PDF - Futurizam

8/9/2019 PDF - Futurizam

http://slidepdf.com/reader/full/pdf-futurizam 1/55

Futurizam je bio jedinstven pokret u okviru moderne umetnosti, jedan od

najradikalnijih modernih umetničkih “izama” koji je bučno odbacio tradiciju isve onovremene vrednosti i institucije. Paradoksalno, danas je deo

italijanske kulturne baštine i tradicije. Bio je kratkog veka - za mnoge tek

jedna meteorska epizoda - ali od trajne, mada često osporavane važnosti.Sam je izabrao svoje ime (za razliku od fovizma i kubizma, kojima je te

nazive nadenula antagonistička kritika). Od futurizma potiče modernatradicija umetničkih manifesta.

U jesen 1908. godine, pesnik Filipo Tomazo Marineti (1876-1944) napisao je

manifest, koji se najpre pojavio kao uvod u njegovoj zbirci pesama izdatoj u

Milanu januara 1909. godine. Međutim, izazvao je veći odjek tek kad jeodštampan na prvoj strani francuskog lista “Le Figaro” 20. februara istegodine. Obično se taj datum uzima kao dan rođenja futurizma.

Za razliku od većine onovremenih pisaca i umetnika, Marineti je imao svest otehnološkoj revoluciji koja se dešavala tih dana. Želeo je umetnost koja jebila kadra da sruši, demolira prošlost, te da slavi ushićenje i lepotu brzine imehaničke energije. Tako na jednom mestu u manifestu piše: “Delo koje nijeagresivno po karakteru ne može biti remek-delo… Mi želimo da glorifikujemorat - jedinu higijenu sveta - militarizam, patriotizam, destruktivno delovanje

anarhista, divne ideje od kojih se umire i prezir prema ženama. Želimo dauništimo muzeje, biblioteke i akademije svih vrsta i da povedemo rat protiv

moralizma, feminizma i protiv svake oportunističke i ulitarističke niskosti iodvratnosti”.

Marinetijeva žestina odgovarala je njegovom nestrpljenju koje se javilo uslednepotpunog nacionalnog razvoja Italije početkom XX veka, kao i velikeopterećenosti grandioznom tradicijom koja je kočila i pritiskala kulturu uItaliji više nego u bilo kojoj drugoj zemlji.

Uz pomoć Marinetija, trojica slikara: Umberto Bočoni (1882-1916), LuiđiRusolo (1885-1947) i Karlo Kara (1881-1966) sastavili su “Manifestfuturističkih slikara”, koji je javno prezentovan na pozornici teatra “Kijarela”u Torinu 8. marta 1910. godine. Uz zvižduke i tuču u sali, Bočoni jeizdeklamovao ovaj manifest čvrsto zahtevajući novu umetnost za novi svet,odbacivši bilo kakvu vezu s umetnošću prošlosti. Bočoni je tada rekao: “Figura pred nama nikad nije statična, već se neprestano pojavljuje inestaje.Zahvaljujući istrajnosti (postojanosti) predstava u mrežnjači, stvari u



pokretu se multipliciraju i distorzirane, one slede jedna drugu u prostoru kroz

koji prolaze kao vibracije”.

Slike futurista pokazuju intresovanje za urbane i često nasilne teme, aponekad je bilo i interesantnih eksperimenata u slikanju električnogsvetla.Bočoniju, Rusolu i Kari pridružuju se još dvojica futurističkih slikara:Đakomo Bala (1871-1958) i Đino Severini (1883-1956). Prva velika izložbafuturističkih slikara otvorena je 30. aprila 1911. godine u Milanu. Novinu supredstavljale teme kao što je: “Tuča u Milanskoj galeriji” (Bočoni), “Voz upokretu” (Rusolo) ili “Sahrana anarhiste” (Kara), ali ne likovna obrada slike.

Najdarovitiji i najinventivniji među futurističkim umetnicima bio je UmbertoBočoni. Na svojim slikama, kao i skulpturama, on je uspeo da sjedini

futurističko intresovanje za vozove, gomile i pokret u poetsko delo epske

snage. Revoltiran grčko-mikelanđelovskom tradicijom, koja je bila osnovonovremene skulpture, zahtevao je njenu potpunu obnovu. On je čakpominjao i mogućnost ugradnje motora koji bi skulpturi dali stvarni pokret.Jedno od njegovih najznačajnijih dela je skulptura koja predstavlja čovekakoji je zakoračio u prostor pod nazivom “Jedinstvene forme kontinuiteta uprostoru”. Ona otkriva pokušaj da se forma “otvori” kako bi se oslobodilaenergija koja je sadržana u njenoj strukturi i kako bi se stopila s okolnimprostorom.

Osnovni futuristički stavovi svodili su se na insistiranje na tome da rasttehnologije, praćen određenim razvojem društva i misli, traži nov izraz kroznovu, smelu umetničku formu. Takvi stavovi su postojali i ranije, ali nikada

pre toga nisu prezentovani na tako vatren i žestok način. Futurističke slike supokazale mogućnost predstavljanja koliko vizuelnih, toliko i nevizuelnihaspekata okoline, koju su doživljavali kao dinamičnu.

S Prvim svetskim ratom došao je i kraj futurizmu. Marineti je ostvario svoje

političke ideale pomažući fašistima da preuzmu vlast u Italiji. Posle 1918.

godine bilo je nekoliko pokušaja da se obnovi futurizam, ali oni nisu “urodiliplodom”. Za Rusiju se može reći da je najveći neposredni dužnik futurizma.Majakovski mnogo duguje Marinetiju, uprkos suprotnim političkimstavovima.Revolucionarna umetnost Rusije, naročito arhitektura, u nekimstvarima predstavlja ostvarenje onoga što su pokušavali futuristi.

Futuristička arhitektura



Kroz ličnost Antonija Sent Elja u futurističku sferu je 1914. godine ušla iarhitektura. U “Manifestu futurističke arhitekture”, objavljenom 11. jula1914. godine, predstavljene su Sent Eljine ideje, izražene putem grafičkeforme, s ogromnim brojem crteža izloženim pod nazivom “Novi grad”. U viziji

s nagoveštajima naučne fantastike on je predložio novu vrstu metropolisa,koji je projektovan bez osvrta na istorijske stilove, u skladu s novim

materijalima i konstruktivnim otkrićima inženjeringa. Njegovi crteži otkrivajuosećaj za formu koja mnogo duguje uticajima art nuvoa, što je podržano injegovim odbacivanjem vertikalnih i horizontalnih linija, statičnih masivnihformi, kao i njegovim zahtevanjem arhitekture od “armiranog betona,gvožđa, stakla, tekstila i svih onih zamena za drvo, ciglu i kamen kojedoprinose utisku najveličanstvenije elastičnosti i lakoće”.

Futuristički manifest, kojeg je napisao talijanski pjesnik Filippo TommasoMarinetti, objavljen je na francuskom jeziku u novinama Le Figaro, 20.

veljače 1909. godine, kao Manifeste du futurisme. Manifest je pokrenuo

umjetnički pokret futurizam koji je odbacivao prošlost, slavio brzinu,strojeve, nasilje, mladost i industriju, te tražio modernizaciju i pomlađivanjekulture općenito, a posebno kulture u Italiji. Manifest je razjasnio stajalište okulturnoj evoluciji kao području intelektualne avangarde. Manifest i manifestikoji su ga slijedili nadahnuli su i presudno utjecali na avangardne pokrete

među mladim umjetnicima svoje generacije, koji su težili novoj civilizaciji ikulturi sukladnim postojećem znanstvenom i industrijskom napretku.

Futuristi su zastupali radikalno odstupanje od tradicionalne umjetnosti,

građanske kulture i društva pa su stoga djelovali u svim područjima idisciplinama umjetničkog djelovanja. Sredstvo djelovanja bio je političkieksces u smislu šokiranja i provokacije građanskog društva, a najdraži medijnovine ili tiskani pamleti, koji su lako dopirali do velikog broja čitatelja.Politički eksces, inauguriran kao umjetnički postupak, dokidao je idejuautonomnosti umjetnosti u korist njezine aktivne političke uloge u destru-

iranju buržujske kulture i modernističke umjetnosti. Futuristički manifestiutjecali su na urednike i umjetnike povezane s časopisima Zenit, Tank, Dada

Tank, MA i Ut. Uz Filippa Tommasa Marinettija (1876–1944) najpoznatijiautori futurističkih manifesta su Francesco Balilla Pratella (1880–1955)

Manifest futurističkih muzičara (1910), Luigi Russolo (1885–1947) Umjetnost

buke (L’arte dei Rumori, 1913) i Antonio Sant’Elia (1888–1916) Manifest

futurističke arhitekture (Manifesto dell’Architettura Futurista, 1914). Marinetti je 1919. godine boravio u Rijeci u vrijeme kad je gradom upravljao pjesnik

Gabriele D’Annunzio. lista predstavljenih futurističkih manifesta 1. Manifest



futurizma, 1909. 2. Manifest futurističkih slikara, 1910. 3. Futurizam i mlada

Italija, 1911. 4. Manifest futurističkih dramaturga, 1911. 5. Futurizam iilozoija, 1912. 6. Futurističko slikarstvo u Belgiji, 1912. 7. Tehnički manifestfuturističke skulpture, 1912. 8. Tehnički manifest futurističke literature,

1912. 9. Tehnički manifest futurističke skulpture, 1912. 10. Manifest ženafuturista, 1912. 11. Mašta bez vodilja i riječi u slobodi, 1913. 12. Futurističkaantitradicija, 1913. 13. Umjetnost buke: futuristički manifest, 1913. 14.Protiv Rima i protiv Benedetta Croce, 1913. 15. Slikarstvo zvukova, šumova,mirisa, 1913. 16. Geometrijski i mehanički sjaj numeričkog senzibiliteta,1914. 17. Talijanski ponos, 1915. 18. Futuristička rekonstrukcijauniverzuma, 1915. 19. Futurizam po prosudbi jednoga francuskog časopisa,1920. 20. Taktilizam: futuristički manifest, 1921. 21. Futuristička lora iplastički ekvivalenti prirodnih mirisa, 1924. 22. Futurizam: mehaničkaumjetnost, 1926. 23. Muzička improvizacija 24. Futurističko slikarstvo:tehnički manifest 25. Futuristička muzika 26. Futuristička muzika: tehničkimanifest 27. Manifest futurističkih muzičara 28. Dodatak tehničkomemanifestu futurističke književnosti



Nastao pod direktnim uticajem Marinetijevog

futurizma. Najizrazitijipredstavnici ruskog futurizma su Velimir Hlebnikov

i Vladimir Majakovski, koji su ostavili djelo trajne umjetničkevrijednosti. Manifest ruskog futurizma predstavlja Šamar u lice javnomukusu objavljen 1912. godine. Ono što je zajedničko Marinetijevomfuturizmu i futurizmu Majakovskog može da se svede na nekoliko tačaka:antitradicionalizam, težnja za orginalnošću, oslobađanje stiha metričkihstega, inovacije u pjesničkom jeziku, stil istupanja - drskost, prkos,

samouvjerenost. Suštinska je razlika u ideološkoj sferi i odnosu premaumjetnosti i tradiciji. Ruski futurizam je revolucionaran, naklonjen idejama

Oktobarske revolucije; izražava mržnju prema buržoaskom društvu ikapitalističkom gradu; naklonjen je narodnjaštvu i vezan za selu i njegovutradiciju; pokazuje naklonost prema narodnim masama. I u odnosu prema

tradiciji postoji bitna razlika između italijanskog i ruskog futurizma.Italijanski futurizam svoje antitradicijski stav izrazava zahtjevom za rušenje ispaljivanje muzeja, galerija i biblioteka. Ruski futurizam samo traži da seviše ne sljede klasici i da se pođe novim putevima; zalaže se zademokratizaciju umjetnosti - umjetnost treba približiti narodu tako što će seslike iznjeti iz muzeja i galerija kao institucija; to isto treba učiniti saliteraturom - Majakovski će svoje stihove recitovati u školama i fabričkimhalama, na trgovima; u tim situacijama uspostavljao je kontakte sa

slušaocima, diskutovao, objašnjavao svoju peoziju, polemisao. Dok italijanskifuturisti odbacuju osjećajnost i imaju negativan odnos prema ženi, ruski

futuristi neguju osjećajnost jer bez nje nema poezije i poštuju ženu kaograđansku ličnost i pjesničku inspiraciju. Kjiževni postupak ruskih futuristakarakteriše rušenje kanona forme, napustanje metričkih normi, aritmičnost,promjene u jeziku - unose arhaizme, dialektizme, psovke, nove riječi, govorsa društvenog dna; riječi treba "osloboditi uobičajne razumljivosti". Mijenjajukonfiguraciju pjesme unošenjem u nju poruka, parola i oglasa; uvodestepenasti stih.



Književnu osnovu futurizma čini reakcija na sentimentalizam i romantičarskizanos, na sentimentalne i sanjarske junake, na pasivnost i pesimizamaktualne književnosti. On ističe snagu, agresivnost, uživanje, ekstazu,temperament, pustolovinu i muževnost. Junaci su šoferi, piloti i ratnici punivjere u svoju snagu i ostvarenje svojih ciljeva. Zalažu se za slobodu riječi

odbacujuci sintaksu, interpunkciju, veznike, pridjeve, glagolske načine ivremena.

Iako u futurističkim manifestima i djelovanju futurizma ima dosta konfuzije,nedosljednosti, nedorečenosti, praznih i neostvarenih programskih načela,postupaka pozajmljenih od prethodnih škola - futurizam ima i određenihzasluga. Tu su prije svega inovacije u jeziku, oslobađanje stiha, promjene ukonfiguraciji stiha i strofe, stepenasti stih, pjesma u prozi. Italijanskifuturizam je ostvario značajne rezultate u likovnim umjetnostima, ali uknjizevnosti nije ostavio ništa u nasleđe osim uticaja na druge pisce vanfuturističkog kruga: Pirandelovo "groteskno pozorište", "magični realizam"Masima Bontempelija, Ungaretijev slobodni stih. Ruski futurizam je ostvarionajbolje rezultate u poeziji svojih najistaknutijih predstavnika Velimira

Hlebnikova i Vladimira Majakovskog. Iz futurizma je proistekao ruski

formalizam i konstruktivizam, ali i neki evropski pravci kao što su dadaizam,nadrealizan i letrizam. Nije manje značajan uticaj futurizma na inovacije upozorišnoj i filmskoj umjetnosti - Pirandelo, Majerhold, Ajzenštajn.

Futurizam je književni pravac unutar avangarde.

Ruski futurizam je nastao pod direktnim uticajem Marinetijevog futurizma.

Najizrazitiji predstavnici ruskog futurizma su Velimir Hlebnikov iVladimirMajakovski, koji su ostavili djelo trajne umjetničke vrijednosti. Manifestruskog futurizma predstavlja Šamar u lice javnom ukusuobjavljen 1912.

godine.

