vi~i, èno”, kaè. „Sine, }uti. Mora{

da slu{a{ svog oca.”Naqu}ena èna izlazi napoqe. [kripe

vrata. U praznoj zadimqenoj prostoriji ostaje-mo nas trojica: penzioner, moj drug i ja. Kaèmda je penzioner sau~esnik u progawawu mogoca. Moj drug mi pokazuje penzionerov xep. Izxepa mu vadi nov~anik. Gledaju}i mu li~nukartu pita ga za ime i prezime. Ja vi{e neuspevam da se uzdràvam. O{amario sam star-ca. Iznenadio sam ga. „Zar oca?” upitao je. Zat-vorio je o~i. ^kiqe}i je posmatrao kretawemoje ruke. Umesto da mu postavqamo pitawa,rekli smo mu da pro~ita optu`nicu i potpi{eje.

4)Starac je o~ekivao da bude ponovo o{a-

maren. Poku{avao je da se podigne, zatim da seudaqi od stola. Nismo mu dozvolili. [~epalismo ga i postavili na stolicu.

„Streqawe je bila re~ koju si izgovorionajvi{e puta”, urlao sam.

„Vi ne moète imati dokaza o mojoj krivi-ci”, rekao je. Naglasili smo mu da }e sada bitipreba~en u zatvor. Pokazan mu je nalog zahap{ewe. Moj drug je izvadio iz xepa jedanpapir. Mahao je papirom pred star~evimo~ima. Po licu bih rekao da je penzioner, zatrenutak, bio u nedoumici: da nismo stvarnosupovci?


Oficiri su, posle {kolovawa, raspore-|eni po gradovima Jugoslavije. Ovaj oficir,sada penzioner, iz rata je iza{ao kao kapetan.Ostavio je ènu. U gradu se oènio drugom,gra|ankom, èqnom privilegija. Wegova prvaèna je sa~uvala dostojanstvo, tako je reklamoja majka. Ali, brzo prolazi vreme. Umrle sumu i prva i druga èna. Pri kraju ìvota jeponovo uzeo mladu ènu iz zavi~aja. Ona stojipored nas. Sedaju}i za wihov sto, iz ~a{e smoprosuli preostalu kiselu vodu. @ena ustaje dajoj voda, koja curi sa stola, ne bi pokvasilahaqinu. Quta je zato {to smo seli za wihovsto, ali ne sme da se suprotstavqa. Jo{ stojipored nas. Dvoumi se: {ta bi trebalo da uradi?Kaè quta: „Ako ti je otac, vodi ga!”

„Nemoj da se sekira gospo|a. Ona misli da jetvoja pri~a istinita”, kaè penzioner.

Starac je navikao na igru mladi}â. @eli danam plati pi}e. Pretura po xepovima. Gledame.

„Sinko, lep si kao ja. Poznajem te odavno.Nemoj da sam te vi{e video u kafani.”

Ve~e je ugodno. Mogu jo{ ne{to da kaèm oekonomiji, istoriji, ili prirodi. @ena ~ekapenzionerovu smrt. [teta je da tek tako odewegova penzija. Posle wegove smrti, kadadobije penziju, iseli}e se iz wegove ku}e. [ta}e joj ku}a. Neka pripadne wegovim sinovima.

„Vi ste navikli da ga maltretirate. Ako jeon pijanica, ja sam wegova èna. Vodim ga i~uvam. Zna{ li ti {ta je sve on bio nekada?”pri~a nam èna.

„Sada }u ja da se brinem o wemu. Moj otac nesme da pije. Kelner, donesi sok. Ho}e{ pare,tato. On ima decu sa tobom a ima i mene. Kadasam se rodio, on je bio jo{ mlad. Otac mora da


4) Na{ postupak bio je vi|en mnogo puta. (Re~enicaizvu~ena iz konteksta?)

Mo`da bi on i pristao na smrt, zbog odrà-wa reìma. Stvarao je taj reìm. Svi ube|enirade va`nu stvar, od cinkatora do sudija iizvr{iteqa.

„Provokatori! Izdajice! Podlaci! Sluge!”vikao sam.

„Ubi}ete me”, rekao je starac. „Vi ne znatekako se vr{i istraga. Ja, koji sam mu~io druge,bio sam spreman da izdrìm sve wihove muke.Da im dokaèm da su oni izdajni~ke gwide.”

„[ta misli{? Mene da u~i{ kako se vr{iistraga?” viknuo je moj drug. „Odgovori? Izda-jico! Ja te poznajem. Ne bih hteo da te mu~im,ali ti nikako da prizna{. êsto su qudi optu-ìvali i svoje roditeqe i ène. Ne bih voleoda se to desi i tebi.”

„[ta vi govorite, za miloga Boga? Ja samnevin. Bez ikakve premisli obavqao sam svojedu`nosti.”

Optuènog smo postavili na pod. Ja sam se-deo na stolici. Gledao sam star~evo lice. O~isu mu bile uvu~ene u dupqe. Zastra{ivale sunakostre{ene obrve. Izraz lica nije pokazi-vao {ta se zbiva sa wim. Ne verujem da sepla{io. Moj drug mu je podizao klonulu glavuda bi starac gledao u mene.

„Kaè{ da si branio nevino optuène.Niko ne brani druge. Niko nije lud da branidruge: ~ovek uvek brani svoju krivicu.”

Iznenadila me je tolika mr`wa. Pla{iosam se. Kako da prekinemo isle|ewe? Ta nagloste~ena sloboda: da u kafani budemo sami samrskim neprijateqem, pokazala nam je da i mimoèmo biti kao on.

„Ne}u ni{ta da vam priznam”, rekao je optu-èni. „Uvek sam se pitao: koju snagu poseduju tiizdajnici, da i mu~eni kriju svoje nalogodavce.”


„Ako mu sada ne sudimo, niko mu se ne}eosvetiti”, rekao je moj drug.

Presamitio je starca preko stola. I jednu idrugu ruku smo mu povili na le|a. Glava mu jepala na sto. Ja sam mu udarao glavu o slabudasku stola. Drug ga je ritao.

„Zar ti nije lak{e da kaè{ istinu nego date tu~emo? Ponavqam pitawe: Kome si sudio?”

Starac je po~eo da zapomaè. Nismo seobazirali na wegov jauk. Moj drug je vikao:

„Pa sa kojim qudima mi ìvimo? Ubice susvuda oko nas. Po{to ni{ta ne priznaje{,mora}e{ da sedne{ na najo{trije ~avle.”

Uzeo je jednu {penadlu i po~eo je da ga bodeu zadwicu. Starac je zapomagao.

5)


5) U krugu su pisac, junak pri~e i budu}i ~itaoci.Kwiga urowena u logiku ne}e da se promeni ni za budu}eg~itaoca. Neka se ~italac potrudi da promeni logikukako bi bila izmewena ova bele{ka. Kako ~itaoci jakoèle da pro~itaju u pri~i koje je naratorovo istorijskovreme, i da vide kakav je stav korisnika prema istori-jskom periodu koji opisuje: moram da kaèm: devetadecenija dvadesetog veka!

Tekst pitawa i odgovora, tekst presuda, odraz jedru{tvenih kretawa, paradigma je niza dru{tvenih,psiholo{kih, ideolo{kih odnosa.

Kakva je recepcija alegorijskog zna~ewa ovog teksta?Kontekst? Vreme kada je nastao tekst? [taozna~iteq èli ovim tekstom? Koje kodove prenosi?Odgovorio je ve} odgovorenim diskursom?

Citirawe ranijih su|ewa; ogoqenost i istro-{enost (potro{enost) sredweg veka. Procesi su osam-desetih godina postali tema; lavirint kojim lutajupresude, dostave, se}awa zatvorenika, izjave sudija.Otvaraju se arhive ali izmi~u potpunom sagledavawu.Ako je re~nik muzej jezika, neka i ovo saslu{awe budevra}awe u pro{lost.

Dovde je autor uspevao da rukovodi pri~om, ali jebio konfuzan.

PPIISSMMAA

Po{tovana gospo|o, Inèwer elektrotehnike godine 1972.

odlu~uje da iskoristi znawe iz ra~unarstva iinformatike. @eli da napravi bazu podatakau koju }e uneti pitawa i odgovore sa svih su-|ewa tokom istorije, tekstove presuda, kao ina~ine mu~ewa kojima su bili izloèni okri-vqeni.

Ve~e je. Inèwer elektrotehnike se pro-{etao do obale. Jasno je video kupa~ice. Glavesu im okrenute ka pu~ini. Kose su im svezane urepove. Vlasi su im crvene boje tako da se pre-sijavaju i ble{te na suncu. Gole su, preplanuleod sunca. Nisu pokretale ruke, niti sukora~ale. Nepomi~no su stajale na obali. Sagrebena, odakle ih je posmatrao, nije se moglosi}i do obale. On vi~e: „Niko vam se ne moèpribliìti!”

Na pesku, pored same obale, bilo je opru-èno jo{ nagih tela. Slute da ih neko posma-tra. Pokre}e se ruka: ma{e ili preti?

Prijateq va{e ku}e i majora A. A.,Doktor

Po{tovana gospo|o,

Na obalskoj klupi zami{qen sedi inèwerelektrotehnike. Se}a se jednog ra~unara nasvom fakultetu, kao i magnetnih traka ura~unskom odeqewu grada. Razmi{qa o su|ewuve{ticama. (Jedino je pribavio kwigu osu|ewu ve{ticama.) Zatim se pita: da li da se


Onesvestio se od udaraca. Lice mu je bilo umodricama a koà razdrta jer smo ga vukli popodu. Moj drug je u ruci drào no`.

„Ho}e mu~ewa, koja je nekada vr{io naddrugima, da preispita na sebi”, rekao je.

„Pa mi ga mrzimo”, rekao sam. Ubili bismo ga, i to u kafani, da autor nije

odlu~io da zavr{i pri~u. Vratio je ènu ukafanu. Ve} ulaze}i, ona je po~ela da pla~e.Ponavqala je nekoliko re~i gledaju}i ~asstarca, a ~as nas dvojicu. Podizala ga je sapoda. Bio je preteàk za wu. Dok je plakala,èna mu je navla~ila ko{uqu. Buncao je. Uzwenu pomo} uspeo je da ustane. Ponovo je sedeoza stolom. Vla`nom krpom èna mu je brisalalice. Nudila ga je kiselom vodom. Starac jerekao:

„Na àlost, ipak, muke nisu bile dovoqnoefikasne. Poneki bandit je uspevao da ihizdrì.”

6)

Starac je preispitivao sebe, i to sada, prikraju ìvota. Kakav li je mogao biti u mla-dosti? Monstrum jedan taj denuncijator.

I tu je kraj pri~e.


6)(Bili smo toliko iznena|eni da je samo autormogao spre~iti da ponovo ne nasrnemo na wega. Autor jetako i uradio. Jednom re~enicom je zavr{io pri~uprenose}i akcenat na starca, tako da je on, zapravo,postao junak ove pri~e.)

Nervno stawe majora nije mu omogu}avaloda nastavi posao, tako da su ga smestili u bol-nici.

„Druè majore, znate li da su rehabilito-vani oni koje ste osudili?”

Po{tovana gospo|o,

Kaèm va{em ne}aku: ~ovek koji je osnovaomnoga preduze}a, kao i preduze}e za pogrebnuopremu, tvoj otac, uporno stoji pored prozora.Ose}a se miris izgorelog hleba. ûje se lupa ususednim stanovima. Tvoj otac ~uje glas koji gaprati: „Sasvim }e{ ugwileti, pocrveneti inaduti se.”

Bio je to uobi~ajeni glas kakav se ~uje pokafanama, gu`vama, na pijacama, plaàma, zagovornicom. Zapravo, na wegovu smrt i ne mogumisliti, po{to on ne postoji. Ostaje jo{ da nai{~eznu}e navedemo telo.

Po{tovana gospo|o,

Tvoj brat je sredinom platna povukao ~et-kom, crvenom bojom, punu liniju. Onda je neza-dovoqan tom mrqom zabio glavu u dlanove:kosa mu je virila izme|u prstiju.

Prijateq va{e ku}e i majora A. A., Doktor


odseli u inostranstvo ili da ostane u socijal-isti~koj zemqi? Gleda! Zami{qen je.

Kaèm mu: „Ja sam spasao tvog oca. Nisamopravdavao svaki wegov potez. âk je i tvojumajku na{ao negde, potpuno apati~nu. U~lanioju je u partiju. A kasnije se i oènio wome.Ona je ponovo dobila privilegije koje suimala vojna lica.”

Kaèm mu: „Tvoj otac je bio major;istraìteq. Mo`da zato èli{ da prikupi{pitawa sa saslu{awa. Misli{ da nije biloludih koji su izolovani? Tvoj otac je malole~en. Zatim penzionisan. Vratio se u ìvot.”

* * *

Major, A. A., nije mogao da ode na posao.Bilo je to prvi put da izostaje sa posla.Postavqao je samom sebi pitawa sa saslu{awai davao potvrdne odgovore.

„Ja ne postojim. Kako mogu oti}i na posaokada ne postojim?”

Zvonio je telefon. Major je znao da wegatraè. Podigao je slu{alicu.

„Da”, rekao je. „Ne, ovde ne stanuje taj ~ovek.Taj ~ovek ne postoji.”

Proverili su broj telefona. „Da”, rekao je major. „Broj telefona je

ta~an ali ~ovek nije isti.” Ne! Major nije posumwao da optuèni nije

kriv. „Ko }e da ga saslu{ava? Ja ga najboqe poz-

najem. Ali, bez obzira na to {to ga poznajem,kako }u ga saslu{avati kada ne postojim?Moram optuènog da prepustim drugom isled-niku. On moè izneti i dokaze koji }e gateretiti.”


Arheolog: Zna{ da se u svetu ni{ta nemewa. Ti si slikar koji ho}e da nau~i telo dazavisi od boje. Ili si onaj tamo slikar {toprodaje svoje crteè za tawir supe, ili sisnob koji sporo govori o slikarstvu tro{e}io~evo nasledstvo. Onaj tamo ili ovaj ovde. Ustvari, svejedno je da li si ti slikar ilinisi. Slike i boje su iste.

Otac bi rekao: Za moju du{u je dosta iprazno platno. Nisam mogao da izbegnem dastalno ìvim. Nisam mogao da izdrìm.

Areheolog bi rekao: Otkada znam, ti nepostoji{. Umire{, nestaje{, udaqava{ sesvakim danom od ìvota i jo{ si wegov zas-tupnik. Mora{ da poùri{ s tim odlaskom.@elim tvoju ènu. Me|utim, novi slikarne}e da slika wenu du{u.

Kako si mogao da prevari{ ènu sa onakobelom koòm? Pla{io bih se da je dodirnem.O{tetio bi je dodir.

Zemqa sa grobqa koju su nanele blatawavenoge jo{ se ocrtavala na asfaltu. Otac imaèqu da wegovo telo bude podignuto i ba~eno,da se on pona{a prema wemu kao da je tu|e, dabude svrstan sa kostima koje otkopavaju arhe-olozi. Uspravqa se. Ose}a bol u grudima.Pokretima ruku dodiruje pocrvenelo lice.Cipele tonu u pesak. Majica je umazana bojom.Sa svih strana, na zemqi, na kamenu i u travi,stoje tube. Boje se nalaze u konzervama. Otacse povijao, pa se uzdizao. O~ekivao je da pticeodnesu nebo.

U wegovom pogledu nalazio se spomenik.Video je krst. Ruka uhvati deo zemqe i po~e jojdavati oblik. Duga kolona tela sa {alovima izastavama: slike koje se {etaju o~ima uputi{ekamen ka ocu. On ne vide da pada kamen.


Draga moja tetka,

Ne znam da li ti je pisao doktor. Ali, sve-jedno. Ja ti ipak pi{em. Ako ti je dokotorpisao, siguran sam da ti je pisao o meni. @elida mi pomogne, da me spase. Saslu{avali su me.Zbog ~ega èlim da preispitujem su|ewa?

„Su|ewa su mi prva pala na pamet”, rekaosam.

„Mo`da je mogu}no uraditi i biografijenarodnih heroja, pore|ane po abecedi, kori-ste}i znawe koje si stekao na studijama elek-trotehnike.”

„Mogu}no je tako ne{to”, rekao sam.„Dobro. Zna{ sudbinu svog oca”, rekli su.

„Sada }e{ da se javi{ u vojni odsek. Idi uvojsku. Mo`da }e{ u vojsci da se sredi{.”

Ali ja ne èlim da idem u vojsku. Imam tekdvadeset i tri godine.

Tetka, ve} mi je poznat tvoj odnos premamojoj majci. Zato o woj ne}u da ti pi{em.Nadam se: nisi zaboravila da je ta èna mojamajka, kao {to si ti moja tetka. Ona je jo{ìvela sa mojim ocem i kada je bio unemilosti. Svakog jutra je èleo da ode dopogrebnog preduze}a, ~iji je bio osniva~. Utoku su bili radovi na otkopavawu iobnavqawu grada. Svaki trenutak kada jemogao iza}i, otac bi iskoristio da sedi poredarheologa sva|aju}i se sa wim. Arheolog ga jesmatrao sagovornikom; uìvao je u dugotrajn-im raspravama.


nastojali da pri|u. Vetar ulazi u ba~enefla{e i konzerve. Svira kroz wih.

„Za{to mu~ite tog ~oveka?” ~uje se pitaweène sa prozora.

„Radije bismo mi mu~ili ène”, glas }e izmase. Slabe detiwe ruke se podiù iznadglava, da bi neve{to upu}ivale kamenice kavezanom ocu. Kamewe nije dospevalo do oca,ve} je padalo na glave okupqenih qudi. Lica suse mr{tila. Upu}ivan je prekor deci, iako suqudi znali da kamewe slu~ajno pada na wih.

„Dole je zemqa, po woj gazimo”, ~uo se glas.Uti{ali su se qudi. Pogledali su ka prozori-ma ne bi li iza zavese raspoznali buqe}a lica.Jedino se nisu mogla u}utkati deca. Nepre-stano su tr~karala i bacala kamewe.

Fla{a, ba~ena kroz prozor, razbila se uztresak. Okrenule su se glave ka prozorima.

„Izvadili su kosti, napunili su sandukewihovim prahom, i odneli ih nekuda. Otko-pali su nekoliko kamena koje su preci odba-cili, te se uhvatili u ko{tac sa ènama. I nastako postavqaju u istoriju”, ~uo se glas. Ondasu povici pratili uzdizawe motke koja sezadràvala u vazduhu, da bi sletela i teìnompadala na oca.

„Ubi}e slikara!” ~uo se glas. Mu{karac jeodloìo motku, spustio je ruke niz telo, podi-gao je glavu.

Ogrejani suncem, u gu`vi, qudi su ve} bilimokri. Niz lica im se cedio znoj. Neki su seudaqavali i sedali u hladovini koja se prosti-rala od uzdignutih govornika. Si{ao sam nizstepenice. Rasterao sam decu. Uhvatio samprvog ~oveka. Drmao sam ga, vukao za pantalonei pitao za{to tuku mog oca. ôvek se nijepla{io. Rekao je: „Mo`da tvoj otac moè da


Od grobqa do obale stiè se preko zelenep{enice, bocki i trava. Pomerawe nogu, pe{-kiri, kukovi, muzika. Pesma dolazi sa plaè.

Otac ne vidi qude, uznesen je (~ime?)kwigom koju arheolozi ~itaju ili su jeotkopali. Telo uvek ostaje pome{ano sazemqom ili od zemqe. Arheolozi o~iste ko-sti, ukaù na pro{lost; snabdeju uzorkeve~no{}u i daju im zna~aj.

U popodnevu, zvuci se duè zadràvaju u vaz-duhu. Raspoznajem ih jasnije. Iz borovog~estara, do|e vika, nejasni glasovi, pesma.

„Vika dolazi iz pro{losti, iz grobova kojesu otvorili istraìva~i”, re~e jedan pesnik.

Na sredini asfaltnog trga, ispred zgrade,gde se zaustavqaju otpaci hrane, no{enivetrom, gde se nalaze pocepani i odba~eni nat-pisi, sada bez zna~aja, na podijumu su posta-vqene daske (ili je to bio trg iz pri~e mogoca). Dete pored ène prati: preko trga jepretr~ao pas lutalica! Dete ra{iri ruke ijurne ka psu.

Otac je vezan konopcem. Razbaru{ena mu jekosa. Iako su bile istaknute o~eve grudi, pes-nice napada~a su traìle lice i okrvavqeneusne. Po{to se otac nije opirao, napada~i suga i daqe {amarali. Kada se razmaknu ruke,koje drè uè, otac po~iwe da posr}e. Pada nazemqu. Rukama ~upa travu. Hvata blato. Vaqase pored nogu sve dok ne po~nu da ga ritaju.Zateè se konopac koji kao da su zaboravili, ioca vuku preko vode koja ga odmah kvasi. Dugoga vuku. Napada~i se zaustavqaju na trgu. Svièle da se probiju do podijuma na koji izvla~eizobli~eno o~evo telo. Posmatra~i koji su senalazili na popri{tu èleli su da se udaqe,ili su to bili oni isti radoznali qudi koji su


Zahvaqujem im. Komisija je vratila neko-liko vojnika iz armije kao emotivno nezrele.Ali ono zbog ~ega je trebalo da sazrim prona-{ao sam u vojnoj biblioteci – prve kwige sov-jetskih logora{a. To je bila ujedno i prvakwiga koja je objavqena u Jugoslaviji po{to suse sukobile dve kompartije.

Sastavqaju}i bazu podataka pomislio samda }e nekada neko mo}i da sastavi pri~u; bazamoè biti literatura. Vremenom bele{ke,pisma, izjave, dostave, postaju kwièvno {ti-vo. Nemogu}e je da se, pred tragikom osu|enih,ispri~a bilo kakva pri~a o wima, a da ne budecitiran neki wihov odgovor; ili se tragedijane vidi iz odgovora koji stoji iza samo neko-liko nepovezanih re~i.


odgovori na to pitawe?” Kada sam u{ao u masu,u èqi da odbranim oca, vi{e se nije znalo dali branim ili napadam izno{eno telo, da li supovici upu}eni meni ili protiv mene. Zata-lasala su se ostala tela. Prigwe~ila su me.Deca su ponovo prigrabila kamewe. Bacala suih. Padalo je na na{e glave.

Draga tetka,

Moja majka nije bila poznata ni podobro~instvu ni kleveti, ni pakosti, ve}prema istinoqubivosti. Kraj rata je biodo~ekan sa odu{evqewem. Fa{isti su kona~nonapustili zemqu. Navala veseqa jewavala jedolaskom i ustoli~ewem nove vlasti, koja jebila nepoznata, i o kojoj su kruìle samopri~e radosno do~ekivane. U javnosti je bilaispoqena mr`wa, bojkot prema starim vlasto-dr{cima, i udvarawe novim vlastima, radiboqe budu}nosti udvorica. Muka mi je dapi{em o logorima, gra|anskom ratu, o stre-qanima.

Draga tetka,

Kada sam po~eo da pravim bazu podataka,poslali su me u vojsku. Qudi iz vlasti su pret-postavili da }u emotivno sazreti. Zapisalisu na moje o~i: Na saslu{avawe je privo|eninèwer elektrotehnike. Rekli su mi: „ûlismo {ta radi{, druè. Interesuju te proce-si. Za{to, druè? [ta tebi nedostaje?[kolovala te je dràva. Kredit. Bi}e tiobezbe|en i posao.”


rukovodio wome. Oprostila sam mu. Ali ona jei tebe doìvqavala kao tu|e dete: wegovo! Sazavr{etkom rata pojavila se nada za one kojisu upropastili svoja bogatstva i za one koji ihnisu imali. Vole}e se mane darodavaca istokao {to }e se odbacivati vrline neva`nih.[kolovawe i bekstvo u ludilo tvog oca.Nestanak. Wegova èna nijednog trenutka, kaoni u trenutku kada bi morala da u~ini prevaru,ni treptajem oka, nije odavala smu}enost ninedoumicu. Ni unutra{wu uznemirenost neiskaza na licu. A nas, wegove, nije ni prime-}ivala.

Bio je radni dan. Tvoja majka se upravotu{irala. Uvila se pe{kirom. Ogrnuta, polu-gola je {etala kuhiwom. Nije me ni prime-}ivala.

Ako je dovde izgledalo da ~itate roman, sa-da izlazimo iz romana.

1)Ipak, mnogo tekstova

korenspondira sa pri~om. I ono kwièvnojednom }e biti nekwièvno; jednom }e bitiroman.

2)

Savremeni subjekt je neprestano u komu-nikaciji sa jednim nasle|enim subjektom izteksta; s onim oporu~enim subjektom iz pro-{losti; dualnost je duel a saradwa polemika;tekstualni subjekt je mo}niji, tako da on prip-itomqava savremeni subjekt koji je nestabilani kome je jezik dualnost. Junak pri~e, otac, A.A. je jaki subjekt – on je vojno lice!

3)


Dragi ne}a~e,

Nisam odgovarala doktoru. On je, jo{ odrata, prijateq tvog oca. Se}am ih se. Dolazilisu u na{u ku}u. Bili su mladi skojevci. Vidi{kako su zavr{ili. Jedan od wih se ubio. Utada{wim novinama je pisalo: Sada kadaprete na{oj zemqi, jedan oficir izvr{avasamoubistvo: ubija ènu, pa sebe. Dok napoqugra|ani ispra}aju mrtvu kapetanovu ènu,le{ oficira je be{umno, bez ikakvih cere-monija, otpravqen put vagona, za rodni kraj.Lud i qubomoran! Bezumnik i defetista! Dali je takav ~ovek mogao raspolagati sopstven-im ìvotom, pa ~ak i supruginim? Ispo{}eniìvot jednog nedozrelog ~oveka. Dobar deoqudi kojima smo okruèni kao da je iz nekihdrugih zemaqskih sfera. Dalekih i minulih.Iz ranijeg sredweg veka, mo`da i ranije. Nastolu je stajala depe{a kojom mu otac ~estitaunapre|ewe. [qam qudski, koji se hvatanoèva, sekira, pu{aka, pi{toqa. Ne zna{{ta se u wemu krije? Kapetan je bio tipodnaro|enog ~oveka. Wemu su bili draìqubavni jadi nego pretwe pokorom na{ojzemqi. Narod i dràva behu na wegovo dugogo-di{we {kolovawe potro{ili milione.Proma{aj zbog lo{eg u~eni~kog materijala.

Tvoj otac... [ta re}i... nestao je. Doktor jepostao ... ~ija je satisfakcija da, eto, moènekome pomo}i.

Pozvala bih te da ìvi{ kod mene, ali neèlim da vidim tvoju majku. Nikada nisamrazumela za{to je wu spasao tvoj otac, osim dabi je zadrào za sebe. Time ne zna~i da je


1)Realizam teksta i realizam stvari izlaze u {etwu.

