3.Privredni Rast

8/18/2019 3.Privredni Rast

1/73

PRIVREDNI RAST Doc. dr Zoran Mastilo


2/73


3/73


4/73


5/73


6/73

Privredni rast je uvećanje realnog brutodruštvenog proizvoda određene makroekonomije

u odnosu na njegovu veličinu u prethodnomvreinenskom inlervalu.

Privredni rast predstavlja povećanje agregatne

ponude.

POJAM PRIVREDNOG RASTA


7/73

Privredni rast se kvantitativno izražava nanajrazličitije načine a najčešće pomoću pokazatelja stope rasta bruto društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, bruto

društvenog proizvoda po glavi stanovnika,

nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, itd.

Posmatrano u dugom roku pokazatelji privrednog rasta govore o napredovanju

nacionalne ekonomije.



8/73

Privredni rast je rezultat rastuće efikasnostiupotrebe proizvodnih inputa.

Pojam privrednog rasta je uži od pojma privrednog razvoja. Rast je komponenta razvoja.n se bazira na krajnje simplificiranom proučavanju ekonomske dinamike i podrazumeva vrlo rigorozna ograničenja. Privredni rast je proces povećanja realnog brutodrušlvenog proizvoda.



9/73

TEORIJE UZLET! "T#$%IJE! I

UR&$OTE'E$O# R"T

(RT(ORO)$E I DU#ORO)$E TEORIJE PRI&RED$O# R"T

NAJZNAČAJNIJE TEORIJE

PRIVREDNOG RASTA


10/73

Teorije *zleta se povezuju sa imenom !ostova injegovog učenja u kome se akcentiraju sledeći periodi privrednog rasta" tradicionalno društvo,

etapa prelaza od tradicionalnog ka modernomdruštvu i etapa starta ili uzleta.

#ao što se vidi jedan od perioda privrednog rastakoje apostrofira !ostov je start ili *zlet , anjegova analogija je sa avionom +oji jc sposo,anda leti te+ na+on dostizanja +riti-ne visine.

TEORIJE UZLETA


11/73

Pojedine makroekonomije imaju različite periodeuzleta.

TEORIJE UZLETA

Zemlja Period uzleta

Velika Britanija 1783 - 1802.

Francuska 1830 - 1860.Belija 1833 - 1860.

!jedinjene "meri#ke $r%a&e 18'3 - 1860.

(ema#ka 18)0 - 1873.

*&edska 1868 - 18+0.

,aan 1878 - 1+00.

usija 18+0 - 1+1'.

/anada 18+6 - 1+1'.

"rentina 1+3) -

urska 1+37 -

ndija 1+)2 -

/ina 1+)2 -


12/73


13/73


14/73


15/73

$azu uzleta !ostov vezuje za ispunjenje sledeća triuslova" %& porast investicija sa ' posto (ilimanje& na više od %) posto nacionalnog dohotka*

+& razvoj jednog ili više proizvodnih sektorakoje odlikuje visoka stopa rasia* & postojanje ilinagla pojava političkog, društvcnog iinstitucionalnog okvira koji je stimulativan sastanovišta rasta modernih sektora, dokinogućnosi angažovanja strane akumulacije ufazi uzleta daje sigurnost razvoju.

TEORIJE UZLETA


16/73

- osnovi svih teorija slagnacije nalazi semeđunarodna dimenzija privrednog rasta i stav dadanas nerazvijene zemlje imaj* odreene prednosti

koje nisu bile karakteristika razvoja prvobitnonerazvijenih, a danas razvijenih privreda. edovoljno razvijene zemlje, naime, mogu usavremenim uslovima ostvarili privredni rastmehanizmom transfera akumulacije i tehnologije izrazvijenih zemalja. vu teoriju razvio je hardvarski

profesor /leksandar 0eršenkron i ona je u lileraturi

poznata kao 0eršenkronov efekat.

TEORIJE STAGNACIJE


17/73

1eoretičari uravnoteženog rasta, napominju da je privredni rast *svojoj ,iti *ravnote/en proces * +ome se privrede pojedini0

zemalja stalno +re1* napred . 2konomisti koji zastupaju ovakavestavove često prave digrcsiju da je rast sličan kretanju kornjače

koja sporo i stalno ide napred, a ne kretanju zeca koji na mahove pravi snažne iskorake, ali se odmara čim oseti umor. 3edan odnajpoznatijih predstavnika ovog teorijskog pravca je 4ajmon#uznec. vaj autor jc proučavao privrednu istoriju % visokorazvijenih zemalja, počev od %5)). godine. Poruke njegovihistraživanja se mogu sažeti u rečenici da je privredni rast ovihzemalja najpribližniji modelu uravnoteženog rasta. vo izosnovnog razloga što rezultati njegovih istraživanja nisu upućivalina značajniji rast ili opadanje stopa privrednog rasta u

analiziranom vremenskom periodu.

