MALA BIBLIOTEKA

SRBIJA 21 – NOVI PO^ETAK

Nasle|e za budu}nost

PARKOVI BEOGRADA

AutorHranislav Milanovi}

Beograd, 2006.

Sa`etak

Park, uop{te, specifi~an je objekat koji se podi`eod `ivog materijala. On je u savremenom gradu najva`ni-ji elemenat sistema zelenila, zna~ajan i kao mesto svako-dnevnog odmora i neophodan element prirode.

Javno komunalno preduze}e „Zelenilo – Beograd“ sta-ra se o javnim zelenim povr{inama, kojih u Beogradu imaoko 3.000 hektara, a samim tim i o parkovima, koji su sa-mo wihov jedan deo.

Wihova ukupna povr{ina iznosi oko 385 hektara, uokviru koje su zastupqena 62 objekta, iako su neki od wih,po svojoj prostornoj obuhvatnosti, mawi od jednog hekta-ra, kako se defini{e u Generalnom urbanisti~kom planu(GUP) – do 2021. godine.

Vreme prvih parkova

U Beogradu se otpo~elo sa ure|ivawem prvih parkovajavnog karaktera samo nekoliko decenija posle po~etkadugotrajne borbe srpskog naroda za samostalnost u 19. ve-ku. Najve}i broj podignut je u drugoj polovini 19. i u pr-vim decenijama 20. veka.

Kako u savremenom urbanizmu otvoreni prostor tre-ba da ima mnogo ve}i zna~aj nego „narodne ba{te devetna-estog veka“ u izgra|enim gradskim tkivima, to je u ve}em

PARKOVI BEOGRADA

Izdava~Demokratska stranka / Istra`iva~ko-izdava~ki centarBeograd, Nu{i}eva 6011/3244 511iic@ds.org.yu

Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Gavrilovi}Zamenik glavnog urednika: Dragan Beli}

Urednik edicije: mr Du{an Obradovi}Autor: Hranislav Milanovi}

Redakcija: Sawa Jovi~i}, Tawa Milisavqevi},mr Du{an Obradovi}

Kompjuterska obrada: Jasmina @ivkovi}

Lektor: Miroslav Josi}

Korice: Milan Bogdanovi}

[tampa: Cicero print, Beograd

Tira`: 5.000

ISBN 86-7856-018-5

3

kad, i danas predstavqaju dragocene oaze „za udovoqstvo`iteqa i za popravqawe vazduha“, kakve je pri`eqkivaoEmilijan Josimovi}.

Kakvi su beogradski parkovi?

U Beogradu postoji samo pet klasi~nih parkova odpreko 10 hektara povr{ine: Kalemegdan, Top~ider, Hajdpark, Park prijateqstva i Ta{majdan. Ve}i od dva hekta-ra su: Kara|or|ev park, Mawe`, Gradski park u Zemunu,Pionirski, Stara Zvezdara, park kod Vojne gimnazije.Svi ostali su mawi od dva hektara: ]irila i Metodija(Vukov spomenik), Akademski (Studentski trg), Terazij-ski, Bristol, Vo`dova~ki, kod [este beogradske gimna-zije, ^uburski, Neimarski (park Jelene [anti}), Fi-nansijski i drugi – od kojih neki, po prostornoj obuhvat-nosti, imaju vi{e karakter skverova.

Obnavqawe parkova Beograda

Usled vi{egodi{weg neadekvatnog ulagawa, kod jed-nog broja parkova znatno su naru{eni funkcija i estet-ski izgled. Svakako da ima i dosta svetlih primera, na-ro~ito posledwih godina, kada je po~ela wihova obnova.Neki od tih primera su: Neimarski, Kara|or|ev, parkkod [este beogradske gimnazije, delovi Pionirskog par-ka (izme|u dva dvora, sa fontanom i iznad podzemne ga-ra`e), Finansijski park, Mawe`, Mali Ta{majdan, Haj-

delu druge polovine 20. veka re~ „park“ bila skoro prog-nana iz terminologije ure|ewa prostora. U Beogradu su utom periodu izgra|ena samo dva parka (i to kao rekon-strukcije): Ta{majdanski i ^uburski. Vlast je htela dagradi puno parkova sa simboli~nim namenama: parkovimladenaca, pilota, zatim pionirski, kulture, odmora,itd. Me|utim, ura|en je samo jedan, a i on je ostao nedo-vr{en – Park prijateqstva, kao spomenik nesvrstanosti.

