Embed Size (px)
Citation preview
Centar za privredni sistem
SLOBODNE ZONE Septembar, 2014. godine
2
SADRŽAJ:
I
UVOD - ISTORIJA
II IZ ZAKONA O SLOBODNIM ZONAMA
III CARINSKI POSTUPAK U ZONAMA
IV EKONOMSKA OPRAVDANOST OSNIVANJA ZONA I
PREDNOSTI POSLOVANJA U ZONAMA
V UPRAVA ZA SLOBODNE ZONE
VI SLOBODNE ZONE U SRBIJI
VII SVETSKA UDRUŽENJA SLOBODNIH ZONA
VIII KORISNE ADRESE
3
I UVOD - ISTORIJA
Koncept slobodnih zona se počeo razvijati pedesetih godina prošlog veka kao sredstvo pomoću kojeg se stvaralo pogodno okruženje za poslovanje, prvenstveno za preduzeća koja traže jeftinu izvoznu bazu. Slobodne carinske zone su nastale iz slobodnih luka i lučkih gradova, a njihov razvoj i preobražaj u pravne institute počeo je krajem XIX i početkom XX veka. Jugoslavija je dugo imala slobodnu carinsku zonu u Solunu (94.000 m2) koja je jedna od najstarijih slobodnih zona na Balkanu, i koja je bila osnovana Konvencijom zaključenom između Kraljevine Srbije i Kraljevine Grčke 1913. godine. Ona je omogućila izlaz Srbije na Egejsko more u vreme carinskih ograničenja, koja je Srbiji tada nametala Austrougarska. Zbog I svetskog rata Srbija nije bila u mogućnosti da koristi zonu, sporazum je obnovljen 1923. godine sa rokom važenja od 50 godina. U Solunu se nalazila jugoslovenska carinarnica, a roba je do Jugoslavije prevožena železnicom pod carinskom (tranzitnom) plombom naših i grčkih carinskih vlasti. Ova konvencija je važila do 1975. godine. Pored toga, postojao je i Jugoslovensko - italijanski sporazum, sklopljen u Osimu novembra 1975 godine, koji je stupio na snagu aprila 1977. godine, koji je, između ostalog sadržavao i Protokol o slobodnoj industrijskoj zoni. Taj akt je predviđao zonu koja je obuhvatala oko 10 km2 jugoslovenske teritorije na granici u području Sežane i manji deo italijanske teritorije na drugoj strani granice. Prve carinske zone u bivšoj SFRJ su osnovane u Rijeci i Kopru, potom u Beogradu, Splitu, Puli i Novom Sadu. Sam institut slobodnih carinskih zona je pravno konstituisan 1963. godine, izmenama i dopunama Carinskog zakona. 1985. godine donet je Zakon o carinskim zonama, kao i Zakon o posebnim uslovima obavljanja spoljnotrgovinskog prometa u carinskim zonama sa ciljem da od upravno - carinskog instituta, zone postanu privredni subjekti, uz zadržavanje statusa sastavnog dela jugoslovenskog carinskog područja. 1992. godine donet je sledeći Carinski zakon, a 1994. Zakon o slobodnim zonama. Oba ova zakona, sa izvesnim razlikama terminološkog karaktera, na isti način su regulisali položaj zona kod nas.
Dok su slobodne zone nekada bile slobodne luke i mesta gde se vršio pretovar robe, one danas predstavljaju centre razvijenih telekomunikacija i moderne infrastrukture i centre moderne industrije i kompletne logističke podrške.
4
II IZ ZAKONA O SLOBODNIM ZONAMA
(Sl. glasnik RS br. 62/2006)
Slobodne zone su prostori tj. delovi teritorije Srbije koji su posebno fizički određeni i označeni, i na kome se obavljaju različite delatnosti i u kojima se primenjuje stimulativni režim poslovanja koji se prvenstveno ogleda u povlašćenom carinskom tretmanu, poreskim oslobađanjima i simplificiranom administrativnom procedurom. Drugim rečima slobodne zone podrazumevaju odredjene oblasti gde važe posebni uslovi rada, poseban režim privređivanja, uz značajne pogodnosti, olakšice i stimulacije u cilju proizvodnje robe, koja je prvenstveno namenjena za izvoz. Slobodne zone su centri koji objedinjuju usluge po sistemu sve na jednom mestu - proizvodnja, skladištenje, utovar i istovar robe, pakovanje, transport, špediterske usluge, bankarske usluge, carinske i druge administrativne poslove. Slobodna zona je pravno lice koje preko svojih organa upravljanja (bez obzira na osnivača) vrši tehničke, administrativne, stručne i druge poslove u vezi sa obavljanjem delatnosti u zoni i obavlja usluge od zajedničkog interesa za sve korisnike samostalno, utvrđuje uslove pod kojima se koristi područje slobodne zone za obavljanje delatnosti, i propisuje mere posebne zaštite životne i radne sredine u zoni. Osnivač zone (organ lokalne samouprave, privredno društvo, odnosno preduzetnik), koji je doneo odluku ili zaključio ugovor sa drugim osnivačem o osnivanju zone, preko privrednog društva (dalje PD) za upravljanje zonom podnosi zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja zone. Područje zone se određuje davanjem saglasnosti Vlade. Zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja zone PD za upravljanje zonom se podnosi Vladi preko Ministarstva finansija Srbije tj. Uprave za slobodne zone. Određivanje područja zone ekonomski je opravdano ako se na osnovu priloženog elaborata i drugih priloženih dokaza može oceniti da će se postići pozitivni efekti u pogledu privlačenja stranog kapitala, proizvodnje roba, pružanja usluga, zapošljavanja, transfera tehnologije, privrednog restrukturiranja i ako će poslovanje u zoni doprineti ostvarivanju strategije razvoja i realizaciju mera ekonomske politike Vlade. PD za upravljanje zonom može podneti zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja zone pod uslovima:
da su osnivači PD za upravljanje zonom osnivači zone (osnivači zone mogu biti osnivači samo jednog privrednog društva),
da je registrovano u Registru privrednih subjekata za obavljanje delatnosti upravljanja zonom;
5
da odgovorno lice osnivača zone, odnosno odgovorno lice PD za upravljanje zonom nije osuđivano za krivična dela privrede, nedozvoljene trgovine itd.
Zahtev za davanje saglasnosti za određivanje područja zone treba da sadrži:
naziv, sedište i PIB osnivača zone
naziv, sedište i PIB PD za upravljanje zonom
podatke o osnivačkom kapitalu
naziv zone i područja zone sa određenim granicama
elaborat o postojanju ekonomske opravdanosti za određivanje područja zone sa procenom stranih ulaganja, očekivanih efekata, zapošljavanja i transfera savremenih tehnologija, navođenje delatnosti koje će se obavljati itd. itd.
Pored zahteva potrebno je priložiti i sledeće dokaze:
- odluku organa upravljanja, ugovor ili neki drugi akt osnivača zone, o osnivanju zone, koji sadrži naziv osnivača i naziv zone
- registar u kome je PD za upravljanje zonom registrovano - uverenje o neosuđivanosti odgovornih lica - dokaz da osnivači zone imaju pravo svojine, tj zakupa ili pravo korišćenja na
zemljištu područja zone - dokaz da će se obezbediti prostorni, građevinski, energetski, organizacioni i
tehnički uslovi, uslovi vezani za zaštitu životne sredine i dr. - mišljenje organa lokalne samouprave o opravdanosti osnivanja zone
Ministarstvo finansija ocenjuje ekonomsku opravdanost podnetog zahteva za određivanje područja zone i svoje mišljenje dostavlja Vladi koja je u obavezi da, saglasnost za određivanje područja zone, izda u roku od 30 dana od dana podnošenja predloga. U aktu tj. u saglasnosti o određivanju područja zone se naročito navodi naziv zone, površina zone, kao i naziv i sedište privrednog društva za upravljanje zonom. Saglasnost o određivanju područja zone prestaje da važi ako zona ne počne sa radom u roku od dve godine od dana stupanja na snagu tog akta. Zonom može da upravlja samo jedno PD registrovano za upravljanje zonom i ono svojim aktom utvrđuje organizacione i tehničke uslove za nesmetano obavljanje delatnosti u zoni tj. radno vreme zone, kretanje lica i robe, obaveze PD za upravljanje zonom vezano za osiguranje neophodnih prostornih, tehničkih, organizacionih uslova korišćenja zone, mere zaštite na radu i zaštite životne sredine, prava i obaveze korisnika zone u odnosu na osnivača zone i sl. Korisnici zone mogu biti: osnivač zone, PD za upravljanje zonom, kao i druga domaća i strana pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost u zoni.