2)Svetski istraìva~ki centar izdao je CD: Su|ewatokom istorije. U bazi podataka su optu`be, pitawa iodgovori za vreme su|ewa, i presude posle okon~awaprocesa.

3) Povremeno autor istupa kao da i sam ne stvararoman, ali tekst se i daqe moè ~itati kao roman.

Odgovaram joj:

da je povre|ena moja sujeta. Projekt istori-je jednog pisca ne moè biti isti kao konceptjednog propagandnog filozofa. (Pisac je mo`-da liri~niji.) ôvek proìvi i istorijski ineistorijski ìvot...

Onda shvatam da su pore|ewa besmislena.Odustajem od obja{wavawa. Intelektualizi-rawe! Filozofirawe! Pismo nastavqam osili koja name}e temu. Ta sila ne samo damoè da nametne temu ve} i da dâ odgovore napitawa koja sáma postavqa. Ja sam sâm. Izamene ne stoji nikakva sila. Samo strpqivo{}umogu da nametnem temu.

Zatim dodajem:

Hanibal je ~uvao otrov da bi se otrovao.Cezar je imao no`. Dodu{e, ~uvao ga je Brut.Neron je imao Rim. Neverovatno: imao je Rim.I spalio ga je. Sofisti su imali delfskihram. Sokrat iz Alopeke imao je peharkukutinog otrova. Ispio ga je. AleksandarMakedonski je imao pustiwu. Nije je nosio sasobom, niti je ~uvao zajedno sa bolestima kojesu iz we izvirivale. Hristos je imaomu~iteqe i u~enike. Propovedao im je ovaskrsnu}u. Tako da su oni znali za uskrsnu}epre nego {to se on podigao u nebo. Englez Xonbez Zemqe, imao je sopstvenu Veliku povequslobode. \ordano Bruno je imao svoju loma~u.Wutn je imao jabuku. êsto je gledao kakopada. Spinoza je imao svoju bolest, tuberku-lozu. Nikoga nije po{tedela. Pesni~ke tvore-vine i slike su trunule u istoriji. îtava


PPrrvvaa ggeenneerraacciijjaa kkoorriissnniikkaa bbaazzee ppooddaattaakkaa

Slavoqub Markovi}

Po~etak je devedesetih. Leto je. Putujem.Moja prijateqica, koja je sada u Londonu, tre-balo bi da do|e u Jugoslaviju. Me|utim,posledweg trenutka me obave{tava da ne moèda doputuje. Pi{e mi, zapravo, o na{em susre-tu dok je bila profesor engleskog jezika uJugoslaviji, poniàvana i nezadovoqenihèqa. Se}a se nekih doìvqaja koje sam ja zab-oravio. Moj rukopis Plovno stawe istorijeodnela je u Dansku u integralnoj verziji.

Sa odu{evqewem mi pi{e. „Nedostaje{ mi.Istorija je kona~no postala tema. Zapad jeophrvan diskusijama o istoriji. Sedamde-setih godina si istoriju smestio u muzej. (Petgodina sam se druìla s tobom. Pet godinasi mi pri~ao o istoriji i wenim kodovima:tvoj kodovnik.) Otada istoriju tretiram kaokomunikaciju sa nepotrebnim ili sa muze-jem.

PS

Iskreno, nisam se zanosila da }e{ posta-ti pisac. Druìla sam se s tobom zato {tosi uobrazio da si pesnik. Odlaskom izJugoslavije nijednog trenutka nisam mislilada }u se se}ati nekog. Toliko mi se smu~ilau~malost, ali, ipak, ti si bio dinami~an.

(Primetio si da ti ne pi{em o detiwstvu.)


Mi }emo obu}i mantil, podviti kragnu, teoti}i u topli stan isto kao {to }emo zinutidva puta, dok drugi gledaju kako se uti{avana{e bilo na ìli kucavici. Prekri}e nas~ar{avom. Staviti u sanduk. Prireditisprovod. Zemqa pada na poklopac i udaracodjekuje. Mo`da nas ne}e sahraniti ve} bac-iti u vatru. Mo`da }e sa~uvati malo pepelaza one posle nas. Tako }emo napustiti isto-riju.”

Moj otac je bio vojno lice. Poznavao jedruga A. A. Odrasla sam sa budu}im inè-werom elektrotehnike. Traìo si na{uprepisku, ali ja sam davno uni{tila tepoùtele papire. Uvek, prilikom susreta,pri~ala sam ti poneku zanimqivost iz svogdetiwstva: }erka vojnog lica koja je ìvelau trima jugoslovenskim republikama. „Tageneracija ima istu biografiju. I drug A. A.i drug J. U. imali su istu biografiju. âk je ipisawe biografije stvar mode. Zavisno odtoga {ta je moderno.... mesto ro|ewa semewa. âs je selo, ~as grad. Poreklo je tako-|e stvar mode. Ako je potrebno, mogu se pro-na}i preciheroji, u~esnici Prvog srpskogustanka. Tako|e se u~e{}e u ratu gleda izsada{wosti: sada{wost je ve~na i ona meripro{lost”, pri~am ti.

Do Sokobawe se vozimo mojim automo-bilom. Dodiruje{ mi koleno. Moram dako~im. Zasmejava{ me. Zgu`vana je. Moè dase upotrebi: (i onda navodi{ nepovezanesintaksi~ke celine) za pod koji je brisalajedna èna, za imena bludnica, za slikawevrata u koja ulaze noge u ~izmama.

„Kako moè{ da bude{ sa wim”, rekao jemoj biv{i mladi}. „Na kraju }u odlu~iti daga prebijem.”


pokolewa su smrdela na papir i raspadnutestihove. Svet je bio sit afera Kuzwecov,Dim{ic.

Ogovara mi:

Govori{ da istorija vi{e ne moè dapostoji, da se u woj nalaze bogovi i kosti, dasve {to se sada iznosi iz istorije moè i dase kupi u prodavnicama za {iroku potro{wu.Mogu se ~ak izdvojiti qudi koji izlaze izistorije. Umorni ne znaju, ili zaneseni nevide, gde prestaje tama istorije, odaklepo~iwe svetlo. Ono {to iznose iz istorijetoliko je te{ko da su im se tela, usput, utami, od koje su oslepeli, sasvim istro{ila,da vi{e ne znaju ni gde se nalaze.

„Ako je te{ko u}i u istoriju, ne zna~i damodel istorije nije na{.”

Ulazimo u kafanu. Prepuna je. Posetiocisu na terasi. Posle toga dolazi konobar, kojije tvoj poznanik, i seda pored nas.

Kaè{ mi: „êsto te uvla~im u istoriju ivi~em: èna u istoriji!”

Me|utim, prolaznici se nisu zanimali zaènu. I ti dolazi{ u sukob sa konobarom.Po~eo je da ti preti.

„Obe}ao si da ne}e{ da vi~e{.”„Ti si, ~ove~e, lud. O ~emu govori{?”,

kaèm ti. „Govorim na ~ijoj je strani istorija. Reka

Morava proti~e kroz istoriju. Ti i ja sedimou kafani... Uvek je mogu}no iznova povratitisve faze kroz koje je pro{la istorijskasvest. Tako dolazimo do onog najva`nijeg:istorija proizvodi sebe samu!


sam drhtawe, ali do toga nije do{lo. Napoqu jeobi~an radni dan, mir geografije i tramva-jskih {ina, {ume su kao i uvek na brdu, ni{tase naro~ito ne}e dogoditi, ku}e su mirne,krevet je poluname{ten. Ja sam gladan. Nisam~uo nikavo pitawe niti odgovor, bio sam usobi: kau~ ili samo du{ek? Ne~eg je ipak bilo.Leào sam. Bilo je hladno. Sigurno nisam jeotoga dana. O~ekivao sam drhtavicu. Ja se danasnisam hranio, rekao sam i po~eo da drhtim.@ena je pitala: Za{to drhti{? Rekao sam:Trebalo bi prvo pribaviti hranu, tada bipostajala veza izme|u stvarnosti i litera-ture. Onda bih mogao re}i: gladan sam, i po~eobih sa pripremawem jela. Izvadio bih izfioke hleb, luk, jogurt i po~eo da jedem.Ovako – po{to nemam hrane – moram re}i:po~eo sam da drhtim! Drhtawe mi je neugodno.Neprestano se znojim. Ne mogu da govorim.Promucam: Drhtawe me poniàva. îni menesposobnim. @ao mi je {to danas nisam mogaoda pribavim hranu. Druge ~iwenice ne postoje,bez obzira na to da li se mirim sa redosledomstvari, biolo{ki, drhtavicom se manifes-tuje glad. Uzmi kocku {e}era, zapovedi}e. Da,to se tako kaè kada nas savetuje lekar, aliovde u tekstu? Ne zamaraj me, rekla je ona. Onje ve} stasao. Ko to? Moj sin. Stasao? Da,pla{im se za wega. To su godine kada po~iweda onani{e. Pa da, rekao sam. To je razvojtela, jasan, sasvim jasan; razvoj tela se nemewa otkada je sveta. Dok traje razvoj tela,~oveku se ~ini da prolazi vreme. Kada telosazri i vreme vi{e ne prolazi: ~ovek u wemustari. Mi smo ga obmanuli. Moj mu` ne ume darazgovara s detetom. Dete je sada iznena|enosopstvenim telom. Ni ja ne mogu da u~inim


Taj de~ko se zanimao za slike country zvez-da. I ja sam mu poklonila slike COUNTRYzvezda. Dala sam mu neke pornografske~asopise. On ih je prelistao s radoznalo-{}u, a onda, kada je shvatio na{u vezu, poce-pao ih je vi~u}i: „[ta ho}e{!”

Ako se se}a{, do{lo je do tu~e izme|u vasdvojice gde si ti, ne èle}i da se opire{,dobio debqi kraj. @alila sam te jedino ja,po~ev{i da se brinem o tebi. Moji najboqi|aci, oni {to su pisali prve ditirambe, gov-orili su o tvojoj upornosti. Prsti su ti jo{dugo bili uvijeni zavojem i namazani nekomma{}u koju ti je dao moj prijateq lekar.

Uvek si zahtevao da ti ispri~am svojubiografiju.

Mo`da jo{ nije kasno. Deca vojnih licaimaju sli~ne biografije, kao {to su sepreplitale biografije wihovih roditeqa.Po~etkom rata i drug A. A. i drug J. U. sme-{teni su u vaspitne logore.

„Ako te zanimaju naratoriu~esnici rata...ve} ti je poznat ìvot u logorima. J. U. jedeportovan krajem rata. Drug A. A. je dezer-tirao. Kasnije mu je su|eno... prekomandovanje u juri{nu ~etu. Preìveo je.

Ali, 1945. i drug A. A. i drug J. U. su ofi-ciri JV. Drug A. A. je ~ak boravio u Moskvi.Ubrzo posle sukoba kompartija vra}a se uJugoslaviju. Po podacima... uhap{eni su qu-di sa kojima se druìo u Moskvi.”

* * *

Nisam jeo tog dana, glad poniàva, èludacme je morio, jednom sam se oznojio, o~ekivao


kaèm: Nisam dobro prora~unao put. Ona seslaè. Uti{avam radio. Uvek ima vrata u hod-niku na koja mogu da pokucaju qudi. Sit sam ih.Ne èlim da se pojave sada. Napunili bi sobu,tako da ne bih bio sam sa devojkom. Pozva}enas, ili }e do}i k nama, kaèm. Moramo dauti{amo radio. Ne èlim qude sada kada jemogu}e da budemo zajedno. Dobro je kada imadrugih, kaè ona, moè da se dogodi ne{toneo~ekivano. Ovako, kada smo sami, zasitimose tela, a posle toga? Ona pesnicom lupa u zid.Na to odgovara druga lupa s one strane zida.O~ekujem da neko iza|e na terasu i po~ne danas doziva, zato je hvatam za ruku. Ne dozvo-qavam joj da bezrazlo`no udara u zid. Otimamose. Ja po~iwem da joj qubim lice. Telo joj seopu{ta, smiruje se, ali sada neko drugi lupa uzid, me|utim, kako mu niko ne odgovara, nepoz-nati se udaqava od zida, tako da iz sobe izbijasamo ne~iji smeh.


ni{ta. Da li ti je mu` pri~ao kako je ondoìveo pubertet? Nije mi pri~ao. Detemoè da poludi: êmu strah majke? Bilo bilepo da porazgovara{ sa wim. Za{to sa wimne porazgovara neka èna? Moja ili tvoja pri-jateqica? Mo`da }e susret sa ènom da ostavitragove u wemu? A {ta ne ostavqa tragove?On je de~ko, kako da se oslobodi naboja? Da gaubedim kako sno{aj nije ni{ta. [ta }e{ muponuditi kao kult? Ja sam imala poverewe umomka. Malo je tako bliskosti izme|u part-nera. Odnos izme|u momka i devojke jenaj~e{}e prevara. âk mislim da je devojkamalak{e da ovladaju koitusom, ne moraju bitiaktivne. Za{to su tako postavqeni odnosiizme|u mu{karca i ène?

* * *

Nisam uìvao {to zbog dijaloga kasnim,ali nadao sam se da }e me sa~ekati devojka.Uostalom, zna gde je kqu~ pa }e mo}i da u|e usobu i sedi dok ja ne do|em. Za{to bi zaka-{wewe moglo da bude tragi~no? Zakasnio sam,pa {ta? Mo`da je i oti{la dokazuju}i se predamnom. Ali ona je uzela kqu~ i namerno zakqu-~ala vrata. Sada je unutra. Moram da ~ekamnapoqu, da lupam u vrata, jer nema zvona. Onaslu{a radio ili spava sklup~ana u krevetu,dok ja stojim pred vratima. Tako malo kasnimda je nemogu}e da ve} spava. Verovatno èli daspava posle sno{aja. Tada joj dobro do|u san ismirewe tela. I svakako otkqu~ava vrata. Nequti se {to kasnim. Kaè ne{to. Naravno,muzika je u sobi preglasna i zato nije ~ula mojdolazak. Pita me za{to sam zakasnio. Ja


Majka nije mogla da preboli moj odlazak.Do{la je da me poseti. (Iako su joj lekaripredlagali da ne putuje.) I evo, ovde jeumrla.


Dragi moj,

One jeseni kada smo se sreli, ja ne znamza{to si se nalazio u rodnom mestu ili sadane mogu da se setim, ali i ti si bio zbuwen:odakle se pojavila èna kao {to sam ja?

Usavr{avawa u Londonu prekinula samzbog bolesti roditeqa. (Ah, trebalo im jedozvoliti da na miru umru!) Zakratko samosetila, posle boravka u Londonu, toploturodnoga doma i zavi~aja, da bih onda bilaprikqu~ena ruralnom (ti bi rekao da jeruralno najbliè prirodnom). Udala sam se,rodila dete, i tek tada shvatila gde senalazim. (U me|uvremenu mi je umro otac.)

I ja se jo{ nisam odlu~ivala na odlazak. Sedeli smo u mojoj sobi. Do{ao je moj

mu`. Zahtevala sam ne{to od wega. On jenekoliko puta pre}utkivao moje zahteve.(Naravno da ti nisi èleo da se me{a{ una{e odnose.) I kao {to je danima mirnotrpeo moje hirove, tako je sada naglo podigaoruku. Ja nisam ni gledala u wega. (Kasnije simi rekao da si video iskrice u mojimo~ima.) On je u besu bacio ~a{u na pod.Usledila su dva udarca. Pala sam u nesvest.Mo`da sam izgubila dah? On me je odvukao,hvataju}i me za kosu, u drugu sobu. Dugo nijeizlazio jer me je ritao. Onda se vratio iponudio te pi}em.

I tada sam kona~no odlu~ila da sebe isvoje telo ne prepu{tam zemqi i qudimabez perspektive. (Tvoj ostanak je tako|eizbor.)


gledawe zgrade. Zar pisac mora da izmi{qa iono {to postoji. Ako nekada budem opisivaozatvor! Kako da se vratim? Ko zna kada }e, doovog sprata, do}i lift.

Drìm upaqa~ u ruci. Odloìo sam torbu,da je ne bih vukao kroz hodnik: kroz ovo mrtvoneistorijsko vreme. Mahao sam rukom kao dasam skidao kakvu pau~inu, pa sam se laganooslonio, najzad, na jedna vrata.

„Neverovatno. Da li mogu do}i do kraja hod-nika?” povikao sam.

Skinuo sam kaput. Oznojio sam se. Spazih napraznom podu...

„Ponovo ne{to”, rekoh. U dnu hodnika govno. Nasmejah se, otkravqu-

ju}i se, pa pripalih cigaretu. ûo sam da postoje vojne zgrade bez stepeni-

ka, koje su ukopane u zemqu, i do pedeset spra-tova. Arhiva! Tajne slu`be! Mogu zamislitikako izgledaju vojni magacini. Nije vaqda dase ponovo nalazim u jednoj od zgrada kojukoristi vojska; pa tu je la` na svakom koraku.Prevara neprijateqa! Krivotvorewe mapa,ulaza, natpisa. Projektovawe zgrade morasluìti da obmane neprijateqa.

Moram da traìm izlaz. Proveravao samvrata. Brave su bile jednostavne. Nije postojaonikakav bezbednosni ure|aj. Kada budem raz-valio jedna vrata, lak{e }e biti sa drugima.Vaqda }u na}i bilo kakvu metalnu {ipku?Kako da vrata nisu boqe osigurana?

Onda je ne{to lupilo. Odjednom strah odnekog ko bi se nalazio u zgradi. Shvatio sam:po~eo je da radi lift! Zapostavio sam obijawevrata. Otr~ao sam do kraja hodnika. Lift sepodizao. Radost! Kao i u ìvotu: sitnice meraduju, ali nemam izlaza.


Obnavqawe pri~e

Do{ao sam, prvi put, u posetu prijatequ. „Inavrati, trebalo bi da vidi{ tu zgradu. Neka-da je to bio zatvor.” Nisam ga pozvao inter-fonom. Jedan gospodin, upravo je izlazio izzgrade. Osmehnuo se. „Samo ih zalupite”, rekaoje pruàju}i prst ka vratima.

„Da, da”, rekao sam i potr~ao. U{ao sam u lift. Pritisnuo sam dugme sa

brojem sprata, koji je na ceduqici zapisaoprijateq. Lift nije polazio. Otvorio samvrata. Iza{ao sam. Ponovo sam u{ao u lift inaglo povukao vrata. Lift je krenuo. Podizaose nekoliko spratova, zatim je po~eo da sespu{ta. Stao je izme|u spratova. Nisam uspeoda otvorim vrata. Dugmad u liftu nisu reagov-ala na moje pritiskivawe.

Naravno, onaj ~ovek je si{ao liftom.Za{to bi lift stajao u prizemqu? Dok sam tr-~ao niko nije pozvao lift. Kao da je ~ekao mojulazak. Ma, da li se onaj ~ovek vozio liftom?

Iza{ao sam iz lifta. Stao sam u hodniku.Duboko sam udahnuo zagu{qivi vazduh zatvo-renih prostorija. Pritisnuo sam rukom preki-da~. Nije bilo svetla. Zazvonio sam na prvavrata. Nikog! Zatim sam ili zvonio ili lupaood vrata do vrata. Istro{i}u plin. Ionako jena izmaku. Brojevi na vratima bili su od 228 do235, pa zatim ponovo 228. Mo`da su zatvorske}elije sada kancelarije? Prijateq mi je daoadresu radnog mesta! Nije vaqda èleo da meprevari? Rekao je da }e mi koristiti raz-


Popio sam jo{ jedan gutqaj rakije.1)

* * *

Ugledao sam dva pisoara. Neko ih je poneonegde i ostavio u ugao. Pisoare sam o~istio iizloìo na sredini sobe. Odmah sam prostori-ju nazvao Di{anova soba. Stvari koje sam sma-trao nepotrebnim izneo sam u hodnik i stavioispred vrata. Na stolu pored ra~unara leìmapa.

2)


Bez obzira na to {to u hodniku svetli samojedna sijalica, na{ao sam natpis: lift neradi. Zna~i da je zgrada bila useqena. Kako suti qudi izlazili iz zgrade, ako nije radiolift? Mo`da postoji pomo}no stepeni{te?Stepenice za slu~aj poàra! Kako ih prona}i?

îm sam mogao da se koncentri{em, sna`nosam po~eo da udaram u vrata. Drìm kvaku icimam je. Ne! Ne mogu da obijem vrata. Akouspem da iza|em iz zgrade, optuì}e me za obi-jawe.

Pomerim glavu, klimnem, uàsnem se. Gu{ime u grudima. Znaci histerije? Ose}am: drhtemi usta!

Uspeo sam da provalim u jednu prostoriju.Soba je verovatno sluìla za prijem jer se uwoj nalazi sto, ormar, telefon na stolu, ivelika foteqa. Na stolu sam na{ao bele`ni-cu. Brzo okre}em listove nailaze}i na sitnoispisana slova, da bih onda strpqivo po~eo da~itam. Na jednoj stranici stoji napisano: kadabude{ stigao u moju kancelariju, ako me nebude bilo u woj, slobodno se pona{aj kao da sikod ku}e. U ormaru }e{ na}i fla{u pi}a.Kqu~ od ormara je u fioci u kutiji od pe-~ata.

Na drugom papiru je napisano: Pozvati Ma-riju telefonom!

I tako na svakoj stranici poneka bele{kaili broj telefona. Kqu~ sam na{ao u fioci,ujedno i bocu pi}a. Nisam èleo odmah da raz-gledam sobe u koje sam mogao da u|em iz pri-javnice. Nisam mogao nikog da pozovem tele-fonom. Bio je prikqu~en u centrali: tamosada nikog nema! Opruìo sam se u foteqi.


1)Jednom sam napisao pri~u o junaku koji se na{ao kaoja, u zgradi, i da nije znao gde se nalazi, kao {to ja sada neznam. Davno sam uni{tio tu pri~u. Sada bi mi dobro-do{la. Sa ovo malo plina mogao bih da osvetlim rukopisi pro~itam {ta se desilo sa junakom.

Se}am se da je u nekom delu pri~e junak urlao,vri{tao, plakao, zatim ridao. Ali tada je ve} izgubionadu da moè da iza|e iz zgrade. Evo novog ispitivawaodnosa stvarnosti i literature. Zato odlu~ujem da prvodobro odurlam u nadi da }e me neko ~uti. Dok sam urlao,slu{aju}i eho, shvatio sam de je zgrada sasvimnapu{tena. Onaj ~ovek ispred zgrade delovao je miste-riozno. Ne verujem da je ugra|en interfon. Samo se pewei spu{ta lift. Izgubqen u xungli. Izgubqen u zgradi.Nedostaje mi jo{ a`daja. „A`dajo”, drao sam se. „Ti minedostaje{ da bih zapo~eo bajku!”

Proanalizirajte mogu}nost izlaska iz zgrade, menekao autora, kao i mogu}nost ìvqewa mog junaka u pri~i,u isto takvoj zgradi. Ne se}am se da li se junak spasao iliurlaju}i umro.

Naravno, kada sam pisao tu pri~u bio sam vojnik; uvojsku sam dospeo po{to sam uhap{en jer sam èleo daizbegnem sluèwe armiji. I alegorija je sasvim jasna.Vojnik je na ve`bi, u hodniku. Moj drug, koji me je uputiou ovu zgradu, nije imao mogu}nosti da pro~ita pri~u, i dame po{aqe u isti hodnik, kakav sam opisivao u pri~i.Sudbina autora!

2) Ovde autor odstupa od toka pri~e. Smawuje wenuefikasnost, ili èli da vas zavede.

onda otkada je {tampano prethodno stawe.Samo broj uni{tenih vozila! Ovo je ipak rat.Sa ovakvim stawem rezerve nisam mogao daizvedem nikakav napad. Odlu~io sam se za uko-pavawe. Odredio sam mogu}ne pravce povla-~ewa. @rtvova}u vodove koji bi usporavalikretawe neprijateqa! Jo{ nisam znao wegovurezervu i snagu. Preturao sam po sobama ipapirima traè}i izve{taj o neprijatequ aliwega nema. Neosporno, radi se o napu{tenojvojnoj ustanovi. Ne mogu da shvatim da se napo-qu vodi rat.

O~ekujem da sa ivice {ume zarumeni hori-zont, i qudi ne uspeju da izraze svoje ~u|ewe.Prolomi}e se detonacije. [iknu}e crni dim.Negde iza brda ~u}e se buka. Na pitawa qudi ina molbe onih ~iji su ~lanovi porodicepohap{eni odgovori}e se: preispita}e se wi-hovi zlo~ini! Kazni}e ih po zasluzi! Ne}eodmah biti streqani. Koliko me sada intere-suje postupawe prema zarobqenicima? Samotoliko koliko }e se pro{iriti biografijezarobqenih i nepoèqnih. Kako }e romano-pisci opisivati junake? Ulaskom pobednika ugrad gubi se trag junaka.

Ovde stvarno postojim apsolutno. Imamsvoje vreme, imam svoje godine, godi{we doba,mogu da promenim i godinu. Sat sam i daqe nav-ijao – iluzija da za mene jo{ postoji vreme – iponekad pomiwao zvuk, glas, tonove. âk i ratkoji vodim je moja kabinetska stvar bez obzirana mrtve i toliko uni{tewe zaliha.

Pokupio sam zastavice. Crtaju}i, olovkompomerao sam granice. Onda sam se se}ao liko-va svojih ro|aka. Znao sam da sam ih napustioostavqaju}i ih, u sobama u kojima sam odras-tao, u poqima u kojima su proveli svoj ìvot.


„Opa! Istorija!” kaèm i po~nem da je anal-iziram.

Na mapi se de{ava bitka. Ne znam da li suoni pre mene zapo~eli analizu neke od bitakaiz pro{lih ratova. Zastanem sa pijetetom. Izrasporeda crvenih i plavih zastavica ne moguda zakqu~im da li su u toj bici u~estvovalimoji dedovi koji su mahom izginuli u oslobod-ila~kim ratovima. I pored toga {to poznajemimena reka, planina, gradova te ~ak i sela,ipak, ne uspevam da uvidim: da li se radi ovojnoj ve`bi ili se analizira ve} davno dobi-jena bitka? Gledao sam crvene i bele boje zas-tavica. Mo`da }e bitka koju vodim biti iden-ti~na sa onom u stvarnosti. Prvo da se odlu-~im za boju. Trebalo bi izvr{iti artiqeri-jsku pripremu. Mali je broj oru|a za rafalnupaqbu po pobr|u, gde je leàla neprijateqskape{adija. O~ekivao sam ili pomo} ili samola`no pucawe da bi se zavarao neprijateq.Strate{ki gledano, ni moji ni neprijateqskivojnici nisu mogli da preduzmu napad bezvaqane artiqerijske pripreme. Mo`da su zastrategiju ratovawa koristili ra~unar kao ipodatke koje bi on servirao. Prona{ao samna~in da ukqu~im ra~unar, ali sam odmahzakqu~io da se radi o malom ra~unaru i da jeon u nekom sistemu koji ne prima informaci-je. Ra~unar sam nazvao svojim. Kucao sam tekstali nisam dobio nikakvu informaciju nitisam koju uspeo da po{aqem. Trebalo bi u cen-tru da primete: ukqu~en je ovaj ra~unar.Zalihe se nalaze u bazi podataka.

