Milivoje Majstorovi}

PASTÜR

8 Milivoje Majstorovi}

Milivoje Majstorovi}, ro|en u Vaqevu 1943. godine. [kole i Aka-demiju za pozori{te, film i RTV zavr{io u Beogradu, u klasi prof.Slobodana Seleni}a.

Pisawem za pozori{te i dramatur{kim poslovima po~eo je da se bavi ipre studija, u Rasovom pozori{tu ("Pozori{no igrali{te”). Tu su muizvedene tri drame: Smeh, samo smeh (igrano vi{e od sto puta), Ogaw u yepui Plakar (nagra|ena 1969. na konkursu Saveza studenata za prvo delo).Posle diplomirawa bio je jednu sezonu umetni~ki direktor Narodnogpozori{ta u Subotici, kao i tri sezone na istoj funkciji u Narodnompozori{tu "To{a Jovanovi}” u Zrewanini. Bio je urednik pozori{nogprograma u Domu kulture "Studentski grad’’ (vodio akciju "Pozori{taSrbije”)

U pozori{tima su mu izvedeni slede}i komadi: Sirotice – Beogradskodramsko, Kamerni teatar 55 u Sarajevu, skopski Narodni teatar, Kru-{eva~ko pozori{te i Narodno pozori{te "Qubi{a Jovanovi}” u [apcu.Pastür – Dom omladine Beograda; Koske 48 – NP u Tuzli; Apsana ili baladao ^e Gevari – Studentsko pozori{te u Upsali ([vedska).

Na Televiziji su mu igrane dve drame: Susedi i Na{ prijateq Pepi, ana talasima Radio-Beograda izveden mu je ve}i broj radio-drama.

Dobitnik je dve nagrade "Branislav Nu{i}”, Udru`ewa dramskihpisaca Srbije. Bio je ~lan redakcije lista "Student”, smewene 1971, gde jedve godine vodio satiri~nu rubriku "Bi}e boqe”. Izbor ovih tekstova,zajedno sa tekstovima Lazara Stojanovi}a, {tampan je kao istoimenakwiga koja je pre pojavqivawa u javnosti spaqena odlukom dr`avnihorgana. Reprint se pojavio dvadeset godina docnije.

Bio je urednik humoristi~ke emisije na Indeksu 202, prete~e potowegIndeksovog radio-pozori{ta.

LICA:

MILISAV

DRAGI[A

STANI[A

STAMENA

Pastr 9

Milivoje MAJSTOROVI]

PASTÜR

PRVA SLIKA

Livada, Na livadi tri ovce pasu. Drvo. Ispod drveta sedi Milisav.Ovce ~uva i svira na frulicu. Pozadi brda, {ume, zveri, vo}waci, po-toci, wive, stoka. I narod kako radi. Sunce.

MILISAV: (Prestane sa svirkom)Bobu bob, a popu pop! Bobu bobovo, a popu popovo! Bobu ibobica i popica, a popu samo popadijica! Bob i bobuje ipopuje, a pop samo popevuje! Bobovog mu i boba i popa, apopovog mu samo popa! Boba u bobi~wak, a popa u po-pi~wak! Bobu u ~ast, a popa u slast! Umro bob, pa umro ipop! Boba u lonac, a popa na kolac! Pla~u deca za bobom, ababe za popom! A popino prase pustilo goleme brkove –bi}e nesre}e! Bobovog mu po{tewa, a popovog mi kr{tewa!(Pauza)^asti mi, ako ja nisam i{~a{io glavu od ovolikog sedewa.Bogami, jesam! Seva glava i uzdu` i popreko. A mo`da je tood moje prevelike pameti?! Glava ne trpi jake misli. Glavaho}e lufta. Ako nema lufta, dobra je i rakija. Ako nemarakije, ima slanine. A ako nema ni slanine, onda ima punaku}a lopova. Najgore je kad nema ba{ ni{ta. Onda glavastoji naopa~ke.(Pauza)Ja pouzdano ose}am odakle mene vreba najve}a nevoqa: neumem, brate, dovoqno da po{tujem na{e narodne tribune.Ba{ tako! Oni nas savetuju lepim, a ja wima bekrijamuznos. Oni nama i milom i silom, a ja wima terciram:sunce grije, ki{a lije, |avoli se legu. Oni se qudi hvatajuza glavu, izmi{qaju nekakve pesme o nama, {iqu nam de-pe{e sa javnim upozorewem – a meni do zabave. Nema pri-like koju nisam iskoristio: i kada smo davali masovnupodr{ku, i kada smo zauzimali zajedni~ke stavove, i kadasmo posle toga praznovali jubileje. Uvek ista slika: ve-liki seoski zbor peva, na{a omladina ple{e, a vatrogasniorkestar izvodi rodoqubive kantate. Za to vreme narodnitribun izla`e svoje misli. Milina slu{ati! A mene o{i-nulo toliko slavqe po glavi, ne}e strasti da se smire, vrag}e ga znati – pa popih govorniku pun bokal one ladne vodesa predikaonice. Sad veselnik nema ~ime ka{aq da spere,ideje svoje da osve`i, `ivot mu se iskomplikovao. A janakrivio kapu na uvo, i tobo` gledam u nebesa da nam oluja

10 Milivoje Majstorovi}

ne pokvari raspolo`ewe.(Pauza)Za mene posle rekli da sam veliki {eret. Vodili me i napregled. A ja ni luk jeo, ni lik mirisao – samo }utim. Aoni i jedu, i piju, i vazdan ne{to miri{u – i opet ispalo dajedino ja ne vaqam. Istina odali su mi priznawe i zaodu{evqewe i za ushi}ewe, ali ne}e baksuzi da mi oprosteonoliku lumperajku. [to si ti, vele, ne dr`i{ protokola?Mnogo lo~e{! Sviram, bra}o, sviram – i otuda mi navikada pijem.(Pauza)S druge strane, opet, izgleda da sam ba{ ja postao naj-sre}niji ~ovek u selu. ^uj, izgleda! Kao da to nije ve}dokazana stvar. Jedino {to niko ne}e javno da mi prizna.Bo`e, stide se. Jer, kako kod nas bogati vi{e nego igde nasvetu zavide siromasima. I da zbog toga pre`ivqavajuduboka du{evna poni`ewa. A kako se, opet, to~ak sre}eokre}e neminovno, vele, negde napred. Neko gura, sna`nootpozadi.(Pauza)Kod mene ne vaqa to, {to ja mnogo optere}ujem svoju pametneva`nim detaqima. Sre}an, pa {ta?! Kao da sam jedini. Ikao da u na{oj ku}i nije svako u svoje vreme bio ne mo`ebiti sre}niji. A me|u tolikim sre}nicima neko je moraoda ispadne i najsre}niji. Da slu`i kao primer za ugledawe,da se na|e pri ruci u izuzetnim prilikama, da {tr~i kaoorijentir kada – ne daj Bo`e – skrenemo s puta. I zato jemoja, ako ho}emo, patriotska du`nost da u`ivam, a ne samoda diskutujem. Mo`e da mi se tuma~i kako zakeram nasitnicama. Mo`e da ispadne kako mi mawka zahvalnost.Sve mo`e. Izela, vele, re~ i ve}u r|u od tebe. Pevaj, brate,pevaj! I igraj malo, bogamu! Pa dobro, i da zaigram – samoprvo da se na sre}u priviknem.(Pauza)Koja ti je, na primer, ovo lepota i krasota od na{egzavi~aja. Takve ba{te nigde ne}e{ na}i. Sunce sija vazdan.Kad zatreba, liju ki{e od jutra do sutra. Teku reke iuzbrdo i nizbrdo. Divota Bo`ja! Jedino ako podbacimo kaoqudi, ina~e nam sve potaman. Tako je, bez razlike, svima. Ameni je najboqe. To malo {to lanem pijan, zbog drugognemam {to da se tu`im. Do|e mi tako neka blagost u du{u,ho}e srce da prepukne, a pamet si{la na vr jezika – samo

Pastr 11

usta da otvara{. A ona misao, Bo`e, ne zna{ {ta je na wojlep{e: da li onaj si`e mudrosti; da li ona gramatikagovora; da li, mo`da, ona topla qudska iskrenost; da li,bi}e, ona masno}a i quto}a mezetluka – tek svaka pozla-}ena. A birtija puna istomi{qenika – ne mo`e nijednare~ da propadne. I sve to nekako duboko i dalekovido.Svaka teza ima po dva smisla, svaki smisao ra|a po dvanova, i svako ho}e da se sa svakim tu~e. I tako celu no}. Asutradan, sve zaboravio. Niki ne mo`e da mi sudi.(Pauza)A ovo tuna {to pase, to je moje blago nebrojeno. Od onejedne skidam kajmak, od one druge sirim, a od tre}e tram-pim za rakiju. Puna kapa rakije. No}u spavamo skupa. Odone vunice, pa toplo celu zimu. Kad ih leti o{i{am, ondaladno. Velika sloga – niko nikom ne zavidi. Jedino ako me{togod naqutio, onda ih vodim na va{ar da ih tobo`prodam. Pa ih, sitrotice, grdim i zadevam pred tu|imovcama. Onda one bezgre{ne neko vreme – samo pasu.(Pauza)Gle ga, otko~ila glava! ^asti mi, jeste! Ispraznila, pa sadvitla i levo i desno – luftana. A luftanoj glavi nemazamerke. Luftana glava zna {ta radi: ni po bobovom, ni popopovom; ni u bobi~wak, ni u popi~wak. Ve} u wojzi vladared, mir i blagostawe. Jer, gde ima lufta, ima i rakije. Agde ima rakije, ima i slanine. A gde ima i lufta, i rakije,i slanine, mora biti da ima i lopova. A lopove, opet, akone uhvatimo na delu, mo`emo smatrati da smo definitivnopokradeni. Sve je kod nas povezano u ~vrstu celinu.(pridigne se i potera ovce, pevaju}i)“]era }oban ov}icelakoj lanediri diri dane,}era }oban ov}icela – ga – nooo”!

MRAK.

12 Milivoje Majstorovi}

DRUGA SLIKA

Livada, Na livadi tri ovce pasu. Drvo. Ispod drveta sedi Milisav.Ovce ~uva i ru~a hleba, sira i rakije. Pozadi brda, {ume, zveri, vo}waci,potoci, wive, stoka. I narod kako radi. Sunce.