Beograd ima mnogo razloga da svoje parkove prika`esvetu i sa~uva ih kao deo svoje kulturne istorije. Oblik,sadr`aj i karakter beogradskih parkova pokazuje da oniimaju zna~ajno mesto u tkivu grada. Iako ih nema dovoq-no, iako su i danas mali, ili mawi nego {to bi trebaloda budu, beogradski parkovi, posebno oni u u`em grad-skom tkivu, nalaze se na najlep{im lokacijama. Kao i ne-

4 5

zavisnosti od lokacije ogra|iva}e se. Izbor materijaladiktira}e, pored estetskih i bezbednosnih komponenti,i tro{kovi odr`avawa.

Posebna pa`wa posveti}e se celinama koje se pred-vi|aju za najmla|e, kao i za korisnike sa posebnim potre-bama.

Najzna~ajniji dana{wi parkovi

Park Kalemegdan

Zelena povr{ina u sklopu i oko beogradske tvr|ave,svima znana kao park Kalemegdan, prostire se na povr-{ini od oko 5.300 hektara i obuhvata celine: Veliki iMali Kalemegdan, odnosno Gorwi i Dowi grad. To je naj-stariji gradski park, koji je do dana{wih dana sa~uvaosvoje osnovne oblike i spomeni~ke vrednosti iz vremenasvoga nastanka, sedamdesetih godina 19. veka (Beogradskatvr|ava, sa prostorom parka, progla{ena je 1979. za nepo-kretno kulturno dobro od izuzetnog zna~aja za RepublikuSrbiju).

Ose}aju}i izvanrednu vrednost istaknutog grebenaBeograda, prvi srpski urbanista Emilijan Josimovi} daoje ideju da se Gradsko poqe, Kalemegdan, pretvori u „divo-tan park“, gde bi ~ak i wegove padine „pristranci grad-skog brda, zasa|ene i udobnim stazama ispresecate... obra-zovale prisne delove tog parka“.

U periodu 1869–1875. izvedena su prva ozelewavawaKalemegdana ispred bedema tvr|ave i u Gorwem gradu.

duk Veqkov venac, park kod Doma vojske na Trgu Republi-ke, park na Miqakovcu, u Prvomajskoj ulici u Zemunu,itd. U ovom periodu parkovski je ure|en i prostor okoHrama sv. Sava i dugo godina zapu{ten prostor na trguSlavija.

Budu}i parkovi

U okviru koncepcije razvoja sistema zelenih povr-{ina, GUP Beograda 2021. predvi|a oko 86 hektara novihparkova. Lokacije za nove parkove obezbe|iva}e se prena-menom prostora, kao {to su `elezni~ki, industrijskipogoni i bolni~ki kompleksi u centralnoj zoni, a usredwoj i spoqnoj zoni, u sklopu hidrotehni~kih regula-cija malih gradskih vodotoka, prenamenom prostora voj-nih objekata, ure|ewem neure|enih zelenih povr{ina i uokvirima planiranih novih naseqa.

Kod podizawa novih parkova GUP Beograda 2021.predvi|a odre|ene uslove, i to:

– reprezentativno zelenilo,– prisustvo vodenih povr{ina (ve{ta~ka jezera, fon-

tane, kaskade, ~esme),– koncentrisane sadr`aje (miran odmor, igra, sport-

ski objekti),– sadr`aj sportskih objekata treba da obuhvati sve

starosne grupe.Pored toga, novi parkovi gradi}e se i opremati naj-

savremenijim materijalima, funkcionalnom rasvetom,automatskim sistemom za zalivawe u skladu sa tipom ipreovla|uju}om arhitekturom neposrednog okru`ewa, a u

6 7

Park Top~ider

Jedan od najstarijih parkova u Beogradu, Top~ider,prostire se na povr{ini od 12,8 hektara, u dolini Top-~iderske reke. Udaqen je samo pet kilometara od centragrada.

Prvo pomiwawe Top~idera, o~igledno turskog nazi-va, sre}emo u Putopisu Evlije ^elebije, iz 17. veka. Onozna~ava jedno od poznatih izleti{ta u Beogradu u to vre-me: dere (na persijskom i turskom) zna~i dolina izme|udva brda, potok koji te~e takvom dolinom. Top~ider je,prema tome, top~ijska dolina, okru`ena blagim {umovi-tim brdima, puna vlage i bujne vegetacije, kori{}ena kaomesto za odmor i boravak u prirodi.

Glavna, Savska aleja po~ela je da se ure|uje 1886. Obimni-ji radovi na ure|ewu Kalemegdana obavqeni su tek 1890,dok je Veliki Kalemegdan po~eo da se ure|uje odmah po od-lasku Turaka. Na Malom Kalemegdanu radovi po~iwu teknakon 1898, kada je raspisan javni konkurs za idejni pro-jekat.

