Pasivna mrena opremaKada je re o raunarskim mreama, potrebno je uvek krenuti od najnieg nivoa, a to su kablovi. Pokuaemo da vam razjasnimo oznake i tipove kablova koji su u upotrebi, a i da vas poduimo kako da montirate konektore i da ih poveete tako da vaa mrea proradi. Stara mrena reenja, koja polako izlaze iz upotrebe, kao to su 10Mbitne mree povezane koaksijalnim kablovima su apsolutno NE. Brzina kojom se razvija tehnologija mrea je toliko vrtoglava da ete godinu dana kasnije, kada uspete da osposobite sve kolske servise, biti potpuno zateeni novim zahtevima koje tako realizovana mrea ne podrava. Tehnologija e ve biti drugaija i moraete sve da menjate. Promene su mnogo tee nego da kreete od poetka, a da ne govorimo o novoj investiciji koja vam nee biti odobrena, jer ste je dobili prole godine. Takoe, ne treba ni preterivati sa zahtevima. esta greka je i izbor opreme koja moe zadovoljiti nekoliko kola istih kao to je vaa, a kasnije se pokae kako ju je izuzetno teko konfigurisati. U sledeim lekcijama probaemo da napravimo raunarsku mreu u izmiljenoj koli Boko Buha sa dve raunarske uionice. Raunari su stigli, raspakovani su i ekaju da budu povezani. Uionice su na etvrtom i petom spratu (Oznaimo ih kao 400 i 500 respektivno). Na raspolaganju nam je i nastavnika zbornica u kojoj je telefonska linija na koju je vezan ADSL koji planiramo da koristimo kako bi uionice izale na internet. U ovom sluaju je potrebno obaviti tzv. horizontalni i vertikalni razvod (kabliranje). Horizontalni razvod podrazumeva povezivanje raunara unutar uionice i na samom spratu, a vertikalni izmeu spratova. Doli smo do prve stavke za koju se treba opredeliti . Osnovu bilo kakve mree ine kablovi. Njihov izbor nije nimalo lak. Kablovi spadaju u kategoriju tzv. pasivne mrene opreme, dok su ureaji kao to je svi ili hab aktivna mrena oprema. Ovu mreu je mogue izevsti i kao beinu mreu, toje dobro reenje za jednu raunarsku uionicu, ali je komplikovano za celu kolu. Iz tog razloga ga neemo trenutno detaljnije razmatrati.

UTP kabloviKabl je medijum kroz koji se prenose informacije izmeu mrenih ureaja i raunara. Postoji nekoliko tipova kablova koji se upotrebljavaju u mreama. U nekim sluajevima u mrei e se koristiti samo jedan tip kabla, dok e se u drugim mreama upotrebljavati vie razliitih tipova. Izbor kabla je vezan za topologiju mree, protokol i veliinu mree. Razumevanje karakteristika razliitih tipova kablova i toga kako oni utiu na druge aspekte umreavanja je veoma bitno za projektovanje kvalitetne mree.

Slika1. Neoklopljen UTP kabl

Neoklopljen kabl sa upletenim paricama / engl. Unshielded Twisted Pair (UTP) cable Slika 2. 1

Kabl sa RJ45 konektorom

Kablovi sa upletenim paricama postoje u etiri izvedbe: oklopljeni i neoklopljeni. Neoklopljeni (UTP) kabl je najpopularniji i obino najbolje reenje za kolske mree. Iskustvo govori da je, ukoliko to sredstva dozvoljavaju dobro upotrebiti oklopljeni kabl za vertikalno kabliranje (STP kabl, kod koga je svaka parica obavijena metalnom folijom radi zatite od spoljanjih elektromagnetnih zraenja). Veze izmeu spratova prolaze kroz svakakve graevinske konstrukcije, pa je zgodno obezbediti se. Kvalitet UTP kabla moe varirati u zavisnosti od prenika parice i kvaliteta i debljine njene izolacije. UTP kabl koji obino sreemo primenjen u raunarskim mreama je sastavljen od etiri para ica (parica) unutar gumenog omotaa. Svaki par ica je upleten kako bi se smanjilo presluavanje,. to je korak upredanja parice manji ( vie upletena), vea mu je otpornost na interferencije, a i cenu mu raste. Moderni industrijski standardi za raunarsku mreu napravljeni su od strane EIA/TIA i u okviru ove asocijacije ustanovljene su etiri osnovne kategorije UTP kablova, od kategorije 3 do kategorije 6e, detaljno propisanih po standardu EIA/TIA-568. (detalji)

Kategorije UTP kablova po standardu EIA/TIA-568 Nivo 1 Nivo 2 Kategorija 3 Kategorija 4 Kategorija 5 Kategorija 5e Kategorija 6 Omoguava prenos govora i faks poruka Omoguava prenos podataka do 4Mbps Omoguava prenos podataka do 10Mbps Omoguava prenos podataka do 20Mbps Omoguava prenos podataka do 100Mbps Omoguava prenos podataka do 1Gb do 550m razdaljine Omoguava prenos podataka do 1Gb do 700m razdaljine

Kod izbora adekvatnog kabla veina kola se odluuje za Kategoriju 5e. Kablova ove kategorije ima najvie na tritu i najjeftiniji su. Kategorija 6 je kadkad previe skupa. Jedno od ogranienja koje treba imati u vidu kod razvlaenja UTP kabla je da jedan segment ne sme prei 100m duine. 2

Obratite panju na to, posebno zato to takva greka moe da napravi probleme koje ete veoma teko otkriti kada mrea jednom bude postavljena. Konektor za UTP kabl Standardni konektor za UTP kabl nosi oznaku RJ-45. On je nalik konektoru RJ-11 koji ste videli na svojim telefonima, sa tom razlikom to prima osam umesto etiri provodnika. Montiranje konektora na kabl je posao koji zahteva adekvatan alat, strpljenje i iznad svega kvalitetan kabl(ne pomiljajte da tedite na kablu). Povezivanje jedne raunarske uionice vam moe unititi ivce ukoliko je kabl kineske proizvodnje i veoma niske cene. Plastificirane ice koje bi trebalo da izgledaju kao izolovani provodnici se stalno razmiu i praktino ih je nemogue ubaciti u konektor. ak i onome ko ima pet godina iskustva u montiranju konektora na kablove je potrebno oko 5 minuta za oba kraja kabla. Sa nekvalitetnim kablom to vreme raste i na 15 minuta, a o kartu i da ne govorimo. Namontirani delovi se ne mogu ponovo koristiti, ve ih je potrebno odsei.