MILISAV: (nategne rakiju iz fla{e)Kakav je neznalica dana{wi svet, govnaru bi pio – samo danije doma}a. Kao da mi nemamo na{e ekstra specijalitete.Mu~enica, pa lipsa~a, pa trtqa~a, pa lekoviti klekovslad, pa kr{tena glogova~a, pa `arka i jarka bquva~a, paladna i grejana daskova~a, pa pe~ena loka~a i prepe~enacuga~a, pa me{ana doliva~a, meka i quta liza~a, nateza~a,natreska~a, {qema~a, klatara~a, podriga~a, proliva~a,zabija~a i ova najnovija – kadaverka. A ja najvolim brqu.Jerbo brqa klizi u oba pravca – i dole i gore. A usputza~epiva svaku rupu na nazeblom grlu.(Nategne)Najja~i je lebac torbak. [to od wega izede{, to sve ide u`ile. Onda dolaze vodeni~ka crepuqa, bela i crnadrobqanica i vru}a doma}a slavqenica; pa lebac grki,lebac na{ nasu{ni i lebac za u glavu; pa tvrda i mekaklopa~a, narodni krkqak, fri{ki ma{inski bu|oni, ma-~kov u{tipak i mali lop~i} – garavko.(Nategne)Ba{ mi dobro grlo naprslo – iska duplu dozu melema. A odsto kila bi ozdravilo za ceo `ivot.(Lomi kri{ku sira)Elem, kod sira ima najve}i izbor. Na primer, jaki srpskitorpedni. Kod wega tu~e u rafalu: trrr, trrr, trrrt! A zaslabije stomake najpodesniji je sir za babu ~op ili~epi~wak. On samo radi: fu}, fu}, fu}! A protivpo`arnimlazni, takozvani surutka{, on odbija ne~ujno luftove –ali zna da zagovna kad se najmawe nada{. Ili sir lakakowica. On ~ini ovo: paf – puf, paf – puf, paf – puf!Onda ove sorte iz uvoza: }uk – }uk! Tek toliko da zami-ri{e. A najgr|i je sir guzoper. On zavija jo{ u stomaku:krrrrk, frrrk, {mrrrk! I tako redom, svaki sir ima svojposeban zvuk. A koji }e{ ti sir jesti, to najvi{e zavisi odkomoditeta. Jer neko jeste da prdne, a neko nije. Moje jezapa`awe da niko boqe ne ume da prdi, do onaj koji ne sme.I zato se kod wega gasovi skupqaju vekovima – dok ne prsne

Pastr 13

dupe na sve strane.(Vrati doru~ak u torbicu)Gde ima leba, sira i rakije – tu obavezno dolaze i druge|akonije. Ladovwa~a, mirovwa~a, prizemqu{a, bolova~a,polegu{a, odmara~a, ~mava~a, laka i duboka sneva~a, imala i velika dremu{a. Mogu da biram {ta mi je voqa.(Prilegne pod drvo)Bog te, koliko je nebo visoko. A smatra se da je sunce jo{daqe.(Pridigne glavu)A vas tri tuna – nemoj ~im za`mirim, vi prestale dapasete. O{i{a}u vas do glave, ~asti mi!(Namesti se da spava)A tice lete daqe i od sunca.(Pauza)

Puti}. A na puti}u vesela dru`ina. Dragi{a i Stani{a, kao dva brataro|ena.

DRAGI[A iSTANI[A:

(Pevaju)“Oj Moravo, oj Moravomoje selo ravno,moje selo raaavno!Kad si ravno, kad si ravno{to si vodoplavno,kad si ravno, kad si ravno{to si vodoplaaaavno”!(zastanu)

DRAGI[A: Kod nas Srba ne vaqa to, {to mi ne umemo dovoqno dapo{tujemo na{u objektivno kolosalnu situaciju. I toiskqu~ivo zato, jer se mnogo sporo privikavamo na bla-gostawe. Ba{ tako! Stvarnost govori jedno, a Srbi drugo.Nema dana da u javnost ne izi|e neka napredna informacija, iopet oni ne da vide koliko im je fino. A prepuste primatebez da im se ka`e. Mi se vatamo za glavu, {iqemo dopise, dr`– ne daj, sazivamo konferencije, lepimo agitacije, tuma~ipopularno, tuma~i zvani~no, kumi – moli, ako treba milom,ako mora silom – sve smo radwe isprobali, ali Srbinu uvekfali ~vr{}i dokaz.

STANI[A: Ukqu~ivamo se Dragi{a, i mi ostali u napredak – nemavajde.

14 Milivoje Majstorovi}

DRAGI[A: Sporo, brate Stani{a, mnogo sporo. A to je za va{e dobro.Kako ja – odmah sam video gde le`i prava perspektiva – ufasciklama. I to pisar! A pisar je jedna, da postavimo,odgovorna dru{tvena funkcija. Bez mog znawa ne mo`e da sezaka`e nijedan sastanak, a bez mog potpisa ne mo`e da seoveri nijedna diskusija. Toliko tu ima raznih finesa. Izato se ja po najnovijem zovem glavni zapisni~ar. A to jene{to drugo. A moj {ef, Slavko ^izma, ve~na mu pamet, onse zove vi{i stru~ni referent. To je zbog referata. I zatokod wega pisa}i astal – eve, toliki je. Na obe strane fijoke.A ozgo beli telefon, tri kamare poverqivog materijala iplasti~na ~a{a sa trijes raznih plajvaza. A kalendareimamo obojica.

STANI[A: Da ne pobrkate kada vam padaju praznici.

DRAGI[A: A ono na{e nadle{tvo, ne zna{ {ta je u wem lep{e: da lioni odbori i komisije, da li one sednice i plenumi, da lioni silni predlozi i zakqu~ci, ili ona topla drugarska re~– tek, ne da ~uje{ nijednog ~inovnika, da {togodkomentari{e. Taka je kod nas gvozdena disciplina. Pa kadjo{ zaka`emo drugarsko ve~e – veselo celu zimu. A kad letiizi|emo u prirodu – onda samo pevamo. Velika sloga – nikonikom ne zavidi. A to Srbi ne da svate.

STANI[A: A imate li vi tamo vratara – to bi ja najvolio?

DRAGI[A: Ti si seqak...

STANI[A: ]u se presvu~em.

DRAGI[A: Ali si ti jedan napredan seqak. U Boga ne veruje{, slavu neslavi{, nikog javno ne psuje{, i dolazi{ redovno nanarodne zborove i skupove. ]uti{, ali si zato budan. Nesedi{ u prve redove, ali i ne dobaciva{ odpozadi. Sve mipratimo. A {ta zaista misli{ – Bo`e moj.

STANI[A: Trudimo se, Dragi{a, mnogo se trudimo. Samo da bidemo napravom putu.

DRAGI[A: Mi iz administracije puno razmi{qamo o svemu. I to seose}a na svakom koraku. Jedino {to nema niko da namprizna.

STANI[A: Nemoj Dragi{a, kuda }e{ vi{e. Nema ~inovnika u selu zakog nismo glasali makar jedared. A neki se sa liste neskidaju, Bo`e me prosti, od kada sam se ja rodio.

Pastr 15

DRAGI[A: Ta~no, Stani{a, potpuno ta~no. Ali meni tu fali malovi{e odu{evqewa.

STANI[A: E, to mo` eventualno da bidne.(Osvr}e se)Nego, da mi oto~imo ovde, Dragi{a?

DRAGI[A: Da oto~imo, Stani{a, pa da ga opet negde nato~imo.(Mokre)

STANI[A: Slavca mu – koliki ti.

DRAGI[A: Nije to ni{ta. Da ga vidi{ kaki je golem kad se naquti.

STANI[A: A ni moj nije ko za lek. Jel de, Dragi{a?

DRAGI[A: Ne da ka`em, samo to mora da pasuje i u du`inu i {irinu.

STANI[A: ]u ga nagulim.

MILISAV: (Pridigne se i posmatra)Zapi{avate, zapi{avate.

STANI[A: Koji me to, bre, seca?! Prosuh u ~ak{ire.

DRAGI[A: Odlije{ – zalije{, i tako trava raste.

MILISAV: Zar ba{ na moju livadu? Meni baru da pravite?!

STANI[A: Jel to Milisav zvoca? Gle ga, kako je osamio ko krajputa{.

DRAGI[A: Goqa ostaje goqa. Samo kvari op{tinski prosek.(Zavr{e sa mokrewem)

MILISAV: Gde vi ugazite, tu trava ne ni~e. Gde se vi nacrtate, tusunce ne}e da greje. Da mi se maknete sa videla!

DRAGI[A: Slamu jede, a r`e. To mora da ispitamo.(Prilaze Milisavu)Jebe{ne ti te ov~ice.

STANI[A: Ko tri sestre pri~esnice.

MILISAV: Da ne}ete da ih muzete?!

DRAGI[A: Jok, brate Milisave, samo da ti pohvalimo stado.

STANI[A: I da te za juna~ko zdravqe ispitamo – jedino to.

MILISAV: Ne znam koji vas je danas svetac poslao, al ose}am nekivetar bije. Jer sam ja otoi~ sawao da se vuk u jagwepretvara – samo ne vide koji kome sade vodu muti.

16 Milivoje Majstorovi}

DRAGI[A: Gre{i{, ro|eni moj, gre{i{. A i san ti je, brate, gre{an.Ba{ malo~as ka`em Stani{i: Stani{a, ajdemote da obi-|emo Milisava, druga na{ega. Ene ga, di ima mo`da kakubrigu.

STANI[A: A ja odgovaram: ajdemote, Dragi{a, da obi|emo Milisava,bracu na{eg najmilijeg. Eno ga, di mu gu{a nazebla na ovuladno}u.

MILISAV: Ccc!

DRAGI[A: A ja velim: Stani{a, za Milisava sam pripravan i `ivotda dam.

STANI[A: A ja ga dopuwavam: Dragi{a, ako treba i da se mre.

DRAGI[A: No, hvala Bogu, nije ti ba{ toliko zlo.

STANI[A: A, izgledalo s puta jo{ i gore.

MILISAV: Bre, bre – koji ste vi foliranti!

DRAGI[A: I zato je red da pobratima na{eg izqubimo. Da vidi kojimu misli dobro.

STANI[A: I da oseti koji mu `eli med i mleko.

DRAGI[A: Pri|i, rode moj!

STANI[A: Do|i, ku}o stara!

Prihvate Milisava i grle ga naizmeni~no.

MILISAV: Koji vi je andrak danaske?!

DRAGI[A: Kako lepo zaudara{ na ovce – ro|a~ki.

STANI[A: I kako miri{e{ doma}inski – na brqu.

DRAGI[A: Kako si sna`an u ple}a – prava qudina.

STANI[A: I kako si silan u ramena – velika strvina.

DRAGI[A: Kolika ti glavuya – za dvojicu pamet preti~e.

STANI[A: I sa tri kape da je pokrije{.

DRAGI[A: Ba{ si prava delija.

STANI[A: I velika bekrija.

Puste ga.

MILISAV: Da ne}ete ne{to da iskate? Rakiju ne dam!

Pastr 17

DRAGI[A: Pro{la ta vremena kada se iskalo. Sada se vi{e ne ide nato, da se samo daje.

MILISAV: A gde vam zapelo – ne}e niko da uzme.

DRAGI[A: Bidi iskren, jel tebi {togod fali – kakva sitnica?

STANI[A: Bilo {ta – kao za primer?

MILISAV: Meni, jok! A {to pitate?

DRAGI[A: Ako mo`e da ti pomognemo – jedino zato.

STANI[A: Razmisli malo – mi nikud ne `urimo.

MILISAV: (Za sebe)Od one jedne skidam kajmak... od one druge sirim... od tre}etrampim za rakiju... Sunce sija, trava ni~e. Gde da se setim{ta mi fali?(Dragi{i i Stani{i)Eto vi toliki narod, pa ako ho}e koji drugi da trebuje. Jasam vam namiren.

DRAGI[A: Kad ka`e{, Milisave.(Pauza)Nego, ima{ li ti para?

MILISAV: E, to nemam.

STANI[A: Kako ga potrevi, slavca ti.

DRAGI[A: A {to nema{, Milisave?

MILISAV: Kako – {to nemam?

DRAGI[A: Lepo – {to nema{?

STANI[A: To jest, di su ti?

MILISAV: Nikad ih nisam ni imao.

DRAGI[A: Eto, vidi{. A drugi imadu.

MILISAV: Nije para za mene. Ja bi to momentalno propio.

DRAGI[A: I drugi propili – pa im opet preti~e.

MILISAV: Kod mene laka ruka. Mo`e svaki da me opqa~ka.

DRAGI[A: I druge pqa~kaju – pa im opet puni filcani madraci.

MILISAV: A tre}e, ne}e mene pare.

DRAGI[A: I druge ne}e – pa im opet vire {u{kice iz rukava.

18 Milivoje Majstorovi}

STANI[A: (Vadi jednu nov~anicu iz rukava)Samo kod tebe ni marja{a. A to na{a administracija nevi{e da trpi.

MILISAV: (Pretura po rukavima)More, vi mene zajebavate!

DRAGI[A: Ne dolazimo u obzir. To malo da te podu~imo, pa da idemosvojim putem.

STANI[A: I to samo ako ho}e{. Jel de, Dragi{a? Ni{ta mi na silu.

DRAGI[A: Ako danas nisi pripravan, mo`e to i sutra. Za napredakkod nas nikad nije kasno.

Pauza.