Posebnu vrednost kalemegdanskom parku daju spome-nici koji su podizani proteklih sto petnaest godina (pr-vi spomenik podignut je \uri Dani~i}u, 1891, a sa sta-novi{ta prirodnih vrednosti, izvanredno bogat fondraznolikih vrsta drve}a i `buwa, razli~ite vitalnosti,starosti, dimenzija i porekla, a samim tim i estetskevrednosti. Status pojedina~no za{ti}enog prirodnog do-bra imaju ~etiri stabla.

8 9

raslo {evarom. Krajem tridesetih godina 19. veka ovajprostor kupio je jedan od vi|enijih qudi tada{we Srbi-je, Stojan Simi}, i na wemu podigao ku}u koja je kasnijedobila naziv Stari konak. Posle kratkog stanovawa uovom konaku, Stojan Simi} ga je 1842/1843. godine prodaodr`avi, zajedno sa ba{tom, za dvor novog kneza SrbijeAleksandra Kara|or|evi}a. Novi vlasnik, Kara|or|evsin, uselio se 1845. u dvor i ostao u wemu skoro do kraja1858, kada je sru{en sa vlasti. Posle ubistva kraqa Alek-sandra Obrenovi}a, 1903. i dolaskom na presto Petra Ka-ra|or|evi}a, Stari konak je sru{en.

Najzna~ajnije takvo mesto u okolini Beograda, postaoje u vreme kneza Milo{a Obrenovi}a, tridesetih godina19. veka. Godine 1834. zavr{en je Konak, kao centralnagra|evina rezidencijalnog kompleksa. O ure|ewu parkatada nije bilo pomena. Tek dolaskom in`ewera Atanasi-ja Nikoli}a u Srbiju, odnosno wegovim napu{tawem po-lo`aja i zvawa prvog direktora Liceja i profesora(1842), zapo~iwe ure|ivawe i ukra{avawe Top~idera.Park je podizan u „prirodnom“, engleskom stilu, koji seogledao u vijugavim stazama, doma}im vrstama drve}a irastiwa, uz uobli~avawe vodenih povr{ina.

Platani koji se danas nalaze {irom parka nisu po-sa|eni odmah po izgradwi Konaka, jer u to vreme u Beo-gradu i Srbiji nije bilo sadnica te vrste drve}a. Tek1866. nabavqeno je 350 sadnica platana iz Be~a, od kojihje deo istog prole}a zasa|en u parku. Park je ukra{avan istatuama. Prva statua bila je @etelica (Cerera, bogiwazemqoradwe), rad Fidelisa Kimela iz 1852. U parku, odpojedina~no za{ti}enih prirodnih dobara, nalazi se sa-mo jedno drvo – grandiozan „Milo{ev“ platan (Platanusacerifolia – javorolisni platan).

Pionirski park

Pionirski park nalazi se u naju`em centru grada,izme|u Ulice kraqa Milana, Dr Dragoslava Jovanovi}a,Bulevara kraqa Aleksandra, Kneza Milo{a, Krunske iAndri}evog venca.

Teren na kome se nalazi Pionirski park predsta-vqao je po~etkom 19. veka pusto i mo~varno zemqi{te ob-

10 11

U narednom periodu, do Drugog svetskog rata, na ovomprostoru gra|eno je i ru{eno vi{e rezidencijalnih obje-kata da bi se do danas zadr`ali:

– Stari dvor (koristi ga Skup{tina grada Beogradaod 1961) koji je podignut 1882. po projektu arhitek-te Aleksandra Bugarskog za kraqa Milana Obreno-vi}a;

– Novi dvor (koristi ga Predsednik Srbije) koji jepodignut prvih decenija dvadesetog veka prema pro-jektu arhitekte Stojana Titelbaha.

Polovinom 19. veka prostor ispred Starog konakabio je parkovski ure|en, sa zasa|enim drve}em. O samojba{ti nije sa~uvano mnogo podataka, sem opisa engleskogputopisca i novinara Herberta Vivijena, iz 1896. Deo ba-{te bio je ogra|en zidanom ogradom visine preko tri me-tra, koja se pru`ala od Starog dvora Ulicom dr Dragosla-va Jovanovi}a, Bulevarom kraqa Aleksandra i Ulicomkneza Milo{a, dok je deo prema dana{woj Ulici kraqaMilana bio dostupan o~ima prolaznika. Izgled ba{temewao se tokom vremena. Prvo je ba{ta bila ure|ena kaokod bogatijih srpskih ku}a, sa visokim ru`ama. Kasnijeje negovana na evropski na~in, sa lejama od raznobojnogcve}a, koje su obrazovale geometrijske figure.

