ParËe neba na zemljiParËe neba na zemljiMOJ DOM: VLADIKA VASILIJE KA»AVENDAMOJ DOM: VLADIKA VASILIJE KA»AVENDA

59

zemljizemlji

Odaje VladiËanskogdvora u Bijeljini odiπu spokojemoplemenjenim iliËnim peËatomduhovnika koji voliklasiËan nameπtaj,najsavremenijemuziËke ureaje imoderno osvetljenje

VladikaVasilijeKaËavendaosvedoËenije esteta

VladikaVasilijeKaËavendaosvedoËenije esteta

60

Zlatni povezza Svetopismo rad je domaÊegmajstora

Zlatni povezza Svetopismo rad je domaÊegmajstora

61

Piπe: Igor KaranovPhoto: Branko PanteliÊ

UliËica Jovana DuËiÊa u Bijeljini, πtose udesno odvaja sa trga na kom jezgrada opπtine, apsolutno niËim nenagoveπtava raskoπ koju skriva negdena polovini, u upravnoj zgradi eparhi-je zvorniËko-tuzlanske, ili ËuvenomVladiËanskom dvoru. Ovo zdanje,koje sa uliËne strane ni po Ëemu nije

upadljivo, nalazi se u kompleksu koji obuhvata joπ imanastir svetog Vasilija, a vaæi za jednu od najboljeustrojenih institucija Pravoslavne crkve na Balkanu.Osim modernog sigurnosnog sistema, koji ukljuËujesavremene alarme i video-nadzor, ovaj laskavi epitetsteËen je i nastojanjem svih episkopa koji su se ovdesmenjivali da za vernike i same monahinje i monahenaprave parËe neba na zemlji. Kaluerske kelije suizuzetno udobne, imaju kupatila i grejanje, vrt udvoriπtu, oko crkve, zvonika i kancelarijske zgrade, upraskozorje i suton moæe da se meri s najlepπim japan-skim parkovima, a riznica, arhiva i biblioteka ove in-stitucije obuhvataju spise i relikvije Ëak iz trinaestogveka. Ono πto ovaj dom odvaja od veÊine drugihcrkvenih zdanja jeste to πto ne krije svoje bogatstvo.Naprotiv, posetilac biva potpuno zateËen sjajem kojibudi asocijacije na legendarni Versaj, vatikanske dvo-rane iz vremena Rodriga Bordæije, Elvisov Grejslendili, za one mlae, palatu –anija VersaÊea. Dobroraspoloæenje domaÊina stoga nije nikakav kuriozitet.–akoni i popovi, mimo molitve, na licima imaju os-mehe, a poneki od njih Ëak oko vrata, pored krstova ibrojanica, nose sluπalice najnovijih MP3 plejera ihandsfree mobilnih telefona. Niko od njih ne krije

Sasvim neuobiËajeno za verske objekte, manastir iVladiËanski dvor su zaπtiÊeni modernim bezbednosnimsistemima koji ukljuËuju i priliËno moÊan video-nadzor4

U predvorjuje garnituraraena uduborezu

Detalji od slonovaËe s Dalekogistoka savrπeno su se uklopili saistorijskim motivima Semberije

62

tihu zahvalnost vladiki zvorniËko-tuzlanskom VasilijuKaËavendi. A on je ovde, bar bi se na prvi pogled rek-lo, dospeo sasvim sluËajno.