6
PD za upravljanje zonom zaključuje ugovore sa korisnicima zone o međusobnim pravima i obavezama. Na zahtev Uprave za slobodne zone, korisnici su dužni da joj dostavljaju podatke o svom poslovanju. Prava korisnika zone data zakonom o slobodnim zonama ne mogu biti umanjena drugim propisima. Zona mora biti vidljivo obeležena i može se sastojati iz više delova pod uslovom da čine funkcionalnu celinu. U zoni se može obavljati proizvodnja i pružati usluge ali se time ne sme ugrožavati životna sredina, zdravlje ljudi, materijalna dobra i bezbednost zemlje. U zonu se ne može uvoziti, niti se iz zone može izvoziti roba čiji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen. PD za upravljanje zonom je dužno da u roku od 90 dana po isteku kalendarske godine dostavi Upravi za slobodne zone izveštaj o poslovanju u zoni, koji treba da sadrži: ostvaren prihod PD za upravljanje zonom, broj korisnika i delatnost koju obavljaju, vrednost proizvedene robe i pruženih usluga u zoni, obim uvoza i izvoza u zoni, iznos uloga stranog kapitala, broj zaposlenih lica u PD za upravljanje zonom i broj zaposlenih kod korisnika zone. Zona prestaje sa radom na primer ako se u toku rada oceni da su trajno prestali tehnički uslovi propisani zakonom za njeno osnivanje, ako je odgovorno lice PD za upravljanje zonom pravosnažno osuđeno za krivično delo protiv privrede, imovine, nedozvoljene tgovine i protiv službene dužnosti, ako se oceni da se poslovanjem u zoni ne postižu ciljevi predviđeni elaboratom o postojanju ekonomske opravdanosti za određivanje područja zone, i u slučaju nekih prekršaja predviđenih zakonom koji uređuje carinski sistem i carinski postupak itd. PD za upravljanje zonom može takođe podneti zahtev za prestanak rada zone kao i Ministarstvo finansija na osnovu čijeg predloga Vlada donosi akt o prestanku važenja saglasnosti za određivanje područja zone a zona prestaje sa radom po isteku roka od 90 dana od donošenja akta Vlade o prestanku važenja saglasnosti za određivanje područja zone.
III CARINSKI POSTUPAK U ZONAMA
Područje slobodne zone mora biti ograđeno u skladu sa uputstvima carinskog organa, na način koji carinskom organu omogućava sprovođenje carinskog nadzora i sprečava nepropisno unošenje u slobodnu zonu i iznošenje iz slobodne zone bilo kakve robe.
Za sprovođenje carinskog nadzora nad slobodnom zonom i robom smeštenoj u njoj nadležan je carinski organ koji je teritorijalno nadležan s obzirom na mesto na kome se nalazi slobodna zona.
7
Na robu koja se unosi i iznosi iz zone, kao i robu smeštenu u zoni, primenjuju se mere carinskog nadzora i kontrole u skladu sa odredbama zakona koji uređuje carinski sistem i carinski postupak.
U slobodnu zonu može se uneti i smeštati strana i domaća roba. Smeštaj robe u slobodnoj zoni nije vremenski ograničen. Za domaću robu namenjenu izvozu koja smeštajem u slobodnu zonu ispunjava uslove predviđene posebnim propisima mogu da se propišu posebni rokovi smeštaja.
Sva roba koja se unosi ili iznosi iz slobodne zone mora se prijaviti nadzornom carinskom organu, koji proverava podnete isprave i prevozno sredstvo, te zadužuje unos robe u slobodnu zonu, odnosno razdužuje iznos robe iz zone. Nadzorni carinski organ može, prema njegovoj proceni i analizi rizika, da izvrši i pregled robe.
Korisnik zone može privremeno izneti robu iz zone u drugi deo teritorije Republike Srbije odnosno unositi robu u zonu sa drugog dela teritorije Srbije radi stavljanja u postupak oplemenjivanja, radi ispitivanja, atestiranja, opravke i marketinškog prezentovanja. Carinski organ može pregledati robu i sprovesti druge mere carinskog nadzora nad robom koja ulazi, izlazi ili ostaje u slobodnoj zoni u skladu sa kriterijima utvrđenim sistemom za analizu i procenu rizika, odnosno kad god posumnja da se ne poštuju carinski propisi o poslovanju u slobodnoj zoni.
Korisnik zone mora, radi carinskog nadzora, na propisan način da vodi evidenciju o unosu u slobodnu zonu i iznošenju robe iz slobodne zone, kao i o upotrebi i promenama na robi. Korisnik zone je dužan da, pre početka obavljanja delatnosti u slobodnoj zoni, nadležnoj carinarnici podnese zahtev za odobravanje oblika i sadržaja evidencije o stranoj robi u slobodnoj zoni. Ukoliko korisnik u zonu namerava unositi i domaću robu, dužan je da podnese i pisani zahtev za odobravanje oblika i sadržaja evidencije o domaćoj robi u slobodnoj zoni.
Zahtev za izdavanje odobrenja o vođenju evidencije podnosi se, u dva primerka, carinskom organu, prema mestu na kom se nalazi slobodna zona. U zahtevu korisnik navodi detaljan opis delatnosti koje namerava da obavlja u slobodnoj zoni i takođe mora da sadrži :
- detaljne podatke o evidenciji koja se vodi ili će se voditi o robi, - vrstu i carinski status robe (domaća/strana) koja će biti predmet navedenih delatnosti, - kada je to moguće, carinski postupak u okviru koga će se obavljati te delatnosti, - druge podatke koji su potrebni carinskom organu kako bi obezbedio pravilnu primenu propisa o poslovanju u slobodnoj zoni i omogućilo sprovođenje carinskog nadzora nad poslovanjem korisnika u slobodnoj zoni.
Uz zahtev se prilaže ugovor o korišćenju slobodne zone zaključen sa osnivačem zone, u dva primerka, u originalu ili overenoj kopiji.
8
Evidencija o robi u slobodnoj zoni koja mora sadržati najmanje sledeće: • podatke o identifikacionim brojevima, broju i vrsti ambalaže, količini robe, uobičajenom komercijalnom nazivu robe • podatke koji omogućavaju da se roba kontroliše u svakom trenutku, a posebno njena lokacija, carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba koja joj je određena nakon smeštaja u slobodnu zonu ili njen ponovni ulazak u preostali deo carinskog područja Republike Srbije • podatke o prevoznoj ispravi koja se koristi pri unošenju i iznošenju robe • podatke o carinskom statusu robe (da li je strana ili domaća roba) i, kada je to potrebno, podatke o potvrdi o carinskom statusu robe koja je stavljena u slobodan promet u zoni • podatke o uobičajenim postupcima s robom, kojima je cilj očuvati robu, poboljšati njen izgled ili pripremiti za tržište, odnosno dalju prodaju • podatke o robi koja stavljanjem u slobodan promet ili stavljanjem u postupak privremenog uvoza ne podleže plaćanju uvoznih dažbina niti merama trgovinske politike, a čija se upotreba ili namena moraju proveravati (broj JCI po kom je roba stavljena u postupak). Evidencija se vodi hronološki, prema podacima u ispravama što prate robu pri unošenju/iznošenju robe u/iz zone. Nadzorni carinski organ može, za vođenje evidencije u slobodnoj zoni, kao evidenciju prihvatiti i evidenciju iz knjigovodstva korisnika zone, ako takva evidencija sadrži sve neophodne podatke koji u svakom trenutku omogućavaju jasan uvid u stvarno stanje robe. Ako korisnik zone utvrdi da se stvarno stanje robe i stanje u evidencijama ne slažu, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti nadzorni carinski organ. Ako nadzorni carinski organ utvrdi da je pri tome nastao carinski dug, dužan je preduzeti sve potrebne radnje radi obračuna i naplate istog.
Korisnik slobodne zone može robu koju je uneo u slobodnu zonu da ustupi drugom korisniku. Oba korisnika ovo ustupanje i preuzimanje robe moraju da iskažu u svojim evidencijama. Korisnik, koji ustupa robu drugom korisniku dužan je da o tome bez odlaganja obavesti carinski organ, uz podnošenje odgovarajuće dokumentacije.
Ako je korisnik zone strano lice, u rešenju kojim se odobrava oblik i sadržaj evidencije o robi u slobodnoj zoni, obavezno se navode i podaci o njegovom ovlašćenom zastupniku i vrsti zastupanja.
Carinski organ će odobriti vođenje evidencije samo onim licima koja nude sve potrebne garancije za poslovanje u slobodnoj zoni u skladu sa carinskim propisima.
Korisnik zone po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev carinskog organa može da zahteva izmene ili dopune odobrenja za vođenje evidencije.
9
Ako korisnik u određenom roku ne predloži odgovarajuće izmene ili dopune u načinu vođenja evidencije ili ako nadzorni carinski organ u više puta utvrdi manjak ili nestanak robe na koju se odnosi evidencija, carinski organ će poništiti odobrenje o vođenju evidencije.
U slučaju poništavanja odobrenja o vođenju evidencije korisnik ne može više obavljati delatnosti na koje se odnosi poništena odobrena evidencija.