Kona~no su primetili da je ukqu~en ra~u-nar. Poslali su mi stawe magacina. Uporediosam ga sa prethodnim. Neverovatno! Zar jemogu}no? Potro{eno je toliko materijala od


koliko dugo sam bio odsutan iz istorijskogvremena. Nije mogla da me probudi ni povreme-na lupa lifta jer se on kretao u snu, kao {to sufoteqa, Di{anova soba, biblioteka, pa i mojetelo koje leì u foteqi, bili u snu. Ose}aosam u sebi da nemam ime koje bih izgovorio, dami je strano i ime Boga. Ovo je san. Trebalo bida se probudim. Ali, ovo de{avawe nije bilosan, i samo bu|ewe donelo bi mi bol u vratu,gr~ u nozi – i ono {to me je iznenadilo – erek-ciju.

Po bu|ewu nisam se se}ao ni~eg drugog osimsvog sna, kao i ulaska u ovu zgradu. Znawe kojesam stekao {kolovawem i u~ewem sada mi jesmetalo, i samo su mi logi~ka analiza inemogu}nost izlaska poja~avale rezignaciju.

Otvorio sam fioku. Po~eo sam da anal-iziram wen sadràj. Papiri! Fascikle! Kut-ije sa dugmadima. Jedna pli{ana kutija sa kqu-~evima za konzerve. Nedostaju mi konzerve.Ako sledim logiku: tamo gde ima kqu~eva zakonzerve na}i }e se i narezak ili bar vojni~kosledovawe kome je pro{ao rok trajwa. Mo}i}u u zgradi da pevam i da se hranim da bihpreìveo, ubijaju}i sve iluzije o izlasku.

Po{to sam na{ao pajser, razvaqivao samvrata jedna za drugim nadaju}i se da }u u nekojprostoriji na}i magacin sa hranom. Ali, hraneza sada nema.

Kucam. Obuzela me je seta. I sve {to budemvi{e iznemogao, sve {to se budem vi{e gr~io,drhtao od gladi, bi}u sve vi{e u snu, kao {to usnu biva smrznuti ~ovek, u vejavici, sawaju}itoplotu u kojoj umire, i i{~ezavaju}i zajednosa snom.


âk sam i svoju qubavnicu, koja snosi krivicuza posetu mom drugu iz detiwstva, jer me jenapustila i ja nisam imao gde da provedempopodne, pamtio po jednoj lascivnoj sceni.Lagano, levom rukom, sa no}nog sto~i}a, doh-vati ogledalo. Zastade u trenu, sred te zanosnei opriro|ene ìve slike, tog mitskog odrazasebe u ogledalu. Na prstima desne {ake behujoj nahvatani gusti i beli slojevi wenih sla-dostrasnih izlu~evina.

* * *

Leào sam u foteqi sa opruènim nogama,oslawaju}i se bokom o oliwali {tof, saglavom stavqenom na preklopqeni kaput,di{u}i ravnomerno, {to je bilo i jedino naiz-meni~no pokretawe tela, a i cimaju}i seponekad u snu, mqackao sam ustima, da bih seponovo smirio i nastavqao da di{em ravno-merno.

Mada sam li~io sebi na mitskog spava~a,moje telo nije bilo prvo opruèno u foteqi.Na mestima gde su laktovi i kolena dodiri-vali fotequ, isenio se {tof i na jednom mestuskoro procepao.

Ispod mojih kapaka, oteàlih od dugogspavawa, beja{e tama (pro{losti), a prekoo~iju pada{e ve{ta~ko osvetqewe (sada{wo-sti). Ni svetlo ni tama nisu naru{avaliti{inu, tako da nikakavi {umovi, osim onih usnu, nisu mogli da me probude, ili bejah pot-puno usebqen, zatvoren u tamu svoje du{e, temi nije bilo potrebno bu|ewe. Ako se ikadabudem probudio iz ovog snovidnog sna, samo }upo duìni brade i noktiju mo}i da utvrdim


Napisao sam pri~u da bih kasnije postaowen junak. Mo`da je to usud autora. Onda samdoneo odluku. Po{to sam, u jednoj fioci, na{-ao kqu~ od lifta. Uradi}u slede}e: otvori}uvrata lifta! Izazva}u kratak spoj kojim }uustaviti lift. Onda }u poku{ati da se pewemili silazim otvorom za lift sve dok neugledam svetlo. Ako uspem da iza|em iz zgrade... propusti}u biografiju A. A. kroz filo-zofiju, psihologiju, religiju; kroz moralne ipravne norme, ili }u odlu~iti da je propus-tim kroz kwièvne ànrove, ako ne iza|emsurfova}u po Internetu, i ovaj tekst osta}e idaqe pri~a.

ûjem ponovo kretawe lifta. Silazak ilipewawe? Ne znam da li sam ispod ili iznadzemqe.


* * *

Najlak{e je, po{to ne mogu da iza|em izzgrade, zavr{iti tekst u besmislu jezika, alija èlim da moje iskustvo iskoriste sli~nijunaci. Sumwam. Da li uop{te postoji ovakavazgrada? Napu{tena zgrada se pona{a kaopriroda; negostoqubivo. Arhiva, dosijei.Vojna ve`ba? Onaj ko u|e u ovu zgradu, ne}emo}i da iza|e. Bar ja nisam na{ao mogu}nostza izlazak. Onaj ko na|e ovaj tekst, neka gaodmah pro~ita, da ne bi ponovio moje gre{ke, ineka sam potraì druge puteve izlaska. Doknisam iznemogao èlim da napi{em krajpri~e? Pi{em drhte}i.

2)

Junak pri~e je si{ao sprat niè. Ja nisamhteo da rizikujem novi susret literature istvarnosti. Ne èlim da si|em sprat niè.Niti èlim da se popnem sprat vi{e.


2) U pri~i, koju sam pisao u vojsci alegorija je nemi-novna: napu{tena ku}a, pokvaren lift, zgrada bez ste-peni{ta. Se}am se: pribliàvaju}i se kraju pri~e,spu{tao sam junaka sa sprata na sprat. Svako poglavqebilo je doìvqaj junaka na nekom od spratova. Tako sui glave bile pore|ane po brojevima spratova.

Na spratu niè jedan ~ovek je leào u krevetu: kaofleka. îtao je novine koje je na{ao u sobi. Nije gledaodatum wihovog izdavawa. Danas! Ju~e! Sutra! Sto godi-na ranije ili sto godina kasnije, {ta zna~e u wegovomvremenu. Masakr ju~e ili masakr danas.

Taj ~ovek koji je leào u sli~noj sobi, na spratuniè, pored razbacanih konzervi, polomqenih fla{a,povremeno bi se podigao koliko je bilo potrebno da bipopio gutqaj vode.

PPAARRAALLEELLNNAA BBIIBBLLIIOOTTEEKKAA

TTRRAAGGAAWWEE ZZAA FFOORRMMAAMMAApesme, pri~e, pisma, artefakti... intervencije

Pozori{te*

„Prebroj tela da upamti{ koliko }e bitimrtvih u osun~anom jutru. I nemoj da zna{ dali di{u”, govori glumica, nagnuta nad stolom,uz upaqenu cigaretu.

Oni {to su u{li u salu znaju da je napoquhladno. Vetar bije u doksate. U prvom redusedi uniformisana statua sa zvezdicama majo-ra. Ponovo je jezik su|ewa jezik scene. „[ta vitu radite? Kakvo je to kazali{te?”

„Stojimo na bini.” „Ja ne}u da sudelujem u ovoj predstavi.

Istorija! Ispali su mi zubi. Lice mi je zbr-~kano. To dvoje glumaca izgovara moje ime. Nabini ìvi èna u plavoj haqini. Davno sam ve}~uo re~i koje ona izgovara. Drugi glumac vi~ena wu. Ona navodi imena qubavnika.”

„Biti junak u lo{em, bespotrebno repri-ziranom komadu.”

Ovde sam u poqu {to se pruà izvan drà-vnih granica. Vetar bri{e ravnicom nose}isneg. Presvlake padaju preko ruku i prekogolih tela. U januaru ~eznem za toplim sobama.


*) îtaj kao pesme.

Ulicama rodnog grada

ôvek se povija napred. îni se da gleda usvoje ruke. Podiè ih. Naglo spu{ta glavu iguta te~nost iz fla{ice. Mi nismo imali psei kada su se probudili, bili smo zbuweni.Voleli su gazde i voleli su meso. Podigli suglave prema oficiru koji je èleo jedan susretsa ènom, me|utim, nije znao {ta }e od qubaviostati u wemu, te je ponavqao: Pquvao sam u~ar{av; puwen je slinom, zajedno sa decem-brom. îme bi mogao da nadoknadi to {to onwu, vaqda, voli? Izgovara imena bludnica.Odakle buka? Psovke! Odakle sve ène li~e nana{e pretke?

U pogledu mi se nalazi isklesani oblik.Ugurao sam ga u kamen!

Creva }e mirisati na parfem. Mo`daizmet. Dupe }e tako|e mirisati na popijeniparfem. „Devoj~ice pletu kikice i nose |a~kekeceqice,” kaè {ofer voze}i ga iz jednogdela grada u drugi. On je samo zami{qao make-tu kao da se kre}e po karti koju zna napamet, ane ulicama rodnog grada.


@ene na obali

Posle sastanka trebalo je voditi razgovor,zatim oti}i na ru~ak. Po podne je bilazakazana sedeqka. Sto sa pore|anim tawirima.Boje vo}a i povr}a! Wihov ukus. Prisustvofotografa koji bi ovekove~io poznate mladeoficire. Reko{e mi da ne postojim i nisu mevi{e gledali. Pitawa su nesavr{en svet.Znam! Znam! Zbog èqe da odgovaram... Stalnoje mrak. Ima li sunca? Koliko je dana do pro-pasti? I u zatvoru sunce prelazi sa istoka nazapad. Li{}e lepr{a i ùti. I re~i: Pa visebe uni{tavate, deluju kao davno izgov-orene.

U jesen, kada glas dolazi sa brda i spu{ta seka reci, ène posledwi put peru na obali.Belasaju wihove ruke.

Jedan starac se pewe stepeni{tem. Saznaoje: sin mu je ìv! Peva!


Mesec u prozoru

Budu}i da kod we nije otkriveno ni{tasumwivo, bila je skinuta i obrijana: uni{tenesu joj sve dlake. U zatvoru je bila gola podokovima.

Na goloj koì odslikavao se mesec. Bio je u}eliji: putovao je wenim telom kao kosmosom.U zoru su cvrkutale ptice. Zveckali su okovi.

Mesec ostaje u wenim o~ima i u sazve`|u.


Recept

Oti{li su sa slike a da je nisu ni videli:otac i majka, dete koje su dràli. Ostaje vla-àn podrum. Znawe o ratovawu starih Grka.Zaboravqawe je isto {to i plavi somot koji seliwa. Shvatawa svoja poku{avam da {titim nasvakom mestu. Povremeno me boli glava. Nijelako pro{etati od zida do zida. Ostavitiizmet! Oprati ruke! Niko me ne pita o zubimai ki{i. Pi{em imena.

Daske. Papir. Svetlo. Mutan pogled. Suznooko.

Osun~ani nedeqni dan kada qudi u sve~animodelima, sa medaqama oka~enim na kaputima,polaù cve}e na biste, i kada ven~ani mladen-ci tr~e do spomenika da bi se slikali ulaze}iu novi ìvot.

Moj prijateq bri{e posu|e obasjan ta~kas-tom svetlo{}u. Cipele su mu izno{ene. Pre-suda. Vi znate pitawa i odgovore. I ja ih znam.

I u zoru }e oti}i na reku. Pone}e {tap,kesu, stolicu. U ovo doba godine opli}a reka.

To {to smo se skrili u wene stepe, logore,bilo je samo znak da ne}emo ostati u kwigamakoje tek nameravamo da napi{emo.

Izmaglice, no}ne me}ave koje poznajemo izpesama, smrt nekih qudi koji su govorili o re-voluciji... A gde li je recept? Onaj za kola~e.


Proces 5%, Proces, Proces, Proces,ProcesProces, Proces, Proces 100%

P r o c e s! P r o c e s! P r o c e s! P r o c e s!

Procesi!

U ovoj kwizi mo`da ima ne{to od budu}nosti:budu}a pitawa!


Kao {to...

Kao {to glumice nestaju u svojim ulogamaKao {to su balerine nestale u telimaKao {to su Rubensovi modeli nestali u naborima ~ipki„Ovo je zimsko jutro”, re}i }e oni koji vole

pejzaè. Dolazi naglo. Svetlo pada u prozor.Vide se ledene {are na staklu. Osvetqava ihsunce. îni mi se da se topi staklo i tone;{u{ti otopqena slika i klizi.”

@murim. Re~i koje slu{am izdvajaju jedandan. U prozoru se vidi samo detaq slike.

Hladno je. Ptica koja leti pored prozora nepeva. Crni pas zimi nestaje, pa se onda vra}ana fotografiju. Plava boja zaliva nije dovoq-na da bih ga neprestano gledao. Kora~am pokamenu. Brzo se raspada obu}a.

„Jutro je. To je kada dan svi}e”, re}i }u.Ponavqa se tokom svake no}i. Krevet, zid,baraku, kiblu nikada nisam video na foto-grafijama. Neka slika bude taj prozor: sne`nivrhovi koji se vide u wemu, krovovi grada izvonik crkve ~ija se zvona ne ogla{avaju.”

Kao {to glumice nestaju u svojim ulogamaKao {to su balerine nestale u telimaKao {to su Rubensovi modeli nestali u naborima ~ipki


*) îtaj u kontekstu moderne i postmoderne~itanke

Zna~ewe re~i proces:*)


îtawe imena u prozorima


Jelena HekubaJ. U.

ST

AT

IS

TI

^K

A P

ES

MA

Pretraga

Jezik moète ~itati po re~ima (re~ni~ki),po pojmovima (enciklopedijski), po pitawimai odgovorima, po simbolima.

Po kataloguSignaturiAzbu~nom reduNumeracijiFotografijamaTematizovanePo imenima (A. A. J. U.)


Logika je mesto koje poseti{ da ga sevi{e ne moè{ osloboditi. Ne moè{zaboraviti uzbu|ewe koje te obuzimalo uvreme posete. Blede nova mesta, novauzbu|ewa, novi odlasci.

Pro{lo je mnogo godina po {umama, vozovi-ma, na streli{tima, u otvorenim le{evima, uskupim fosilima. Hranim celokupnupro{lost. Smrt isisavam iz porodili{ta.Sipa mi se u lavor program zatvarawa istori-je. Pruà mi se ta te~nost za ispirawe natek-lina. Lepim leptire po wenoj kosi. Dok pticaleti oslonac joj je telo.



Upliv istorije slikarstva u tekst


eklekti~ko, totalitarno,socijalisti~ko, utopijs-ko, ikonografsko, parado-ksalno, tro{qivo, trivi-jalno, cenzurisano, vir-tuelno, povr{no, perfek-tno, fragmentarno, pita-wa se integri{u u teksto pitawima, apsurdno,biografsko, kolektivno,kola`no, deskriptivno,spekulativno, sekularno...Zaboraviti!

***

Teskt je celina; re~, re~e-nica, kwiga, sve kwigejednog jezika, sve {to jenapisano na jednom jeziku.Moè se ~itati kao auto-nomna celina. U kontek-stu drugih tekstova, ilidrugih jezika, u kontekstuzna~ewa.

Simbolire~i:Kontrarevolucionarnirad. Provokatori! Izda-jice! Podlaci! Izjave,dostave, agenti, agenti,agenti. Kurvo! Be{tijo!Gade odvratni! Slugokapitalisti~ka!

Nasip? Trag? Pretraga?Trajawe? A {to je, ustvari, uslovqeno golo-tiwom wenog tela. Vre-me, dakle? Nasipom,o~nim zasipom. Harmo-nijskim znakom? @eqa.Namera. Trag (za kona-~nim utokom mora). Zawom? Nedo~uj! Neizreci!Nazna~eni! Okudraveli!Bila je predata na nemi-lost wemu i wegovoj raz-goropa|enoj za{titniciistoriji.Edukacija, informacija,hipertekst, diskurs, kon-tekst, ànr, recepcija,rizom, fluktus, mimezis,citatnost, undergraund,redimejd, filter, rimejk.

Naslov: ZZaabboorraavvqqaawwee

Pisati Crtati Pevati Tkati Tekstovati

Opisati Opcrtati Opevati Optkati Optekstovati

Propisati Procrtati Propevati Protkati Protekstovati

Prepisati Precrtati Prepevati Pretkati Pretekstovati

Otpisati Ocrtati Otpevati Otkati Odtekstovati

Pesma ra~unara

Govorim, adrese, imena, brojeve telefona.Govorim, imena, adrese, brojeve telefona.Govorim, brojeve telefona, adrese, imena.Adrese, imena, brojeve telefona, govorim.

Adrese: govorim imena, brojeve telefona.Imena: govorim, adrese, brojeve telefona. Brojeve telefona, govorim: adrese, imena.Govorim, govorim, govorim, govorim, govorim.

12345–45 21345–45 12435–45 12345–54 02345–4512345–45 21345–45 12435–45 12345–54 02345–45

Adrese, adrese, adrese, adrese, adrese, adrese. Boqe je. Umreti! Boqe je. Umreti! boqe je. Smrt! Smrt! Smrt! Smrt! Smrt! Smrt! Smrt!


Najvi{e puta upotrebqene re~i: Priznaj!Potpi{i. Progla{avam te dve re~inajva`nijim za ìvot. Uvodim ih u umetnost.Potpi{i. Priznaj! Potpi{i. Priznaj!Potpi{i. Priznaj! Potpi{i. Priznaj!Potpi{i. Priznaj! Potpi{i. Priznaj!Potpi{i. Priznaj! Potpi{i. Priznaj!

Potpi{i.Potpi{i. Priznaj! Potpi{i. Priznaj!

Potpi{i. Priznaj! Potpi{i. Priznaj!


Sonet–art

Priznaj! Priznaj! Priznaj.Potpi{i! Potpi{i!Prizna}e{! Prizna}e{!Potpisa}e{!Nije jo{ priznao? Nije jo{ pot-pisao?Ma prizna}e, ma potpisa}e!

Priznadoh, potpisah, priz-nadoh, potpisah.Priznavao sam, potpisivao sam.Priznavah, potpisivah, potpi-sivah.Priznaj! Priznaj! Priznaj.Potpi{i! Potpi{i!

Prizna}u, potpisa}u, Prizna}u,potpisa}uUmre}u, nestao, preìve}u,preìve}u!Prizna}u, potpisa}u, Prizna}u,potpisa}uKada bude{ priznao, kada bude{potpisaoSunce }e za}i, sunce ne}e pre}ipreko stola na kome stoji papirsa mojim potpisom

Pesma

îtaj (kao) literatu-ru! îtaj (kao)stvarnost!îtaj (kao) sonet.îtaj tradiciju.îtaj ready made!îtaj tekst prelazi uznak. Ozna~iteq jeozna~eno. Jezik je ozna~iteq.Tuma~ je metajezik.

Forma je rad sare~enicom?Referenca registar. Diskurs saslu{awaHomeomorfizmomprelazim u poqeumetnosti.

Izmisliti na~ine~itawa iz memorije

12345–45 21345–45 12435–45 12345–54 02345–45

Ki{a ili se}awe na nadrealizam

potrebna je terapija mozgu, terapija srcu(terapija srcem), terapija obrascu: pada ki{a,pada kroz komoru; ja otvaram ki{obran ... ter-apija ki{om prija ki{obranu, terapija moz-gom, terapija zakonima; ki{a i daqe pada,stavqam ki{obran na zakon, dolazi vetar iduva, nosi ki{obran, tendencija vetra jedruk~ija; (uìva ki{obran) savija ga, lomi muru~icu, uznosi ga, ki{a kvasi zakon, tendenci-ja zakona je mokra, da li }e vetar eliminisatizakon? vetar je prirodna pojava, zakon je pri-rodna pojava, ki{a pqu{ti, vetar {eta powegovom licu; eliminisati wegovo lice! zasa-diti travu umesto lica! zalihe umesto lica!skinuti wegovo lice! baciti ga u vodu! mokroje! on stoji na ki{i! ne}e da se skloni! ki{apada u pro{losti, ki{a pada u zakonu, on stojina ki{i, reke rastu, meteorolo{ki izve{taj jepun poplava, kakav on tretman ima? ki{a gakvasi, ki{a ga voli, kakav tretman imapro{lost? kakav tretman ima muzej? kakavtretman ima an|eo? kakav tretman bi imaomuzej kada bi se u wemu ~uvao ubica? da li bibio posebno zatvoren? kakav bi tretman imaomuzej kad bi se u wemu ~uvala pro{lost? kakavbi tretman imao muzej kad bi se u wemu ~uvaoPegaz? ili Ibir? kada bi se u muzeju ~uvalaslika Van Goga? ili Pikasa, Braka iliTuluzLotreka? kakav bi tretman imao muzejkada bi bio prazan? ki{a pada, kvasi |avola,muzej je u ekspanziji! on ga voli, ki{a pada,


Za{to sluè prazne sobe? êkaju goste! Da li}e gosti do}i tokom ìvota? Ku}e }emosru{iti kad odu preci i pravi}emo nove,na{e. Pravi}emo ponovo ogromne sobe zagoste. Da li }e gosti do}i?


Oru`je koje ne ubija ikoje je prazno sluì istokao i prazna stolica, kaoi prazan sto.

[ta zna~i praznastolica?

No} je u tamnomvilajetu.

Ovde je budu}nost.

[ta zna~i prazansto?

Ona ~eka da nekosedne!

Za{to se gradetamnice? [ta }e ovomsvetu?

Za{to sluìoru`je koje neubija?

Moè li stolicada sluì zaquqawe?

Za{to sluì no}?

Miris. Za{to sluìmiris?

Svet je po~eo dase podre|uje èni.

Zanimqivo èneneprestanomiri{u.

Da li je nemogu}eputovawe ka sim-bolima?

Ne zna~i da sim-boli ne}e do}ikod nas i da nisu

zna~ilo je:razmetati se,

sopstveno dokazi-vawe uzdi}i

da dovla~i san kaoteìnu;

prebivali{te jesmaweno

tuma~ima? prvobitnom pove-qom o postankusveta?

gubitak qubavi? izve{taj o ratu regulisalo jeugovore?

o zalihama? uzdi}i svoj strah pretvoriti ga upobunu?

u temperaturu? dok? dok?

dok drago telo ne postane dina, svila sa zastave, guja udarovima, voda za ispirawe quski, rubqa, kanalizacija; dok drago telo ne postane obrazac za konkretno posto-jawe;

Drug A.*

Druga A. sam upoznao u jednom hotelu. Videosam ga jo{ dva puta. Razgovarao sam sa wim.


vetar je polomio prozore: diè zavese, on gov-ori muzeju: ~uvaj mi sinove! {titi mi sinove!eutanazija je poput zemqe; ki{a pada na gnez-do? mo`da }e do}i jaja? a posle }e do}i maleptice, otvara}e prazna usta, otvara}e ùtekqunove i ceo svet }e po~eti da ih hrani,ptice }e mo`da zapevati? kada ptice odrastune vole muzej, dok su male vole muzej, ne voleki{u, a ki{a pada, ki{a neprestano pada, onpreìvqava modifikaciju, vidite li onajpodignut tako {to ga kvasi ki{a, mi se oku-pqamo u wemu, ne postoje zakoni u wemu, mi seokupqamo da slavimo Boga, okupqamo se ve~e-rom, okupqamo se jutrom, ostavqamo poslove,~itamo molitve, propovedamo nove dane, pro-povedamo reke u koje se i mi ulivamo, u kojimase kupamo, pripovedamo gradove, pripovedamozakone, pripovedamo pro{lost, pripovedamogrobove predaka, pripovedamo vodu koja namdavi decu, pripovedamo vazduh koji di{emo;konfuzija je u lovu, padaju ustreqeni (jeleni),padaju pogo|eni (tigrovi), padaju pogo|eni(majmuni), ali ih vi{e nema, sada umesto wihpadaju iskopine u kojima se otkrivaju kosti,padaju ki{e na jelewe koè, naravno jelenovanema, ali ima wihovih koà i kqova slonova izlata iz rudnika, i grudi èna su mokre, kapisu pome{ane sa bradavicama i porama, imamimikrije, ima prilago|avawa ènama, ki{a idaqe pada, u ba{ti su okopane leje, prednostovog ìvota je naro~ita, sa prozora se vidiki{a, ali on je napoqu, on kisne, on ~uva muzej,pa kisne{ ~ove~e! da kisne, i muzej kisne, u|iu neku kafanu! ne voli kafane, one mu li~e na... a ki{a pada i leje i daqe nisu okopane, rasteiz wih biqe, dobro se primilo, raste na ki{i,on kisne, leje su okopane.


*)îtaj kao pri~e

Sastanak

Stajao sam ispred zgrade. Zatim sam sevozio automobilom do mosta. Gra|ani su biliokupqeni u parku. Bilo je obla~no. Od reke jeduvao hladan vetar. Seo sam na klupu. „Ne kas-nim vaqda?” pimislio sam. Drug A. }e do}isigurno kolima. Poruku mu je prenela wegovaèna. Drug A. jo{ nije dolazio. Bilo mi jehladno. Da ga ~ekam? Pro{eta}u se. Tramvaj jezatandrkao pored mene.


]askawe; umnoàvawe ugodnosti

Sedite ovde. Ugodno je. Verovatno vam jebilo te{ko da pe{a~ite po ovakvom nevreme-nu. Danima su ve} mraz i sneg. Mo`da se pada-vine ne vide iz sobe, ali hladno}a mi smeta.Verovatno i vama. Ne}emo razgovarati dok semalo ne ugrejete.


Odlomak iz romana

Drugarica P. kuva. Sa nao~arima iza|e izkuhiwe. Za wom iza|e drugarica D. Nosila jemajicu. Pogleda kroz prozor. Napoqu je bilosun~ano. Dogovorila se sa P.: iza}i }e zajedno!

– Otkada nismo zajedno izlazile. Pogledaj!Sun~ano je. I}i }emo pored reke. Ponela samjednu kwigu. îta}emo u hladovini.

– Nisi se mnogo promenila, rekla je D.Pamtim tvoj zanos.

Autobusom su oti{le do reke. Gurkale su seputem. D. je nosila kratku sukwu. Na obali suih pozivali mu{karci. One se nisu okretale.Si{le su ka plaì.