Slika 3. RJ45 Konektor

Da bi ste montiral konektor na kabl potreban vam je i alat. Najea greka je kupovina jednih kleta na buvljaku koja kotaju oko 5 Eura sa kojima se pokuava povezati mrea. Ako radite sa acima ti kablovi nee trajati ni 20 dana. Potrebna su vam jo jedna, dodatna modularna kleta kojima je mogue menjati umetke. Nabavite umetak za RJ-45 i tek tada krenite u pravljenje kablova, bez njih NE MOETE. Celi postupak je objanjen u filmu koji imate u dodatku. Kao to se u filmu vidi, bitan je i raspored ica. Od poetka je bitno drati se standarda. Ako budete pravili kablove, treba i da se snalazite meu njima. Kada pogledate kabl treba da znate da li je prav (strait) ili ukrten (cross over). Tu Slika 4. Obina kleta za RJ45 dolazimo i do najeeg pitanja i najee greke. Da li se mogu dva raunara povezati kablom bez upotrebe switcha? Mogu, ali kabl nije isti. Za direktno povezivanje dva raunara se koristi tzv. Cross-Over kabl.

3

Na slici sa leve strane su data profesionalna kleta za krimpovanje i mreni tester koji se upotrebljava za proveru ispravnosti veza. eme za oba kabla su vam date u prilogu. Jedna od stvari na koju je potrebno obratiti panju kada pravite kabl za povezivanje dva raunara,direktno, za ostvarivanje Gigabitne veze, kabl se malo razlikuje jer se koristi svih osam ica. Raspored ica ovog kabla je takoe dat u prilogu.

Slika5. Modularna kleta sa umetkom za RJ45

Slika 6. Tester za kablove Oklopljeni kabl sa upletenim paricama /engl. Shielded Twisted Pair (STP) cable STP kabl se sastoji od parica, od kojih je svaka obmotana metalnom folijom (tzv. ekran) da bi se spreili spoljanji elektromagnetni uticaji (efekat presluavanja nastao elektromagnetnom indukcijom od signala iz susedne parice, spoljanji elektromagnetni uticaji i dr.). Nedostatak UTP kabla je to je osetljiv na ove uticaje, dok STP kabl to nije. Kada je potrebno razvui kabl kroz neku energanu ili roentgen odeljenje bolnice, ili kada se kablovi raunarske mree vode kroz iste kanalice sa drugim telekomunikacionim i energetskim kablovima koristi se STP kabl. On je malo krui i tee je montirati konektore na njega, a i RJ-45 konektori su za ovu namenu oklopljeni i malo drugaije izgledaju, ak je i raspored izolovanih provodnika drugaiji.

Koaksijalni kablKoaksijalni kabl ima jedan jedini bakarni provodnik u svojoj sredini (povratni vod se dobija uzemljenjem). Plastini sloj daje izolaciju izmeu centralnog provodnika i metalnog oklopa oko njega. Oklop spreava pojavu interferencija od fluorescentnih lampi, motora i drugih raunara. Iako ga je teko instalirati, ima veoma irok propusni opseg (moe da podri velike brzine prenosa) i veoma je otporan na interferencije. Moe se upotrebiti za povezivanje raunara na veoj udaljenosti nego UTP, za iste bitske protoke. U raunarskim mreama su se koristili RG-58 t zv. tanki koaksijalni kabl (koji podrava 10Mb/s protok u10Base2 Eternet standardizovanim raunarskim mreama) i 10Base5 tzv. debeli koaksijalni kabl (koji takoe podrava 10Mb/s protok u10Base5 Eternet standardizovanim raunarskim mreama). Broj 2 kazuje da je maksimalna duina segmenta 200m (185m preciznije), dok petica kod debelog oznaava duinu segmenta od 500m. Iako ovi brojevi deluju privlano, problem instalacije debelog koaksijalnog kabla u10Base5 nadmauje bilo kakvu njegovu upotrebnu vrednost. 4

Konektori koaksijalnog kabla Najei konektor u upotrebi kod koaksijalnog kabla (veoma rasprostranjen u video tehnici ) je Bayone-Neill-Concelman (BNC). Postoje razliiti tipovi adaptera za BNC kabl (T adapteri, terminatori ...). Proces montiranja BNC konektora se vri krimp kletima, pa se zove krimpovanje (engl. crimp).

Fiber optiki kablO ovim kablovima ste verovatno najvie sluali, pogotovo kada vam danima ne radi telefon, jer je magistralna mrea Telekoma uglavnom preusmerena na optike kablove. Iako se esto krive za probleme u telekomunikacijama, optiki kablovi predstavljaju veoma pouzdan i brz nain prenosa podataka. Oni su sainjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom obavijenim staklenim omotaem. Vlakna su zatiena sa nekoliko slojeva zatitne obloge. Kroz vlakna se prenosi svetlost (koju proizvodi laserska ili LED dioda). Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne uticaje i najee ine osnovu tzv. kimu (backbone) bilo koje ozbiljnije telekomunikacione mree. Kada se pravi raunarska mrea, obino se izmeu spratova polae optiki kabl (vertikalni razvod) zbog velikih rastojanja i veeg propusnog opsega. Kod polaganja ovog kabla potrebno je potovati pravila o njegovom savijanju jer isuvie veliki ugao savijanja moe spreiti prostiranje svetlosti. 10BaseF je specifikacija koja se odnosi na optike kablove koji nose Ethernet (mreni) signal protoka 10Mbps.

Konektori Optikih kablova Postoje razliiti tipovi konektora koji se montiraju na optike kablove. Neki esto korieni konektori nose oznake kao to su ST ili SC. Sam proces nastavljanja kablova se naziva "zatapanje u elektrinom luku", popularno splajsovanje i zahteva veoma skupu opremu. Proces je opasan po zdravlje i zbog toga ga mora obaviti samo sertifikovano osoblje.