MILISAV: Dobro, neka vi bude ovaj put. Kad ve} mora da se uzima, davam ne kvarim intencije. Davaj ovamo te pare – pa da mi segubite s o~iju.

DRAGI[A: O}e{ sad ili odma?

STANI[A: A mo`e i momentalno – to kako se pogodimo.

MILISAV: Idite vi bestraga! Koji je s vama tikve sadio...

DRAGI[A: (Iznenada uhvati Milisava za revere)Ku}u, brate Milisave, ku}u prvo da sazida{! A ne ovako koajduk!

STANI[A: (Sledi Dragi{in primer)I da ne spava{ vi{e sa ovcama! To ti je direkt veza sasvetim Vratolomijem.

MILISAV: Da me ugu{ite, bre!

Puste ga.

DRAGI[A: To od qubavi, Milisave.

STANI[A: Jer je nama jedino stalo do tvojeg boqitka. A ti to ne dasvati{.

MILISAV: Opet vi ne{to folirate.

DRAGI[A: Pazi, ovako! Japiju ti mi iz {ume doteramo. I cigle tiispe~emo. I ti{leraj. I ceo moleraj. Jel po{teno?

STANI[A: Nema ni{ta da te ko{ta – mo`da jedino jekseri.

DRAGI[A: Sve }emo mi sami da ozidamo – od dole do gore. A ti kolikomo`e{.

Pastr 19

STANI[A: Tek da ima ko da nas nadzirava – ne vi{e.

MILISAV: Bre, bre – koji je ovde blesav?

DRAGI[A: A posle da ti razradimo imawe. Obori, {upe, staje, ~ar-daci – {ta te je voqa. Kako koje otvori{ – sipa blago.

STANI[A: A kad ga zatvori{ – onda samo curi.

DRAGI[A: I tada da te o`enimo. Ima da ti na|emo i najlep{u, inajpo{teniju, i radenu. Ja }u bidem tvoj kum, a Stani{awojzi. Velika sloga – niko nikom ne zavidi.

STANI[A: I uop{te ne da bide kurvica.

DRAGI[A: Eto, pa ti sad razmisli. [to se ka`e, ponu|en ko po~a{}en.

STANI[A: A ti zna{ {ta zna~i kad obe}a administracija – tome nikonije stao na put.

Pauza.

DRAGI[A: [ta se toliko premi{qa{ – bidi jednom ~ovek!

STANI[A: I koji se moj vazdan snebiva{ – bidi mu{ko!

MILISAV: Neka bude – da vidim i to ~udo.

DRAGI[A: ^udo za ~udo – a ne da ti {kodi ni ku}a. Eve ruka,Milisave!

STANI[A: I ne da ti {kodi ni prava `enska – dosta je bilo saovcama. Ruka ruci, Milisave!(Rukuju se)A sad bi dobro pasovala po jedna potega~a – pa da kom-pletiramo posao.

MILISAV: Da nije sve ovo samo zbog rakije? ^asti mi }u da vas ga|amfla{om u glavu.

DRAGI[A: ^uj wega – zbog rakije! Ali je red da se dogovor pokvasi.

STANI[A: Ono {to se qutim zalije, to najboqe ni~e. A tebi ako je`ao – molim.

MILISAV: (Premi{qa se)Ali da mi ota~ete na drugom mestu.(Izvadi fla{u iz torbice i pru`i Dragi{i)

DRAGI[A: Dobru rakiju ne}e{ nikada da oseti{ na jeziku – tek kad sepopewe u glavu.(Otpije veliki gutqaj, pa preda fla{u Stani{i)

20 Milivoje Majstorovi}

STANI[A: A ja rakiju, opet, mogu da vidim najboqe kad mi sa|e u noge.(Otpije veliki gutqaj, pa vrati fla{u Dragi{i)

MILISAV: (Gleda ih zabrinuto)Imate mnogo jak cug. Mo`e li to malo ne`nije?

DRAGI[A: Ono bilo za temeqe. A sad zidamo daqe.(Otpije, pa vrati Stani{i)

STANI[A: A i ne}e, Milisave, obi~an srk da stigne na ciq.(Otpije, pa vrati Dragi{i)

MILISAV: Em me preska~ete, em lo~ete. Ne dam vi{e, to je meni zalek.

DRAGI[A: Ono bilo za zidove. A ku}a, Milisave, ima i krov. Greotada prekidamo poso na po puta.(Otpije, pa vrati Stani{i)

STANI[A: A krov koji proki{wava, to ti, brate, i nije neki krov.(Ispije do dna, pa pru`i Milisavu praznu fla{u)Sade ima da ti ku}a bide suva.

MILISAV: (Zagleda u fla{u)Tako vi, zna~i, zidate ku}u. a? Da vas ja zapijam, to ho}ete!Da mi otkidate brqicu od usta! Krajnike nemam ~ime danapojim! Krv }e da mi oskidi{e! Ima neku boles danavu~em! I lanu}u ne{to trezan, Bogo moj, pa {ta onda dame brani?

DRAGI[A: Milisave, nemoj srati – `ivota ti.

MILISAV: (S nevericom prevr}e fla{u u ruci)Ba{ sve popili. Kako sade da preno}im?!

DRAGI[A: Ajdemote mi, Stani{a. Da ako mu lakne do jutra.

STANI[A: Mora da mu je puno te{ko.

Odlaze puti}em.

MILISAV: (Istresa posledwu kap iz fla{e)Kako je samo stru~no oliza{e – ni kap nisu ostavili. Aprazna fla{a, to i nije neka fla{a.(Baci fla{u u jarak, sedne pod drvo)Je li, bre, vas tri – {ta blenete u mene? Te{ko vam pada dapasete, a? A ho}ete da vi ja budem sluga celog `ivota?!Tako vam odgovara, da se samo tuna {epurite. A {ta ako japostanem gazda? Molim?! Vidi, boga ti, to vam punosme{no. E, onda ima pa{~ad da vas ~uva, a ne Milisav

Pastr 21

budala. Pa da osetite ~ija gu{a ja~e laje. Kod mene srcemeko ko prase}e puvalo, a kod psine sami zubi. Ima onda dabrstite malo boqe travu. Posebno ti tre}a – oca tisirotiwskog! Tebi govorim – {ta zija{?! Ni fla{u rakijene mo{ da izmuze{. A da bleji{, to zna{. I da mepodkrada{, to ume{. ]u te turim u droqe, pa da oseti{kako bodu ovnovi.(Pauza)^asti mi, odra}u vas `ive. Bogami, ho}u! Samo za ko`umogu da uzmem celo bure. I zato, za kaznu, ima da pasetecelu no}.

MRAK

TRE]A SLIKA

Livada. Na livadi Dragi{a i Stani{a zidaju Milisavu ku}u. Raznagra|a i brojne alatke. Drvo. Ispod drveta ~u~e tri ovce. Niti bleje,niti pasu. Pozadi brda, {ume, zveri, vo}waci, potoci, wive, stoka. Inarod kako radi. Sunce.

DRAGI[A: (Zida temeqe)Temeqi moraju biti duboko ukopani, da neprijateq ne bimogao ku}u da i{~upa. A krov neka nosi – za temeqe je muka.Na{e nadle{tvo ima o-ho-ho temeqe. To je gra|eno, papregra|ivano, onda podzi|ivano i dozi|ivano – i sad tumo`e{ da nasadi{ oblakoder do neba: sprat po sprat – svekako se ~inovnici budu {irili. A bez jakih temeqa, to ne bibilo mogu}e. Pamti{ li ti ovo, Stani{a?

STANI[A: (Koji poma`e Dragi{i)Pamtim, Dragi{a, svaku fazu pamtim. I kako se kamenpola`e, da se ku}a ne klati. I kako se beton naliva, da umomentu stvrdne. I kako se cokla udara, da ispadne spoqai glatko i slatko.

DRAGI[A: Nisam rekao slatko, ve} sa ukusom. Da to na ne{to i li~i.

22 Milivoje Majstorovi}

STANI[A: A {ta biva ako zemqa pod tolikim teretom popusti?

DRAGI[A: To nismo predvideli.

STANI[A: A jeste li predvideli ako vlasnik odapne, pa novi gazdaho}e sve ispo~etka?

DRAGI[A: Nema tog po~etka koji na{i temeqi nisu ve} izdr`ali. Avarijante i onako zavise samo od fasade.

Pauza.

Puti}. a na puti}u Milisav. Vu~e gredu, i nikako da prona|e na~in kakoda mu bude najlak{e.

MILISAV: (Zastane da predahne)Bogca ti bo`ijeg, kolika greda za jednu obi~nu ku}u. A {taonda rade oni {to di`u bildinge?! Mo`e biti, gde suvisoke ku}e – tu ni~u i duga~ke grede. A gde ni~u duga~kegrede, tu mora da ima vazdan vrsta {arenih tica. [to seka`e, i tica i pica.(Pauza)Kod mene ne vaqa to, {to se ja uop{te ovoliko trudim dawima poma`em. Zidaju, pa {ta?! Kao da kod nas nijesazidano toliko ku}a, a da wihovi vlasnici to nisu znalisve do kqu~eva. I kao da im je to ne{to smetalo – nije,bogami. Ve} su zbog toga hvaqeni i ceweni svuda po svetu.I zato ja vi{e ne}u ni{ta da pipam. Neka rade sami, a ja }uda se prikqu~im tek na krovu. Dok }e greda da bide mojveliki dokaz.

Pauza.

DRAGI[A: Zabu{ava{, zabu{ava{! Ali ako, brate Milisave, to i jestzakon za velike gazde.

STANI[A: Vrednog gazdu ne niko da ceni, dok su polewi na{i zlatniizuzeci.

MILISAV: (Dovla~i gredu)Ne}e gadura uzbrdo, pa Bog. I kumio, i molio, i tuko. Trikoraka, pa stane. Ja opet – a ona tri koraka, pa stane. A kadsmo do{li na nizbrdicu, jo{ gr|e. Sve ovako poskakiva, ko`drebe pored kobile. I jo{ gruva svom snagom u rebra. A ja{akom, pa po glavuyi. Tek se malo na ravnom smirila. Alije zato dobra, jel da?

DRAGI[A: Perfekt greda! Samo malo duga~ka.

Pastr 23

MILISAV: Nije mogu}e! A ja ba{ biro najvi{e drvo. I jo{ jednognezdo bilo gore – `iv sam se pojo.

STANI[A: Ne vaqa ni kad ti je kratak, ni kad ti je duga~ak. A najgoreje kad ti je tanak.

MILISAV: Ne}u vaqda da idem po drugu – momentalno da se odreknemku}e!

DRAGI[A: Bog s tobom Milisave! Samo mal~ice da je skrati{ teste-rom. O~as – pa si ti svoje odu`io.

STANI[A: Zamisli da mora{ da je raste`e{ – ne bi bio gotov dojutra.

MILISAV: A za koliko da je skratim?

DRAGI[A: Jedno tri palca – toliko.

MILISAV: Po du`ini?

DRAGI[A: Jok, po debqini.

MILISAV: Jel ba{ tri?

DRAGI[A: Tri – a {to?

MILISAV: Mnogo ti precizno to oko.(Stavqa gredu na nogare i odmerava)

DRAGI[A: Tako je i u nadle{tvu – ~im pogledam materijal za sednice,momentalno znam do koliko }e da otegne diskusija. Uproseku, jedan palac – jedan sat. Dok {aka ume da zaglavi dopodne. A kad vidim lakat, onda je to do uve~e. Samo {to seto nama, sre}om, ra~una kao preba~aj.

STANI[A: A kad }utite ceo dan – jel to onda podba~aj?

DRAGI[A: Tada obi~no vr{imo globalnu analizu, izvla~imo op{tiprosek i ra~unamo vi{ak. I obavezno uvek ne{to pretekne– tako mi ta~no sabiramo.

MILISAV: (Testeri{e)I sve ovo zbog tri pi{qiva palca. Da te jebem, Dragi{a, uplajvaz.