TEORIJE URAVNOTEŽENOG RASTA


18/73

Teorije +rat+om-nog privrednog rasta (4hort61erm 2conomic0ro7th 1heories& analiziraju rigorozne matematičke odnoseizmcđu stope privrednog rasla i proizvodnih inputa, posebnokapitala i radne snage. Teorije +rat+oro-nog privrednog rasta

,ave se istra/ivanjem relacija +oje postoje izmc* stope privrednog rasta i veli-ine *potre,ljeni0 proizvodni0 *tro2a+a.

Teorije d*goro-nog privrednog rasta (8ong 1erm 2conomic 0ro7th1heories& istražuju dinamiku dugoročnog rasta kako u visoko

industrijalizaovanim tako i u nedovoljno razvijenim zemljama.#ao tri najvažnije škole dugoročnog privrcdnog rasta u razvijenimsredinania u literaturi se navode" a& škola stagnacije b& školadugoročnog rasta sa fluktuacijama privrednih ciklusa i postepenimuvećanjem stope privrednog rasta i c& škole eksplozijc i kolapsa.

KRATKOROČNE I DUGOROČNE

TEORIJE PRIVREDNOG RASTA


19/73

3+ola stagnacije najčešće se povezuje sa imenom ekonomiste /lvina9ansena. -kratko, njegova teorija jc polazila od konstatacije da jekrajem tridesetih godina ovoga veka došlo do stagnacije stopa rastastanvništva i štednje kao i završetka teritorijalnih osvajanja u

globalnim relacijama. ve promcne su uslovile pomeranje akcentau proizvodnji od kapilalno6intenzivnih tehnoloških postupaka kakapitalno6štednim procesima. 1o je, sa svoje slrane, dovelo dostagnacije privrednog rasta.

3+ola d*goro-nog rasta sa 4l*+t*acijama privredni0 ci+l*sa i postepenim uvećanjem stope privrcdnog rasta ima za polaznu premisu opredeljenje da će budući rast biti analogan rastu u prošlosti, te da su pesimistički stavovi stagnacionista neprihvatljivi.!eprezentativni predstavnik ovakvog učenja jc !obert 4olou. Po

ovom autoru stabilan dugoročni privredni rast jc ostvariv.




20/73

3+ola e+splozije i +olapsa razlikuje tri njena najvažnija pravca. Prvi pravac se odnosi na Ma+rsov* teorij* koja predviđa nestajanjekapilalizma, budući da u okviru istog dolazi do sve vcćegispoljavanja brojnih društvenih protivrečnosti. Dr*gi pravac

reprezentuju razmi2ljanja intele+t*alni0 nasledni+a Tomasa Malt*sa i njegovih pesimističkih stavova u vezi mogućnostiuvećanja proizvodnje u obimu neophodnom da prati trend stalnoguvećanja stanovništva. ajpoznatiji radovi su objavljeni od strane!imskog kluba pod nazivom Granicce rasta iz %:;+. godine. Tre1a

varijanta predstavlja negacij* dr*ge, Protagonisti ovog teorijskog pravca odbacuju kataklizmične poruke druge varijante, temeljićisvoje zaključke na stavu po kome savremene tehnološke promeneomogućuju rastuće prinose u oblasti poljoprivredne proizvodnje. uekstrakciji prirodnih resursa i zaštiti prirodne sredine.




21/73

(ejnsijanstvo tumači privredni rast prvenstveno sa tačke gledištatražnje. no objašnjava nizak tempo privrednog rastanedovoljnom veličinom ukupne tražnje, koja ne obezbeđuju

neophodan rast bruto društvenog proizvoda.


22/73

Monetarizam se u ekonomskoj teoriji vezuje za ime američkogekonomistc >iltona $ridmana. Promene stope rasta ponudenovca istovremeno objašnjavaju i logiku privredne dinamike.

/nalogno takvom zaključku proizilazi i stav o odlućujućojvažnosti monetarne polilike u procesu dinamiziranja stope privrednog rasta. ?itno ogranićenje monetarizma u kontekstuizučavanja problema privrednog rasta ogleda se u tome što ovajteorijski pravac polazi od zaključka da se u kratkoin roku može

promeniti proizvodnja i zaposlenost povećanjem novčane mase.>eđutim, u dugom roku, posle procesa prilagođavanja u kratkomroku, dolazi do efekata koji se uglavnom oglednju u povećanjucena.