- Igrom sudbine roen sam u Sarajevu, madapotiËem iz stare dobojske porodice KaËavenda. Ranodetinjstvo sam proveo u Slavonskom Brodu, gde sami poËeo πkolovanje. Spletom raznih æivotnih okolnos-ti vrlo rano sam otiπao u manastir Lepavina, u bliziniBroda, i tu sam ispunjavao duænosti manastirskog akaprodubljujuÊi osnovna molitvena saznanja koja samdobio od majke i bake. O mom duhovnom uzrastanjuu tim teπkim vremenima, kad su svi u Crkvi ili okoCrkve bili prokaæeni, brinuo se moj duhovni otac, igu-man Samuilo VraËeviÊ, na Ëemu Êu mu do smrti bitizahvalan i za njega Gospodu molitve uznositi. IzLepavine sam preπao u Orahovicu, gde sam ostaokraÊe vreme, a odatle u svoj manastir, Ozren, koji sma-tram drugim domom i prema njemu se i danas takoodnosim. RastuÊi, uËeÊi i vaspitavajuÊi se pored ve-likih duhovnika, podviænika i mudrih otaca Crkve koji

su æiveli u ovim manastirima, maπtao sam o monaπkimodorama i danu kada Êu stati na zaËelje kolone svojihuzora, i na neki naËin idola. U manastiru Ozren, punsnage, mladosti i elana, osetio sam svu punoÊumonaπke sluæbe, æelju i spremnost da kroz taj pozivsluæim Bogu. Ubrzo je doπao i taj dan, 15. septembar1957, kad sam s nepunih devetnaest godina zamonaπenod igumana Serafima LjubojeviÊa.

Versaj na srpski naËinDanaπnje boraviπte vladike Vasilija KaËavende bilo

je raskrπÊe brojnih istorijskih zbivanja, pa su otud arhivii riznice ove eparhije izuzetno bogati predmetima krozËije se priËe moæe putovati u duboku proπlost.

- Kad je krajem 1284. ugarski kralj Ladislav svomzetu, srpskom kralju Dragutinu, ustupio MaËvu sBeogradom i bosansku oblast Usore i Soli, veÊi deomoje eparhije potpao je pod njegovu upravu. S obziromna njegovu veliku poboænost i odanost Crkvi, a premaraznim letopisima i predanjima, pet saËuvanih manas-

tira na prostoru eparhije sagradio je on ili njegovi sinovii to: Ozren, Lovnicu, PapraÊu, Sase i Tavcu, a moæe seslobodno reÊi da je to liËnost koja je na neki naËin putsrpskog naroda na ovim prostorima trasirala ka veriHristovoj. Poslednju deceniju i po, ovo podneblje jepretrpelo mnogo promena. Kao posledica toga doπloje uvoenje veronauke u πkole, πto ima nemerljiv znaËaji doprinos u vaspitanju i podizanju novih naraπtaja kojiveÊ stasavaju u nosioce i stubove ovog druπtva. Tepromene su primetne na ulici, u πkoli, porodici, isvakako u Crkvi. Ona je danas aktivna u svim sferamaæivota: Bogoslovski fakultet u Beogradu u sastavu jeBeogradskog univerziteta, a onaj u FoËi u sastavuUniverziteta u IstoËnom Sarajevu, uvodi se sveπteniË-ka sluæba u Vojsku, u izradi je zakon o restituciji, πtoÊe imati veliki znaËaj za sve verske zajednice; Crkvi jedozvoljeno da se bavi haritativnom delatnoπÊu, πto jojvraÊa mesto i pozicije koje je kroz vekove zasluæila.Dosta toga se nabolje promenilo, mada ima mesta zanapredak u svim segmentima æivota.

63

Umesto da se, po nepisanom urbanistiËkom pravil-niku, proπiruje u potkrovlje ili adaptira pomoÊne pros-torije poput veπernice i biciklane, ovaj domaÊin je usvojoj eparhiji podigao blizu dve stotine novih crkava.

- Novo doba je dovelo do potrebe za obnovom sta-rih i gradnjom novih hramova. Proπlo je vreme kad suljudi bili spremni da peπaËe po nekoliko kilometara dabi prisustvovali liturgiji. Sad svako veÊe naseljeno mestoæeli da ima svoj hram, pa gradi crkvu koja moæe dazadovolji njegove potrebe. Sveπtenici su tu samo koor-dinatori, dok su æitelji i graevinski odbori nosioci svihaktivnosti oko gradnje. Posebno mi je drago podizanjenovog manastira ovde u Bjeljini posveÊenog svetojPetki. Hram se gradi u ruskom stilu, s prelepim kontu-rama, i kad ceo kompleks bude zavrπen, biÊe to novaduhovna oaza gde Êe, verujem, mnogi poklonici moÊida nahrane duπu i osete svu punoÊu pravoslavlja.

