Penzioni sistem

Katarina StaniPENZIJSKI SISTEM U SRBIJI dizajn, karakteristike i preporuke

Autor:mr Katarina Stani

Recenzent:dr Gordana Matkovi

Izdava:USAID SEGA projekat, Beograd

Dizajn:Sneana Dimitrijevi

tampa: Sapient Graphic

Tira: 300

tampanje ove publikacije omoguio je ameriki narod putem Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID). CLDS je u potpunosti odgovoran za sadraj ove publikacije,

koja ne mora nuno odraavati stavove USAIDa ili Vlade SAD.

CIP Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

SADRAJ

Deo I. DIZAJN PENZIJSKOG SISTEMA ........................................................................... 51. UVODNE NAPOMENE ........................................................................................................ 52. KOMPONENTE PENZIJSKOG SISTEMA .......................................................................... 7

2.1. Komponenta koja obezbeuje minimalni prihod u starosti................................ 92.1.1. Vrste minimalnog dohotka u starosti ............................................................ 92.1.2. Pregled minimalnih naknada za stare po zemljama................................ 13

2.2. Obavezna komponenta koja obezbeuje odranje prihoda u starosti............ 162.2.1. Aktuarska pravinost i neutralnost ............................................................. 172.2.2. Tip penzijske naknade .................................................................................. 17

2.2.2.1. Unapred definisana penzija ......................................................... 182.2.2.2. Obraunski definisani doprinos (NDC)..................................... 202.2.2.3. Veza izmeu tipova penzijskih naknada ................................... 21

2.2.3. Parametri ......................................................................................................... 242.2.3.1. Obraunska stopa i maksimalna osnovica................................ 242.2.3.2. Obraunski period......................................................................... 272.2.3.3. Revalorizacija zarada .................................................................... 292.2.3.4. Indeksacija penzija ........................................................................ 33

DEO II. DIZAJN PENZIJSKOG SISTEMA U SRBIJI..................................................... 371. STAROSNA PENZIJA......................................................................................................... 38

1.1. Standardna starosna penzija.................................................................................... 381.1.1. Utvrivanje penzije bodovna formula..................................................... 381.1.2. Indeksacija opteg boda i penzija ............................................................... 391.1.3. Starosna granica.............................................................................................. 42

1.2. Starosna penzija po stau......................................................................................... 471.3. Beneficirane penzije ................................................................................................ 50

2. MINIMALNA STAROSNA PENZIJA ............................................................................... 563. PORODINA I INVALIDSKA PENZIJA .......................................................................... 57

Deo III. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PENZIJSKOG SISTEMA U SRBIJI .......... 591. BROJ I STRUKTURA PENZIONERA .............................................................................. 59

1.1. Broj penzionera i osiguranika ................................................................................ 591.2. Struktura penzionera ............................................................................................... 611.3. Korisnici minimalne penzije ................................................................................... 70

2. IVOTNI STANDARD PENZIONERA ............................................................................. 722.1. Prihodi penzionera ................................................................................................... 722.2. Siromatvo penzionera ............................................................................................ 78

2.2.2. Anketa o ivotnom standardu: 20022007 ................................................ 792.2.3. Anketa o potronji domainstva: 20062009 ............................................ 84

3. RASHODI ZA PENZIJE ..................................................................................................... 854. FINANSIRANJE PENZIJSKOG SISTEMA........................................................................ 89

Deo IV. PREPORUKE ......................................................................................................... 95

3

PENZIJSKI SISTEM U SRBIJI

Zahvaljujem se Gordani Matkovi na recenziji i estim konsultacijama.

Zahvaljujem se Nenadu Rakiu na pomoi okopodataka i korisnim informacijama.

4

DEO I. DIZAJN PENZIJSKOG SISTEMA

1. UVODNE NAPOMENE

Temelji modernih penzijskih sistema irom sveta postavljeni su u peri-odu od kraja 19. veka do poetka Drugog svetskog rata. Za poetak raz-voja penzijskog sistema obino se uzima 1889. godina, kada je nemakikancelar Bizmark formirao penzijski sistem za industrijske radnike sta-rosti od 70 godina pa navie, sa ciljem da im se obezbedi odranje pri-hoda u starosti. U isto vreme, 1891. godine Danska, i nekoliko godinakasnije Novi Zeland, takoe uspostavljaju penzijske sisteme, kojima jecilj bio smanjenje siromatva celokupne starije populacije.

Na inicijalnu penzijsku politiku uticalo je mnogo faktora politiki, is-torijski, kulturoloki, itd. U to vreme Nemaka je bila industrijalizovanadrava, te je sistem koji je Bizmark uveo bio prilagoen potrebama rad-nike klase. Sa druge strane, u Danskoj kao poljoprivrednoj dravi,uspostavljen je sistem koji je zadovoljavao interese poljoprivrednika1.

Ostale zemlje su poele da slede jedan od ova dva pristupa. Nemakisistem je bio veoma uticajan u kontinentalnoj Evropi, naroito u tada-njoj AustroUgarskoj monarhiji. Sa druge strane, pristup uveden naNovom Zelandu bio je uticajan u angloamerikom svetu, sa izuzetkomSADa u poetnom periodu. Tako su se drave grupisale u dve zaseb-ne grupe: drave sa Bizmarkovim penzijskim modelom iji je cilj odr-anje prihoda u starosti (relativni ivotni standard) i drave koje su uve-le Beveridov penzijski model sa ciljem da se smanji siromatvo u staro-sti i obezbede minimalni prihodi za starost (apsolutni ivotni standard)2.

Nordijske zemlje su u poetku pratile primer Danske i Beveridov pri-stup, pa su uvele osnovnu (univerzalnu) penziju iji je cilj smanjenjesiromatva. Meutim, ve poetkom 50ih godina 20. veka ove zemljesu poele da uvode u svoj dravni penzijski sistem komponentu koja

5


________________________________

1 Stani, K. Doktorska disertacija, izrada u toku.

2 Iako je ser Viliam Beverid (William Beveridge) tek 1942. godine izradio izvetaj kojim je predloio programsocijalnog osiguranja u Velikoj Britaniji, dok su slini penzijski sistemi uvedeni gotovo 50 godina pre toga, ovavrsta penzijskog sistema ipak je nazvana po njemu.

ima za cilj odranje prihoda u starosti tj. penzijsko osiguranje. Tako jeformirana trea grupa drava koje su uvele poseban model Nordijskipenzijski model.

Nordijski penzijski model predstavlja meavinu Bizmarkovog i Beveri-dovog modela. U ovim zemljama, dravni penzijski sistem je veomarano poeo da, pored osnovnih penzija, obezbeuje i odranje priho-da u starosti. Osim toga, ovaj model karakteriu i vrlo razvijeni kompa-nijski penzijski planovi3. Oni su poeli da se pojavljuju u isto vremekada i komponenta dravnog penzijskog osiguranja, sa ciljem da se do-puni dravna penzija, posebno za one koji bolje zarauju. Njihove us-love kolektivno su pregovarali radniki sindikati, te su tako ovim pla-novima danas pokriveni gotovo svi zaposleni u Nordijskim zemljama.

Iako je veina zemalja uspostavila svoj penzijski sistem po ugledu ili naBizmarkov ili na Beveridov model, u poslednje vreme primetna je ten-dencija konvergencije ova dva pristupa. Penzijski sistemi koji su prvo-bitno uspostavljeni po Beveridovom principu, u meuvremenu su uve-li obavezno penzijsko osiguranje tj. komponentu u kojoj visina penzijepojedinca zavisi od njegovih zarada tokom radnog veka, da bi ostvarilii cilj odranja prihoda u starosti, barem kada je u pitanju prosean rad-nik. S druge strane, u okviru Bizmarkovih sistema uveden je neki oblikminimalnog prihoda sa ciljem da se smanji siromatvo. Zatim, smanje-ne su razlike u tretmanu razliitih profesijama u penzijskom sistemu,sniene su stope zamene, i otvoren je prostor za razvoj dopunskog osi-guranja i tednje4. To praktino znai da sve drave danas formirajusvoje penzijske sisteme teei da ostvare oba cilja. Meutim, istorijskerazlike izmeu sistema jo uvek su veoma primetne.

Dakle, dananji penzijski sistemi tee da ostvare oba cilja: i smanjenjesiromatva u starosti (apsolutni ivotni standard) i odranje prihoda iivotnog standarda u starosti na nivou koji je slian onom koji je poje-

6

DIZAJN PENZIJSKOG SISTEMA

________________________________

3 Occupational schemes ili kompanijski penzijski planovi su penzijski planovi koje poslodavac ili grupa poslo-davaca ili grana/sektor organizuje za svoje zaposlene, esto u saradnji sa sindikatima. Po pravilu, poslodavacse obavezuje da uplauje doprinose u penzijski plan za svakog zaposlenog.

4 Ibid (kao u Arza, 2006)

dinac ranije ostvarivao (relativni ivotni standard). Penzijski sistem sesmatra adekvatnim, ako uspeva da ispuni oba cilja5.

Adekvatne i finansijske odrive penzije su osnovni ciljevi penzijskepolitike EU koja je definisana kroz otvoreni metod koordinacije6. isto-vremeno obezbeenje i adekvatnih penzija i finansijske odrivosti pre-dstavlja veliki izazov za Evropu ija populacija sve vie stari7. Ono tokomplikuje penzijsku politiku je injenica da se ova dva cilja meusob-no suprotstavljaju. Adekvatne penzije mogu da se obezbede samo nautrb pristupanih i odrivih penzijskih sistema. Sa druge strane, ute-de koje doprinose odrivosti penzijskih sistema dovode u pitanje ade-kvatnost penzija. Dobro osmiljen penzijski sistem podrazumeva pro-nalaenje pravog balansa izmeu ova dva kontradiktorna cilja.

2. KOMPONENTE PENZIJSKOG SISTEMA

Usled konvergencije penzijskih sistema, danas veina drava ili ve imaili ide u pravcu uspostavljanja penzijskog sistema koji se sastoje od triosnovne komponente8:

(I) Komponenta koja obezbeuje minimalni prihod u starosti, ucilju obezbeenja apsolutnog ivotnog standarda;

(II) Obavezna komponenta koja obezbeuje odranje prihoda ustarosti, gde su penzije vezane ili za ranija primanja ili za penzi-jske doprinose (relativni ivotni standard);

(III) Dopunska komponenta na dobrovoljnoj osnovi (relativni ivot-ni standard, dodatni prihodi, obino za penzionere koji su imalivisoke zarade).