Poznanik

Si{ao sam iz voza. Bilo je ki{no. Jutrossam zaboravio ki{obran. Bio sam nesre|en.Ulicom prolazi poznanik. Ne prepoznaje me.Kupio sam cigarete. Tog ~oveka poznajem godi-nama. Jesam li sa wim bio u lo{im odnosima?Moja èna je jednom rekla da smo se sva|ali.Ne, naprotiv, moji odnosi sa wim su bilinajboqi. Za{to bismo se sva|ali? S wim samrazgovarao samo o obi~nim stvarima: o hrani iusevima. On je jednom do{ao k meni. Sedeo samu kuhiwi. To je bila tvornica. Nisam ga dobropoznavao. Nisam ni znao da radi u woj. Vra}amse u stan. Vidim oki}enu zgradu. Peo sam sestepeni{tem. Obratio mi se jedan slavqenik.Upla{io sam se.


Ovo je obi~na pri~a

Peli smo se u tramvaj. Silazili smo iztramvaja. Ulazili smo u metro. Sedeli smo ukafani. Pili smo pi}e. Vra}ali smo se ste-peni{tem. To je obi~na pri~a ako ne dodamojo{ dve re~enice – kontekst. Znate li gde su J.U. i A. A.? Re~eno mi je poverqivo da su oti-{li na specijalizaciju. Oti{li su na pre-vaspitawe. U zatvor! Kako u zatvor? Ko ih jeodveo tamo? [ta je optu`ba? Vlast. Kojavlast? Na{a vlast.


Imena, hiper iskaz

Govorim, adrese, imena, brojeve telefona.Bilo je podne. Mogao sam da leìm ili sedim.Video sam trg. Prozor je bio lo{e osvetqen.Koji je ovo trg? pitao sam se. Poznajem samonekoliko qudi. Jedini prijateq mi je bio U.,ali on vi{e nije tu, u ìvotu. A. A. nikada nijebio moj prijateq. Mogao sam da se oprostim odwih. Oni nisu bili moji istomi{qenici.Mogao sam pevati, smejati se, plakati. Jednomìvot mora i tragi~no da se zavr{i. Boqe je.Umreti! Qudskost prestaje onog trenutka kadanema opravdawa za poloàj na kome smo. Ta~anopis: polomqene su mi obe noge. Izgubio samtri zuba. Leva ruka mi slabo radi. Blokada.


Artefakta

Malo~as se igrao crknutim ma~kama... Wihsam se od detiwstva naro~ito uàsavao. Kao daje za wima nadolazio i neki daleki de~ijipla~. Vetar je, u dràvnoj {umi, kraj ku}e,obarao bagremove. Samo sam u nekada{woj sva-dbenoj ko{uqi. Sekire niotkuda. Napao meje... branio sam se. I on se omakao! Sada mipristupi grubo prilika sa ogromnim okvirimanao~ara. „Ti si ga... ti si ga izdao”, re~e onhladno {~epav{i me za grudi. Izvu~e me izstroja. Gurao me je koriste}i pometwu. Biosam bolestan. Imao sam ovih dana povi{enutemperaturu. U ranojesewim danima ~ovekbrzo nazebe.

...do danas wen ìvot, dakle, za{to je ovaoja|ena èna bila li{ena dara ra|awa dece?@ene bez poroda li~e na... Brdo koje se vidi saprozora spu{ta se ka wenoj koì. A vreme?Oka~ene su slike na zidovima salona. Nara-vno, i danas je obnovqiv hermafrodit. Neprime}uju}i dvoje mladih. Osetiv{i zadwigr~ vagine, leè izme|u wih. Sawala je i ovogputa.

Naredili su mi da se svu~em do gola, raz-gledali telo, traìli znake. Jesam li pri-javqen, pitao sam. Ko me je prijavio? Alinisam dobio odgovor.

Zatim je u {tali zafrktao kow. Ubi}u togzlokobnog vranca. Ubi}u tog ora~a. Ubi}u tog


Draga moja,

Pre wenog dolaska bili smo bez ène u ku}ii sa bolesnom staricom. Zato je ona moralasvuda da stigne, sve poslove da obavi, da prove-trava sve odaje, da pomete, a da na woj uvekblista ~isto i oprano odelo. Ode}u je kupo-vala u varo{i, tako da je izgledalo da ìvi unekom drugom vremenu.

A s takvom lako}om je unela red. Jasno jevidela moje obrve, velike i guste, brkove kojisu padali preko usana i krili osmeh, tako danije znala da li se smejem ili samo krivimusne. I bio je to prvi osmeh koji me je sjediniosa wom. I kada sam uvrteo brke, videla je ~ak iusne sa oìqkom na jednoj strani. Ni{ta nijerekla, samo se osmehnula. Okrenula se i pono-vo u{la u sobu.


Slu~aj 1

Skoro da nisam ni primetio da su me uhap-sili. Imao sam temperaturu. Neku groznicu.Nisam mogao da spavam. Uve~e sam diskutovao snekim prijateqima. U svesti ~oveka postojimesto koje je rezervisano za Boga. Ali ako otk-lonimo Boga? Wegovo mesto ostaje prazno. Koateisti da zauzme mesto Boga? Koga ateista dastavi tamo? Mesto predivi|eno za vladara?Umesto Boga stoji grob.

Na po~etku mi nije bilo ugodno. Bio samsasvim go. Bilo je hladno. Imao sam vezaneruke, a podizali su mi polni organ i razvla-~ili guzove. Da nisam progutao ilegalnimaterijal? Ali na rendgenu se ne moè ~itati.Znao sam da je pretres uobi~ajena procedura.Nadam se da je rutina jedini razlog {to sutako grubo postupali sa mnom i dràli me uvla`noj }eliji. Mo`da su druge }elije pre-puwene, a mo`da je i takva metoda: svaki noviuhap{enik do~ekuje se sa hladnom }elijompunom vode! Strah i neudobnost mu daje mogu-}nost da se preispita i ~ak da posumwa u sebe.Svaki uhap{enik smatra da je hap{ewe gre-{ka, ali ipak sumwa: da nije govorio neke re~ikoje je smeo samo da }uti? Nesporazum? êstose de{ava da ~uvari koji privode optuènog,ne znaju}i wegovu krivicu, postupaju premawemu kao kriminalcu i neprijateqskom agen-tu. Ali {ta tu da se radi?


cirkuskog kowa ~ija me glava podse}a na onemrtve, ringi{pilske kowe; glavate, zlokobnobuqooke. Li~i na kowa koji vu~e pogrebnakola! Slep je i kqast. Nesposoban za ratnuslu`bu. No, orati je mogao. Bezna~ajan, ~ak inedostojan posao za takvu grdosiju. Opet jekolona topova, i ozbiqnih vojnika, zaustavqe-na na ulici pred crkvom.

Nije znao kako se ènio wegov otac, iako jeo tome mnogo puta pri~ala wegova majka.Mogao je samo da predo~i: otac se vra}a sposla, ulazi u sobu – pre toga pere ruke ukupatilu – da bi kasnije u krevetu ~itaonovine, ili odlazio napoqe da sredi podrum.Naj~e{}e je ~ekao da pripreme ru~ak i da gapozovu. Vidi ga na da~i kako duva vatru a sintr~i oko wega. Otac ga samo {titi rukama ini{ta ne govori.


je bio poznat. Pretres. Oru`je upereno u mene.Re~ ne smem da izustim. ]utawe, slu{awe,gledawe kako se stvari razbacuju. Traè sedokazi koji nisu potrebni, dok ni{anrevolvera {eta po mom licu. Mo`da postupaki nije bio takav. Ne èlim da vre|am organereda. Mo`da sam ja samo tako zami{qaohap{ewe. Uostalom, organi reda su uvek hap-sili neprijateqe. Nevine obi~no ne hapse~uvari reda. Papiri razbacani po podu,otvorene ladice, ispreturani rukopisi.


Slu~aj 2

Tek sam zaspao kada je po~ela zvowava.Zvona tako dugo zvone kada je nesre}a. Ja sammislio da sawam zvowavu. Zvowava se nastavi-la i kada sam se probudio. Bio sam zbuwen.Odavno je pro{la pono}. Ko je? pitao sam. [tase desilo? Zar mene traìte? Otvori! ûo seglas. Otvorio sam. Zbuwen, ne znam {ta samrekao. Da li je bilo potrebno i{ta re}i preduperenim revolverima? Pretres, pisma, doku-menti. Onda islednik. Gde si bio petnaestog?Ne znam? Ne mogu da se setim? Mo`da uribolovu? Zna~i, u {umi ima{ sastanke.Oprostite, molim vas. U ovoj zemqi postojizakon. Postoji, postoji, ali za takve kao{to si ti sada prestaje da postoji. Evo,upravo ga mewamo. Ako èlite, da vam izdamonalog za hap{ewe, za pretres?

Tako verovatno reaguje svako od uhap{enih.Kajem se. Pogre{io sam. Bio sam zbuwen.

îm sam u novinama ugledao da je moj pret-postavqeni optuèn za neprijateqsku propa-gandu, odmah sam o~ekivao da, u najmawu ruku,budem pozvan na sud, bar kao svedok. Po{to jena{ sekretar kriv, neminovno je da mi redom,wegovi pot~iweni, snosimo krivicu. Prvo jeuhap{en Z., s obrazloèwem, zatim N., K. senije vratio iz J., zatim je uhap{en K., vi{eobrazloèwa nisu bila potrebna. Posle togasam neprestano o~ekivao hap{ewe. Nisam seiznenadio kada sam ~uo kucawe, niti sam seiznenadio {to je pro{la pono}. Postupak mi


OROMAWIVAWE

TRAGAWE ZA PRIÔM (fabulizacija)

PAROVIPri~a 1:

Wen mu` radi u me|unarodnom komitetu.Ona putuje u inostranstvo: pribavqa potrebnepodatke za sovjetsku vladu! U Moskvi voli dasedi pored prozora hotela i posmatra {irokeulice. Kada je sa muèm ({to je retko), voli daprovodi ve~eri u Savezu pisaca, ili u pozori-{tu. êsto joj smeta {to su glumci i piscisnishodqivi prema wima, znaju}i, vaqda, uti-cajnost wenog muà.

@ena sa dugom kosom, u ku}noj haqini, leìna balkonu. Ve~e je. Obasjana je suncem: ~ekadolazak muà! On se ne javqa. Tako su retkozajedno. Htela je ve~eras da posete decu. UParizu im je kupila poklon. Ne èli sama daode u posetu. Ponovo ~uje kretawe sobarice.Deca joj pi{u o psu. Zove se... Zatvara pismo.Uzima novine i gleda fotografiju muà.Poku{ava da ~ita wegovu izjavu. Ne moè da seusredsredi. Razmi{qa o svom detiwstvu.Oznojila se. Ustaje. [eta terasom. Odlazi usobu. Ide od jednog do drugog kraja sobe. Sedaza sto.

„Da li se javqao?” pita sobaricu. „On seuvek javqa. êka}e nas deca.”

Zvoni telefon. „Oh!”, kaè ona. Upla{iloju je zvowewe. Drugarica Ka}a. „Ho}e{ lido}i?” pita.

„Nadam se”, kaè ona. „On jo{ nije stigao.”„Kasni i moj mu`. Javio se. Do|i obavezno.

Okupi}e se dru{tvo. Dolazi i drug A. A.Se}a{ ga se?”

nemogu}e. Ona najboqe zna o zlo~ina~koj dela-tnosti svog muà. „Ali shvatite! Optu`ba jela`”, kaè ona.

„Ako ne potpi{e{ milom, s obzirom na toda ima{ uvid u optu`bu, bi}e{ podvrgnutamukama. Tada }e{ priznati i ono {to ne pi{eu optu`bi.”

Oni pouzdano znaju da je wen mu` {pijun. „Ako pouzdano znate da je on {pijun, za{to

od mene traìte potpis, i za{to mi optu`bugurate pod nos?”

„Kakva je veza izme|u mog muà i gospo|e X?Sara|ivali su na istom poslu, kao {to visara|ujete sa va{im kolegama. @elim da vasponovo upitam za{to qudi koji pouzdano znajuda je moj mu` agent ne potpi{u optu`nicu?”

Oni èle da optu`nicu potpi{e ba{ wego-va èna. Boqe bi bilo da potpi{e. Odve{}e jeu najgore tamnice, podvrgnuti mukama, tako dane}e iza}i ìva. Ovako? Odmah posle potpisi-vawa optu`be odlazi ku}i.

Znala je gde se nalazi. Ovo je najgori zatvorkoji moè zamisliti. Ovde se dovode samote{ki zlo~inci. Odavde niko ne izlazi, a da neprizna. Ako prizna, odlazi u logor. Boqe je ulogoru, nego ovde, u zatvoru.

„Verovatno vi mislite da ja i sama nisamotkrila kakav je ovo zatvor. Varate se. Ja samznala gde se nalazim posle dolaska u zatvor.”

Ali, ipak je morala da odgovori na nekapitawa. Islednik je obe}ao, uredi}e to sa}elijom! Na}i }e se koja pristojnija. Drhtalaje svu no}. Uostalom, uslovi u tamnici naj~e-{}e zavise od optuènog. Ako se bude iskazalakao pametna, poslu{na, hrana, ode}a, postu-pawe prema woj sredi}e se {to je najboqemogu}e. Postoji jedna mala sumwa u wenoj


U Moskvi se druì jedino sa Ka}om. Vi{ese i ne se}a kako su se upoznale. Nekoliko putasu putovale zajedno.

Razmi{qala je da ode u posetu deci. Zatimda ode do Ka}e. Otuda bi se muù javila tele-fonom. Ako mu ostavi poruku? Umoran }e le}ida spava. Ka}a ga ionako zamara. Mora}e mnogoputa da pozove muà telefonom dok ga budenamolila da doputuje do Podmoskovqa.

Pao je mrak. Ponovo je iza{la na terasu.Sobarica joj donosi papir. Mu` je obave{tavada je hitno morao da otputuje.

* * *

Posumwala je: uhapsi}e je! Zapravo, kada jeza~ula kucawe, pozvala je sobarica, i u stan suu{la dva uniformisana ~oveka. Dok agentinisu zatraìli oru`je, jo{ je i verovala da jeposredi neka kontrola. Ali, ~im su zatraìlioru`je: dograbili su wenu torbicu i ispretu-rali je kao utrobu ... vi{e i nije sumwala.

Upla{ila se. âk joj se otegla i vo`wa.U~inilo joj se: izlaze iz grada! Poku{ala jekroz prozor automobila da prepozna ulice.Nije uspela. Tada se zaustavio auto. Pre{li suneosvetqenim hodnikom. Otvorili su vrata.Ugurali su je u tamnu prostoriju.

Obamrla je i oduzeta. U tamnici je teskoba.Zatvorenici ne mogu da leè, samo ~u~e. No}uje razmi{qala. Nije se ogre{ila o zakon.Uvek je radila savesno. Slu{a pri~ezatvorenika.

Gleda spise koje joj daje islednik! To nijeoptu`ba protiv we, ve} protiv wenog muà.Kako da je potpi{e: navodi optu`be...


ne~ijoj èqi da bude osu|ena. Nije èlela dapromeni protokol isle|ewa?

Ponovo pada wena glava. Onesvestila se.


biografiji. Ako se ne bude setila u {tasumwaju, islednik ne veruje da }e joj sepoboq{ati uslovi. Zbuwena je, izbezumqenazbog optu`bi datih na ra~un nekih optuènih,a da se posle solidarisala sa wima. Nije znalada su i oni uhap{eni? Eto, sada zna. Oni suneprijateqi. [ta su zna~ile wene re~i: Vi neznate {ta radite? Ma ko je to ... Ali isled-nik postavqa pitawa! Ona treba da daje odgov-ore! Izjava je proverena. âk je i napisana.Nije htela da je pro~ita. Bila je kategori~nakao da iza sebe krije neku snagu; snagu nekeorganizacije. Ako misli da je druga~ijezapisano nego {to je bilo, ona }e im toispri~ati. Bila je na sastanku! Bila je ras-trzana i umorna. Drhtala je. Imala je temper-aturu. Rekla je: Dokle }e to! Bila je bolesna.Rekla je misle}i na sastanak. Mislila je naduìnu sastanka. @elela je da ode ku}i i pije~aj. Dokle to! Pozvala je narod na ustanak.Dokle }e trpeti ovaj reìm. Vi, borci i pred-stavnici naroda, dokle }ete trpeti nas kojikaqamo ideale za koje ste se vi borili? Trebanas smeniti. Poubijati nas, ili izdati inos-tranim silama! Pa mi vas laèmo. Tako!Setila se vi{e nego {to je o~ekivao islednik.Ovako zapisane re~i izgledaju golo. Re~i usebi nose ose}awa, trenutak istorije. Nemastajali{ta. Pobuda! Re~i sa sobom vukuistorijske ~iwenice, wu kao kaziva~a, a nesamo trenutak kada se upitala: êmu to? Uzizjavu èli da stoji pobuda zbog koje je izjavi-la: ~emu to! slu{aju}i neprestano dosadnugrupu izlaga~a. Weno gledi{te starog iprekaqenog borca. Tek u tom kontekstu mogusmatrati izjavu merodavnom! Ovako izdvojenaizjava moè sluìti samo sudu, dokazima, ili


wom, o razlikama. Odmah posle dolaska saposla mu` po~iwe da vi~e na wu. Nije jojdozvoqavao da izlazi. Nije mu bilo ukusnojelo. Mnogo je radio da bi ona tro{ila pare nahaqine i pudere. âk bi prekidao i qubavniodnos i drao se. Posle wegovog odlaska naposao, jed joj je ispuwavao grudi i sve ~e{}enije mogla da se uzdrì a da ne zapla~e. Jednomje ~ak plakala za vreme ru~ka, dok je on kusaosupu. Ne rekav{i nijednu re~ gledao je kako jojteku suze. Wena bespomo}nost.

* * *

Qubavnica je jako èlela wihovu vezu.Zauzela se za wu. Stvorila je. Nije joj opros-tio incident u kafani. Izbegavao ju je. Zvalaga je telefonom. Nije se odazivao. Traìla gaje. Nije bio tu. Zakratko se udaqila od wega.Usamila se. Posle susreta u kafani pitala se:Gde li je on? Wihova qubav. Ne zna {ta dakaè. Ne se}a se ni wegovog lika. Sede}i uuglu, drhte}i od hladno}e, osveìla je se}awe.ôvek koga je srela, kome je dala svakodnevnepodatke, bio je wen qubavnik? Zove se. J. U.Ni{ta nije htela da kaè o tom ~oveku. âk niza{to je bio wen qubavnik. Upoznali su sekada je po~ela da radi. Zapravo, on joj je omogu-}io taj posao. Ali ona nije postala wegovaqubavnica iz tih razloga. Nekoliko puta su sesastajali u tvornici. Ona bi, pre susreta, ski-dala ga}ice. Krila ih je u torbici. (On jevoleo wu bez ga}ica.) Nosila bi tanku, uz telopriqubqenu haqinu. Ostajala bi u kombini-zonu koji joj je dosezao samo do polovinevagine. On bi qubio wene obnaène grudi.Wihova qubav je svakom novom godinom bila

Pri~a 2:

Drug J. U. sedi sa ènom u kafani. Ugodnove~e kada cvetaju lipe. Jo{ traje wihovaqubav? @ena ipak sumwa: ~esto izostajawe.Onda se pomirila s tim. Prihvatila je druguènu kao rezervu jer nije bila sigurna uwegove re~i.

Wegova qubavnica, odmah po ulasku ukafanu, krenula je ka wihovom stolu. I on jemorao da ustane. Nije o~ekivao srda~an susret.Zbunila ga je. Sada, odjednom, qubavnica jepred wim. ]uti i wegova èna. êsto izosta-jawe od ku}e pod izgovorom da ima posla. Sve{to je èna bila duè sa wim, sve jasnije jevidela wegove puteve. Nije mogao da joj kaèdo kraja. Nagovestio joj je: ne èli da bude sawom! Ona je iz toga trebalo da izvu~ezakqu~ak. Kako je bila glupa: nije videla kakoon danima ne èli da je vidi. Zaboravqa jekada odlazi. Kada se vra}a pita je: Kada sistigla? A ona nije ni odlazila. Povr{nostène koja èli mu{karca. Setila se sme{kana krajevima usana kada joj je govorio o drugojèni. Sukob izme|u mu{karca i ène uvekpo~iwe drugom ènom. On joj je i nagovestio daona postoji. Zato nije ni poverovala. âk se iprenemagala. @elela je da sazna weno ime.Kakva je? îme se bavi? Da je nije slu~ajnosrela? [to joj je bila nepoznatija, bila jetajnovitija. Nije verovala u weno postojaweali je ipak èlela da je postavi pored sebe.Pitala je o wenom karakteru, o sli~nosti sa


* * *

Kaè{ da je optu`ba neka {ala! Tek sadasaznaje{ za zaveru. Ako su moje sumwe oprav-dane? Cela va{a organizacija dobro zna o ~e-mu je re~. Svako }e od vas dobiti olovku ipapir. Napisa}ete sve {to je potrebno. Osta-}ete ovde dok ne ispi{ete potrebna priznawa.Ono u {ta si se uvalila predvi|a ~ak i smrtnukaznu. Podatke koje je dobijao od tebe poslao jeneprijateqskim imperijalisti~kim silama.Ako ne moè{ da se priseti{, ja }u da tipomognem.

Istina je da poznajem druga Ua. On je komu-nist. A zahtevate od mene da priznam kako jeplatio da bi dobio dosije. Apsurdno je. Ja inisam na visokom poloàju da bih mogla do}ido dokumenta. To znate.

Zato ste bili povezani sa drugima. Oni susve priznali. Zato i tebi savetujem da priz-na{, jer su protiv tebe iznesene te{keoptu`be. Ako prizna{ i otkrije{ sve ~lanove,partija }e uzeti saradwu u obzir. Priznaje{,dakle, da si izlazila sa U.om. Sigurno je odtebe traìo informacije?

Ni{ta nije traìo, a i da jeste. [ta bihmu mogla re}i?

Neku nijansu u mi{qewu. Priznaje{ da stezajedno ru~avali. A ra~un je, naravno, uvekpla}ao on.

Ne! Kako kad. Nekad je pla}ao on, katkadbih i ja. Ako èlite dokazati da me je hteopodmititi pla}aju}i ru~kove. To je budala-{tina.


sve nedosti`nija, a {to podstica{e stalnuneumerenost wenih naslada. Nekoliko puta suse sastajali u hotelu. Razgovarali su owihovim susretima. O wegovom braku. On bipla}ao hotelske ra~une. Ponekad bi ve~erali.Ni{ta joj nije obe}avao. Bilo joj je i neugodnoda uvek on pla}a hotelske ra~une. Te je i onapo~ela da pla}a ru~kove. Ono {to je on voleo,nije nametao drugima.

Od udaje mu` kao da se nije zanimao za wu.Prestajala je za wega da postoji ~im bi ujutruzora ispunila prozore osvetqavaju}i wihovupostequ. Ustajali bi. Ona bi mu polivala da seumije. On bi podvio rukave, i vodu koju mu jeona sipala u {ake {qiskao po licu. Postala jezabrinuta. Wen mu`... ne samo da sa wom nijegovorio o stvarima koje ga mu~e, ve} je prestaoda govori o bilo ~emu. Ponekad joj se ~inilo dajoj qubav s J. U.om dolazi kao nebeski spasi-lac. Radovala se {to se wihova qubav nastavi-la i posle wene udaje. Posle posledweg susre-ta s J. U.om po~ela je da pla~e. Na pitawe {tatreba da radi, on joj je odgovorio: „Treba daveruje.” Pogledala se i videla vrhove dojki podkombinezonom. Bila je trudna. Blagoslovenostje vaqda voqa oca nebeskog. Vi{e ipak nijesama. Ona ide svojim putem: da ra|a i da seobnavqa? Do tog braka, koji joj je nametnulamajka, srce joj je bilo spokojno i ponosno. Mu`joj ga je najzad slomio. Ne}e da obi|e svojumajku. Prestala je i da govori sa wom. A zet jeponekad neku re~ progovorio sa ta{tom.Odneo joj {oqu kafe. Bila je u dilemi da li daabortira ili ne. Ni mu` ni qubavnik nisuznali wenu dilemu. I tada, po{to joj jequbavnik ponudio mogu}nost unapre|ewa; daojoj je kqu~ od sefa, saznala je: uhap{en je!


Pri~a 3:

Nisu je pozvali na premijeru. Prvi put se todesilo. Ne se}a se da ikada nije dobila kartu.Uzdahnula je. Premijeri prisustvuju i gosti izsocijalisti~kih zemaqa. Otvorila je fioku.Gledala je priznawa, diplome, karte, ise~ke iznovina. Izvadila ih je na sto. Razbacala je pa-pire: nisu vi{e imali nikakav odnos sa wom.Ako su ti papiri bili smisao wenog ìvota,sada se zavr{ava wen smisleni ìvot. Kako sesada mewa to {to ona naziva wen ìvot.

Ve} je kasno. Svetli samo wen prozor. Onasedi u foteqi, ra{~upane kose, i rida. Ipakne}e da telefonira prijateqima i upita ih: daje nisu slu~ajno zaboravili? Napoqu se ose}amiris trave: po~etak je prole}a. Sa prozora sevidela povr{ina nado{le reke. Kao da je ona,pla~u}i, postajala svesna da se pro{lo nijedavno zavr{ilo, ve} da je mogu}no da se okon~asamo za jedan trenutak. Slike po datumima nas-tajawa leàle su izba~ene iz albuma.

* * *

Wen mu` je bio poprili~no stariji od we.Profesor na fakultetu ~ija je specijalnostbila marksizam. Prikupqao je sve kwige, bele-{ke, pisma marksista objavqene u pro{lomveku, te i po~etkom ovog. Marksizmom se baviveliki broj nau~nika, tako da je bilo vrlote{ko ste}i ugled. Ali profesor je jo{ kaopostdiplomac uspeo da skrene pa`wu na sebepovezuju}i Marksova pisma, radni~ku klasu

Gore je za tebe {to ne priznaje{. Ostali supriznali da ih je pla}ao. Sada }emo tvoj iskazuporediti sa ostalim tvr|ewima, i sa stvarn-im doga|ajima. Ve} duè vreme te pratimo iznamo sve o tebi i tvojoj grupi.

Za{to onda gubite vreme ispituju}i me?Da bismo videli {ta skriva{. Lukava si,

prepredena, ali nisi zaboravila kako jeizgledalo na po~etku saslu{awa. Me|utim, idaqe si {krta na re~ima kada je u pitawusadràj zavere. Ti i tvoji prijateqi sastajaliste se po stanovima. Donosili ste zabrawenuliteraturu, prevodili je i ~itali zabrawenesadràje.