Ono što je zajedničko Marinetijevom futurizmu i futurizmu Majakovskogmože da se svede na nekoliko tačaka: antitradicionalizam, težnja zaorginalnošću, oslobađanje stiha metričkih stega, inovacije u pjesničkom jeziku, stil istupanja - drskost, prkos, samouvjerenost. Suštinska je razlika uideološkoj sferi i odnosu prema umjetnosti i tradiciji. Ruski futurizam jerevolucionaran, naklonjen idejama Oktobarske revolucije; izražava mržnjuprema buržoaskom društvu i kapitalističkom gradu; naklonjen je

narodnjaštvu i vezan za selo i njegovu tradiciju; pokazuje naklonost premanarodnim masama. I u odnosu prema tradiciji postoji bitna razlika izmeđuitalijanskog i ruskog futurizma. Italijanski futurizam svoje antitradicijski stav

izrazava zaht jevom za rušenje i spaljivanje muzeja, galerija i biblioteka.

http://www.znanje.org/i/i26/06iv09/06iv0910/Vladimir%20Majakovski%20page.htm

http://www.znanje.org/i/i26/06iv09/06iv0910/Fillippo%20Marinetti.htm






http://www.znanje.org/i/i26/06iv09/06iv0910/Fillippo%20Marinetti.htm




Ruski futurizam samo traži da se više ne sljede klasici i da se pođe novimputevima; zalaže se za demokratizaciju umjetnosti - umjetnost treba približitinarodu tako što će se slike iznjeti iz muzeja i galerija kao institucija; to isto

treba učiniti sa literaturom - Majakovski će svoje stihove recitovati u školamai fabričkim halama, na trgovima; u tim situacijama uspostavljao je kontakte

sa slušaocima, diskutovao, objašnjavao svoju peoziju, polemisao. Dokitalijanski futuristi odbacuju osjećajnost i imaju negativan odnos prema ženi,ruski futuristi neguju osjećajnost jer bez nje nema poezije i poštuju ženu kaograđansku ličnost i pjesničku inspiraciju. Književni postupak ruskih futuristakarakteriše rušenje kanona forme, napustanje metričkih normi, aritmičnost,promjene u jeziku - unose arhaizme, dialektizme, psovke, nove riječi, govorsa društvenog dna; riječi treba "osloboditi uobičajne razumljivosti". Mijenjajukonfiguraciju pjesme unošenjem u nju poruka, parola i oglasa; uvodestepenasti stih.

VLADIMIR MAJAKOVSKI

Vladimir Majakovski, pjesnik, dramatičar, pisac filmskihscenarija, slikar, redatelj i glumac i najvažniji ruski futurist,rodio se 19. jula 1893. u Gruziji, u selu Bagdadi, nedaleko odKutaisija, u obitelji šumara. Bio je jedan od najaktivnijih inajpoznatijih sudionika pokreta ruske avangarde, koja ježeljela promijeniti ne samo ruski estetski kontekst, već i onajizvanestetski, pa prema tome i društvo. Pohađao je slikarskuškolu, bio jezatvoren zbog socijalističke agitacije, oduševljenoprihavatio Oktobarsku revoluciju i stavio u njenu službu svojpjesnički i slikarski talent. Pjesnički rad počeo je kao futurist,stojeći ujedno na čelu toga pokreta. Nastojao je stvoriti novupoeziju koja bi odgovarala urbanom, a zatim i

revolucionarnom razdoblju povijesti Rusije i čovječanstva.Uvodi u poeziju vulgarizme, žargonske riječi, namjerno grubeantiestetizme, stvara vlastite kovanice, slući se vrlo čestoigrom riječi, dotada nepoznatim metaforama, a posebno volihiperbole. Razbija tradicionalnu ritmičku strukturu stiha istvara novi, u grafičkom slogu "stepenasti " stih, koji posebno

pogoduje stavu retoričkog pjesnika što se izravno obraćavelikom auditoriju. Smisao takve poezije odvodi ga izravno narevolucionarnu tribinu, miting.

Majakovski se bitno razlikuje od prethodnika simbolista. U

lirskim spjevovima Oblak u pantalonama, Flauta-kičma, Rat imir i Čovjek, Majakovski u obliku monologa oslikava svoje

zahtjeve. Doživjevši Oktobarsku revoluciju kao najplodonosniji



izraz težnji za oslobađanjem čovjeka od društvenih stega,postaje svjesnim promicateljem njezinih ideja, smjelim istrastvenim agitatorom. Takvi su spjevovi Lijevi marš i150.000.000 te scensko djelo o biblijskim motivima Misterijabuffo pisano u žanru masovnog spektakla.

Pisao je i dramolete za Studio, kazališne satire, no kao najboljisatiričar pokazuje se u Stjenici (u kojoj ismijava radnika-malograđanina) i Hladnom tušu, gdje se narugao sovjetskojbirokratiji. Smatrao je svaki književni oblik jednako vrijednim,pa i plakate za sovjetska poduzeća i novinske pjesme -

feljtone o dolasku nove civilizacije. Međutim, svojom osobnomžrtvom, među prvima je upozorio na neostvarljivost ideje ocivilizaciji po Staljinovu modelu.

Drastično je prekinuo svoj život u tom okruženju,počinivši samoubojstvo 14. aprila 1930., naznačivši time inagli kraj ruske avangarde.



MANIFEST FUTURIZMA

Moji prijatelji i ja smo ostali budni cele noći, ispod hramovskih lampi čije sumesingane kupole sijale kao i naše duše, jer su, poput njih, obasjane unutrašnjimsjajem električnih srca. Nogama smo, na bogatim persijskim tepisima, gazili svojuurođenu lenjost, dok smo raspravljali do krajnjih granica logike i škrabali po papiruludačke reči.

Srca su nam bila ispunjena neizmernim ponosom dok smo osećali da stojimo sasvimsami, kao svetionici ili stražari na usamljenoj postaji, naspram armije neprijateljskihzvezda, ulogorenih u svoje nebeske bivake. Sami sa mašinistima u paklenimložionicama ogromnih brodova, sami sa crnim duhovima koji divljaju u stomacima

besnih lokomotiva, sami sa pijancima dok udaraju krilima o zidove.

Zatim smo uznemireni iznenadnim tutnjem velikih dvospratnih tramvaja, išpartanihsvetlošću poput sela koja slave svoje svetce, a onda ih nabujali Po sruši i krozbrzake i vrtloge odvuče do mora.

Tada nastupa tišina. Dok smo slušali poslednju utihnulu molitvu starog kanala imrvljenje kostiju umirućih palata, sa njihovim bradama od zelenog rastinja,iznenada su gladni automobili zaurlali ispod naših prozora.

'Dodjite prijatelji!' rekoh. 'Hajdemo! Najzad su Mitologija i mistični kultovi iza nas.Prisustvovaćemo rađanju kentaura i uskoro ćemo videti let prvih anđela! Moramo darazvalimo kapije života da bi proverili reze i katance! Hajdemo! Evo prvog

zemaljskog svitanja! Ništa se ne može meriti sa divotom koju pruža prvi udarnjegovog crvenkastog mača na našu milenijumsku tamu.'

Otišli smo do tri usnule mašine da mazimo njihove grudi. Ležao sam na mojoj,poput leša na odru kada me je oživeo prizor točka – sa giljotinom – koji je pretećiišao ka mom stomaku. Veliki nastup ludila povratio nas je u život i odveo nas naulice, strme i duboke, poput sasušenih vododerina. Tu i tamo nesrećne lampe uprozorima učile su nas da preziremo naše matematičke oči. 'Miris' uzviknuo sam,

'miris je dovoljno dobar za divlje zveri'.

I lovili smo, kao mladi lavovi, smrt u njenom crnom krznu nagizdanom bledim

krstovima, dok je trčala pred nama pod prostranim ljubičastim nebom, opipljivim iživim.

I još uvek nismo pronašli idealnu Ljubavnicu, čiji bi se oblik pružao ka oblacima, nitiokrutnu Kraljicu kojoj bi smo ponudili svoje leševe izuvijane u obliku vizantinskih



prstenova! Nema razloga za umiranje osim želje da se otarasimo prevelikog teretanaše hrabrosti!Vozili smo dalje, gnječeći pod usijanim točkovima pse čuvare na pragovima kuća,kao okovratnike pod peglom.

Ukroćena smrt pojavljivala se predamnom na svakom ćošku, pružajući mi ruku iponekad me, ležeći na zemlji uz buku razjapljenih čeljusti, gledala baršunasto sadna bare.

'Ostavimo za sobom razum poput odvratne ljušture i sjurimo se, poput plodovanabujalih ponosom, ka sisi i usnama sveta! Nahranimo nepoznato, ne iz očajanja,već prosto da bi smo obogatili nepregledne zalihe Apsurda!'

Čim sam izgovorio ove reči, brzo sam se vratio na na svoju stazu sa ludačkimnadahnućem kučeta koje grize sopsteni rep, kada su me iznenada dva biciklistaosudila i zateturala se predamnom kao dva ubedljiva, ali kontradiktorna razloga.

Njihovo glupavo njihanje preprečilo mi je put. Kakvi dosadnjakovići! Ua! Nakratkosam zastao, a onda, zgrožen pojurio – bam! – naglavačke u jarak.

O, materinski jarku, dopola ispunjeni blatnjavom vodom! Fabrički slivniku! Usta sumi bila puna osnažujuće prljavštine koja me je podsetila na crnu sisu moje

sudanske dojilje!

Dok sam se uspravljao, blatnjav i smrdljiv, osetio sam kako vreli udar radosti veselo

buši moje srce. Gomila ribara i reumatičnih prirodnjaka skupila se, užasnuta, okoovog čuda. Pažljivo i uz oklevanje podigli su ogromnu kuku da upeca moja kola koja

su ličila na veliku kopnenu ajkulu. Polako su se podigla, ostavljajući u jarku, kaokrljušt, svoju lepu šasiju i udobni tapacirung.

Mislili smo da je moja dobra ajkula mrtva, ali probudio sam je jednim dodirom po

njenim moćnim leđima i jednom oživljena, jurila je najbrže što je mogla na svojimperajima.

Onda sam, lica prekrivenog fabričkim blatom, prekrivenog ogrebotinama od metala,beskorisnim znojem i nebeskim garežom, uz negodovanje ozbiljnih ribara i ljutitihprirodnjaka, izdiktirao svoju prvu volju i testament svim živim ljudima na zemlji.

MANIFEST FUTURIZMA

1. Hoćemo da pevamo o ljubavi prema opasnosti, energiji i užurbanosti. 2. Osnovni elementi naše poetike biće hrabrost, drskost i pobuna. 3. Književnost je do sada veličala zamišljenu nepokretnost, ekstazu i dremež. Mihoćemo da uzdignemo agresiju, grozničavu nesanicu, usiljeni marš, rizični skok,



pljesak i udar pesnice.

4. Objavljujemo da su divote sveta obogaćene novom lepotom: lepotom brzine.Trkački automobil sa haubom ukrašenom velikim cevima nalik na zmije saeksplozivnim dahom...urlajuće motorno vozilo koje kao da se pokreće vatrom izmitraljeza lepše je od pobede kod Samotrakija.

5. Hoćemo da pevamo čoveku za volanom, idealnoj osovini cele zemlje, dok ona jurisvojom orbitom.

6. Pesnik mora ispuniti sebe toplotom, glamurom i genijalnošću da bi pojačao žarprimordijalnih elemenata.

7. Lepota postoji samo u borbi. Nema remek-dela čiji karakter nije agresivan.Poezija mora da predstavlja nasilni obračun sa nepoznatim silama, primoravajući ihda se potčine čoveku. 8. Nalazimo se na krajnjem rtu vekova! Kakva je danas korist od gledanja u prošlostkada moramo otvoriti misteriozne kapke nemogućeg? Vreme i Prostor umrli su juče.Već sada živimo u apsolutnom, jer već smo stvorili večnu, sveprisutnu brzinu.

9. Hoćemo da slavimo rat – jedini lek za svet – militarizam, patriotizam,

destruktivne činove anarhista, divne smrtonosne ideje i prezir prema ženama. 10. Hoćemo da uništimo muzeje i biblioteke, da se suprotstavimo moralu,

feminizmu i svakom oportunizmu i utilitarističkom kukavičluku. 11. Pevaćemo o velikim gomilama zavedenim radom, zadovoljstvom i pobunom; oraznobojnom i polifonom talasu revolucija u savremenim prestonicama; o noćnimvibracijama arsenala i radionaca obasjanih nasilnim električnim mesecima; oproždrljivim železničkim stanicama koje gutaju purnjajuće zmije; o fabrikama kojesu za oblake zakačene nitima dima koji ispuštaju; o mostovima koji su se, poputgimnastičara, pružili preko korita osunčanih reka; o avanturistički nastrojenim

parnjačama koje njuškaju horizont; o lokomotivima velikih grudi koje, poputogromnih čeličnih konja sa visokim dimnjacima umesto uzda, pućkaju po šinama i oklizećem letu aeroplana čiji propeleri zvuče kao lepetanje barjaka i aplauz

entuzijastične publike.

Ovaj manifest razornog i zapaljivog nasilja sastaljamo u Italiji i time danas

osnivamo Futurizam, jer hoćemo da spasimo Italiju od gangrene profesora,arheologa, turističkih vodiča i antikvara.

Italija je predugo bila velika tržnica polovne robe. Hoćemo da se otarasimonebrojenih muzeja koji je prekrivaju nebrojenim grobljima.

Muzeji, groblja! Toliko su identični u stvarnoj jukstapoziciji njihovih tela da ne znaju jedni za druge. Javne spavaonice u kojima spavate drug do druga, zauvek sa bićimakoja prezirete ili ne poznajete. Recipročna je i surovost slikara i skulptora kojiubijaju jedni druge u istim tim muzejima udarima linija i boja. Jednu posetu

godišnje, kao što odlazimo na grobove preminulih bližnjih, to možemo dozvoliti!



Možemo da zamislimo ljude kako jednom godišnje stavljaju cveće ispod Đokonde!Ali nositi našu tugu, našu krhku hrabrost i našu uznemirenost svaki dan u muzej, to

je nedopustivo! Želite li da se trujete? Hoćete li da istrulite?

Šta možete da pronađete na staroj slici osim bolne iskrivljenosti umetnika koji

pokušava da probije neprobojne barijere koje ga sprečavaju da u potpunosti izrazisvoj san?

Diviti se staroj slici znači nalivati sopstvenu čulnost u pogrebnu urnu, umestousmeravanja ka napred uz nasilno bujanje stvaranja i akcije. Da li hoćete dapotrošite najbolji deo sebe u beskorisnom divljenju prošlosti nakon čega ćete bitiisrpljeni, umanjeni i izgaženi?

Zaista, svakodnevne posete muzejima, bibliotekama i akademijama (tim grobljima

uzaludnog truda, krstovima razapetih snova, registrima loših startova) su za

umetnika ono što je produžena roditeljska kontrola za inteligentne mlade ljude,opijene sopstvenim talentima i ambicijama.

Za umiruće, za invalide i zarobljenike to je možda ispravno. To je, možda, nekavrsta melema za njihove rane, divljenja vredna prošlost u trenutku kada im jeuskraćena budućnost. Ali mi to nećemo trpeti, mi mladi, snažni i živi Futuristi!

Neka pristupe dobre palikuće garavih prstiju! Evo ih! Naložite vatre ispod policabiblioteka! Preusmerite kanale da poplave podrume muzeja! Neka plivaju slavna

platna! Uzimajte pijuke i čekiće! Podrijte temelje časnih gradova!

Najstariji među nama nemaju još ni trideset godina: imamo, dakle, najmanje desetgodina da postignemo naš cilj. Kada nam bude četrdeset, neka nas mlađi i snažnijiljudi bace u kante za otpatke, kao što se radi sa beskorisnim rukopisima! Oni ćedoći sa raznih strana, nošeni lakim ritmom svojih prvih pesama, hvatajući se zavazduh predatorskim prstima i njuškajući lepi miris naših raspadajućih duhova nakapijama akademija, kada već budemo obećani katakombama biblioteka.

Ali nas tamo neće biti. Konačno će nas pronaći jedne zimske noći, duboko uunutrašnjosti, u tužnom hangaru kojim će se razlegati monotoni eho kiše, kako

puzimo pored naših uzdrhtalih aeroplana, grejući ruke na bednoj vatrici koju ćeproizvesti sagorevanje naših današnjih knjiga, nadvišenih sjajnim uzletom njihovihslika.