5

SC Konektor

ST Konektor

Specifikacije nekih kablova koji zadovoljavaju Ethernet standarde Specifikacija 10BaseT 10Base2 10Base5 10BaseF 100BaseT 100BaseTX Tip kabla Unshielded Twisted Pair Takni koaksijalni Debeli koaksijalni Fiber optiki Neoklopljeni sa uvrnutom icom Neoklopljeni sa uvrnutom icom 100m 185m 500m 2000m (Multimodna. Singlemodna vie) 100m 100 Maksimalna duina

6

II lekcijaAktivna mrena oprema Nakon uvoda u pasivnu mrenu opremu, na red dolazi opis ureaja koji e upravljati saobraajem na mrei. To su takozvane aktivne komponente. Neke su sofisticiranije od drugih, ali imaju istu namenu, da podatke koje aljete transportuju do odredita, kao i da podatke koje vi potraujete dopreme do vas. Povezivanjem aktivne mrene opreme kablovima jo uvek nije napravljena raunarska mrea, jer ona podrazumeva i konfigurisanje mrene opreme. Ako izuzmemo iz jednaine sam tip prenosnog medijuma, aktivni ureaji su manje vie isti. Razlikuju se po broju portova, modula, tipu mree za koji su projektovani, ali je filozofija koja stoji iza njih ista. Jo jedna stvar koju je to pre potrebno razjasniti je terminoloke prirode. U mreama postoji pojam PORTa koji se javlja u dva razliita konteksta. Prvi predstavlja fiziki konektor koji postoji na mrenom ureaju ili raunaru u koji ubadate recimo mreni kabl, dok je drugi kontekst logiki i malo kompleksniji. Naime, zamislite da od mesta A do mesta B imamo poloen telefonski kabl kojim se povezuju centrale u gradovima. Vrlo je verovatno da e unutar tih kablova biti veliki broj manjih kablova , tzv. parica . Kada bi smo koristili celi kabl za telefoniranje izmeu dva grada, graani bi morali da ekaju da njihov prethodnik obavi razgovor, kako bi dobili vezu. Ovako, ukoliko parice obeleimo brojevima od 0 do 65534 imaemo 65535 graana koji e istovremeno komunicirati. Na isti nain svaka internet aplikacija ima port na kome funkcionie. Web stranice koriste HTTP protokol koji radi na portu 80. Kada pozovete, recimo www.microsoft.com, Microsoftov server sa vaim raunarom otvori komunikaciju na portu 80, dok ostali servisi , kao recimo MSN messenger funkcioniu nesmetano i obavljaju svoju komunikaciju na nekom drugom portu. Tako imamo vie istovremenih komunikacija kroz istu liniju. HUB Hab (engl. Hub) spada u kategoriju zastarelih (engl. Legacy) ureaja koji ima vrlo jednostavnu ulogu a to je da, kao obino vorite, sve to stigne od podataka na jedan od njegovih konektora (portova) prosledi svima (samo pojaano i oieno od umova, tj. regenerisano) Ovi ureaji nisu vie u upotrebi, osim u laboratorijskim uslovima gde ova njihova osobina dolazi do izraaja kada treba nadgledati saobraaj na mrei. S obzirom na veoma loe karakteristike ovih ureaja, male brzine (10Mbps) i podlonost koliziji podataka, treba ih izbaciti i zameniti sofisticiranijim svievima. SWITCH Svi je ureaj koji ete zasigurno najvie koristiti. Njihova cena je trenutno veoma povoljna te su tako uli i u nae domove. Njihova je uloga da reguliu saobraaj na mrei. Moemo sve nae raunare povezati na svi, a i svi na svi te tako proiriti nau mreu. Razlika u odnosu na Hab, iako isto izgledaju, jeste da svi vodi rauna o tome koji podatak kom raunaru ili mrenom ureaju prosleuje. Svi je u stanju da razlikuje (indentifikuje) ureaje koji su povezani na njega. 7

Ovaj ureaj funkcionie na drugom nivou (Layer 2 ureaj, pogledati dodatak) to znai da je svestan svojih klijenata. Identifikator ureaja povezanog na svi je njegova fizika tzv. MAC (engl. Media Access Control) adresa.

Cisco Catalyst 2960 Layer 2 switch. Okosnica svake ozbiljne mree

Ovakav nain identifikacije ureaja moete poistovetiti sa automobilom. Svaki automobil ima broj asije i registarsku tablicu. Po pravilu broj asije se ne menja, a tablice se menjaju u zavisnosti od prebivalita. Oba ova podatka identifikuju jedan automobil. Kod svieva nas interesuju samo unikatni brojevi, tj. brojevi asije. Registarskim tablicama emo se baviti kod rutera. Kod mrea je MAC adresa broj same mrene kartice (asije automobila), mrenog ureaja i data je u obliku : 00:1A:4D:7B:FA:84 MAC adresu svoje kartice moete doznati tako to ete otii u Command prompt i izdati komandu ipconfig /all. Dobiete rezultat kao na slici:

Rezultat komande ipconfig /all u komandnom promptu Prva tri heksadecimalna broja su identifikator proizvoaa. Ako potraite odreene sajtove na internetu, mogue je da unesete MAC adresu, a da vam sajt vrati da li je karticu napravio Cisco, DLink, Asus ili neka druga kompanija. Sledea tri broja su serijski broj kartice. Trebalo bi da je ovaj broj unikatan, meutim zbog ekstremno velike proizvodnje, kineski proizvoai su jednostavno lepili jednu istu adresu na nekoliko hiljada proizvoda, te se moe naleteti i na duplikat.