Posle Drugog svetskog rata, u okviru komunalnog ure-|ewa grada, uklowene su ograde i zatrpana fontana, a na-vedeni objekti i dvorska ba{ta otvoreni za javnost. Pro-mewen je i naziv. Postao je – Pionirski park.

[est decenija kasnije (2005) prostoru izme|u dvadvora vra}en je pribli`no prvobitni izgled, sa fonta-nom kao centralnim motivom.

12 13

Danas se u parku nalazi osam stabala sa statusom po-jedina~no za{ti}enih prirodnih dobara.

Pionirski park obuhvata povr{inu od 3,01 hektara.

Akademski park

Akademski park nalazi se na Studentskom trgu, izme-|u Ulice Vasine i samog trga, utisnut u centralno grad-sko tkivo. Prostor trga uklapao se u doba Rimqana u sa-stav civilnog naseqa Singidunuma. O izgledu i nameniovog prostora u sredwem veku nema mnogo podataka. U do-ba austrijske vlasti u Beogradu, u 18. veku, bio je name-wen vojnim ve`bama, a za vreme Turaka slu`io je za mo-litve, ali i kao grobqe koje se tu zadr`alo do {ezdesetihgodina 19. veka. Sredinom 19. veka ovde su podignuteupravne i prosvetne zgrade, a 1863. i Kapetan-Mi{inozdawe (projektant Jan Nevole) – prvo kao palata bogatogtrgovca Mi{e Anastasijevi}a, da bi kasnije bilo poklo-weno Velikoj {koli (danas je tu Rektorat Beogradskoguniverziteta).

U tre}oj deceniji 19. veka, 1824, na delu zapu{tenoggrobqa, naspram sada{weg starog zdawa Univerziteta,srpske vlasti otvaraju pijacu, odnosno „pazari{te“. Ka-snije ovaj prostor postaje poznat pod imenom „Velika pi-jaca“, a radi sve do 1927. Preostali, mawi deo svog gro-bqa Turci su ogradili, da bi spre~ili wegovo daqe uni-{tavawe. Tokom narednih godina, po odlasku Turaka, tajprostor se pretvorio u poqan~e. Predlog da se na wemuformira zelena povr{ina potekao je od Emilijana Josi-movi}a, prvog srpskog urbaniste, 1867. Wegova ideja je

Povr{ina parka je 1,4 hektara. Pored ve} pomenutogspomenika Pan~i}u, u parku se nalaze i spomenici Do-siteju Obradovi}u, srpskom prosvetitequ, osniva~u Ve-like {kole, postavqen 1930, rad vajara Rudolfa Valdeca,i Jovanu Cviji}u, geografu, jednom od predsednika Srp-ske akademije nauka, podignut 1994, rad vajara Ota Loga.

U parku samo jedno stablo ima status pojedina~no za-{ti}enog prirodnog dobra.

Gradski park u Zemunu

Zemunski park se nalazi u sklopu za{ti}enog prosto-ra kulturno-istorijske celine Staro jezgro Zemuna i naj-starija je zelena oaza Zemunaca. Ome|en je ulicama Vr-tlarskom, Savskom i Nemawinom, kao i objektom Poqo-privrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Po~etak razvoja Zemuna kao grada vezuje se za austro--turske ratove krajem 17. i po~etkom 18. veka. Najinten-zivniji razvoj do`ivqava od 1717. godine, kada je ovo me-sto postalo sastavni deo austrijske imperije. Ve} u 18.veku va`nost Zemuna, kao pograni~nog mesta, veoma je po-rasla. Radi boqe trgovinske komunikacije izme|u Turskei Austrije, otvoren je 1730. kontumac – jedna vrsta karan-tinskog sme{taja za robu i qude koji su prelazili grani-cu. Vremenom Zemun dobija status kraqevskog slobodnoggrada (1871) {to uti~e na o`ivqavawe privrednog, dru-{tvenog i kulturnog `ivota. Tada se i javqa predlog zaizgradwu parkovske povr{ine na prostoru biv{eg kontu-mca.

bila da se taj prostor uredi u obliku parka koji bi imaoi karakter pe{a~kog trga. Delimi~nom ostvarewu Josi-movi}evog predloga pristupilo se tek u prole}e 1886, aure|ewe je okon~ano 1889.

Nakon smrti Josifa Pan~i}a (1888), poznatog bota-ni~ara i prvog predsednika Srpske akademije nauka, uovom delu podignut mu je spomenik, 1897, rad vajara \or-|a Jovanovi}a. Tri decenija kasnije, 1927, zatvorena jeVelika pijaca, a na wenom mestu izgra|en je dana{wiAkademski park, u ~iji sastav je u{ao i onaj mali parki}iz 1889. Projektant parka bio je arhitekta \or|e Kova-levski. Oko parka podignuta je 1929. ograda po projektuarhitekte Milutina Borisavqevi}a.