Okupiće se oko nas, dahćući bolno i razočarano. Ogorčeni našom dostojanstvenom ineumornom hrabrošću, pojuriće da nas ubiju, mrzeći nas onoliko koliko njihova srcabudu opijena ljubavlju i divljenjem prema nama. Snažna, zdrava Nepravda zračiće



im iz očiju, jer umetnost može biti samo nasilje, okrutnost i nepravda.

Najstariji među nama nemaju još ni trideset, a već smo spiskali bogatstva,bogatstva snage, ljubavi, hrabrosti i čiste volje. Radićemo tako, prenagljeno,delirično i bez razmišljanja dok nam ne ponestane daha.

Pogledajte nas! Nismo bez daha, naša srca nisu ni najmanje umorna, jer ona su

hranjena vatrom, mržnjom i brzinom! Iznenađeni ste? To je samo zato što se ni nesećate šta znači biti živ! Stojeći na vrhu sveta još jednom upućujemo izazovzvezdama!

Pobuna futuriste

Početak 20. veka predstavljao je izuzetno plodnu epohu u istoriji umetnosti.

Raznorodne tendencije (fovizam, ekspresionizam, kubizam i apstraktno

slikarstvo), unoseći fundamentalne novine, bujale su u vrtoglavom ritmu,pretežno u Francuskoj i Nemačkoj, šireći se po ostalim evropskim zemljama.Italijani su, međutim, bili jedini pokretači metafizičkog slikarstva i futurizma– umetničkog i književnog pokreta (čiji eho se naročito čuo u Rusiji). Premda je futurizam izrazito italijanski pokret, njegov prvi manifest pojaviose u Parizu 1909. Italijanski pesnik Marineti, osnivač futurizma, u »Manifestufuturizma«, objavljenom u pariskom listu Figaro, izneo je osnovne idejepokreta: raskid s običajima i prošlim vremenima, polemika s akademizmom,okretanje modernom svetu i njegovom dinamizmu (haotičnoj svakodnevnojrealnosti), oduševljenje bilo kojom vrstom energije i agresivnosti, kao iuništenje tradicionalne sintakse: »Hoćemo da pevamo o ljubavi premaopasnosti, energiji i užurbanosti. Osnovni elementi naše poetike bićehrabrost, drskost i pobuna. Objavljujemo da su divote sveta obogaćenenovom lepotom: lepotom brzine... S ovim manifestom razornog i zapaljivog

nasilja, sastavljenim u Italiji, mi danas osnivamo futurizam... Stojeći na vrhusveta još jednom upućujemo drski izazov zvezdama«. Ubrzo zatim, 1910, u Milanu izlazi »Manifest slikara futurista«, sa potpisimautemeljitelja pokreta: Bočonija, Karaa, Rusola, Bale i Severinija. I ovajmanifest se žestoko obračunava sa kultom prošlosti i pita: »Možemo li ostatineosetljivi na frenetičnu aktivnost velikih gradova, na novu psihologijumesečarstva, na grozničave likove raspusnika, kokota (otmenih javnih

ženski) i alkoholičara?« Izbor organizatora da ove godine prirede veliku retrospektivnu izložbuposvećenu Đakomu Bali, maestru futurizma i italijanske avangarde baš uMilanu, u Kraljevskoj palati (Palazzo Reale), nije slučajan. Očigledno jebaziran na želji da, anticipirajući proslavu stogodišnjice italijanskogfuturističkog pokreta lansiranog Marinetijevim »Manifestom«, obeleži pedesetgodina od smrti Đakoma Bale (Torino, 1874–Rim, 1958), pronalazača,



fotografa, pozorišnog i filmskog glumca, stručnjaka za reklamu, vajara islikara, čija originalnost je za kulturu

Milana i Lombardije dugo

vremena bila u drugom planu.

Na prvi pogled, susret Bale iMilana izgleda prirodan, jer ukolektivnoj imaginaciji oboje,

umetnik i grad, donose vizijedinamizma i brzine, kola koja

ure ulicama i svetla koje sereflektuje sa izloga množeći seu hiljadu blesaka. Ali ovajsusret je i jedna vrsta izazova,

upad u »carstvo« drugogvelikog protagoniste

futurističke sezone, UmbertaBočonija (čija su dela većpredstavljena na

izložbi u Kraljevskoj palati 2006). Ipak, iako je poslednji formulisao programnovog slikarstva, Bala je bio taj koji ga je razradio i obogatio veoma

personalnim jezikom, upustivši se u potragu za još neistraženim»zemljama«. Stoga, kako naglašava Livija Velani, jedna od autora izložbe,»Milano želi da podvuče svu važnost futurizma izložbom posvećenom čoveku

koji je bio njegov izuzetni protagonista i totalni umetnik«. Dugogodišn janepravda, dodela sekundarne uloge u okviru pokreta, koja se možda možeobjasniti i neblagonaklonim pogledom posleratne Italije na »nedozvoljeno«plodnu aktivnost slikara za vreme fašističkog režima, konačno je ispravljena. Izložba »Bala. Futuristička modernost« koncentrisana je na trideset

najznačajnih godina umetnikove karijere (1900–1929). Oko 200 dela – ulja,

tempere, pasteli, akvareli, crteži, asamblaži, skulpture, fotografije, skice zapozorišne kostime, eseji o umetnosti i rukopisi – pristiglih iz prestižnihmuzeja i privatnih zbirki, dokumentuju njegova smela »hodočašća« u

ekspresivne tehnike. Izložba, koncipirana u pet sekcija, polazi oddivizionističkog iskustva i stiže do futurističkih godina koje ilustruju iobjašnjavaju različite faze Balinog umetničkog istraživanja. Prva dela na izložbi uvode nas u svet hromatske fantazije divizionizma ifascinaciju fotografije. Slikareva virtuozna divizionistička tehnika naročito jeizoštrena nakon boravka u Parizu i upoznavanja s istraživanjemimpresionista i postimpresionista.



Na početku, Bala je privučen temama intimnog i domaćeg karaktera,prevashodno »isključenim« – borderline ličnostima, o čemu svedočemonumentalna slika »Majka« (1901) i prvi put izložena »Agava na moru«(1905), kao i »Eliza na vratima« i »Dan radnika«. Već u ovom periodu,obeleženom potezom četkice tipičnim za divizionizam (crtice, za razliku od»poentilističkih« tačkica), nazire se slikareva buduća linija vodilja: izbijastrast prema svetlu, prirodnom i električnom, a tu je i panična priroda,

uskomešana energijom, proslavljena na velikom triptihu »Vila Borgeze«(1910).

Sledi sekcija »Analiza pokreta«, posvećena istraživanju i eksperimentisanjusa kretanjem formi, proučavanjem tela u letu, refleksijom (odbijanje) irefrakcijom (prelamanje) svetlosti. Na izložbi nije prisutna čuvena slika»Dinamičnost psa na lancu« (1912) na kojoj Bala umnožava šape životinjepokazujući razne položaje repa, ali nas zato očekuje remek-delo »Devojčicakoja trči na balkonu« (1912). Već sam naziv ovog ulja na platnu savršenoobjašnjava šta je umetnik želeo da pokaže: vidimo »napredovanje«devojčice, konture su jasne, bez obzira na ekstremnu fragmentarnost. Slikaotkriva i poneki element koji priziva ne samo divizionističko iskustvo većotkriva i impresionistički trag – upotreba veoma sjajnih boja. Međutim,raščlanjivanje vizije u mnogobrojne fragmente, slično sekvencamafotograma, koji, istovremeno posmatrani, daju dinamizam trke, tipična sufuturistička invencija, propisana manifestom. Sjajna slika»Automobil+izlozi+svetla«, prvi put izložena u Italiji (za ovu priliku pristigla

iz njujorškog MoMA), takođe svedoči o zainteresovanosti slikara za tematikuopevanu u osnivačkom manifestu – savremenost, brzina, dinamizam, pokret

i svetlost – razrađenu 1910. u »Tehničkom manifestu futurističkogslikarstva«, takođe objavljenom u Milanu: »Sve se kreće, sve trči... Figuraispred nas nikada nije stabilna, već se neprestano pojavljuje i nestaje«. Treća sekcija uvodi u »Futurističku rekonstrukciju univerzuma« koja je,prema Balinom shvatanju, predstavljala »napad« na najrazličitija poljasvakodnevnog života, od umetničkih dela do odeće, od pozorišnescenografije do reklame, kao i novih tehnika asamblaža od različitih

materijala. Pored skica za pozorišne dekore i kostime, posetioci imaju priliku

da vide i »Plastični kompleks«, delo realizovano 1914. i nedavno pronađenou Rimu.

Odsek »Umetnost – futuristička akcija« ujedinjuje radove kao što su »Naukaprotiv mračnjaštva« i »Pesimizam i optimizam«, koji govore o želji futuristada umetnost postane sredstvo obrazovanja, propagande, ali i ironičan pogled



na stvarnost. Izložba se završava sekcijom »Energije i senzacije«, kojaobuhvata dela u kojima se Bala, udaljivši se od tehnologije i mehanike,koncentrisao na koncept energije – snagu prirode i ljudskog bića. Energijakoju on predstavlja je ona koja se oslobađa pucnjem iz puške ili pak mirisomparfema koji izlazi iz otvorene bočice. Ti utisci, dobijeni od energije izspoljašnjeg sveta, na izložbi su oličeni u radovima »Snage letnjeg pejzaža« i»Nedeljni pucanj iz puške«. U odnosu na svoje kolege futuriste, Bala je možda bio najpragmatičniji,najkonkretniji, najautentičniji, ali i »najprostiji«; i suviše vezan zasvakodnevne stvari, porodični život i voljenu suprugu Elizu, a naročito za

svoj slikarski rad i kult profesije kojem se svakog dana, od jutra do večeri,posvećivao. Krajem tridesetih Bala neočekivano napušta futurizam i vraća seslikarstvu »prošlih vremena« da bi se na kraju stvaralačkog puta vratiorealizmu. Međutim, futurističko nasleđe, počev od Bale i njegove apstraktneinklinacije, vidljive u »Letu čiopa« već 1913, prolazi čitavim 20. vekom i stižedo savremene umetnosti – performansa, video-umetnosti, bodi-arta i

hepeninga...



Povratak avangarde

Marinetijeva potreba da negira akademsku i konzervativnu italijansku

kulturu, rađa se iz njegove duboke želje da u umetnost uvede nova naučna itehnološka otkrića, koja su otvarala široke horizonte progresa i modernosti.

Ovaj kontroverzni književnik, posle dugog perioda ostrakizma, tokom

poslednjih decenija pozitivno je kritički revalorizovan, ali osporavanja i daljeopstaju

U Italiji, obeležavanje stogodišnjice futurizma, umetničkog i književnogpokreta, koji je „zarazio” evropsku umetničku scenu, počelo jemanifestacijama koje se vrtoglavo smenjuju i naprosto utrkuju od kraja

prošle godine... da bi se zaustavilo u Rimu, koje se 20. februara (za vremeNoći futurista) preobrazilo u Futuroma. Samo u Rimu, tokom naredna tri

meseca 46 projekata: izložbe, pozorišne predstave i kongresi, oživotvorićefuturističke avangarde. Doskoro se smatralo da je „Manifest futurizma” prvi put objavljen 20.februara 1909. na prvoj strani francuskog lista „Figaro”, ali se ispostavilo da je to bilo 5. februara. Italijanski pesnik Filipo Tomazo Marineti (1876 – 1944)

osnivač futurizma, u „Manifestu futurizma”, izneo je osnovne ideje pokreta:raskid sa običajima i prošlim vremenima, akademizmom, okretanjemodernom svetu i njegovom dinamizmu, kao i oduševljenje bilo kojomvrstom energije i agresivnosti.

Reči na slobodi

Marinetijeva potreba da negira akademsku i konzervativnu italijansku

kulturu, rađa se iz njegove duboke želje da u umetnost uvede nova naučna itehnološka otkrića, koja su otvarala široke horizonte progresa i modernosti.Njegova neprekidna i vatrena aktivnost privukla je pristalice u svim

umetničkim sferama: književnosti, slikarstvu, vajarstvu, muzici, modi,pozorištu, baletu, fotografiji i filmu. Od 1909. do 1929. mnogi futurističkiproglasi objašnjavali su revolucionarne ideje vatrenih pripadnika.

„Manifest slikara futurista” (sa potpisima utemeljitelja pokreta: Bočonija,Karaa, Rusola, Bale i Severinija) objavljen u Milanu 1910, žestoko seobračunava sa kultom prošlosti. U „Tehničkom manifestu futurističkeliterature” (Milano, 1912) Marineti objavljuje da treba uništiti tradicionalnusintaksu i, između ostalog, nalaže upotrebu glagola u infinitivu, kao iukidanje prideva, priloga i interpunkcije.



Ovaj kontroverzni književnik, posle dugog perioda ostrakizma (najverovatnijepodstaknutog Marinetijevom fašističkom prošlošću) tokom poslednjihdecenija poizitivno je kritički revalorizovan. Vitorija Marineti,pesnikova ćerka,nedavno je napisala („Il sole 24 ore”) da je njen otac bio lucidni i velikodušni „majeuta”, koji je stimulisao, provocirao, inspirisao, pomagao svojim

drugarima u avanturi da, uz pomoć umetnosti, istraže sve vidoveegzistencije. „Futurizam je bio globalni fenomen... ali njega je uvek vodio i,utoliko više pritiskao, um koji je, uprkos hiperbolama, ludorijama,dramatičnim, nepredvidivim preokretima, doprineo velikoj „vidljivosti”pokreta i sigurno imao značajan uticaj na buduće avangarde. Sve ovo i jošmnogo toga, bio je Filipo Tomazo Marineti, moj otac.”

Dok izložba u milanskoj fondaciji Steline istražuje sva polja gde su „zasejane”misli vođe pokreta (umetnost, muziku i pozorište) počevši od

čuvenih „ parolibere” (skraćenica za „reči na slobodi” – parole in libertà), na

izložbi„Futurizam. Manifest 100x100”, upravo otvorenoj u Rimu (muzejMakro) posetioce očekuju fotografije, pristigle iz ličnog arhiva pesnikoveunuke Luče. Slike, malog formata, većinom prikazuju Marinetija u kruguporodice, na moru: Kapri, Elba, Livorno. Između mnogih kurioziteta otkrivase da je Marineti voleo da se sunča. Čak i kada su mu nos, obrazi i čelo bilipotpuno sprženi. Otkrivamo i njegovu, gotovo bolesnu, ljubomoru premaverenici Beni (budućoj supruzi Benedeti): i kada je bio odsutan, samo kratko,neko je morao da „čuva” njegovu izabranicu. Zabrinjavao ga je i njen kupaći

kostim, smatrao je da kostim previše otkriva...Ruskinje kao jaguari

Godine 1914. Marineti je posetio predrevolucionarnu Rusiju. Lokalni futuristi

su ga hladno dočekali, najverovatnije ozlojeđeni konstatacijom dapredstavljaju niži ogranak italijanskog futurističkog pokreta. Ruskinje su bileočarane tim usplahirenim čovečuljkom crnih brčića. Dokazi o ovimuveseljavajućim sećanjima objavljeni su u katalogu izložbe „Futurizam 100:Iluminacije. Poređenje avangardi. Italija – Nemačka – Rusija”, u organizacijiMuzeja savremene i moderne umetnosti iz Trenta i Rovereta.