Manastirski kompleks u Bjeljini veÊina posetilacaopisuje kao parËe neba na zemlji. Vladika u tome vidisvrsishodnost tipske arhitekture.

Posetilac biva potpuno zateËen sjajem koji budiasocijacije na legendarni Versaj, vatikanske dvoraneiz vremena Rodriga Bordæije, Elvisov Grejslend ili, zaone mlae, palatu modnog kreatora –anija VersaÊea

4

Vladika jesam birao

svaku biljkuza rajski vrt

Vladika jesam birao

svaku biljkuza rajski vrt

JevaneljeukoriËeno ufiligranski radruskog umetnika

JevaneljeukoriËeno ufiligranski radruskog umetnika

64

NajveÊe iznenaenje kod posetioca u privatnimvladikinim odajama izazvaÊe zavidna kolekcijagramofonskih ploËa, audio i video-kaseta. Pored njihje stari pionir muziËki stub, koji ljubitelji dobrog zvukasmatraju Ëudom koje nikad neÊe izaÊi iz mode

- Sve πto se ovde moæe videti jesu manastirska zda-nja, graena s tom namenom. Sticajem okolnosti, azbog nemoguÊnosti povratka u Tuzlu, gde se nalaziVladiËanska rezidencija, privremeno sam se smestio uove prostorije. Odrastao sam i vaspitavan u nemaπtini,ali su red, urednost i ËistoÊa bili svuda, jer je to naj-manje koπtalo. Kasnije, kad sam mogao da utiËem naneke momente u æivotu Crkve, uvek sam traæio ured-nost i ËistoÊu, jer za to je potrebna krpa, voda i dobravolja, a tamo gde je bilo moguÊe, normalno, i mnogoviπe, ako su prilike dozvoljavale. Spletom okolnosti,najpre zahvaljujuÊi okupljanju neke pozitivne energi-je, æelje za stvaranjem mesta gde Êe Ëovek moÊi daodmori oËi, a uz pomoÊ prijatelja Crkve, inæenjera svihvrsta, vrednih radnika i majstora, napravili smo to πto

Zatvorena terasaje ambijent zaposebne goste

Zatvorena terasaje ambijent zaposebne goste

Radni sto jeuvek zatrpanknjigama i spisima

65

preπareno i prenatrpano. Normalno, u odabiru sadnicapogodnih za ovo podneblje, a koje traæe πto manje negejer je prostor veliki i ima dosta zasaenog bilja, prih-vatam svaki savet i preporuku onih koji se bave hor-tikulturom. Sav trud i muka koji se uloæe u odræavanjezasada vraÊaju se veÊ s prvim letnjim danima, kada sveodiπe mirisima i lepotom koja mami mnoge poklonike,prolaznike i svakodnevne posetioce manastira.

Poseban kuriozitet predstavlja i Ëinjenica da je

zgrada sadaπnjeg VladiËanskog dvora ranije imalasasvim drugaËiju, bezmalo suprotnu namenu.

- Mesto nije birano, to je Ëista sluËajnost. S obziromna to da se nisam mogao vratiti u sediπte svoje eparhi-je u Tuzli, opπtina Bijeljina je eparhiji dodelila zgradukomiteta, koju smo kasnije preuredili i proπirili, i tudanas æivim. To je deo kompenzacije za oduzetuimovinu Crkve na teritoriji opπtine. Poπto je rat uve-liko trajao, nismo ni pomiπljali na neku gradnju i

zovu parËe neba na zemlji. Zaista, Ëovek ne zna da lije lepπe leti, kad sve ozeleni i procveta, ili zimi, kadsneg okiti ceo manastirski kompleks. Za sve to bilo jepotrebno dosta samoodricanja, strpljenja i ljubavi, aliuz pomoÊ ljudi dobre volje danas je moguÊe svenapraviti. Verovatno i viπe od ovoga.