Svi moji prijateqi, pa i ja, razgovarali smoo politici, istoriji, religiji, revoluciji i utu svrhu saznavali iz razli~itih izvora.

To je tvoja pogre{ka. Ako jedan komunistposumwa ne{to, mora se poveriti partiji. Napartijskom sastanku iznese{ nedoumice, a neprivatno. Tako ste stvorili frakciju.

Ali, tuma~ewe nije ta~no. Gde ti je kqu~ od sefa? Uzeli su ga prilikom pretresa.


Vu~e je za ruku stepeni{tem. Ona silaziwi{u}i kukovima. Podiè jednu, pa drugu no-gu. Glava joj je jo{ okrenuta ka holu. Uvu~enasu joj ramena. Ubrzo hvata muà pod ruku. Po-vija glavu ka wegovom ramenu. Bezbri`na je.

Gra|anin se poveri najboqem prijatequ. Onje taj cinkaro{: prijavi ga vlastima. Optu-èni iznese sve pred islednikom. Optuìsvoje jatake. I naravno oni se na|u pred sudomkrivi jo{ vi{e nego sam optuèni: nisu bilibudni, ve} su skrivali ideje bolesnog ~oveka!

* * *

U tamnici se nalaze èna i mu`. Mu` jeranije uhap{en od ène. On ni{ta ne zna oporodici. Ophrvan brigama uvek je pitan da lièli da vidi porodicu, ili bar ènu. Namuèvqevu inicijativu, da bi pristao nasaradwu, dozvolili bi mu susret sa ènom.

Wu izvode iz tamnice. Zbuwena je. Stavqajuje pred ogledalo. Vidi sebe posle mu~ewa.Wena kosa. Lice. Ne moè da pozna sebe. Moliih: zar takva da ide u posetu. Odvode je kodfrizera. Friziraju je. Gleda kako se u ogle-dalu mewa wena kosa. âk joj i glava, od izdu-ène, postaje okrugla. Ose}a miris ruè kojije odavno zaboravila. âk ~uje i topli glasfrizerke: Kako bi ovaj pramen?

Haqine koje joj donose da obu~e deluju jojkao najlep{e koje je do sada videla. Dozvolilisu joj da stoji pred ogledalom i proba ih. Zatrenutak se ose}a slobodnom. Okre}e le|aogledalu. Ukazuje se wen dugi vrat. Kukovi sujoj utegnuti. Podiè jednu nogu. Savija je ukolenu. Haqina se zateè. Ustru~ena je. ûjelupu u drugoj prostoriji. Onespokojava se.


Francuske, sa delima ruskih pisaca XIX veka.Toliko je opsednut delima marksista i lewin-ista da je postepeno sam po~eo da li~i na wih.Jednom mu je kolega rekao da }e vremenomo}elaviti kao Lewin i da je sada vreme dapo~ne nositi bradu.

Profesor je postao omiqen me|u studenti-ma, ali odgovore na wihova pitawa naj~e{}enije davao, tako da se ~inilo da je udubqen usvoje misli, i da ne ~uje te nadobudne mladequde. Kao savetnik za pitawa marksizma imaoje uvid u novu marksisti~ku nauku zapada.Dobijao je i kwige marksista sa zapada i i{aona wihove promocije.

* * *

Profesor stoji u holu. Zadubqen je u svojemisli. Kraj wega je wegova èna. Kaè ne{toprofesoru. O~igledno: on je ne ~uje. Krene dvakoraka od we. Ona i daqe strpqivo ~eka.Prilazi im gra|anin. Izgleda da se uputioèni. Ali on se obra}a profesoru. Gra|aninpri~a profesoru svoje ideje. „Nama dvomapri~a somnambulne ideje o uni{tewu, o propa-gandi, diverziji”, kaè profesorova èna.Profesor prilazi svojoj èni. Nije ~uo {tagra|anin brbqa. „Neki ludak”, kaè èna pro-fesoru. „Ne! Nisam ludak”, kaè gra|aninprofesoru. Pri~a gra|anin drugoj trojici~oveka istu pri~u. Oni beè od wega. Jedan odwih se nasmeje profesoru, te u|e u jednu pros-toriju. @ena posmatra lice toga ~oveka.Izobli~eno je: namr{ten je? Ona tri ~ovekave} su nestala. „Ovog gra|anina treba prijavi-ti”, kaè èna. Profesor ni{ta ne kaè.


ZATVORSKO VREME

„Poznavao sam ga”, rekao je. „J. U. je jedini~ovek koga sam poznavao, a da je preìveonema~ki logor. Nikada ga o tome nisam pitao.@eli{ da napravi{ pri~u? Vi novinari...

Kada je uhap{en, posumwao sam: kako to daje preìveo nema~ki logor? Onda su uhap{enijo{ neki logora{i. Shvatio sam: nisu mogli dapreìve bez saradwe sa Gestapom.”

„Vi znate kako su izgledali logori?”„Znam. Onako kako su ih opisivali logo-

ra{i.” „On je sigurno bio kapo. Mogli su da

preìve samo kapoi.”

Le Bo: Hri{}ani su imali nekakav moral;ali pagani nikakav

Mu` joj je u zatvorskom odelu. Izmu~en. Uodnosu na ènu izgleda jadno i bedno. Kont-rast.

„Kako je doma”, pita osu|enik. „Dobro je”, kaè èna. „Kako su deca?” „Dobro su.” „Imate li novca?” „Imamo. Oni nam daju.” Mu` smatra da se `rtvuje radi porodice i

`rtvovawe mu umiruje savest. @ena je i{lauplakana i izmu~ena, ali se u dubini du{eradovala {to je spasla muà. Kada se vratila ulogor, i obukla svoju staru ode}u, bila je pot-puno skrhana.

* * *

Dve od ovih èna su u logoru. Hladno je.Cvokotale su. Iza{le su iz barake. Po{to sujedna drugoj ispri~ale svoje sudbine, zagrlilesu se i po~ele da pla~u.

Tre}a èna nije ni bila iz tog procesa.Nije ni ìvela u istoj zemqi sa dvema ènamakoje su junakiwe pri~e. Abortirala je. Umrlaje od posledica abortusa.


Mada i skojevci igraju fudbal i ~lanovi suSokola ili Skauta. Samo su zatvoreni u svojimgrupama. Kada idu na igranke, igraju samo sasvojim devojkama. [teta zbog studentkiwe B.Tako je qupka. âk je i prekinula druèwe sadrugim devojkama. Sada i {kolski drugovi usvemu gledaju neku skojevsku korist. ûdno. U.i B. su zadojeni fanatizmom. [ta }e studen-tkiwi B. druèwe sa {najderom U. J.om bezobzira na wegovo inteligentno lice? Za{topri~aju o nekom svetu koji ne poznaju i kojinikada ne}e upoznati?

RAT

Frontovska beda. Drug J. je pokriven iwemi ledenom pokoricom. Bacio je pu{ku. „Druè,bitango cirkuzantska! Ti si lud! Uzmi pu{ku,i beì u zaklon! Svakog trena mogu da pripu-caju [vabe!” vikao je borac A. Vidi, u odstu-pawu, svojim ro|enim o~ima, kako J. rasparapoginulog kowa. Splet kowskih creva upredaoko prstiju svojih okrvavqenih ruku. Tukli suih topovskim granatama: leàla su rasko-madana tela. Pra{te neprijateqski mitra-qezi! Granata pada nedaleko od wih. Drug J.zariva glavu u kowa. Drug A. se spremi dauni{ti mitraqesko gnezdo. U ruci mu jebomba. Vu~e rawenog J. U.a. „Ni par~e hlebanisam stavio u usta”, urla drug J.

„Moramo se dovu}i do sela”, dere se drug A.Nemac nemilice puca mitraqezom po klo-nulim J. i A.


PRED RAT

Sopstvenik velike modne kroja~ke radwe,sa desetak radnika, na prole}e je morao daotpusti ve}inu wih. Ostao je samo sa jednimpomo}nikom i devojkom {egrtom. Nije se {iloni{ta novo. Prevrtala su se stara odela istari mantili. Rafovi nekada puni {tofovasada su bili potpuno prazni. Me|u otpu-{tenim radnicima bio je i drug J. U.

A {ta bi J. U. bio da nije wegove skojevskeaktivnosti? Obi~an, najobi~niji, anonimni,palana~ki {najder~i}! A J. U. je apsolutnoidentifikovan sa radni~kom klasom. Umestoda mirno obavqa svoj {najderski posao, U.èli da iza|e iz anonimnosti: ~eli~na voqada se nadma{i ~ovek, da pre|e preko svojihprirodnih okvira. „Zgrade, i va{a zdawa”, ba{tako je U. rekao jednom u razgovoru sa {kol-skim drugom, „ru{i}emo budacima. Ne dijaloz-ima i pregovorima sa klasnim neprijateqem.No, buròazija }e neminovno di}i pra{inuposle svoje smrti. Kuka}e nad va{om sudbinomhiqade moralista, i sami isterani iz rupa. Jerni re~, ni delo radni~ke klase ne li~e na re~i delo buròazije! Buròaziju treba tu}iwenim sopstvenim re~ima. Svakako, mogla bise, za daqe potrebe revolucije, izna}i i kakvinovi znakovi i simboli.”

J. U. je, ipak, na svoji na~in, zanimqivmladi}. Preozbiqan je za svoje godine. Ni sakim se ne {ega~i. U toj skojevskoj pre-ozbiqnosti ima mnogo vojni~ke discipline.


diverzije. Koja ste sredstva prevoza koris-tili. Dràvna. Ona koja vam je na raspolagawedala vlast.”

* * *

Drug J. U. je prekaqeni komunisti~kiborac. Bio je u zatvoru pre rata. Za vreme ratasu ga saslu{avali gestapovci. Se}a se {ta ga jepitao gestapovski oficir. „Slu{aj me dobro!Sve znamo o tebi. Govori, a ako ne}e{, postojina~in da progovori{.” Tukli su ga, a ondaponovo terali da prizna. Traìli su imenaorganizacije koja je {tampala i rasturalaletke. Lagao je. Znao je za{to ga optuùju iza{to laè. Slali su provokatore, ali J. U. je}utao.

Uhva}en je zajedno sa drugom A. On kaè:„[ta misli{? Nisu me saslu{avali gestapov-ci? Ali ja ipak nisam, kasnije, izdao i postaoagent.”

Drug J. U. misli: Mora da je neka zabuna.Nije vaqda da su ista sva saslu{awa. Pona-vqaju li se? Gde je tu gre{ka? Ne! Sve je isto.Istorija?

„Za{to si se ume{ao u taj osiwak? Prihv-atio si da bude{ izdajica, ~ak i organizator.”

„Isto su me pitali i gestapovci”, rekao je. „Isto si im odgovorio da je neka zabuna. U

ono vreme se herojstvom nagra|ivalo ~lanstvo.Juri{ima. Poznato mi je tvoje u~e{}e u rev-oluciji. Presko~i period revolucije, u wojsam i ja u~estvovao.”

„Istorija se ne moè izbrisati niti stavi-ti u sumwu. Ne mogau jednim potpisom da uni-{tim pro{lost. Ne}u da uni{tim ono u {tasam verovao.”


POSLE RATA

Ubio se drug K., odgovorni funkcioner.Organi su uhapsili ~itavu wegovu porodicu iobave{tene susede. Prikazali su kao da su iwega uhapsili. Na spisku za hap{ewe na{ao sei drug J. U. Uhapsio ga je drug A. A. Uvek sesumwa: da li je posredi samoubistvo? Postojistra{na nesrazmera izme|u uvredqivih re~ikoje je drug K. uputio drugu J. U. i gnusnog ~ina.

Istraìteq A. osmotri druga J. U.a. Orosimu se ~elo. Izvadi maramicu te se obrisa.

„Uìva}e{ prilikom saslu{awa, posebicebude{ li me mu~io, zar ne?” Pita ga J. U. DrugA. kaè: „Postupak zavisi od tebe. Uostalom”,i onda zaurla: „Ja ne}u saslu{avati i mu~itinikakvog druga, oca, brata, prijateqa. Predamnom stoji agent.”

„Istraìteqi papagajski ponavqajuizmi{qene optu`be, podmetnute laì kojemogu da se nalaze samo u svesti bolesnika.”

U}uta. Ti{ina. Shvata da ne sedi u svojojku}i. U zatvoru je. „Lopove, ubico! Kako simogao da postane{ agent GESTAPOa?”

Onda uti{a glas. Ve`ba. „Da li }e{ me mu~iti vi{e nego, onda, nas,

u zatvoru? Posledwi put ti kaèm”, dreknesada J. U.: „Nikada!”

Onda J. zapo~ne pri~u o wihovoj zajedni~kojborbi: „Setio sam se kada sam te spasio izledene reke.”

A. kaè: „Tog ~oveka vi{e nema. Predamnom stoji neprijateq, izdajnik. Nitkove! Ka-da si potpisao za Gestapo? Navedi imena onihkoji su bili na sastancima i organizovali


Sumwa; paradigma

I on je sudio, streqao. Razmi{qa: kako seponeo? Nije uve~e pri~ao èni kako mu~eoptuène. Sada vi{e ne zna: da li su bilinedu`ni ili im je govorio: ova pseta, vikao je:agenti, sekta{i, kontrarevolucionari, nepriznaju. Svedoci mu nisu bili potrebni.Dovoqno bi bilo da iz zatvora uzme qude kojisu poznavali optuène. I oni su svedo~iliprotiv wih. Sada iz zatvora dovode iste takvesvedoke. Smawili su mu sledovawe. Smestiliga u samicu. Poslali mu cinkaro{e. Kaù:vidite kako se prema vama ophodimo. Nijednegrube re~i. Nema pritiska na vas. Malaksaloje gladno telo. Boqe je da ga osude na smrt.

Wega su oduvek u~ili da laì nisu potreb-ne. Gledao je mnogo puta kako qudi ~inenepravde, u ratu ili do rata. Uvek ga je poduzi-mala jeza. Nakostre{i mu se kosa. Oblije gaznoj. Spreman je da zaurla. Mnogo puta su gazato pretukli àndarmi. Ni kriv ni duànzbog tu|e pravde, dobijao je batine. Ne zna ko-me su potrebne laì. Od samog po~etka se neose}a svojim. Otuda u wemu toliki otpor.„Svakoga trenutka nas istorija nadìvqava, ami joj sluìmo!”

Svaka vlast na|e svoje pandure, ili pandurine biraju koja je vlast ve} joj se pridruùju. Onse sebe ne boji. Ne boji se ni za sebe. Boji sela` da prizna, la` kao istinu da iznese.

Vidi svoje posrtawe dok ga mu~e, vidi sop-stveno lomqewe dok ga saslu{avaju. Ne ose}a


„Otpadnici su gori od neprijateqa. Wimatreba zatirati trag.”

Traìo je da navede imena poslovnih pri-jateqa. @eleli su priznawe druga J. U.a.

„Razoran rad u partiji. Obave{tajne veze.Grupa s kojom se sastaje? Wihov ciq?”

Bio je u zatvorima: sazna}e no}as ko je sveuhap{en. [ta je ko priznao? Mo}i }e da rev-idira svoje izjave. Zatvori}e ga s nekim koji }ere}i da sve znaju, jer su ve} priznali uhap{enidrugovi. Znaju sve poznate adrese. Re}i }e muda navede ~iwenice koje nikoga ne}e teretiti.I mo`da }e ga zato mawe mu~iti. Drug J. U. sejo{ nada da ne}e do}i do obra~una zbog poli-ti~kog su|ewa. Pokaza}e mu potpise prijate-qa. Oni priznaju da im je agent J. U. pla}aoinformacije. Imaju i druge dokaze: foto-grafije. I wih }e mu pokazati.

Svojim prijateqima je pri~ao o iskustvima sputovawa u inostranstvo, umesto da sve infor-macije dostavqa u komitet. Spao je dakle naolajavawe! Ismevao je celo dru{tvo, ismevao jerukovodioce. [ta mu je sveto? Jo{ jednom jepitan. Gde je i kako potpisao za Gestapo?Protestovao je! Optuìvali su ga umesto dapotraè dokaze! Pa ve} je rekao da ne moè darekonstrui{e sve susrete s qudima kada nijevodio dnevnik. Dobili su dokumenta i dokaze dasu wegove kolege agenti. Ako svedo~i protivwih, spali}e dokaze koji ga optuùju. Jadniqudi, rekao je. Tvrdoglav je. Odbija prijateqst-vo i re{ewe. Pa dobro. Nikom ne}e postavqatipitawa, nego }e sam na wih odgovarati!

Da bi tragedija bila jo{ ve}a, u ovoj zgradije bio i Gestapo. Ista su mu pitawa i onipostavqali. Tada nije priznao, jer se borioprotiv wih.


Ako je bilo potrebno, govorili su drugi.Nisu re{avali nikakava pitawa. Nije i{ao uwegov kabinet. Da bi ga uhapsili, morali sutri godine da prate wegov rad. Bri`qivo suprikupqali materijal o wegovoj delatnosti.

Ponovo je pred svojim drugom, drugom A.„Izgleda ... ti misli{ da ovde sede budale, asebe smatra{ najpametnijim na svetu”, kaè A.„Zgwe~i}emo te, gade jedan! Moli}e{ da teprimim i saslu{am, ali ja to ne}u u~initi.”

„Ja to ne}u da u~inim. Ne}u!” Urla J. U. Posle konvejera, smestili su ga u blatwavu

samicu. Dugo je vremena bio izolovan. Vi{enije li~io na ~oveka. Nije video ènu i decu.[ta je sa wima?

Zatvorsko vreme

On kaè: Ali, kakvo razo~arewe. Vi{e se nemoè leteti na metli, na {tapu. Sada jednopitawe. Kada ste potpisali za Gestapo?

Ja viknem: Nikada!

* * *

On pri~a: Dajem ti vreme za razmi{qawe.Do vi|ewa. Vide}emo se za pet meseci. Da nezaboravite! Da vam ponovim pitawe: Kadaste potpisali za Gestapo?

* * *

Kaèm: mi }emo pobe}i iz zatvora. Odlete-}emo kroz zamreèni prozor. Pobe}i }emo iz


vi{e ni svoje iznemoglo, isprebijano telo.Samo jednu stvar ovog trenutka moè da u~iniza istoriju koja ga je savladala, koja ga jenadrasla i lomi ga: Da govori istinu!

1)

* * *

Lako je kada vas optuì sud druge klase.Sada vas optuùje sopstveni sud. Analizirapostupke. Od fabrike do ku}e, rad u fabrici,razgovori sa drugovima, posete. Gde jepogre{io? Kada? Kako? Nikako da uvidi.Borio se protiv neradnika, java{luka, nepri-jateqa. Govorio je na zborovima o budnosti. Ieto, sada, odjednom; izdao je svoju partiju, sebe,svoje ideale. @eleo bi da se priseti svojihkrivica i da olak{a postupak, ali nikako nemoè. Uzalud ga islednik pita: U ~emu se sas-toji wegov rad? S kim je re{avao pitawa naposlu? S drugom D. ?

A s drugom I. nije govorio.


1)Kako se ide iz bele{ke u bele{ku tako se mewalik junaka pri~e. âs je denuncijant, ~as je ~ovek kojipoku{ava da izvr{i samoubistvo, a onda nepokolebiviborac. Telo mu se uspravqa, natekline mu jo{ stoje nalicu, ali se zgr~eni mi{i}i nadopuwuju i on zadràvapogled na velikom belom slamnom {e{iru koji be{ezaba~en, i jako crvena kosa svetli obasjana sun~evimsjajem koji se probija kroz ogromne hrastove grane.@ena oseti wegov pogled, i weno lice preli osmeh.

A onom ko zna da iza pitawa i odgovora, iza presuda,stoji dvadest godina logora, ~ini mu se da se ne mewasamo osoba pod imenom J. U., da se mewa i samo ime te J.U. moèmo nazvati i nekim drugim imenima.

A ja zavirujem u bazu podataka; u grobqe likova.Po~iwem da stvaram kraj pri~e. Kraj svake ovakvepri~e je smrt ili 20 godina robije.

preko kreveta. ûje glas: „@ele da te zas-tra{e. Bilo {ta da urade, ne priznaj. Ne pla-{i se mojih rana. Nemoj ni da ih neguje{.Ostavi me na podu. Tebi je potreban krevet.”Ali, on ipak uzima jednu maramicu, kvasi je istavqa preko okrvavqenih le|a.

Danas su smestili kod wega novog zatvo-renika. Sme{ten je u }eliju sa wim, tvrdoko-rnim. Poboq{ali su mu ishranu. Jo{ za ru~akje dobio dodatak hrane. Gleda ga: prihvatio jesaradwu. Po{to se najeo, pozvan je na saslu-{awe. Vratio se radostan. Govori da je pot-pisao optu`nicu. J. U. ga moli da }uti. Osu|e-nik ponavqa da je kraj. Mnogo puta ponavqa ture~.

* * *

Jednog trenutka shvata da se samica nalazinad salom za mu~ewe. Kako je doveden no}u,onako zbuwen, leì na podu jo{ dok mu o~inisu navikle na svetlo. Dole, u sali, neko odoptuènih neprestano urla. A onda raspoznajezvuke bi~a. Kasnije ustavqa disawe ne bi li~uo zvuk sprava za mu~ewe. Raspoznaje iglasove mu~iteqa. I krike optuènog. Tuku ga.ûje udarce. Sav se jeì. Tuku ga nekim drven-im predmetom, ali optuèni je i daqe uporan.Onda ~uje kako pada na pod. Udara mu glava opatos. Kaù: Onesvestio se. Onda mu~iteqidonose vodu i polivaju ga. Ponovo ~uje da vi~u:Imamo dokaze. Posle misli da mu vuku muda.ûje kako kuka mu~enik: Jao muda! Urlawetraje kratko, jer je mu~enik ponovo onesve-{}en. Kvase ga. Optuènik po~iwe da izgo-vara J. U.ovo ime. Lepo ~uje: izgovara wegovo


tamnice. Ali, ustreli}e me revolver sa prigu-{iva~em.

On ponovo pri~a poja~anim glasom: Dajemti vremena za razmi{qawe. Do}i }u za {estmeseci. Do vi|ewa. Nauìvajte se dok razmi-{qate.

* * *

Dobar dan! Se}a{ me se. [est meseci nijemalo. Mo`da si me zaboravio. Da te podse-tim. Ja sam tvoj istraìteq. Jedno pitawe:Kada si potpisao za Gestapo? Nisi zaboraviopitawe?

Ja opet viknem: Nikada. On kaè: Upamti dana{wi datum. Do}i }u

ponovo za {est meseci. @elim ti tamni~kuugodnost.

Mu~ewe

U samici je. Ta samica je uska, prqava, zapu-{tena, ali neudobnost mu ne smeta. Drè gabez hrane. Drè ga golog na podu. Pet dana ipet no}i leì u uglu. Zaboravqen je, ali nepotpuno. Jednom dnevno daju mu malo supe ihleba. Dok se nalazi u }eliji, pred zoru seotvaraju vrata. Unutra uguravaju neku osu|e-nicu. Vidi samo visnulo telo koje se osloba|aiz ruku straàra, tj. ruke straàra je gurnu u}eliju i zatvore vrata. Telo nemo}no klizneniz svoj stas, niza zid, i stropo{ta se na pod.U~ini mu se da je uba~eni osu|enik u te~nomstawu. Upla{i se. Za{to ènu? Da nije wego-va? Podigne sklup~ano telo. Opruì je nekako


or. Iza{ao je u drugu prostoriju i razgovaraosa kolegama.

Kraj pri~e:

Pristao sam na saradwu sa Gestapom i kaopoverqiva li~nost, u tom svojstvu, bio samposlat u logor gde sam bio povezan sa drugimagentima, i gde sam pod nadzorom vr{io razli-~ite zadatke. Skupqao sam podatke o po{-tenim gra|anaima, i te podatke sam daqe slaoagenturi. [irio sam razli~ite laì o demo-kratskoj vlasti. Prikqu~en dru{tvu biv{ihagenata, uticao sam da se postave na va`nepoloàje u ciqu subverzivnih delatnosti, itime sam naru{io sistem tekovina borbe.Organizovao sam gestapovsku organizacijuzvanu komitet. [pijun sam postao pre desetgodina. Nisam bio primoran na {pijunirawe.Ne! Postao sam prvo provokator. Zatim sampristao na saradwu.

Ose}am se krivim. Priznaje{ dela za kojasam optuèn. Iskazao sam se kao najopasnijikrvnik, masovni ubica, u slu`bi inostranihagenata, kao najvulgarnija prodana banda.Optu`ba je delimi~no dokazana i mojim pot-punim priznawem, brojnim dokumentima i sve-docima. Znam da zlo~ine ne mogu ispravitiiako bih èleo. Kajem se. Duboko àlim zbogsvih zlo~ina {to sam ih skrivio.


ime! Na~uli u{i. Oslu{ne. Wega doziva. Znada je ovde. Ne! Ne zna. Prokliwe ga. Rekli sumu zlikovci da ga je izdao J. U. Ali on ne moèda prepozna glas mu~enog. Razmi{qa. Ko li bito mogao biti? Ko li je skoro uhap{en? Aliodgovora nema. Naveli su mu da je J. U. kriv zawegove muke. Kune ga, ali glas mu je izmewen.Mu~ewem se i glas mewa. Hrapav je, pa piskav,kao da je èna. A onda kao da pi{ti ìvotiwa.

* * *

Kona~no J. U.a vode na saslu{awe. Osu|e-nik izlazi u hodnik pra}en straàrem.Zaustavqaju ga pored otvorene }elije. Na poduleì izobli~ena qudska masa, sva krvava, izu-bijana, s oteklinama. Wegov sin? Moli oca dapotpi{e optu`nicu zbog koje je dospeo uzatvor. Ne moè da gleda tako unakaènogsina. Padne u nesvest. Jedva ga dovuku do}elije. Ubacuju ga unutra. Osvestio se. Odmahga, u tankoj ode}i, odvode na saslu{awe. Sobaje hladna. Na po~etku ne prime}uje hladno}u.Kasnije je za~u|en: za{to islednik sedi ubundi, a on u tankoj ode}i? I sve {to vi{e vre-mena prolazi, shvata da islednik nijednom nijepogledao u wega. Dozvoqava mu da satima sediu toj hladnoj sobi. Kada je ve} po~iwao da setrese, islednik pita: I? Onda ga ponovo zabo-ravqa prelistavaju}i spise, ~itaju}i optu`be,pripremaju}i pitawa. Nije razumeo skloporganizma koji bi uspevao da izdrì takvuhladno}u toliko dugo vremena, a da ne dobijenajmawe kijavicu, jer bi upala plu}a trebaloda bude normalna. Posle dugog smrzavawa pitaga: Jesi li spreman? Ali je pre~uo wegov odgov-


poboq{ati efikasnost? @eli da sastavikwigu mu~ewa. Moè je zapo~eti nabrajawemmuka kojima su bili izloèni uhap{eni.Napisao je. „Nabrajawe mogu vr{iti klasi-fikuju}i mu~ewe po brojevima: silom sam im uusta uguravao so, izmet, krv, pendrek, i drugere~i koje se mogu nabrajati. Ali sam odlu~ioza druga~iji prilaz Kwizi mu~ewa.”