Marineti je bio opsednut ruskim ženama „prelepim i nalik jaguarima, zbognjihove mačkaste ljupkosti”. Rusi mu se nisu previše dopali, izgledali su mučudni. „Kad vam se neka žena dopadne vi čekate tri godine da biste joj torekli, i kada konačno postanete muž i žena, ispostavi se da se ljubav umeđuvremenu završila za oboje... vaša literatura je puna toga... Turgenjev...Tolstoj... Mi, međutim, kad nam se svidi neka žena, pozovemo je u kola,



spustimo zavesice i za deset minuta dobijemo ono što vi tražite da dobijetetokom mnogih godina.”

Od avanture do avanture, od kongresa do kongresa, od slavlja do slavlja,

Marineti nikada ne komentariše činjenicu da su polovina eksponenata ruskog

futurizma žene: Olga Rozanova, Ljubov Popova... Najpoznati joj u grupi,

slikarki Nataliji Gončarovoj, nije se dopalo seksualno nadahnuće pesnika, nitinjegova (prikrivena) mizoginija i šovinizam, pa mu je napisala: „Naša zemlja je prelepa. Veća je i lepša od vaše... Ne postoji nijedan razlog da bi se ženeprezirale... U Rusiji reč „čovek” označava ljudska bića bez obzira na njihovuseksualnu pripadnost.”

Snežana Simić

---------------------------------------------------

Serđo Romano: Manifest je dekadentan i zastareo

Serđo Romano, poznati italijanski novinar, književnik, istoričar i diplomata,nedavno je, na stranicama „Korijere dela sera”, izneo svoje mišljenje kojeodudara od stavova onih koji veličaju Marinetijev proglas. On smatra damanifest koji je lansirao Marineti nije umetnički manifest. To je političkaproklamacija, poziv na akciju i, u skladu sa autorovom namerom,

revolucionarni dokument. Romano je mišljenja da se proglas nije zalagao zanovu umetnost, nego je želeo da stvori novi život i, s tim u vezi, primećujeda nije iznenađujuće što je u Moskvi 1921. sovjetski komesar za obrazovanje

definisao Marinetija kao revolucionarnog intelektualca (futuristi su veličali rati revoluciju, prim.). Romano se kritički osvrće i na misiju – promeniti život –

poverenu intelektualcima i umetnicima: manifest najavljuje angažovanogintelektualca koji inspiriše vođu, privlači mase, najavljuje budućnost i žrtvujese, ako je potrebno, na „oltaru ideje”. Novinar dodaje da manifest udanašnje vreme izgleda dramatično zastareo. Umesto drske smelosti islobodoumlja on je dekadentan, repetitivan i više pristaje studentskimzabavama. Romano sugeriše da je ipak bolje ostaviti ga takvog kakav je:tako će biti izbegnuta opasnost da zadivi i zavede još nekog.



Хронологија авангарде

У овој хронологији указано је на неке кључне догађаје везане за тзв.историјске авангарде, дакле покрете који су се у европској и светскојкњижевности јављали од почетка 20 века па све до средине 30-ихгодине, односно до пред Други светски рат, а који се при том могусматрати као део авангарде. Споменуто је и пар личности/дела који сепре сматрају експонентима модерне него авангарде, као нпр. Уликс илиЧовек без својстава, као и неколико феномена ван области уметности устрикном смислу, као што су Фројд или Бергсон, али чији је одјек изначај у уметничким круговима био и остао толико велик, да се могусматрати битним и за разумевање авангарде. Наравно, ова хронологија нема претензије на свеобухватност илиисцрпност, напротив. Бави се, пре свега, оним личностима, делима идогађајима који спадају у шире познате феномене. Напомена: Линкови упућују на изворне текстове, дигитализованерепринтове и репродукције дела ликовне или музичке уметности који семогу наћи на интернету. 1897

– Густав Климт оснива покрет „Бечка сецесија“. – Алфред Жари написао је Краљ Иби, бурлескну драму која се сматрапрвом авангардном драмом и која је имала изузетан утицај на францускеавангардне уметнике, пре свега надреалисте, и која се, такође, сматра

претечом позоришта апсурда. 1900

Фројд је објавио Тумачење снова. Ибзен је објавио своју последњу драму, Када се ми мртви пробудимо, укојој показује знатан помак у односу на теме, ликове и поступке својихранијих, „класичних“ драма. У Шпанији (Барселона) почела је изградња Гаудијеве Саградафамилија (Света породица), једне од најпознатијих грађевина, усецесионистичком стилу. 1901

Пикасова прва самостална изложба у Паризу. Објављена Стринбергова драма Сан, која је, приказивањем унутрашњегживота и психичких процеса на сцени, имала утицаја на формулисањеекспресионистичке поетике.

http://www.gutenberg.org/etext/16884


http://www.gaudidesigner.com/data/article/16.jpg









1902

Ничеово дело Воља за моћ објављено постхумно. 1903

– Матис, Руо, Дерен оснивају у Паризу Јесењи салон, реагујући противестетике Париских салона. 1905

Револуција у Русији. Ајнштајн по први пут објављује своју теорију релативитета

Маринети покреће часопис Поезија.

Излагање Матисове Жене са шеширом, која је потакла критичара Воселана чувену изјаву „Донатело међу зверима“ и довела до утемељењатермина фовизам (од fauve (fr.) – звер) Оснивање групе „Мост“ (Die Brücke Die Brücke музеј ) у Дрездену, групенемачких експресионистичких сликара, међу којима су нпр. Кирхнер,Хекел, Нолде

1907.

– Настале су Пикасове Госпођице из Авињона, дело које је годинамасаблажњавало, чак и неке Пикасове обожаваоце и које се може сматратипочетком кубизма. – „Матисова Академија“ у Паризу под поковитељством Гертруде и ЛеаСтајна, великих мецена, пре свега Пикаса и Матиса. – Бергсон објављује своје врло утицајно и за уметност модерне иавангардне више него значајно филозофско дело Стваралачка еволуција.

1908

Луј Восел је сковао термин кубизам да њиме означе слике које је тегодине Брак излагао у Паризу. Браћа Бурљук, оснивачи руског будућњаштва, и њихова сликарска групаизлажу у Кијеву. 1909

Маринети у француском Фигароу објављује текст Оснивање и Манифестфутуризма. У току године објављен је и у Италији, Мађарској и Пољској,а следеће у Русији, итд.

Шенберг изводи своје прве поптпуно атоналне композиције Три комада

за клавир.

http://circe.lett.unitn.it/ZwebSvr/Zetesis.ASP?WCI=Generic&WCE=MENU&WCU=Main3_ita.htm



http://www.chess-theory.com/images1/01520_henri_matisse.jpg


http://www.bruecke-museum.de/


http://classiques.uqac.ca/classiques/bergson_henri/evolution_creatrice/evolution_creatrice.html



http://www.italianfuturism.org/wp-content/uploads/2009/02/manifestofuturismo.jpg



http://biblioteka-bor.org.rs/wp-content/uploads/2009/05/1.jpg









Андре Жид оснива Нову француску ревију – La Nouvelle Revue Française,

која и данас излази. Колекционар и мецена Дјагиљев у Паризу оснива „Руски балет“ у коме ћесе у наредним годинама промовисати дела не само руских композитора,као нпр. Стравинског, већ и француских, Дебисија, Равела, Сатија, итд. Уњеговом визуелном уобличењу (костимографија и сценографија)учествовали су, између осталих, Пикасо, Матис, Дерен, Ларионов,Гончарова. 1910

У Берлину су покренути утицајни експресионистички часописи Der Strum,

Die Aktion.

Маринети почиње своја путовања широм Европе да би говорио офутуризму и пропагирао нову поетику. Футуристи Бала, Боћони, Русоло,Кара, Северини, Прадела објављују нове футуристичке манифесте, којисе тичу сликарства и музике, а касније и филма и позоришта, што ћеостати пракса и током неколико наредних година, током којих суизложбе, књижевне вечери и манифести футуристичких уметника билисвакодневна појава широм Европе. Сам Маринети објавио је на десетинеманифеста. Објављен зборник Рибњак судија у Русији – тзв. група Гилеја

Шехерезада Римског-Корсакова и Жар-птица Стравинског у Рускомбалету у Паризу.

Леон Бакст, један од костима за Жар-птицу Стравинског. 1911

Прва групна изложба кубиста на „Салону независних“ у Паризу

http://www.gallimard.fr/catalog/html/revue/nrf_.htm



http://www.flickr.com/photos/philgyford/sets/72157606789776127/show/








Аполинер је сковао термин Орфизам да њиме означи дела уметника које је инспирсисао апстрактни кубизам. Прва употреба термина експресионизам у часопису Штрум. Кандински и Марк у Минхену оснивају групу „Плави јахач“, која једобила име по једној слици Кандинског, што је била реакција наодбијање слике Страшни судКандинског. Следеће године излази иистимени алманах. Кандински објављује есеј О духовном у уметности. 1912

Де Кирикова изложба у Паризу, за коју је Аполинер написао приказозначивши Де Кирикову уметност као метафизичку. Пикасо, Брак и Грис почињу да израђују колаже, дела која настајукомбинацијом и сједињавањем традиционалних сликарских техника(уље, темпера, и сл.) са фрагментима вансликовне стварности, новинама,каменчићима, фотографијама. Изложбе футуриста у Немачкој и Великој Британији. Езра Паунд прокламује имажинизам. Објављен Шамар јавном укусу, манифест руских авангардних, кубо-

футуристичких уметника, који су потписали Мајаковски, Хлебњиков,Кручоних и Давид Бурљук. 1913

Прве Сандрарове симултанеистичке песме. Аполинер објављује Алкохоле.

Пруст објављује На Свановој страни, први том романа У потрази заизгубљеним временом. Виндјам Луис прокламује вортицизам, мада сам термин потиче од ЕзреПаунда. (од vortex – вртлог, ковитлац) У Русији објављен зборник Тројица у коме је и Кручонихов текст којим сеу тееорију уметности уводи термин заум. Премијера футуристичке опере Победа над сунцем у Луна парку уПетрограду – Матјушинова музика, Малевичеви костими, Кручонихов „зауман“ либрето и Хлебњиковљев пролог.

Браћа Бурљук, Мајаковски, Каменски … путују по Русији и одржавајукњижевне вечери и предавања о футуризму. Премијера Посвећења пролећа Игора Стравинског. Први Дишанов реди-мејд Точак бицикле.

У Њу Јорку одржан први Armory show, прва велика изложба аванграднихуметника на територији Америке.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/f/fe/Kandinsky-Blue_Rider.jpg


http://www.1artclub.com/uploads/08-0034.jpg


http://farm3.static.flickr.com/2373/1752005563_f063dbeca0.jpg?v=0








(Видиhttp://xroads.virginia.edu/~MUSEUM/Armory/galleries.html –

виртуелна реконструкција ове изложбе) Као међународна изложбасавремене уметности, ова традиција је опстала и до данас.Види http://www.thearmoryshow.com/cgi-local/content.cgi

1914

Виндајам Луис покреће Бласт. 1915

Почетак супрематизма, прво излагање Малевичевог Црног квадрата.

1916

Кинески цар Римбо Десења, прва дада представа. Хуго Бал, Тристан Цара и др. у Цириху оснивају Кабаре Волтер,

5.2.1916.: почетак дадаизма. Прољетни салон у Загребу, прва авангардна активост у Хрватској. 1917

Аполинерова драма Тиресијине дојке, у којој је први пут употребљентермин надреализам. Дишанова Фонтана, најчувенији реди-мејд. Нови авангардни листови, ревије и магазини: Пикабијин 391, РевердијевСевер-Југ, Noi futuristi У Лајдену Мондријан и Тео ван Десбург оснивају часопис и покрет De

Stijl.

У Цириху се отвара галерија Дада, и покреће часопис Дада, који одтрећег броја уређује Тристан Цара.

Часопис Кокот Улдерлика Доналдинија излази у Загребу. 1918

Објављени Калиграми Гијома Аполинера, који је и умро исте године. Курбизјеов и Озенфантов манифест пуризма После кубизма. Први део Шпенглерове Пропасти Запада

Шпански Ултраизам (Борхес, Гиљермо де Торес …) Царин Манифест Дада, објављен у Дада бр.3. Блокова поема Дванаесторица. Изведба Мистерије Буфо Мајаковског са сценографијом Малевича и у

режији Мејерхолда, чувеног руског редитеља, који је на иновативанначин, уз помоћ колажа и монтаже прерађивао дела класичнихдраматурга у савремене, авангардне представе и перформансе. У Петрограду основана анархистичка група уметника Комфут (Комунисти-

футуристи)

http://xroads.virginia.edu/~MUSEUM/Armory/galleries.html

http://www.thearmoryshow.com/cgi-local/content.cgi

http://dl.lib.brown.edu/pdfs/1143209523824858.pdf



http://www.media-studies.ca/articles/images/black_square.jpg



http://www.cabaretvoltaire.ch/aktuell/diesewoche.php



http://en.wikipedia.org/wiki/File:Duchamp_Fountaine.jpg


http://sdrc.lib.uiowa.edu/dada/391/index.htm


http://sdrc.lib.uiowa.edu/dada/De_Stijl/


http://sdrc.lib.uiowa.edu/dada/dada/


http://sdrc.lib.uiowa.edu/dada/dada/3/01.htm


http://az.lib.ru/m/majakowskij_w_w/text_0190.shtml













http://www.thearmoryshow.com/cgi-local/content.cgi

http://xroads.virginia.edu/~MUSEUM/Armory/galleries.html



1919

Бретон, Арагон и Супо покрећу чласопис Литератир, у коме радовеобјављују и Дишан, Пикабија, Ман Реј, Макс Ернст. Објављује се прво аутоматско дело надреалистичких писаца, заједничкирад Бретона и Супоа, Магнетна поља. У Вајмару, Гропијус оснива Баухаус школу уметности и дизајна, која ћеимати изванредан утицај на формирање модерне архитектуре,

индустријског дизајна, типографије, итд, без обзира што су је нацисти1933. године затворили.. Татлин, један од најзначајнијих руских аванградних уметника,конструктивиста, започиње израду тзв. Татлинове куле – СпоменикаТрећој Интернационали, гигантски пројекат који никада није остварен

Ел Лисицки заснива Проун. Значење овог акронима можда је „пројекатпотврђивања новог“. Проун подразумева апстрактне геометријске слике

и инсталације.

Малевич у Витебску (Белорусија) као предавач на Академији уметностизапочиње интензивно теоријско утемељавање супрематизма и оснивасупрематистички групу УНОВИС – ѕаступници нове уметности.. Отворен филмски студио Одеса.

http://sdrc.lib.uiowa.edu/dada/litterature/


http://sketchup.google.com/3dwarehouse/details?mid=fce07ec253a2ca6457e642c7166e125a&prevstart=0










Кракову и Врашави. Пољански у Љубљани покреће Светокрет – Лист за експедицију наСеврни пол човековог духа. Дела и Чернигој покрећу у Љубљани Танк и промовишу конструктивизам. Љубомир Мицић покреће часопис Зенит и у првом броју објављујеманифест зенитизма, Човек и уметност. Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског у новопокренутој библиотеци „Албатрос“ намењеној младим и новим писцима и делима. Громобран свемира Станислава Винавера

Бурлеска Господина Перуна Бога Грома Растка Петровића

Слепац је лист који су Дишан, који је емигрирао за време Првог светскограта, и његови пријатељи издавали у Њу Јорку. Изашла су свега 2

регуларна и један ванредни број. Највећи број авангардних листова,

часописа, алманаха, билтена … и није имао живот дужи од 1 до 2,3 броја. 1922

– Објављен Уликс Џемса Џојса. – Снимљени су чувени филмови немачких експресионистичких редитеља,Морноов Носферату и Др Мабузе Фрица Ланга. – Брехтове прве драме, Бал и Бубњеви у ноћи. – Пуста земља Т. С. Елиота. – Дада- Танк и Дада-Jazz Драгана Алексића, по један и једини број,којима контрира Дада-Јок Пољанског.