Postojeće zalihe robe se tretiraju kao da je roba uneta ili ponovno uneta u carinsko područje Republike Srbije i korisnik zone mora odrediti toj robi carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu u roku određenom u rešenju kojim se ukida odobrena evidencija.
Korisnik zone koji prestaje s poslovanjem ili obavljanjem pojedine delatnosti u slobodnoj zoni dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana, obavesti nadležni carinski organ i preda mu konačne podatke o evidenciji robe radi provere.
Roba koja se unosi u slobodnu zonu se doprema carinskom organu i podleže propisanim carinskim formalnostima samo u slučaju:
• kada je bila stavljena u carinski postupak koji se okončava prilikom njenog ulaska u slobodnu zonu • da je smeštena u slobodnu zonu na osnovu odluke carinskog organa da se za tu robu odobri povraćaj ili otpust carinskog duga • domaće robe namenjene izvozu, koja smeštajem u slobodnu zonu ispunjava uslove predviđene posebnim propisima.
Carinski organ može da zatraži da se prilikom unošenja u slobodnu zonu prijavi roba za koju postoji obaveza plaćanja izvoznih dažbina ili na koju se odnose druge mere trgovinske politike, pre svega ako nije moguće na drugi način osigurati nadzor u pogledu poštovanja propisa o plaćanju izvoznih dažbina, odnosno o drugim merama trgovinske politike.
Strana roba se unosi i smešta u slobodnu zonu na osnovu carinske deklaracije koja se koristi za unos robe u slobodnu zonu (C7).
Nad robom koja se dopremi carinarnici, koja vrši nadzor nad slobodnom zonom, može se sprovesti privremeni smeštaj dok joj se ne odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba. Postupak privremenog smeštaja se može sprovesti bez podnošenja sažete deklaracije, na osnovu tranzitnog dokumenta po kom je roba upućena u slobodnu zonu.
Domaća roba se unosi i smešta u slobodnu zonu na osnovu:
10
1. fakture, kada se u slobodnu zonu smešta domaća roba koju korisnik zone kupuje na ostalom delu carinskog područja Republike Srbije od druge osobe,
2. otpremnice, kada korisnik zone smešta u slobodnu zonu vlastitu robu sa ostalog dela carinskog područja Republike Srbije,
3. carinske deklaracije za unos robe u slobodnu zonu, ako se u zonu unosi domaća roba namenjena izvozu koja smeštajem u slobodnu zonu ispunjava uslove predviđene posebnim propisima (roba za koju su propisani izvozni podsticaji). Ova roba se mora, u skladu sa članom 549. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom, deklarisati za izvoz i izvesti u roku od tri meseca od dana unosa u slobodnu zonu.
Domaća roba iz tač. 1. i 2. može se uneti u slobodnu zonu radi upotrebe u proizvodnim procesima, kao i radi potrošnje u zoni (prehrambeni artikli, kancelarijski materijal i sl.). Domaća roba koja nije namenjena proizvodnji i potrošnji u zoni može se skladištiti u slobodnoj zoni samo ako se time ne otežava carinski nadzor nad poslovanjem u slobodnoj zoni i ako je to odobreno rešenjem o odobravanju evidencije o robi.
Domaća roba namenjena izvozu može se uneti u slobodnu zonu samo izuzetno, pošto je osnovno pravilo da se roba namenjena izvozu treba izvozno ocariniti i izvesti iz carinskog područja Republike Srbije, pri čemu je izvoz završen kad roba fizički napusti carinsko područje Republike Srbije. Unosom u zonu robe namenjene izvozu, nije izvršen izvoz pošto je prostor slobodne zone deo područja Republike Srbije. Međutim, u slobodnu zonu se može uneti roba namenjena izvozu za koju postoje posebni propisi na osnovu njenog smeštaja u zonu, i na istu se primenjuju svi propisi i mere koje bi se primenile kada bi se ta roba izvozila u uobičajenom postupku izvoza.
U slobodnu zonu se može uneti i smestiti ona roba za koju se nakon izvoza mogu koristiti različite izvozne podsticajne mere (subvencije). Za tu robu se izvozne podsticajne mere mogu koristiti i unosom te robe u slobodnu zonu, odnosno i pre nego što se roba izveze, tj. pre nego što napusti područje Republike Srbije. Ukoliko se roba ne izveze u propisanom roku od tri meseca, a podsticajne mere su iskorišćene, ostvareni podsticaj se mora vratiti.
Ukoliko se u slobodnu zonu smešta domaća roba koja podleže plaćanju izvozne carine nadležni carinski organ će zahtevati da se ta roba posebno evidentira.
Kada se roba unosi ili vraća sa područja slobodne zone u drugi deo carinskog područja Republike Srbije, a na zahtev zainteresovanog lica, carinski organ će potvrditi da li je roba koja je smeštena u slobodnu zonu domaća ili strana roba. Korisnik slobodne zone dokazuje status domaće robe ako je strana roba stavljena u slobodan promet u zoni, kao i kada je u slobodan promet u zoni stavljena roba nakon postupka aktivnog oplemenjivanja ili postupka prerade pod carinskom kontrolom.
11
Kada se ne može dokazati status robe kao domaće robe ili strane robe, roba će se smatrati:
• domaćom robom u svrhu plaćanja izvoznih dažbina, dobijanja izvoznih dozvola (sertifikata) i primene propisanih trgovinskih mera kod izvoza, • stranom robom u svim drugim slučajevima.
U zavisnosti od vrste robe ili zahteva carinskog nadzora, carinski organ može da uvede mere zabrane ili ograničenja u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti u slobodnoj zoni. Carinski organ odobrava obavljanje privredne delatnosti u slobodnoj zoni licima koja pruže neophodne garancije da je omogućeno sprovođenje carinskog nadzora i kontrole.
Dok se nalazi u slobodnoj zoni strana roba može da se:
• stavi u slobodan promet • podvrgne uobičajenim oblicima postupanja • stavi u postupak aktivnog oplemenjivanja • stavi u postupak prerade pod carinskom kontrolom • stavi u postupak privremenog uvoza • ustupi u korist države • uništi
Svako postupanje sa robom u slobodnoj zoni, korisnik zone mora, bez odlaganja, uneti u odobrenu evidenciju o robi iz koje mora biti prepoznatljiv postupak u vezi sa robom. Evidencija korisnika mora odgovarati stvarnom stanju robe. Nadzorni carinski organ obavlja carinski nadzor i kontrolu u zoni i u odobrenoj evidenciji, shodno njegovoj analizi i proceni rizika, odnosno kada god obavljanje tih radnji smatra potrebnim.
Ako se strana roba smeštena u slobodnu zonu stavlja u slobodan promet, korisnik zone podnosi carinsku deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet, uz primenu mera trgovinske politike, završavanje drugih radnji predviđenih u vezi sa robom i naplatu carinskog duga kojem podleže, kada strana roba stiče status domaća robe.
Postupak aktivnog oplemenjivanja u slobodnoj zoni u svemu se jednako odvija kao da se sprovodi u drugom delu carinskog područja Republike Srbije. Postupak aktivnog oplemenjivanja u slobodnoj zoni može početi tako što se roba deklariše na osnovu knjigovodstvenih isprava (evidencija korisnika zone). To znači da posle donošenja odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja nije potrebno podnositi deklaraciju (C5) za taj postupak, već se za praćenje ovog postupka koristi odobrena evidencija korisnika zone. Carinski organ neće odobriti korišćenje navedenog pojednostavljenja ako korisnik zone ne pruži potrebne garancije za pravilno sprovođenje postupaka.
Izuzetno, korisnik može tražiti da se primeni uobičajeni postupak za početak postupka aktivnog oplemenjivanja.
12
Bez obzira da li se roba stavlja u postupak aktivnog oplemenjivanja na osnovu knjigovodstvene isprave ili u redovnom postupku, pre otpočinjanja ovog postupka treba pribaviti odobrenje nadležne carinarnice.
Korisnik zone obavezan je da vodi evidenciju o postupku aktivnog oplemenjivanja i ona treba da sadrži sledeće podatke :
- podatke iz deklaracija kojima se roba stavlja u carinski postupak, - podatke iz deklaracija kojima se robi određuje carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba radi završetka postupka, - datum i odgovarajuće podatke o drugim carinskim ispravama i svim drugim ispravama koje se odnose na početak i završetak postupka, - vrstu proizvodnih radnji, vrstu rukovanja ili privremene upotrebe, - normativ upotrebe ili, po potrebi, metodu za njegov obračun, - podatke koji omogućavaju praćenje robe, uključujući mesto gde se nalazi i podatke o bilo kojem premeštanju, - trgovački ili tehnički opis potreban za utvrđivanje istovetnosti robe i - podatke koji omogućavaju praćenje kretanja u postupku aktivnog oplemenjivanja koji se sprovodi uz upotrebu istovrsne robe.