8

Svi prikupi sve adrese ureaja koji su ukljueni u njegove portove i napravi tabelu gde uparuje port i MAC adresu. Na taj nain zna da recimo sa porta 5 treba prebaciti neki podatak na port 12. I eto komunikacije! Svieve moete nai u nekoliko varijanti. Uglavnom se razlikuju po broju portova i po stepenu upravljivosti. Neupravljivi ili "glupi" svievi su jeftini i prave se sa do, recimo 16 portova. U njih samo ukljuite ureaje koje elite da umreite i nemate nikakvog uticaja na tok podataka. Druga kategorija, tj. upravljivi svievi imaju razliite mogunosti, kao to je kontrola optereanja, protoka, podeavanje bezbednosnih parametara, meusobno povezivanje (stack-ovanje) i prave se sa min. 16 ili 24 porta, a maksimalno 48. Potreba za dodatnim portovima se reava vezivanjem svia na svi. Cena ovih ureaja je daleko vea od cene prethodne kategorije i oni se koriste za kimu (engl. backbone) mree. Treba pomenuti i da ovde dolazimo do jednog sivog podruija. Kako ete u narednom odeljku saznati, ruteri su ureaji koji rade na treem sloju (Layer 3. ureaji). Podela je bila vrlo jasno dok se nisu pojavili i Layer 3 svievi. Papreno skupi, ali korisni jer imaju znatno vei broj portova od rutera i sve vanije osobine rutera (ne sve). Za potrebe ovog kursa, molim vas zanemarite ovu kategoriju svieva, ali budite svesni njenog postojanja.

Allied Telesyn AT-9724TS Layer 3 switch. Daleko jeftinije, ali podjednako pouzdano reenje kao Cisco u ovoj klasi.

IP Adrese Registarska tablica naih raunara na internetu je tzv. IP adresa. Bilo bi potrebno jako puno prostora da objasnm matematiku koja stoji iza ovih brojeva, pa u probati da uprostim stvari.. IP adrese se dele na javne i privatne. Svaki raunar na internetu, koji je javno dostupan, kao recimo www.microsoft.com ima svoju javnu i unikatnu IP adresu. Ta adresa se uparuje sa simbolikim imenom, jednostavnijim za pamenje, pa je tako www.microsoft.com = 207.46.192.254 Ovo moete i sami videti tako to odete u command prompt (Start->Run->kucate Cmd i pritisnete enter) windowsa i otkucate nslookup www.microsoft.com 9

dobiete 207.46.192.254 Ukoliko uradite suprotno nslookup 207.46.192.254 dobiete www.microsoft.com. (na slici se dobija wwwth2test1.microsoft.com to je samo jedan od alijasa www.microsoft.com)

Unos komande nslookup u Command promptu Kao da smo u telefonskom imeniku potraili Peru Peria i dobili njegov broj telefona. A onda, to je jo lepe , pronali vlasnika telefona na osnovu broja. Ovaj telefonski imenik interneta se zove DNS (domain name server). Sistem veoma kompleksno uvezanih servera sa jednostavnom namenom. Da nae onoga ili ono to traite. Zbog unikatnosti adesa, ovo je mogue. Zbog toga se ove adrese nazivaju JAVNIM. Sve javne adrese se kupuju, te tako ne moete staviti bilo koju i postati vidljivi na internetu. Kada platite, provajder e vam dodeliti jednu ili vie adresa iz opsega koji on poseduje. Iz skupa svih adresa izdvojena su tri podskupa i proglaeni su za privatne. Raunari sa ovim adresama se ne registruju na internetu pa ih moete koristiti za svoje kolske mree. Sada isto pravilo koje je vailo za adrese na internetu biva aplicirano na nau mreu. Svaki raunar u naoj mrei mora da ima unikatnu adresu iz opsega privatnih adrese. Ti opsezi su sledei:

Opsezi privatnih adresa Opseg klase A Opseg klase B Opseg klase C

Poetak opsega 10.0.0.0 172.16.0.0 192.168.0.0 10

Kraj opsega 10.255.255.255 172.31.255.255 192.168.255.255

Ukupno adresa 16 777 216 1 048 576 65 536

Klasa adresa se bira na osnovu broja raunara za koij nam trebaju adrese. Vidimo da u klasi A imamo na raspolaganju 16 777 216 adresa, to je , sloiete se previe, te zakljuujemo da emo u naim uslovima najee koristiti C klasu. To znai da e prvi raunar nae uionice imati adresu 192.168.0.1, a poslednji 192.168.0.30. S obzirom da veina proizvoaa opreme svojim ADSL i drugim ruterima daje adresu 192.168.0.1, bilo bi dobro preskoiti je. Zakljuujemo da e na prvi raunar imati adresu 192.168.0.2, a poslednji 192.168.0.31, u mrei od 30 raunara. Kod dodeljivanja adresa OBAVEZNO preskoite adrese koje se zavravaju na 0 i 255 (192.168.0.0 i 192.168.0.255). To su tzv, adresa mree i broadcast adresa, koje su rezervisane. Postavljanje ovih adresa e se obraivati u narednoj lekciji. Pretpostavimo za sada da smo raunarima uspeno dodelili adrese. Potrebno je i da znamo takozvanu subnet masku. Ona nam kae koji broj u IP adresi uveavamo. Ako kaemo da je maska 255.255.255.0, onda u adresama koje dodeljujemo naim raunarima 192.168.0.2, 192.168.0.3 ... menjamo samo poslednju cifru. Dakle, 192, 168 i 0 su uvek isti, a samo se poslednji broj uveava kod svakog raunara. Do sada smo utvrdili IP adresu naih raunara i Subnet masku. Ako samo ova dva broja unesemo u nae raunare, oni e poeti meusobno da komuniciraju. Formirali smo tzv. LAN (lokalnu mreu ili Local Area Network). Da bi nai raunari dobili izlaz na internet , potrebno je da utvrdimo ko je na RUTER, te tako dolazimo i do poslednjeg ureaja koji emo obraivati, rutera.

ROUTER

Ruter predstavlja i tehniki najsavrenije reenje na mrei. On povezuje ureaje u razliitim zgradama, gradovima i kontinentima. Postoje varijante i varijante rutera sa jednom jedinom namenom, a to je da upravljaju saobraajem preko razliitih mrea povezanih razliitim prenosnim medijumima. Ruter moete upotrebiti da spojite dva predstavnitva firme u dva grada preko telefonske iznajmljene linije, beine veze ili bilo koje druge.