7


________________________________

5 HOLZMAN, R. And HINZ, R. (2005), OldAge Income Support in the 21st Century An International Perspe-ctive on Pension Systems and Reform, The World Bank.

6 Obzirom da su penzijski sistemi u EU regulisani tzv. mekim zakonodavstvom, Evropska komisija je svojimlanicama na samitu u Likenu 2001. preporuila otvoreni metod koordinacije (OMK), kojim se razmenjujuiskustva zemalja lanica u reformi svojih sistema, utvruju smernice i postavljaju referentne take i iji je kra-jnji cilj koordinacija penzionih sistema meu zemljama EU.

7 European Commission, Green Paper Towards adequate, sustainable and safe European pension system,Brussels, July 2010.

8 Thompson, L.H. (2001), Social Protection in Asia and the Pacific, edited by Isabel Ortiz, Asian DevelopmentBank.

Prilikom organizovanja penzijskog sistema postoje dva osnovna pristu-pa univerzalni pristup i pristup dopunjavanja9. Ova dva pristupa od-raavaju istorijske korene sistema socijalne zatite i socijalnog osigu-ranja, kao i proces konvergencije sistema.

Kod univerzalnog pristupa svim rezidentima i/ili osiguranicima stari-jim od propisane starosne granice se isplauje se osnovna penzija. Onikoji su osigurani ostvaruju dodatno i penziju koja zavisi od zarada po-jedinca tokom radnog veka (Slika 1).

Moe se rei da je univerzalni pristup naslee Beveridovog sistema penzijski sistem je prvobitno bio osmiljen kao univerzalni sa osno-vnom penzijom, a kasnije je uvedeno penzijsko osiguranje koje podra-zumeva dodatnu penziju za osigurana lica.

Kod drugog pristupa, penzija potie iz penzijskog osiguranja, a minima-lna naknada samo dopunjuje jaz izmeu prihoda koje bi korisnik inaeostvario i minimalnog nivoa prihoda neophodnog za dostizanje apso-lutnog ivotnog standarda. Dakle kod ovog pristupa minimalna nakna-da se isplauje samo onim licima ija su primanja isuvie mala (Slika 2).Oigledno je da je ovakav pristup naslee Bizmarkovog sistema.


Vis

ina

penz

ije

Prihod pre penzionisanja

Penzija iz osiguranja (doprinosa)

Univerzalna penzija

Dopuns

ki dobr

ovoljni

nivo

Izvor: Thompson (2001), uz izmene autora

Slika 1. Univerzalni pristup

8

________________________________

9 Ibid

2.1. KOMPONENTA KOJA OBEZBEUJE MINIMALNI PRIHOD U STAROSTI

Ova komponenta, koja se najveim delom obezbeuje kroz penzijskisistem, ima za cilj obezbeenje minimuma adekvatnog dohotka u sta-rosti, omoguujui dostizanje ili odranje apsolutnog ivotnog standar-da. Ona predstavlja redistributivni element penzijskog sistema. Sve dr-ave imaju ovu komponentu, i to u okviru dravnog (javnog) sektora.U okviru penzijskog sistema, ova komponenta se moe obezbediti ikroz penzijsko osiguranje i kroz budetska davanja.

2.1.1. Vrste minimalnog dohotka u starosti

Prema klasifikaciji Evropske komisije, postoje tri osnovne vrste mini-malnih naknada namenjenih starijim licima: osnovna penzija, minimal-na penzija u okviru sistema penzijskog osiguranja i naknade za stare uokviru programa socijalne pomoi10. Slino tome, OECD klasifikuje sis-teme minimalne naknade na osnovne, targetirane i minimalne11.

9


________________________________

10 European Commission, SPC (Special Pension Study) Minimum income provision for older people andtheir contribution to adequacy in retirement, December 2006.

11 Whitehouse (2005), Pension at Glance: Public Policies across OECD Countries, OECD, Paris.

Vis

ina

pen

zije

Prihod pre penzionisanja

Penzija iz osiguranja (doprinosa)

Dopu

nski do

brovol

jni niv

o

Slika 2. Pristup dopunjavanja

Izvor: Thompson (2001) uz izmenu autora

Moe se rei da zapravo postoje etiri vrste minimalnih naknada za sta-re osnova penzija, targetirana penzija, minimalna penzija (u okvirusistema penzijskog osiguranja) i naknade iz programa socijalne pomoinamenjenih optoj populaciji.

Osnovna penzija12

Osnovna penzije pripada u univerzalnom pristupu organizovanja pen-zijskog sistema. Moe se rei da je osnovna penzija naslee Beverido-vog sistema. Ovu penziju u jednakom iznosu dobija svako staro lice,nezavisno od eventualnog statusa u penzijskom sistemu13. Postoje dvatipa osnovne penzije po osnovu prebivalita i po osnovu doprinosa.

Osnovna (univerzalna) penzija po osnovu prebivalita podrazumevaisplatu istih iznosa penzije svim licima sa prebivalitem u zemlji nakonpropisane starosne granice. Ova vrsta penzija se uglavnom finansira iz

10


________________________________

12 Na engleskom jeziku za ovu penziju koriste se termini basic/universal/ flatrate pension. esto se nazivajui nacionalnim (national pension), posebno u Skandinavskim zemljama.

13 WHITEHOUSE, E. (2006b). New indicators of 30 OECD countries pension systems The Journal of Pensi-ons Economics and Finance. 5 (3), 275298 , page 276.

Minimalna naknadaza stareOpta socijalna

pomo

Po osnovuprebivalita

Po osnovudoprinosa Po stau Jedinstvena

Po penzijskimprihodima

Po prihodu

Po prihodui imovini

Minimalnapenzija

Targetiranapenzija

Slika 3.

optih poreza. Ovakva penzija je, kada je uvedena, zaista i bila univer-zalna tako da prihodi obino nisu uticali na njenu visinu, pa su nju e-sto dobijali i oni kojima apsolutni ivotni standard nije ugroen14. Me-utim, noviji trend ukljuuje brojne mere usvojene u proteklim godi-nama kojima se univerzalni sistem ini selektivnim15. Na primer, Ka-nada je 1989. uvela program OAS claw back, koji predstavlja posebanporez kojim se smanjuje, a u nekim sluajevima ak ukida osnovna pe-nzija za lica sa visokim primanjima. U Norvekoj i Danskoj univerzalnapenzija je uslovljena visinom prihoda od rada, tako da se smanjuje uko-liko taj prihod premai odreeni nivo. vedska i Finska su promenilesvoje osnovne (univerzalne) penzije koje su se bazirale na prebivalitutargetiranim penzijama koje uzimaju u obzir visinu ostalih penzijskihprimanja. Danas su, dakle, skoro svuda u svetu, sem na Novom Zelan-du, univerzalne penzije predmet barem neke vrste uslova/cenzusa.

Osnovna penzija po prebivalitu smatra se socijalnom penzijom, iakoje ne dobijaju nuno siromana stara lica. Socijalna penzija je penzijakoja se ne zasniva na uplaivanju doprinosa, ve se finansira iz bude-ta iz optih poreskih prihoda. Ona predstavlja ist transfer, a ne ted-nju ili osiguranje16. Osnovna razlika izmeu socijalnog osiguranja i soci-jalne pomoi je u nainu organizacije i finansiranja, kao i u uslovima zadobijanje za naknadu socijalnog osiguranja uslov je uplata doprinosa17.

Osnovna penzija po osnovu doprinosa zavisi iskljuivo od duine rad-nog staa i finansira se iz doprinosa18. Tipini primer je osnovna dra-vna penzija u Velikoj Britaniji, koja je uvedena 1946. godine. Puni iznosove penzije isplauje se licima sa punim radnim staom (44 godine za

11


________________________________

14 Takve penzije su nastale razvijenim dravama u kojima je globalni porez na prihod ipak donekle ispravljaonepravde.

15 ILO (2000), World labour report: income security and social protection in a changing world, strana 133.

16 Palacios, R. And Sluchynsky, O (2006), Social Pensions Part I: Their Role in the Overall Pension System, So-cial Protection Discussion Paper No.0601, World Bank.

17 Prema reniku SNA, programi socijalne pomoi se finansiraju iz budeta (optih poreskih prihoda), dok seprogrami na osnovu uplaivanja doprinosa nazivaju socijalnim osiguranjem. Naknade za socijalnu pomo sepruaju van organizovanih planova socijalnog osiguranja i uslov za dobijanje istih nisu prethodno uplaenidoprinosi.


mukarce, 39 godina za ene) i ona je 2005/06 iznosila 82,05 britanskefunte nedeljno (15% prosene zarade). Lica koja doprinos uplauju kra-e od punog staa dobijaju parcijalnu penziju. Osnovna penzija se nemoe koristiti pre dostizanja starosne granice, ali se korienje penzijemoe odloiti, a zauzvrat se dobija vii iznos dravne penzije (10,4%poveanja za svaku godinu odlaganja).

Osnovna penzija po osnovu doprinosa predstavlja naknadu u okviruosiguranja, jer je uslov za dobijanje penzije je uplata doprinosa i finan-sira se iz doprinosa.

Targetirana penzijaTargetirana penzija podrazumeva plaanje penzijske naknade samo si-romanim starim licima ili starim licima bez prihoda. Izvor finansiranjasu po pravilu opti porezi. Postoje tri naina targetiranja19.

Targetiranje se moe vriti na osnovu prihoda od penzije, kao to jesluaj sa finskom penzijom po osnovu prebivalita (Kansanelake) i ve-dskom garantovanom penzijom (Garantipension). Ovo su penzije kojese zasnivaju na prebivalitu ali nisu univerzalne. Ovaj tip penzije pred-stavlja vrstu zatite za lica koja ne ispunjavaju uslove za penziju iz pen-zijskog osiguranja ili ija penzija je izuzetno niska. U vedskoj i Finskoj,puni iznos zagarantovane penzije isplauje se licima sa prebivalitemkoja nemaju penziju, dok se nii iznosi isplauju kao dodatak penzio-nerima sa veoma niskim penzijama, da bi njihove penzije dostigle za-garantovani minimum.