Komitet preruπen u hramKao neverovatan detalj poznavaoci procesa grad-

nje i ureenja ovog zdanja navode vladiËinu paænjuu odabiru detalja. Jedan od njih je i bilje kojim jeukraπen vrt.

- Kao Ëovek koji voli prirodu, zelenilo i cveÊe, si-gurno da se interesujem za to gde Êe i πta biti posaeno.Kao vizuelni tip volim da je sve simetriËno, da nije

4

I u dnevnomboravku ikonaje osvetljenahalogenkama

66

proπirenje kompleksa. Meutim, kako se nazirao krajdramatiËnih zbivanja, javljala nam se ideja da naprav-imo manastir, jer je to bila potreba i Crkve, i vernognaroda. Nakon dobijanja svih potrebnih dozvola iizrade projekta, 1995. smo poËeli sa radovima. Uspelismo da sve zavrπimo do 2001, kada je uz sasluæenjevelikog broja crkvenih velikodostojnika i nekoliko hi-ljada vernika iz cele eparhije obavljeno osveÊenje. Odtog dana svakodnevno primamo poklonike iz svih kra-jeva naπe zemlje, pa i πire. S ponosom moæemo reÊida je to jedinstveno mesto koje grad Bjeljina i celaregija mogu ponuditi i pokazati svim svojim gostima,prijateljima i poslovnim saradnicima.

Zbirka istorijskih i umetniËkih eksponata u VladiËan-skom dvoru i manastiru svetog Vasilija svakako pred-stavlja jednu od najbogatijih pravoslavnih riznica.Meutim, u ovoj kolekciji postoje i komadi koje su ovdeuvrstili liËni vladikini afiniteti i estetski kriterijumi.

- Za tri godine navrπiÊe se, ako Bog da, trideset go-dina moga arhijerejskog sluæenja, a u tom periodu do-godilo se dosta toga πto je sigurno ostavilo traga na meni.Svih tih godina sakupljao sam i na razne naËine dolaziodo predmeta koji pripadaju bogatstvu ovog manastira.Svaki od njih meni je drag i podseÊa me na period kadje nabavljen. Ne bih niπta posebno izdvojio, osim moæ-da prve dve stolice i stoËiÊa, koji su bili uvod u stvara-nje svega ovoga πto se danas moæe videti, a podseÊajume i na mlade dane, izuzetno teπke, ali i pune æivota.

Osim portreta svih episkopa koji su nadgledalieparhiju zvorniËko-tuzlansku, na zidovima raskoπnogkabineta mogu se pronaÊi i tragovi drugih dalekih kul-tura. Takoe, paænju privlaËi oËigledna sklonost mo-dernom ureenju prostora, pa je tako impresivna ikonaBogorodice sa Isusom osvetljena malim halogenim lam-pama ugraenim u luËni svod koji se nalazi iznad nje.

- Koliko god Ëovek bio zaljubljen u proπlost i sa se-tom se priseÊao vaænih i lepih momenata, mora iÊi da-lje i graditi buduÊnost jer je ona tu, ili Êe doÊi. Tako jei sa ostalim stvarima u æivotu, jer smo u vremenukompjuterizacije i raznih tehniËkih dostignuÊa koja subila nepojmljiva pre samo nekoliko godina. S obziromna to, ma koliko zaljubljeni u proπlost, moramo se ukla-pati i u nove tokove, unoseÊi u njih duhovno i kulturnonaslee koje imamo, praveÊi tako novu celinu kojaodgovara vremenu i zahtevu danaπnjeg Ëoveka. SvanauËna dostignuÊa su stvarana za dobro Ëoveka, za nje-gov lakπi i funkcionalniji æivot, a na nama je da to isko-ristimo i napravimo kompilaciju starog i novog, tako danovo ne naruπi vrednost starog, a staro ne padne u senkumodernog i novog. Smatram da smo ovde uspeli u tome.