EKONOMIJA PONUDE – PREOKRET U

TEORIJI PRIVREDNOG RAZVOJA


23/73

&reme od +asnil0 2ezdeseti0 i pose,no od sedamdeseti0 godina 56.ve+a pa do dana2nji0 dana karakteriše napnštanja kejnsijanskog

pravca u ekonomskoj teoriji i uspon tzv. novoklasičnih pristupa.

Premda mišljenja o ukupnim dometima ovog teorijskog pravcavrlo podjeljena, tvrđenje po kome visoke poreske stope utičunegativno na privredni rast. >ože se zaključiti da su investicije ucentru istraživanja predstavnika ekonomije ponude. ivoagregatnih investicija zavisi od veličine agregatne štednje, a

štednja od visine ukupnih poreskih zahvatanja. @olazi se do stavao presudnom značaju motivacija u procesu dinamiziranja

privrednog rasta, motivacije da se radi, štedi i da se investira.Aisoke poreske stope destimulativno djeluju na sistem motivacije




24/73

2lementarna analiza stavova makroekonomske teorije i politike uvremenu koje se proteže od polovine 56. ve+a! pa sve do

osamdeseti0 godina u zemljama razvijene tržišne privrede, možese pznačiti kao iznačaženje puteva i načina pomoć kojih seekonomska politika efikasno suprostavlja inflaciji, s jedne, i rastunezaposlenosti, s druge strane. - situacijama kada je

nezaposlenost pokazivala trendove rasta, liberali su zahtevali povećanje izdataka ili smanjenje poreza. 4uprotno, u uslovimarasta inflacije, konzervativci su preporučivali kreatorimaekonomske politike široku paletu monetarnih i fiskalnih merarestruktivnog karaktera.



Č


25/73

2mpirijski pokazatelji stope rasta bruto društvenog proizvoda u pojedinim zemljama u dužem vremenskom intervalu to najbolje pokazuju. @aleko najveći broj zemalja u toku dugog roka ima prosečnu stopu rasta realnog 0P između dva i tri posto.

/gnus >adison (/gnus >addison& ekspert za ekonomsku istoriju iteoriju privrcdnog rasta je podelio vremenski interval od ')).godine naše ere, pa do %:+). godine na četiri perioda"

poljoprivreda, ('))6%'))&*

razvijena poljoprivreda (%'))6%;))&*

trgovački kapitalizam (%;+)6%5+).& i

kapilalizam (%5+)6%:5)&.

IZVORI DUGOROČNOG PRIVREDNOG

RASTA – EMPIRIJSKI ASPEKT

Č


26/73

1empo privrednog rasta i poljoprivredne proizvodnje po stanovniku


27/73

!ezullati istraživanja 4ajmona #uzneca pokazuju da je tempo privrednog rasta u vremenu prve industrijske revolucije, koja sedogodila u Aelikoj ?ritaniji između %;5). i %5+). godinc, u 4/@između %5%). i %5C). godine i u emačkoj između %5+). i %5;).

godine, značajno povećan. 1o se poklapa sa procesom razvojakapitalizma kao vodećeg privrednog sistema u globalnimrelacijama. - ovim zemljama se u analiziranom vremenskomintervalu zapaža privredni rast, a takođe i rast stanovništva, pri

čemu je privrcdni rast bio praćen značajnim tehnološkimusavršavanjima. #uznec je u jednom od svojih radova primctioda se proces prelaza na ubrzani prvredni rast dogodio naglo, a dasu političke i socijalne posledice tog događaja veoma burne.



Č


28/73

Z,og -ega se tempo privrednog rasta *,rzava * ne+im zemljama a* dr*gim ne7

3edna od najpopulamijih teorija koja objašnjava ovu pojavu vezana je za ime >aksa Aebera, a za polaznu tačku ima objašnjenjeuzročno6posledičnih odnosa između religije i ekonomije. PoAeberu najbolji uslovi za prosperitet kapitalizma postoje u onimzemljama u kojima su naglašene protestantske religijske

vrednosli. Aeber je tvrdio da protenstantizam potencira težnju za profitom. Po njemu, nagon za profilom ima isti rang važnosti kaoi težnja za sticanjem znanja.



Č


29/73

@ugoročni privredni rast se temelji na uvećanojupotrebi proizvodnih faklora 6 rada, kapitala i prirodnih resursa i uvećanju efikasnosti njihovog

korišćenja 6 tehnološkim promenama. -kolikose pođe od stava po kome prirodni resursi predstavljaju konstantu, proizilazi da se

privredni rast, odnosno rast 0P, možedekomponovati na tri zasebna izvora" rast radnesnage, rast kapiiala i tehnološke promene.