Cisco 1841 modularni ruter. Kao to je ranije napomenuto ruter je Layer 3 ureaj koji regulie saobraaj na osnovu IP adrese klijenta, za razliku od svieva koji su to inili na osnovu MAC adrese. Ako bi pokuali da uprostimo objanjenje ove razlike, svi bi bio ekvivalent gradskog MUP-a koji je zaduen za regulisanje saobraaja u svom gradu, dok bi ruter bio ekvivalent Republikog MUP-a zaduenog da koordinira rad policije u svim gradovima. MAC adresa ne moe da se prostire van svoje mree (uionice, kole). Svievi mogu da se izbore sa saobraajem dok ne naiu na ruter koji spaja dve razliite mree. U dodatku imate primer nae 11

kole "Boko Buha". Unutar kole sve funkcionie uz pomo svieva. im probamo da izaemo na internet, poinju da vae nova pravila. Kao to moete videti na slikama, postoje razliite verzije rutera. Ovi jeftiniji imaju jednu zajedniku karakteristiku, a to je da imaju odvojen tzv. WAN port (engl. Wide Area Network port, tj. port za vezu sa veom mreom) koji je ili jedini zastupljen na ureaju, ili odvojen od druge grupe portova (kao na slici) koje nazivamo LAN portovima koji vode ka naim raunarima i svievima u kolskoj mrei.. WAN port moe biti ADSL, obian Ethernet (mreni) ili kablovski. LAN portovi su obini Ethernet svi portovi, kao na bilo kom drugom sviu. Poenta je u tome da ruter prevodi pakete sa LAN portova na WAN, oznaava ih i puta kroz mreu. Na privatni potar. Isto vai i za pakete koji pristiu iz spoljnog sveta. Oni dolaze na WAN port, tu bivaju dekodirani i prosleeni jednom od naih 30 raunara, na osnovu "etikete", tj. adrese, koju nose. Uvek emo na WAN port dovoditi internet vezu od naeg provajdera, a nau internu mreu ukopati u bilo koji od LAN portova. Evo i eme veze dva svia i jednog rutera za nau kolu.

Moete uoiti da u uionici 400 , kao i u uionici 500 imamo po petnaest raunara kojima smo dodelili adrese iz privatnog opsega. Da bi se obezbedio internet, ADSL ruter je preko svog LAN porta vezan na jedan od svieva. Nije bitno na koji. WAN port je telefonska linija. Kada sam se ve dotakao ADSL-a da pomenem da se on javlja u dve varijante. Annex A je vezan za obine analogne

12

telefonske linije, a Annex B za ISDN linije, pa obratite panju kada nabavljate opremu. Dobar ruter sigurno nema podrku i za Annex A i Annex B. U naoj mrei ruter je taka preko koje mrea izlazi na internet. Ta taka se naziva gejtvej (engl. Gateway). Nisam pokuavao da prevedem ovaj termin jer je bitno da ga nauite u ovoj formi. Kod podeavanja paametara mree bitno je definisati gejtvej. Iz perspektive nae mree, na gejtvej je 192.168.0.1. Prevoenje na javnu adresu radi sam ruter. Ako stavite da vam je gejtvej 204.82.171.15, mrea sigurno nee raditi. NAPOMENA: Jedna od stvari koju treba odmah razistiti, a koja se esto javlja u praksi je elja projektanta mree da ima rezervni, tzv. redundantni link. Obino se zakupi jedan ADSL kod jednog provajdera , a kablovski internet kod drugog kako bi internet bio bri. Tada se dolazi do uvenih, poslednjih rei : "I ta sad?" . Implementacija redundantnog linka spada u domen naprednog rutiranja i izuava se tek na naprednim Cisco kursevima. Oprema koja je neophodna zahteva visok stepen upravljivosti. Predlog je da se ovako neto ostavi za kasnije. Od stepena upravljivosti rutera (gejtveja) na ivici mree zavisi i brzina, stepen iskorienja mree i ponajvie bezbednost. To je taka gde elite da obezbedite svoju mrea. To je taka nad kojom elite potpunu kontrolu.

Linksys WRT54GL. Najbolji ruter SOHO klase (Small Office - Home Office). Pored klasinog rutiranja ima i beinu vezu, firewall, kvalitet usluga (QoS). Jednom rei sve to i profesionalni ruteri samo za manje mree

Na zadnjoj strani rutera jasno se vidi WAN port odvojen od etiri LAN porta.

Kao alternativu skupim Cisco ruterima predlaem japanski Allied Telesis. Ukoliko ni to nije opcija najbolje je od nekog 486 raunara napraviti ruter. Ubacite dve, tri mrene kartice i instalirajte http://www.vyatta.com/ . Besplatan softver za rutere. Druga varijanta je zeroshell, mada je jo u povoju. Taj raunar umetnite izmeu ADSL rutera i jednog od svieva kako bi preuzeti kontrolu nad celokupnim saobraajem. U okviru ovog kursa emo razmotriti i jedno od proxy reenja za kontrolu mree.

TOPOLOGIJA MREA 13

U zavisnosti od opreme kojom raspolaete, "konfiguracije terena" i potreba morate doneti odluku kakvu ete topologiju mree aplicirati. Ranija reenja mree gde je jedan kabl povezivao sve raunare dozvoljavala su mogunost formiranja prstena, linije i magistrale. Trenutno je topologija zvezde neto to ete najvie eksploatisati, kao i stablo ili mesh koji predstavlja nepravilnu strukturu . Potpuno povezanu topologiju koriste firme koje ele da obezbede potpunu redundasu. Koja god da je putanja ugroena , postoji njena alternativa. Zvezda je zgodna za upotrebu , ali nezgodna za implementaciju jer je zbog nedostatka opreme, ponekad potrebno razvui puno kablova do svia.

Topologija magistrale se smatra zastarelom prvenstveno zbog generisanja suvinog saobraaja na mrei. Svi raunari primaju sve i sami klijenti razluuju ta je od informacija za njih , a ta ne.

Topologija magistrale. Bila je u upotrebi kada i koaksijalni kablovi za prenos podataka. Sada se koristi jedino u situacijama kada je mogue sprovesti samo jedan kabl kroz instituciju. Topologija prstena omoguava da na mreu podatke alje samo raunar koji je prozvan. Prozivka se vri u smeru kazalje na satu. Takoe naputen koncept mree zbog velike latencije.