DRAGI[A: (Podi`e zidove)Zidovi slu`e da neprijateq ne ~uje {ta se u ku}i govori.Mo`e da ~uje pesmu – toliko debele zidove ne propisujemo– ali ne sme da ~uje pisku i ciku. Na{e nadle{tvo imao-ho-ho zidove. Provereni su svi mogu}i materijali, ali sena posletku ostalo pri doma}oj cigqi. Samo {to je sad to

24 Milivoje Majstorovi}

tapacirano, pa ne mo`e niki da nas prislu{kuje. Azakqu~ke i onako ~itate u {tampi. Kapira{ li ti ovo,Stani{a, ili ja moram dvaput da ponavqam?

STANI[A: (Koji poma`e Dragi{i)Kapiram, Dragi{a, ne foliram. Broj zidova na ku}i morabiti ravan broju strana sveta, jer neprijateq iz svihpravaca vreba.(Name{ta vrata)Zidovi se otvaraju vratima...(Name{ta prozor)... a zatvaraju prozorom. Kroz vrata se u ku}u ulazi, a krozprozor se iz ku}e izlazi. I zato se na vratima nalazivratar, a na prozoru mogu i obi~ne re{etke – ali to samokod zidova od posebnog dru{tvenog zna~aja. Va{e nad-le{tvo ima o-ho-ho vrata. A to svi mi puno cenimo. Ali,Dragi{a, da taka kapija jo{ uvek nema svog ~inovnika – toniki ne mo`e da shvati, a jo{ mawe da oprosti.

DRAGI[A: Prou~avamo kandidate, jer nije svaki sposoban za takoodgovornu du`nost.

STANI[A: Ja }u bidem odma podoban.

DRAGI[A: A drugo, ti puno brbqa{, a na radnom mestu ima samo da se}uti.

STANI[A: (Sa podvrnutim jezikom)Vidi{ da `nam da {kratim je`ik.

DRAGI[A: I, brate, mnogo `dere{ beli lukac, a to aministracija neda miri{i.

STANI[A: ]u pre|em na rotkvice.

DRAGI[A: Ima}emo te u vizuri.

STANI[A: A motiku }u jo{ danas bacim u strwike.

MILISAV: (Koji je prerezao oblicu)Eve, ja otfikario – ta~no tri palca. Jel sad dobra?

DRAGI[A: Perfekt greda! Samo {to je opet duga~ka.

MILISAV: A za{to sad to?

DRAGI[A: Mo`e biti zato {to je puno izrasla – ko to zna. Ali da jeduga~ka, to jeste.

Pastr 25

MILISAV: Rekao si tri palca. Tobo`, stru~wak da od prve odokapotrevi{!?

DRAGI[A: Tako mi i u nadle{tvu – ako treba procewivamo i pobezbroj puta. I zato kod nas uvek pasuje u dlaku.

MILISAV: Pa {ta sad da joj radim? ]u je {utnem u dupe?

DRAGI[A: Nemoj Milisave, ve} je skrati za jo{ tri palca. Ina~e, odeku}a ukrivo.

STANI[A: A pitawe je i na koju stranu }e da se nagne. Mo`e da setuma~i kao namerno.

MILISAV: Zna~i, jo{ tri palca? Ali da ovo bude posledwe?!

DRAGI[A: Dabome.

MILISAV: (Premerava, testeri{e)A moglo to o istom tro{ku.

Pauza.

DRAGI[A: Zna{ {ta, Milisave – re`i ti wu ~etir palca.

MILISAV: (Prestane da testeri{e)More, mar{!

DRAGI[A: Dobro, onda tri.

MILISAV: Slave ti, Dragi{a, tri ili ~etiri – ali nemoj stalno da mevr}e{.

DRAGI[A: Tako mi u nadle{tvu: ko je za, ima li neko protiv, ima lineko uzdr`an – eto ti tri mogu}nosti. A ima li koji {tada pita – to je ~etvrta mogu}nost. Samo {to obi~no nikoni{ta ne pita – toliko je nama sve jasno.

STANI[A: Imam ja predlog. Skrati ti wu za pet palaca – a u pet ima{i tri i ~etiri.

MILISAV: Posledwi put pitam – koliko?

DRAGI[A: Tri palca – kako si i po~eo. Ima bide dovoqno.

MILISAV: Sigurno toliko?

DRAGI[A: Najsigurnije! I jo{ ona tri – puna kapa.

MILISAV: (Nastavi da testeri{e)Ovi iz administracije nikad nemaju svoje mi{qewe, a opetsprovode {ta im se }efne. Neko misli sna`no otpozadi.

26 Milivoje Majstorovi}

DRAGI[A: (Postavqa krov)Kad stavqa{ rogove za krov, to ti je za ku}u kao kadsve`e{ pupak ~oveku – tek tada ta vre}a ima smisla. Akrov u celini slu`i da neprijateq ne zvera u na{eblagostawe. Em mo`e da otme, em mo`e da potcewiva. Izato, jal bio doma}i, jal bio tu|in, neprijateq se mo-mentalno sklawa iza zidova od posebnog, rekosmo, dru-{tvenog zna~aja; drugim re~ima, pod krov nadle`nogorgana. Na{e nadle{tvo ima o-ho-ho krov. Ranije je klizaosamo na jednu stranu, posle smo dodali drugu kosinu, a sadase sliva i preliva prema celom svetu.(Name{ta oluk)Jedino {to nam oluci vole da curu. Jo{ kad je blaga ki{a,pa se to toliko i ne prime}iva. Ali kada liju poplave,onda pridr`avamo i kapom i {akom – samo da ne prokisneozgo na temeqe. Tako mi `estoko branimo na{u ku}u.

MILISAV: (koji je prerezao drugu oblicu)Gotovo! Jel sade dobra?

DRAGI[A: Perfekt greda! A jel ti vru}a testera?

MILISAV: Jeste – a {to?

DRAGI[A: Nemoj ni da je ladi{.

MILISAV: Molim?

STANI[A: O}e ~elik da zar|a.

DRAGI[A: A i greda ostala duga~ka. Ono, ne ka`em, vidi se da je ikra}a – kra}ena pa skra}ena – ali }e tu morati jo{ tripalca.

MILISAV: Ve} sam ja wu sredio za {est komada, bez da vas pitam. Kovelim, da ne usitwavamo ba{ toliko posao.

DRAGI[A: Bravo! Tako i mi u nadle{tvu – mora uvek duplo boqe.Zato ti, brate Milisave, recni tu gredu za jo{ {estpal~eva.

MILISAV: A mogli smo da je stru`emo odma na pola. Em je po{tenoskratimo, em dobijemo dve.

DRAGI[A: Mi iz administracije nekako vi{e volimo da usmeravamopostupno.

Pastr 27

MILISAV: Zna~i, jo{ {est?

DRAGI[A: Pa da, tako je najboqe – {est.

MILISAV: (Odmerava)Jen, dva, tri, ~etir, pet, {est, mo`e i sedam, a mo`e i osam,neka bude devet, a ne da mu {kodi ni deset. Kad ~ovek samodlu~ava, mnogo boqe testeri{e. Zna~i, dvanaest.(Testeri{e)

DRAGI[A: (Stavqa oyak na krov)Oyak je ogledalo ku}e. Kakav dim iz oyaka kuqa, tako i uku}i gori. Mo`e da purwa, mo`e da klobu~a, a mo`e i samoda otpiruje. Najgore je kad nema dima. Tada vatra gorinaopa~ke. A to neprijateq koristi da se kroz oyak u ku}uuvu~e. Na{e nadle{tvo ima o-ho-ho oyak. Lo`io, ne lo`io –on samo iskri. Baca one svice u o~i, pa svetlo i po no}i. Akad nigde ne grije, kod nas vru}e. ^udo jedno od oyaka.(Nati~e “petla” na oyak)Ku}a je gotova tek kad se vrti pevac na oyaku. To jenajosetqiviji deo ku}e. I najpokretqiviji. Nema tog vetrakoji on ne}e u du{u osetiti – i s koje strane duva, i kojomja~inom, i kojom brzinom, a i s kakvim namerama. I svakomeima da oda du`no po{tovawe. Ako je, da prestavimo, obi~anpovetarac, onda samo wi{e ramenima.(Imitira)Ako je vetar malo ja~i, pa se quti i fiju~e, onda se i pevacukruti, i vrcka sna`no iz kukova.(Imitira)A kad udari ko{ava, bura ili kakva druga vetru{ina, ondase pevac okre}e oko sebe i po sto puta – a da se nikad neumori.(Imitira, pa sko~i sa ku}e)Na{e nadle{tvo ima o-ho-ho pevca. I on nama tamo nosizlatna jajca. I zato ima da ga po{tuje{ i slu{a{, jer ina~ene dugo da sedi{ na vratima na{eg zdawa.

STANI[A: ]u ga qubim u dupe ako iska.

MILISAV: (Koji je prerezao i tre}u oblicu)Ja gotov! A za koliko sade da je kratim?

DRAGI[A: Odmori malo, Milisave, vidi{ da si baldiso.

STANI[A: Nije greda me~ka, ne}e u {umu ute}i.

28 Milivoje Majstorovi}

MILISAV: (Primeti ku}u)A {ta je ovo tuna?

DRAGI[A: Ku}a, Milisave, tvoja ku}a.

STANI[A: Kolibica. To jest, ku}erak. U stvari, palata.

MILISAV: A moja greda? Toliki trud, tolika muka ceo dan, i jo{znojav!

DRAGI[A: Perfekt greda! Ali nema di da je turi{. Ono, mo`e i da seturi, ali nema svrhu. Kako je tebi voqa – leba ne nigde daiska.

STANI[A: A i ne da ujeda.

MILISAV: A ako vetar ku}u sru{i, ko }e meni to da plati? Mogu da{tetim.

DRAGI[A: Oca ti seqa~kog, ko da ti je dedovina! A za vetar, Milisave,ima koji }e unapred da javi.

STANI[A: A i ne tvoju ku}u da dira – ima vetar pre~ih.

DRAGI[A: Ajdemote mi, Stani{a! Treba sutra Milisavu imawe darazradimo: da mu sviwe ski~u, da mu guske ga~u, da mu govedamu~u, a obadi pod repove zuju. Ima i ta greda da mu prolista.

MILISAV: Wu }u ja da ~uvam za barjak – samo jo{ mal~ice da je skratim.

DRAGI[A: A u subotu te `enimo.(Krenu puti}em, Dragi{a zapeva)“Na livadi, usred traveakcija{i ku}u prave”!

STANI[A: (Prihvati)“Na livadi, usred traveakcija{i ku}u prave”!

DRAGI[A: (Zapo~ne novu strofu)“Na paroli, ispred tremastoje re~i: ku}e nema”!

STANI[A: (Prihvati)“Na paroli, ispred tremastoje re~i: ku}e nema”!

Odlaze.

MILISAV: (Ovcama)A vas tri tuna – opet mi zabu{avate. Niti da pasete, niti damuzete, a ne ni da serete. Samo filozofirate. Makar maloda blejite. A sad }e, bre, da se pro{irite, da bidete gospo|e.

Pastr 29

Pa }u vas jesenas udam za prave ovnove – da u`ivate mu{kocelu zimu. A kad sine prole}e – puna kapa jagwadi. Ima samoda krkamo. [ta je, }utite?! Da niste qubomorne, a? More,sutra }u da vam poka`em kravu, da vidite {ta jekonkurencija. Brat-bratu, akov rakije svaki dan. Wojzi vimedo kolena, a u vas samo sisi}i. Begaj tamo u tor, da vas negledam tako `valave!(Ovce stoje)A i ne morate – ko vas {i{a.(U|e u ku}u, pa se pojavi na prozoru)Perfekt ku}a! Samo {to je duga~ka – tri palca.