– У Београду почиње да излази читав низ авангардних часописа илистова, Надреализам данас и овде, Немогуће, Путеви, Црно на бело,Хипнос. – У Загребу отворена галерија „Зенит“. 1923

Прва Бахаус изложба у Вајмару. Коначан слом француске Даде тј. одвајање Бретона, Арагона, Елијара од

http://digital.nb.rs/novine/zenit/swf.php?lang=scc&direct=P-4284






http://www.vidovdan.org/arhiva/getdownload66.html


http://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/proza/svinaver-gromobran.html





http://eliotswasteland.tripod.com/



http://www.serbiansurrealism.com/texsrp7.htm












Царе на изведби Цариног Срца на гас. Мајаковски објављује поему О томе са чувеним Родченковимфотомонтажама. Брик и Мајаковски оснивају ЛЕФ (Леви умтнички фронт). Хиљаду друга ноћ, балет на либрето Марка Ристића изведен убеоградској Касини.

Родченко, Портрет Мајаковског (задња корица књиге Разговор саинспекторем о поезији В. Мајаковског, објављене 1926.)

1924

Бретонов Манифест надреализма. Бретон са Супоом, Десносом и Елијаром покреће часопис Надреалистичкареволуција. Цара објављује Седам манифеста Даде.

Лежеров Механички балет Прва изложба Јана Мироа. У Русији се издаје Државни план литературе. Оснивање и прва изложба конструктивистичке групе Блок у Варшави. У Румунији се оснивају Contimporanul (Савременик), 75КС (коњских

снага) Иларија Воронке и Виктора Браунера који стварају слике-песме, иТачка. Цигански романсеро, најчувенија збирка шпанског песника Лорке. 1925

Интернационалном изложбом декоративних уметности и модернеиндустрије у Паризу започиње Арт Деко, интернационални стилдекорације и дизајна, који је имао своје експоненте у издаваштву,

http://wikilivres.info/wiki/Manifeste_du_surr%C3%A9alisme



http://www.joopy.nu/tzara/?x=contents.html



http://www.youtube.com/watch?v=2ZnPTt-PNVM



http://federicogarcialorca.net/lorca2/004.htm








архитектури, дизајну ентеријера, моди, индустријском дизајну…

Бретон организује прву надреалистичку изложбу на којој излажу Пикасо,Ернст, Де Кирико, Ман Реј, Масон, Арп. Лежер и Озенфан оснивају Академију модерне уметности на којој сезаступа естетика машина. Бахаус се из Вајмара, због политичких разлога, сели у Десау. Макс Брод објављује, постхумно, Кафкин Процес. Први део Хитлеровог Мајн Камфа. Шкловски објављује Теорију прозе, теорију формалистичког разумевањаи анализирања књижевног дела, која подразумева и блиског Шкловскогса руским футуристима и њиховим схватањем појмова као што су језик ињегове функције, конструкција, мотивација, и сл. У Румуније се покреће Интеграл, који је комплементаран Савременику. 1926

Арагонов Сељак из Париза

Ле Корбизјеов Алманах модерне архитектуре

Нови футуристички манифести, Механичка уметност, Футуристичкаархитектура

Ејзенштајнова

Јакобсон, Мукаржовски, Богатирјев, Трубецкој оснивају Прашкилингвистички кружоок. У Београду основана група Облик. Јавна птица Милана Дединца. 1927

Бретон се прикључује Комунистичкој партији. Метрополис Фрица Ланга

Лоркина Маријана Пинеда изведена у Далијевом декору. 1928

Равелов Болеро изведен у Руском балету. Бретон објављује романескну прозу Нађа и текст Надреализам исликарство

Жермен Дулак по Артоовом сценарију снима филм Шкољка и пастор

Опера за три гроша Брехта и Курта Вејла

Словеначки конструктивисти имају своју прву изложбу ван Југославије, уБерлину. Корен вида Александра Вуча, надреалистички, кратки лирски роман

Без мере Марка Ристића, „анти-роман“




http://www.emusic.com/album/London-Symphony-Orchestra-Ravel-Bolero-MP3-Download/10902124.html



http://www.site-magister.com/nadja.htm



http://www.ubu.com/film/dulac_coquille.html









Ђорђе Јовановић покреће нове часописе, као што су Трагови.

Браћа Бихаљи оснивају Нолит.

1929

Излази Бретонов Други манифест надреализма. Андалузијски пас Буњуела и Далија – вероватно најпознатијинадреалистички филм. Берлин Александерплац Алфреда Деблина

Брехт формулише теорију епског позоришта. Маринети постаје академик. Човек са киноапаратом Дзиге Вертова

Марко Ристић оснива надреалистичку групу у Београду. Алманах Немогуће, у коме су српски надреалисти објавили свој манифест

илустрован једним фотограмом Вана Бора. 1930

Буњуелов филм Златно доба

Почиње да излази Надреализам у служби револуције, нови часописфранцуских надреалиста у коме се говори о о српском надреализму

Човек без својстава Роберта Музила

Шенбергова опера Од данас до сутра у Франкфурту на Мајни – првадодекафонска опера

Самоубиство Мајаковског

Фројд објављује једно од својих најзначајнијих студија, Нелагодност укултури. 1931

Крв песника Жана Коктоа

Лангов М

Надреализам данас и овде, часопис српских надреалиста, у комеобјављују, поред осталих, Марко Ристић, Александар Вучо, Ване Бор,

http://kinejo.blogsome.com/2007/06/30/kino-okulo/









Коча Поповић … али и Бретон, Елијар, Цара. Нацрт за једну феноменологију ирационалног Коче Поповића и МаркаРистића

Анти-зид: прилог за правилније схватање надреализма Марка Ристића иВана Бора

1932

Прва Пикасова ретроспективна изложба

Селиново Путовање на крај ноћи

1933

У Француској почиње да излази Минотаур, у коме су објављивалиавангрдни уметниоци, нарочито надреалисти.

За сваки број Минотаура, а било их је чак 12, корице је радио неки другисликар, а све су биле варијација на лик истоименог митолошког бика.

Овај часопис учинио је славним нпр. Ђакометија. У њему су објављивананека од Далијевих најпровокативнијих дела.

1934

Шостаковичева Прва џез свита

Надреалистичка скупштина у Прагу

1935Тријумф воље Лени Рифенштал, пропагандни филм који приказује првугодину Хитлерове власти, иновативним коришћењем кинематографскихсредстава, аудио-визуелних ефеката, што га, упркос нацизму, чини једним од најзначајнијих филмова у досадашњој филмској историји.

http://www.youtube.com/watch?v=GcFuHGHfYwE






1936

Батајев лист Ацефалус

Лорка убијен у шпанском грађанском рату. 1937

Пикасова Герника

Бретонова Луда љубав, још једно хибридно романескно дело, сафотографијама Ман Реја и Бресаија

Премијера Кармине буране Карла Орфа у Франкфурту на Мајни

http://www.elrelojdesol.com/zoomable-paintings/pablo-ruiz-picasso/index2.htm



http://www.youtube.com/watch?v=QEllLECo4OM







Футуризам је уметнички покрет основан нешто пред Први светскират у Италији, као први авангардни покрет. Касније се јавља иуРусији, Енглеској, као и у другим земљама.

Покрет започиње песник Филипо Маринети својим манифестом,

објављеним у Француским дневним новинама Фигаро 1909. године. Уманифесту, Маринети је желео да уздрма учмалу и заосталу Италију и дапокуша да је испровоцира да крене у правцу некаквог напретка, управцу једне брже индустријализације, бржег техничког развоја, даразмишља у једном садашњем времену и да не буде задовољна својомпрошлости. „Не желимо део ње, прошлости", писао је, „ми, млади иснажни, Футуристи" Футуристи су обожавалибрзину, технологију,

младост, насиље, аутомобил, авион, индустријски град, итд.

Футуризам као и кубизам се може сматрати једним од потпокрета у

оквиру апстрактне уметности. Футуризам је заправо форма кубизма којусу створили италијански сликари, а који су се нашли у Паризу у времекада су Брак и Пикасо потресли уметничке кругове својим новимликовним подухватом, који је касније добио име кубизам. Најзначајнијиуметници овога покрета су Умберто Бочони и Ђакомо Бала. Обојица сустудирали уметност у Француској и по повратку у Италију били сузаинтригирани наглим напретком индустрије. Заједноса песником Филипом Томасом Маринетијем оформили су једну идејнугрупу. Свој ликовни израз су формулисали на бази модерних машина,

брзини и жестини савременог живота, као и психолошком утицају овогафеномена на људски менталитет и активност. Бочони, Северини ињихови сљедбеници, настојали су да прикажу лепоту модерних машинапомоћу снопова линија и равни које на сликарској површини стварајуефекат динамичног кретања и напетости. Представљање брзог кретања уликовној форми је њихова основна преокупација. Такође су покушали даинтерпретирају савремене социјалне догађаје, као што супобуне, штрајкови, рат, односно све оне које су сматрали да ће бити одутицаја на будућа дешавања у друштву.

Страственост идеја ове групе, није била у адекватној размери сањиховим уметничким доприносом, јер су они само дали енергију покретастатичној геометрији кубизма и поново вратили богатство колорита.Могло би се рећи да њихово обраћање машинама као новом тематикомсликарства, било њихов најзначајнији допринос модерној уметности, јер

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/wiki/1909


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%BE%D1%80%D0%B6_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BA



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%81%D0%BE



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE_%D0%91%D0%BE%D1%87%D0%BE%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%82%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%BE_%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1





http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0


http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE_%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%82%D0%B8%D0%BD%D0%BE_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%BA



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%82































су тиме упозорили друге уметнике и публику на њихов потенцијал иприроду времена у којем су живели.

Иако се неки трендови ка настанку футуризма могу пратити и пре, за настанакфутуризма сматра се 1909. година када је од италиански песник Филипа

Маринетија објавио „Футуристички манифест“ у париском листу Ле Фигаро. У овомманифесту Маринети је огласио програм у неколико тачака и то; љубав немира,брзине, поезије, одважности и револта. Практички се може презентовати тријумфчовека над природом.

1910. издали су сличан манифест сликари а 1912. архитекти.

Футуризам се проширио и у Русију, где је постао веома популаран и помогаоразвој два сродна руска правца, егофутуризам и кубофутуризам.

Идеолошки футуризам је био нејединствен и њему су се прикључиле свеполитичке групе. Око 1921. Маринети се спријатељио са Мусолинијем, а на

конгресу футуриста из 1924. године званично се приклонио фашизму

. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.

Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.

Markus Steigman/ René Zey - Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile

Hamburg 2002.

Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976

Umění, Hendr ik Willem van Lon, Praha 1939.

Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969. Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.

Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.

Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.

Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.

Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.

Najveći je doprinos futurizma književnosti ideja riječi na slobodi ( parole in

libertà), koju je Marinetti izložio u trima manifestima. U prvom odnjih, Tehničkom manifestu futurističke književnosti iz 1912., nalaže se kakovalja «uništiti sintaksu», «glagol koristiti u infinitivu», «ukinuti priloge»,«ukinuti interpunkciju», «ukinuti pridjeve, kako bi gola imenica zadržalasvoju bitnu boju [bez nijansi]», i tako dalje.

http://sr.wikipedia.org/wiki/1909.






http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%B3%D0%BE%D1%84%D1%83%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1



http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%84%D1%83%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1




http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%BE_%D0%9C%D1%83%D1%81%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B8



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0















Najveći je doprinos futurizma književnosti ideja riječi na slobodi ( parole in

libertà), koju je Marinetti izložio u trima manifestima. U prvom odnjih, Tehničkom manifestu futurističke književnosti iz 1912., programu

umjetnika u futurizmu, nalaže se kako valja «uništiti sintaksu», «glagolkoristiti u infinitivu», «ukinuti priloge», «ukinuti interpunkciju», «ukinutipridjeve, kako bi gola imenica zadržala svoju bitnu boju [bez nijansi]», i takodalje. Ključna riječ futurista bila je pobuna, bilo to pobuna protivtradicionalnog, emocija ili čak estetike. Pod utjecajem industrijske revolucije,

književnici su željeli izborom riječi postići ritam rada strojeva i to koristećiimenice, glagole u infinitivu, izbacujući interpukcijske znakove do tog da suunosili matematičke znakove: plus (+), minus (-), puta (*) i slično.

Glavni predstavnik ruskoga književnog futurizma bio je Vladimir VladimirovičMajakovski koji je unio neke novosti. Započeo je pisati o novoj temi-gradu i

kako bi uvjerljivije zvučao u tome počeo je koristiti jezik ulice(žargonizme ivulgarizme). Njegovi stihovi nisu bili pisani u redovima, nego u stupcima štonazivamo stupnjeviti stih. Uz to, napisao je ruski manifest 1912. u Almonu

zvan Pljuska društvenom ukusu. U futurizmu Rusi su svoje pjesme čitali natrgovima tako da djeluju kao govor.

http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tehni%C4%8Dki_manifest_futuristi%C4%8Dke_knji%C5%BEevnosti&action=edit&redlink=1



http://hr.wikipedia.org/wiki/Vladimir_Vladimirovi%C4%8D_Majakovski



http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pljuska_dru%C5%A1tvenom_ukusu&action=edit&redlink=1









Avangarda i neoavangarda

Teorija i istorija avangardi je jedno veliko podru

č

je istorije umetnosti , istorije književnosti , istorijefilma , istorije teatra , interdisciplinarnih

studija koje se bavi periodizacijom i tuma

č

enjem umetni

č

kihpojava koje su nastale u XX- om veku.Re

č

avangarda

poti

č

e od francuske kovanice koja zna

č

i

vojna predhodnica , ratna prethodnica

.Ona se javlja u poslednjoj tre

ć

ini XIX-og veka i ozna

č

ava , pre svega u politici a zatim i u umetnosti ,razli

č

ite pojave koje pokušavaju da prethode ili da otvaraju nove horizonte u odnosu nadominantnu iakademsku umetnost . Pojava avangarde se vezuje , zapravo , za jedan niz

pojava u francuskoj kulturiXIX-og i po

č

etka XX-og veka .A to su : u slikarstvu - realizam , vezan za velikog francuskog realisti

č

kog slikara Gustav Kurbea , zapojave oko impresionizma , neoimpresionizma ,

simbolizma i kona

č

nog uobli

č

enja pojma

avangarde

kroz pojave na prvoj deceniji XX-og veka a to su ekspresionizam , kubizam , dada (po

č

etkom drugedecenije XX-og veka).Šta je karakteristi



č

no za francusku kulturu XIX-og veka i za pojavu avangardi ?