14 15

U narednim godinama nastavqeno je ure|ivawe parka,ali i podizawe ponekog objekta u wemu. Tako je 1899. sa-gra|en stilski objekat Devoja~ke {kole (danas Osnovna{kola „Majka Jugovi}a“). Na delu parka 1932. podignut jePoqoprivredno-{umarski fakultet. Ina~e, i jedna idruga kapela predstavqaju danas jedine ostatke nekada-{weg kontumca u Zemunu.

U parku se nalazi i izvestan broj skulptura i spome-nika, a jedan od wih je, u vidu mermernog stuba, posve}enAlfonsu de Lamartinu, francuskom pesniku, podignut1933, u znak obele`avawa stogodi{wice wegovog boravkau zemunskom kontumcu.

Povr{ina parka iznosi 7,72 hektara, a 15 stabalaimaju status za{ti}enog prirodnog dobra.

Kara|or|ev park

Kara|or|ev park lociran je na padini zapadnog Vra-~ara, izme|u saobra}ajnica Bulevara oslobo|ewa i Neboj-{ine ulice. Na mestu gde se danas nalazi Kara|or|evpark 1806. bio je logor glavne ustani~ke vojske vo`da Ka-ra|or|a. U juri{u na beogradsku tvr|avu i prilikom we-nog zauzimawa poginulo je oko pedeset ustanika koji su,po nare|ewu Kara|or|a, preneti u logor i tu sahraweni.Ustani~ke grobove obele`ile su porodice poginulih ka-menim belezima od kojih su neki i do danas sa~uvani. Uono vreme je grobqe, locirano uz sam kragujeva~ki drum,bilo ogra|eno i zasa|eno bagremovima, pa se mo`e sma-trati za~etkom javnog zelenila u Beogradu.

17

Ure|ewe parka vr{eno je sukcesivno. Prvo je, nakonpodizawa reprezentativne zgrade Velike realke i wenogotvarawa 1880, ure|eno i ozeleweno zemqi{te oko we ioko hramova pravoslavne i rimokatoli~ke kapele, ~ime jenastao tzv. Mali park. Bio je to za~etak dana{weg Grad-skog parka.

Krajem 1885. nastavqeno je ure|ivawe parka, prvo os-nivawem dru{tva koje se uz podr{ku grada brinulo o da-qim radovima, a 1886. dru{tvo je organizovalo i izveloniz radova na ra{~i{}avawu i ozelewavawu zemqi{taoko ve} postoje}eg Malog parka. Ova godina uzima se ikao godina otvarawa Gradskog parka. Radovima je rukovo-dio Ivan Perkovi} koji je i osmislio wegov izgled.

16

1903. do 1907. Tom prilikom izgra|en je ve{ta~ki bre`u-qak sa nadstre{nicom. O autoru re{ewa za sada nema po-dataka.

[etaju}i parkom, susre}emo se na svakom koraku saburnom istorijom grada, ovekove~enom mnogobrojnim spo-menicima. Pored ve} pomenutog iz 1848, tu je i 1923. ot-kriven spomenik tre}epozivcima, srpskim vojnicimakoji su izginuli 1914–1915, pa Alfonsu de Lamartinu,francuskom pesniku (iz 1933), zatim spomenik posve}enuspomeni na Internacionalne brigade u [paniji za vre-me rata za Republiku (1936–1939) iz 1950, kao i spomen--obele`je `rtvama bombardovawa Beograda 6. aprila 1941,koje je podignuto 1975.

Park zauzima povr{inu od 2,85 hektara.

Park Mawe`

Park Mawe` nalazi se u naju`em centru grada, naprostoru koji ome|uju ulice Nemawina, Resavska, KraqaMilana i Svetozara Markovi}a. Park je nazvan Mawe`({kola jahawa) jer je na tom mestu sve do 1931. bio sme-{ten Gardijski kowi~ki puk sa {talama i kasarnama.Podignut je 1931–1933. na osnovu postavke Generalnogplana iz 1923. Projektant parka je in`ewer AleksandarKrsti}, pionir moderne hortikulture na na{im prosto-rima.