Targetiranje se moe vriti po osnovu ukupnih prihoda. To znai da senaknada smanjuje po osnovu drugih prihoda pored penzijskih, kao tosu na primer prihodi po osnovu tednje. Takoe, targetiranje moe bitipo osnovu ukupnih raspoloivih sredstava i prihoda i imovine.

Svi tipovi targetirane penzije jasno spadaju u kategoriju socijalne penzije.

12


________________________________

19 Klasifikacija na osnovu publikacije Whitehouse, Pension at Glance (2005). U narednim izdanjima, postojeneznatne promene klasifikacije targetirane penzije su sada testirane penzije po izvorima prihoda (resour-cetested); zatim, umesto tri naina targetiranja postoje dva naina targetiranja (na osnovu prihoda i ukupnihraspoloivih sredstava), dok se penzija targetirana na osnovu penzijskih prihoda tretira kao minimalna penz-ija. U ovoj studiji je koriena prva klasifikacija.

Minimalne penzije (u okviru penzijskog osiguranja)Institut minimalne penzije se formulie u sistemu penzijskog osiguranjasa ciljem da najnie penzije ne budu manje od odreenog zakonom de-finisanog nivoa20. Ona predstavlja deo sistema penzijskog osiguranja ifinansiraju se putem doprinosa. Obino je potrebno da se doprinosi plaa-ju neki minimalni broj godina da bi se stekli uslovi za minimalnu penziju.

U izvesnoj meri, minimalna penzija lii na osnovu penziju po osnovudoprinosa. Meutim, dok se osnovna penzija po osnovu doprinosa is-plauje svakom osiguraniku, i predstavlja jedan deo ukupne penzije,minimalna penzija se isplauje samo onim penzionerima koji bi ostvar-ili jako nisku penziju, niu od unapred definisanog minimuma.

Minimalna penzija je, takoe, slina penzijama koje se targetiraju poosnovu ostalih penzijskih primanja21. Ona se, meutim, razlikuje po in-stitucionalnoj organizaciji, finansiranju i po uslovima za dobijanje.Prvo, najvanija razlike izmeu njih jesu uslovi za sticanje penzije. Samooni penzioneri koji su uplaivali doprinose u penzijski sistem ispunja-vaju uslove za minimalnu penziju. Sa druge strane, garantovana penzi-ja u vedskoj i Finskoj isplauje se i starim licima koja nikada nisu biliosiguranici.

Programi socijalne pomoiNeke zemlje nemaju posebne programe socijalne pomoi za stare tj.socijalne penzije, ve stari koji su siromani imaju pravo na programesocijalne pomoi koji su dostupni celokupnom stanovnitvu22. Tipianprimer je Nemaka, koja je prototip Bizmarkovog tipa penzijskog sistema.

2.1.2. Pregled minimalnih naknada za stare po zemljama

Sve zemlje imaju komponentu koja obezbeuje minimalni dohodak zastare, i po pravilu to je obavezan dravni (javni) sektor. Veoma je teko

13


________________________________


21 U svojoj prvoj publikaciji OECD Pension at Glance (2005), Vajthous je klasifikovao ovu vrstu penzija kao tar-getiranu penziju prema penzijskim primanjima. U narednim izdanjima, ta vrsta penzija je klasifikovana kaominimalna penzija.


klasifikovati minimalne naknade u starosti, obzirom na veliki broj ree-nja, pri emu neka reenja obuhvataju karakteristike razliitih tipova.tavie, neke drave koriste jedan instrument za spreavanje siromat-va u starosti i obezbeenje minimalnog prihoda za stare, dok druge ko-riste kombinaciju dva ili ak tri instrumenta. Tabela 1. prikazuje vrsteminimalnih naknada za stare irom drava lanica OECD i Istone Ev-rope.

Tabela 1. Minimalna naknada za stare (% prosene zarade)


TargetiranaOsnovna/

univerzalna

Min

imal

na

Op

ta s

ocij

aln

ap

omo

Uku

pno

(za

pu

n s

ta)

Ostale naknadeP

o

penz

.

prih

odu

Po

prih

odu Po

prih

odu

i imov

ini

Po

preb

i-

vali

tu

Po

dopr

i-

nosim

a

Raz

vije

ne

OE

CD

zem

lje

Australija 23 23 Zdravstvena zatita

Austrija 26 26 np

Belgija 22 28 28Refundacija trokovaza zdravstvo

Kanada 18 14 32 np

Danska 18 18 36 Stambena naknada

Finska 18 18 Stambena naknada

Francuska 22 23 23 np

Nemaka 19 19 np

Grka 11 34 34 np

Irska 32 34 34 np

Italija 22 22 np

Japan 19 16 19Stambena i ostalenaknade

Luksembourg 10 38 36 38 np

Holandija 31 31 np

Norveka 31 16 31 Stambena naknada

Portugalija 16 32 32 np

panija 27 17 27 np

vedska 26 26Stambena naknanda,dodatak zaizdravanje

vajcarska 24 18 24 np

V. Britanija 19 14 28 Stambena naknada

SAD 18 18 np

Prosek 18 20 23 19 19 29 24 27

14

NAPOMENA: Ostale naknade su navedene samo kada su pronaeni podaci. NP je oznaka za nepostojanjepodataka, to znai da ako podatak nije upisan ne znai da zemlja nema neki dodatni program.

Izvor: Pension at Glance, SPC (2006) i ISSA

Polovina OECD zemalja i zemalja Istone Evrope kao osnovni instru-ment obezbeenja minimalnog dohotka u starosti koristi minimalnupenziju organizovanu u okviru sistema penzijskog osiguranja. Sedamzemalja ima osnovnu penziju po doprinosima, dok samo pet koristi os-novnu penziju po prebivalitu. Uglavnom sve zemlje imaju neki tip tar-getirane penzije, ili bar opti program socijalne pomoi, tako da obe-zbeuju minimalni dohodak i za one koji nisu bili osigurani.

U razvijenim OECD zemljama ova komponenta proseno obezbeujedohodak u visini od 27% prosene zarade, za one koji su radili pun rad-ni sta. Minimalne naknade su posebno visoke u Belgiji, Luksemburgui Novom Zelandu. Najnie su u Finskoj, Nemakoj, Maarskoj, Japanui SAD, gde su nie od 20% prosene zarade u zemlji23. Minimalna nak-nada za stare u Istonoj Evropi je na nivou od oko 20% prosene zara-


15

Targetirana Osnovna/

univerzalna

Min

imal

na

Op

ta s

ocij

aln

ap

omo

Uku

pno

(za

pu

n s

ta)

Ostale naknadeP

o

penz

.

prih

odu

Po

prih

odu Po

prih

odu

i imov

ini

Po

preb

i-

vali

tu

Po

dopr

i-

nosim

a

Isto

na

Evr

opa

Bugarska 14 16 16 np

eka 8 11 23 23 np

Estonija 14 7 14 np

Maarska 16 Naknade u naturi

Letonija 17 10 17 Stambena naknada

Litvanija 17 17 np

Poljska 24 20 24Naknada za bolniarku

Rumunija 25 14 25 np

Slovaka 23 23Stambena i zdravstvena naknada

Slovenija 33 35 35 np

Prosek 14 24 11 21 18 22 np

Srbija 25 15 25

________________________________

23 Whitehouse (2009), Pension at Glance: Retirementincome systems OECD Countries, OECD, Paris, str. 157.

de. Generalno se moe rei da su minimalne penzije iz osiguranja vieod socijalnih penzija, to je i logino.

Konano, neke drave obezbeuju penzionerima sa niskim primanimanaknade koje nisu penzija, kao to je na primer naknada za stanovanje,razne nenovane naknade, pokrivanje trokova leenja itd. Meutim,podaci o ovim naknadama nisu sistematino ureeni i dostupni.

2.2. OBAVEZNA KOMPONENTA KOJA OBEZBEUJEODRANJE PRIHODA U STAROSTI

Komponenta penzijskog sistema, gde su penzije vezane za ranija pri-manja24, ima za cilj odranje prihoda u starosti tj. odranje relativnogivotnog standarda. Ova komponenta se smatra penzijskim osigura-njem. Pored odravanja relativnog ivotnog standarda, penzijsko osigu-ranje moe sadrati i komponentu odranja apsolutnog ivotnog stan-darda kroz institut minimalne penzije, o emu je prethodno bilo rei.

U dananje vreme ova komponenta postoji i obavezna je u skoro svimzemljama. Od 30 zemalja lanica OECD, samo Irska i Novi Zeland nema-ju obavezan sistem penzijskog osiguranja koji obezbeuje odranje pri-hoda u starosti25.

Ova komponenta se vrlo razlikuje od zemlje do zemlje i predmet jekontroverzi i debata. Prva razlika je u obimu/veliini ove komponentepenzijskog sistema. Razlike zavise i od kombinacije razliitih reenja zanekoliko kljunih elemenata penzijskog sistema, kao to su finansira-nje, vrsta naknade, javno ili privatno upravljanje.

U najveem broju lanica OECDa, komponenta penzijskog osiguranjaje organizovana u okviru davnog penzijskog sistema zasnovanog natekuem finansiranju penzija. Imajui ovo u vidu, Bizmarkovu tradici-ju penzijskog sistema u Srbiji, ali i neke druge faktore koji nisu tema ovestudije26, osnovno polazite ove studije je da, za prosenog radnika i za

16


________________________________

24 Na engleskom earningsrelated.


26 Studija Izazovi uvoenja obaveznog penzijskog sistema u Srbiji, CLDS i USAID/SEGA, 2009. detaljno ana-lizira druge mogunosti organizovanja komponente vezane za zarade, kao to je uvoenje obaveznih privat-nih penzijskih fondova.

one koji zarauju 23 puta vie od proseka, dravni sistem zasnovanna tekuem finansiranju treba da ostane glavni izvor prihoda u starosti.

Stoga se diskusija koja sledi bavi glavnim karakteristikama i parametrimakoji su relevantni za dizajn komponente penzijskog osiguranja organi-zovane u sklopu dravnog sistema zasnovanog na tekuem finansiranju.

2.2.1. Aktuarska pravinost i neutralnost

Usled finansijskih i demografskih pritisaka, penzijski sistemi sve vienaputaju redistributivne elemente koji su ranije karakterisali dravnepenzijske sisteme redistribucija od onih koji vie zarauju ka manjeplaenim radnicima; redistribucija od mukaraca ka enama; od onihsa ujednaenom karijerom ka zaposlenima koji su ostvarili napredak ukarijeri, ka onima koji se prevremeno penzioniu, ka beneficiranimgrupama itd. Dva principa se sve vie naglaavaju u penzijskoj politici aktuarska pravinost i neutralnost.