Za pojavu avangardi u XIX-om veku u Francuskoj karakteristi

č

no je , pre svega , uspostavljanjestabilnog buržuaskog društva i to liberalnogburžuaskog društva . Francuska je bila neobi č

na kultura koja je posle Francuske revolucije , posle Napoleonovih ratova , zapravo kroz

dve tre

ć

ine XIX-og vekauspostavljala jedan stabilan kulturno politi

č

ki sistem . U tom sistemu se , po prvi put u istoriji , pojavljujuinstitucije koje su omogu

ć

avale postojanje i delovanje autonomnih umetni

č

kih praksi . Na primer , uFrancuskoj negde posle 1850-te postoje državne

fondacije koje pomažu organizovanje žena umetnica odnivoa školovanja do izlaganja .Ve

ć

negde u poslednjoj

č

etvrtini XIX-og veka su pravljene prve izložbežena umetnica , što je bio jedan fenomen ,zaista , neo

č

ekivan i izuzetan .Tako

đe , za taj period je karakteristič

na dominacija takozvanih akademskih stilova u književnosti ,slikarstvu , muzici ,

pozorištu . A one su bile zasnovane na neoklasicisti

č

kim i romanti

č

arskim principima .Ta dva opre

č

na principa su se u XIX-om veku spojila. Neoklasi

č

ni princip se zasnivao na idejiakademske forme , bilo da je re

č

o poeziji, slikarstvu, arhitekturi, pozorištu i sa druge straneromanti



č

arska ideja o umetniku geniju ,o umetniku koji stvara nadilaze

ć

i realno društvo i stvarni ljudskiživot.Onako kako danas prose

č

ni gra

đanin zamišlja umetnika

, zapravo taj model umetnika genija ,umetnika

č

uda , umetnika ekscentrika stvorio je francuski XIX-i vek, stvaraju

ć

i to izuzetno, posebnopodru

č

je autonomije umetni

č

kog stvaranja . U tom paradoksalnom spoju umetnika koji vlada umetni

č

kimklasi

č

nim,tradicionalnim formama (u bilo kojoj umetnosti da radi) i umetnika koji stvara iz

nekakvog

č

udesnog , nadnaravnog nadahnu

ć

a je zapravo stvorena dominantna akademska paradigma koja je bilainstitucionalizovanakroz tri oblika institucionalizacije : kroz umetni

č

ke škole , kroz izlaga

č

ke godišnjeizložbe (to su bili tkz. francuski Saloni) i kroz kolekcioniranje umetnosti (a tosu nastanci i organizovanjeprvih muzejskih postavki i muzejskih institucija . Sama ta

norma umetnosti je bila nešto što se kroz XIX-ivek kristalisalo .Drugo važno što sekristalisalo kroz XIX-i vek u Francuskoj jeste pojava razvijene srednje klase a to je zna

č

ilo klase

č

iji potomci nisu nužno prisiljeni da rade za svoj život . Ta situacija za Francusku je bilaodklju

č



ne važnosti . Pokazalo se da je jedan prvi broj umetnika krajem XIX-og veka koji su

nosili nazivavangardnih umetnika su , zapravo , pripadali srednjoj klasi i živelisu od renti, ne nužno od produkcije i proizvodnje svog umetni

č

kog rada .Tako

đe , s

redinom XIX-og veka se javlja jedan važan , nov pojam a to je pojam

boemije i boema.

Re

č

boem,boemija

se vezuje za mitsku Romsku državu na prostorima današnje

Č eške i Slova

č

ke .Zapravo , to je bila dražava putuju

ć

ih umetnika , cirkuzanata , zabavlja

č

a koji su živeli negra

đanskimživotom . I taj termin koji je poticao iz jednog od tada popularnih francuskih

romana"Boemija" , č

esto je primenjivan za na

č

in života umetnika.

A to znači umetnika onog koji nemaobavezu petnaestočasovnog radnog vremena , kojinema obavezu ostvarivanja stabilne i

čvrste porodice , koji ima slobodu promiskuitetnog seksualnog života janostvno , kojiimamogućnost i status u društvu slobodne osobe - ma šta to značilo . Tada su većpo jediniteoretičari

pisali :

Bodler

, francuski pesnik i likovni kritičar , pisao da je umetnost područje ilirezervat slobode , jerumetnost se stvara radi umetnosti , i time što se umetnost ne stvara izdruštvenihpotreba onaj koji ga stvara je slobodan čovek , slobodan da živi onako kakograđani ustrogo postavljenom klasnom buržuaskom društvu ne mogu da žive . U okvirutoga isklopa složenih društvenih situacija , odnosa pojavljuju se prve pojave koje u sebinose i



danas se identifikuju terminom avangarda . Svakako jedna od figura , bez obzira

naumetničku disciplinu , koja dobija ovaj naziv jeste francuski slikar

Gustav Kurbe

. On jesredinom XIX-og veka spojio dve različite prakse : slikarsku praksu i praksu

političkogaktiviste revolucionara . To je bila jedna od prvih promena i kristalizacija

onoga što je počelosa jednim nizom francuskih slikara vezanih za Francusku revolucijukao što je Lui David ikasnije Delakro , gde umetnik nije samo zanatlija već jeste aktersvakodnevnog života ,delovanja i rada . Kurbe je učestvovao u Pariskoj komuni ,učestvovao je u saradnji saPrudonom ( jednim od velikih teoretričara Anarhizma XIX -og

veka) , čitao je Bakunjina ,svoje delo je video kao politički interventna itd. To je jednatačka koja se vezuje zapredistoriju avangarde .

Druga pojava je svakako

Impresionizam

. Impresionizam je značio prvi put pojavu grupeumetnika koji stvaraju umetničku praksukoja nije nije nužno stil već je

pravac

. I ta razlikaizmeđu stila i pravca postaje veoma važan središnji mom

enat za definisanje avangarde i

modernizma . Zašto? Stil je epohalna srodnost umetničkih dela po formalnim principima.Slikari ili pesnici romantizma ili klasicizma nikada nisu nastupali kao grupa koja

proklamujesvoje ideje romantizma , već je romantizam i klasicizam retrospektivno

tumačen kao srodnizbir različitih individualnih umetničkih pojava . Naprotiv ,

impresionisti su bili prvi umetnicikoji su se pojavili kao grupa , koji su imali konkretan cilj

- zauzeti Salon (na kome su se jednom godišnje u P

arizu izlagala dela) / to je jedan moment . Drugi moment - razviti i uspostavitisindikalnu

saradnju umetnika kojinisu imali nikakva sindikalna prava u odnosu na druge državneidruštvene institucije . Impresionisti su prvi te momente pokrenuli . Pokrenuli

su istovremeno borbu zaprava umetnika , borbu za zauzimanje umetničkih institucija iproklamovanje noveumetničke pojave koja je bio Impresionizam . Na neki način, Impresionizam je postavljenkao paradigma avangardnog rada . Svakako , slične stvarisu se dešavale u muzici . KlodDebisi , impresionista i simbolista u muzici na koga senadovezao jedan od najznačajnijihavangardnih umetnika početka XX-og veka Erik Sati ,

umetnik koji će na neki načinprojektovati ideju umetnika kao onog koji jevandisciplinaran , koji se kreće od muzike dopozorišta , od pozorišta do slikarstva , od

slikarstva do javnog bunta ili čak kod Satia ifilmske umetnosti . U poeziji se pojavljuje pesnik kao što je Malarme koji pokušava da promeni jezik pisanjapoezije , dain

ovira način pisanja poetskog teksta tako što piše poetski tekst bacajući kockice inaosnovu slučaja bira reči od kojih će graditi pesmu .Zapravo cela situacija u francuskoj



kulturi krajem XIX-og veka je obećavalatransformaciju i preobražaj . Sa jedne straneumetničkog stvaranja sa druge stran

e odnosaumetnika prema društvu

. Zašto? Pa zato što se tada nešto fundamentalno promenilo . Umetnikviše nije biovezan za majstorsku radionicu , za dvor , za crkvu već je bio slobodan zagradski , civilni

život . I time je bio usamljeni , izdvojeni pojedinac koji se mogao organizovatii povezatisa takvim sličnim organizovanim pojedincima u stvaranju i sprovođenju svojeumetničkeprakse. I to su važni elementi koji su strvorili da je Francuska bila kultura u kojojse

pojavila avangarda . Bila je dovoljno liberalna da ekscese umetnika npr. to što seDišansvukao u jednom filmu , to što je Erik Sati istovremeno svirao muziku koja jeistovremenobila klasična ili umetnička i kabaretsku muziku , to što su čitavi pesničkitekstovi kodApolinera (koji je radio kaligrame) kao besmislene reči a ne smisleninarativni stihovi , daprihvati da se skandalizuje , da se o tome piše u novinama a ne daneko bude uhapšen ,ubijen , prognan . Francuska je bila matica društva koja je dozvolila

pojavu slobodnog

umetnika koji ne povlači za svoj gest društvene konsekvence . Zato je bila mesto gde jenastala avangarda . Pojedini teoretičari i istoričari umetnosti XX-og veka smatraju da

jefrancuska paradigmatska avangardna kultura . Postoje drugi npr. hrvatsko-poljski

teoretičaravangarde Aleksandar Flakter koji smatra da francuska kultura jeste mati

č

na kultura u kojoj jenastala avangarda , ali da su paradigmatske avangardne kulture bile

reprengardni umetnicisivna itotalitarna društva kakva je bila Carska Rusija i kakva je bila Hajderova Nemačka . Zašto? Pazato štoza isti gest u Francuskoj vama su zviždali , pljuvali , pisale novine o vama , crtačisuhvatali brze krokie i prikazivali šta ste napravili . Naprotiv , u Nemačkoj ste bili hapšeniiubijeni , kao u Carskoj Rusiji proganjani u Sibir . Uzmite bilo koju istoriju Ruske

avangardevideće te periode kada su "iznenada" masovno umirali avangardni umetnicinegde predRevoluciju , u doba Staljina i neposredno posle II svetskog rata . To su tri ,

četiri grupetermina kada kada je umetnička scena bila pražnjena - nestajala .

Ono što se u XX-om veku ,u početku, dešava je

pojava

ekscesa

.

Avangarda više nije bilatolerisana pojava već oblik ekscesa , provokacije koji je izvedenda bi provociraoi doveo doreagovanja etičkih i političkih društvenih struktura . Avangarda, pre svega u Nemačkoj iRusiji , je označila taj moment . Moment društvene provokacije



, provokacije u kojoj umetniknije više samo stvaralac dela već je određena vrsta aktivisteili aktera koji svojim životom ,ponašanjem proizvodi određenu situaciju . U tom smislu uprvoj deceniji XX-og vekanastaju : u Nemačkoj - Ekspresionizam

, u Italiji

-

Futurizam

i sredinom druge decenije uŠvajcarskoj , možda jedan od naj

važnijih i po nemačkom teoretičaru Avangarde Peteru ili PiteruBirgeru , pokret a to je

Dada

. Peter Birger uvodi termin kojim pokušava da objasni avangardnepojave na pošetkuXX-og veka i taj termin jeste

Istorijske

avangarde

.

On pod tim označava iimenuje umetničke prakse koje su projekt , provokacija i promena

dominantnog , velikogidentiteta tada uspostavljenog buržuaskog Modernizma . Birger zaparadigmu avangardeuzima Dadu , i Dadu vidi kao pojavu koja je dovela do promene

uodnosu umetnika premasamom činu stvaranja , promene umetnika prema odnosu sadruštvom i promene statusaishvatanja šta je umetničko delo i kako mi umetničko delomožemo razumeti . Za Bir gera jeto bila velika inovativna funkcija koju je Avangarda ,

kao predhodnica Modernizma , uvela iuspostavila u periodu između 1900 i 1918 godine.

Definicija (odrednica)

AVANGARDE

Avangardom i to istorijskom avangardom u Birgerovom smislu , nazivaju se različitepojavekoje su zasnovane na umetničkom eksperimentu na interdisciplinarnom radu inautopijskom , političkom , društvenom ili etičkom projektu . One koje su zasnovanenaekisperimentu traženjem novog oblika umetničkog izražavanja i to ne samo matičneforme ,promena u okviru forme , po čemu se razlikuje impresionističko i realističko

slikarstvo , većpromena umetničke discipline i brisanje granica između umetničkihdisciplina . Dr ugimrečima , avangardna umetnost je par ekselans interdisciplinarna . Onanije vezana za jednudisciplinu .

Danas će te često sresti u literat



uri ili u akademskim kursevima kao što je ovaj gde imatepredavanja iz avangardnogslikarstva ,avangardnog filma , avangardne književnosti , avangardnogteatra ,avangardne muzike .

Te podele su retrospektivne i akademske . Jednostavno , imaterazličite š

kole i one grade svoj pogled na avangardu .

Avangarda je , u načelu , nastajala napolju interdisciplinarnosti a to

znači upotrebe i povezivanja različitih medija ustvaranju umetničkog

dela .

Takođe , usred nekih ideja eksperimentalnost je ključna ipovezana je sainterdisciplinarnošću .

Ali , od avangardnog umetnika se očekuje i trećimoment , a to je

njegov društveni ili politički angažman

. Drugim rečima , avangardniumetnik , za razliku od modernista , ne vidi umetnost kaopolje autonomnog stvaralačkogčina već vidi kao polje interventnog delovanja u datim

društvenim , istorijskim , kulturnim ipolitičkim uslovima . Avangardni umetnik preuzimaulogu izvesne vrste , nazovimosavremenom terminologijom , aktivista .

Sama Dada je egzemplaran primer za

ovo. Sama reč

dada

znači : dadilja (to je ona gospođakoja , kad ste malo buržoasko dete , vas uči Francuski ,sisa a i bude (verovatno) vaše prvo



Futurizam

Italijanski futurizam je prvi kulturni pokret 20. veka koji je direktno i

namerno bio usmeren ka širokim narodnim masama. Da bi u tome bili

uspešni koristili su sva tada raspoloživa sredstva i sve medijume, usputizmišljajući i par novih. Išli su korak dalje od ranijih pokušaja izjednačavanjaumetnosti i života - oni su hteli da izmene mentalitet čitavog društva, koje suvideli kao zaostalo i zarobljeno u prošlosti. Cilj im je bio da "srušemisteriozna vrata Nemogućeg" i od ključne važnosti za dostizanje ovog cilja

je bilo da dopru do što je moguće šire publike.

Kao vođa pokreta, Filipo Tomaso Marineti je uneo ogromnu količinu energijeu širenje granica onoga što se do tada nazivalo "kulturom". To je značilo da

se ne treba zaustaviti na oživljavanju tradicionalnih umetnosti kao što suslikarstvo, skulptura, poezija, muzika i arhitektura - već je trebalo osmisliti jezik koji bi bio dovoljno prilagodljiv da opiše i ilustruje nova iskustva koja suse tada otvarala čoveku, u osvitu veka brzine, pokretljivosti i naučnihdostignuća bez presedana. Naučna otkrića kao što su Einstenova teorijarelativiteta su menjala pogled na svet, dok su Bellova, Edisonova i Morzeova

dostignuća stvarala potpuno nove metode komunikacije. Ti novi "jezici" suveć bili u konstantnoj i svakodnevnoj uportebi i umetnost, vesnik promene,

je svojim starim i vekovima nepromenjenim jezikom bila u opasnosti da

zaostane. Marineti je bio među prvima koji je uvideo da su ogromnepromene u samom mentalitetu celokupnog društva neizbežne.