* * *Ju~e sam poranio. Prvi sam stigao na radno

mesto. Moète li zamisliti: nikog jo{ nijebilo! âk su se negde izgubili i deùrni.Reorganizacija.

Mi vi{e nemamo vremena. Moramo dapre|emo na kra}i postupak. Ulazim u pros-toriju u kojoj ispituju uhap{enog. „Ja bihvoleo jo{ malo da postupak produìm, ali jeisteklo vreme. Odlazim! Drugi islednik ti jeve} poznat. Ako ovde ne potpi{e{, posla}u teu drugi zatvor gde se potpisuje. U wemu je brojpotpisnika 100%, ne ra~unaju}i mrtve.

Zadràva{ nas i mu~i{. Neprestano si uzabludi. Upakovao si se kao da si pred nepri-jateqem. Zatvorio si sva vrata i }uti{.Upamti: Za tebe postoji samo jedno: priznati!On poku{a da izusti neku re~. Ja viknem: Nezakqu~uj, ne davaj ocene! Mi smo zaduèni zaocene!”

Razmi{qam. Koja metoda za davawe priz-nawa wemu odgovara? Prijateqsko ube|ivawe?Ima hartiju ispred sebe. Mogu da mu kaèm:pi{i sve {to zna{ o sebi!

Ili da po~nem sa porodicom. Tvoja èna znada si na sigurnom. Mi se staramo o tebi i~uvamo te. @eleo bi da se vidi{ sa wom? Kakomoè{ da se vidi{ sa wom kada si podistragom.

IZVE[TAJ ISTRA@ITEQA

Pro{le no}i sam bio deùran. Cele no}ismo ispitivali jednog agenta koji je tolikookoreo u neprijateqskoj slu`bi da je nepre-stano gubio svest. Nesvestica je u zatvorimasitnica. Mogu da primetim: uhap{eni su dobriglumci! Lepo izvode ta~ku: uvek gledaju u svet-lo koje ih obasjava. Osvetqava im kosu, o~i,vrat, znojavo ~elo, pa se onda gr~e u licu, kaosmeta im svetlo, zatim po~iwe da im se cimaglava koja malaksava i pada im na rame. Ja tadapitam: Od koga si i gde primio prve zadatke?O~isti se! Priznaj! Olak{aj se! Olak{aj sebii bi}e ti ujedno i olak{avaju}a okolnost udono{ewu presude. Mo`da i oslobo|ewe.Optuèni nekako podigne glavu i pita: O ~emugovorite?

Okoreo si u stranoj slu`bi. Za{to ne priz-na{? Kuda to vodi?

On muca: Nemam {ta da priznam! Nemamdovoqno ma{te da izmi{qam priznawa, kao vioptu`be.

* * *

Razmi{qam na koji na~in da poboq{amefikasnost svog odeqewa. Ne mogu da shvatimda toliko vremena provodimo u procesusaslu{avawa i utvr|ivawa ~iwenica. Sumwamu efikasnost mog odeqewa. Kako sa jednim A.G. koji se opija i natenane mu~i uhap{ene


„Bez obzira na to koliko je procenatadostavqa~a, ja sam na{ao slobodu ne pla{e}ise. A koliko }u izdràti? Koliko }e izdr-àti organizam? Ne znam. Ali tako samoslobo|en sramote. [ta da radimo, ono {to jeza vas ~ast za mene je sramota. Preispita}usvoju izdr`qivost.

Posrnulog ~opor ne brani. On ga rastrè.Bez obzira na to da li sam `rtvovan ili ne...Ako vlast goni, sasvim je normalno da segra|ani priviknu na progone.”

* * *

A. G. mi kaè da je on za zastarele na~inemu~ewa. @ali za kwigom u kojoj bi bilinapisani svi na~ini mu~ewa. Ne znamo ni onni ja za{to do sada nije napravqena takvakwiga. ûdimo se. On je bri`no ispisao neko-liko sredwovekovnih na~ina mu~ewa. îta ih.

Lestve bi bile oslowene o zid. Sa gorwepre~ke lestvi vezivali bi osu|enika. Samovezivawe bi ~esto nanosilo bol. Ruka bi bilaizvijana, stezana, ali u odnosu na bol koju jeprogoweni trebalo da izdrì, ili je do tadaizdrào, bila je zanemarqiva. Celo telookrivqenika bi leàlo na lestvama. Noge bimu bile vezane za uè koje je namotavano navaqak {to se nalazi na dnu lestve. Naokretawe ~ekrka ~ulo bi se istezawe tela.Zbog velikog broja saslu{anih ~esto bi sekrvnik zaboravio u vr{ewu svojih du`nosti.

Prekidam ga. Kaèm da bi se ponekad jasno~ulo razdvajawe zglobova, izvla~ewe mi{i}a.


* * *

Nikako nisam zakqu~io u {ta treba pretvo-riti te zatvorenike pre nego {to se zavr{iisle|ewe. Drug A. G. pi{e: Moè se zakqu~i-ti: zbog malog procenta onih koji nisu pru-ìli potrebne odgovore da su na~ini ispiti-vawa uvek bili efikasni, i vremenom se efi-kasnost pove}avala. Ponovo je pijan. Radio jecele no}i.

Optuènog dovodim usred no}i. Pono} jedopunski efekat, kao da je optuèni vaàn ikao da ja nemam vremena za iskreni razgovor.Nudim mu ~aj. Intimni trenutak. Cigaretu?Mo`da ste gladni? Nije ovo saslu{awe. Zasada nije saslu{awe. Nemoj da strahuje{.Iznesi sve na ~istac, te }emo zajedno presudi-ti {ta je dobro, a {ta ne vaqa. Ne misli{vaqda da prevari{ organe? Od nas se nemoè{ sakriti. [ta ti je bilo? Hteo si daizda{ vojne tajne? Hteo si da se prikqu~i{neprijateqskim silama? Zna{ li koliko jete{ko pobe}i? Zna{ li gde su granice? Pij~aj! Kako ti je bekstvo palo na pamet?

* * *

Danas sedim sa A. G.eom. On sedi pored pro-zora i pu{i. Uvode zatvorenika. Posmatramga. Snaàn je. A. G. kaè: Napi{i ime i prez-ime, datum, mesto ro|ewa! Kako da po~nemo?Da li da mu struèmo cevanice? Da li da muveèmo kamen o muda?


pita o wegovom iskustvu istraìteqa. Onodmahuje rukom. Tako|e se borio protiv nepri-jateqa. Saslu{avao je, mu~io, improvizovaosaslu{awa. Mahom su mu bili poznati na~inimu~ewa. A. G. ga zove: kolega. Sada, po{to jeoptuèn, kolega predlaè da svaku novu vrstumu~ewa ispitamo na tvorcu. Efekat mu~ewa.Kasnije je shvatio: mu~enik i `rtva su jedno.A. G. traì ciglu. Obesi}e mu je o muda ilikurac. „Mislim ~ak i da nije mnogo bolno”,kaè mi. „ôveka je vi{e ào polnog organa.Dok se ~ovek nada da }e biti ìv, va`ni su mupolni organi. Efekat drobqewa jaja vi{e jevaàn od samog ~ina drobqewa. Evnuh!Katastrofa je u na{oj civilizaciji. Postu-pawe prema èninom polnom organu je druga-~ije. Moè se prati {mrkom. Moè se u{iti,ili se odstraniti sikiq. Primetio sam da seène najvi{e pla{e vatre. Na vrelo gvo`|estaviti picu. Ili licu primicati vrelogvo`|e.”

„@eli{ da izjedna~i{ `rtvu i islednika”,kaèm kolegi. „Svi smo mi bar jednom bili`rtve, ali smo znali ciqeve borbe i za{toispa{tamo. Sada i ti treba da zna{. Za koga sebori{? Majku ti tvoju jebem. Istraj sada!”

* * *

A. G. pi{e: Ne mogu re}i da sam usavr{iona~ine mu~ewa. Nisam otkrio ni nove. Isto-rija je ogromna, a mu~ewa su u~estala. Kada~ujem re~ krvnik, okrenem se da vidim ko jeizgovara. Ali mora da se usavr{ava i krvnik.Ni{ta nije novo postupiti kao xelat.Jednostavno je izazvati smrt. Muke! Te{ko je


Kakav je to zvuk? Istezawe bi se produàvalo.Mu~enik bi se onesvestio. Bio bi kva{en.Nova istezawa bi bila è{}a. Vremenski nisubile ograni~ene torture. êsto su se mu~i-teqi smewivali, a tvrdokorni mu~enici nisudavali èqena priznawa. Na àlost, mi imamomalo vremena. Zami{qam bezbri`nostistraìteqa u sredwem veku. Koliko je onimao vremena? On je mogao da pi{e...„Beskona~na kwiga mu~ewa”, kaè A. G. Zahte-va da se sredwovekovne mere primene ne bismoli videli efekte takvog mu~ewa. Ja se ponovosmejem. Kaèm: „Postoje boqe i efikasnijemetode. Unesi ih u kwigu.”

A. G. kaè da je prethodni upravnik bioefikasniji: davao mu je vi{e slobode. Jednomsu osudili ~oveka na smrt. Pozvali su dvavojnika sa pu{kama. Osu|enika su skinulisasvim golog. Vojnici su stajali pred wim sapu{kama na gotovs. Izdali su nare|ewe: Nastreqawe! Prilikom vo|ewa zatvorenika,kukwava, zapomagawe, strah onih koji ostaju utamnici. Onda se de{ava da ba{ pre smrtistiè pomilovawe. Ponovo dolazi dosaslu{avawa.

Ponekad se gasi svetlo upereno u ispi-tanikove o~i. On tada raspoznaje na{a lica.Vidi zid. Kruìm pogledom po wegovom licu.Saslu{avamo ga ve} 48 ~asova. Oboren je napod. A. G. ga neprestano rita. âk se i upla-{im da ga ne ubije. Pozivam poslugu da donese~aj. Nudim optuènog cigaretom. Dozvoqavamoptuènom da se raskomoti. Normalno razgo-varam sa wim.

Optuèni je nekada bio islednik. A. G. gagleda. ûdi se da je on na{ ~ovek. Jednogtrenutka prime}ujem da se osmehuje. A. G. ga


PLA@A (kraj osamdesetih)

Medij name}e pri~u:

U kafani, koja se nalazi na obali reke,konobar za {ankom, ~ita novine. „Pogledaj”,kaè {ankerici. „Pa reka je zaga|ena. Ovegodine te{ko da }emo se kupati. Da ti pro-~itam analizu vode?”

„Pa gde su ti ekolozi?” pita {ankerica. Radnici su po~eli da iznose stolove. Ba{ta

kafane je na samoj obali reke. Prole}ni vetarje naneo li{}e i papir. Danas su o~istiliterasu.

Dve devojke u bikiniju, sa cigaretama uustima, ulaze u kafanu. Kose su vezale urepove. Nisu na{minkane. Ne èle da sede ukafani. Mole konobara da im pripremi pqe-skavice za 16

00h„I vi niste ~itale novine?” pita konobar. „Mislite na zaga|enost. Najzaga|eniji je

vazduh koji di{emo”, kaù one. Smeju se. „Vodakoju pijemo je iz reke.”

„Da! Da!” kao da se sada setio konobar. Vadiblok i upisuje poruxbinu. Milicija sigurnone}e tr~ati obalom i rasterivati omladinuèqnu zabave.

„Medij ima novu temu”, kaè devojka. „Otvo-rili su arhive u socijalisti~kim zemqama.Neprestano nas zasipaju podacima sa su|ewa.Vlastima se suprotstavqaju ekolozi. Ali onimoraju tako|e da se suprotstave preko medija.”

izmisliti muke. Rekao sam A. Gu. „Kada zaoptuène bude{ izmislio nove muke, da ihprvo primeni{ na meni.”

„Ali kako”, zbunio se. „Vi niste optuèni.”„A da sam optuèn?”„To je ve} druga pri~a.”„Zna{“, rekao sam. „@elim da se na meni

probaju muke kojima se izlaù optuèni.”„Ho}e{ da ih preispita{, ili da sebe

preispita{?” pitao je. Blistale su mu o~i.„Ne! Ne razume{! Ako uspe{ da izmisli{

mu~ewa koja do sada nisu primewena, ho}u daih primeni{ na meni.”

Ponovo me pogledao, ali sada tu`no. Bilokoja mu~ewa da je izmislio, ja sam ih ve}pronalazio u istoriji. Nijedno mu~ewe nijemoglo da se nazove wegovim imenom. Besko-na~na je kwiga mu~ewa. Bio je povre|en. Qut jenapustio prostoriju. Ostao sam sâm. Gledaosam u svetlo sijalice. Bolele su me o~i.

Veliki deo moga ìvota, zakqu~io sam, odi-grao se u ovoj pri~i za kojom tragam. I dok pos-matram svetlost sunca zakqu~ujem (da upotre-bim jednu re~enicu o svetlu): re~i kojimaobasjavam svoja nastojawa...

Drug A. A., major


da ne mogu. Filmovi iz socijalisti~kihzemaqa. Zabraweni? Otvarju se bunkeri.Koliko }e trajati blagonaklonost i pa`wazapada prema nesre}nim rediteqima.

3.

Bulletin Board System nudi svoje usluge.Ovoga puta nude se tekstovi presuda sa~uvenih su|ewa. Ono {to se de{ava u svetu,{to se de{ava svetu, de{ava se samo u medi-jima.

Devojke

Mala gimnazijalka, Katarina, pu{i ukafi}u, zaglu{ena preglasnom muzikom.Gospo|a Jelena, gluma~ki apologet, verovalaje da }e se eksperimentalno, i u dubokoj tajnos-ti, prona}i otrov kojim }e se potrovati polasveta. Sneàna, ina~e pitoma palana~kalekarska pomo}nica, zakqu~ivala je patri-otski: Kako da se spase èna!

Recimo da se nalaze u kafani. Doneto im jejelo. Moèmo sada da na|emo mane kuvaru. Alion odlu~uje, bez obzira na to {to su onewegovi gosti. Mogu da promene kafanu. Boqeje da }ute o ukusu mesa.

„Ne mogu da zamislim ène koje su sau-~estvovale sa wima”, kaè gospo|a Jelena.

Onda traì novu cigaretu. Gu`va kutiju.Baca je u pepeqaru. „Zaboravila sam da kupimcigarete”, kaè. „Najpre sam saznala da mi jeotac izdajnik, a tek mnogo godina kasnije,mo`da ~ak i kada je rehabilitovan, da se dos-tojno drào na sudu. Mo`da ta re~enica o dos-tojnom dràwu na sudu nema eti~ki karakterkoji nije imala ni u vreme su|ewa. A onda


NOVINSKI IZVE[TAJ

1.

Novi vlasnik ~asopisa @ena uzeo je uodbranu `rtve su|ewa. To je jedan od najs-tarijih ~asopisa. Po~etkom veka pokrenut jeu Parizu. Kamen temeqac, svetlo dana bilesu re~i koje su citirane. Prva urednica bilaje ~uvena èna borac za ènska prava. Odtada je list uvek {tampan u Parizu. List nijeizlazio za vreme Drugog svetskog rata.Odmah posle oslobo|ewa list je nastavioizlaèwe. To da je bio prokomunisti~ki jela`. List je uvek ìveo od dotacija. @enekoje lansira list vra}aju se u pro{lost:moda je deo istorije. Poniàvawe èna jetako|e deo istorije. „Nalaza~ ve{ticaHofius! I{ao je sa slugom i jednom ènomod grada do grada. Pla}ali su ga gra|ani ugradovima gde je boravio. Wegov zadatak bioje da na telu optuènih èna pronalazi|avoqe znake. On je bô ène; mu~io ih jetraè}i |avoqe znake.” Sada kaù da suène same doprinele postupawu premawima. Vreme je da iza|u iz mu{ke civi-lizacije i da se okrenu svojim uzorima.

2.

Ovo je godina festivala. Od po~etkagodine blokovi reklama krcati su novimdetaqima o filmu. Mogu li se boqe pro-pratiti va`niji kulturni doga|aji? Naravno


jedwak, u grlo, u du{nik. Na po~etku mu~ewa~ini se da `rtva jo{ u plu}ima ima vazduha,ali ubrzo uneseni vazduh nestaje, a vodaspre~ava uvla~ewe novog, {to dovodi dogu{ewa. Glava se cima, pomera, podiènaprednazad, kre}e levodesno, sve ~e{}eudara o sto za mu~ewe. O~i izle}u. [ire se.Mu~ewe traje vrlo dugo. @rtva ogugla.

„Potpisa}e{ zapisnik. Smrvi}emo te!Napravi}emo od tebe kobasice! Sasecka-}emo te! Na loma~u }emo s tobom! Vide}e{kako se postupa s neprijateqima!” urla jedanod glumaca, a za to vreme tihim glasom, tesve ja~im, sin nekada{weg zatvorenikapri~a o svom ocu.

„Nisam znao za{to je optuèn moj otac.Danas vidim da nije ni on znao. Trebalo jeda bude voqan i prizna da pripada teror-isti~koj grupi koja je dobro organizovanaradi razbijawa sistema. Svedok K. R. je tvr-dio da mu je optuèni pretio da }e ga ubiti.Oca je prijavio iz straha. Trebalo je da otacodgovara na pitawa islednika sa da ili ne.Islednik je vikao: Moè li na{a vlast uhap-siti nekoga ko nije kriv? Odgovorite sa daili ne!

Otac je rekao: Odbijam traèni odgovor.Kao stari, hrabri i jo{ dovoqno veran

partijac, morao bi da odgovara{ kao izpu{ke: NE! ôveka koji nije kriv narodnavlast ne zatvara! Iz toga logi~ki sledi.Budu}i da su wegove kolege zatvorene: krivisu!

Otac je mislio: wegove kolege zasluùjuodlikovawa, a ne zatvor. Nije hteo dasvedo~i protiv svojih kolega. Ka`wen je naosnovu potpuno izmi{qenih optu`bi. Bio je


razmi{qam o sudu i retkim pismima isledni-ka, o raznim procesima koji su ogranizovani usocijalisti~kim zemqama. Islednik sa Gologotoka nijednog trenutka ne krivi sebe zbogpostupawa prema izolantima. Eto, danas, kra-jem 80ih godina, on i daqe ne mewa svoj, visoko-moralan stav. Nije trebalo druga~ije postu-pati prema zatvorenicima. Oni su bili izda-jnici. I danas bi on na isti na~in postupaoprema novim izrodima kojih je sve vi{e ivi{e: Nakotilo se to, pi{e.”

TV emisija

Doneli su lutana koji zamewuje telooptuènog: postavili su ga na sto. Obi~namaramica, kupqena u bilo kojoj prodavnici,najjevtinija, stavqa se preko nosa `rtve.Maramica se uveè iza glave. Usta se zatimzatvore. Ja posmatram kako `rtva lepo di{epreko maramice. Pu{im. Pre nego {to mu~e-we po~ne, zahtevam da mu veù noge. One se~esto same podiù i cimaju kao kod ubijenog{takora. Kada su noge vezane, wihovo cima-we ometaju zakop~ani kai{evi. Ruke setako|e vezuju za predwi deo stola. I one secimaju, steù se {ake i {ire se prsti kojeponekad udara mu~iteq. Upotrebqavamizraze mu~enik i mu~iteq, koji nisu adek-vatni. (@rtva je ina~e bandit koga trebaubiti, uni{titi, ali se mu~ewe organizujesamo da se otkriju novi putevi, da se na|unovi tragovi grupa, obave{tajaca, neprijate-qa.) Zatim se uzima {trcaqka koja iz sebeizbacuje vodu kap po kap i tako se ta vodauliva u nozdrve optuènog. Kroz nos silazi u


vreme mu~ewa, samice, konvejer, ponià-vawa.

Razgovor posle TTVV emisije

Prvi sagovornik:

Ja sam slu~ajno odlu~io: napravi}u zvu~nesnimke preìvelih. Ponudio sam mogu}nosti optuènima i sudijama. Krajem vekaotvori}e se arhive. Ima}emo i tekst;optu`be, protokol su|ewa, isle|ewe. Zvu-~nim snimcima preìvelih kompletira-}emo sudbine na{ih predaka.

Imate li problema sa pri~a?Problema jo{ ima. Vremenska distanca!

Do kraja veka, nadam se da ne}emo posta-vqati takva pitawa. Za sada prikupqenepri~e ostaju samo za ène. Evo, po~ele su ida se emituju na radiju.

@elite da napravite zvu~ni muzej?

Drugi sagovornik:

Mediji nam, nasuprot ekologiji, name}unovu temu: procesi. Ne znamo mi istoriju.Obra~uni! Vidite da nas truju. Na{a zemqa}e postati otpad. Mora da se nametneekologija kao tema, dok sada{wost nepostane pro{lost. Snimio sam na magneto-fonu glasove ptica koje se vi{e ne pojavqu-ju. ûjte wihovu pesmu! I{~ezavaju vrste.Zanima me ovaj trenutak. Ne}u istoriju.


uveren da }e se ta nepravda ispraviti kad-tad. Veru u pravdu nije izgubio do smrti.Svedok koji je trebalo da bude suo~en samojim ocem tako|e je bio zbuwen optu`bom.Islednik ga je nagovarao: èli da okon~awegovu stvar! Okon~awe procesa je zavisilosamo od svedo~ewa. Svedok je odlu~io, {tose wega ti~e, uradi}e sve {to èle, ako gapuste ku}i.

Priznajete li da ste bili ~lan kontrarev-olucionarne organizacije?

Svedoku je i daqe bila wegova misijaneverovatna: Mogu ponovo da izjavim da neznam ni{ta o atentatima.

Tako ne}emo ni{ta posti}i. Ti mora{ daprizna{. Idi u }eliju i dobro razmisli.Kakav si zadatak dobio? Koga si zavrbovao?Poznavao je druga J. Pri~ao je kako su seupoznali. Nije smeo da laè jer je islednikrekao da }e mu dokazati da su bili zajedno ida mu je drug J. davao {pijunske zadatke.Svedok je bio zbuwen.

Sada tek vidim s kim imam posla.Okrenite se ka zidu. Licem prema zidu! Ti sipseto. Ho}e{ li odmah re}i imena tih ban-dita, ili }u od tebe napraviti ka{u? Sadanam ispri~aj sve o kontrarevolucionarnomradu. Ili }e{ mi danas priznati za {ta teoptuùjemo ili }u se napiti tvoje poganekrvi. Meni }e{ tako drsko odgovarati?

Ja sam slobodan gra|anin. Nisam nikadabio pripadnik... Kunem ti se. Za{to bihlagao? Nikada nisam bio ~lan bilo kakveneprijateqske organizacije. A kako bihmogao da se setim imena.

Ne znam da li su se poznavali otac i sve-dok. Izme|u svaka dva odgovora postajlo je


Svedok je sedeo daqe od mene. Bio jeoronuo. Jedva sam ga prepoznao. Pitali su ga:„Da li poznaje{ optuènog?” „Da”, rekao je.„Otkada ga poznaje{?” pitali su ga. „Dolazioje u moj kabinet i vodio razgovor sa drugomL. Poku{avali su da me zavrbuju da postanem~lan pomenute organizacije. Ja sam moliooptuènog da me se okane. On me je susreouve~e. Nudio mi je usluge, od nov~ane pomo}ido devojaka, ako pristanem da s wim u~estvu-jem u organizovawu teroristi~kih akcija.”

„Optuèni, da li je ta~no trv|ewe svedo-ka?” obratio mi se islednik.

Nisam se se}ao tog sastanka, tako da sambio uveren da nije postajao. „Ne. To nijeta~no. Nikakva vrbovawa i sastanci.Zahtevam da se navede ta~no vreme sastanka.Datum i mesto?”

„Optuèni je 7. 8. bio kod mene sa grupom.Grdio je i psovao.”

Onda je svedo~io drugi svedok. Nisammogao da se setim da li sam ga poznavao. Toje ionako malo va`no. Pri~ao je: „Od kadasam uhap{en, ja sam znao da }u biti streqan.Budu}i da sam znao da mi sleduje smrtnakazna i da ne}e pomo}i nikakva odbrana:odlu~io sam da se bar pri kraju ìvota nemu~im gla|u. Zbog toga sam se dogovorio sasvojim istraìteqem da }u za boqu hranusvedo~iti protiv svakog za koga istragatraì. Zbog boqe hrane i uslova ìvota pot-pisao sam sve za {ta sam bio optuèn i {tami je istraga podmetala pod ruku.”

Izjavom svedoka bio je prekinut scenariosu|ewa. Izjava svedoka nije pokolebalatuìoca.


Tekst iz novina

Za{to mediji name}u temu su|ewa? Koinicira temu? Javno mwewe? Taman posla.Ko finansira temu? Zapad, naravno. Ne uti~ese tek tako na javno mi{qewe. Blati sejedan sistem. Sa kojih pozicija? Zapad èlida otkupi arhive SSSRa. Ako gledate tele-viziju, ako pratite {tampu, naro~ito mladiqudi, uvide}ete da ni~eg osim su|ewa nijebilo u socijalisti~kim zemqama. Dobro jeda smo preìveli! Takav je ustisak koji sesti~e, zapravo, èli i da se nametne.Dovoqno je prelistati novine od pre desetgodina, pogledati snimqen materijal, pa}emo videti koja je bila tema medija, i {tase de{avalo u medijskoj stvarnosti. O kul-turi, o umetnosti u socijalisti~kim zemqa-ma zna se tek sada, krajem veka.

Savet: ne gledajte televiziju. îtajte lit-eraturu!

* * *

Na plaì je televizor: minimatik. Grupakupa~a prati program. TVa ~ovek ne moè da seoslobodi ni na obali. Emisija se zove: Lo{scenario. Jedan stari gospodin pri~a o svomprocesu. On tako|e sedi na terasi. Iza wegov-ih le|a vidi se obala.

Danas ne razumem svoju èqu zasu~eqewem sa svedocima. âk se i ~udimsebi: kako sam mogao da gledam te la`nesvedoke.


O moje zablude. Posle ovakvog procesadobio sam deset godina.

Jedan kupa~ je besan. Dere se. Zahteva davlasnik TV-a baci taj ure|aj. On ho}e da ìvi!


Ja sam insisitirao na sastanku koji je biokqu~na ~iwenica u optu`bi. „Zahtevam da seunese u zapisnik mesto i vreme sastanka”,rekao sam. „Bi}e uneseno u zapisnik. 9.6.”

Tada sam jo{ veorovao u sud. „Vidite dase vreme sastanka ne slaè s vremenom kojeje navodio prethodni svedok. Zahtevam da sepreispita mesto i vreme odràvawa togva`nog sastanka. Wega nije ni bilo. Iz izja-va svedoka se vidi da je optu`ba la`na”, gov-orio sam.