Č


30/73

4tope rasta 0P od %:5)6%:5;. godine u nekim zemljama i vremedupliranja



zemlja prosečna stopa rasta vreme dupliranja

#oreja 5,C 5

Endija D,C %C

?an.eladc' ,5 %:

3apan ,5 %:

/ustralija ,+ +

4/@ ,% +

#anada +,: +'

#olumbija +,: +'

@ominikanska !ep. %,C D'

cmačka %,C D'

Č


31/73

Aeoma je bitno zapaziti da privredni rast zavisi iod faktora na sltrani tražnje i faktora raspodele.

a privredni rast, takođe, imaju uticaja i faktori na

strani raspodele.


32/73

$aktori privrednog rasta na strani ponude i oni na stranitražnje međusobno su povezani.

pr"

!ast nezaposlenosti negativno deluje na akumulativnusposobnost makroekonomije, a takođe i na rast troškovaistraživanja i razvoja. /li i suprotno, nizak nivo

akumalativne sposobnosti i inovativnosti može bitiključni razlog rasta nezaposlenosti



Č


33/73

Potrebno je imati u vidu da se prirast proizvodnog potencijalarealizuje ukoliko se"

ukupni rashodi povećaju do nivoa dovoljnog za održavanje punezaposlenosii"

dodatni resursi efikasno koriste, kako bi obezbedili maksimalnomoguće povccFanje obima proizvodnje.

Aisoke stope radne snage, same po sebi, ne znače i visoke stope privrednog rasta. #valitet rada determinišu nivo obrazovanja,obučavanje, radno iskustvo, kao i odnos prema radu. brazovanje je najsporiji, ali sasvim izvesno, i najznačajniji faktor privrednog

rasta.



O GO OČ OG OG


34/73

4tepen korišćenja radne snage zavisi od sposobnostizemlje da investira u kapitalna dobra, što je povezano sanjenim mogućnostima štednje.


35/73

#ao dodatak privatnom sektoru, vlada utiče na nacionalnuštednju kroz budžetsku politiku. Ezvan domaće privrede,zemlje u razvoju mogu dolaziti do strane štednje na tri

osnovna načina" da preduzeća iz inostranstva direktno investiraju u

domaću privredu*

pozajmljivanjem na svetskom iržištu kapitala ili odinstitucija kao što je 4vetska banka*

dobijanjem strane pomoći od industrijalizovanih

zemalja.





36/73

Eznos štednje, domaće i strane, privatne i javne,deteminiše investicionu aktivnost u zemlji.

Privredni rast dovodi do profita* profiti se ponovnoinvestiraju* kapital, produktivnost i dohodak percapila se uvećavaju, čime se krug

ekonomskog prosperiteta zatvara.





37/73

Prirodni res*rsi 6 poljoprivredno i šumsko zemljište,mineralna bogatstva, vodeni potencijal,kombinovani sa radom i kapitalom, mogu

doprineti privrednom rastu, ali izgleda da nisuneophodni uslov rasta. eke zemlje u razvoju surelativno bogate prirodnim resursima, no i poredtoga one nisu uspešne u njihovoj upotrebi. 4 drugestrane, postoje zemlje koje su siromašne prirodnimresursima (3apan, na priiner&, a koje su realizovaleizuzetan privredni rast u prethodnim decenijama.





38/73

Te0nologija 6 način kombinovanja resursa u proizvodnjiroba i usluga 6 ključna je determinanta privrednog rasta.1ehnološka promena omogućava proizvodnju većegautputa uz postojcća ulaganja faktora. 1ehnološka

promena zavisi od naučnoistraživačkog kadra i odukupnih ulaganja u istraživanje i razvoj. brazovanijaradna snaga pruža visoko razvijenim privredama

značajnu prednost u primeni nove tehnologije u odnosuna zemlje u razvoju. Pored toga, vodećc privrcdeizdvajaju između +B i DB svog 0P za istraživanje irazvoj, što je dalcko iznad mogućnosti zemalja u razvoju.





39/73

@eterminante privrednog rasta realnog 0P 4/@ u periodu %:D56%:5:. godine



Prosečna stopa rasta B od ukupnog rasta

!ast realnog 0P , %))@oprinos inputa %,: '5

#apital %,+ ; !ad ),; +%


40/73

snovna karkateristika savremenog privrcdnog rasta jetendencija ka snižavanju udela poljoprivrede u vrednosti

bruto društvenog proizvoda i ukupnoj zaposlenosti.