Futurizam je zasnovan na potpunom obnavljanju ljudskog senzibiliteta koji

donose velika naučna otkrića. Ljudi koji danas koriste telegraf, telefon,fonograf, voz, bicikl, motocikl, automobil, dirižabl, avion, bioskop, novine(sintezu jednog dana u životu sveta), ne uviđaju da ovi različiti načinikomunikacije, transporta i informisanja imaju presudan uticaj na njihovu

psihu. Običan čovek može za dan da vozom otputuje iz malog umrtvljenoggrada praznih trgova ... do velike prestonice prepune svetla, pokreta i uličnebuke. Čitanjem novina stanovnik planinskog sela se svakog dana može trestiod straha prateći ustanak u Kini ... - Marineti

Futuristi se ograđuju od kulturnih učenjaka koji žive izolovano od



svakodnevnice, ismevaju ih i umesto toga se odlučuju za javne nastupe iočekuju momentalnu i burnu reakciju. Da li je reakcija bila pozitivna ilinegativna, nije bilo od velike važnosti - glavno je bilo uključiti javnost/publiku koja više nije bila pasivna i submisivna, već se od njeočekivalo da odgovori na njihove provokacije. "Mi stavljamo posmatrača ucentar slike." Ova promena u odnosu umetnika i posmatrača je ključna zafuturizam. Program sticanja što je moguće veće publike je bio uglavnomMarinetijeva zamisao. Iako su se ostali članovi grupe rado povezivali sa ovim

pokretom, Marineti je uvek bio taj koji je konstantno proširivao i unapređivaoovaj pokret, dovodio nove pristalice i nalazio nove protivnike. Još bitnije odsvega toga, on je veoma jasno shvatao da je sama poruka medijum -

jednako je bitan način na koji se ona iskazuje, kao i sam njen sadržaj. Pod Marinetijevim vođstvom kulturni pokret je prvi put prezentovan i

vođen poput agresivne političke kampanje - što na kraju i postaje. Novine,marketing, pozorišta i stadioni, turneje, beskonačni talas propagande zasvoje pristalice i omalovažavanje neistomišljenika, naleti publiciteta gdegodbi neko od futurista bio osuđivan - i momentalno dokumentovanje svih ovih

događaja. Da bi dopunio učinkovitost već postojećih oblika "reklamiranja",Marineti osmišlja sopstvene. Neprestano nastaju manifesti svih mogućihvrsta, beskonačno ih štampa u svojoj izdavačkoj kući i neumorno ihdistribuira svuda po svetu. Svrha ovih manifesta je bila da pruže jasne idinamične dokaze da futurizam upada u svaki aspekt života - društveni,kulturni i politički. Nastaju edicije knjiga iz iste štamparije, stvarajući od njih

moćno političko oružje, dajući veći deo izdanja radnicima Milana i Torina.Knjige su bile veoma slobodno deljene, i postoje dokazi da je veoma malo

zapravo prodato. Marineti nije samo svoje knjige tako poklanjao, kao što jezabeležio pisac i pesnik Aldo Palazzeschi. On nije uspeo da dobije nijednukopiju svoje knjige iz 1909., a povrh svega Marineti je napisao predgovor

koji se sastojao od 75 stranica propagandnog materijala vezanog za

futuristički pokret - bez ijedne reči o pesmama koje su se u knjizi nalazile. Ali knjige, manifesti i tekstovi u novinama nisu bili dovoljni. Da bi bio

efikasan Marineti je morao da dopre do svih slojeva društva, uključujućiveliki broj nepismenih u Italiji. Propaganda po ulicama je bila jedan od

načina da ovo postigne. Najbolji primer za to je verovatno pometnja koju sufuturisti izazvali u Veneciji jednog nedeljnog jutra. Marineti i njegovi prijatelji

su se popeli na toranj bazilike Sv. Marka sa trubom i razglasom. Kada se

misa završila i ljudi krenuli da izlaze, dočekali su ih zvuci trube i izliv uvredana račun crkve i samog grada. Zahtevali su da se "mali, smrdljivi kanali



napune ruševinama starih, propalih, leproznih palata" i "da se spreme za

rođenje industrijalizovane i militarizovane Venecije, koja će biti u stanju dadominira Jadranskim morem, velikim jezerom Italije."

Najefikasnije i najkarakterističnije zbivanje su bile Futurističke Večeri. To je bila kombinacija pozorišta, koncerta, političkog mitinga, diskusije isveopšteg nereda. Shvativši da je pozorište najpopularniji oblik zabave zaItalijansku publiku i samim tim najlakši način da se dopre do mase, Marineti je ove Futurističke Večeri redovno organizovao u teatrima širom Italije. Kada je u nekom gradu najavljeno Futurističko Veče ono je važilo za iskustvo kojeni po koju cenu ne treba propustiti. Pozorište bi satima pre početkadešavanja bilo prepuno i okruženo policijom, što je stvaralo tenziju koju su

futuristi priželjkivali. Već na samom početku bi Marineti i njegovi prijateljiupućivali uvrede okupljenoj masi, gradu i svim istaknutijim ljudima toggrada. Marineti je vrlo vešto umeo da proceni raspoloženje publike, i danjihovu agresiju preokrene u svoju korist. Smatrao je da je idealno da večebude prekinuto neredima koji bi se zatim proširili po ulicama i barovima,propraćeni skandalizovanim člancima koji bi se sutradan pojavili. Bilo je islučajeva kada bi se prilikom ovih nereda policija, umesto da ih brani,

priključila napadu na futuriste. Često se dešavalo da budu i krivično gonjeni,što je Marineti uvek koristio u svrhe publiciteta kad god bi do toga došlo.Jedan od primera je kada je 1914 Luiđi Rusolo posle koncerta u Milanuizveden pred sud. Naime, zvaničnici Milana su koncert zabranili pošto je biloskoro sigurno da će dovesti do gradskih nemira, ali su svoju odluku povukli

kada su dva člana parlamenta i uvaženi muzičar Umberto Đordano apelovaliu Rusolovo ime da se koncert ipak održi. Sve se to završilo tako što seRusolo fizički obračunao sa istaknutim urednikom katoličkih novina.

Rezultat svega ovoga je bio da u Italiji nije bilo osobe koja nije čula zafuturizam.

Pored ovih skandaloznih performansa koji su privlačili pažnju javnosti i

imali učinak u regrutovanju velikog broja pristalica najznačajniju tj vodećuulogu su imali manifesti. Marineti je ohrabrivao sve nove pristalice pokreta

da izlože svoje ideje što živopisnijim i agresivnijim jezikom i mnogi od njihveoma očigledno u sebi sadrže Marinetijeve lične ispravke. Često se dešavaloi da manifest nastane pre nego što postoji bilo kakav opipljiv dokaz oinovaciji koju opisuje, a kada bi rezultata i bilo njihov kvalitet bi često bioispod onoga što su manifesti obećavali. Funkcija manifesta je bila da izazove

uzbudjenje i polemike, i zbog toga je bio savršen medijum - jeftin i brz za



izradu, štampan u ogromnim količinama, deljen po ulicama i poštomdistribuiran po svetu. Sve ovo je odavalo utisak da je futurizam ogroman

pokret, zastupljen u svim disciplinama širom sveta. Rođenje futurizma je samo po sebi bio genijalan marketinški

potez. Manifest futurizma je 20.februara 1909. u celosti osvanuo na

naslovnoj strani tada najuticajnijih novina u Evropi, Le Figaro. Marineti

jednim potezom uspeva da izazove veliki skandal i zadobije poštovanjeitalijanske štampe. Da se nekim slučajem desilo da se pojavio u nekimprovincijalnim novinama, ovaj manifest bi bio shvaćen kao nasumičniekscentrični ispad. Ali ovaj atak na slavnu italijansku prošlost je dolazio sanaslovne strane tada najuticajnijih novina Pariza, koji je bio kulturna

prestonica Evrope, čak i sveta, gde su se sastajali svi uticajniji umetnici.Efekat je bio upravo onakav kakav je Marineti očekivao. Manifest je izazvaopravu pometnju. Bio je napisan na takav način da se pretpostavljalo da izanjega stoji već oformljena grupa, koje u suštini nije bilo - već je svrhamanifesta bila upravo ta da zadobije podršku pristalica iz raznih kulturnihsfera. Među prvima koji su se priključili pokretu bili su slikari Boćoni, Kara,Rusolo, Đakomo Bala i Đino Severini. Može se reći da je futuristički pokretnastao, skoro već oformljen, iz reklame sa naslovne strane.

Marineti svojim manifestom ustanovljuje novu etiku i estetiku. Italija

budućnosti prikazana u Le Figaru je značila mladost, brzinu, lepotuautomobila i aviona. Najavljuje poetiku koja će opevati brzinu mašine,opasnost, agresivnost, odvažnost i objavljuje rat tradiciji i prošlosti. On želi

da raskine sa običajima, prošlim vremenima i akademizmom, okreće semodernom svetu, njegovoj dinamici kao što i izražava oduševljenje bilokojom vrstom energije i agresivnosti. Marineti ima potrebu da negira

konzervativnu italjinasku kulturu i želi da u umetnost uvede nova naučna itehnološka otkrića koja su otvorila široke horizonte progresa i modernosti. U11 tačaka svog manifesta on izražava celokupnu idejnu osnovu futurističkogpokreta, oštro odbacuje raniju umetničku zanesenost, statičnost i uspavanosti poziva na, kako on kaže, "agresiju, usiljeni marš, rizični skok, pljesak i udarpesnice." Fasciniran je brzinom i trkačkim automobilima koji su lepši i od

Nike Samotračke. Lepota postoji samo u borbi i svako remek delo počiva naagresivnosti i nasilnom obračunu sa svim onim što je nepoznato i što trebapotčiniti čoveku. Smatra da prošlost ne igra nikakvu ulogu u odgonetanjubudućnosti koja sledi i zbog toga je u potpunosti odbacuje. Poziva nauništenje muzeja i biblioteka, koje naziva grobljima gde počiva neka stara,prošla umetnost. Tako da svakodnevni odlazak u muzej smatra beskorisnim



gubljenjem energije i vremena, koje treba usmeriti ka stvaranju i akciji. Te

institucije treba da budu otvorene za invalide i one ljude koji nemaju izgleda

za budućnost, a mladi treba hrabro i agresivno da hrle napred u skladu sa

brzinom mašina novog veka. Predviđa i budućnost gde će oni, futuristi, bitiugroženi i odbačeni od strane novih mladih nadolazećih snaga, sa modernimidejama, naoružanim nepravdom i agresijom jer "Umetnost može biti samonasilje, okrutnost i nepravda."

Zajedno sa Marinetijem slikari kao što su Umberto Boćoni, Karlo Kara,Luiđi Rusolo i Đino Severini objavili su manifest koji je bio upućen Mladim

umetnicima Italije. Ovaj manifest je poput prethodnog nosio potpuno iste

ideje koje su se odnosile na konačan raskid sa prošlošću i umetnošćuprošlosti u celosti. Oni su zahtevali novu umetnost za novi svet. Zabeleženo je da je manifest nastao 11. februara 1910. iako je zapravo napisan zadnjih

dana istog meseca i prvi put je javno prezentovan 8. marta na pozornici

teatra Kijarela u Torinu kada je govor održao jedan od slikara, UmbertoBoćoni. Ovaj događaj je bio propraćen tučom i zvižducima - što je postalokarakteristično za sve njihove javne nastupe.

Kako je trebalo da izgleda to slikarstvo futurizma jasnije je objašnjeno udrugom Boćonijevom manifestu koji je nosio naziv Tehnički manifestfuturističkog slikarstva. Pojavio se iste godine početkom aprila i štampan je uvidu letka. Naravno, kao i u prethodnom manifestu navodi se brzina, njena

lepota i njen značaj kod formiranja jednog umetničkog dela. On kaže:

"Figura pred nama nikad nije statična, već se neprestano pojavljuje i nestaje... Stvari u pokretu se multipliciraju i distorzične su, one slede jedna drugu uprostoru kroz koji prolaze kao vibracije." Iznosi stavove o povratku života ipokreta na platno odnosno u slikarstvo koje treba i mora da prekine sve veze

sa prošlošću na taj način što "mora da korespondira intelektualnimpotrebama našeg vremena". Boćoni nije dao neka određena uputstva na koji

način da to umnožavanje pokreta bude preneseno na slikarsko platno, ali jekao suštinsku osnovu istakao sistem kolorističkog divizionizma koji su ranijerazvili neoimpresionisti kao što su Žorž Sera ili Pol Sinjak.

Slikarima futuristima je trebalo neko vreme da pronađu odgovarajućislikarski jezik kojim će na najadekvatniji način izraziti svoje ideje. Kada jeBoćoni u julu u Veneciji prikazao 42 rada, kritika ih je prilično dobro primila ada pritom nije nikoga naročito napadala kao revolucionarnog predstavnika

pokreta; čak je jedan od kritičara zapazio da postoji veliki raskorak izmeđuBoćonijevih smelih reči i slika koje su bile dosta umerenije. Slike futurista iz



ovog perioda pokazuju njihovo interesovanje za urbane i uglavnom nasilne

teme, mada je bilo i eksperimentisanja u prikazivanju električnog svetla. Aliu tehničkom pogledu oni nisu napredovali u odnosu na divizioniste. Na jednom predavanju koje je održano 1911. Boćoni je formulisao slikarskikoncept rečima "Mi ne želimo da predstavimo optičku ili analitičku impresiju,već fizičko i totalno iskustvo."

Prva velika futuristička izložba je otvorena 30. aprila 1911. u Milanu. Idalje su novinu predstavljale teme a ne tehnika kojom su rađene slike.Severini koji je neko vreme boravio u Parizu insistirao je da je od suštinskogznačaja da se ostali futuristi upoznaju sa najskorijim umetničkimdostignućima. Na njegov nagovor Marineti je sa slikarima proveo neko vremeu Parizu, gde su se upoznali sa Pikasom i Brakom i njihovim radom. Nakon

povratka u Italjiu počeli su da rade usredsredivši se na to da upotpune svojkoloristički divizionizam sa fragmentacijom kubističkog tipa. Ubrzo posle togasu organizovali novu izložbu u Parizu, koja je posle proputovala celu Evropu.Marineti je održao niz predavanja sa velikim uspehom, tako da je futurizam

stekao učenike i značajne pristalice i u drugim zemljama Evrope. Tada suposetili Moskvu gde je Marineti bio žestoko napadnut od strane ruskihfuturističkih slikara i pesnika. Njegova reakcija: "Rusi su lažni futuristi kojiiskrivljuju pravi smisao velike religije obnove sveta kroz futurizam."

Pored slikarstva značajne promene su postignute i na polju skulpture. Umartu 1912. Boćoni je ponovo posetio Severinija u Parizu i upoznao još parumetnika koji su mu pomogli da se upozna sa nekim novim tehničkimdostignućima. Nakon toga je brzo napisao Manifest futurističke skulpture,datiran na 11. april iste godine. Revoltiran mnoštvom bronzanih i kamenihstatua i spomenika koji su počivali na grčko-mikelanđelovskoj tradiciji on jezahtevao potpunu obnovu. Smatrao je da umetnost koja mora da skine

odeću sa muškarca ili žene u cilju da proizvede bilo kakav emotivni efekat jemrtva umetnost. On predlaže "apsolutno i konačno odbacivanje graničnelinije i statua zatvorenih formi, rascepimo telo i uključimo njegovu okolinu unjega." Tvrdi da tamo gde se završava jedan predmet ne počinje nužno drugi

već se oni neprekidno stapaju i mešaju u pokretu. Ovome dodaje i mišljenjeda bi trebalo uneti neke nove vrste materijala u skulpturu, kao što su staklo,karton, cement, štof, ogledalo, električno svetlo a čak pominje i mogućnostugradnje motora koji bi skulpturi dali stvarni pokret. Tako da je njegova

skulptura bila revolucionarna,gotovo kao i njegove reči.