„Kako je do{lo do toga da razli~itosvedo~ite o mestu i vremenu tajnog sastanka,koji je organizovala ova grupa izdajnika?”pitao je islednik.

„Svi laèmo. Druè sudijo, mi se uop{tenismo spremali da odgovaramo na ovapitawa. Ja sam star ~ovek. Svedo~io samsamo onako kako mi je naloìo islednik.Zbog toga i ne znam {ta je pravilno a {tanepravilno”, rekao je novi svedok.

„Sud se mogao uveriti da su izjave svedo-ka la`ne. Ne radi se ni o kakvoj grupi koja jepripremala atentat i ustanak. Svi smo mipo{teni gra|ani i volimo ovu zemqu iako senalazimo u zatvoru. Nadam se da }e sudodbaciti ovakve la`ne optu`be i prihvati-ti na{u odbranu”, rekao sam.

„Radi se o proveri. Mnogo je {pijuna kojise nalaze u redovima. Zato su uhap{eninevini qudi i pravi borci. Mora}ete da sestrpite dok se izvr{i provera. Odgovoritena neka pitawa. Otklonite sumwe! Ne}e bitiprobelema. Preispitajte va{e stavove. Sadane mogu ni{ta da vam kaèm dok ne stignumaterijali, a posle toga }emo ponovo da raz-govaramo. Strpite se”, pri~ao je islednik.


odabira muke da bi pokazao kako on imaprava pitawa za optuène na koje oni morajuodgovarati, na koje samo odabrani mogu neponoviti odgovore.


Gospo|a A. se u biografiji SlavoqubaMarkovi}a (koji je naziva moja prijateqica)pojavquje po drugi put. Po~iwe da mu {aqepitawa na koja nedostaju odgovori. (Ovo supitawa na koje moè da odgovori budu}ioptuènik.) Ona su postavqena po~etkommilenijuma. „Odgovori koji su navedeni nalazese u zagradama. Novi ispitanici mogu}no je da}e dati druga~ije odgovore.”

Zatim mu pi{e da je susrela svog druga izdetiwstva, elektroinèwera. @ivi u Berli-nu, kod svoje tetke. Posle smrti majke vi{e nepose}uje Jugoslaviju. Povremeno se susre}u uParizu. „Jednom sam ga upitala da li èli davidi arhivu Moskve. Nije èleo da mi odgov-ori.” A onda citat: Ne postoji nijedan san, nepostoji nijedna prika`wa, nijedna la`,nijedan dokumenat u koji nije poverovao sud.Najteè je pod mukama ne ponoviti snove,slutwe, laì. Zato vas molim da moje mukebudu najteè. Neka muke budu takve da neponovim nijedan san, da ni{ta ne kaèm {toje do sada re~eno. Molim vas, sudijo,izmi{qajte nove muke, za nove sneva~e. Ali,gospodine sudijo, i Vas molim da mi nepostavqate uobi~ajena pitawa. Molim pre-svetle mu~iteqe, Boìje mu~iteqe, da i vaspodvrgnu mu~ewu kao i mene, tako da i vimorate stvoriti nova pitawa, za novesneva~e. Muke moraju biti sve novije i novi-je dok ne umrete ili ne izmislite novapitawa. Ja moram da pristanem na muke, alida li postoji sud i sudija koga }u nagovoritina muke? Zamislite pri~u u kojoj sudija sam


kupatila i ne znam za drugo sastajali{teosim moga stana. Svako ko je èleo mogao jedo}i u moj stan i ja bih mu saop{tio re~iistine.)

P. Zna~i, priznaje{ ono za {ta te terete uoptu`nici?

(O. Jesam hri{}anin, zbog ~ega sam optu-èn.)

P. Dakle! Da pre|emo na stvar. Prihvatiosi novu veru koja te odvaja od ostalog sveta, odbogova, od imperatora. Odvaja{ se od nas nemisle}i na kaznu koja te ~eka. Sud ti jo{ jed-nom omogu}ava da odbaci{ hri{}anstvo.Pristani da prinese{ `rtvu bogovima.

(O. Niko pri ~istoj svesti ne prelazi izpobo`nosti u nepobo`nost.)

P. Ako ne poslu{a{, bi}e{ nemilosrdnoka`wen.

(O. îni {ta ho}e{, ali ja ne}u da teposlu{am. Mi slavimo Hrista. Wegove re~i susveta istina.)

P. Po{to si izdrào sve muke, misli{ dasi kupio ve~ni ìvot za sebe. Vazne}e{ se unebo? [to su ti muke ve}e, vi{e }e{ se uzdiza-ti.

(O. O, ja to ne mislim. Ja u vaznesewe veru-jem.)

P. Pa, sud hri{}anima pomaè. Sud nijeprotiv hri{}ana. On je uz vas. Izmi{qaju}imuke. Mu~e}i vas, sud vam pomaè. Nepri-


Dijalog ili po~etak milenijuma

P. Zatim su pohap{eni optuèni, i nakraju, sumwivi. Oni koji su optuèni radosnosu priznali krivicu. Oni koji su priznaliodmah su bili osu|eni. Pitali smo ih: Da liste krivi? Oni su potvrdili. I drugi put smoih pitali, oni su ponovo priznali krivicu.Pitali smo ih i tre}i put predo~avaju}i imkaznu, ali oni su bili nepokolebivi. Nisupopustili. Da li i ti pripada{ optuènima?

(O. Da. Starim odnosima je potreban Bogkoji }e re}i: bogovi su mrtvi. Rim je sagoreo.Zastupnici po{asti su pred isku{ewem:prihvatiti novog Boga ili tutorimatuma~iti prino{ewe `rtava i postulateokamewene u gr~koj filozofiji. Re~nikmoramo da izmenimo i kad ga prihvatite re}i}ete da je re~nik va{.)

P. Va{ Bog èli da zapawi, izloì. Bezporekla je i usamqen. Za{to ga sada pridoda-jete ovom svetu? Ako je nesaznatqiv, neka ga usopstvenoj tragediji; neka doìvi samosrozav-awe. Odgovori mi: Gde se sastajete? Gde oku-pqa{ svoje u~enike?

(O. Gde god je najprihvatqivije i najzgodni-je za svakog ~lana. U svakom slu~aju, misli{ lida se moèmo sastajati na istom mestu? Ne!Bog nije ograni~en mestom. Budu}i da je nev-idqiv, on ispuwava nebesa i zemqu. Vernici gasvuda oboàvaju i slave. Stanujem iznad javnog


* * *

Ulazak u svaku pri~u je kao odlazak upozri{te: epilog je odlazak u pozori{te.

Lica: PitawaOdgori

[ta se ovo vidi?Ne znam kako da vam odgovorim. Da govorim

o svetlu koje osvetqava lica, ili da kaèm:ovo je svetlo dvadesetog veka. Svetlo koje delidan od no}i gledano je od skrivenog oka.

Ko je ovo u svetlu?Boqe da kaèmo: svetlo obasjava salu za

mu~ewe, pozornicu istorije.Ja ne razumem taj jezik. Moète li da

pri~ate druga~ije?

Mu~ewe

P. Zar vi verujete u pri~u okrivqenog?

O. Za{to da verujem ili ne verujem?Qubavnik J. U. je mrtav.

Mu~ewe

P. Vi ste qubavnica?

O. Jesam.

P. Varali ste muà?

O. Moji qubavnici su bili ... da li smem da


jateqi ste samo vi me|u sobom. Ako biste svibili hri{}ani, kako biste se uzdigli? Ko bivam stvorio muke? Ko bi vas mu~io?

(O. Neka oni koji su odbili da prinesu`rtvu bogovima i da se pokore zakonima buduodvedeni, i{ibani i obezglavqeni, u skladu sazakonom.)


O. Razlika u tekstu nije. Nije ni u godina-ma. U sredwem veku qudi su ìveli po 1000 god-ina. Imali su dokumenta o dugom ìvotu.Pogledajte hri{}anske izvore.

P. Za{to urlate toliko? Vi niste ìvobi}e. Vi ste ve{tica. Treba vas spaliti.Pogledajte ovo. [ta je to?

O. Zid.

P. Nije obi~an zid. Pogledajte sa ovestrane. Vidite, to je kartoteka. Svaka od kar-tica koje se nalaze u ladicama sadrì po jednufotografiju. Pogledajte! Da li poznajetenekog od tih qudi?

O. Ne poznajem. Ne bih èlela ni da ih upoz-nam.

P. Zar ne èlite? Trebalo bi da ih upoz-nate, ali to jedino moète ako verujete uzagrobni ìvot. Upamtite neke od fotografi-ja!

O. Gde su toliki le{evi? Gde sahrawujetete qude?

P. Krematorijum, gospo|o. On i vas ~eka.Toplota pretvara telo u prah.

Mu~ewe

P. Otrovala ga je.

O. To je ve} u redu. Osudi}emo je.


navedem imena?

P. Nemojte!

O. Zar me vi ne poznajete?

P. Zar nisi mislila da }e te ubiti mu`?

U }eliji

@ena: Za{to su nas zatvorili u istoj}eliji?

Qubavnica: Ne mogu da shvatim {ta o~ekujuod nas.

@ena: Mi se nismo nikada srele.

Qubavnica: Nemojte me pogre{no shvatiti,gospo|o, ali ja nisam bila wegova qubavnica.

@ena: Svejedno mi je. Znam da ste posetiliwegov grob.

Qubavnica: Poznavala sam ga. Tek mi jemilicija rekla da sam wegova qubavnica.

@ena: Davno je ve} sve zavr{eno. Na{ìvot... Smrt je rezultat ili posledica.

Qubavnica: I kod mene je isto. Na{a veza jesamo taj grob.

Mu~ewe

P. Poznajete li je, gospodine? Prili~na jerazlika u godinama.


hiqade zadignutih sukwica lezbijskih k}erikoje su ostale na peronu. I ta ve~ita znamewaqubavi, te hiqade poùdnih i nabubrelihAmorovih vesnica, ~ije je kudrave i crne kosemrsio prole}ni vetar, ukaza{e se pred o~imagospo|e A. i ona oseti da joj nemirno igrajubutine. Kraji~kom oka posmatrala je, dok jevoz vrtoglavo jurio, nemirnu igru sukwamaonih koje su ostale. Obuzimala ju je ~e`wa.Gospo|a A. se odma~e od prozora te ga laganozatvori. Zatim sede. Razvrte se po kupeu ispazi tri plave saputnice. Nasme{i im se aone joj odgovori{e {iroko otvorenim o~ima.Zatim je gospo|a A. osetila zadovoqstvo odmalopre|a{wih slika na stanici.

Kaè to svom prijatequ iz detiwstva. On jeumoran i zbuwen. U ovom kupeu je jedini mu{-karac. Kao da ga ne zanimaju sva ta de{avawana stanici. Ose}a vrele poglede mladihEngleskiwa na svom licu i poku{ava da se, ulakom dremeù, udobno smesti u sedi{tu.Wena razdraganost kao da ne uti~e na wega.Pri~a mu o wegovom istraìva~kom zada-taku iz mladosti. Ali inèwer elek-trotehnike pri~a o svojim poslovima u Ber-linu. Zato i ona u}uta. U magnovewu priseti senajupe~etaqivijeg doga|aja iz svog ìvota,seti se smrti oca. Preci na ve~noj straìwenom ocu koji je leào na odru. Vidi i sadadetaqe tih slika. ûje i vidi velike mlazeveaprilske ki{e po prozorima koji gledaju naba{tu pred ku}om. Otvara prozor i ose}ahladne kapi ki{e po licu. Napred, iza bokoranarcisa i zumbula, pored same ivice oniskeograde, upara|ene i raspore|ene du` dvori{tastoje crne prilike qudi. U neprozirnoj tami,uvijeni u crne ogrta~e, i daqe su nemo stajali-


P. Ne moète da je osudite. U blagosloven-om je stawu.

O. S kim?

P. S muèm nije. Trudno}a joj je kra}a odboravka u zatvoru.

O. Vi sumwate u sud.

P. O, ne! Ne! Taman posla.

O. îje je onda dete?

P. Pitajte wu.

O. Koji je sada vek?

P. Dvadeseti?

O. Onda je |avolovo!

Ujutru, dok se ukrcava na voz Severne stan-ice, gospo|a A. je spokojna. Visoke kro{weplatana {umore pod blagim udarima vetra ahiqade pariskih èna razdragano kli~u.Hiqade ruku onih koje nisu imale sre}e dabudu delegatkiwe na dana{wem Kongresu svihevroameri~kih k}eri, izme{anih sa cve}em i{arenim vrpcama, diè se i spu{ta ritmi~kipod prozorima voza koji tek {to nije krenuo zaBerlin. Opijenost ne`nih k}eri koje ostaju uParizu prenela se na gospo|u A. i blistajuwene o~i. Navaqena na otvoreni prozor voza,gospo|a A. je neumorno mahala. Za~u sepoja~ano {i{tawe, gore nad krovom, icijukawe to~kova. Istog trenutka zapazi


nu zabludu, zagledana u o~i mlade Engleskiwe.Wen prijateq iz detiwstva je ~itao novine.Ki{ne kapi su se slivale niz staklo prozorakupea i dve ène su razdragano posmatraleigru mlazeva vode. Sada ve} nad brdovitim pre-delima Nema~ke: smewuju se borove {ume iprostrane wive ispresecane re~icama ive{ta~kim jezercima. Po ivicama se vide{arenoliki {atori. Huk vetra i {umovislapova su se jasno ~uli iz zvu~nika voza.Sunce je sasvim ogoqeno, na dalekom nebu ve}su se izgubili oblaci. Wen prijateq i Engle-skiwe dremuckali su u svojim mestima nezain-tersovani za predele koje su mogli da vide uprozoru.

„êga sve nema u mojoj du{i danas”, re~etiho gospo|a A. inèweru koji je }utao.„Presre}na sam zbog ovog susreta. Tako samuzbu|ena. Nekada u svojim gimnazijskim dani-ma, tamo na dalekim obroncima, i{la bih uranim jutarwim ~asovima za suna~evim zraci-ma. Dopu{tala bih da me miluju po upaqenimobrazima. Od sunca sam uvek podrhtavala,vaqala se po rosnoj travi, gasila è|, bila bihzaneta sobom. U tim trenucima pojavqivale suse i prve zvezde, daleke, daleke. Senke drve}abi po~iwale da se nestvarno izduùju, hvataobi me prvi strah, i kroz laki sumrak razaz-navala bih prva stabla. Ose}ala bih namahtoplinu pod bledom mese~evom svetlo{}u.Svuda naokolo vladao je mir. Tr~ala sam doizvora, vra}ala se nazad. Tako je proticalomoje leto.

I uvek, svake godine, èqno bih o~ekivalanestvarno izduìvawe no}nih senki. Ti setoga ne se}a{, naravno.”


ti starci i starice. Gospo|a A. poku{a dazagleda wihove o~i, kojih ne be{e, i iz kojih jesamo zasvetleo pokoji ki{ni mlaz, i dok joj sekosa na glavi dizala ona pre|e pogledom tiho,po nejasnim i ugaslim likovima predaka.Znala je da su to preci wenog oca – zbog koga jetada napustila usavr{avawe u Londonu – i dajoj tim svojim }utawem odaju po{tu. Videla jewihove figure, ve~ite i neuni{tive, kao da je~ula, u tom, naizmeni~nom udarawu ki{nihkapi i naleta vetra, pomicawe mrtvih tela.Gledala je i daqe lica koja su je razumela i topotvr|ivala svojim }utawem. Sakrila ih je naslikama u albumu koji je otvarala jednakozatvoren, i koji je milion puta, u no}ima, kadaje bila tu`na. Za`muri, ponovo otvori o~i,dok je groznica proìmala, oseti olak{awe.Wen mrtvi otac ne be{e sam. Navodno jepogledala po ivici ograde, i sasvim nesvesnoopaàju}i, vide da tonu oniski betonskistubovi ograde, mada i daqe bez detaqnihobrisa, u gustu neprozirnu maglu. Ki{a bijegospo|i A. u lice. Ovlaìla joj je ~elo i umr-sila pramene zlatne kose, i ona zatvori pro-zor. Pred wom vo{tanice ponovo baci{esenke po o~evom odru, po qudima koji su tihogovorili, po stvarima koje su se jasnije nazi-rale. Poku{avaju}i da odagna sliku davnogdoga|aja, gospo|a A. se zagleda u zelenu ravnicuseverne Francuske koja je promicala ispredprozora voza. Ravne wive dobro i`|ikalep{enice, i poqa so~nih trava, podseti{e jeodmah na poqa zavi~aja. U~ini joj se, iako pro-zor be{e zatvoren, da ose}a miris poqskogcve}a. No varka be{e er–kondi{n, koji je put-nicima do~aravao predele preko kojih je pro-lazio voz. Ona se nasme{i na tu svoju prvobit-


svaka istorija umire zajedno sa tvorcem, sasvojim piscem, ona je bila samo wegovastvarnost. A {to se ti~e etrurskih vaza, egi-patskih piramida, hijeroglifa, gr~kih akro-polisa, rimskih arena – oni su, ipak, svetmrtvih stvari. Smrt nije istorija. Svet sujedino ìvi qudi. A evo, ovog trenutka, A. seuputila za nekakvim tragovima, za nekakvimdokumentima o qudima, koji su mo`da ìveli.”

„No”, re~e gospo|a A., „sumwe su te kojera|aju imaginaciju. Bez obzira na to {to mi seti ruga{. One oblikuju u ~udnovatim, nest-varnim i fantasti~nim formama na{e pred-stave o pro{losti: biti sposoban za krea-tivnost. @ivotiwa ne opaà smrt, zna~i nijesvesna pro{losti. U tome je, dakle, i tragika~oveka. Danas }u, verovatno, u muzeju, bitiupoznata sa tragi~nom sudbinom nekih qudi.Tragika na{ih istomi{qenika. Sada je lakosesti ispred ra~unara, prona}i u kataloguqude koji su bili ìteqi iz druge polovineXX veka, i oìveti te nevidqive likove neka-da{wih studenata i u~esnica rata.”

Ona za`muri i oseti spokojstvo. Zatimpodiè svoje velike i ovlaène o~i.

I sada po~iwe Pri~a kojom se izlazi izstvarnosti i po~iwe stvarnost pri~e.


„Ti si oduvek u trci sa senkama i svetlom,koje ih smewuje. Tvoja qubav je wima inspi-risana. Tamo vi{e nikoga nemamo, a grobove?Ko }e da poseti?”

Gospo|a A. je gledala srebrni oblak koji je,~inilo joj se, oduvek kruìo nad wenomglavom. Oseti da joj se butine gr~e kao da joj seu polusnu neko pribliàva. Voz je davaozvu~ni signal posledweg takta VagnerovogLoengrina. Berlin be{e vrlo blizu.

„Da li postoji Policijskoistorijski muzejgrada Berlina? “

„Postoji”, re~e inèwer. „Pokaè{ svojupropusnicu dobro}udnom paziku}i. Popne{ semermernim stepeni{tem u veliki hol. Iznaddrugog monumentalnog stepeni{ta koje vodi nasprat vide}e{ ogroman Bizmarkov portret,koji strogo gleda sa jednovekovne istorijskedistance. On, tvorac moderne nema~ke dràvei wene istorije, kao da zazire od tebe, istori-~ara, i istraìva~a pro{losti; èna kojawi{e svojim prenagla{enim kukovima, setniho~iju u kojima poùda ve~ito plamsa.

Sveobuhvatni mir koji vlada u okvirimaBizmarkovog portreta prisili}e te da zas-tane{ ispod wega. Bi}e{ pred dilemom: [taje, dakle, istorija? Slike i spomenici, koji suipak sveobuhvatno i za svagda mrtvi, ili jeistorija samo u na{im qudskim imaginacija-ma? Istorija je mrtva, egzistiramo samo mi,ìvi qudi, na{a ma{tawa, na{e halucinantnepredstave o nekom svetu, koji je, mo`da, nekadapostajao, ili je istorija, ipak, jedna velikala`. Najobi~nija mistifikacija. Od velikogBizmarka nije ostao ni prah. A na zidu, nadmermernim stepeni{tem, ostala je krhkaslika: uqe i boje, kao slikareva igra. Zato i


dara od tamne boje lica i crne poodraslebrade. [ta }e mi takav lik oca koji se povijana stolici. [iroka bluza prekriva istaknutelopatice i povijene pr{qenove: stewawe,jaukawe, sipqivo ka{qawe prilikom usta-jawa. Pokretawe pantalona na tankim nogama,wihovo podrhtavawe, dok prelaze zastrti pod.Ruke dodiruju ki~mu, pomeraju}i se u ta~kastojsvetlosti ekrana. Prozor pro{iruje pogled:cve}e je opu{teno na suncu, li{}e je visnulo,trava je prekrivena slojem pra{ine. Lik ocakao da nije u staklu, pred otvorom sobe, kao dao~i ne prate kretawe nogu po asfaltu iprolaèwe brzih automobila. Ruka povla~izavesu. Otac èli da izdvoji èqeno lice, daoseti miris koè, ali se i daqe ne pojavqujemajka. Pokretima ruku, podigav{i zavesu,otvorio je krilo prozora. Kiseli mirisprekrivke, ustajali miris mokra}e, miris pok-varenog jela, miris rakije, zameweni su miri-som paqevine. Otvarawem prozora otac je ~uoglasove sa ulice. Pesma je dolazila sa reke,buka nekog automobila, negde daleko ~ula sejeka traktora. Uvo se naprezalo ne bi li ~uloglasove koji se udaqavaju, gube iznenadno,nailaskom automobila. Glava je bilaprovu~ena kroz prozor i bilo je ve} bliètreperewe vazduha. Daske na trgu bile suprekrivene slojem papira i pra{ine kao da jena wima namerno bacano |ubre iz susednihradwi. Trg je bio prazan. Bio je izmi{qenumesto centra bilo kojih zbivawa; pojam trgakoji ima svoju sadrìnu i na kojem je nekadadràn govor. Otac nije mogao ~uti tutwavureke, kao {to je bilo u rano prole}e, kada savled i sneg prigrabe te~no stawe vode, i potopedolinu.

IZNO[ENI DANI

Ona

Nije trebalo da pri~a{ kako je ispod crnoofarbane kose jedne starice hirurg mirnopovla~io rez da bi na pod sale, zvu~no i tupo,pao kapak. Anatom je po~eo da vi~e: „[ta je,baba?” I prstom je pokazivao studentima dauhvate kapak i gledaju svetlo mre{kavu povr-{inu mozga. Nisi se ni mogao pribliìtistolu, jer sveì mrtvac uàsno smrdi. A kakoje tek smrdela iznutrica, u koju je anatomzabadao prste, razgovaraju}i sa babom i vade}iiz le{a jetru, srce i plu}a. Nisi mislio nao~evu smrt. Ali on je ipak ~uo pri~u. Qutiose: ne}e da ode u grob sa {avovima koji ostajuposle obdukcije; prazan secirani le{ napuwenprqavim seminarskim radovima studenata.Ne}e da wegovu smrt prate re~i anatoma: sadaje dovoqno lep. Studenti }e mu napravitiosmeh i sjaj o~iju.

On

Dugo se u objektivu zadràva unutra{wostsobe: zgu`vani prekriva~i na krevetu, dve sto-lice bez naslona, sto na kome se nalazeo~uvana vaza i cvet sasu{enih latica, ukqu~entelevizor; u ekranu treperi svetlo – znakisteklog programa. Lice je zgu`vano naddlanovima koji drhte, poigravaju, u nastojawuda pripale cigaretu. Beli papir cigarete odu-


va sa mirisom zejtina. Na tavanu truli sanduko~ekuju}i o~evu smrt. Maj~ine ruke suuzdignute nad kadom: pla{i se da wihovimpokretawem ne dodirne telo koje bi se ponovopreobrazilo, u dodiru sa wenim rukama.

„Ni{ta mi nije potrebno”, majka }e. „Stojtu dok slu{a{ moje re~i. Telo je velika tesko-ba ili je stavqeno na ranu du{e. Vi{e nijemelem, vi{e nikoga ne moè isceliti. Po~eloje da nestaje. Ne samo da ne}e{ da umre{, ve}sada kaè{ i da ne postoji{. Qubav si jedinoimao. Uvek te je pratila i rastrzala. Bio sinestalan i nikako te nije savladala. Savla-dala te je samo vlast. Upoznaj se sada sa novomqubavqu. Prerasla je u smrt.”

Glas majke i{~ezava. Dojke se oteù,izviruju, cede se u poznati oblik. Naleù nahaqinu i odvajaju je od tela. Tresu se pruèneo~eve ruke. Nisu mogle da se pomere i razgrnuhaqinu. Ne mogu da sti{aju dojke.

Ona

Tvoja majka }e do}i do prozora. Otvori}ega. Staja}e dugo pored prozora. Doviknu}e pti-cama. Upita}e ga tiho o proro~anstvima, ozvezdama za ~ije se nestajawe pla{io. Tvojotac je ne}e ~uti. Kada mu tvoja majka pomeraglavu, kada ga vu~e za uvo ili rukav, tvoj otac}e re}i da je pri~a mo}na, da ga drì svimnitima, tako da je izlazak nemogu}.

„Ja ne postojim”, re}i }e. „Pa kako ja mogu da razgovaram sa tobom?”„Moè{. Jedino moè{ da razgovara{ sa

mnom. Ostale su samo izgovorene re~i kaotvoje èqe.”


„Umre}e{“, tihi glas }e. „Ni{ta vi{e ne}espre~iti tvoje tiho i nemo umirawe. Otvori}uvrata i qudi }e videti da nestaje{; mogu da tise osvete za zlo koje si im naneo kao pred-stavnik vlasti. Kada jednom po~ne{ zaudarati,nikada se ne}e{ osloboditi tog mirisa.Posla}e ti sanduk, nov, ~ist, nepromo~iv, kojiu sebi ~uva bazdewe raspadnutog tela. Po~ivaju wemu da bi te sa~uvao.”

Uvo nije znalo odakle dolazi glas. Da limonolog postoji napisan? [ta da u~inim salikom oca koji se glasu ne suprotstavqa, jer biga samo poja~ao?

Ruka je pa`qivo zatvorila prozor, navuklazavesu, dugo visila niz telo tresu}i se iklate}i dok je otac i{ao ka vratima. Gorwideo vrata je staklen, ali staklo je bilo zamu-}eno kiselinom. Onda se ~ula {kripa vrata,nesigurno kretawe, zatim je otac osetio miris{tirka. Pojavilo se maj~ino telo. Haqina namajci bila je {iroka. Li~ila je na skloni{te,tako da je umawivala primamqivost tela. Ocuse ~inilo da je presahlo telo u haqini.