- 4/@, na prinier. %:+). godine ;)B od ukupnog brojaradne snage bilo je zaposleno u oblasti poljoprivrcdc.0odine %:D). ovo učešćc je iznosilo +)B, a %:5;. isto je

palo na svega B. - 3apanu, udeo zaposlenih u

poljoprivredi se smanjio sa ;+B u %5;:. godini na svega5B u %:5). godini.

- zemljama u razvoju ovaj procenatse kreće oko +)B, a u industrijski razvijenim je on manjiod 'B.

NEKA OBELEŽJA SAVREMENOG

PRIVREDNOG RASTA



41/73

?ritanski ekonomista #olin #lark (Golin Glark& primetio je da trend smanjenja udela poljoprivrednih radnika uukupnom broju zaposlenih prati rast zaposlenih u

sektoru industrije, a potom i u sektoru usluga.


42/73

snovna karkateristika savremenog privrcdnog rasta jetendencija ka snižavanju udela poljoprivrede u vrednosti bruto društvenog proizvoda i ukupnoj zaposlenosti.

- 4/@, na prinier. %:+). godine ;)B od ukupnog broja radnesnage bilo je zaposleno u oblasti poljoprivrcdc. 0odine%:D). ovo učešćc je iznosilo +)B, a %:5;. isto je palo nasvega B. - 3apanu, udeo zaposlenih u poljoprivredi se

smanjio sa ;+B u %5;:. godini na svega 5B u %:5). godini.

- zemljama u razvoju ovaj procenat se kreće oko +)B, a uindustrijski razvijenim je on manji od 'B.


PRIVREDNOG RASTA



43/73

oše

4irkvin (>oshe 4IrJuin& sa ?ar Elanskog univerziteta.

jihova istraživanja su obuhvatila grupu od %)) zemaljaza period %:')6%:;). godine. 3edan od najvažnijih

zaključaka je stav da deoba zemalja na razvijene izemlje u razvoju treba da bude zamenjena koncepcijomo stadijumima prelaza između ta dva nivoa razvoja.


PRIVREDNOG RASTA



44/73

!ezultati njihovog proučavanja idu u prilog teze da ključne promene u zemljama u razvoju po mnogim karakterističnimobeležjima podsećaju na pojave koje su svojevremeno bile

prisutne u danas visoko razvijenim privredama" smanjeiije

udela poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu, trend kaurbanizaciji, itd.

/naliza je potvrdila zaključak da posedovanje prirodnih

resursa od strane pojedinih zemalja ne predstavljaodlučujući činilac njihovog privrednog rasta. 1akve zemljeobično izvoze industrijske proizvode, a uvoze neophodnesirovine. 3apan i grupa zemalja Kazijskih tigrova= (9onkong.

#oreja, 1ajvan i 4ingapur& primcr su takvog modela razvoja.


PRIVREDNOG RASTA



45/73

ovija istraživanja privrednog rasta u vezi sakvantifikacijom doprinosa faktora privrednom rastunešto su različita od pristupa i rezultalta !oberta 4oloua.snovna ideja novih prilaza sastoji se u stavu dainvesiije, nezavisno od toga da li su ovaploćene umašinania ili u ljudima, dovode do pozitivnih ekstemihefekala. Primer ovih pozitivnih eksternih efekaia je

transfer tehnologije i znanja radnika koje koriste novutehnologiju. 3edna firma stiče novo iskustvo, a drugalocirana u blizini može iskoristiti eksterne efekte odupotrebe takvog znanja. Primjer !ilokonska dolina u

lizini !an Franciska


PRIVREDNOG RASTA



46/73

3edan broj ekonomista koristi kvantitativni pristup zaizračunavanja uticaja nekih političkih i institucinalnihfaktora na privredni rast. Primera radi, 4kali (0. 4cullI&

je poredio %%' zemalja tržišne privrede za period %:C)6%:5). - cilju utvrdjivanja sitepena korelacije tempa

privrednog rasta sa pokazateljima koji mere slepen poliličkih, građanskih i ekonomskih sloboda, ovaj autor

je dokazao da je značajan uticaj na privredni rast imalastruktura političkih institucija. - sivarnostinajdinamičnije sitope privrednog rasta su imale državeza razvijenim sistemom pravne zaštite privatne svojine.


PRIVREDNOG RASTA


47/73


48/73


49/73


50/73

>odeli privrednog rasta predstavljaju vrlo uprošćenusliku rasta kao centralnog makroekonomskog atributa ikrajnje složenog fenomena, čija se dinamika i karaktertransformišu od jednog do drugog vremenskog trenutka.