Carinski organ može da odobri da se neki od ovih podataka ne evidentiraju, ako to nema štetan uticaj za sprovođenje kontrole ili nadzora postupaka za robu koja se prerađuje ili upotrebljava. Evidencija mora da sadrži i podatke o odobrenju.
Ako će korisnik zone deo proizvodnih radnji u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja obavljati unutar slobodne zone, a deo u drugom delu carinskog područja Republike Srbije ili u drugoj slobodnoj zoni, u tom slučaju potrebno je podneti zahtev i doneti odobrenje za celokupan postupak aktivnog oplemenjivanja.
Korisnik zone je dužan da položi instrument obezbeđenja kojim se obezbeđuje carinski dug koji bi mogao nastati prilikom privremenog iznošenja strane robe iz slobodne zone. Po dobijanju odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja, prilikom iznošenja robe iz slobodne zone na drugi deo carinskog područja, korisnik nadležnom carinskom organu podnosi zahtev za privremeno iznošenje robe iz slobodne zone radi obavljanja pojedinih faza proizvodnje.
Po dobijanju odobrenja za privremeno iznošenje, korisnik slobodne zone privremeno iznosi robu Deklaracijom za privremeno iznošenje robe iz slobodne zone koja se podnosi u dva primerka od kojih se jedan vraća korisniku, a drugi zadržava nadležni carinski organ koji o privremenom iznošenju robe vodi posebnu evidenciju u Kontrolniku robe koja se privremeno iznosi iz slobodne zone.
13
Korisnik zone koji namerava da obavlja postupak prerade pod carinskom kontrolom u zoni, mora prethodno (pre otpočinjanja proizvodnih radnji) od nadležnog carinskog organa dobiti odobrenje za postupak prerade pod carinskom kontrolom. Postupak prerade pod carinskom kontrolom u slobodnoj zoni u svemu se isto odvija kao da se sprovodi u drugom delu carinskog područja Republike Srbije.
Postupak privremenog uvoza u slobodnoj zoni, bilo uz potpuno ili delimično oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, u svemu se jednako odvija kao da se sprovodi u drugom delu carinskog područja Republike Srbije.
Strana roba koja je smeštena u slobodnoj zoni, može bez posebnog odobrenja nadležnog carinskog organa, proći uobičajene oblike postupanja koji su neophodni za očuvanje robe, poboljšanje njenog izgleda ili tržišnog kvaliteta ili da se pripremi za tržište ili dalju prodaju. Korisnik zone, treba pre vršenja odobrenog uobičajenog oblika postupanja o tome pismeno obavestiti nadzorni carinski organ.
Obaveštenje ili zahtev korisnika zone za vršenje uobičajenih oblika postupanja sa robom u slobodnoj zoni mora sadržati najmanje podatke o: korisniku zone, ispravi na osnovu koje je odnosna roba smeštena u slobodnu zonu, vrsti (opis), količini i carinskoj vrednosti robe koja se podvrgava uobičajenim oblicima postupanja koji će se vršiti nad robom, datumu ili periodu vršenja.
Domaća roba namenjena izvozu koja je obuhvaćena posebnim merama poljoprivredne politike može se u slobodnoj zoni podvrgnuti samo takvim oblicima postupanja koji su za tu robu izričito dozvoljeni. Ti postupci mogu se preduzimati bez posebnog odobrenja.
Kod ustupanja u korist države i uništenja strane robe koja je smeštena u slobodnu zonu, primenjuju se pravila kao kada se navedena carinski odobrena postupanja ili upotreba sprovode u drugom delu carinskog područja Republike Srbije.
Za stranu robu smeštenu u slobodnu zonu, kao i za stranu robu koja je u toj zoni podvrgnuta postupku aktivnog oplemenjivanja, privremenog uvoza ili postupku prerade pod carinskom kontrolom, s obzirom da je navedena zona pod carinskim nadzorom, ne polaže se garancija za obezbeđenje naplate carinskog duga, osim u slučaju kad se roba privremeno iznosi iz slobodne zone. Korisnik zone je dužan, bez odlaganja, podatke o robi koju iznosi iz slobodne zone, odnosno iz prostora gde obavlja delatnost vezanu za tu robu, uneti u odobrenu evidenciju.
Roba koja napušta slobodnu zonu može da bude:
• izvezena ili ponovo izvezena iz carinskog područja Republike Srbije, ili • uneta u drugi deo carinskog područja Republike Srbije.
U obe situacije podnosi se carinska deklaracija za određeni carinski postupak.
14
Ako se iz slobodne zone na drugi deo carinskog područja iznosi domaća roba koja je bila smeštena u slobodnu zonu podnosi se faktura (ako korisnik zone prodaje robu kupcu na preostalom području Republike Srbije), odnosno otpremnica (ukoliko se iznosi vlastita roba) i ista se evidentira, kao povrat domaće robe.
U slučaju ako se iz slobodne zone u drugi deo carinskog područja iznosi domaća roba koja je bila namenjena izvozu, a gde postupak izvoza nije izvršen, potrebno je poništiti izvoznu deklaraciju (ukoliko je bila podneta), kao i sve finansijske i druge pogodnosti koje je korisnik slobodne zone dobio smeštajem te robe u slobodnu zonu.
Ukoliko izvozna deklaracije nije bila podneta potrebno je razdužiti deklaraciju (C7) po kojoj je izvršen unos ove robe u slobodnu zonu.
Strana roba smeštena u slobodnu zonu može se:
• uputiti u drugu slobodnu zonu, u kom slučaju se roba upućuje i smešta u drugu slobodnu zonu tranzitnom deklaracijom, ili
• uputiti, po tranzitnoj carinskoj deklaraciji, nadležnoj carinskoj ispostavi radi sprovođenja odgovarajućeg carinskog postupka u koji se roba namerava staviti. U carinskoj ispostavi kojoj je roba upućena podnosi se deklaracija za zahtevani carinski postupak, uz primenu propisa za odnosni postupak.
Strana roba koja je izneta iz slobodne zone i preneta u drugi deo carinskog područja Republike Srbije može se, uz podnošenje propisane deklaracije:
• staviti u slobodan promet, • staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja, • staviti u postupak prerade pod carinskom kontrolom, • staviti u postupak privremenog uvoza, • staviti u postupak carinskog skladištenja, • staviti u postupak tranzita, • ustupiti u korist države, • uništiti pod carinskim nadzorom. Za stranu robu koja podleže plaćanju uvoznih dažbina, a koja se, nakon smeštaja u slobodnoj zoni, stavlja u slobodan promet ili u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobađanjem od plaćanja uvoznih dažbina, bilo u slobodnoj zoni ili u drugom delu carinskog područja Republike Srbije, nastaje carinski dug i za istu treba podneti deklaraciju za odnosni postupak, uz primenu propisa i pravila važećih za taj postupak. Ako unosom u ostali deo carinskoga područja Republike Srbije nastane carinski dug za proizvod koji je nastao proizvodnjom u slobodnoj zoni, odnosno u postupku aktivnog oplemenjivanja, iznos duga utvrdiće se na osnovu vrednosti uvozne robe sadržane u dobijenim proizvodima.
15
Isto tako, ukoliko strana roba nestane u slobodnoj zoni što korisnik zone ne može opravdati na prihvatljiv način, smatra se da je ta roba bila potrošena ili korišćena protivno propisanim uslovima, te za istu nastaje carinski dug.
Carinski dug nastaje u trenutku kada se roba potroši ili prvi put upotrebi na način protivan važećim propisima.
IV EKONOMSKA OPRAVDANOST OSNIVANJA ZONA I
PREDNOSTI POSLOVANJA U ZONAMA
U praksi poslovanja, slobodne zone su se pokazale kao razvojne i profitabilne institucije sa brojnim specifičnostima poslovanja. Ekonomski i administrativni razlozi postojanja slobodnih zona koji omogućavaju njihovu profitabilnost ogledaju se u činjenici da one omogućavaju uštede u različitim oblastima: carina (neplaćanje ili odloženo plaćanje), taksi, poreza, drugih mera i odluka ekonomske prirode. Jedan od razloga postojanja slobodnih zona jeste u koncentraciji usluga i potreba na jednom mestu. One predstavljaju logistički centar za špediterske, carinske, transportne i usluge skladištenja, pretovara, dorade itd.
Preko slobodnih zona u značajnoj meri se podstiču i stimulišu strana ulaganja u privredu jedne zemlje, čime se ona brže integriše u međunarodnu podelu rada.
Prema tome, u okviru slobodnih zona se odvijaju privredne delatnosti u cilju podsticanja izvoznih aktivnosti i u tom smislu povećanja intenziteta spoljnotrgovinske razmene zemlje i ostvarivanja niza pozitivnih indirektnih efekata na domaću ekonomiju. Takođe, motivi ulaganja inostranih partnera u slobodne zone moraju biti podržani efikasnom pravnom regulativom koja obezbeđuje stabilnost zakona i drugih propisa, a samim tim i pravnu sigurnost uloga i poslovanja.