Princip aktuarske pravinosti zahteva da sadanja vrednost svih upla-enih doprinosa bude jednaka sadanjoj vrednosti svih primljenihpenzijskih naknada. To u stvari znai da postoje bliska veza izmeu do-prinosa i naknada, i ista stopa povraaja za svako lice u sistemu.

Princip aktuarske neutralnosti zahteva da sadanja vrednost penzijskenaknade bude jednaka za svaku dodatnu godinu rada dui radni stabi trebalo da povea visinu penzijske naknade, a ranije penzionisanjeda je smanji. Suprotno tome, penzionisanje godinu dana ranije bi treba-lo da smanji penzijsku naknadu za iznos koji bi bio zaraen tokom tegodine i za iznos koji odgovara duem vremenskom periodu za koji sepenzija mora isplaivati. Aktuarska neutralnost je granini koncept kojise odnosi na efekat rada tokom dodatne godine.

2.2.2. Tip penzijske naknade

Postoje dva standardna metoda odreivanja penzija: unapred definisa-na penzija i unapred definisan doprinos. Unapred definisana penzija seuglavnom dovodi u vezu sa dravnim sistemom zasnovanim na teku-em finansiranju (PAYG), dok se unapred definisan doprinos povezuje

17


sa privatnom penzijom. Meutim, ovo ne mora da bude pravilo. Kodprivatnih penzijskih planova ranije su bili zastupljeni i jedni i drugi ti-povi penzija, ak su ee bili zastupljene unapred definisane penzije,posebno kada je re o kompanijskim penzijskim planovima. U posled-nje vreme dolazi do dosta brze promene, od metoda unapred definisa-ne penzije ka metodu definisanog doprinosa u privatnim penzijskimplanovima, to praktino znai prebacivanje rizika na korisnika penzije.S druge strane, dravni PAYG sistemi uveli su tip naknade sa unapreddefinisanim doprinosom tzv. obraunski definisani doprinos (NDC).

2.2.2.1. Unapred definisana penzija

U sistemima sa unapred definisanom penzijom, penzijske naknade suegzogena kategorija i utvruju se prethodno definisanom formulom. Uteoriji, to podrazumeva da veliina stope doprinosa u prilagoava kakobi se obezbedila fiskalna ravnotea penzijskog sistema. Najvanija ka-rakteristika ovog tipa penzije je da rizik snosi organizator penzijskogplana (drava u sluaju javnih penzijskih sistema, poslodavac u slua-ju kompanijskih planova).

U ovim sistemima, penzija je vezana za broj godina osiguranja i zaraduosiguranika. Time to vezuje penziju za prethodnu zaradu, sistem una-pred definisane penzije je tipian instrument ujednaavanja potronje.

U standardnom (tradicionalnom) sistemu sa unapred definisanompenzijom naknada zavisi od obraunske (akrualne) stope po godinistaa koja, kao kljuni parametar, pokazuje koji procenat zarade ulaziu obraun penzije za jednu godinu staa; od mere individualnih zara-da (valorizacija i obraunski period); i broja godina staa tokom kojihse doprinos uplaivao27.

Formula za standardan (tradicionalan) unapred definisani sistem pen-zija, zasnovan na prosenom radnom veku, je:

R

PN = wi (1 + )Ri a (1)i =1

18


________________________________

27 Parametri e detaljnije biti objanjeni u sledeem odeljku.

gde je PN penzijska naknada, i godina koja poinje od prve godinestaa do R godine penzionisanja, wi je zarada. Obraunska (akrual-na) stopa a je procenat zarada koje e penzioner primiti kao naknaduza svaku godinu staa; je faktor prema kome se zarade iz prethodnihgodina (prethodne zarade) revalorizuju da bi se uskladile sa promena-ma trokova i ivotnog standarda izmeu vremena u kom su prava napenziju zaraena i iskoriena.

Ova formula pokriva prosean radni vek, koji je danas najei obra-unski period koji se uzima za obraun penzija. Mogue je, to je i bilavrlo esta pojava u prolosti, da se naknade obraunavaju na osnovu,recimo, 10 najboljih godina ili nekog drugog prosenog perioda28.

Pored klasinog unapred definisanog penzijskog sistema, postoji i dru-ga varijanta ovog tipa sistema bodovni sistem. Ovaj sistem je nastaou Nemakoj, i stoga se esto naziva nemaki bodovni sistem. Pored Nema-ke, Francuska, Slovaka, Norveka, Hrvatska i Srbija su uvele ovaj sistem.

Formula bodovnog sistema ima iste karakteristike kao i formula tradici-onalnog DB sistema definie penziju na osnovu godina staa i visinezarade. Razlika je samo u osnovnim parametrima formule ovde su to,kao to sam naziv kae, u pitanju bodovi.

Prema bodovnom sistemu, penzijska naknada (PN) definie se kaoproizvod broja linih bodova i opte vrednosti boda.

PN = LB OB

Lini bodovi (LB) odreuju se prema sledeoj formuli:

LB = LK RS

gde je: LK lini koeficijent, a RS radni sta.

Lini koeficijent je prosek godinjih linih koeficijenata, dok godinji li-ni koeficijent za godinu i (LKi ) predstavlja odnos ukupne zarade osi-guranika za svaku kalendarsku godinu i prosene godinje zarade uprivredi za istu kalendarsku godinu LKi = wi / w

_ i .

19


________________________________

28 Vie o obraunskom periodu odeljak 2.2.3.2.

R wiPN = OR

i =1 wi------

gde je PN penzijska naknada, wi / w_

i godinji lini koeficijent (LKi )

je lini bod (LB); OR je vrednost opteg boda (OB) u vreme

penzionisanja R.

Time to vrednost opteg boda definiemo kao funkciju njegovih pret-hodnih vrednosti i indeksacije, dobijamo

R wiPN = Oi (1 + x)Ri (2)

i =1 wi------

gde je x stopa po kojoj je opti bod indeksiran.

2.2.2.2. Obraunski definisani doprinos (NDC)

U sistemima sa definisanim doprinosom, stopa doprinosa je egzogena va-rijabla, a visina penzija endogena. Kod ovog tipa penzijske naknade, pen-zija nije unapred odreena i poznata, ve zavisi od propisane (obino za-konom) visine stope doprinosa i stope prinosa. Definisani doprinos je ug-lavnom vezan za fundirane sisteme u kojima korisnik snosi finansijski rizik.

Nedavno se pojavila varijanta sistema sa definisanim doprinosom naz-vana obraunski definisani doprinos (NDC) ili nefinansijski una-pred definisani doprinos. To je knjigovodstveni metod koji simulirametod definisanog doprinosa, ali bez fundiranja, a penzije se i dalje pla-aju iz tekuih prihoda (na PAYG osnovi). Ovaj sistem je nastao u ved-skoj, iako je prvo sproveden u Letoniji, a kasnije i u Poljskoj i Italiji.

Kod metoda obraunski definisanog doprinosa, svaki zaposleni pose-duje sopstveni raun na kome se belee njegovi doprinosi. Ovo je samoknjigovodstvena evidencija, tj. nije realni novac u vlasnitvu zaposle-nog, budui da se prihod odmah troi na finansiranje postojeih penzi-ja, te odatle dolazi naziv fiktivni29. Dakle, na ove doprinose se ne ost-

20


R wi i =1 wi

------

________________________________

29 Notional na engleskom.

varuje prinos na finansijskom tritu, pa otuda i alternativni naziv nefi-nansijski sistem definisanih doprinosa. Kamatna stopa, tj. interna stopaprinosa se dodaje na iznos na individualnom raunu. Ova stopa je fik-tivna, odreuje je vlada i nije rezultat investicionog prinosa na tritu30.

Sistem obraunskih doprinosa je, dakle, varijanta izmeu metoda una-pred definisane penzije i unpared definisanog doprinosa korisnik nesnosi finansijski rizik, ali budua penzija nije direktno vezana za zara-du kao kod sistema unapred definisane penzije, ve za doprinose.

U NDC sistemu, penzija se obraunava na sledei nain:

R wi dPN = (1 + r)Ri (3)

i =1 A

gde je PN penzijska naknada, wi je godinja zarada po osnovu plate, dje stopa doprinosa, dok je A anuitetni faktor (prosena duina oekiva-nog ivotnog veka u trenutku penzionisanja). Dakle najvanija karakte-ristika NDC sistema jeste direktna veza sa stopom doprinosa i oekiva-nim trajanjem ivota.

Anuitetni faktor je automatski stabilizator koji usklauje penziju, takoda se njena visina prilagodi produenju u ivotnog veka, to e omogu-iti da sistem bude finansijski odriv u svetlu negativnih demografskihkretanja. Meutim, drugi tip stabilizatora koji je potreban za postizanjefinansijske stabilnosti onaj koja uzima u obzir smanjenje fertiliteta testoga i smanjenje radne snage, nije ugraen u sistem. Iako zemlje saNDC sistemom obino primenjuju internu stopu prinosa kojom se sis-tem dri u ravnotei, vano je napomenuti da to nije mehanizam koji jeugraen u NDC formulu, ve je to parametar koji odreuju vlada.

2.2.2.3. Veza izmeu tipova penzijskih naknada

Kada uporedimo formule za tradicionalni sistem unapred definisanihpenzija, bodovni sistem i obraunski definisan doprinos, moemo vi-deti da su oni u sutini veoma slini. Ukoliko je politika valorizacije pret-

21


________________________________

30 World Bank (2001), Croatia. Notional Defined Contribution Plans as a Pension Reform Strategy, World BankPension Primer, Washington, DC.

hodnih zarada ista kao indeksacija opteg boda x i stopa prinosa r uNDC ( = x = r), onda je struktura jednaina

R R wi(1) PN = awi (1 + )Ri; (2) PN = Oi (1 + x)Ri i

i =1 i =1 wi__

R wi d(3) PN = (1 + r)Ri matematiki ekvivalentna.

i =1 A

Obraunska (akrualna) stopa u tradicionalnom sistemu (a) je jednakaodnosu izmeu opteg boda i prosene zarade u privredi (Oi / w

_ i ), kao

i odnosu izmeu stope doprinosa i anuitetnog faktora u NDC (d /A)31.To znai da, na primer, moemo lako izraunati obraunsku stopu zabodovni sistem ili za NDC sistem.

