КАРАКТЕРИСТИКЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ

РАТА

СТРАТЕШКЕ ОСОБЕНОСТИ РАТА

Нова стратегија ратовања – блицкриг (муњевити рат).

Усклађена употреба више родова војске - авијације, тенкова и пешадије.

Употребом авијације избрисане разлике између прве линије фронта и позадине – тотални рат.

СТРАТЕШКЕ ОСОБЕНОСТИ РАТА

У поморским биткама посебну улогу имали су носачи авиона.

Често коришћење падобранских десаната.

БРИТАНСКИ АВИОН СПИТФАЈЕР

ЈАПАНСКИ АВИОН ЗЕРО

НЕМАЧКИ АВИОН МЕСЕРШМИТ НЕМАЧКИ АВИОН

ФОКЕ - ВУЛФАМЕРИЧКИ БОМБАРДЕР

Б - 17

РАТНО ВАЗДУХОПЛОВСТВО У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

НЕМАЧКИ ТЕНК ПАНЦЕР РУСКИ ТЕНК

Т - 34

РУСКИ ВИШЕЦЕВНИ БАЦАЧ “КАЋУША”

АМЕРИЧКИ ТЕНК ИЗ ДРГОГ СВЕТСКОГ РАТА

НЕМАЧКИ ВОЈНИК

СОВЈЕТСКИ ВОЈНИЦИ

АМЕРИЧКИ ВОЈНИК

БРИТАНСКИ ВОЈНИК

ПАДОБРАНСКИ ДЕСАНТ У НОРМАНДИЈИ

АМЕРИЧКИ НОСАЧ АВИОНА “ЕНТЕРПРАЈЗ”

ЈАПАНСКИ НОСАЧ АВИОНА “АКАГИ”

ОКУПАТОРСКИ РЕЖИМИ

У свим освојеним земљама Немци и њихови савезници увели окупациону власт.

У западноевропским земљама блажи окупациони режими негоо у источноевропским.

Све окупиране земље су привредно експлоатисане.

ОКУПАТОРСКИ РЕЖИМИ

У окупираним земљама окупатор се ослањао на своју окупациону војску и домаће издајнике.

Најпознатији домаћи издајници били су Видкун Квислинг у Норвешкој и маршал Петен у Француској.

Квислинзи – назив који се и данас користи за издајнике.

ВИДКУН КВИСЛИНГ МАРШАЛ ПЕТЕН

ЖРТВЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Између 50 и 60 милиона жртава.

Око 85% жртава цивили.

Цивилне жртве страдале у концентрационим логорима, приликом бомбардовања, у масовним стрељањима...

Највише страдали Јевреји – око 6 милиона.

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ Постојали радни и концентрациони логори.

У Европи било преко 2000 логора, убијено око 11 милиона људи.

У радне логоре довођени људи из целе Европе који су радили тешке физичке послове и живели у крајње нехуманим условима.

У концентрационе логоре довођени Јевреји, Роми, Словенски народи – народи које су нацисти сматрали нижим расама и које је требало истребити.

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОРИ

Логораши убијани у гасним коморама, затим спаљивани у крематоријумима.

Највећи логори – Аушвиц (Освјенћим), Дахау, Маутхаузен, Треблинка, Бухенвалд.

Холокауст – термин за систематско убијање Јевреја у II светском рату.

27. јануар – Дан сећања на жртве холокауста, дан када је ослобођен Аушвиц.

АУШВИЦ

ЛОГОРАШИ

ЖРТВЕ У ЛОГОРИМА

ПОКРЕТИ ОТПОРА

У свим окупираним земљама деловали покрети орпора.

Покрети отпора изводили диверзије, саботаже, нападале окупационе снаге.

Најпознатији покрети отпора деловали у Француској, Грчкој и Југославији.

САВЕЗНИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Стаљин, Черчил и Рузвелт – “Велика тројица”.

Велика тројица се састала два пута, у Техерану и на Јалти.

Новембар 1943. - Техеранска конфереција, одлука о отварању новог фронта у Европи.

Фебруар 1945. – Кримска конфереција на Јалти, договор оподели интересних зона после рата.

ВЕЛИКА ТРОЈИЦА НА ТЕХЕРАНСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ

ВЕЛИКА ТРОЈИЦА НА КРИМСКОЈ

КОНФЕРЕНЦИЈИ