„Za{to me uznemirava{? Za{to otvara{vrata? Za{to ne dozvoli{ da postanem sama idaleka, da zaboravim sebe, i da se pona{am kaoda me nema, kao da me nikada nije bilo? Nisamti vi{e potrebna i ne moè{ se zaogrnutimnome”, ~u}e se maj~in glas.

[ta da uradim s likom oca koji kaè da jemajka sada wegov gost? Uvaàva weno prisust-vo. Zadovoqan je {to ona zauzima jedan deowegovog ìvota. Glava se pokrenula traè}ipogledom predmete koji bi mogli da ukaù nagostoprimstvo. U sobi nema ni~eg do zidova,isewenih pokriva~a koji miri{u na sveèoprano rubqe. Na stolu zjapi otvorena konzer-


uvukla haqina sme|e boje, otvorenog dekoltea,zatim se u sobi ukazala glava, oivi~ena svet-lom koje je ravnomerno padalo po licu. Slikenisu visile na zidovima, niti su bile uliveneu wih, ve} su sa visina padali osen~eni i ispu-cali likovi. Pojedine slike bile su sas-tavqene od kvadrata, rombova, tako da se~inilo da nisu u sobi, i da se kroz wih moèpro}i. Pribliàvawem glave, gledane slikeudaqavale su se i gubile.

[ta da u~inim s likom oca ~ije je teloopu{teno na podu? înilo mi se: lice devojkeje si{lo sa slika. Telo se izvuklo iz boja.Po~elo je rukama dodirivati slikara. Lice semalo izdvajalo od boje na slikama. Ruke sudolazile u snu i dràle oca u zagrqaju. Bio jesav u usnama, u rukama, duboko ukorewen u devo-ja~kom telu, da se vi{e nije mogao izdvojiti.

„Poslali su ti sanduk da i{~ezne{ iistruli{, a oni zemqu da ne bace na tebe. Ti idaqe slika{ wihovu smrt, ali vi{e ne rukovo-di{ wihovim ìvotima: pla{e te se. Krade{samo wihove usahle likove, unosi{ ih u plat-na.”

„Ne pla{i se, devojko! Sada sam samoslikar. Vidim sve slike od postanka sveta dodanas. Poznajem ìvote me{tana. Odavno su mioni slali sanduke. Pokroviteq sam svih pre-duze}a u okolini. Proizvodwa neprestanoraste. Ja i ne o~ekujem da mi {aqu cve}e kadaproizvode sanduke. Nekada smo zna~ajnimpoliti~arima slali zna~ke, jednu i danas imamu reveru, ali kasnije – kada je proizvodwaporasla – {aqu mi gotove proizvode.”

„Sa tvog prozora horizont je dalek i crn.Slike su ti sive, o~i su ti posivele od gledawau wih. Iako nosi{ sve slike iz pro{losti, sve


On

[ta da uradim sa takvim likom oca za kogaki{a ne dolazi s neba, voz ne ide {inama i nepi{ti, sirene ne vri{te, niti pesma dopire dowegovog uha? Ako bi padala ki{a, za wega nijeki{ilo, po{to je on mogao satima da bude nahladnoj ki{i, da bude mokar, da mu ode}a budepoluledena, a pona{ao se kao da nema ki{e.Ali bilo je dovoqno da otac izgovori re~:ki{a, pa da se sav zgr~i. Da kaè: èna! i da sepred wim ukaè èna koja se razgoli}uje.Maj~ine re~i ga te{e. Strahuje za wega. Nudiga vodom. Daruje ga gro`|em i medom.Strpqivo ga navodi na smrt. Daje mu doku-mentaciju, medaqe, tapije. Pita ga: „Za{to nenagiwe{ mom telu? Da li se se}a{ mojihgrudi?” On ne ~uje. @ene, ratovi, qudi izviruiz wegovih vizija.

* * *

Devojka dolazi do hodnika. Zastaje. U ulazuje tamno.

Bat koraka odjekuje stepeni{tem. Nisamzakqu~io da li se cipele pewu, ili su ba~eneniz stubi{te? Devojka nije bila boja`qivakao kada ulazi u nepoznato, niti je pogledomtraìla natpise. Noge su se dugo zadràlepred vratima, bez natpisa, bez magi~nog oka, dabi se onda ruka osamostalila, saglasila sa tas-terom i izazvala zvowewe u predsobqu. Kako jezvowava bila uobi~ajena, i kako je dolazila izpro{losti, sada{wosti i budu}nosti, otac senije pokretao, niti obazirao na zvuk. U sobu se


„Razlika izme|u umetnika i neumetnika jekao izme|u ìvog i neìvog ~oveka”, re}i }eotac.

Devojka se podigla, pokupila je platno, kojenije nau~eno da pokazuje odre|ene boje.Uprtila je torbu i bez re~i stajala. U sobi se~ula isprekidana muzika koja se me{ala saslogovima re~i. ûlo se zvono pre koraka, alise nije znalo odakle dolazi zvowewe. Devojkase oslonila na ruke zagledav{i se u jednusliku. Samo je prolaèwe vremena moglopromeniti dane, ve} ogrezle i pretvorene use}awe.

Ona

Najteè je kada onaj koga opisujete ne zna daje u pri~i. Takav ~ovek se naj~e{}e mu~i.Toliko se mu~i da po~iwe sumwati, da po~iwegovoriti kao da se ne snalazi u pri~i; kao da jeu snu. Ali ja znam da je tvom ocu bilo svejedno{ta }e sa wim biti u ìvotu, a kamoli u pri~i.Vrebao je priliku da ostanu otkqu~ana vrata ida ode do svog biv{eg preduze}a koje je, ina~e,osnovao. Da se radi o filmu, mo`da bipoverovao da je toliko vaàn wegov lik. Nezna{ {ta }e{ re}i kada je u pitawu pri~a.

On

[ta u~initi sa likom oca ~ija rukapoku{ava da otvori vrata? Prozori suoblepqeni papirima. Hartijama su prekrive-na ogledala. Soba miri{e na kre~ i farbu.Ruke su pocepale sve papire koji su prekri-vali prozore unose}i svetlo u prostoriju.Ogledalo je onda pratilo o~evo kretawe. U


slike iz detiwstva, o~i su ti tu`ne. Pepeo je uwima duboko. Ne moè sagoreti i ni{ta ga nemoè razduvati. Lica tvojih grn~ara ista sukao i posude koje prave; ùta, bez smeha. Tvojelice li~i na ve~no, a to je daleko, te kao da jemrtvo.”

„Ose}am da }e do}i vreme kada vi{e ne}u da~ujem pro{lost, kada vi{e ne}u da je izdvajamiz ostale istorije, kada }e na jednom mestubiti moja pro{lost, sada{wost i budu}nost.Postoje zvuci muzike koji su mi poznati, kaoda ih nosim oduvek, kao da sam sa wima ro|en,ili kao da ih ja stvaram. Tako }e biti i sa vre-menom i istorijom.”

[ta da uradim sa takvim likom oca ~ije sucipele odba~ene, jer ga razdraùje wihovaboja? Sedi za praznim stolom, bez pi}a i bezpepeqara. Na podu leè najnovije slike. Nawima vidim tragove prstiju.

„Vetar mi prolazi kroz kosu”, re}i }e. „O~ibi trebalo otvoriti da se vetar sjuri u wih, aposle ih naviknuti na razduvane predmete isne. Mislim da te oduvek do~ekujem takoblisku, toliko bez svojstava, da i sam ne znamda li postoji{, ili si samo sadrìna u slika-ma. Prelazi{ iz stawa slike u stvarnost. Urukama postaje{ predmet koji moram podizati,uzimati, da se ne bi raspao ili izgubio.”

Padalo je ve~e. Svetlost je tulila u neured-noj sobi. Otac se pokrenuo. înilo se da bimogao leteti, kliziti ili se nalaziti ubesteìnskom stawu. Ruke su ostalepokretqive i preosetqive na pokretawe plat-na. Pokreti ruku, kroz prostor, ako se u prsti-ma nije nalazila ~etkica, uskra}ivali sumogu}nu sliku.


sa svetom. Qudi su se samo uzalud pla{ili, jerja sam nadìvqavao wihove ìvote i gledaosam ih kao materijal.”

„Verujem ti, ali si i sam bio materijal. Svetvoje nevoqe dolazile su iz susreta sa vodom,porazom, danima.”

* * *

„[ta da u~inim sa takvim likom oca koji jekao predstavnik vlasti odlu~io da ne posto-ji?”

„Izmisli novi lik, ili uzmi mog junaka.” „Mo`da je o~eva odluka o nepostojawu ~ak i

zbog mene, pripoveda~a. Odluka da ne postojije simboli~na: otac je predstavnik vlasti.Rekav{i da ~uje glas opisao je vreme kada sepojavquje, mesto gde se ~uje, poloàj tela kakonajboqe ~uje glas za koji ne zna odakle dolazi,ali je sigurno wemu upu}en. Osmehnuv{i se,na}uli u{i kao da samo on zna tajnu, kao da jeon jedini obdaren da postane prorok, da sejedino wemu doturaju re~i, isto kao {to jeranije smatrao da je va`na ideja za koju sebori, pa mu je ìvot bio lak{i, kao {to bibila i smrt, kada bi znao ideju zbog koje nesta-je. Uzaludno je ube|ivati ga da halucinira.Jednom ~uv{i glas, vi{e ne mogav{i da ostanemiran i spokojan, neprestano: u vreme ru~ka,ve~ere, rada i sna, dok ~ita biltene i slu{aprograme, otvorene su mu u{i tako da prkosidrugima. Najboqe je da nestane. Treba polakouneti fajl sa tvojim likom.”


sobi su se nalazili: „Izno{eni dani”, ostalina crteìma koji su, zgu`vani, ispunili ~ita-vu prostoriju.

„Za{to tako gleda{ dane na crteìma?”pita}e majka. „Pobegli su sa kalendara i sadaza wih ìvot ni{ta ne zna~i. Pusti mene damirno isperem dane, zavla~e}i prste u wih, daih pa`qivo o~istim, i kada nekada otvori{vrata da po~nu ispadati u obliku praha, koji}e razneti promaja, izme|u dva otvora: ìvotai smrti.”

Wena haqina delila je sobu na dve praz-nine. U jednoj se haqina sama lila niz ramena,zastajkivala na kukovima, da bi se survavalaniz butine. U drugom delu sobe, udaqavaju}i se,otac je gulio li{u na obrazu. Dva tela su sta-jala dugo jedno naspram drugog, u dvema prazni-nama.

„Ti oduvek na|e{ na~in da otvori{ vrataza koja mislim da ne postoje. Zaboravi jednomna wih. Uvla~i{ se ovde sa strahom.Prikrada{ se. Jo{ nisi svestan mog prisust-va. Nisu to vrata pred kojima su stajali onikoji su èleli da te posete, i oni sa kojima siimao sastanke. ûva{ me toliko pa`qivo dame ni{ta ne moè o{tetiti. Ostavqa{ mesamu, u telu, da slu{am kako di{em, kako senadimaju grudi, kako se vlaìm znojem.Prolazim kroz san. U wemu ~e`wivo drhtim.Toliko sam dugo s telom da sam se iz dosademorala navi}i na wega.”

„Meni je, ipak, najva`nija koà”, otac }e. „Ti si slikao, ali to je izgleda bilo davno.

Posle si se uìveo u ulogu da vlada{ drugi-ma.”

„Nikada nikom nisam pripadao. Jo{ mawevladao. Nikada ni{ta zajedni~ko nisam imao


gogiju na Rijeci, ali nisu pomogla wegovaube|ivawa. Prepustio je sinu sudbinu smatra-ju}i da ne}e poloìti prijamni. Prevario se uproceni sposobnosti svog sina. Me|utim,posle dve godine studija sin je predloìo daode u Italiju, i da nastavi studije u Rimu.Klima u Beogradu, po~etkom sedamdesetih,nije mu se svi|ala, ~ak je i uvredio oca gov-ore}i mu o pla}enicima {irom Evrope koji sebore za ra~un SSSRa. Napao je francuskefilozofe, posebno Sartra, koji je {tampaosvoja dela novcem iz socijalisti~kih zemaqa.Teskoban mu je bio pro{logodi{wi boravak uParizu. Intelektualcima koji beè iz soci-jalisti~kih zemaqa nema mesta u Francuskoj.Nakon poziva za putovawe u Italiju, sam ofi-cijelni poziv iz Rima pretvori u mi{qewe osebi, i svojoj umetnosti, te ~ak i u stav itali-janskog galeriste. Iskazao je prezir premao~evom zanimawu.

Sedeli su u ku}i. Sestra im se naklonila~u~wem. Osmehnula se da bi odmah pobegla usvoju sobu. Znala je politi~ku pri~u koju }eponovo tuma~iti wen brat i otac. Za trenutakje oslu{kivala. Ne}e li je pozvati? Otac jepomenuo kafu i pozvao ku}nu pomo}nicu.Sestra se popela na mansardu. Odlazila je usvoj kutak. Svla~ila je haqinu gledaju}i svojekrhko telo. Zavla~ila se u krevet. Prekrivalase. Ne`no bi dlanom milovala telo. îm bidodirnula prepone, odmah bi se pla{ilazadovoqstva, tako da je gledala slike na zido-vima, materijal zavesa.

I tada joj se u~inilo da ~uje glas. Doziva jeneko? Ustaje rumena u licu. Stoji u svetlu kojedopire u smiraj. Povla~i zavesu. Traì haqi-nu koju bi obukla kako bi {to pre si{la u sobu


Drugi lik

Besan zbog vesti o pribliàvawu sovjet-skih vojnika granicama Jugoslavije, oficirJNA primi, prilikom jutarwe vizite u Puli,zapovest o preme{taju, i qut zbog toga, ode usvoju kancelariju. Zbog nekada{we pretweItalije preba~en je u Pulu, sada, po{toJugoslaviji preti SSSR, odlazi u Ni{. Ne znakakav ga stan ~eka u Ni{u. Stalne razmiriceizme|u isto~nog i zapadnog sveta ponovo sudovele do sukoba u socijalisti~kim zemqama,sa realnom pretwom da se sukob pro{iri i naJugoslaviju. Borba se preme{ta iz jedne soci-jalisti~ke zemqe u drugu, a sude}i po èstini,vojska nije samo branila tekovine socijaliz-ma, ve} je i svoj bes iskaqivala na gra|animakoji su se usudili da vi{e vole Zapad odSovjeta. Zar ne èle da budu saveznici u sre}ii nesre}i, u mukama i prkosu, u izgradwi soci-jalizma?

Oficir JNA bio je smiren ~ovek, zadovo-qan svojim ìvotom, o kome nije ni razmi-{qao idu}i za potrebama slu`be, napreduju}iod ~ina do ~ina, mewaju}i stanove kako seporodica {irila, da bi sada bio u trosobnomstanu, svake ve~eri gledaju}i more, sa terasevi{espratnice. Siroma{an u detiwstvu, iiznenadno privilegovan, postao je neumeren ipohlepan, ponekad rasipan, ali u slu`bikorektan i poslu{an. Sin mu je studirao uBeogradu na Akademiji, mada je otac èleo daga privoli za tehnologiju u Zagrebu, ili peda-


Tamno je. Ne vidim maj~in lik, niti wenusiluetu. Stavqa oficiru kola~e u usta. Onpruà usne. Ponekad poqubi prste. Grlo, jed-wak, nepci, zubi, miri{u na ruè.

„Hrizanteme se ne uzgajaju u svetu koji priv-idno gleda kroz nas. Nema ih u pli{anim kupe-ima sa ~ipkama i ogledalima, nema ih nazidovima i goblenima”, ~ujem glas majke.

Ona

Uvo|ewem novog lika tvoj otac ve} nije usobi. Trenutak nepa`we tvoje majke i tvoj otacje deo nove slike: stoji na grobqu. Zemqa izrake gomilala se i mirisala. Vetar je duvaooko spomenika. Pesak je padao u raku, u mir, nasagoreli vosak. Re~i su odzvu~ale dugo pon-avqane, sli~ne odba~enim predmetima koji supome{ani sa travom. Miris pi}a oko groba,zvi`duk voza u daqini, kosti izba~ene izzemqe. U nebu otvor gde }e ujutru stajatisunce, u {upqini, sada visi zavesa oblaka.

Pra{ina prelazi s jedne na drugu stranuulice. Uzdignuta zastane u vazduhu, umrqa ga,uleti u o~i, napada posmatra~e nagnute nadiskopinama. Pred razrovanom zemqom izmi~ese arheolog.

* * *

MODEL: [ta zna~i to fotografisawe, pored

iskopina?


u kojoj su, i daqe, u dimu, wen otac i brat govo-rili o politici kao da je neizle~iva bolestkoju samo potenciraju i poja~avaju.

Otac je ve} prekinuo razgovor ne èle}i daslu{a sinovqeve re~i. Grubo, vojni~ki, odla-ze}i na terasu i gledaju}i more. Pla{i se zasina. Ni danas ne veruje u nekada{we zakqu~kesuda. Komuniste su saslu{avali kao agenteGestapoa. Ah, ta pitawa? Video ih je! Znao ihje napamet! ûdio se za{to su na wih pristalida odgovaraju revolucionari koji se bore~itavog ìvota. A wegov sin? Kada bi ga mu~i-li? Deca su po~ela da galame. Izlaze jedno zadrugim. Posledwe jesewe dane provodili susede}i u ba{ti pored hrama.

On

Kroz od{krinuta vrata vidim pod kojibri{e jedna èna. Sva otvorena vrata li~e napredsobqa i ostave koje poznajem; na trpezari-ju moje majke. Pod je bio tvrd, majka je i daqevla`nom krpom klizila po wemu. Zatvarala jevrata. Vetar je ubacivao pra{inu sa trotoara.Oficir je jasno video weno okruglo lice,namazano slojem {minke i puderom, wen tanakvrat sa masnom kosom koja joj je padala nizle|a. Weno lice li~ilo mu je na portret kojise pretvara u biblijske motive: zmiju, an|ela,ribu, krst, Pietu. Razmi{qao je ~ime bi mogaoda nadoknadi wenu qubav.

„Ne zatvaraj vrata, èlim da upijem svet”,govorio je oficir. Doskora je mislio da gawihova qubav podse}a na slinave maramice, na~ar{ave koji su bili prqavi od otisaka prsti-ju. Na stolu je bio referat koji je trebalopro~itati na sastanku.


SLIKAR: Nemogu}e je da sebe vidim kao slikara. To

je, ipak, neki drugi slikar. Dan otkada smou{li u ovaj ìvot nije se mewao. Samo mu seime mewa i ponavqa. Ja sam nau~io na ovovreme, pored iskopina i arheologa, pa mi se neodlazi tamo gde je vreme druga~ije – protica-jno. Bilo kakva promena nije poboq{awe, jersamo ovde vreme ose}am kao svoje, kao istoriju.I pro{lost ose}am kao svoju, kao {to qudiose}aju da su wihove wive i ograde, darukovode svojom imovinom. Dani su |ubri{taneiskori{}enog vremena koje se nagomilava ipreme{ta u naredne dane. Sadràj ove slike jedevojka. Pogledaj kako joj kosa vijori. Lice jojje bezbri`no, o~i otkrivaju dubinu, pogled jojje ustajao, kroz wega prolaze predmeti, a onaih ne dodiruje.

ARHEOLOG: Za{to laè{ kada je platno prazno?

SLIKAR:Mo`da devojku jo{ nisam nacrtao ali znam

da je ona na slici. Mo`da jo{ nije postalavidqiva. Ponekad se pokre}e i poku{ava dasi|e sa platna, ali ja joj ne dozvoqavam. Glavajoj leì na ramenu i gori crvenkastom vatrom.O~i podse}aju na torbe koje se neprestano punestrahom i predmetima.

On

Se}am se: U uglu je sedeo jedan {trbistarac. Nisam razumeo {ta pri~a. Vaqda jegovorio o tamnici, o ocu. Pla{io sam se za


ARHEOLOG: Devojko, tako ulazi{ u umetnost. Postaje{

svima dostupna.

GLAS: Niste primetili da ku}e pretrpavaju fos-

ilima. Otkopavamo udove na{ih predaka. Uwima traìmo istoriju, sudbinu, poreklo istarost. Ru{evine moramo prekopati ipretvoriti u istoriju.

SLIKAR:[ta le{evi mogu da znaju o pro{losti? Ne

znaju ni{ta o drve}u koje ~uva hladovinu.Daleke su stvari kojima se sluìmo. Nesadrè na{ ìvot iako mogu da se upotrebe.

ARHEOLOG: Oru|a koje su stvorili preci postala su

nezavisna od wih, smrti i vremena. Blic zasvetli. Aparat nije podignut i oko

ga ne usmerava ka liku koji bi trebalo daostavi trag na filmu. Naglo okretawe glavene uspeva da izbegne nasilni~ko upadawe svet-la u oko. Fotomodel podigne pramenove kose iubaci ih u objektiv. Lokne se proteù prekoprstiju. Na licu joj ble{te nalepqene pege.Posmatra~i se kome{aju i ve} su u{li u okvirgde je zabraweno stajati.

MODEL: U{la sam u film. Arheolog me je skoro

dodirivao. Blic hvata na prepad. [~epa meiznenadno da se upla{im.


si vlast. Tada si bio dalek, a sada si tu|. Nemoè{ du{u svoje ène da nacrta{, a kamoliwene qubavnike.

SLIKAR: Volim jednostavno postojawe èna. Da pos-

toje i da su uvek pored mene. Mogu da ihdodirnem, da ih volim. Gledam kako se ènaizvla~i iz qu{ture, iz svoje ode}e, sli~noleptiru koji se pojavquje iz larve: napreè se,uvija, zabacuje ode}u. Onda se uspravqa gola.

Pogledaj ovu zemqu koju gwe~im rukama,~iju hladno}u ose}am telom. I moram da budemzemqa. Telo mi je pro{lo kroz godine, a ja senisam promenio. Na licu su se ukazale tamne icrne pege. Dugo se su{e. Telo se pogrbilo iizletele su ple}ke, o~ni kapci pali su nakrmeqive o~i. Bolest me sve vi{e obuhvata,ali ne dozvoqavam doktoru da me postavi upostequ i iz tela lekovima goni zgotvqenusmrt.

Ona

êmu ta tvoja pri~a o ocu? Da bi opravdaomajku?

On

Istina o wenom ìvotu svela se na fakta,nekoliko presuda, podràvawe nekih qudikoji su je poznavali pre rata, ali ner-azumevawe za javni posleratni ìvot uJugoslaviji nije je ukqu~ilo u tokove izgrad-we. Wena porodica bila je dotu~ena novimnesre}ama i raspadawem ste~enog bogatstva.Nekada rasko{ni ìvot, na kojem su joj i daqe


oca: starci mogu da mrze! Vidim i sada wegovolice, vilice sa jednim zubom. Pri~a ner-azumqivo. Oko wega leti pquva~ka i zasipame. Otac je tada govorio o slikarstvu. Onom~oveku zubi su ispali u tamnici. „Ne postojeveliki slikari. Oni su u pro{losti.”

SLIKAR: Pa ko je rekao da ja postojim? Uvek sam u

tu|im slikama video ono {to sam èleo danaslikam. Sada sam siguran da su sve slike mojeili bilo kog slikara.

MODEL: Ho}e{ li da nacrta{ du{u arheologa ~iji

blic hvata pretke, wihove lobawe, pla{e}i sewihovih bolesti, te kosti zasipa dezinfek-cionim sredstvima? [ta je od predaka ostalou predmetima koje vade arheolozi iz mrtvezemqe, i re|aju pred o~ima?

Za{to si odlu~io da ne postoji{?Nesta}e{ sasvim sa zemqe. I ruka }e ti nesta-ti. Ne}e mo}i da uzima kist. I o~i }e ti nes-tati. One u sebi ~uvaju gola tela èna.

Pogledaj lica posmatra~a. Skinuta su kaomaske. [teta {to ne ostaju u iskopinama. Azna{ li ti da na zemqi postoje ~estice kojeìve budu}im i pro{lim vremenom, a kadado|u u na{e vreme, one sagore.

ARHEOLOG: U}uti ve} jednom! Ja ~uvam kosti. Evo ih u

sanduku. Nikada ne}ete iza}i iz wega ibeàti, plivati, skakati, slu{ati re~i, vla-dati. Sve kosti sloìo sam i razvrstao po vre-menima, zajedno s predmetima. êsto oìve.Ranije nisam mogao da se druìm s tobom. Bio


Pi{~eva napomena:

Sedamdesetih je bilo te{ko pisati kwiguParalelna biblioteka, osamdesetih je bilobesmisleno, a devedesetih nisam imao èqu zaradom. Zahvaquju}i strpqewu Gojka Te{i}a,ipak je ura|ena ova kwiga.

zavideli, sada{wi ìvot pun oskudiceporaènog, mr`wa prema pobednicima, prezirprema drugovima koji su je po{tedeli, nago-nili su je da vene za progonstvom. Postajali sujoj tu|i brakolomstva bahatih oficira,naslade, èqe za osvetom, rasko{ koju jenapustila.

Ona

I dovoqno je bilo uneti samo novi lik ofi-cira da do|e do preqube. Ja sam i znala da jemoj otac bio qubavnik tvoje majke. U vremenu okome pi{e{, i u zemqi, u kojoj govori{, slo-bodna misao izraàva se ovako kako to tvojamajka ~ini: telom, ili u tajnim kwigama zakoje strepi{ da bi mogle biti prona|ene, dabi te odvele u zatvor ili egzil.


BELE[KA O PISCU

Slavoqub Markovi} ro|en je 1952. godine uJakovqu.

@ivi u Beogradu.Objavio je slede}e kwige:

Istorijski ciklus:Plovno stawe istorije, KOS, Beograd

(1982)Ki{a iz jezika, Matica srpska, Novi Sad

(1994)Drvo u dvori{tu, Rad, Beograd (1997)

Jezi~ki ciklus:Zna~ewa i proteze, Narodna kwiga,

Beograd (1998)Gradivo, KOS, Beograd (1993)Dosada usvojenih re~nika, „Flip Vi{wi}”,

Beograd (1995)

Nadautorski ciklus:Roman Projekat sa Slavoqub i Rupqanac,

Vreme kwige, Beograd (1994)


Slavoqub Markovi}PARALELNA BIBLIOTEKA

Glavni urednikDOBRICA ERI]

*Izdava~NOLIT

Beograd, Terazije 27/II*

Za izdava~aRADIVOJE NE[I], generalni direktor

*Lektor i korektor

SLAVOQUB TRUDI]

*Prelom

BORKA DRQAÂPripremno odeqewe Nolita

*[tampa

[tampano u 500primeraka2000. godine

Documents

PARALELNA UREDNIK BIBLIOTEKA - slavoljubmarkovic.freetzi.comslavoljubmarkovic.freetzi.com/paralelna.pdfMobilisali su nas na prevaru. Posle pono-}i i{li su kamionima od stana do stana