Obraunska stopa za bodovni sistem je odnos opteg boda u toj godi-ni i prosene zarade u privredi u bodovnom sistemu.

OR Oi (1 + x)RiaR = ------------------ = ----------------------------------------------------------------------wR wR__ __

Poto vrednost opteg boda zavisi od njegove indeksacije, ovaj odnose se iz godine u godinu smanjivati, osim ukoliko se opti bod ne inde-ksira sa rastom zarada na nivou cele privrede. Na primer, ako se optibod g indeksira samo sa rastom cena CPI, onda e on biti isti (u stal-nim cenama) svake godine (Oi = OR = O), dok e prosena zarada u pri-vredi da raste iz godine u godinu (w

_ i O /w

_ R. Odnos e ostati nepromenjen samo u sluaju indeksaci-

je opteg boda sa realnom zaradom.

Iz navedenog proizilazi da, kada valorizacija/indeksacija ne uzima upotpunosti u obzir realni rast zarada, efekti na penzijska primanja neebiti jednaki za tradicionalni sistem unapred definisane penzije i za bo-dovni sistem primanja e biti manja u bodovnom sistemu. To je zbog

22


________________________________

31 Whitehouse, E. 2006. New Indicators of 30 OECD Countries' Pension Systems, Journal of Pension Econo-mics and Finance 5(3): 275298, str 281.

toga to e obraunska stopa" kod bodovnog sistema (odnos optegboda i prosene zarade) konstantno opadati, dok je obraunska stopau tradicionalnom sistemu fiksna.

Bodovna formula je osetljivija na valorizaciju prolih zarada nego toje to sluaj sa tradicionalnom formulom. Ovaj efekat je jo upadljivijikod lica ija karijera je ila uzlaznom putanjom. Iz toga sledi da je bo-dovni sistemn aktuarski transparentniji od tradicionalnog DB32.

Glavna razlika izmeu NDC formule i formula unpared definisane pen-zije (tradicionalne i bodovne) je u tome to penzije u NDC automatskizavise od stope doprinosa i promena te stope, kao i od oekivanog tra-janja ivota. U sluaju finansijskih problema u sistemu, prilagoavanjakod sistema sa unapred definisanom visinom doprinosa u principumoraju da se vre smanjenjem i penzija. Ukoliko bi se deficit nadokna-ivao poveanjem stope doprinosa, to bi automatski dovelo do pove-anja rashoda u budunosti. Sa druge strane, sistemi sa unapred defini-sanom visinom penzija izraeni su tako da se neophodna usklaivanja,potrebna za prilagoavanje demografskim i ekonomskim faktorima, vremenjanjem stope doprinosa. Meutim, u praksi, ni u sistemu sa una-pred definisanom visinom penzije naknade nisu uvek striktno definisa-ne, s obzirom na to da drave menjaju parametre i formule penzijskogsistema kao odgovor na finansijske potekoe. Poto se kod sistema saunapred definisanom visinom penzije neophodna finansijska usklai-vanja, dakle, mogu vriti bilo menjanjem stope doprinosa ili menja-njem visine penzija, ovaj sistem je fleksibilnijim od sistema sa unapreddefinisanom visinom doprinosa. Naravno, postoje i pozitivni i negativ-ni aspekti navedene fleksibilnosti33.

Kada se govori o oekivanom trajanju ivota, nedvosmisleno je jasnoda je prednost NDC sistema to je ovaj element ukljuen u formulu.Meutim, efekti oekivanog trajanja ivota na penzijski sistem mogu dase ugrade i u formulu unapred definisane penzije kroz penal za penzi-

23


________________________________

32 O indeksaciji/valorizaciji bie vie rei u narednom poglavlju.

33 Ibid.

onisanje pre starosne granice i bonuse za penzionisanje nakon njenogdostizanja. Ipak, NDC je transparentniji i politiki lake sprovodiv sistem.

2.2.3. Parametri

Da bi se izraunao iznos penzije, neophodan je podatak o prolim za-radama pojedinca. Tri glavna parametra su: obraunska (akrualna) sto-pa stopa po kojoj zaposleni zarauje penziju za svaku godinu obuh-vata; revalorizacija prolih zarada nain na koji se prole zarade ko-riguju u skladu sa promenama ivotnog standarda od vremena kada sudoprinosi uplaivani u sistem do vremena kada se penzija isplauje34;i obraunski period duina radnog staa koja se uzima u obzir prili-kom raunanja penzijskog osnova.

Jo jedan parametar je minimalna/maksimalna penzija ili minimal-na/maksimalna stopa zamene. Maksimalna penzija je obino povezanasa najviim/najniim osnovicama na koje se uplauju doprinosi. Staro-sna granica za odlazak u penziju je takoe vaan parametar za ispunja-vanje uslova za penziju, dok je u NDC sistemu ona praktino inkorpori-rana u obraun visine penzije, kroz duinu oekivanog trajanja ivotaza datu starosnu kohortu.

U fazi isplate penzije, jedini parametar je indeksacija penzija u isplati.

2.2.3.1. Obraunska stopa i maksimalna osnovica

Obraunska (akrualna) stopa je stopa po kojoj zaposleni zarauje pen-ziju za svaku godinu radnog staa. Kada se obraunska stopa pomnoisa godinama radnog staa dobije se bruto stopa zamene. U tradicional-nom sistemu unapred definisane penzije, obraunska stopa je unapredutvren parametar, dok se u bodovnom i NDC sistemu ona izraunavakao to je opisano u odeljku 2.2.2.3.

U obraun visine penzije u obzir se uzima samo osnovica na koju suuplaivani doprinosi, a obino je propisana gornja granica tj. maksima-lna osnovica35. Razlog za uvoenje maksimalnih osnovica je stav da

24


________________________________

34 Whitehouse (2006), Pension Panorama, World Bank, Washington DC, strana16.

35 Na engleskom jeziku plafon (ceiling).

radnici sa veim zaradama mogu sami da tede ukoliko ele da dosti-gnu viu stopu zamene36. U dravama EU15 i drugim razvijenim OECDzemljama, maksimalna osnovica je relativno niska oko dve prosenezarade. U zemljama EU8 ona je dosta via u odnosu na zemlje EU15(videti Tabelu 2). Razlog tome je verovatno injenica da su penzije i za-rade u EU8 znatno nie u odnosu na EU15, tako da je teko oekivati,ak i od radnika sa relativno veim zaradama da imaju dovoljno visokeprihode da bi sami tedeli za starost.

Tabela 2. Obraunska (akrualna) stopa i maksimalna osnovica po zemljama


25

ZemljaObraunska(akrualna)

stopaNapomene

Maksimalnaosnovica

Raz

vije

ne

OEC

D z

emlj

e

Australija NP NP

Kanada 0,63 + 0,35OP Penzijsko osiguranje + osnovna penzija 104

Japan 0,55 + 0,4OP Penzijsko osiguranje + osnovna penzija 149

Norveka 1,05 + 0,4OPPenzijsko osiguranje + osnovna penzija.Nia stopa za lica sa visokim primanjima(0,35%)

219

Novi Zeland NP NP

SAD 0,91Via stopa za lica sa niim primanjima, ania stopa za lica sa viim primanjima

262

Prosek 1,07 184

EU

15

Austrija 1,78 146

Belgija 1,33 118

Danska NP Komponenta formalno obaveznog penzijskog osiguranja u Danskoj je zanemarljivo mala

NP

Finska 1,50Varira u zavisnosti od godina ivota - 1.9%za godine od 59-62, 4,5% za godine od 63-67

Nema

Francuska 1,75

Ukupna obraunska stopa za dva programa. Via obraunska stopa zavie zarade kod penzijskih planovaposlodavca (koji su isto PAYG)

99 (298)

Nemaka 1,00 149

Grka 2,57 325

Irska NP NP

Italija 1,75 367________________________________

36 Ibid, strana 12.

NAPOMENA: OP osnovna penzija; NP nema podatka

Izvor: Pension at glance, 2007


ZemljaObraunska(akrualna)

stopaNapomene

Maksimalnaosnovica

Raz

vije

ne

OEC

D z

emlj

e

EU

15

Luksemburg 1,85

Varira u zavisnosti od godina staa. Posle55. godine, uveano za 0.01procentnapoena. Svaka godina plaanja doprinosaiznad 38. godine takoe podrazumevadodatne pripise od 0,01%. Maksimalnaobraunska stopa je 2,05% godinje.

231

Holandija 1,75 + 0,77OP

Kompanijski penzijski planovi + osnovnapenzija. Obraunska stopa kod kompanijskih planova varira, ali je kodveine planova koji penziju odreuju poposlednjoj zaradi 1,75%, a onih kod kojihje obraunski period prosean radni vek1,75 - 2%

NP

Portugal 2,25Nia obraunska stopa za vee zarade(2% je najnia)

Nema

panija 3,003,33% za prvih 15 godina, zatim 3% zanarednih 10 godina, a zatim 2%

189

vedska 1,04

Dravno penzijsko osiguranje. Za kompanijske penzijske planove dodatnih0,18% za prosenu zaradu, a obraunskastopa je via za vee zarade

132

V. Britanija 0,89 + 0,31OPPenzijsko osiguranje + osnovna pezija.Obraunska stopa varira u zavisnosti odzarada, nia stopa za vee zarade

159

Prosek 1,75 202

EU

8

eka 0,45 + 0,2B Penzijsko osiguranje + osnovna pezija Nema

Estonija 0,5 + 0,16OP

Penzijsko osiguranje + osnovna penzija.Bodovni sistem, indeksacija opteg bodasa vajcarskom formulom smanjieobraunski stopu u budunosti

1000

Maarska 1,22 220

Letonija 0,60 700

Litvanija 0,5 + 0,4OP Penzijsko osiguranje + osnovna pezija 500

Poljska 0,67 245

Slovaka 1,19 300

Slovenija 1,50 NP

Prosek 0,92 494

Srbija 1,28Vrednosti za 2010. Bodovni sistem, takoda e valorizacija smanjiti obraunskustopu tokom narednih godina.