4avremeni modeli privrednog rasta obrazovali su se naosnovu dva izvora"

%. #ensijanske teorije makroekonomske ravnoteže

+. 1eorije proizvodnje neoklasičara

MODELI PRIVREDNOG RASTA


51/73

Kejnsijanski modeli makroekonomske ravnoteže su nastali irazvijali se na temelju kritičke razrade kejnsijanskeekonomske misli.

ajpoznatiji neokejnsijanski modeli privrednog rasta sumodeli !oja 9aroda (!oI 9arrod& i Ezija @omara(27seI @omar&. - osnovi oba modela nalaze sc dve

pretpostavke" %& rast nacionalnog dohotka (proizvodnje&

isključivo je funkcija akumulacijc kapitala dok je uticajostalih faktora (nova zaposlenost i tehnološke promene&,koji deluju na privredni rast apstrahovan. 1o znači da sumodeli 9aroda i @omara 6 jednofaktorski modeli.



52/73

dlučujuća komponenta privrednog rasta injegove dinamike su investicije. !ast investicijau analiziraniin modelinia ima najvažniju ulogu i

značaj. 4a jedne strane, uvećanje investicijadeterminiše rast agregatne tražnje na taj načinšto procesom multiplikatora deluje na veličinu

društvenog proizvoda. 4a druge strane,investicije su pretpostavka povećanja proizvodnog kapaciteta, odnosno, one su uslovrasta ukupne ponude.



53/73

-većanje proizvodnje kao rezultat invcsticija pretpostavlja rastagregatne tražnje da bi se uvećani proizvodni kapaciteti u potpunosti iskoristili. Eslovremeno, povećanje agregatnetražnje podrazumeva rast proizvodnih kapaciteta da bi se ona

zadovoljila. - visoko razvijenim zemljama akcenat je naagregatnoj tražnji i problem je definisan na sledeći način" štauraditi da agregatna tražnja tokom vremena raste intenzitetomkoji je u funkciji potpunog korišćenja rastučih proizvodnih

kapaciteta. 4uprotno, u nedovoljno razvijenim privredamatežište je na agegatnoj ponudi, pa se problem definiše usmislupitanja šta učiniti da proizvodni kapaciteti rastuintenzitetom dovoljnim da zadovolje rastuću agregatnu

tražnju.



54/73

Modeli privrednog rasta neoklasičara predstavljajuvračanje ključinim razvojnin dilemma privrednog rasta,čijim istraživanjem su sc bavili klasični ekonomsiti

posebno !ikardo i >il. Po predstavnicima neoklasičara, proizvodnja može da se uvecava i u situacijama kada umodelu ne egzistira korespondentno uvećanje kapitala uodnosu na rast upotrebljenog rada. - ovom slučaju

logično je da se smanjuje kapitalni koeficijent. #ljučna pretpostavka neoklasičara u modeliranju privrednedinamike je njihov stav o perfektnoj konkurenciji kao i

potpunoj angažovanosti faktora.



55/73

Prilikom analize privrednog rasta neoklasičari polaze odsledećih činjenica"

Prvo! vrednost proizvodnje je funkcija svih proizvodnih

faktora u modelu (kapitala, rada i tehnoloških promena&. Dr*go! svaki faktor deluje na stvaranje vrednosti

proizvodnje u skladu sa svojim graničnim proizvodom idobija dohodak koji je jednak tom graničnom proizvodu.

Tre1e! postoji kvantitativna zavisnost između obima proizvodnje i proizvodnih faktora, a takođe egzistira ikvantitativna zavisnost izmeuu pojedinih faktora.


HAROD-DOMAROV MODEL


56/73

9arod6@omarov model rasta spada u najpoznatije i dalekonajčešće korišćene modele privrednog rasta.

Pretpostavke na kojima se temelji model su sledeće"

%&

Proizvodnja se sastoji samo od jednog dobra koje služi zazadovoljenje svih potreba, potrošnih i investicionih.

+& /gregatni autput funkcija je ulaganja dva faktora proizvodnje" rada (zaposlenosti& i kapitala (akumulacije&.

@rugim rečima, model apstrahuje postojanjetcehnoloških promena kao daleko najznačajnijeg faktora privrednog rasta u savremenini uslovima privređivanja.

HAROD-DOMAROV MODEL

PRIVREDNOG RASTA

HAROD-DOMAROV MODEL


57/73

& -većanje faktora rada , odnosno rast zaposlenosti rezultat je rasta stanovništva, odnosno faktor rada u modelu povećava se po nekoj konstantnoj stopi 6 n. va stopa senaziva prirodna stopa rasta stanovnišiva. Prirodna stopa

rasta stanovništva je egzogeno data veličina, što znači dase model ne bavi pitanjima u vezi promene faktora rada.