14

Topologija prstena i njena TokenRing implementacija. Mrei se obraa samo raunar koji poseduje fiktivni eton (engl. token) Topologija zvezde je najee u upotrebi. Na slikama ispod moete videti dve razliite implementacije ove topologije. Jedna je sa HUB-um kao mrenim ureajem, a druga sa sviem u sredini. Tu se jasno vidi razlika izmeu slanja informacija svima i samo odreenim klijentima.

Implementacija topologije "zvezda" sa HUBom

Implementacija topologije "zvezda" sa SWITCHem

15

DODATAK Da bi ste u potpunosti razumeli koncept raunarske mree potrebno je da se pozabavimo, moda teoretski najteom stvari za razumevanje, a to je tzv. OSI model. Zvanini naziv mu je Osnovni Referentni Model za Povezivanje Sistema (Open Systems Interconnection Basic Reference Model ), skraeno OSI model i predstavlja apstraktni opis procesa i slojevite strukture (engl. Layer, sloj, nivo) propisanih da bi se omoguio strukurirani pristup problemu konstrukcije mrea i standardizaciji protokola I proizvoda (hardvera I softvera). Ovaj model deli arhitekturu mree na sedam nivoa i to : Sloj je skup konceptualno slinih funkcija koje pruaju usluge sloju iznad, a primaju informacije od sloja ispod. Na primer, sloj koji omoguava komunikaciju bez greaka kroz mreu kri put kroz istu aplikacijama u sloju iznad, tako to poziva sloj ispod sebe koji alje pakete koji ine sadraj koji se prenosi.

Kretanje informacija od Korisnika 1. ka 2orisniku 2. po slojevima . Kod K1 se informacija sputa sloj po sloj, dok se kod K2 penje ka aplikativnom sloju. Opis OSI slojeva Sloj 7: Aplikativni Ovaj nivo je najblii korisniku, to znai da OSI aplikativni sloj i korisnik interaguju direktno sa softverskom aplikacijom. Ukoliko program koij koristite ima komunikativnu komponentu, recimo Internet Explorer, onda se ovaj sloj stara da imate vezu sa internetom. Sloj 6: Prezentacioni Ovaj sloj uspostavlja kontekst izmeu entiteta aplikativnog sloja. U aplikativnom sloju programi mogu koristiti razliitu sintaksu i semantiku. Ovaj sloj je "univerzalni prevodilac". Ako banalizujemo stvari, nema veze da li program govori panski, engleski ili italijanski, ovaj sloj e to razumeti i prevesti na esperanto. Sloj 5: Sloj sesije Ovaj sloj vodi rauna o uspostavljenim konekcijama izmeu raunara. On ih otvara, dri ili pekida. Sloj 4: Transportni sloj Transportni sloj vodi rauna o transferu podataka izmeu krajnjih korisnika tako o prua usluge korekcije greaka i kontrole toka podataka (engl. flow control) Iako nisu razvijeni striktno po OSI modelu najpoznatiji primeri transportnog sloja su TCP i UDP protokoli. Sloj 3: Mreni sloj Mreni sloj daje funkcionalne i proceduralne mehanizme prenosa podataka razliite duine od izvora ka odreditu preko jedne ili vie mrea, vodei rauna o kvalitetu usluga (eng. Quality of 16

Service- QoS) koji zahteva Transportni sloj. Na ovom sloju se vri rutiranje podataka, te se za Rutere kae da su Layer 3 ureaji. Najpoznatiji protokol ovog sloja je IP (internet protocol). Sloj 2: Sloj podataka Ovaj nivo stavlja na raspolaganje naine transporta podataka izmeu mrenih entiteta, detektuje i otklanja greke koje se javljaju u fizikom sloju. Sloj 1: Fiziki sloj Fiziki sloj definie elektrine i fizike osobine ureaja. On nam daje odnos izmeu ureaja i fizikog medijuma. To ukljuuje raspored pinova, napone, specifikacije kablova, hub-ove, ripitere, mrene kartice i sl. Dakle fizikim slojem smo se malo bavili kada smo obraivali transportne medijume, tj. kablove. U ovoj lekciji prelazimo na Sloj 2. i Sloj 3. na kojima poivaju ureaji kao to su switchevi i ruteri. Pomenuemo za poetak i Hub-ove , zastarele ureaje koji su pravljeni za Sloj 1. tj. moemo rei da nioemu nisu vodili rauna ve su samo ponavljali signal koji stigne na sve portove. Organizacija mrenih ureaja Mrene ureaje je potrebno i organizovati. U tu svrhu se koriste takozvani Rack ormani. Ormani u koje je mogue urafiti rutere i svieve, centralizovano ih napajati i hladiti. irina ovih ormana je standardna i iznosi 19 ina. Visina se meri brojem jedinica koje se mogu smestiti u njega. Orman od 22U (22 Unit-a) ima prostora za 22 svia Catalyst 2960 jer je njihova visina 1U. Cisco 3550 je dublo vei pa zauzima 2U.

Rack orman sa tri svia Cisco catalyst 2960 i est rutera klase Cisco 2800.

17

III lekcijaPodeavanje IP adrese Nakon to poveete mreu, napravite kablove, podesite ruter i zavrite sve poslove koji ukljuuju tranje unaokolo po koli, na red dolazi podeavanje parametara mree. Postoji jednostavan nain da se to uradi. Manje vie svaki ruter ima opciju takozvanog DHCP servera, programa koji ima u sebi koji dodeljuje automatski parametre svim klijentima u mrei. Vae je da ubodete kabl i ukljuite kompjuter. I radie. Bez sumnje. Jedini problem je to e se adrese menjati u odreenim vremenskim intervalima. Takva je koncepcija DHCP servera, da ukoliko mu eksplicitno nije reeno vri zanavljanje adresa svakih , recimo 8 sati. Da bi ovu stavku promenili, bie potrebno da se detaljnije upoznamo sa DHCPom. S obzirom da to nije predmet ovog kursa, preiemo na manuelno podeavanje. Na taj nain sami vodimo rauna o adresnom prostoru kojim raspolaemo. to je izuzetno dobro, jer u koli uvek elite da znate ko sedi za kojim raunarom i ta radi. Podeavanja emo izvriti na osnovu eme koja je data u prethodnoj lekciji. Odluili smo se da nam raunari imaju adrese u opsegu : Podeavanje IP adrese u uionici 500 IP adrese u uionici 400 Subnet maska Gateway DNS Od 192.168.0.2 192.168.0.17 255.255.255.0 192.168.0.1 (adr. LAN porta rutera) 192.168.0.1 Do 192.168.0.16 192.168.0.31

Sam proces podeavanja IP adresa dat je u instrukcionom filmu. S obzirom da ova podeavanja zahtevaju vie koraka, dato je video uputstvo. Za pregled Vam je potreban Adobe ShockWave Player. Njega moete preuzeti ovde.