Kroz ličnost Antonija Sent’Elije u futurističku sferu je ušla i arhitektura.U Manifestu futurističke arhitekturekoji je objavljen 11. jula 1914.,

predstavljene su njegove ideje sa ogromnim brojem maštovitih crteža odkojih su neki nosili naziv Novi Grad. Sent’Elija je predložio novu vrstumetropolisa koji je bio projektovan u skladu sa novim materijalima i

konstruktivnim otkrićima inženjeringa i to tako da se zadovolje potrebe kojesu nastale usled nove koncentracije populacije u vremenu ubrzanog

transporta. On odbacuje svojim manifestom horizontalne i vertikalne linije,

kubične i piramidalne oblike koji su statični. Smatra da bez oblina i eliptičnihlinija, bez njihove dinamike i emotivne snage, arhitektura ne može dapostoji. Zahteva arhitekturu "od armiranog betona, gvožđa, stakla, tekstila isvih onih zamena za drvo, ciglu i kamen koje doprinose utisku

najveličanstvenije elastičnosti i lakoće". Njegove ideje nisu bile realizovane,već su ostale na nivou crteža, a ono što i jeste realizovano je bilo daleko od

onoga što je Sent'Elia predvidjao.

Manifest muzike koji nosi naziv Umetnost buke delo je Luiđija Rusola.Rusolo se pored muzike bavio i slikarstvom ali je bio značajniji kaorevolucionarni kompozitor. Imao je za cilj da stvori futurističku muziku, često

zvanu “bruizam” tj. muziku buke, muziku koja bi odgovarala dobu mehaničkesnage. Izmislio je mnoge bučne mašine i komponovao brojna dela za njih.Koncerti ove muzike izvođeni su u Italiji i izazivali su i kod publike i kodkritičara bes koji se mogao predvideti.

Jedan od neobičnih manifesta je onaj koji je napisala francuskinjaValentina d Sen-Poan. Uprkos Marinetijevom generalnom nepoštovanju žena,ona se priključila pokretu, napisala Manifest futurističkih žena i Manifestzadovoljstva. Ona svojim manifestima podstiče žene na jednu vrstuangažovanosti. Smatra da treba da pomažu svojim muškarcima i svojimsinovima u njihovoj težnji da nadmaše sami sebe i da stvaraju od njihheroje, a ne da ih potčinjavaju samo svojim sentimentalnim potrebama.

Osnovne ideje futurizma primenjene su i na drugim poljima umetnosti i

kulture kao što su film, fotografija odnosno fotodinamizam, pozorište, modaitd i upravo je i poznat ovaj pravac po mnogobrojnim manifestima koje su

obljavljivali predstavnici različitih kulturnih i političkih oblasti. Ovaj pokret jeostao zapamćen kao pokret manifesta-objavljeno je preko šesdeset.



Većina ovih manifesta, zajedno sa raznim drugim tekstovima i delima, suse pojavljivali na stranicama Firentinskih novina Lacerba. Ove novine nastaju

1913, pod vođstvom Đovani Papinija i Ardengo Sofićija, posle njihovognapuštanja lista La Voce. Početak saradnje je, ne previše iznenađujuće,počeo incidentom. Sofići, dok je još uvek pisao za La Voce, je objavio jedan

članak u kojima je kritikovao futurističku izložbu u Milanu, nazivajući ihslabijim od kubista, bednom kopijom ekspresionista i paseistima. Marineti,

Rusolo, Boćoni i Kara kreću u Firencu i tamo izbija tuča između dve grupe,koju policija prekida. Zatvoreni u svoje ćelije, kroz diskusiju su zaključili dazapravo i nisu toliko različiti u svojim stavovima i zvanična saradnja izmeđudve grupe počinje 1913. Saradnja traje nešto manje od godinu dana, alioznačava najkreativniji period za obe strane, svako izdanje ispunjeno

raznolikim sadržajem - manifesti i članci o najrazličitijim temama, Rusolovekompozicije, razne slike koje rade Boćoni i Kara itd.

Tome dolazi kraj 1914, kada Papini izdaje članak u kojem optužujefuturiste da su počeli da stvaraju sopstvenu vrstu akademizma - izjava koja

je za njih ekvivalent najveće uvrede. Jedini koji tada nastavlja redovno dadoprinosi je Marineti. On Papiniju pomaže da Lacerba pretvori u isključivopolitičke novine, sa jednim jedinim ciljem - da pripreme Italiju za rat sa

Austrijom. Napredni filozofski tekstovi, napadi najotvorenijeg nasilja protiv

svega što je sveto i ilustracije izrazito modernog stila ukrašavale su straniceovih novina koje su se prodavale radnicima više nego išta. Stoga i futurizamprerasta iz umetničkog u politički pokret, gde futuristi zastupaju učešće uPrvom svetskom ratu i to na strani, kako su oni to videli, francuskih

radnika.

Rat je sve izmenio, za Italiju, futuriste i celu Evropu. Staro uređenje,društveno i političko, je definitivno bilo s lomljeno ali to ipak nije bila

revolucija kojoj su se generacije romantičara nadale. Može se reći da jekulturna klima koja je preovladavala u ovom periodu, stvorena od strane

tadašnjih intelektualaca, doprinela predratnoj tenziji. U tom periodu se nazirepostepeno opadanje jedinstva grupe. Neizbežno je da će se takva grupa pre

ili kasnije razići kada potrebe pojedinca ili spoljašnji događaji nadjačajuprvobitne potrebe i osećaje. Uprkos tome, Marineti se borio da održi ovajpokret u kasnijim decenijama, iako je čak i najposvećenijim pristalicamapostajalo očigledno da se početna energija grupe istrošila. To je bilonajočiglednije kada su se Boccioni i Carra, svako na svoj način, odaljili odfuturizma i avangardnih ideja i, kao većina umetnika koji su preživeli rat,



vraćali se redu, inspirisani tradicionalnijim pristupima - ne samo po pitanju

stila i sadržaja, već i u najosnovnijim shvatanjima umetnosti. Konflikti međusamim umetnicima su postajali sve izraženiji, a Boccioni i Carra su Marinetijuoštro zamerali što je otvorio vrata raznim umetnicima čija su dela očiglednobila nižeg kvaliteta. Marinetijev glavni interes je sada bio da kulturnu grupupretvori u narodni pokret, koji njegovim insistiranjem na kvantitetu gubi na

kvalitetu.

Poslednji poduhvat koji su izveli kao grupa je bio odlazak u rat 1915.

Marineti, Boccioni, Russolo, SantElia, Erba, Funi, Piatti i Sironi su se prijavili

kao dobrovoljci, i to za "najbržu diviziju". Marineti je čak išao na operacijubez koje ne bi bio u stanju da ide na front . On se u ratu našao potpuno usvom elementu, što se ne može reći za ostale futuriste, koji su platili skupucenu. Boccioni, Sant Elia, Ugo Tommei, Athos Casarini i Carlo Erba su

poginuli, dok su mnogi bili ranjeni - među njima Marineti, Russolo, Piatti,Soffici, Rosai i Dessy.

Posle rata Marineti je pokrenuo Drugi Futurizam - pokušaj da nastavi sasvojim pokretom, uprkos tome da je većinja njegovih najtalentovanijihpristalica poginula u ratu ili ga napustila. Privukao je veliki broj novih

umetnika i trajao do Drugog svetskog rata. Radovi ovog Drugog Futurizma

su bili nižeg kvaliteta, kao što su Boccioni i Carra strahovali da će biti usledprimanja tolikog broja novih umetnika.

Najkarakterističnije obeležje Drugog Futurizma je to da je bio okrenut"novim osećajima", potraga za kulturnim inovacijama koje bi mogle da se

mere sa uzbuđenjem koje je vladalo zbog novih tehničkih otkrića kao što suradio i avioni. Najinteresantniji eksperimenti ovih godina su FuturističkoRadio Pozorište, Aeroslikarstvo i Aeroskulptura - koji postaju glavno izražajnosredstvo Marinetijevog pokreta posle 1931. Po njegovim rečima, ideja zaAeroslikarstvo nastaje još na početku futurističkog pokreta, zajedničkomželjom umetnika da napuste zemlju poezijom, slikarstvom i skulpturom i

time dostignu prvo, iako još uvek nejasno, iskustvo letenja i života uvazduhu. Tako da, tokom 30ih godina, termin "futurizam" je stavljen u drugi

plan, dok Aeroslikari preuzimaju vođstvo i pripremaju ogromne izložbe zaVenecijansko Bienale.

U kasnijim godinama, futurizam postaje veoma blisko povezan sa

fašizmom i do današnjeg dana je to tema rasprave među istoričarima. Često je to korišćeno kao izgovor da se preskoči politički deo priče i fokusira nafuturizam isključivo kao umetnički pokret. Rezultat ovakvih stavova je



odbijanje analize tog pokreta u kontekstu kompleksnog vremena, gde

granice izmedju "dobrog" i "lošeg", progresivnog i reakcionog,revolucionarnog i represivnog nisu bile tako jasno definisane.

Činjenica jeste da je futurizam sa fašizmom imao bar tri dodirne tačke -

romantično i neinformisano slavljenje mašine i tehnologije, upotreba fizičkognasilja protiv neistomišljenika i opčinjenost mladima - ali se na toj površnojanalizi i ostalo. Ovakvo preterano pojednostavljivanje je tokom decenija

proizvelo dosta "činjenica" o kulturnoj, društvenoj i političkoj situaciji togvremena - koje su apsolutno neistinite. Primeri za to su tvrdnje da je

futurizam bio zvanična umetnost fašizma, da je Marineti postao Musolinijevministar kulture ili spominjanje Musolinija kao običnog "kovačevog sina", bezi jedne reči o tome da je imao dve diplome/doktorata(?), govorio tri jezika,bio urednik socijalističkih novina itd. Ovakvo pojednostavljivanje, izvrtanje iignorisanje činjenica čisto zato što "nisu prikladne" je krajnje

kontraproduktivno i ne dovodi nas ni korak bliže shvatanju pojavetotalitarizma u politici i kulturi bilo kog vremena.

Marineti i Musolini jesu bili veoma sličnog karaktera, ali je njihov odnosuvek bio zasnovan isključivo na ličnoj dobiti, kada je to situacija zahtevala. IzMusolinijevih pisama se vidi da je on dosta proučavao futurizam i Marinetija je koristio kada mu je bio potreban njegov harizmatični, energični nastup injegova veština prodrmavanja mase. Ali kada bi Marinetijevi radikalni stavovi

(ponekad suviše radikalni čak i za Musolinija) postali kontraproduktivni ineprijatni, Musolini bi ga odbacivao. Marineti je bio protiv Musolinijevog

pragmatičnog pristupa strategije i kompromisa, i zahtevao je sve ili ništa. Ipak, kada je 1919. osnovao Fašističku Partiju, Musolini je i dalje na

Marinetija gledao kao na korisnog saveznika. Na izborima iste godine se

među kandidatima za parlament našao i Marineti, o kome je jedan novinar(po Musolinijevom naređenju) napisao članak u kome ga ističe kao jednog odnajmoćnijih političkih umova partije. Na tim izborima su fašisti izgubili odsocijalista, koji su Musolinija, Marinetija i jos 15ak drugih članova partijezatvorili na 20 dana, pod optužbom kompromitovanja državne bezbednosti i

formiranja naoružanih bandi. Ovo vreme provedeno u zatvoru je, doslovno

rečeno, najbliže što je Marineti ikada bio Musoliniju. Za Musolinija je u ovom periodu bilo veoma bitno da se vidi da ima

podršku istaknutih kulturnih ličnosti. Zbog toga je tolerisao ispade nekih

pristalica, među njima i Marinetija, koji su u suštini svojim ekstravagantnimponašanjem i izjavama odbijali širu podršku. Što je Musolini više težio kakompromisima koji će uslediti 1920., Marineti je postajao sve ekstremniji sa



svojim zahtevima. Objavljuje članak koji je agresivniji od svih prethodnihprema monarhiji, papi i birokratiji. Zahteva da se "sva moć da Umetnosti iUmetnicima." Smatra da treba da vlada "proleterijat darovitih ljudi, u

svakom gradu da bude Narodna Palata Kulture, trajna izložba slobodnekreativnosti i talenta, otvorena svim građanima koji bi tu mogli izložiti svakuvrstu umetnosti - uključujući i one koje bi se inače nazvale apsurdnim,budalastim, ludim ili nemoralnim." Marineti zaključuje da će "zahvaljujućinama doći vreme kada život neće biti samo pitanje hleba i rada, niti životdokolice, već umetničko delo."

Iako u ovim idealističkim pogledima Marineti nije bio sam, u striktnouređenoj Fašističkoj Državi nije bilo mesta za takve ideje. Musolini je imao

druge ciljeve i pristalice je dobijao čistim političkim pragmatizmom,dogovorima i kompromisima. 1920. na drugom skupu Fašističke partije, oncrkvi i monarhiji šalje poruku pomirenja - "Vatikan predstavlja 400 miliona

ljudi svuda u svetu." To je bila ta "ogromna sila" koju je Musolini želeo izasebe, tako da sada Vatikan stiče "spiritualni suverenitet", izvan dometasvakog napada. Svojim kompromisima sa buržoazijom, Musolini odbacujeMareinetija kao "neukog ekscentrika koji želi da se igra politike." Razjaren,

Marineti odlazi sa sastanka, u pratnji socijalista, anarhista i mnogih

osnivajućih članova i od njih kasnije nastaje najbučnija opozicija Musoliniju.Uprkos tome, Fašistička partija je bila prejaka da bi se izmenila i Musolini jedobio šta je želeo.

1924. Marineti shvata da njegov pokret biva gurnut u stranu, on se

ponovo pridružuje fašistima, ali bilo je prekasno. Fašisti su sada predstavljalisilu reda i harmonije, zadnja stvar koju je Musolini želeo je da ima bilo kakveveze sa naglim i nepromišljenim pobunama futurista. UmetnostMusolinijevog pokreta je bila ona koja predstavlja arhaični ili romantičnirealizam, koji nije postavljao nikakva pitanja, niti stvarao bilo kakve

probleme. Futurizam, kada bi se uopšte i spominjao, je prikazivan u

kontekstu istorijskog pokreta, deo duha ranog fašizma i irelevantan zasavremenu politiku države. Da bi zadržao čak i ovu krajnje marginalnupoziciju za svoj pokret, Marineti je morao da pristaje na kompromise,

proguta svoj ponos i prihvati poziciju na Akademiji.

Uprkos svemu tome, Marineti ostaje lojalan i fašizmu i Musoliniju. Kada jeMusolini napao Etiopiju, Marineti se sa svojih 60 godina prijavljuje kao

dobrovoljac. Kako je fašizam se sve više i više udaljavo od bilo čega što bi semoglo nazvati revolucionarnim pokretom, Marineti je sledio i napustio svoju

ulogu opozocioniste - što bi ga, ako ništa drugo, bar delimično spasilo u



očima istorije. Pre finalnog kolapsa i propasti Italije u Drugom svetskomratu, Marinetijev poslednji tekst peva pohvale najbrutalnijoj od svih Crnih

Brigada (italijanske paramilitarne jedinice). I sam Musolini se vraćaagresivnom jeziku mladosti, i u tim gnevnim ispadima bespomoćnog vođeMarineti nalazi neku iluziju utehe, i sa tom iluzijom i umire 2. decembra

1944, u Bellagiu, poslednjem uporištu fašizma. Sa njim umire i futurizam. Iako je Marineti predvideo da će ga "mlađi i jači

ljudi baciti u stranu" i zameniti novim idejama - to se nije desilo. Pozitivne

strane Marinetijeve vizije je ugušila katastrofalno naivna ideologija. U suštiniveoma malo ideja koje on izlaže su nove i originalne. Nasilje, rat, anarhija,nacionalizam, obožavanje nadčoveka, slavljenje urbanog života, tehnologije imržnja svega akademskog i iz prošlosti - su već ranije viđeni. Na kraju ihnije porazila agresivna i nasilna simbolična smrt od ruke jošrevolucionarnijeg pokreta, već su nestali sporim i neslavnim procesomneprirodnog održavanja u životu nečega što više za to nije imalo snage.

Documents

PDF - Futurizam