MRAK

^ETVRTA SLIKA

Livada. Na livadi Milisavqevo imawe. Ku}a: ako meri dva metra, za ovupriliku je dosta. Pored we ostali seoski domazluk. Drvo. Ispod drveta~u~e tri ovce. Milisav i Dragi{a. Pozadi brda, {ume, zveri, vo}waci,potoci, wive, stoka. I narod kako radi. Sunce.

MILISAV: (^e{qa se i zagleda u ogledalce)]e bidne ova frizura wozji po voqi?

DRAGI[A: Dabome! Ali nemoj da preteriva{ u {minki, da se mlada neupla{i tvoje lepote.

MILISAV: A jel i ona ovako cakana ko ja?

DRAGI[A: [to se ka`e, od pozadi medena, a s preda jebena. S koje godstrane da je {acuje{, sve samo original fele. U ucelo Á–pu{ka ubojita. Duga~ka u visinu, debela u {irinu, a vatrenau dubinu. Fakat – cura i po!

MILISAV: Da ja malo o~istim opanke.

DRAGI[A: A detaqi su joj posebna vrlina. Ona uvca, na primer, to sutakve u{i – eve, tolike. Sve ~uje, sve vidi – niki ne}e mo}ida te ogovara. A nosi} isti. ^uj, nosi} – nosina. Da osetisvaku aromu, da owu{i svaku priliku, govno od muvemiri{i. Pa oni br~i}i ispod – ka svilica mladog kuruza,tako ~upavi. A zubi}i o{tri, i do|u nekako plavkasti – to

30 Milivoje Majstorovi}

je wojzi od higijene. A unutra quta jezi~ina: lapa – tapa,lapa – tapa! I {to je ona puno du{evna. Ima narav meku kobi~i} pod sisom. Jedino ako se {togod naquti, onda lemaglavom Ì– to joj je do{lo nekako kao najtvr|e. Samo, ne}eona tebe.

MILISAV: Neke druge mane nema?

DRAGI[A: Pa da vidi{, i nema. Ono, ima, nije da nema, svaki ~ovekpone{to ima, ali kod we i to malo {to ima – kao da nema.Eto, tako!

MILISAV: A koje to?

DRAGI[A: Ona, zna{, gre{nica – jednu nogu.

MILISAV: Kako, bre, samo jednu nogu?!

DRAGI[A: Obe, Milisave, obe! Ba{ toliko mawkava nije. Samo {to jojona leva kao kasti malo okra}ala. Da re~emo, gega. Ali se tone vidi puno. Ono, prime}iva se, ali se i ne prime}iva. Kadstoji mo`e da pro|e kao apsolutno nogata. Jedino kad ide,onda kao mal~ice... Brate, }opava! Ne da te la`em, drugamojega.

MILISAV: Jebajte ga, gospodine, {to se ja onda doteravam?!(Pauza)Zna~i, }opava?

DRAGI[A: Ja druge mane nisam video. A da je }opava – to jeste. Samo{to to ima i jedno preimu}stvo.

MILISAV: Misli{?

DRAGI[A: Oni butovi i kukovi, zna{, oni vazdan od onog gegawa radevako...(Vrti spojene pesnice u suprotnim pravcima)... krunu celi dan. ^e{qa ona vunica od toga, i biju damariiznutra. I tako, nave~e, ru`a podgrejana. Ima samo da yara{.A to kod drugih `ena ne nikad da do`ivi{.

MILISAV: (Imitira hramqawe)Vidi{, boga ti, to mo` da bidne i ta~no. Ovo wojzi dajemlaku struju. Dok kod mene samo zve~i.

DRAGI[A: Jeste, Milisave! Di joj mana, tu joj i vrlina. A sad da bide{u~tivan, jer Stani{a samo {to ti nije priveo mladu.(Zvizne)Ovo je od sre}e, drug tvoj.

Pastr 31

Puti}. A na puti}u Stani{a i Stamena. Stani{a do pola livrejisankao portir, a od pola kao i ranije. Stamena malo }opava, a vi{ezarozana. Dragi{a i Stani{a natpevavaju.

STANI[A: Eve kume, eve nam |evojke – ko je prosi, neka je i nosi!

DRAGI[A: Eve kuma, eve mlado`ewe – on je iska, on nek je i stiska!

STANI[A: Moja kuma, lepotiwa vila – nije s nikim, do s ponekim bila!

DRAGI[A: A mom kumu, na licu se ~ita – to }e sama, da ispita kita!

STANI[A: Bez obzira {ta }e mlada re}i – kume kumi me}i {to ve}i!

DRAGI[A: Ovo bila za publiku {ala – kuma kumu i onako dala!... A sadada vas upoznamo. Hajde, pri|ite!

STANI[A: (Privodi Stamenu)Cupka cura od sre}e, a pogledmo ne zna gde }e!

DRAGI[A: A i momak krije lice, pobojo se mlade pice!

STANI[A: Stid }e mladu brzo pro}i, jo{ ve~eras pre pono}i!... @ivqemalo, boga ti zarozanog!

DRAGI[A: Mlado`ewa jo{ je br`i, ve} ga vi{e sram ne dr`i!... Daj,Milisave, bidi barem ti mu{ko!

MILISAV: (Pru`i Stameni ruku)Da se prestavimo – Milisav.

STAMENA: (Otre ruku o haqinu, pa je pru`i)A mi smo Stamena.

MILISAV: A o}e{ li ti po}i za me?

STAMENA: Ne znam – al tvoja sam.

DRAGI[A: Tako! A sad da vas ven~amo. Brazdu qubavi da vamprokopamo, da se vragovi po ku}i ne legu. Stani{a, uzmider re~!

STANI[A: (Name{ta mladence i staje ispred wih)Dragi mladenci, dragi svedoci, drugovi i drugarice! Brakje su{tina svake ku}e. On slu`i da neprijateq ne mo`eku}u da sru{i. Mo`e da gviri, mo`e da se nada, mo`eponekad i da ~a~aka – Bo`e moj, ali bra~nu slogu ne sme dadira. Svako wegovo napred, ima na{e odlu~no nazad. Do~imprijateq – to je ne{to drugo. Na{e nadle{tvo ima o-ho-hobra~ne veze: bez obzira da li se radi o ponudi ilipotra`wi, to uvek ostaje u zajedni~kim bra~nim vodama.Prvo smo imali izbor po nameri, onda se pre{lo na

32 Milivoje Majstorovi}

usmeravawe i uskla|ivawe po srodstvu, a sada smo naproverenim osnovama ~vrste i neraskidive povezanosti.Na primer: upoznajemo se sa propisima, a ven~avamo zaakta. Ili, jebedu nas problemi a bo`anstveno `ivimo sare{ewima. Ili, rugamo se propustima, a vatamo se zadostignu}a. Bez obzira na lepotu propusta. A tako|eu~estvujemo i u bra~nim trouglima: `enimo se za stolicu,varamo je sa {amlicu, a ovamo se preudavamo za {rajpti{.Svaki na{o svoj li~ni smisao.

DRAGI[A: Bre, bre! Ti ko da si se ven~ao za onu na{u kapiju!? A qudi~ekaju da ih privede{ u bra~no stawe.

STANI[A: To ja i ho}u da ka`em: jedan bra~ni partner ima da ostane uprirodnom stawu, onaj drugi u drugom stawu, a oboje ustawu pripravnosti. Ina~e }e ih neprijateq sredi oboje uprkno.

DRAGI[A: Ccc!

STANI[A: [ta sad ne vaqa?

DRAGI[A: Ne ulazi{ u sr` problema. Mnogo, brate, preti{. Oladi timalo, Stani{a, a ja da te ~askom odmenim. Mogu mladenci dapobegnu.

STANI[A: Pored mene ne da pro|u, ~asti mi! Tako ja i u nadle{tvu:koji sme da u|e, koji da izi|e, a koji mora da ~eka predvratima do daqweg. Wih }u pu{tim tek kad ti zavr{i{.

DRAGI[A: (Stane ispred mladenaca)Biranim re~ima re~eno, brak je veza izme|u suprotnihpolova. I kao {to se u prirodi severni i ju`ni polprivla~u preko polutara, tako se u bra~noj zajednicimu{ki i `enski pol privla~u preko kreveta. Bra~nikrevet je, zna~i, centralno mesto na kome bra~ni drugoviostvaruju svoja bra~na prava i du`nosti. Ako jedan odsupru`nika padne u postequ od iznurenosti, to je ondabolesni~ki krevet. A ono {to jednom po~ne da poboqeva,tome nema leka. I zato, za sre}an bra~ni `ivot od prvo-razrednog je zna~aja zdravqe. [to du`e zdravqe, to du`ibra~ni `ivot... Jel tebi jasno ovo, Milisave?

MILISAV: Ta du`ina, mislim, jel to mo`e odoka, ili postoje propisi?

DRAGI[A: Medicinski je utvr|eno, a i praksa je to potvrdila da sve{to je iznad sedam palaca – to je zdravqe, a sve {to je ispodsedam palaca – to je bolest. [to se ti~e ~istih sedam

Pastr 33

palaca, to je tako – kao kijavica. Op{te stawe zdravqaneodre|eno. Niti da se `alite, niti da ga preteranohvalite. Pravo re~eno, sve zavisi od li~ne procenesupru`nika. Ali pouzdano vam nijedan lekar ne}e re}i da liste zaista zdravi ili bolesni.

STAMENA: (Premerava “u vazduhu” sedam palaca)Jedan, dva, tri, ~etiri, pet, {est, sedam – zna~i tolko. Amo` ti, Milisave, da nabere{ volki prosek?

MILISAV: Ako zatreba, }u se poslu`im sa jedan prst, samo da namirimnormu.

STAMENA: A boqe je kad je ucelo... Sad, {ta ja znam – tako veludoktori.

DRAGI[A: Detaqe ostavite za posle. Ako vam je zdravqe du`e odsedam palaca, osam, mo`da devet, ~ak i punih deset, padvanaest, ~etrnaest, {esnaest – {to da ne...

STAMENA: (Premerava)To je zdravo puno! Taki golem ima Sreta ko~ija{... to jest,wegov kow.

DRAGI[A: ... onda budete vredni i u tom smislu {to du`i. Kakvi stevi, takvi su vam i o~evi bili, jer da vam o~evi nisu takvibili, ne biste ni vi bili. I dobro vodite ra~una da ludone izgubite zdravqe. Samo jednog dana: cap! [ta je –baldiso. [to se ka`e, landara pi{ora.

STANI[A: Zato tanki du`e `ivu, dok debele strefi {lag.

DRAGI[A: Ako vam je zdravqe ispod sedam palaca, {est, mo`da pet,eventualno ~etiri, a ima i od dva-tri, pa sve do kobnihnula palaca...

STAMENA: To je ve} puno malo.

DRAGI[A: ... bez obzira, vi i tada budite vredni i u tom smislu {todu`i. Niste zdravi, u redu, ali ste barem na svome. A nasvome, to je jo{ uvak mnogo boqe nego na nekom tamo tvome.Ka`em, i u kratkog zdravqa ima puno slavqa. Kratak, aliko~operan!

STAMENA: Kratak, ali dugo udevan... pretpostavka.

STANI[A: I tanka je patka slatka.

34 Milivoje Majstorovi}

DRAGI[A: A sad da ka`emo jo{ i ovo, da od du`ine zdravqa ne moraba{ uvek sve da zavisi – zavisi i od tehnike. Tehnika – zajedne do|e terapija, a za one zdravije vi{e kao rekreacija.Sa tehnikom mo`e da se nadoknadi ~itav jedan palac – alii on samo u tehni~kom smislu. Ipak, vajdica je. Ko nemadu`inu, ima tehniku. Ko ima du`inu, ne mora tehniku. Akoji ima i du`inu i tehniku, taj mo`e da pliva u bra~nimvodama i uzbrdo i nizbrdo, i da nikad ne potone sasvim ugovna.(Zvani~nije)I jedno pravno upozorewe: nosilac du`ine zdravqa ubra~noj zajednici du`an je istu nesebi~no deliti sa svojimbra~nim drugom, dok je korisnik du`ine zdravqa obavezanovu upotrebiti uvek kada se to ushte wegovoj tuca~kojmilosti – kako no}as, tako i vo vjeki vjekov. ^estitam!