Video uputstvo za podeavanje Nakon to je podeena IP adresa, potrebno je i podesiti radnu grupu kojoj raunar pripada. To e nam omoguiti da upotrebom programa My Network Places vidimo susedne raunare koji pripadaju istoj radnoj grupi. Kliknite desnim tasterom na My Computer i izaberite Properties. U dijalogu koji se otvorio potrebno je odabrati jeziak Computer Name. Tu vidimo trenutno stanje, tj. koje je ime raunara i radna grupa. Kliknite na Change. U novootvorenom dijalogu unesite ime i radnu grupu kojoj elite da raunar pripada. Kod unosa radne grupe VODITE RAUNA O VELIKIM I MALIM SLOVIMA. Radne grupe PIL, Pil i pil nisu iste. Proces je prikazan na slici :

18

Nakon promene imena, raunar e se restartovati. Ukoliko ste sve obavili kako treba, nakon restartovanja aktiviranjem programa My Network Places, prikazae Vam se ostali raunari u uionici. Upotreba My Network Places je u neku ruku ograniavajua jer neete uvek promptno dobiti spisak svih raunara. Ovo zavisi od mnogo faktora, a najee od topologije mree. Da bi ste direktno prozvali neki raunar u mrei moete koristiti jedan trik. On se sastoji u tome da kliknete na START , pa RUN i unesete IP adresu raunara kome elite pristupiti.

19

Na ovaj nain moete uvek i odmah pristupiti bilo kom raunaru na vaoj mrei , a i bilo kom raunaru sa javnom IP adresom, koji administrativno dozvoljava pristup. Protokol koji je zaduen za ovakav pristup resursima na mrei se naziva NetBIOS. On radi na TCP i UDP portovima 135 do 139, pa ukoliko branite svoju mreu firewall -om, a elite od spolja da pristupate deljenim resursima, morate da otvorite ove portove Deljenje dokumenata Deljenje fajlova, ukoliko se pogreno implementira moe da bude ozbiljna bezbednosna rupa u mrei. Politika deljenja treba da bude to restriktivnija. Inicijalno podeavanje Windowsa je takvo da podrava tzv. Jednostavno Deljenje Dokumenata ili Simple File Sharing. U uputstvu koje je dato dole, prvo se iskljuuje ova opcija jer je potrebno imati potpunu kontrolu nad tim ko pristupa podacima i na koji nain, za razliku od jednostavnog deljenja gde svi pristupaju svemu. Opcija deljenja dokumenata je projektovana tako, da kod raunara koji imaju NTFS fajl sistem, postoje dve linije odbrane dokumenata. Prva podrazumeva dodeljivanja prava pristupa dokumentima kroz mreu. To su Sharing dozvole. Druga linija je sam pristup hard disku, odn. NTFS particiji. Ako imate FAT32 particiju, onda druge linije odbrane nee ni biti. Sve se svodi na dozvolu ko sme, a ko ne pristupiti podacima kroz mreu. Da bi utvrdili koji fajl sistem imate, potrebno je da u My Computer kliknete desnim tasterom na neku od particija i izaberete opciju Properties. Rezultat je dat dole na slici:

20

Tip particije se vidi u polju File System

Podeavanje deljenja foldera objasniemo na primeru novokreiranog foldera "MojDeljeniFolder" na C disku. Napravite ovaj folder i pratite uputstvo dato u instrukcionom filmu. S obzirom da ova podeavanja zahtevaju vie koraka, dato je video uputstvo. Za pregled Vam je potreban Adobe ShockWave Player. Njega moete preuzeti ovde.

Video uputstvo za podeavanje

Testiranje mree Nakon to ste obavili sve prethodno opisane radnje za povezivanje na internet , potrebno je i testirati mreu. U tu svrhu emo koristiti alate koji se ve nalaze u windowsu. Potrebno je da 21

otvorimo command prompt. To se moe postii, kao to je ranije opisano, klikom, na START, RUN, unosom naredbe CMD i pritiskom na ENTER. Prvo je potrebno proveriti da li je na raunar dobro podeen komandom IPCONFIG /ALL . Rezultat ove komande dat je na slici:

Ukoliko su svi parametri podeeni onako kako smo eleli, prelazi se na proveru konekcije ka susedima. Poto je adresa ovog raunara 192.168.10.1, proveravamo konekciju ka gejtveju koji je u ovom sluaju 192.168.10.20. Proveru vrimo upotrebom naredbe PING . Ova naredba alje odreeni broj paketa ka odreditu, u naem sluaju gejtveju i oekuje odgovor o njihovom prijemu.