D& /pstrahovanjem tehnoloških promena i tretiranjemzaposlenosti kao egzogene varijable, model polazi od stavada kapilal predslavlja odlučujuču determinantu dinamike

privrednog rasta. @rugim rečima, promcne kapitala umodelu se tretiraju u smislu primarne endogene

promenljive.

HAROD-DOMAROV MODEL

PRIVREDNOG RASTA

HAROD-DOMAROV MODEL


58/73

'& -laganje proizvodnih faktora se karakterišekonstantnim prinosima. #onstantni prinosi (constantreturns of scale& označavaju situaciju kada u slučaju

promenc proizvodnih inpula u određenom procentu dolazi

do rasta proizvodnje u tom istom iznosu.!" #lastičnost supstitucije proizvodnih faktora K i jednaka

je nuli. 1o znači da insuficijentnost bilo kog od ova dvafaklora ograničava privredni rast. ?udući da faktor imaegzogen karakler, akcenat se stavljana istraživanje

ponašanja fakiora K. Pretpostavka o nultoj elastičnostisupslitucije faktora znači da na nivou makroekonomije

posloji samo jedan tehnološki postupak.

HAROD-DOMAROV MODEL

PRIVREDNOG RASTA

HAROD-DOMAROV MODEL


59/73

;& dnos između kapitala i proizvodnje, odnosnokapitalni koeficijent je konstantan $ K%& ' const.".

(" )deo šiednje u nacionalnom dohotku je poznai i

nepromenjiv.:& 1ržište dobara je uvek u ravnoteži, odnosno nivo cena

je nepromenjen.

HAROD-DOMAROV MODEL

PRIVREDNOG RASTA

HAROD-DOMAROV MODEL


60/73

9arod6@omarov model privrednog rasta je u svojoj suštinistatičkog karaktera. 4ledeće tri strukturne jednačinečine njegovu suštinu"

s'*%+'%&

pri čemu je" s granična sklonost štednji, * - štednja. & - proizvodnja, odnosno dohodak, a 6 investicije. Po

definiciji inveslicije su jednake promeni veličine proizvodnih fonodava, odnosno, promeni veličine proizvodnog faktora kapitala" K'

HAROD-DOMAROV MODEL

PRIVREDNOG RASTA

HAROD-DOMAROV MODEL


61/73

0ranični kapitalni koeficijent definisan je kao odnosizmeđu veličine prirasta proizvodnih fonodva, odnosno,

prirasta faktora kapitala i porasta ukupne proizvodnje"b'K%&'%&

?udući da je K%& stopa rasta proizvodnje r, da količnikinvesticija i dohotka $%&" predstavlja stopu štednje s, a

%& kapitalni koeficijenlt b, proizilazi da jc stopa

privrcdnog rasia jednaka"r's%b

vako dobijena stopa privrednog rasta naziva se

garantovana stopa rasta.

HAROD-DOMAROV MODEL

PRIVREDNOG RASTA

HAROD-DOMAROV MODEL


62/73

snovni nedostatak 9arod6@omarovog modela privrednog rasta je nerealnost pretpostavke da je odnos K%& jednak odnosu priraštaja njihovih veličina K%&

(da su prosečni i granični kapitalni koeficijenti jednaki&.- situacijama opadajućih prinosa kapitala, što jc gotovo

pravilo, prosečni i granični kapitalni koeficijenti nisu

identične veličine. va diskrepanca je ilusirovana naslici sledećoj slici

HAROD-DOMAROV MODEL

PRIVREDNOG RASTA

HAROD-DOMAROV MODEL


63/73

Z&I"$O"T &ELI)I$E R"T

4

1

LM$(#&

#

L

)

padajuće prinose kapitala pokazuje kriva LM$(#&.


64/73

Polazna tačka svih neoklasičnih modela privrednog rasta je proizvodna funkcija oblika"

&' / $K, , 0"

gdje je1

& - autput (bruto društveni proizvod ili nacionalni dohodak&, 0 - tehnološki nivo proizvodnje, K - input kapitala, - radna snaga.

/naliza privrednog rasta započinjc premisom po kojoj sefunkcija prozivodnje karakteriše konstantnim prinosima.

NEOKLASIČNI MODEL PRIVREDNOG

RASTA



65/73

ajpoznatiji neoklasični model privrednog rasta je model 2oberta *oloua. n pokazuje kako štednja, rastslanovništva i tehnološke promenc utiču na uvećanje

proizvodnje tokom vremena. >odel, takođe, apostrofira

uzroke zbog kojih se pojedine makroekonomije međusobnorazlikuju u nivou životnog standarda stanovništva. Poredtoga, on ilustrije način na koji ekonomska politika može dastimuliže rast životnog standarda

Ezraz 8 9 4:+; predstavlja proizvodnju po radniku ilistanovniku, odnosno, produktivnost rada kao funkcijukapitala po radniku, tj. tehničku opremljenosti rada i ključno

je polazište u modelu privrednog rasta !oberta 4oloua.