Park predstavqa jednu od retkih zelenih povr{inau`eg dela grada podignutih izme|u dva svetska rata, a ob-likovanih po principima klasi~nog stila, zbog ~ega jewegova estetska vrednost zaista izrazita. Kao takav, po-

19

Kara|or|ev sin, knez Aleksandar, 1848, na grobu sa-boraca svoga oca podigao je spomenik. Ovaj spomenikoslobodiocima Beograda iz 1806. predstavqa, ujedno, iprvi javni spomenik u Beogradu. Prilikom ure|ewa pro-stora, iste 1848, zasa|eno je drve}e i podignut drvored oddivqeg kestena. Po povratku kneza Milo{a u Srbiju ovospomen obele`je opet je bilo zapu{teno, ali nakratko.Naslediv{i oca na ~elu kne`evine, Mihailo Obrenovi}je 1864. naredio upravniku varo{i da se ceo park dovedeu red. No, osamdesetih godina 19. veka spomenik i parksu, po pisawu hroni~ara, ponovo zapu{teni, pa je kraqAleksandar Obrenovi} 1889. naredio da se spomenik ob-novi. Park je obnavqan, pa i pro{iren u periodu od

18

ku, zna~i kamenolom, kamenito poqe, i zato se ~itav kraj,sa majdanom, nazivao Ta{majdan. Na tom prostoru je kra-jem dvadesetih godina 19. veka formirano grobqe koje jetu ostalo do 1886.

Generalnim urbanisti~kim planom iz 1950. Ta{maj-dan je ure|en kao gradski park u ~ijem je ni`em delu, pre-ma Ulici Ilije Gara{anina, lociran sportsko-rekrea-tivni centar. Ina~e, Ta{majdanski park je prvo projek-tovan kao mawi dekorativni park izme|u crkve SvetogMarka i planirane zgrade Umetni~kog muzeja Srbije. Ka-da se odustalo od izgradwe ovog objekta, projektom parkaobuhva}en je i prostor nesu|enog muzeja, a kasnije i pro-stor ispod Pravnog fakulteta i hotela „Metropol“ doKarnegijeve ulice.

21

stao je, u vizuelnom pogledu, jedan od karakteristi~nihdetaqa prestonice.

Povr{ina parka je 2,65 hektara, a jedno stablo imastatus pojedina~no za{ti}enog prirodnog dobra. U parkuse nalazi i nekoliko zna~ajnih skulptoralnih spomeni-ka i ukrasnih statua.

Park Ta{majdan

Park Ta{majdan nalazi se izme|u Bulevara kraqaAleksandra i ulica Takovske, Ilije Gara{anina i Kar-negijeve. Ulica Starine Novaka deli ga na dva dela – Ve-liki i Mali Ta{majdan. Re~ ta{majdan, na turskom jezi-

20

no je, 1965, raspisan javni konkurs. Autor prvonagra|enograda bio je poznati beogradski arhitekta Milan Pali{a-{ki. Na osnovu prvonagra|enog konkursnog re{ewa ura-|en je deo projektne dokumentacije u JKP Zelenilo – Be-ograd, {to je realizovano narednih godina. Park nije, niposle vi{e od ~etiri decenije, u potpunosti realizovanprema zamisli arhitekte Pali{a{kog.

Centralni motiv parka je Aleja mira. Pored 26 pla-tana, koje su zasadili znameniti dr`avnici, u~esniciKonferencije (ta stabla su danas ve} odavno u petoj dece-niji) na sredi{wem delu aleje nalazi se stilizovanaskulptura okamewenog cveta (vajarke Lidije Mi{i}).[iroka aleja poplo~ana je kamenim plo~ama, a svako dr-vo obele`eno je i za{ti}eno. Platani posa|eni 1961. bi-

23

Prvobitni projekat za deo parka izradio je arhitek-ta Aleksandar \or|evi}, a plan ozelewavawa in`ewerVladeta \or|evi}. Centralni motiv ~inila je vodena ka-skada na glavnoj stazi, u osovini Crkva–Muzej, koja nijeizvedena. Tokom radova odustalo se od vodenih kaskada, are{ewe je preprojektovao in`ewer Branislav Pro{i}.Vodene kaskade zamewene su parterno re{enim zelenilomkoje danas predstavqa glavni motiv parka. Projekat zaostali deo parka (Mali Ta{majdan) izradio je arhitektaRadomir Stupar, a re{ewe ozelewavawa in`ewer Vlade-ta \or|evi}. Izgradwa parka trajala je do 1954. godine, au woj je u~estvovao veliki broj Beogra|ana.

Povr{ina parka iznosi 10,96 hektara.

Park prijateqstva

Na Novom Beogradu, tamo gde je po~iwao da se ra|aodmah posle Drugog svetskog rata jedan novi grad, po~eo je1961. da ni~e i buja jedinstveni park – Park prijateqstva,nazivan i Park mira. Nalazi se u priobalnoj zoni NovogBeograda, na mestu gde se rukavac Dunava susre}e sa Sa-vom, a prostire se na povr{ini od 14,00 hektara. Po svompolo`aju, ovaj deo Novog Beograda predstavqa jedan odnajreprezentativnijih prostora grada.