Na osnovu statistike koja je dobijena ovom komandom vidimo da su poslata etiri paketa ka odreditu, a i primljena su etiri pa je test 100% uspean. Put paketa ka odreditu i nazad trajao je u proseku 13ms, to je malo vie , ali u redu s obzirom da je re o WiFi vezi na razdaljini od 3 kilometra. Ukoliko odredite iz nekog razloga nije dostupno, odgovor na PING komandu e biti : 22

Poslednja komanda koja e biti obraena, a moe pomoi u dijagnostifikovanju kvarova na mrei je TRACERT, to je skraenica od TRACE ROUTE ( napomena: na Linuxu i Unix-u je ova komanda TRACEROUTE). Ako banalizujemo stvari, ova naredba e predstavljati naeg Ivicu i nau Maricu. Krenue ka odreditu koje smo naveli i bacati kamenie uz put, tako da kada mi budemo pratili rutu kojom su proli, tamo gde "prestaju kamenii" tu je i kvar na mrei. Kada komanda naie na ruter na putu preko koga ne moe da pree poinju da se pojavljuju zvezdice. Tada znamo tano mesto gde treba proveravati ima li problema. Za primer emo uraditi trace web sajta Nikog medicinskog fakulteta. Ukucaemo komadu TRACERT www.medfak.ni.ac.yu. Rezultat je dat na slici :

Na slici se vidi da je do odredita bilo potrebno prei preko tri rutera. Prvi je lokalni gejtvej 192.168.10.20, drugi je gejtvej fakulteta 160.99.35.11, trei je gejtvej Univerziteta 160.99.11.252 i poslednji je samo odredite. Ukoliko pak, ne stignemo na cilj, odziv e biti ovakav:

23

Na ovoj slici uoavamo da raunar NEBOJA sa adresom 160.99.12.239 nije dostupan. Proli smo lokalni gejtvej. Proli smo gejtvej fakulteta i nakon toga vie nema odziva. Na osnovu toga, najjednostavniji mogui zakljuak bi bio da problem nije unutar nae zgrade, to je nekada dovoljno da Vam utedi sate i sate reavanja problema koji i nemate. Na internetu postoji puno vizuelnih TRACE alata, kao recimo Visual Trace Route (http://visualroute.visualware.com/) koji e vam dati prikaz na karti preko kojih se sve rutera prelazi kako bi se dolo do odredita. Moete trejsovati od sebe ka drugima i sa amerikog servera ka drugima. Rezultat je vie nego oigledan:

24

Ovaj set alata je nezamenljiv u dijagnostifinkovanju kvarova na mrei. to pre nauite da ih uspeno koristite, bre ete poeti da otklanjate kvarove na mrei koji se svakodnevno javljaju.

Dodatak PRAVA PRISTUPA FOLDERIMA - NAPREDNA PODEAVANJA Poimo od scenarija da folderu MojDeljeniFolder elimo da ograniimo pristup. elimo da se kad god neko pristupa tom folderu otvori dijalog koji e traiti da unesemo korisniko ime i lozinku. Redosled operacija je sledei. Prvo je potrebno kreirati korisnika koji e imati pravo pristupa. Drugo, moramo postaviti lozinku za njega. Trea operacija se poklapa sa operacijom datom u odeljku "Deljenje dokumenata" i ukljuuje podeavanje prava pristupa folderu MojDeljeniFolder, pri emuu dozvoljavamo samo kreiranom korisniku da proe. Novi korisniki nalog kreiramo upotrebom Administrativnih alata kojima prilazimo na sledei nain: START->Control Panel-> Kliknemo na "Switch to Classic View" sa leve strane prozora, ako postoji->Administrative Tools->Computer Management. Doli smo u konzolu gde moemo podeavati parametre raunara.

U levom delu prozora izaberemo Local Users and Groups. Nakon toga kliknemo desnim tasterom u desni deo prozora i izaberemo opciju New User. Sada je potrebno popuniti upitnik za kreiranje novog korisnika. Na primer:

25

Unesite password, recimo 123456, a poeljno je neki jai. Microsoft obino koristi password "P@ssw0rd" kako bi demonstrirao koje karaktere bi sve trebalo da ima tzv. jaki password . Poeljno je i ukljuiti opciju Password never expires, kako raunar ne bi od nas traio da menjamo lozinku prvi put kada se logujemo. Dakle, iskljuite User must change password at next logon, ukljuite Password never expires i kliknite na Create. Primetiete da novi korisnik pojavio u spisku korisnika. Sledei korak ukljuuje podeavanje parametara deljenja foldera MojDeljeniFolder. Pronaite taj folder, kliknite desnim tasterom na njega i odaberite opciju Sharing and Security (podrazumeva se da ste iskljuili Simple File Sharing, kao to je u drugom odeljku lekcije objanjeno). Ukoliko ve to nije uraeno, ukljuite opciju Share this folder i kliknite na dugme Permissions. Sada treba da podesimo da samo korisnik vuckovic ima pristup deljenom folderu. Obriite sve korisnike iz spiska klikom na ime i upotrebom dugmeta remove, pa nakon toga dodajte novog korisnika klikom na dugme Add. Za razliku od prologa puta kada smo direktno unosili korisnika kome elimo da odobrimo pristup, sada emo nauiti kako ga moemo pronai u spisku svih korisnika. Kliknite na dugme Advanced, pa u novootvorenom prozoru na Find Now. Spisak e se pojaviti u donjem delu dijaloga. Pronaite korisnika kog ste kreirali, u naem sluaju vuckovic i kliknite na njega. Izbor potvrdite sa OK i jo jednim OK da zatvorite Add dijalog.

26

27

Nakon to ste potvrdili dodavanje korisnika, kliknite na ek boks Full Control, kako bi mu dali pravo da rukuje fajlovima;

28

Zatvorite dijalog klikom na OK. Istu ovu operaciju je potrebno ponoviti i za Security jeziak, kao to je opisano u drugom delu lekcije. Jedina razlika je u tome to neemo brisati sve korisnike, ve samo Everyone , ukoliko je na spisku. Pa tako, prvo briemo Everyone sa spiska

29

,pa nakon toga, kliknemo na Add i gore navedenom procedurom dodamo korisnika vuckovic na spisak, na potpuno isti nain ili ukucavanjem imena vuckovic i klikom na dugme Check Names, koje e proveriti imamo li tog korisnika u spisku i dodati ga ako je tako. Rezultat je isti .

Potvrdite va izbor sa OK dok se svi dijalozi na zatvore. Obavljeni posao moete proveriti tako to ete na drugom raunaru u mrei kliknuti na START, pa RUN i ukucati \\\MojDeljeniFolder, 30

kao recimo \\192.168.10.1\MojDeljeniFolder. Kad stisnete ENTER, ukoliko je mrea dobro podeena, pojavie vam se dijalog koji e zahtevati da unesete korisniko ime i lozinku. Nakon to unesete vuckovic/123456 pojavie vam se sadraj foldera. Time smo okonali podeavanje deljenja foldera.

31