Dedine bajkovite priËeKao tvrd bedem prema hladnoj funkcionalnosti

danaπnjih stilova vladika postavlja nepatvorenu lepo-tu. Smatra je jednim od osnovnih ljudskih motiva.

- Da bi Ëovek postigao bilo kakve rezultate u æivo-tu, i da bi imao uspeha, mora biti motivisan, inspirisani maπtovit. Na to utiËu razni faktori, ali je radni ambi-jent jedan od najbitnijih. Govoriti o nekoj duhovnojlepoti ako nam je crkva prljava, neuredna, poËaala ipuna pauËine, za mene je neozbiljno i neumesno.Normalno, to ne treba da nam je prioritet, ali ipak Ëestosvojim sveπtenicima ponavljam da je oltar ogledalo nji-hove duπe, i ako im je oltar, najsvetiji deo hrama, pr-ljav, onda im je i duπa takva, jer ako ne dræe do sveti-nje oltara, kako Êe onda i do svoje duπe. Zato smatramda je za svakog Ëoveka bitno da je okruæen lepotom.To opredeljuje njegov æivot i Ëini ga uzviπenijim odsvih drugih biÊa koja je Bog stvorio na zemlji.

Poglavaru eparhije teπko je da izdvoji posebno dragetrenutke koji su mu se dogodili u raskoπnim prostorijamau DuËiÊevoj ulici, najpre zbog toga πto ih je bilo mnogo.

- Moæda mi je posebno draga poseta poglavaraGrËke pravoslavne crkve, arhiepiskopa Hristodulosa.Tad mu je, seÊam se, prireen doËek kakav dolikuje

Paænju privlaËi oËigledna sklonost modernom ureenjuprostora, pa je tako impresivna ikona Bogorodicesa Isusom osvetljena malim halogenim lampamaugraenim u luËni svod koji se nalazi iznad nje

ArhitekturavuËe korene

iz drevneVizantije

ArhitekturavuËe korene

iz drevneVizantije

67

poglavaru sestrinske Crkve koja je saoseÊala sa svimnaπim nevoljama. Tog dana, uz prisustvo najviπih or-gana dræavne vlasti i crkvenih velikodostojnika s pa-trijarhom na Ëelu, gotovo Ëitava Semberija mu je izaπlau susret. Zaista je to bio momenat koji Êe, ne samomeni, nego svim uËesnicima ovoga dogaaja punogemocija i dirljivih trenutaka ostati u trajnom seÊanju.

Teπko je postaviti norme za raspored predmeta u æivot-nom prostoru, ali vladika se na tom polju savrπeno snalazikoristeÊi proste zakone ljudskih estetskih potreba.

- Kada je reË o ureenju bilo kog ambijenta, pa i ovognaπeg, najvaænije je napraviti sklad predmeta sa pros-torom, vodeÊi raËuna da se staro ukomponuje sa novim,ne meπajuÊi stilove i epohe iz kojih detalji potiËu. Nijesramota zatraæiti pomoÊ struËnih ljudi za ovu oblast. ©tose tiËe funkcionalnosti i atmosfere, smatram da su ovedve oblasti tesno povezane i da ih je gotovo nemoguÊeposmatrati odvojeno ako Ëovek teæi ka perfekciji.

Tanani oseÊaj za toplinu vladika Vasilije je sticaood roenja, jer je, praktiËno, veÊ u detinjstvu poËeo damenja prebivaliπta.

Luksuz, nasuπna potreba- Roen sam u Sarajevu 19. decembra.1938. godine.