MILISAV: Ovo ve} gotovo?

DRAGI[A: A {ta bi ti jo{ – da te mi i svu~emo?

MILISAV: A prangije?

DRAGI[A: To nek gruva u ku}i – da rastera mi{eve. Pazi na jekser dabide za{iqen.

STANI[A: I vru} barut poturen, ina~e ho}e puca da zataji brzo.

DRAGI[A: Ne}e, Stani{a, nisi upoznat... U kuma je puca ubojita, zabroj puta on no}as ne pita!

STANI[A: A u kume velika je meta, i zato bi }orak bio {teta!

DRAGI[A: Ranom zorom kum na wivu kre}e, brazde ore {to dubqe ive}e!

STANI[A: Kuma hvata varja~u u ruku, da ugodi izgladnelom vuku!

DRAGI[A: U podne se `drebac umorio, na travicu glavu oborio!

STANI[A: Napaslo se jawe za po sata, tek sad li~i na pravoga ata!

DRAGI[A: Silno mnogo ima da se radi, kad se seme u rupicu sadi!

STANI[A: Jo{ je vi{e posla uz furunu, kada uzmu kukuruz da krunu!

DRAGI[A: Ve} popodne kumu posla dosta, pusta wiva iza wega osta!

Pastr 35

STANI[A: Doseti se kuma svoga jada, te je rukom uga|ala tada!

DRAGI[A: Krajem dana puno je saniro, da li nije previ{e planiro!

STANI[A: Ostao je jo{te posli} jedan, samo jedan al da bide vredan!

MILISAV: To, bre, posla do gu{e. A di je da se ~e{qa vunica, da selo`i kazan, da se pola`u jajca!

DRAGI[A: Da podelite zadu`ewa na ravne ~asti, pa da svaki zna {tamu je struka.

STANI[A: I nije pravo da Stamena po celi dan sve ~etir u vis –greota spram doma}ina.

STAMENA: O}u ja, ko ka`e da ne}u?! On nek muze, a ja }u da sirim. Onnek `awe, a ja }u da meqem. On nek deqe ru~ku, a ja }upravim alatku. A za jajca neka se ne boji, ko }e pile iz jajcada poji. Sve }u ja to sama.

DRAGI[A: Ajdemote mi, Stani{a, ovi znadu boqe od nas. A vamadvoma svaka ~ast.

STANI[A: A meni, opet, do{lo ne{to `ao. Koliko, bre, tu ima na{enarodne du{evne ~istote – oboje kaqavi.

DRAGI[A: A no}aske }e budu glibavi. U zdravqe, kumovi!

STANI[A: I u zdravqe, i u slavqe!Odlaze pevaju}i.

DRAGI[A iSTANI[A:

“Poji Mile volove na reku,poji Mile volove na reeeeku!Gde prolazu i nanu i seku,gde prolazu i nanu i seeeku’!Pauza.

MILISAV: Uzesmo se, Stamena!

STAMENA: Uzesmo, Milisave.

MILISAV: Ima da nam bide lepo, Stamena!

STAMENA: Lepo, Milisave.

MILISAV: A kude ti to tamo gledi{, men preko ramena?

STAMENA: Nikud – samo sam malo vrqava.

36 Milivoje Majstorovi}

MILISAV: Dobro, Stamena!(Pauza)Da te preba~im preko praga, Stamena?

STAMENA: Da me preba~i{, Milisave.

MILISAV: Pa da te spu{tim na otoman?

STAMENA: Da me spu{ti{.

MILISAV: (Uzme Stamenu u naru~je)A jesil ti imala kojeg pre men?

STAMENA: Nisam, Milisave – ti si mi me|u prvima.

MRAK

PETA SLIKA

Livada. Na livadi Milisavqevo imawe. Ispred ku}e sto i klupa. Drvo.Ispod drveta ~u~e tri ovce. Niti bleje, niti pasu. Milisav i Stamena.Pozadi brda, {ume, zveri, vo}waci, potoci, wive, stoka. I narod kakoradi. Sunce.

MILISAV: O, majko moja! O, Bogo moj – napast na sve strane! Guskegrok}u, sviwe ga~u, krave wa~u, a kowi mu~u li mu~u! Tonigde nema, jedino kod mene. Posijem {enicu, iznikne ra`,a sazri je~am. A mleveno, ispalo projino bra{no. Ili,cvati {qiva, rodi kajsija, a kad oberem – dudovi. Sre}om, ukazanu ispe~ena, opet curi prava {qivovica. Samo da mesikiradu! Jedino ove moje tri sirotice {to me razumedu.Niti bleje, niti pasu, a ne mora ni da se muzu. Povukle se usebe, i samo ~u~u. A ostali – nezdravi! Onomad jarac – dagrdnog li jarca – zaskakiva na svaku marvu. Krma~i, veli,da pravi jari}e. I{, oca ti mudatog! Nije, gazda Milisave,nego moja koza ne voli da ra|a. Idi bestraga, i radi {tao}e{! A on se zalete u ono blato – {to je kaqav, ni po jada– ve} se prevari, pa na qutog nerasta. Kad ovaj sko~i, sunceti nebesko, pa jarca za bradu, da mu nolku kesu odgrize.

Pastr 37

Jedva ih razdvojih. Ili, ju~e – rogato `drebe?! Ni{ta mune fali, {to se ka`e: i je{no i pi{no, ali nikli rogovi.Marveni doktor veli da je to uticaj sredine. A kow seumusio – vidim, nije mu ne{to jasno. I jo{ predsedniksindikata. Imadu oni tamo, bo`em, neku svoju originalorganizaciju – misle, ja }orav. Ako, vala, samo ti i daqetrtqaj, dok ti bikovi vozaju gospo|u u {evar na pri~est.Ne bi mu pravo. Sad, goveda nekako i da razumem – osililose to, bre, pa mr~i di stigne – ali ova pernata stoka?!Malo, a ve} pokvareno ko da je mu}ak. Tako, ona kvo~kaMileva, izlegla {est crnih gavrana i jedno jedinonormalno pile. Kad daje kurva svakome! Samo, udesi}u jawih za vrbicu – svi }e oni polako u rernu.

STAMENA: A ja }u, Milisave, da zgotovim mrs od sviju. Patka na pawu– plovka u tigawu, a sa mladi lukac – od `ivine bubac. Uloncu se pavac kr~ka – a u vinu {aran br~ka, s kikirikinadevena – u pe}i je koka jedna. Povrh toga pa`wa – saposebnog ra`wa, na `aru su muda – muda od labuda.

MILISAV: A tek {to znadu paradu kad ti je najvi{e stalo do wiovepodr{ke. Vole vi{e ~inovnike nego zobnicu. A mene ve}ne {i{aju ni za malo crnog ispod nokta. Gonio onomadRudowu i Mudowu da ih prodam u zadrugu. A onaj baksuz nakantaru, pa ne}e sve do podne da proziva da ih merimo.^eka trgovac da se stoka ispi{a, pa tek onda tura na vagu.A posle ih napoji, i preproda za skupe pare. Na ~esmu, bre,da zaradi – tako je on vitalan! Znam ja za tu radwu, pakumim i molim volove da se malo suzdr`u, dok ne pro|ukantar, a kod lopova posle nek to~u do zore. Ali Rudowa –~asti mi, ~ist inat – te otvori onu wegovu slavinu, i linu{ora ko iz kabla. Prekliwem govedo da prestane, dacvikuje makar na pola, da me ne zavija u crno – a on jo{gr|i. Kap jednu nije zadr`ao, ve} me obruka pred narodomko niko. Od one muke, ja uzeh plajvaz da sabiram: dvaminuta, puta ona brzina, puta ona ja~ina mlaza – vidi,kaliro pet kila. I taman da podvu~em, da izvidim kolikomi gad otisno iz yepa – kad krete Mudowa. Meni suze! Daj,Mudowa, makar ti stisni! Jok, ni da ~uje – ve} cedi dodanceta. A Mudowa isti Rudowa – od iste krave list: dvaminuta, puta brzina, puta ja~ina mlaza – oto~io i on petkila. Tolka bara piva. U dinare ne smem ni da brojim.Dotle, ona kurva na kantaru, sad se setio da me zove:

38 Milivoje Majstorovi}

Milisave, o}emol meriti te volove? Malo je trebalo da ihsvu trojicu streqam. A koji }e, je li ti, men da plati ovihdeset kila `ive mere? Da ti pi{awac, veli, pla}a dr`ava– to ne nikad da do`ivi{. Jel tako? Tako! Nek odvadi ondai koske, kad je tolko alava. Pa privedem mangupe pred kan-tar. I taman da ih turim tuna – kad wih dvojica, kao podogovoru, te se istovari{e ispred. Ja ciknem: seri na vagu,seri na vagu! Mamicu im – namerno pored. Zar tako, sadekad se rastajemo!? A ona pizda, cr~e od smeja. I trqa ruke.A men do{lo te{ko, da u zemqu propadnem za svagda. Onajzbir, golem ko velika tablica mno`ewa: koli~ina, putaona visina, puta ona debqina, ravno pet kila. I puta dva –deset. I onih deset u te~nom stawu – ispalo da mawakacelo june. Da poludi{ od olovke!(Spreman da krene)Nego, Stamena, ajdemote na wivu da nas jarko sunce grije. Aludije nek luduju same.

STAMENA: Idi ti, Milisave, svojim poslom, a ja }u da ostanem na svomposlu. Vunicu da ispredam, {arenicu da tkam, da te zimus u}ilim uvijam.

MILISAV: Dobro, Stamena. A kad se vratim, da mi sa basamka unaru~je ska~e{.(Odlazi iza ku}e)

Puti}. A na puti}u vesela dru`ina: Dragi{a i Stani{a. Trube ibasiraju ustima. Zastanu.

DRAGI[A: [ta misli{, Stani{a, da obi|emo malo Milisava, kumana{ega?

STANI[A: Da ga obi|emo, Dragi{a, i wega i Stamenu – na{u kumulepotiwu.

DRAGI[A: I da se siti ispri~amo.

STANI[A: I siti, i piti.

Prilaze.

DRAGI[A: Vidi, bolna, kakva nam je kuma – kao rosa podgrejana.

STANI[A: I ko p{enica razvejana.

Pastr 39

DRAGI[A: A kanda se mal~ice nagojila?

STANI[A: Koliko svojoj lepoti da doda.

DRAGI[A: @iva li si, sre}o na{a!

STANI[A: Vredna li si, radosti sva~ija!

Grle je.

DRAGI[A: Kako lepo miri{i: i na kuvano, i na pr`eno, i na me{eno.

STANI[A: A ja ose}am i u kazanu pe~eno – {ta je, da je, ali brqa nije.

STAMENA: Ej, kumovi, |avo vas preko vode prenio – kojim poslom povakoj vru}ini?

DRAGI[A: Mi malo s puta za{li – za zdravqe da pitamo.

STANI[A: Na{li, pa za{li – koliko gu{u da isplaknemo. Taj melemnajboqe prija leti.

STAMENA: A za mrsno ne}ete ni{ta?

DRAGI[A: Mi ne bismo, ali kad toliko navaqiva{, mo`e kakav~alabrc uz ~a{icu.

STANI[A: A {ta ima{ u vajatu – ali ne mora ba{ sve.

STAMENA: Ni{ta posebno: ima ne{to slanine, neki meki sirac, per-{un, miro|ije, babure – to.

DRAGI[A: Ma, jok! Nemoj toliko da se trudi{. Ve} nare`i pr{ute,kobasice, {unkarice, a i onaj sirac iz ~abrice – hvale gapuno u ~ar{iji, samo malo tvrd, vele, ali da je bez gre{ke.