500

26

Za prosenog zaposlenog, obraunska stopa je u proseku oko 1,75% udravama EU15, ime se obezbeuje oko 70% bruto zamene. U dru-gim razvijenim zemljama OECDa i u zemljama EU8, obraunska sto-pa je nia malo iznad 1% i obezbeuje oko 50% bruto zamene. Razlogzbog kog je obraunska stopa u EU8 nia je uvoenje privatnih penzi-jskih fondova u okviru reforme Svetske banke.

Obraunske stope su linearne u skoro polovini drava OECDa i EU8koje imaju vee prihode. Samo nekolicina zemalja je u svojim penzijskimsistemima zadrala odlike vertikalne redistribucije kroz nie obraun-ske stope za vee zarade a to su Velika Britanija, SAD, Norveka, e-ka i Portugal u manjem obimu37. U vedskim kompanijskim penzijskimplanovima obraunska stopa je via za zaposlene sa veom zaradom,poto ih dravni sistem ne obuhvata u potpunosti zbog maksimalneosnovice. Slino je i sa francuskim dravnim penzijskim sistemom.

U dve zemlje obraunska stopa raste sa godinama starosti/radnog sta-a a to su Finska i Luksemburg. Razlog za to je verovatno namera dase radnici podstaknu da to due ostanu na tritu rada. Za razliku odnjih, u paniji je obraunska stopa nia za vei broj godina radnog staa.

2.2.3.2. Obraunski period

Obraunski period je period tokom kojeg se uzima u obzir visina zara-da prilikom raunanja penzijskog osnova. Tabela 3 pokazuje da ak i udrugoj polovini 90ih godina 20. veka veina drava obraun penzija za-sniva na zaradama za ogranieni deo radnog veka, obino ili kada suzarade najvie (najbolje godine) ili za odreen broj poslednjih godinaradnog staa.

Baziranje obrauna penzije na ogranienom broju najboljih ili posled-njih godina moe da bude regresivno, jer su ljudi ije su zarade u pos-lednjim ili najboljim godinama u znaajnoj meri vee od njihovog uku-pnog proseka za ceo radni vek najee oni sa visokim zaradama, od-nosno oni ija je karijera ila uzlaznom putanjom. Pored toga, u zemlja-ma sa velikim neformalnim sektorom postoji praksa prijavljivanja niih


27

________________________________

37 Vertikalna redistribucija je redistribucija od bogatih ka siromanima.

od stvarnih zarada u poetku radnog veka, dok se u nekim zemljama po-novo vraa sistem u kom visina zarade raste sa godinama starosti38. Izovih razloga, veina zemalja zapoela je proces reformi i produila broj go-dina koje se uzimaju u obzir prilikom obrauna visine penzijskog osnova.

Tabela 3. Duina obraunskog perioda


1997/98 2007/08 Planirano

Raz

vije

ne

OEC

D z

emlj

e

Kanada Prosek za ceo radni veka) Prosek za ceo radni vek

Japan Prosek za ceo radni vek

NorvekaNajboljih 10 godina od

poslednjih 20Najboljih 20 godina

Novi Zeland NP NP

SAD Najboljih 35 godina Najboljih 35 godina

EU

15

Austrija Najboljih 15 godina Najboljih 18 godinaNajboljih 40

godina (2028.)

Belgija Poslednje 42 godine Prosek za ceo radni vek

Danska Poslednjih 10 godina Prosek za ceo radni vek

Finska Poslednjih 10 godina Prosek za ceo radni vek

Francuska Najboljih 15 godina Najboljih 25 godina

Nemaka Prosek za ceo radni vek Prosek za ceo radni vek NP

Grka Poslednjih 5 godina Poslednje 5 godineProsek za ceo

radni vek

Irska NP NP NP

Italija Najboljih 10 godina Najboljih 10 godinaProsek za ceo

radni vek

Luksemburg Prosek za ceo radni vek Prosek za ceo radni vek

Holandija NP NP NP

Portugal Najboljih 10 godina Najboljih 20 godinaNajboljih 40

godina (2017.)

panija Poslednjih 15 godina Poslednjih 15 godinePoslednjih 15

godine

vedska Najboljih 15 godina Prosek za ceo radni vek

V. BritanijaOd 1978. godine (poslednjih 20)

Prosek za ceo radni vekProsek za ceo

radni vek

EU

8 eka Poslednjih 12 godina Poslednju 21 godinuPoslednjih 30godina (2016.)

Estonija Prosek za ceo radni vek

28

________________________________

38 European Commission (2010), Interim EPC-SPC Joint Report on pensions, Brussels.

a) iskljuujui 15% najloijih; b) i 5 uzastopnih najboljih godina izmeu 1984-1994; c) 1993. godine, zaposlenibiraju 3 najbolje uzastopne godine od poslednjih 12 godina; d) ili 20 godina koje je izabrao osigurava iz

ukupnog obuhvaenog perioda.

Izvor: Holub (2010); Pension at Glance; http://wwwssw.issa.int/

Danas veina zemalja ima reformisani sistem, tako da ili ve primenju-ju obraun zasnovan na proseku za ceo radni vek, ili su, sa postepenimpoveavanjem broja godina koje se uzimaju u obzir, na putu ka tome.

2.2.3.3. Revalorizacija zarada

Revalorizacija prolih zarada sagledava se se kroz valorizaciju u okvirutradicionalnog sistema unapred definisane penzije (), u indeksacijiopteg boda u bodovnom sistemu (x), i u internoj stopi prinosa (r) uNDC sistemu.

Odluka o duini obraunskog perioda i revalorizacija prolih zarada suvrlo povezane. Politika valorizacije dobila je na znaaju kada se poja-vio trend produivanja obraunskog perioda. Kada je obraunski peri-od definisan kao period od nekoliko godina pre odlaska u penziju, va-lorizacija nema toliko znaaja. S druge strane, ako se uzima u obzir pro-sena zarada u toku celog radnog veka, valorizacija postaje sve vanija.

Svaka revalorizacija koja ne uzima u potpunosti u obzir rast zarade bezsumnje e da dovede do pada stope zamene. U kojoj meri e ta stopa

29


1997/98 2007/08 Planirano

EU

8

MaarskaNajbolje 4 u poslednjih

5 godinaOd 1988. godine (poslednjih 20)

Prosek za ceoradni vek

Letonija Prosek za ceo radni vek

LitvanijaOd 1994. godine (poslednjih 14)b)

Poljska6 uzastopnih godina od

poslednjih 15c)10 uzastopnih godina

od poslednjih 20d)Prosek za ceo

radni vek

SlovakaNajboljih 5 godina od

poslednjih 10Od 1994. godine (poslednjih 14)


Slovenija Najboljih 10 godina Najboljih 18 godina

Srbija Najboljih 10 godinaOd 1970. godine (poslednjih 38)


da se smanji i zavisi od formule valorizacije (u kojoj meri se rast zaradeuzima u obzir, ako se uopte uzima). Smanjenje u velikoj meri zavisi iod brzine realnog rasta zarade to je realni rast zarade bri, to su sto-pe zamene nie i obrnuto.

Pored toga, stopa zamene zavisi i od formule za izraunavanje penzijakoja je opisana u odeljku 2.2.2.3. Indeksacija opteg boda sa potroakimcenama e stopu zamene u bodovnom sistemu dovesti do mnogo niegnivoa nego valorizacija prolih zarada takoe sa potroakim cenama utradicionalnoj formuli unapred definisane penzije. Primer je dat u Tabeli 4.

Tabela 4. Valorizacija sa cenama stopa zamene u tradicionalnom DB sistemu u odnosu na bodovni sistem

NAPOMENA: Stopa zamene se definie kao odnos prve penzije i poslednje plate

Izvor: Raunica autora

Tabela 4 pokazuje da indeksacija opteg boda sa cenama u bodovnomsistemu i valorizacija prolih zarada sa cenama u tradicionalnom siste-mu, daju razliite iznose penzija, a samim tim i razliite stope zamene.Kada se valorizacija vri prema cenama, penzioneri bolje prolaze u tra-dicionalnom sistemu unapred definisane penzije, naroito oni penzio-neri ija karijera je ila uzlaznom putanjom. Na primer, u sluaju kari-jere koja je bila ujednaena, penzija u tradicionalnom sistemu bi bila50% vea nego u bodovnom, a u sluaju uzlazne karijere ak 60%. Ge-neralno gledano, kada se valorizacija ne vri prema realnom rastu za-rade, tradicionalni sistem je naklonjen onim sa uzlaznom karijerom. To

30


ValorizacijaZaradama Cenama racio

(1) (2) (2/1)

Bodovni sistem 53,5 24,7 46,2

Tradicionalni 53,5 39,7 74,2

Obraunska stopa 1,80%

Obraunski period 40 godina

Uzlazna karijera (dva puta vie od proseka u drugoj polovini)

Ujednaena karijera (na nivou proseka)Bodovni sistem 71,3 32,9 46,1

Tradicionalni 71,3 49,7 69,7

Parametri

je jedan od razloga zbog kojih se bodovni sistem smatra aktuarski tra-nsparentnijim.

Zbog toga pri poreenju valorizacije izmeu razliitih zemalja treba bitivrlo oprezan. I pored toga, korisno je pogledati pregled metoda valori-zacije koji se koriste u razliitim zamljama (Tabela 5). Najea praksaje da se zarada iz prethodnih godina revalorizuje u skladu sa rastomprosene zarade u privredi. Belgija, Francuska i panija revalorizujuzarade samo u skladu sa inflacijom, iako je efekat u paniji relativno mali,jer u formulu za izraunavanje visine penzije ulazi zarada za samo po-slednjih 15 godina, u poreenju sa periodom od poslednjih 25 godina,koliko se uzima u okviru francuskog javnog plana, ili prosekom za ceoradni vek koji se uzima u Belgiji39. Pored toga, akrualna stopa u pani-ji je izuzetno visoka (3%), dok je i u Francuskoj prilino visoka (1,75%).

Zemlje sa bodovnim sistemom po pravilu uzimaju u obzir rast zaradakada indeksiranju opti bod. Zemlje sa NDC sistemom najee koristeneku vrstu ekonomskog agregata kao internu stopu prinosa na primerrast doprinosa, rast BDPa ili, kao to je sluaj u vedskoj, rast prose-ne zarade koji se koriguje automatskim mehanizmom za uspostavlja-nje ravnotee u sistemu. Ovaj mehanizam je konstruisan tako da se usluaju da imovina penzijskog sistema padne ispod nivoa obaveza i in-deksacija smanjuje za taj odnos (imovina/obaveze)40. Ovaj mehanizaminderektno uzima u obzir kretanja na tritu rada i demografska kreta-nja tj. kretanje odnosa penzionera i zaposlenih.