RASTA



66/73

(RI& PRODU(TI&$O"TI

kN

1IMf(k&

(#O8& k

IN

)

Proizvodna funkcija prikazanakao kriva produktivnosti ilustruje

kretanje proizvodnje postanovniku kao funkciju veličinekapitala po stanovniku. >eđutim,usljed dejstva zakona opadajućih prinosa nakon određenog nivoa

identično uvećanje tehničkeopremljenosti rada doprinosi svemanjem rastu produktivnosti rada

(LO8& I


RASTA



67/73

3DED$J I$&E"TI%IJE I (UMUL%IJ (PITL

$unkcija štednje s3 pokazuje deodohodka koji se štedi za svakiodnos K%. Prava linija $d4n"k pokazuje koliko investicijemoraju biti uvećane za svaki

odnos kapitalOrad.


RASTA

kN

(dn&k

IMf(k&

k

I)

)

I

sI)

sI/

?

G

k )



68/73

UTI%J "TOPE R"T 3TED$JE $ PRI&RED$I R"T

2ast stope štednje dovodi do

uve5anja tehničke opremljenosti

rada. +ato se funkcija štednje

poniera sa s3 naviše na s63. )tački 7 štednja nadnmšuje

investicije neophodne za

održavanje K% na konstantnom

nivou. +bog toga dolazi do

povet5anja proizvodnih fondova po zaposlenom. 8ovecanje stope

štednje uslovljava pove5anje

dohotka po stanovniku. Me9utim,

ovaj rast egzistira samo u

tranzitornom periodu, od 7 do7:.


RASTA

kNN

(dn&k

Q

k

sRI

)

I

sI

G

k )

GR



69/73

PUT$J R"T PROIZ&OD$JE PO "T$O&$I(U I PUT$J R"T PROIZ&OD$JE

a" )ve5anje stope štednje

uslovljava porst K%, što ima za posledicu rast proizvodnje po

stanovniku do uspostavljanja

novog ravnotežnog stanja.

b" )ticaj uve5anja stope štednje

na privredni rast u tranzitornom

periodu.


RASTA

INN

IN

)

II

t) t% t

A!2>2

a&

)

nSLOL

t) t% tA!2>2

b&

4 t o p a

p r i v r e d n

o g r

a s t a



70/73

#ljučni rezultati rasta neoklasične teorije privrednog rastasu sledeći"

%. a osnovu iskazanih relacija između ključnihekonomskih varijabli i grafičkih prezentacija proizilzi da

je stopa privrednog rasta egzogena vcličina (u ovomslučaju ona je jendaka slopi n&. -kratko, stopa privrcdnograsta nezavisna je od stope rasta štednje $s".

+. @ijagramske prezentacije omogućuju zaključak da i pored činjenice da rast stope štednje ne utiče na stopuravnotežnog privrednog rasta, rast stope štednje delujućina uvećanje tehničke opremljenosti utiče na povećanjenivoa ravnotežne proizvodnje.


RASTA



71/73

. #ada dođe do rasta produktivnosti, iako postojiravnotežno stanje, stopa rasta autputa ravnotežnogstanja ostaje egzogena. 4topa rasta ravnotežne

produktivnosti determinisana je stopom tehnoloških promena. !avnotežna stopa privrednog rasta jednaka je zbiru stope tehnoloških promena i stope rastastanovništva.


RASTA



72/73

D. #onačni rezultat neoklasične teorijce privrednog rasta odnosi sena moguću konvergenciju u razvoju dve zemlje. /ko dve

privrede imaju jednaku stopu rasta slanovništva i raspolažuistom proizvodnom funkcijom, konačno će ostvariti jednak nivo

dohodka. - tom kontekstu, siromašne privrede su siromašnezbog toga što nemaju dovoljno proizvodnih fondova, ali akoštede po stopi štednje bogaiih zemalja i ako koriste istutehinologiju, onda ce ih one vremenom sustići. adalje. akozemlje imaju različite stope štednje, onda će one ostvaritirazličite nivoe dohotka u ravnotežnoj tački (steadI state&. -slučaju da su njihove siope tehnoloških promena i rastaslanovništva jednake, ravnotežne stope privrednog rasta ćelakođe biti jeanake.


RASTA


73/73

HVALA NA PAŽNJI

Documents

3.Privredni Rast