Park je nastao na inicijativu i predlog Pokretamladih gorana Beograda, u znak trajnog obele`avawa Prvekonferencije {efova dr`ava i vlada vanblokovskih, od-nosno nesvrstanih zemaqa, septembra 1961. Idejno re{e-we za po~etne radove uradio je Vladeta \or|evi}, in`e-wer {umarstava u Urbanisti~kom zavodu grada, a naknad-

22

dizawu budu}eg parka vi{e saznajemo iz jednog dokumentau kome se navode tro{kovi za gra|ewe konaka i ba{te:„Na podizawe samog zdawa 142.484,28 gro{a i na podizaweba{~e 10.245,27 gro{a.“ Jedini planski dokument o tomparku imamo u planu Beograda iz 1884, prema kome je parkbio izveden sa slobodno razvijenim stazama, u engleskomstilu.

Jula meseca 1864, ~etiri godine posle ponovnog dola-ska na presto, knez Mihailo je Finansijski park progla-sio narodnim i na taj na~in je Beograd dobio prvi javnipark. U parku je nedeqom i praznicima redovno sviralavojna banda. Arhitekta Branko Maksimovi} pisao je: „Fi-nansijski park mi je ostao u se}awu kao dobro ure|en i odr-

25

li su prete~a potoweg zelenog kompleksa, na kome je vi-{e od sto najuglednijih dr`avnika sveta ostavilo obe-le`je brezom, lipom, javorom ili nekom drugom biqkom.

Finansijski park

Ovaj park je delom otvoren prema ulicama Kneza Mi-lo{a, Nemawinoj i Balkanskoj, a delom oivi~en javnim iposlovno-stambenim objektima. Istorijat Finansijskogparka veoma je interesantan. Da bi bio {to daqe od Tu-raka, odnosno dometa wihovih topova iz tvr|ave, knezMilo{ je otpo~eo 25. avgusta 1829. gra|ewe svog drugogkonaka (prvi se nalazio preko puta Saborne crkve, na me-stu gde se danas nalazi Patrijar{ija). Gradio ga je na pu-stom, nenaseqenom kraju, pored onda{weg top~iderskogdruma, u dana{woj Ulici kneza Milo{a. Taj drugi Milo-{ev konak, zajedno sa ba{tom, zavr{en je 1836. i prvobit-no je bio namewen povremenom boravku wegovih sinovaMilana i Mihaila. Zgrada je bila na sprat, duga~ka iprostrana, sa karakteristi~nom grani~arskom arhitektu-rom. Kao sve zgrade iz tog vremena, bila je licem okrenu-ta Savi. U sredini ba{te knez je podigao i amam. Prvihgodina konak je slu`io kao kona~i{te za strance, kada bidolazili knezu u goste.

Odlaskom kneza Milo{a u izgnanstvo, a zatim i kne-za Mihaila, konak je, zajedno sa ba{tom, predat dr`avi zasme{taj Ministarstva finansija Kne`evine Srbije (potome je park i dobio ime). Do tog vremena Beogra|ani sutaj zatvoreni prostor-park zvali sovetski jer su samo mi-nistri i dr`avni savetnici imali pravo pristupa. O po-

24

si 1,15 hektara, a dana{wi izgled dobio je nakon rekon-strukcije, povodom izgradwe podzemne `elezni~ke stani-ce Vukov spomenik 1995–1996.

Park spada u grupu najstarijih beogradskih parkova,po{to je ve} 1906. na ovom prostoru prvo ure|eno igrali-{te (skver za decu) i zasa|eno ~etinarsko drve}e, a na-knadno po obodu i aleja divqeg kestena. Prostor na komeje izgra|eno igrali{te bio je samo neznatan deo jednogneizgra|enog kompleksa od oko 18 hektara, koji se od{ezdesetih godina 19. veka nazivao „Trkali{te“. Teren jetako nazvan jer su na tom prostoru prire|ivane redovnetrke kowa od 1863. U godininama 1928–1929. ovo igrali-{te-skver preure|uje se po projektu in`ewera Save Ni-koli}a i dobija naziv Park ]irila i Metodija. Na is-

27

`avan zeleni prostor... sve do dvadesetih godina dvadese-tog veka, kada je dobrim delom uni{ten da bi na tom pro-storu bila podignuta zgrada Ministarstva finansija.“(danas objekat Vlade Republike Srbije) Milo{ev konakporu{en je u nema~kom bombardovawu 1941. Tom prili-kom je znatno stradao i amam, ali je kasnije restauriran.