STANI[A: I jedno ~an~e kajmaka za na lebac, i venac od beli lukac –ali boqe rotkvice.

DRAGI[A: A rakiju suni u bokal – onu qutu.

STANI[A: Boqe odma u balon~e, da ne ustaje{ svaki ~as.

STAMENA: A slanine ne}ete?

DRAGI[A: Vru}e za slaninu. A i Stani{a ne voli.

STANI[A: Volim, ali ne mari.

STAMENA: A ni mnogo quta vam ne ide po suncu?

40 Milivoje Majstorovi}

DRAGI[A: Kako ka`e Stani{a.

STANI[A: Ta~no, Stamena, meka mawe znoji, ali zato quta boqe ladi.

STAMENA: Jedino ako mi{i nisu sve izeli.

DRAGI[A: Nisu, Stamena, imadu mi{i meru. Tako i u na{em nad-le{tvu: grickaju, samo grickaju, i opet propisi ostali~itavi.

STANI[A: A ja ih sa vratiju isterivam metlom, sem ako koji imapropusnicu.

STAMENA: Sad, vi boqe znate.(Ode)

DRAGI[A: Da mi zasednemo, Stani{a?

STANI[A: Da zasednemo, Dragi{a, a posle mo`e i da prilegnemo.

Sednu za sto.

DRAGI[A: Pogle one tri ov~ice, runo im wiovo, kako nas glede ko dasu psine.

STANI[A: Jadna im majka, pokisle na suvom. A da re`e, to znadu.

DRAGI[A: Na ra`wu bi samo }utale.

STANI[A: ]utale, i od one vatrice cvr~ale. Ovako }e istrunu uni{ta.

STAMENA: (Donosi balon i mezetluk)Eve, kumovi, koliko se na{lo.

DRAGI[A: A na{lo se, hvala Bogu. Malo sa police, {to se ka`e, maloiz rernice – nije nama toliko te{ko ugoditi.

STANI[A: A i u loncu se ne{to pu{i?

STAMENA: Dva rebarca – Milisavu pasuq da zamiri{i.

DRAGI[A: Ako, Stamena, za kuma na{ega. Nego, sedi ti ovde me|u nasdvojicu qudi – tako }e ti bude puno mek{e.

STAMENA: Ne vaqa se to.

STANI[A: Ono {to vaqa, to }e posle da do|e – Bo`e zdravqa.

DRAGI[A: A poznato je da s kumovima nikad nije sramota sedeti.

Pastr 41

STAMENA: (Sede)Ali da me ~uvate od ajduka.

STANI[A: I da te ~uvamo, recimo, i da te muvamo.

DRAGI[A: A sade da se prihvatimo. Sunder, Stani{a!

STANI[A: (Sipa)Lele, al ovde ima puno posla – pun kr~ag rakije! A ova zatebe, Stamena.

STAMENA: Ja samo da liznem, to je meni zdravo quto.

STANI[A: ]e razbla`i{ sa drugom ~a{om.(Piju i meze)

DRAGI[A: Kako lepo piri u stomaku, ko najboqa klima.

STANI[A: I kako dobro pasuje na mesinu, vidi se da je sviwa bila izJok{ira.

STAMENA: Jel da mi sune{ opet, ova zapela u nedra.

STANI[A: Zaliva~a }e je pogura do pupka.(Piju i meze)

DRAGI[A: A di ga je kum danaske – na pijac?

STAMENA: Jok! Po{o malo na wivicu, krompir da okopa, vo}kice dapoprska, i za stoku da nakosi.

DRAGI[A: To mi cenimo, ali {to wega nema na zborove i skupove?Samo ru~icu da podigne – toliko umoran nije.

STANI[A: Neki glasi} u sandu~i} da spusti – uroka radi.

STAMENA: Kopa, puno kopa – i mnogo se sikira. A i ne voli da sename}e – ka`e, ima koji }e.

DRAGI[A: A i doprinos mu ne{to slab – puti} nasipamo.

STANI[A: Da ugradi neki kami~ak u dru{tveni mozaik.

STAMENA: On veli da je jednom davno zido zadru`ni dom, ali kakosade tuna ~inovnici praznuju razne datume – a on, opet,volije popiti kod ku}e. A za puti} – ne znam. Jedino da onaute ne benda i~. Nego, ja bi jo{ jednu, ali ne znam da li }umo}i?

STANI[A: Mo}i }e{, Stamena, ako ne ovu, onda slede}u.(Piju i meze)

42 Milivoje Majstorovi}

DRAGI[A: A kaki je kum po onim pitawima? Da ne omi~e gdegod – tobi nas mnogo zabrinulo?

STANI[A: Sve da mu i oprostimo, ali to nikako.

STAMENA: [ta ja znam, vi procenite. Jer je kod wega veliki kontrast:divqa u dubini, vitla u {irinu, jedino kratak na brzinu. Kodmene `ivci radu celu no}, a on prispi o~as.

DRAGI[A: Aqkav poso – ko u zeca i pevca.

STANI[A: Zna~i, fali dorada.

STAMENA: Ne ka`em, vaqa{an je on men i taki: ima meku ru~icu.

DRAGI[A: To samo za muku.

STANI[A: Zaka~iwi, kumo, za ja~u kuku.

STAMENA: Nemam ja te pretpostavke. A ni Milisav ne bi ba{ volio.

DRAGI[A: A {to i da ne bi – vajdica je kada te drugari odmenu naposlu.

STANI[A: A tebi isti |avo – mo`da ~ak i boqi.

STAMENA: Eh, kad svakim ne{to fali – nijedan kompletan.

DRAGI[A: Prvo probaj, pa onda kudi.

STANI[A: Ima da mu na|e{ i koju lepu re~.

Pipkaju je.

STAMENA: A {to vi men stiskate?

DRAGI[A: Zbog utiska.

STAMENA: Ja nisam navikla sa ~etiri {ake – to je meni puno.

STANI[A: Kad navikne{, onda }e ti bide malo.

STAMENA: Ovo je men sramota – ali kad ste vi ja~i.

DRAGI[A: A ja~i – kva~i.

STANI[A: Samo da ti nabasamo zone.

STAMENA: Ala golicate stru~no.

Iza ku}e dolazi Milisav. Nosi yak na ramenu.

MILISAV: O, majko moja! O, Bogo moj! – napast na sve strane!

STAMENA: (Pritr~i Milisavu)Eve ga moj Milisav – oj, Milisave, oj!

Pastr 43

MILISAV: (Zbaci yak na zemqu)To su jedni takvi baksuzi nenormalni – bre, prirodi serugaju!

STAMENA: Koji to, crkli dabogda?

MILISAV: Ovi unutra! Ja uzoro ledinu, ja posijo bostan, ja zalivovre`e, sve ja – a rodili duleci. Nema jedne lubenice! Ikome duleci? Za prasice. I jo{ da ih ja vu~em na ple}a.([utne yak)More, goni tikve krma~ama – za boqe i nisu. A ja }u daispiram bubrege na starinski na~in – isplaka~om od stogradi.

DRAGI[A: A usput }e{, Milisave, i jetru da izle~i{.

MILISAV: Gle kumova! Da niste do{li po porez, o~iju vam?

DRAGI[A: Jok Milisave, ve} malo svrnuli da se divimo kaki si ve{tdoma}in. Kod tebe, {to se ka`e, svega – od buve do muve.

STANI[A: I ima{, {tono vele, zlatnu `enicu i de~icu. Nego, tibubrezi – o}e{ li samo kvasiti, ili ih naliva{?(Sipa)

MILISAV: Kolebam se, al neka bude puna. Bre, bre! – {ta vam to radeu nadle{tvu, kad ste toliko izgladneli? A i ne poju vasvi{e tako izda{no! Mora biti da je kako mawak? Ili vasdu`nici juru po sudu?

DRAGI[A: Faza, Milisave, faza napretka – pri{te|ivamo malo zabudu}nost. Taka je sudbina administracije – uvek u prveredove.

STANI[A: A posebno na kapiji. Ja sam stalno na ni{anu.

MILISAV: Samo da ne izginete tako?

DRAGI[A: Ne}emo, Milisave, ali i da o}emo – ne}emo tebe da pitamo.

MILISAV: (Vadi bele`nicu)A za volku da`binu – ni za wu me ne pitate?

DRAGI[A: Koje to, Milisave?

MILISAV: Porez na promet, porez na prihod, porez na rashod, porezda u|e{, porez da iza|e{ – to je za pijacu – pa, porez naprevoz – i to na mome kowu – pa, porez na vr{alicu, a zajamza {enicu – ko da ja sijem buwike! Ili ova stilska figura:stavka “ostalo” – te{ko vi da se setite novih termina.

44 Milivoje Majstorovi}

Ccc! – [ta ka`e: desetak! Da ne ispla}ivamo Turcimareparaciju?

DRAGI[A: Gre{ka, Milisave, gre{ka – to ti je obi~an doprinos odlokalnog zna~aja.

MILISAV: Ala je poskupeo!

DRAGI[A: A {ta da ka`e ~inovni~ka sirotiwa, kad gazde volkouzdi{u? Ba{ malo~as velim Stani{i: Stani{a, prodo kumMilisav krdo govedi – uzo grdne pare. To nama do{lomnogo milo.

STANI[A: A ja dopuwavam: Dragi{a, kr~mio kum Milisav vagonrakije – di }e s toliki novci!

MILISAV: Dva vo~i}a i burence – ne pomerio se.

DRAGI[A: A onda ja ka`em: Stani{a, da ~estitamo kumu na{em, i damu se na|emo pri ruci.

STANI[A: A ja se nadovezivam: Dragi{a, da ga pohvalimo, i da ga mudroposavetujemo. Wemu je sada drugarska re~ pre~a od svega.

MILISAV: Da vi to men ne gvirite u yepove – {u{kice da mi brojite,a?

DRAGI[A: ^uj, brojimo! Samo koju paricu, Milisave, ~inovnicimasitni{ da uzajmi{.

STANI[A: A mi ti to po{teno vratimo, bez da se sudimo.

MILISAV: Nemam, bra}o, nemam dinara.

DRAGI[A: Znam da nema{. Zato podaj kolko mo`e{ – ali, molim te,da i tebi ostane {togod.

MILISAV: Nemam dinara.

DRAGI[A: Ja isko, on stisko.

MILISAV: Mo`da sto iqada – ali samo do prvog.

DRAGI[A: Vidi{, zidam neku ku}icu – sprat, dva, dokle stignem. Ja tone bih nikad zbog sebe, meni dobro i u dr`avni sme{taj –ali pusta de~ica!

MILISAV: Pa, jedno dvesta iqada – toliko bi jo{ i natego.

Pastr 45

DRAGI[A: Sad, temeqe sam nekako iskopo, i coklu, ciglu dopolaispeko, i ne{to japije – nije da ba{ nema ni{ta, ali tra`iku}a du{u od ~oveka.

MILISAV: A trista iqada – jel dosta?

DRAGI[A: A cement – wega nikad dosta. Curi onaj beton ko da ga nekoguta. A i nema ga uvek, pa mora i da se miki. Tu mi gradwazapela. Razume{?

MILISAV: Ja rekoh.

DRAGI[A: Jel ti mene razume{, il me ne razume{?(Milisav bi ne{to da izusti, ali mu Dragi{a ne da)^ekaj – jel razume{, ili ne razume{? To te pitam.(Milisav bi ne{to da izusti)Boga mu qubim – jel ti razume{. ili ne razume{? Ja srpskigovorim.(Milisav bi ne{to da izusti)Vidi wega – jel ti, bre, razume{, ili ne razume{?(Milisav bi ne{to da izusti)Opet on – jel razume{, ili ne razume{?

STANI[A: Milisave, Dragi{a te pita da li sva}a{?

Milisav bi ne{to da izusti.

DRAGI[A: Bem te u u{i – jel razume{, ili ne razume{?

MILISAV: (Prodere se)Razumem!