Uspeh jedne slobodne zone prevashodno zavisi od ciljeva i instrumenata ekonomske politike jedne zemlje domaćina i u tom smislu uloge države u njihovom oblikovanju i razvoju. Razvoj slobodnih zona i njihovo unapređivanje je zasnovano na jasnom opredeljenju ekonomske politike jedne zemlje i zakonske regulative u privlačenju stranih investitora u slobodne zone, procedura i beneficija koje utvrđuju državni organi, kao i opšteg ambijenta privređivanja u datoj zemlji.
Osnivanje zone je ekonomski opravdano, naročito ako se na tom području nalazi vazduhoplovno ili rečno pristanište otvoreno za međunarodni saobraćaj ili je to područje povezano sa magistralnim putevima uključenim u mrežu evropskih puteva (E) ili je to područje za koje su prihvaćeni projekti koji podstiču privredni razvoj tog područja. Pored toga, smatra se da je ekonomski opravdano osnivanje slobodne zone, između ostalog, i ako
16
plan zapošljavanja lica kod PD za upravljanje zonom i kod korisnika zone predviđa zapošljavanje najmanje 100 lica u prve dve godine,
planirani obim proizvodnje robe i pružanja usluga u zoni, i prodaja te robe i vrednost usluga pozitivno utiču na spoljno - trgovinski bilans Srbije.
planirana nabavka sredstava za proizvodnju uključuje novu opremu kojom se vrši transfer savremenih tehnologija i smanjuju rashodi poslovanja;
ako se na području zone nalazi privredni subjekat koji je u postupku restrukturiranja to omogućava ubrzanu realizaciju procesa privatizacije.
ako se u zoni planira obavljanje delatnosti i poslovnih aktivnosti među kojima su: - proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina, odevnih predmeta - prerada kože i proizvodnja predmeta od kože; - proizvodnja osnovnih metala i standardnih metalnih proizvoda - proizvodnja mašina, uređaja i aparata - proizvodnja radio, tv i komunikacione opreme; - proizvodnja medicinskih, preciznih i optičkih instrumenata; - proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica itd. Prednosti poslovanja u zonama se ogledaju prvenstveno u uštedama u poslovanju:
-Postoje oslobođenja od plaćanja carine za uvoz opreme, sirovina i repromaterijala za
proizvodnju u zoni, proizvodnju koja je namenjena izvozu, kao i na građevinski materijal
namenjenom za izgradnju infrastrukture u slobodnoj zoni.
Carina se plaća samo u slučaju kada se roba stavlja u promet na domaće tržište.
-postoje određene fiskalne pogodnosti (oslobađanje od poreskih opterećenja za direktne strane investicije, PDV - Na unos dobara u zonu i pružanje prevoznih i drugih usluga u zoni ne plaća se PDV (osim dobara za krajnju potrošnju u zoni) , poreza na dobit preduzeća, poreza na imovinu, poreza na kapitalnu dobit, taksi i poreza lokalne samouprave) i druge mere ekonomske politike. Prednosti poslovanja u zonama se ogledaju i kroz:
Lakše i brže poslovanje kroz pojednostavljenje administrativnih procedura (one stop shop)
Jednostavna i brza carinska procedura
finansijske pogodnosti (slobodan protok kapitala, profita i dividendi)
17
Pružanje niza usluga korisnicima po povlašćenim cenama (organizacija transporta, pretovar, utovar, špediterske usluge, agencijske usluge, usluge osiguranja i reosiguranja, bankarski poslovi i dr.)
Liberalniji zakoni o radu
Koncentrišu se usluge i potrebe na jednom mestu (logistički centri)
Subvencije lokalne samouprave – Shodno svojim ovlašćenjima lokalna samouprava, može da donese odluku o pogodnostima za izgradnju objekata i infrastrukture na području slobodne zone. Ove pogodnosti se odnose na donošenje odluke o oslobađanju od plaćanja lokalnih poreza, naknada i taksi koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, npr. naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, naknade za takse i troškove opštinske uprave, naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, naknade za urbanističke uslove i saglasnosti, priključak na lokalnu infrastrukturu vode i kanalizacije, lokalne komunalne takse i sl.
Prethodno navedene pogodnosti poslovanja u zonama značajno utiču na privlačenje domaćih i stranih investicija
Strane investicije donose savremenu tehnologiju, razvijene komunikacije, modernu infrastrukturu itd;
Nove investicije omogućavaju otvaranje radnih mesta, zapošljavanje domaće radne snage i domaćih resursa;
Veće investicije doprinose bržem regionalnom razvoju;
Zone usmeravaju međunarodnu trgovinu kroz kontrolisane kanale;
Osnivanje slobodne zone je poželjno posebno u nedovoljno razvijenim područjima Srbije kako bi se uravnotežio regionalni razvoj;
Izvoz robe i usluga iz zone i uvoz roba i usluga u zonu su slobodni i ne podležu kvantitativnim ograničenjima, niti se na taj uvoz primenjuju mere ekonomske politike.
V UPRAVA ZA SLOBODNE ZONE
Uprava za slobodne zone počela je sa radom krajem 2008. godine i u njenoj nadležnosti
su sva pitanja u vezi sa funkcionisanjem i razvojem slobodnih zona.
Obavlja sledeće poslove:
18
U oblasti razvoja slobodnih zona u funkciji interesa države
U oblasti promocije slobodnih zona
U oblasti kontrole i nadzora
U oblasti razvoja zona u funkciji interesa države:
Sprovodi nacionalnu politiku razvoja slobodnih zona u cilju povećanja priliva
direktnih investicija i uposlenosti radne snage;
Pruža stručnu pomoć investitorima i privrednim društvima za upravljanje zonom
u svim fazama primene programa u slobodnim zonama;
Organizuje neposredne kontakte između zainteresovanih investitora i privrednih
društava za upravljanje slobodnom zonom;
Sarađuje sa stranim institucijama i stručnjacima iz oblasti slobodnih zona;
Razmatra zahteve za davanje saglasnosti za određivanje područja slobodnih zona
i svoje mišljenje dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija
Učestvuje u pripremi propisa u oblasti rada zona;
U oblasti promocije zona:
Sarađuje sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza-SIEPA, na promociji
investiranja i poslovanja u zonama, kroz predstavljanje posebnih pogodnosti i
poslovnih mogućnosti u skladu sa planom i programom usvojenim od strane
ministarstva nadležnog za poslove finansija i SIEPA;
Obaveštava investitore o povoljnostima za ulaganje u slobodne zone;
Stvara i ažurira bazu podataka o slobodnim zonama i pogodnostima za
poslovanje u Srbiji;
Kontrola i nadzor zona:
Razmatra godišnje izveštaje o poslovanju slobodnih zona, priprema informaciju
Vladi o poslovanju slobodnih zona i predlaže njeno usvajanje ministarstvu
nadležnom za poslove finansija;
Predlaže nadležnim državnim organima dodatne mere kontrole rada u slobodnim
zonama ukoliko postoji takva potreba;
19
VI
SLOBODNE ZONE U SRBIJI
Slobodne zone Srbije su u 2013. godini, ostvarile promet od oko 4 mlrd EUR, što je za
30% više nego prethodne godine, u njima je zaposleno više od 18.000 ljudi i u njima
posluje 220 kompanija. Posebno je značajno učešće domaćeg repromaterijala u
proizvodnji i ono je povećano, u odnosu na 2012. godinu za 260%. U isto vreme je izvoz
robe iz slobodnih zona povećan za 143%, na 2,1 mlrd EUR, što je petina ukupnog izvoza
iz Srbije. Trenutno u Srbiji posluju sledeće slobodne zone: Pirot, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Kragujevac, Šabac, Užice, Smederevo, Kruševac, Jug (Niš i Prokuplje), Svilajnac, Apatin i Vranje.
Kod odlučivanja za poslovanje u slobodnim zonama Srbije treba imati u vidu i: -Povoljan geografski položaj Republike Srbije - Nalazi se u centralnom delu Balkanskog poluostrva i predstavlja vezu između istočne i zapadne, severne i južne Evrope; -Prednosti koje proizilaze iz sporazuma o slobodnoj trgovini koje je Srbija zaključila sa drugim zemljama: sporazum sa EU, sporazum CEFTA, sporazum EFTA, sporazum sa Turskom, sporazumi sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom.
SZ PIROT Slobodna zona Pirot je počela sa radom aprila 1998 godine Zona je infrastrukturno opremljena: Električna energija: 10 /0.4 kv snage 400 kw Voda, kanalizacija: da Telefoni: 150 nezavisnih linija Saobraćajne veze: međunarodni put E 80, regionalni put Pirot-Knjaževac Železnica (industrijski kolosek): da Ukupni kapaciteti : Ukupna površina 650.000 m2 Površina za iznajmljivanje 170.000 m2 Otvoreni uređeni prostor 103.181 m2 Zatvoreni proizvodni prostor 2.597 m2 Poslovni prostor 300 m2 Skladišni prostor otvoreni 3.000 m2, zatvoreni 14.516 m2 Radno vreme zone : 24 h
20
Stalne službe: uprava, carinski referat, obezbeđenje, špedicija, transport Pored pogodnosti koje su predviđene propisima i koje važe za sve zone ova zona daje I sledeće:
Porez na dodatu vrednost ne plaća se na energente (električna energija, gas, mazut, ugalj).