Vano je napomenuti da ovaj mehanizam za uspostavljanje ravnoteenije ugraen u samu NDC formulu, ve je kao takav odabran od vladei kreatora penzijskog sistema, kao to se bilo koji metod za valorizacijumoe koristiti u bilo kojoj vrsti penzijskog sistema. To znai da ova vr-sta valorizacije moe da se primeni u sistemu sa unapred definisanompenzijskom naknadom. Tipian primer je faktor odrivosti (stabilizaci-


31

________________________________

39 Pension at glance, 2009.

40 Imovina se sastoji od tzv. bafer fondova (suficit koji postoji od samog osnivanja vedskoj penzijskog siste-ma) i imovine od doprinosa koja se procenjuje putem prilino komplikovane formule koja uzima u obzir de-mografska, ekonomska i druga kretanja.

je)41 kojim se u Nemakoj indeksiraju penzije i opti bod. U pitanju jeindeksacija sa rastom zarada koje se koriguju za promenu odnosa iz-meu broja osiguranika i broja penzionera.

Tabela 5. Valorizacija i indeksacija penzija u razliitim zemljama

a) do 60 godina; potom se ne valorizuju zarade za period od 60 do 62; valorizacija sa cenama od 62 do 67;b) kako se produuje obraunski period; c) rast zarada korigovan promenom odnosa zaposlenih i penzion-era; d) vie penzije se indeksiraju sa 90 i 75% rasta cena; e) via indeksacija za nie penzije; f) ukoliko jerast BDP-a vei od 4%, indeksira se za procentni poen iznad tog rasta

Izvor: Pension at Glance (2009) and ISSA

32


Valorizacija Indeksacija

Raz

vije

ne

OEC

D z

emlj

e

Kanada zarade cene

Japan zarade cene

Norveka zarade cene

SAD zarade a) cene

EU

15

Austrija ide ka zaradama b) diskreciono

Belgija cene cene

Danska

Finska 80% zarade 20% CPI 20% zarade 80% cene

Francuska cene cene

Nemaka faktor stabilnosti c) faktor stabilnosti c)

Grka dravna dohodovna politika diskreciono

Irska

Italija BDP cene d)

Luksemburg zarade zarade

Holandija zarade zarade

Portugal 25% zarade 75% cene cene e)

panija prices cene

vedska automatski mehanizam automatski mehanizam

V. Britanija zarade cene

EU

8

eka zarade 33% zarade 67% cene

Estonija 50% cene 50% doprinosi 50% cene 50% doprinosi

Maarska zarade 50% cene 50% zarade

Letonija zarade diskreciono e)

Litvanija zarade zarade

Poljska suma zarada 80% zarade 20% cene

Slovaka zarade 50% zarade 50% cene

Slovenija zarade zarade

Srbija cene f) cene f)

________________________________

41 stability factor.

2.2.3.4. Indeksacija penzija

Indeksacija podrazumeva usklaivanje tj. podizanje iznosa penzija u is-plati tokom perioda penzionisanja, za razliku od valorizacije koja obu-hvata period pre penzionisanja42.

Kada su penzijski sistemi prvi put uspostavljeni, tek nekoliko zemaljaje imalo formalna pravila indeksacije. Meutim, period visoke inflacijetokom 70ih godina 20. veka primorao je mnoge zemlje da ponu da us-klauju penzije i uvedu formalna pravila indeksacije. Nakon toga, to-kom 80ih mnoge zemlje su prele na indeksaciju sa zaradama, ali su se90ih u cilju smanjenja trokova vratile na indeksaciju sa cenama43 .

Kada se penzije indeksiraju sa cenama, kupovna mo penzionera seodrava na nepromenjenom nivou. Meutim, ivotni standard penzio-nera vremenom zaostaje za standardom zaposlenih. I pored toga, vei-na razvijenih OECD zemalja odluila je da izvri neophodno smanjenjetrokova i napravi utede na indeksaciji penzija.

Razlog zbog kog se tedi kroz indeksaciju penzija, a ne na valorizacijizarada ili na obe stavke je verovatno sledei. Ako bi se utede pravileodabirom formule koja kombinuje zarade i cene, kako za valorizacijutako i za indeksaciju penzija u isplati, pojedinani penzioneri bi osetiliznaajan pad prihoda u trenutku odlaska u penziju, ali bi se kasnijenjegov/njen ivotni standard blago poboljavao. Kada se smanjenje tro-kova obavlja samo putem indeksacije penzija sa cenama, a valorizaci-ja zaradama, pojedinac se u tom sluaju suoava sa manjim padom pri-hoda u trenutku penzionisanja, ali ivotni standard ostaje na istom ni-vou tokom itavog perioda penzionisanja (Grafikon 1). Sa aspekta poje-dinanog ivotnog ciklusa i ujednaavanje potronje, indeksacija pen-zija cenama predstavlja povoljniju situaciju.

Iz tog razloga najverovatnije razvijene OECD zemlje biraju da tede napenzijama prilikom indeksacija. I zaista, danas veina indeksira penzi-je sa cenama njih 10 od 18 (Tabela 5).

33


________________________________

42 WHITEHOUSE, E. (2006b). New indicators of 30 OECD countries pension systems The Journal of Pensi-ons Economics and Finance. 5 (3), 275298.

43 WHITEHOUSE, E. (2006b). Whitehouse, Pension Panorama, World Bank, 2007, s. 6.

Ovo je bilo obrazloenje i prilikom dizajniranja vedskog NDC sistema.U vedskom NDC sistemu godinja penzija se obraunava tako to seakumulirani kapital na linom raunu podeli sa anuitetnim faktorom.Anuitetni faktor je, po obiaju, zasnovan na oekivanom trajanju ivotau godini penzionisanja, ali je u vedskoj on jo i korigovan za realnustopu prinosa od 1,6%. Na taj nain obraunata inicijalna penzija pri pen-zionisanju je via nego to bi bila da stopa prinosa nije uraunata. Me-utim, penzije u isplati se indeksiraju rastom prosene zarade uma-njene za tu stopu prinosa od 1,6% koja koriena pri obraunu penzije.Razlog za to je obezbeenje relativno visoke poetne penzije, umestovisoke penzije na kraju ivotnog veka. Alternativa bi bila rastua penzi-ja koja startuje sa nieg nivoa"44.

Gledajui samo potronju na individualnom nivou, ovo se ini boljimreenjem. Meutim, kada se ivotni standard penzionera uporedi saostatkom stanovnitva, penzioner je u zaostatku. Ovo verovatno imanegativne implikacije u razvijenim dravama, ali ne u tolikoj meri potosu im poetne penzije relativno visoke, a realne stopa rasta zarada male,

34


________________________________

44 Knberg, B., Palmer, E. and Sunden, A (2005) The NDC Reform in Sweden: The 1994 Legislation to the Pre-sent, Pension Reform: Issues and Prospects for NonFinancial Defined Contribution (NDC) Schemes. Ed. byHolzmann, R and Palmer, E. The World Bank, Washington DC.

Grafikon 1. ivotni ciklus sa istom valorizacijom iindeksaciojm u odnosu na indeksaciju sa cenama

tako da razlike koje nastaju izmeu penzionera i radnika ne moraju dabudu toliko velike.

Meutim, u zemljama u tranziciji, u kojima su nivoi penzija dosta niski,a potencijalni rast standarda visok, ne bi bilo fer iskljuiti penzionereiz koristi koju donosi privredni rast. To je razlog zbog kog tranzicionedrave tipino uzimaju u obzir i neki iznos rasta realnih zarada (a nesamo inflaciju) prilikom indeksacije penzije (Tabela 5).

Jo jedno pitanje koje se namee kada je u pitanju indeksacija penzijaiskljuivo cenama jeste injenjica da se ona obino primenjuje uz valo-rizaciju rastom zarada. Razliite metode valorizacije i indeksacije mo-gu stvoriti ogromne razlike izmeu novih i starih penzionera istog pro-fesionalnog profila.

Tabela 6. Penzije u dinarima hipotetiki sluaj (indeksacija opteg boda sa zaradama, i indeksacija penzija sa cenama)

Izvor: Obraun autora.

Na primer, da se u Srbiji indeksacija opteg boda sa rastom zarada i in-deksacija penzija sa rastom cena primenila 2003. godine, penzionerkoji se penzionisao te godine bi u roku od 5 godina (2008. godine) imaopenziju u iznosu od samo 63% penzije koju bi primio novi penzioner saidentinom radnom istorijom, a koji se penzionisao 2008. godine. U ap-solutnim iznosima ova razlika je posebno visoka za lica sa visokim pri-manjima. Tako na primer, neko ko je tokom itavog ivotao zaraivaotri puta vie od proseka i penzionisao se 2003 .godine, u 2008. godini bi

35


2003 2004 2005 2006 2007 2008

Novi penzioner 9.640 12.052 15.108 17.684 21.584 25.785

Penzioner iz 2003 9.640 10.594 11.770 13.665 15.264 16.241

razlika 1.458 3.338 4.019 6.320 9.544

Novi penzioner 28.920 36.156 45.324 53.052 64.752 77.355

Penzioner iz 2003 28.920 31.783 35.311 40.996 45.793 48.723

razlika 4.373 10.013 12.056 18.959 28.631

penzija starog/penzija novog penzionera ... 88% 78% 77% 71% 63%

Penzioner sa prosenom radnom istorijom

Penzioner koji je zaraivao tri puta vie

primao penziju koja je 28.631 dinara nia od penzije koju bi dobio novpenzioner sa istom radnom istorijom, ali koji se kasnije penzionisao(2008. godine).

I pored ovih razlika, veoma je est sluaj da razvijene OECD zemljepraktikuju razliit nain valorizacije i indeksacije. Najea praksa koja se primenjuje u 15 drava lanica OECD jeste valorizacija zaradaiz prethodnih godina u skladu sa rastom prosene zarade u privredi.Nasuprot tome, penzije se obino indeksiraju u skladu sa potroakimcenama, ili nekom kombinacijom potroakih cena i rasta zarada45. Ciljje oigledno da se nivo prihoda u starosti adekvatno odri na nivoupre penzionisanja, dok se tedi na indeksaciji penzija u isplati.