DRAGI[A: Tolka dreka, a moglo lepim. A sad – davaj!

MILISAV: Koliko?

DRAGI[A: Da saberem: za ono jedan, za ono dva, za ono tri, ono imam,za ono ~etiri – zna~i, pet.

MILISAV: ^ega pet.

DRAGI[A: Opet ne razume{.

STANI[A: Pet miliona, Milisave, a i to mu je malo.

MILISAV: To, bre, celi volovi! Mnogo, Dragi{a.

DRAGI[A: Jel ti mene...

MILISAV: Razumem.(Vadi sve`aw iz guwa i kradimice prebrojava)O{uri ti mene dobro. Ali ovo da bide posledwi put.

(Ho}e da vrati sve`aw u guw)

46 Milivoje Majstorovi}

STANI[A: A od rakije ne{ ni{ta da sitni{? Ej, vagon!

MILISAV: Burence!

STANI[A: I to je dosta. Za motor~i}, Milisave, da ne umaram noge doposla.

MILISAV: Nemam, Stani{a, nemam dinara.

STANI[A: Znam da nema{ – podaj kolko ima{.

MILISAV: Sa ti posudim drugi put – sad kasno?

STANI[A: Dragi{a, on opet ne razume.

MILISAV: Jel dosta sto iqada?

STANI[A: Ne bicikl, Milisave – motor! Ali je zato milion dosta –ima da bide i za prenos.

MILISAV: [to toliko skupo – al, da vrati{.(Odbrojava)

STANI[A: Ima da te vozim po selu na ziceru.

DRAGI[A: (Ustaje)Ajdemote sad, Stani{a, treba gazda da odmara.

STANI[A: (Ustaje)Da odmara, i da opet stvara.

Krenu.

MILISAV: A da potpi{ete menice – tolike pare?

DRAGI[A: To je prevazi|en postupak.

STANI[A: A meni, opet, te{ko pada kad se la}am plajvaza.(Uzme balon sa stola)A ovaj balon – da nam se na|e gredom. Dok }emo mrs dadokusurimo drugi put.

Odlaze.

MILISAV: (Ovcama)[ta je, da ne}ete i vi {u{kice da pasete? Da sladite mojtrud, moju muku! Da mi je znati {ta vazdan mislite u glavi.Neko je od nas lud, ali ja nisam.

STAMENA: (Dolazi iza ku}e)Je li, Milisave, otkad to da se ma~i}i kotu u oboru?

MILISAV: O, jebem ti kurvare nebeske!

MRAK

Pastr 47

[ESTA SLIKE

Livada. Na livadi Milisavqevo imawe. Na klupi ispred ku}e sediDragi{a: mezi i pije. Drvo. Ispod drveta ~u~e tri ovce. Niti bleje,niti pasu. Pozadi brda, {ume, zveri, vo}waci, potoci, wive, stoka. Inarod kako radi. Sunce.

DRAGI[A: Leti muva.

STANI[A: (Off, iz ku}e)Da nije Milisav?

DRAGI[A: Jok on – muva.

STANI[A: (Sa prozora)Sunder mi, Dragi{a, jo{ jednu okida~u – ne}a bata bezalata.

DRAGI[A: (Sipa mu iz balona)Koji mu je danaske?

STANI[A: Baldiso.

DRAGI[A: Nemoj tolko lokati, ina~e }e ajduk da otegne papke ukriti~nom momentu. Ponese ga ma{ta, a onda se naglosnu`di – lipso.

STANI[A: ]u ga sa ovaj srk poduprem.

DRAGI[A: U protivnom, turi ga u yezvu.

STANI[A: A {to to? Ako ne, da mu bide vru}e.

DRAGI[A: Jok to, ve} mu fabri~ice stavi{ u vedricu, a landaraqkuprive`e{ za ru~ku. Od one dr{ke, pa vazdan uspravan.

STAMENA: (Off, iz ku}e)O{qari{, Stani{a, mnogo o{qari{.

STANI[A: To je zato, {to puno gustiram.(Nestane s prozora)

DRAGI[A: Leti muva. Razmahiva sre}nica onim krilcima, miri{ecve}e po jarugama, juri u visine, ska~e u doline – celaavlija wezina. Slobodna muva. Me|er, vraga slobodna. Zawom tr~i koko{. Gawa muvu u doline, ripa za wom uvisine, razjapila kquni} i ~eka priliku da muvu preklopi,da je proguta, da je u stomaku sladi. Mala muva, ali velikizalogaj. Slobodna koko{. Ali o}e{ {to je slobodna. Zawom tr~i Vinka. Juri koko{, da je prekoqe, da je o{uri, da

48 Milivoje Majstorovi}

supicu za~ini. Isukala nolku no`ekawu, i samo vreba dajoj za vrat nasko~i, da je pod kolena stisne, da joj du{uprere`e. Slobodna Vinka. Ali, gle – |avola slobodna. Zawom ita Blagoje. Vido Vinku samu, pa da je sustigne, da je ukorov svali, da u trku mune. Na brzaka, qubav jaka.Slobodan Blagoje. Eh, da jeste. Za wim juri @ivota,Vinkin ~ovek. Vitla sekirom, Blagoju da rascopa glavu, daga na delu sustigne, kurvara da ubije. Slobodan @ivota.More, koje slobodan. Za wim tutwi bik Sivowa. Otrgo se slanca, {ta li, pa onako besan i {a{av – a bik, to ti jete{ka volina – ho}e da natakne @ivotu na rogove. Bog te,kakva trka. Juru li juru. I, eve, cap! Uiti koko{ onu muvu uletu. Pa stade da je proguta, da je `ivi svari, da izle`ejajce. Kad – {ta? – eve ti Vinke, pa za {iju. Zaneme koko{,a Vinka no`em prema gu{i. Taman! – al prisko~i Blagoje.Ne pita {ta ko{ta, ve} Vinku za kukove i butove. A ona dase malo pribere, da razlisli, a on wojzi taman, kad –prilete @ivota. Ni on ne pita {ta ko{ta, ve} sekirom uglavu, da pokosi tintaru na ledinu. Umal! – kad uleteSivowa. Nalete bi~ina u punom trku, isuka one rogove, pa@ivotu po dupetu. Pu~e bomba! Ispade nesre}niku sekiraiz {ake, ni{ta od posla, pa jurnu glavom na Blagoja, aBlagoje ispusti Vinku, ni{ta od kurvawa, a Vinki is-kliznu ona koko{, ni{ta od supe, a koko{ zevnu, i – muvaizlete. Ni{ta od jajceta. Otrese muva malo ona krilca, panastavi da leti – juri u visine, ska~e u doline, cela avlijawezina. Jedino muva slobodna.(Pauza)Bog te, ni{ta ne vaqa: ni kad te proguta, ni kad teprikoqe, ni kad te sobali, ni kad te sekirom po glavi, nikad te mune u rebra – ne zna{ {ta je gr|e. I zato ja strogopazim, kad letim da me niko ne juri.

Milisav dolazi iza ku}e.

MILISAV: Pi~ke ulizi~ke! @deri, pij i trtqaj – to vi je va{a deviza,a?

STAMENA: (Istr~i raskop~ana iz ku}e)Oj, Milisave, oj! Ja najvolim kad ti do|e{ ku}i.

Pastr 49

MILISAV: Jel se sada ustaje, slavu ti `ensku?!

STAMENA: Nije, nego vru}e u aqine.

STANI[A: (Izlazi razo~aran iz ku}e)Ja taman – al!

MILISAV: A koji }e{ ti unutra?

STANI[A: Pipo kaki ti je name{taj – stabilan.

MILISAV: Koji name{taj, oca ti `valavog! Opet ne{to iskate. Apare ne vr}ete – samo gomilate dugove.

DRAGI[A: Bo`e zdravqa, Milisave.

MILISAV: Koje crno zdravqe!? I da mi se maknete ve} jednom iz ku}e.A dug, normalno, da namirite.

DRAGI[A: E, kako ume da stewe. A za ku}u veli da je wegova. Ono, jest,i wegova je – ali koji je zido vako zdawe?

STANI[A: I koji je kre~ mesio – samo mi.

MILISAV: Da se vi gonite iz avlije, i kvit – }u zovem `ace.

DRAGI[A: Ded, Stani{a, da ga malo poduvatimo – nek ima zbog ~ega dase tu`i. Ovako, {utem.([utne Milisava, ali ovaj ne reaguje)

MILISAV: Ccc! – mangupi jedni!

STANI[A: On nas vre|a?

DRAGI[A: [ta ~eka{, Stani{a, opali jednom?!

STANI[A: ^ek da nalijem do grla, da mi se noga ne uvrne.

Otpije iz balona, pa {utne Milisava, ali ovaj ne reaguje.

MILISAV: Zar i ti, govance jedno?!

DRAGI[A: Stamena, deder!

STAMENA: A {to ja – ali ako treba. Sad, ja ne bi – ali ako se mora.Ipak, ne}u.

DRAGI[A: On ka`e za teb da si }opava.

STAMENA: Ko, bre, }opav?!

DRAGI[A: Tako Milisav veli. Mi niti vidimo, niti gledamo.

STANI[A: I jo{ ka`e da si vrqava. Dobro }opava, ali vrqava?!

50 Milivoje Majstorovi}

STAMENA: Koji to ka`e, mamicu mu!? A on i }opav i vrqav u mu{ko.Jel {utem?

DRAGI[A: Jes!

Stamena {utne Milisava, ali ovaj ne reaguje.

STANI[A: Koji mu je, Dragi{a, da se vako ukupio? Cikni malo!

MILISAV: Pi~ka li vam lepa materina!(I{utira svo troje napoqe)

STAMENA: (U odlasku)A o}ete li vi mene jopet da udate?

Pauza.

MILISAV: (Prilazi ku}i)Ku}a najboqe slu`i, kad se ru{i. Onda wojzi neprijateqne mo`e ba{ ni{ta.(Skida “pevca”)Prvo se ru{i pevac na oyaku. Neka meteorolog drugommeri s koje strane vetar piri. Mene ne nijedan da smeta.(Skida oyak)Onda se ru{i oyak. Ni da purwa, ni da dimi, ni da iskri –neka vatra sama gori u nebesa.(Skida krov)A krov – wega }u obaliti na ple}kice – neka zna gad dasamo pravi mrak.(Ru{i zidove)Kad zidove sru{i{, tek tad si pustio prostor na slobodu.Sad mo`e u ku}u da se gleda sa sve ~etir strane sveta. Ipiska, i cika, i pesma – kako kome zazvu~i. A temeqi nekastoje i daqe. Em su oni mo`da i dobri, em na wima najboqerastu kupine.(Posmatra razvalinu)Wihovo nadle{tvo je o-ho-ho za ru{ewe. Samo {to nema koovako jako da gurne.(Prilazi ovcama)A vas tri tuna, lepotiwe moje, blago nebesko i nebrojeno,sade ima da se ra{irite na celu livadu: da blejite, dazvonite, da se site iska~ete. A ja }u da vi pratim nafrulicu.(Pauza)Da nije neki belaj? Da vas nisu gadovi otrovali? Da vasnisam {togod uvredio? Mo`da spavate? Mo`da sawate?

Pastr 51

Bi}e, mene malo sekirate. Samo da mi beknete – da meslutwa mine. Ne vi{e da sirim, ne vi{e da skidam kajmak,ne vi{e da pijem rakiju. I ne vi{e nikog da slu{am – samovas. Pa da skupa sunce do~ekujemo, i da sunce ispra}amo.(Pauza)]ute. Mo`da zauvek.(Sedne pod drvo)

Livada. Na livadi tri ovce. Da li pasu, da li bleje, da li su samoumorne?! Drvo. Ispod drveta sedi Milisav. Ovce ~uva, ali ne svira –frulica mu prolistala. Pozadi brda, {ume, zveri, vo}waci, potoci,wive, stoka. I narod kako radi. Sunce.

MRAK

KRAJ

52 Milivoje Majstorovi}