Opština Pirot je oslobodila 30% pripadajućeg dela poreza na zarade korisnike zona koji zaposle 200 i više novih radnika.
Opština Pirot je oslobodila je 50% poreza na imovinu korisnike slobodne zone Pirot.
Za izgradnju novih objekata investitori u zoni su oslobođeni plaćanja: o naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljšta o naknade za takse i troškove opstinske uprave o naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta o priključaka na lokalnu infrastrukturu vode i kanalizacije o naknade za urbanističke uslove i saglasnosti
Za eksploataciju objekata korisnici su oslobođeni od plaćanja na pet godina: o lokalnih komunalnih taksi o naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta o 50 % cena komunalnih usluga iznošenja smeća
Za rad u slobodnoj zoni opština oslobađa korisnike plaćanja: o 50% poreza na imovinu novih korisnika zone o 30% pripadajućeg dela poreza na zarade radnika proizvodnim firmama
koje uposle 200 i više radnika dodatak novo umanjenje poreza na plate i imovinu
Pogodnosti logističkog centra Slobodne zone Pirot
Brza i efikasna procedura uvoza/izvoza. Stručno osposobljeno osoblje sa odgovarajućim sertifikatima i licencama Terminal za carinske preglede i parking vozila sa službom obezbeđenja Set logističkih usluga - organizacija transporta, pretovar, utovar, špediterske
usluge, itd. Projekat izgradnje intermodalnog logističkog terminala kao strateški projekat na
koridoru 10 predviđa: o proširenje postojećeg carinskog terminala sa odgovarajućom opremom o izgradnju modernog kontejnerskog terminala o izgradnja Ro-La terminala o drumske i železničke usluge pretovara
21
Kompanije koje posluju u ovoj zoni:
,,TIGAR TYRES’’- производња аутомобилских гума ,,TIGAR OBUĆA’’ - производња обуће од гуме ,,TIGAR TEHNIČKA GUMA’’ - производња производа од гуме ,,NOVADIS’’ - опрема за спортски риболов ,,ELISA PRO’’ - биљни и козметички производи ,,RBL’’ - паковања за производе од хранe
Kontakt:
Nikole Pašića bb, 18300 Pirot Tel. + 381 10 304-071,337-799 Fax. + 381 10 304-073 E-mail: [email protected] web: www.freezonepirot.com Direktor: Dragan Kostić E-mail: [email protected]
SZ NOVI SAD Slobodna zona Novi Sad je osnovana 2007. godine a počela je sa radom aprila 2008. godine, na području od 33 ha zemljišta na dve funkcionalno povezane lokacije i to: Lokacija 1: JS Slobodna carinska zona Novi Sad AD (Ul. Bajči Žilinski), Lokacija 2: AD Petar Drapšin (Ul. Industrijska Novi Sad) Slobodna zona d.o.o Novi Sad ima izuzetno povoljan geografski položaj. Nalazi se na raskrsnici puteva između zapadne i istočne Evrope na rečnom putu Rajna – Majna – Dunav, na 100 km od granica EU.
Nalazise na međunarodnom putu E-75, sistemu međunarodne železnice Beč -
Budimpešta - Beograd, kao i u okviru kompleksa međunarodne luke na Dunavu.
Međunarodni aerodrom u Beogradu je na samo 70 km udaljenosti.
Objekti Slobodne zone Novi Sad locirani su u kompleksu luke na Dunavu gde su smešteni
svi važniji veleprodajni centri, a u samom krugu zone, nalazi se i carinska ispostava, što
omogućava da sve poslove oko carinjenja robe možete obaviti brzo i na jednom mestu.
Slobodna zona Novi Sad d.o.o. raspolaže zatvorenim skladišnim prostorom površine
11.000 m² koji obuhvata tri objekta u okviru kojih su proizvodno-skladišni prostor, kao i
zbirna i regalna skladišta. Otvoreni skladišni prostor površine 6.500 m² pogodan je za
skladištenje poljoprivredne mehanizacije, teretnih i putničkih vozila.
22
Objekti su kompletno opremljeni i gasifikovani, sa obezbeđenim prilaznim parkingom,
putevima i istovarnim rampama. Obezbeđen je carinski terminal površine 7000 m2 sa potrebnim manipulativnim prostorom za transportna vozila. Vozilo može ući na carinski terminal u okviru zone od 0-24h svakim danom u godini. Kompanije koje posluju u ovoj zoni: BELARUS-AGROPANONKA’’ - sklapanje i skladištenje traktora ,,NIS Gasprom Njeft’’ - Rafinerija nafte Novi Sad (deo kompleksa) Kontakt:
Slobodna zona Novi Sad
Hajduk Veljkova 11-Master Centar/VII, 21000 Novi Sad
Tel.: 021/541-216, 541-223
Faks.: 021/541-221
E mail: [email protected]
www.szns.co.rs
Direktor: Nenad Barac
Kontakt osoba: Marijana Šaula
tel: +381 21 4724-792
+381 63 540-403
SZ SUBOTICA Ova slobodna zona ima izuzetan geografski položaj na putnom koridoru Beograd - srpsko - mađarska granica, kojim prolaze saobraćajnice međunarodnog značaja. Međunarodni put E 75 koji prolazi kroz Suboticu je magistralni evropski put koji polazi od Švedske, prolazi kroz Finsku, Poljsku, Mađarsku, Srbiju, Makedoniju do Grčke. Prostire se na 11 ha i 62 ara zemljišta, sa 26 000 m2 proizvodnog i skladišnog prostora. U zoni se obavljaju sledeće aktivnosti: -proizvodnja roba -dorada -lon poslovi -bankarski poslovi -poslovi osiguranja i reosiguranja
23
-turističke i ostale usluge -druge aktivnosti koje ne zagađuju životnu sredinu Kompanije koje posluju u ovoj zoni: ,,SIEMENS Loher Elektro’’ – proizvodnja vetrogeneratora ,,Dunkermotoren GmbH’’ - proizvodnja motora za pokretne roletne ,,NORMA GROUP’’ - proizvodnja za industrijsku namenu i distribuciju „CONTITECH FLUID SERBIA” d.o.o. - proizvodnja komponenti za automobilsku industriju „Swarovski“- proizvodnja nakita Kontakt:
Slobodna Zona Subotica Batinska 94, 24000 Subotica Tel./Faks: 024/548-106 E mail: [email protected] www.szsu.co.rs Direktor: Saša Vučinić Zamenik: Duško Guslov
rostia površini od 11 hektara i 62 ara.D. ZA UPRAVLJANJE SLOel: +24
SZ ZRENJANIN Slobodna Zona „Zrenjanin” osnovana je 2005. godine. Osnivanje Slobodne zone je planirano strategijom razvoja grada Zrenjanina, i ima za cilj privlačenje stranih investicija i otvaranje novih radnih mesta u interesu bržeg privrednog razvoja čitavog regiona. Slobodna zona kao institut privrednog razvoja treba da omogući brži industrijski razvoj, izgradnju infrastrukture, nove tehnologije i stručna znanja, kao i zapošljavanje i bolji životni standard. Slobodna zona Zrenjanin raspolaže površinom od 98 ha 5 a 48 m2 i čine je tri lokacije: ‘’Jugoistok’’ - površine od 51 ha 32 a 17 m2 „Bagljaš” - površina 40 ha 43 a 47 m2 „Cvetna” - površine od 6 ha 29 a 84 m2 Kapaciteti: 61 ha + 35ha infrastrukturno opremljenog zemljišta za greenfield investicije 36.785 m2 zatvorenog proizvodnog/skladišnog prostora 17.966 m2 otvorenog skladišnog prostora 7.554 m2 kancelarijskog prostora
24
Delatnosti: proizvodnja roba, dorada, lon poslovi, logistika, skladištenje robe i repromaterijala, prodaja, uvoz, izvoz, reeksport, bankarski i finansijski poslovi, poslovi osiguranja i reosiguranja, turističke i ostale usluge, sve vrste privređivanja koje ne zagađuju životnu sredinu. Kompanije koje posluju u zoni: KOLPA’’- proizvodnja tuš kabina, kada i hidromasažnih uređaja ,,LK Armature’’- proizvodnja čeličnih cevi ,,DRAEXLMAIER’’ - proizvodnja delova za autoindustriju Kontakt: Adresa: Cvetna 1, 23000 tel.: 023/536 277 faks: 023/510 350 gsm: 065/555 9300 E mail: [email protected] www.zrenjanin.rs
SZ KRAGUJEVAC
Grad Kragujevac i firma Fiat automobili Srbija su 05.11.2009. godine formirali Slobodnu zonu FAS u Kragujevcu koja je namenjena automobilskoj industriji, tj. kooperantima fabrike automobila FIAT. Slobodna zona prostire se na površini od 176 ha 45 a 62 m² i obuhvata kompletan prostor fabrike automobile i teritoriju Grošnice površine 29 ha 76 a 19 m². Na području FAS slobodne zone svoje posluju sledeće kompanije:
FIAT AUTOMOBILI SRBIJA I njegovi kooperanti:
-Johnson Controls Magneti Marelli doo – instrument tabla, centralna konzola, obloge vrata i zadnje obloge -Magneti Marelli doo – prednji i zadnji branik -Magneti Marelli Automotive – izduvni sistemi -HTL – montaža guma
25
-Johnson Controls – proizvodnja sedišta -Sigit – proizvodnja plastičnih delova • Proma Automotive doo – otpresci za vozila Kontakt: Slobodna zona FAS D.O.O. Kragujevac
Kosovska 4 Korisnički Servis: (034) 0800 342-800 Telefon: (034) 502-600, 352 730 Telefon: (034) 323-435 Web adresa: www.fiatsrbija.rs
SZ ŠABAC Slobodna zona Šabac locirana je u istočnoj industrijskoj zoni grada, povezana je na mrežu međunarodnih saobraćajnih veza, udaljenjenost od auto puta E-70 je 24 km, 6 km od M-19 i M-21, 35 km od železničkog koridora 10, i nalazi se na 98 km plovnog puta reke Save. Raspoloživo zemljište za “Greenfield” investicije iznosi 2,3 ha. Površina otvorenog skladišnog prostora 6700 m² a zatvorenog skladišnog prostora 5000 m². Zona je infrastrukturno veoma dobro obezbeđena. Na lokaciji se nalazi i moderna carinarnica, na površini od 2ha i 33 ara, sa upravnom zgradom, magacinskim prostorom, vagama i parking mestima. Proširenje zone urađeno je i na području površine 7 ha u Severozapadnoj radnoj zoni koja se nalazi uz reku Savu. Proširenje je urađeno u okviru realizacije investicionog ulaganja od strane italijanske firme SBE SpA koja je klasifikovani strateški partner Fiat za srpski automobilski projekat u Kragujevcu tako da je u okviru Slobodne zone Šabac započela sa pojektom izgradnje novog proizvodnog pogona u Srbiji za automobilske komponente sa fokusom na Fiat automobilski projekat u Srbiji. Kompanija koja posluje u zoni:
,,SBE SRBIJA’’ ( ČLAN VESCOVINI GROUP) - proizvodnja delova za autoindustriju
26
Kontakt Beogradski put bb Violeta Šestić, kontakt osoba tel: 015/381355 faks: 015/381357 E-mail:[email protected] E-mail: [email protected] , [email protected]
SZ UŽICE
Grad Užice se nalazi u središtu zapadne Srbije i predstavlja administrativni, privredni, društveni i kulturni centar ovog dela Srbije. Pored značajnih putnih pravaca koji prolaze kroz Užice postoji odlična saobraćajna povezanost železnicom sa lukom Bar na Jadranu i lukom Beograd na Dunavu. Slobodna zona se nalazi u industrijskoj zoni Sevojna ali postoje i grinfild i braunfild lokacije u okviru slobodne zone koje su dostupne potencijalnim investitorima. Dve vodeće fabrike u metalskoj industriji su otpočele svoje poslovanje u SZ Užice: Valjaonica bakra A.D Sevojno i IMPOL-SEVAL valjaonica aluminijuma. Slobodna zona Užice raspolaže sa 5ha i 1a slobodnog zemljišta za grinfild investicije, 8000 m² zatvorenog magacinskog prostora, 5000 m² otvorenog magacinskog prostora. Kompanije koje posluju u zoni: Valjaonica bakra Sevojno’’ – proizvodnja bakra i legura od bakra ,,Impol Seval Valjaonica aluminijuma a.d. Sevojno’’ ,,ATLAS’’ - proizvodnja nameštaja ,,COPPER COM’’ - trgovina i proizvodnja bakra
Kontakt:
Direktor: Mihailo Trnavčević Telefon:+381 (0) 31 532 214 Mob Tel: +381 (0) 65 868 48 29 E-Mail: [email protected] Faks: +381 (0) 31 533 698 Šef špedicije: Aleksandar Ćaldović Telefon: + 381 (0) 31 594 520
27
Mob Tel: +381 (0) 65 665 97 03 E-Mail: [email protected] Faks: +381 (0) 31 533 698
SZ SMEDEREVO
Smederevo je pozicionirano na 40,39° severne geografske širine i 20,57° istočne geografske dužine. Nalazi se u severoistočnom delu Republike Srbije, na drugoj po veličini evropskoj reci Dunavu. Od Beograda, udaljeno je svega 46 km. Osnovni potencijal Slobodne zone Smederevo je upravo njen izuzetno povoljan položaj i to: geosaobraćajni položaj između dva evropska koridora - kopnenog X - auto-put i vodnog - VII – Dunav a takođe ima razvijenu železničku mrežu. Smederevo poseduje najseverniju luku koja može da primi crnomorske brodove sa baržama rasutog tereta, sa kontejnerima. Najbliži aerodrom je beogradski aerodrom Nikola Tesla koji je udaljen 60km . Nizvodno od Smedereva se nalazi kovinski most, koji je ujedno poslednja veza sa levom obalom Dunava sve do HE „Đerdap I". Slobodna zona Smederevo se prostire se na 100 hektara i 47 ari. Kompanije koje posluju u zoni: ‘’METECH’’ - proizvodi od lima „PKC Group“- proizvodnja kablovskih setova za komercijalna vozila Kontakt Slobodna zona Smederevo doo Smederevo Ul. Đure Salaja br.17 11300 Smederevo Direktor: Branko Bogdanović, dipl. maš. inž. Tel. +381 26 643500 Mob. +381 64 1602404 www.slobodnazona-sd.rs
28
SZ KRUŠEVAC
Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 30. maja 2012. godine donela je Rešenje o davanju saglasnosti za određivanje područja Slobodne zone „Kruševac” u Kruševcu, na površini od 64 ha 86 a 84 m². U ovoj slobodnoj zoni posluje „Trajal korporacija A.D.” koja se bavi proizvodnjom gumarskih i hemijskih proizvoda.
Kontakt: Vanja Rodić, direktor E mail: [email protected] Tel: 037/438 432
SZ JUG
Skupština Grada Niša donela je na svojoj sednici 24.12.2010. godine Odluku o osnivanju Slobodne zone i Odluku o osnivanju privrednog društva za upravljanje Slobodnom zonom. Iste odluke u drugoj polovini 2011. donela je i Skupština Opštine Prokuplje na čijoj se teritoriji takođe prostire Slobodna zona, a koja je suosnivač privrednog društva za upravljanje Slobodnom zonom. Dana 14.12.2011. Gradonačelnik Grada Niša i Predsednik Opštine Prokuplje, kao ovlašćeni predstavnici osnivača, potpisali su Ugovor o osnivanju privrednog društva za upravljanje Slobodnom zonom SZ Jug d.o.o. Niš. Vlada Republike Srbije donela je Rešenje o davanju saglasnosti za određivanje područja Slobodne zone Jug – broj 483-3518/2012 od 18.05.2012. godine, koja se prostire na površini od 28 ha 48 a 38 m2.
Na lokacijama ove zone posluju:
-Yura Corporation iz Južne Koreje -proizvodnja kablova za auto-industriju -YURA Eltech iz Južne Koreje, SHINWON d.o.o. izvozno orijentisani, ćerka-firma kompanije -Dytech-Torino- proizvodnja auto delova -LMB Soft d.o.o. iz Nemačke - proizvođač visokotehnoloških elektromedicinskih uređaja.
29
-Benetton iz Italije - tekstilna industrija -Leoni Wiring System Southeast doo- fabrika auto kablova -Tatko – fabrika filca i grebena -Konus -Metal Welding Kontakt: Adresa: Obrenovićeva 38/I, Niš Telefon: +381 18 42 91 348, +381 18 209 239 E mail: [email protected] Boban Matić, direktor E mail: [email protected] Mobilni: +381 64 826 11 50 Iva Dašić, stručni saradnik e-mail: [email protected] Mobilni: +381 64 826 11 51 Aleksandar Apostolović, stručni saradnik-Prokuplje e-mail: [email protected] www.szjug.rs
SZ SVILAJNAC
Na sednici održanoj 22. marta 2012. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Rešenje o davanju saglasnosti za određivanje područja Slobodne zone „Svilajnac” u Svilajncu, na površini od preko 33 ha. Industrijska zona Svilajnac prostire se na površini od 60 hektara. Sve lokacije su obrađene planskom i logističkom dokumentacijom i infrastrukturno su opremljene. Svilajnac je izuzetno povoljan za investiranje zbog povoljnog geografsog položaja, neposredne blizine Pan-Evropskog koridora 10 i Autoputa E75. Od Beograda je udaljen 110km, od Kragujevca 45km, od Niša 132, a od luke na Dunavu kod Smedereva 60km. Kroz opštinu Svilajnac protiču dve reke, Velika Morava i Resava. Svilajnac poseduje razvijen sektor malih i srednjih preduzeća, brojne prirodne resurse i povoljne zemljišne uslove, zbog čega je i regionalni lider u poljoprivredi.