Dana{wi park nalazi se na istoj lokaciji, ali jeprakti~no nastao posle Drugog svetskog rata. Deo parkauz Ulicu kneza Milo{a ure|en je 1963. prema projektu ar-hitekte M. Dadi}a i in`ewera {umarstva Vladete \or-|evi}a, kada je tu postavqen i spomenik Borisu Kidri~u(uklowen devedesetih godina 20. veka). Godine 2005. natom mestu je postavqen spomenik Milo{u Obrenovi}u,replika spomenika u Takovu, ~iji je autor vajar PetarUbavki}. Dowi deo parka, ka ulicama Nemawinoj i Bal-kanskoj, ura|en je krajem pedesetih godina, po projektuarhitekte Miroslava Nikoli}a i in`ewera BranislavaPro{i}a.

Dana{wi izgled park je dobio nakon sveobuhvatne re-konstrukcije 2003–2004. godine. Tom prilikom su poveza-ni gorwi i dowi deo i tada je, izme}u ostalog, u sredi-{wem delu ura|en prostrani plato sa ~esmom, a ceo parkogra|en.

Park ima povr{inu od 1,95 hektara.

Park ]irila i Metodija

Park se nalazi izme|u Bulevara kraqa Aleksandra iulica Ruzveltove i 27. marta, dok se sa isto~ne straneprostire zgrada studentskog doma. Povr{ina parka izno-

26

i kesten, zatim lipa, platan, bagrem, jasen i breza. Od ~e-tinara naj~e{}a je smr~a, potom bor i kedar, a slede tu-ja, jela, tisa i ~empres. Po svom drve}u beogradski par-kovi smatraju se mladim. Oko 80% je ispod 70 godina sta-rosti.

29

to~noj strani ve} formiranog parka 1932. podi`e se stu-dentski dom koji }e nositi ime kraqa Aleksandra Kara-|or|evi}a.

Odre|ene intervencije u ovom prostoru obavqene su1946, kada je park rekonstruisan. Prilikom izgradwepodzemne `elezni~ke stanice park je ponovo u potpuno-sti rekonstruisan, na osnovu javnog konkursa koji je ras-pisan krajem 1993. Od 25 prispelih radova, po prvonagra-|enom radu arhitekte Jasne Go|evac ura|eni su projekti uJKP Zelenilo – Beograd i realizovani dve godine kasni-je.

Od skulptura, u parku se nalazi spomenik Vuku Ste-fanovi}u Karaxi}u, koji je otkriven 7. novembra 1937, uokviru proslave stopedesetogodi{wice wegovog ro|ewa,a autor skulpture je vajar \or|e Jovanovi}. Ove godine(2006) park je dobio jo{ jedan spomenik, posve}en veli-kanima slovenske pismenosti – ]irilu i Metodiju, radmakedonskog vajara Tome Serafimovskog.

Zakqu~ak

U beogradskim parkovima odnos izme|u povr{inapod zelenilom i zastorom uglavnom je ustaqen: oko 70%zelenila, a 30% zauzimaju staze, platoi i sli~ni objekti.@ivi elementi, drve}e i ostala vegetacija, najzna~ajnijisu delovi vrtnog prostora, a naro~ito travwaci kojiuslovqavaju formirawe kvalitetnog parkovskog prostora.U parkovima Beograda ima dvostruko vi{e li{}ara nego~etinara, {to se mo`e prihvatiti kao prirodno za datostani{te. Me|u li{}arima najvi{e su zastupqeni javor

28

31

Abstract

Generally speaking, parks are specific structures designed and builtusing natural, live material. In a modern city they represent the most sig-nificant green area element, convenient as an everyday leisure area,needed as an indispensable element of nature.

State company Greenery – Belgrade takes care of Belgrade publicgreen surfaces, covering approximately 3,000 hectares (about 5,400acres) including parks as part of those surfaces.

Sixty two parks take up about 385 hectares, some of which aresmaller than one hectare, which is the smallest area an object namedpark should cover, as defined by the General Urban Plan (GUP).

Prevela: Svetlana Tomi}

30

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

712.25(497.11)

MILANOVI], HranislavParkovi Beograda / Hranislav Milanovi}. – Beograd :

Demokratska stranka, Istra`iva~ko-izdava~ki centar, 2006.(Beograd : Cicero print). – 32 str. ; 15 cm. – (Mala biblioteka Srbija 21 – novi po~etak. Nasle|e za budu}nost)

Tira` 5.000. – Abstract.

ISBN 86-7856-018-5a) Parkovi – Beograd COBISS.SR-ID 134920460