Tu smo imali prvo skromno porodiËno gnezdo, da bis-mo zbog uæasa Drugog svetskog rata ubrzo preπli u Dobojkod majËinih roditelja, gde smo se svi iz πire porodiceokupili oko ognjiπta deda Nike, koji nas je, uz sve teπkoÊetadaπnjeg æivota, ipak hrabrio i odræavao da ne klonemo.VeÊi broj Ëlanova porodice ærtvovao je svoje æivote naoltaru vere i slobode. Po okonËanju rata otiπao sam s maj-kom u Slavonski Brod, gde se ona preudala, i tamo samdobio sestru i brata. Tu smo rasli, ali nam je nesreÊa po-ratne poπasti oduzela sve πto smo imali, jer je moj oËuh,

izuzetno plemenit i dobar Ëovek, bio veoma bogat. Ipak,nisu nam mogli oduzeti duπu. Ubrzo nam se tu pridruæi-la i majËina sestra sa svojom kÊerkom, kojoj je takoekonfiskovana imovina u Maglaju, jer je pre rata imalasvoju apoteku. ©kolske ferije uglavnom sam provodio uDoboju, i tako se 1947. desilo da s dedom Nikom odemna sabor u manastir Ozren, πto je moj prvi susret s tomsvetinjom. Dok smo peπaËili sedam kilometara, deda mije priËao o toj zaduæbini, o slavnim NemanjiÊima, Ëimeje u mojoj deËijoj duπi razgorevao plamen vere i ljubaviprema Crkvi. Posle ovog putovanja u Brodu sam sporodicom redovno odlazio u crkvu, posluæivao u oltaru,pevuπio s poboænim æenama, i sluπao divne propovedisveπtenika. Te godine, pred odlazak u manastir, upijaosam svaku reË o mladom Rastku, nedugo zatim SvetomSavi. To je hranilo moju duπu, stvarajuÊi u meni æelju zapolaskom na put kojim je otiπao naπ svetitelj. Mojsveπtenik, pokojni prota Æarko KosiÊ, okupljao je nasdecu oko hrama kao svoju roenu, Ëesto nas hraneÊi ioblaËeÊi. Kad sam odluËio da beæim u manastir, on meje ohrabrio, i tako sam krenuo. Kao roeni otac me jeopremio, darovao i uputio u svetu Lapovinu, gde smoæiveli viπe nego skromno, ali u svemu veoma slatko zbogËestitosti opπteg æivota u manastiru. No, uvek je u menitinjala æelja da odem u manastir Ozren, na to divnoizvoriπte vere i snage biÊa naπeg naroda. Hvala PromisluBoæjem i dobrim ljudima, to se i ostvarilo. Kakva je ra-dost duπe moje bila kada sam primio monaπki postrig, tosamo ja znam. Moji srodnici po telu plakali su, ali suintimno svi bili sreÊni zbog te moje odluke.

Iako je duboko privræen svojim korenima, vladikai meu predstavnicima drugih verskih zajednica, ka-toliËke, jevrejske i muslimanske, vaæi za primernogdomaÊina. 4

Nameπtaj jepresvuËenunikatnim

meblom

Nameπtaj jepresvuËenunikatnim

meblom

Orlec -simbol

episkopa

Orlec -simbol

episkopa

68

- Za sve ove godine koje sam proveo u Bijeljini,kroz ovu kancelariju proπli su mnogi gosti, pa i pred-stavnici raznih verskih zajednica, dræavnih delegaci-ja, meunarodne zajednice, lokalne vlasti, kao i ver-nici, i svi oni koji su imali potrebu za razgovorom.Dobrodoπli su svi koji dolaze s dobrim namerama,mada i s onima drugima moramo da razgovaramo.Jevrejska zajednica je ovde malobrojna, a u Bijeljininema nijednog njihovog Ëlana, mada imamo vrlo do-bru i blisku saradnju s Jevrejskom zajednicom uDoboju i njihovim rabinom Joæom Atijasom. Spoglavarima KatoliËke crkve u Bosni i Hercegoviniimamo takoe zavidnu saradnju, susreÊemo se na raz-nim nivoima, i oni su uvek dobrodoπli.