30
Mnoge svetske poznate kompanije prepoznale su potencijal Svilajnca i u njemu otvorile svoje fabrike. U ovoj zoni posluju: - Panasonic- Japan, -PORR- Austrija, -Green Only-Izrael, -Tri Stan Fresh-Holandija, -Conti 3 S.r.l –Italija. Kontakt: Direktor: Marina Maksić tel: 035/312 010, lok. 151 E mail: [email protected]
SZ APATIN
Slobodna zona Apatin je osnovana 16. avgusta 2013. godine. Tada je osnovano i Društvo sa ograničenom odgovornošću za upravljanje Slobodnom zonom. Usvojena je i Odluka o izmeni i dopuni Odluke o osnivanju Javnog preduzeća za upravljanje Putničkim pristaništem i Marinom Apatin u delu koji se odnosi na obavljanje uslužne delatnosti u vodnom saobraćaju.
Dve su lokacije Slobodne zone „APATIN". Jedna je „RTC i LUKA APATIN", koja se nalazi neposredno uz obalu Dunava, površine 120 ha 72 ara i 17 m². Druga je „BLOK 61 APATIN" sa površinom 1 hektar 44 ara i 88 m², vlasnik zemljišta na obe lokacije je opština Apatin. Ukupna površina Slobodne zone „APATIN" biće 122 ha 17 ara i 4 m² a postoji mogućnost proširivanja zone na 160ha.
Članovi projektnog tima Evropske Unije u Republici Srbiji za Program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave posetili su Apatin. Tako je, praktično, počeo rad na pripremi kompletne dokumentacije za izradu studije izvodljivosti za projekat "Industrijska zona Apatin".
31
Kompletno opremanje industrijske zone treba da omogući korišćenje potencijala najveće lokacije za investiranje u opštini koja je u javnoj svojini.
Prva faza ovog projekta je već ostvarena formiranjem Slobodne zone u zaleđu lučkog područja, ali je projektom planirana efikasna međunarodna luka sa bitnim usmerenjem na kontejnere za logističke potencijale - odnosno za luke Evropskog kontinenta. U ovoj zoni je marta 2014. godine počela je izgradnja nove fabrike nameštaja "Lumber-line" d.o.o.
Kontakt: D.O.O. za upravljanje SZ „APATIN“ Srpskih vladara 29, Apatin v.d. direktor: Miloš Đerić Tel: +381 25 772 122 Fax: +381 25 773 212 Email: [email protected] www.freezoneapatin.com
SZ VRANJE
Slobodna zona prostire se na površini od preko 114 hektara i nalazi se u delu grada koji
je master planom predviđen za proizvodne delatnosti.
Planskom dokumentacijom su uređena 32 hektara, a preostala površina će se razvijati
prema potrebama investitorma.
Pogodnosti: Položaj na koridoru 10; blizina aerodroma i luka (Beograd, Skoplje, Sofija, Solun, Priština); raspoloživost kvalitetne, obrazovane, radno neangažovane radne snage; efikasna lokalna administracija po principu One-stop-shop; potpuno ili delimično oslobađanje od plaćanja lokalnih poreza, naknada i taksi koje su u nadležnosti lokalne samouprave. Korisnicima slobodnе zonе na raspolaganju su sledeće logističke usluge po povlašćenim cenama: organizacija transporta, pretovar, utovar, špediterske usluge, agencijske usluge, usluge osiguranja i reosiguranja, bankarski poslovi i dr.
32
Kontakt:
Тел. 017/428-940
Факс. 017/428-941
E mail: [email protected]
www.freezonevranje.com
Direktor: Zoran Stošić
VII SVETSKE ASOCIJACIJE ZONA
Svetska federacija slobodnih zona (FEMOZA)
FEMOZA je nevladina i neprofitna asocijacija sa sedištem u Ženevi, osnovana 1999. godine, kako bi promovisala slobodne zone i unapredila komercijalne, društvene, industrijske i finansijske ciljeve slobodnih zona, naročito u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji. Glavni organ upravljanja i predstavljanja FEMOZA je Izvršni komitet koga bira Generalna skupština, ima 5 članova koji se biraju na pet godina, a pravo zastupanja ima Predsednik. Članstvo može biti počasno (koju predlaže komitet a odobrava Generalna skupština federacije), aktivno (fizičko ili pravno lice koje zastupa više kompanija, nacionalne vlasti ili asocijacije) i pridruženo (fizičko ili pravno lice – posmatrači). Aktivni članovi plaćaju godišnju članarinu od 1000 evra i time stiču pravo da prisustvuju skupovima koje federacija organizuje, učestvuju sa prezentacijom projekata i drugih radova i izlaganjima, mogu prisustvovati i glasati na Generalnoj skupštini, imaju pristup podacima i uslugama, a mogu koristiti logo FEMOZA . Pridruženi članovi za godišnju članarinu od 500 evra mogu da prisustvuju događajima koje Federacija organizuje i imaju pristup podacima i informacijama relevantnim za rad asocijacije. Pored toga članstvo u FEMOZA omogućava:
informisanje o programima međunarodnog finansiranja kao i načinu za pristup tim sredstvima
tehničku obuku u različitim oblastima
direktan pristup programima novih tehnologija koje nude različite međunarodne institucije
međunarodnu promociju
33
pristup velikoj i značajnoj bazi informacija i statističkih podataka o svetskoj proizvodnji i trgovini
mogućnost korišćenje logoa FEMOZA na svim dokumentima Pored članarina, federacija se finansira sponzorima, reklamnim i propagandnim aktivnostima, izradom publikacija, organizacijom događaja, prodajom posebnih tehničkih usluga koje se pružaju samo članstvu itd.
Svetska asocijacija ekonomsko - proizvodnih zona (WEPZA) WEPZA je privatna neprofitna asocijacija koju su osnovale Ujedinjene nacije 1978. godine u Manili, Filipini i koja je tada imala 29 članova uglavnom iz država koje su imale iskustva u razvoju proizvodno – izvoznih zona. Cilj osnivanja ove asocijacije je unapređenja efikasnosti ekonomsko - proizvodnih zona kroz razne aktivnosti kao što su: - razmena informacija na WEPZA konferencijama i radionicama - obuka menadžmenta zona - istraživanje tržišta i kanala trgovine i informisanje članova - zajednički transportni aranžmani za članice zbog smanjenja troškova - kreairanje mreža podizvođača i kupovina između fabrika unutar različitih zona - saradnja na promociji zona širom sveta - zastupanje interesa i integriteta zona u odnosima prema različitim međunarodnim organizacijama i drugim telima Pošto je bilo dosta operativnih nedostataka, asocijacija se 1985. godine reorganizovala kao nezavisna, privatna, neprofitna asocijacija koja je angažovala američki Flagstaff institut da vodi ovu asocijaciju. Od tada ima preko 60 zona članova koje posluju u 66 zemalja sveta. Sedište asocijacije je u Evergreen CO, SAD. Flagstaff Institut obezbedjuje informativne biltene, pravi baze podataka, organizuje obuku kroz seminare, konferencije i radionice koje održava širom sveta promovišući zone kao i asocijaciju WEPZA. Na ministarskom sastanku Svetske trgovinske organizacije promovišu prednosti poslovanja u zonama, zastupaju svoje članove ali rade i na privlačenju novih korisnika zona.
34
VIII KORISNE ADRESE
Privredna komora Srbije Centar za privredni sistem
Gordana Adamović, samostalni savetnik Resavska 13 - 15, 11000 Beograd
Tel: 011/ 3304 517 E mail: [email protected]
www.pks.rs
Ministarstvo finansija Republike Srbije
Uprava za slobodne zone Milan Ristić, direktor
[email protected] Omladinskih brigada 1,11070 Novi Beograd
Tel:011/ 311 73 26, 311 73 27 Fax.011/311 73 88 e-mail: [email protected]
www.usz.gov.rs
Svetska federacija slobodnih zona World Federation of Free Zones (FEMOZA)
Ženeva, Švajcarska www.femoza.org
Svetska asocijacija proizvodnih zona World Economic Processing Zones Association (WEPZA)
3 Bullet Hill Rd Danbury CT 06811-2906 USA
Tel/Fax: (203) 798-9394 E mail: [email protected]
www.wepza.org