NajveÊe iznenaenje kod posetioca koji se nae uprivatnim vladikinim odajama svakako Êe izazvati za-vidna kolekcija gramofonskih ploËa, kao i audio ivideo-kaseta. Pored njih stoji stari pionir muziËki stub,koji ljubitelji dobrog zvuka smatraju Ëudom koje nikadneÊe izaÊi iz mode.

- To je uspomena koja me podseÊa na mladost ivreme iz kog potiËe svaka od ploËa. Imam u svojojkolekciji nekoliko hiljada longplejki raznih æanrova,iz svih krajeva zemaljske kugle. Kao zaljubljenik umuziku i lepu pesmu donosio sam odasvud ploËeraznih izvoaËa i æanrova, a i prijatelji su mi slali al-bume najpoznatijih svetskih autora, i to Ëim bi izaπli.Bio sam jedan od retkih u Tuzli koji je imao sva iz-danja Bitlsa, Pletersa, Rolingstonsa, a da ne govorimo domaÊim koja sam i sam kupovao. Zato se zaistamogu pohvaliti veoma bogatom fonotekom.

Vladika Vasilije putujuÊi po svetu prevaljuje hiljadekilometara godiπnje. Zbog toga, kad se vrati u manas-tir gde je sediπte eparhije, oseÊa neπto veoma posebno.

- Iako svaki kraj u svojoj eparhiji smatram delomza sebe, Ëovek se s vremenom navikne na neko mesto,i smatra ga svojom bazom, mada je ovo privremena,do povratka u Tuzlu, a nadam se da Êe i taj dan vrlobrzo doÊi. S godinama Ëovek poËinje da sabira svojeutiske i da æivotnu knjigu polako privodi kraju, i u timmomentima potreba za mirom i domom postaje sveprisutnija. Zbog toga vrlo Ëesto vraÊajuÊi se s putapomislim kako sam se zaista uæeleo svoje sobe i kreve-

Bogata kolekcijaπtapova iz drugih

pravoslavnih zemalja

Bogata kolekcijaπtapova iz drugih

pravoslavnih zemalja

Plavi salonje namenjenza specijalneposetioce

Plavi salonje namenjenza specijalneposetioce

69

ta, πto je, po mom miπljenju, normalno za svakog Ëove-ka koji iza sebe ima odreeno iskustvo.

U manastiru svetog Vasilija bezmalo je upadljivaurednost koja se moæe videti na svakom koraku. Svakasitnica blista punim sjajem, bez trunke praπine, asveπtenosluæitelji su u urednim i Ëistim odeædama. Reklobi se da su æivotni uslovi na veoma visokom nivou.

- Za mene je to veoma vaæno - objaπnjava vladikaVasilije - jer kroz to vidim kakav je ko Ëovek, kakvaje njegova duπa, kako shvata svoje obaveze, i kolikose na njega mogu osloniti. Ali, to je sasvim normalnastvar jer kad neko poe u goste, on se trudi da obuËelepo odelo, da je obrijan i Ëist, a kakav tek onda tre-ba da bude sluga Boæjeg oltara koji uznosi ærtvu Ocusvom nebeskom kroz sluæenje Svete Liturgije. Istotako smatram da je normalno da æitelji manastira ima-ju pristojne uslove. S obzirom na vreme u kom senalazimo, to ne smatram luksuzom, veÊ nasuπnompotrebom. »ovek je dobio zapovest od Boga da sestara o telu svom, jer je ono hram Duha Svetog, kaæeapostol Pavle.

Sasvim neuobiËajeno za verske objekte, manastiri VladiËanski dvor zaπtiÊeni su modernim bezbednos-nim sistemima, koji ukljuËuju Ëak i priliËno moÊanvideo-nadzor.

Zasluæene radne obaveze- Vernici odobravaju postavljanje video-nadzora

koji smo bili prinueni da postavimo. Teπko jepoverovati da neko dolazi u manastir da krade, alineizbeæna je konstatacija da i toga ima. Ovo nije sto-postotna zaπtita, ali Êe sigurno mnoge odvratiti od zlenamere, tako da, na neki naËin, i njih spasavamo odËinjenja greha.

U skladu sa savremenoπÊu Ëitavog kompleksa, iadministracija manastira i dvora prati moderne tokove.Tako su sva sveπtena lica, kao i monahinje i monasi,zdravstveno i socijalno osigurani.

- Monaπtvo Ëitav svoj æivot ima radnu obavezu odræa-vanja manastira, voenja ekonomije i svetih bogoslu-æenja, pa mislim da imaju apsolutno pravo na socijalnui zdravstvenu zaπtitu, πto im zakon omoguÊuje. I oni4

Crkva u dvoriπtu jepravo umetniËko delo

70

Biblioteka ima raspon od istorijskih donajsavremenijih autora

Biblioteka ima raspon od istorijskih donajsavremenijih autora

Na svakom putovanjuvladika dobija po jednumitru ruËne izrade

Na svakom putovanjuvladika dobija po jednumitru ruËne izrade

Kabinet jepun starihsatova

Kabinet jepun starihsatova

71

su prvenstveno ljudi, i kao takvi treba da se po potrebileËe, i imaju neka minimalna sredstva za æivot i liËnepotrebe. Smatram svojim uspehom to πto svi sveπteno-sluæitelji imaju povezan radni staæ, i s mirom mogu otiÊiu zasluæenu penziju.

Iako mu zvaniËno pripada samo grobno mesto izaoltara u crkvi podignutoj nasred dvoriπta, vladika seprema Ëitavom kompleksu i odajama zgrade eparhijeodnosi kao prema svom ognjiπtu.

- Svakog od nas ista sudbina Ëeka - objaπnjavavladika Vasilije. - To je jedina pravda od koje se naovom svetu ne moæe pobeÊi. Jer: Kad Ëovjeka samrtsnae, niπt sa sobom ne ponese, sem skrπtene bijeleruke i pravedna djela svoja. Zato dok æivim, ne samoovaj, veÊ sve manastire u eparhiji smatram svojomkuÊom. A πto sam trenutno ovde u Bijeljini, to je bilaBoæija volja i okolnosti su tako htele.

Iako se crkva preteæno vezuje za druπtvene grupekoje potkraj æivota razmiπljaju o ustrojstvu same smr-ti, manastir svetog Vasilija redovno poseÊuju mladi.Za ovo je, po miπljenju svih stanovnika ovog zdanja,zasluæan vladika Vasilije.

- Volim entuzijaste pune energije i elana, a takvisu uglavnom svi mladi ljudi, pa je s njima vrlo lakouspostaviti kontakt. Oni su iskreni, prostoduπni u po-zitivnom smislu i nisu lukavi u svojim nastupima, πtoizuzetno cenim, i volim da im pomognem u svim nji-hovim akcijama. Kad je reË o sveπtenim licima, uveksam se trudio da mladima, baπ zbog njihovih atribu-ta, dam πto viπe prostora za samostalan rad, dokazi-vanje i napredovanje, jer je za oËekivanje da oni viπei postignu. Ne opravdaju svi ukazano poverenje, aliveÊina da. n

Kada je reË o ureenju bilo kog ambijenta, pa i ovognaπeg, najvaænije je napraviti sklad predmeta saprostorom, vodeÊi raËuna da se staro ukomponuje sanovim, ne meπajuÊi stilove i epohe iz kojih detalji potiËu

Svaki komadnameπtaja jesuπta lepota