U zemljama sa visokim rastom zarada, ovo stvara velike nejednakostiizmeu penzionera. Stoga, tranzicione zemlje ne primenjuju ekstrem-no razliite metode indeksacije i valorizacije, pa obino ukljuuju u od-reenoj meri rast zarada i pri valorizaciji i pri indeksaciji (Tabela 5).

Nekoliko zemalja poput Italije, Portugalije i Letonije, uvele su odreeneredistributivne odlike u svoje penzijske sisteme preko progresivnih me-hanizama indeksacije, kojima se viim stopama indeksiraju nie penzi-je i obrnuto. Ovo posebno udi imajui u vidu da su Italija i Letonijazemlje koje su uvele NDC formulu kao najtransparentniju formulu kadaje re o povezanosti doprinosa i penzija.

Dve razvijene OECD zemlje (Luksemburg i Holandija) i dalje vre inde-ksaciju sa realnim rastom zarada, dok vedska i Nemaka vre indek-saciju sa zaradama korigovanim sa mehanizmom za balansiranje, tj.faktorom stabilizacije.

36


________________________________


DEO II. DIZAJN PENZIJSKOG SISTEMA U SRBIJI

Obavezno penzijskoinvalidsko osiguranje u Srbiji podrazumeva osigu-ranje od tri osnovne vrste rizika: starosti, nastanka invalidnosti i smrtiosiguranika. Finansira se po principu tekueg finansiranja penzija tzv.payasyougo.

Donedavno osiguranje je bilo organizovano u okviru tri odvojena dr-avna fonda koja su od 1. januara 2008. godine administrativno spoje-na, dok je puna finansijska konsolidacija prema zakonskim reenjimapredviena za 2011. godinu. Penzijsko i invalidsko osiguranje vojnih osi-guranika je do sada bilo ureeno propisima o Vojsci, s tim to je samopitanje usklaivanja penzija poev od 2008. godine ureivano na istinain kao i usklaivanje civilnih penzija. Predloenim izmenama i do-punama zakona, vojni osiguranici i korisnici se integriu u postojei si-stem penzijskog i invalidskog osiguranja.

Zakonodavni okvirPenzijsko invalidsko osiguranje je ureeno Zakonom PIO iz 2003. godi-ne. Ovaj zakon je pretrpeo izmene i dopune 2005. godine, a usvajanjenovih izmena i dopuna se oekuje na jesen 2010.

Prethodno je penzijski sistem bio ureen putem dva zakona Zakonomo osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja na saveznom nivou(vaio 01. januara 1997. godine), kojim su bila regulisana prava osigura-nika i korisnika, i Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju narepublikom nivou (takoe u primeni od 1. januara 1997. godine) kojimsu bili blie ureeni organizacija i finansiranje sistema. Savezni zakonje, u sklopu reforme penzijsko invalidsko osiguranja 2001/03, deliminoizmenjen decembra 2001. godine (sa vaenjem od 1.1.2002.).

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 1992. godine osno-vani su, kao posebna pravna lica, Republiki fond za penzijsko i inva-lidsko osiguranje zaposlenih, Republiki fond za penzijsko i invalidskoosiguranje samostalnih delatnosti i Republiki fond za penzijsko i inva-lidsko osiguranje zemljoradnika.

37


1. STAROSNA PENZIJA

Do 2003. godine komponenta koja odrava prihod u starosti bila je ure-ena po tradicionalnom sistemu definisane penzijske naknade. Obra-unski period iznosio je deset uzastopnih godina osiguranja koje su zaosiguranika najpovoljnije, a valorizacija se vrila na osnovu rasta netozarada. Akrualna stopa nije bila lineralna, ve se menjale u zavisnostiod broja godina staa. Za mukarce, akrualna stopa je iznosila 2,33% zaprvih 15 godina staa a zatim 2% za svaku narednu godinu. Za ene zaprvih 15 godina staa akrualna stopa je iznosila 2,66%, zatim po 3% zanarednih 5 godina, a za svaku godinu preko 20 godina staa 2%. Maksi-malna penzija iznosila je 85% penzijskog osnova46.

U Srbiji je 2003. godine uveden tzv. bodovni sistem obrauna penzija.Obraunski period je produen tako da ulaze u obraun zarade od1970 godine, to znai da je u trenutku uvoena produen sa 10 najbo-ljih godina na 33 godine, a u 2010 godini ve iznosi 40 godina.

1.1. STANDARDNA STAROSNA PENZIJA

1.1.1. Utvrivanje penzije bodovna formula

Prema bodovnom sistemu, visina penzije odreuje se tako to se linibodovi pomnoe s vrednou opteg boda na dan ostvarivanja prava.

Prva penzija = LB(lini bod) OB(opti bod)

Lini bod (LB) odreuju se prema sledeoj formuli:

LB(lini bod) = Lini koeficijent(LK) Penzijski sta(PS)

Lini koeficijent (LK) je prosek godinjih linih koeficijenata, dok godi-nji lini koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade osiguranika zasvaku kalendarsku godinu i prosene godinje zarade u Republici zaistu kalendarsku godinu.

Godinjih LK(GLK)Lini koeficijent(LK) = ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sta osiguranja(SO)

38

DIZAJN PENZIJSKOG SISTEMA U SRBIJI

________________________________

46 Penzijski osnov je meseni prosek zarade u obraunskom periodu.

Sutinski, lini bod je jednak sumi godinjih linih koeficijenata sem upojedinim sluajevima, tj. kada sta osiguranja nije jednak penzijskomstau. Penzijski sta je neto iri pojam, pored staa osiguranja (radni sta,ukljuujui i beneficirani) ukljuuje i poseban sta (dodatak za ene satroje dece).

Penzijski sta (PS) najvie moe iznositi 45 godina. Svaka godina penzi-jskog staa iznosi 1, a godina penzijskog staa iznad 40 godina raunase kao 0,5 ukupno znai najvie 42,5. Za odreivanje visine starosnepenzije osiguraniku eni, navren sta osiguranja uveava se za 15%, alise ovako uvean sta moe dodati najvie do 40 godina. Novim izmena-ma zakona oekuje se smanjenje ovog procenta postupno, zakljuno sa2019. godinom na 6%.

1.1.2. Indeksacija opteg boda i penzija

Nain usklaivanja penzija pretrpeo je vie promena nakon 2000. godi-ne. Od indeksacije sa zaradama 90tih godina (koja je esto bila samonominalna usled neredovnog isplaivanja naknada), 2001. godine prelose najpre na vajcarsku formulu, zatim na postepeno smanjenje ponde-ra zarada, dok je od 2009. godine predvieno da penzije rastu samo poosnovu trokova ivota.

Prema Zakonu iz 2003., penzija u isplati i opti bod usklaivali su se e-tiri puta godinje na osnovu kretanja trokova ivota i prosene zaradezaposlenih na teritoriji Republike u prethodnom kvartalu, u procentukoji predstavlja zbir polovine procenta rasta (pada) trokova ivota ipolovine procenta rasta (pada) zarada tzv. vajcarska formula.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskomosiguranju iz 2005. predvieno je da se penzije i opti bod usklaujudva puta godinje samo s kretanjem trokova ivota, s tim to je posto-jala tzv. prelazna faza po kojoj su se od 20062008. opti bod i penzijeindeksirale modifikovanom vajcarskom formulom, koja je iz godine ugodinu u sve manjem i manjem procentu uzimala u obzir kretanje zara-da (37,5% u 2006, 25% u 2007 i 12,5% u 2008) Takoe, ovim izmenamazakona je predvieno i vanredno usklaivanja u sluaju da je prose-an iznos penzija u nekoj godini manji od 60% neto prosene zarade, u

39


januaru sledee godine dolazi do vanrednog usklaivanja47. Ve je ujanuaru 2008. dolo je do vanrednog usklaivanja od 11% po ovom lanu.

Takoe, u oktobru je dolo do jo jednog vanrednog usklaivanja (do-datnih 10% na redovno usklaivanje) kao odgovor na zahtev kolacio-nog partnera u aktuelnoj Vladi Srbije. Nakon toga dolazi do zamrzava-nja penzija koje traje i do danas.

Najnovijim zakonskim reenjem predlae se promena naina usklai-vanja penzija tako to e se prve dve godine (od 1. aprila 2011. godinei 1. aprila 2012. godine) penzije usklaivati u procentu koji predstavljazbir procenta rasta (pada) potroakih cena na teritoriji Republike Sr-bije u prethodnih est meseci i procenta koji predstavlja polovinu rea-lne stope rasta bruto domaeg proizvoda u prethodnoj kalendarskojgodini. Nakon toga, penzija e se usklaivati dva puta godinje (1. apri-la i 1. oktobar) sa kretanjem potroakih cena na teritoriji Republike Sr-bije u prethodnih est meseci, s tim to e se u sluaju da bruto domaiproizvod u prethodnoj kalendarskoj godini poraste vie od 4%, usklai-vati od 1. aprila tekue godine u procentu koji predstavlja zbir procen-ta rasta (pada) potroakih cena na teritoriji Republike Srbije u pretho-dnih est meseci i procenta koji predstavlja razliku izmeu realne sto-pe rasta bruto domaeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini istope od 4%. Dakle BDP predstavlja i okida i parameter pri indeksa-ciji opteg boda i penzija u isplati.

Zakon o izmenama i dopunama zakona o budetskom sistemu fiksiraovako dogovoreno indeksiranje bar do 2015. godine a i nakon toga, svedok uee penzija u BDP ne dostigne 10%.

STOPA ZAMENEStopa zamene je osnovni indikator dizajna penzijskog sistema48. Indek-sacija opteg boda direktno utie na visinu stope zamene. Koliko e iz-nositi stopa zamene zavisi i od kretanja zarada.

40


________________________________

47 lan 75. Zakona o izmenama i dopunama zakona penzijskog i invalidskog osiguranja 2005.

48 Za detalje o stopi zamene Stani, K (2008), Uloga penzijskog sistema u odranju nivoa prihoda u starosti merenje i meunarodna poreenja, Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, br. 13.

Ono to se moe zakljuiti iz prvog dela ove studije je da je Srbija izuze-tak sa indeksacijom opteg boda koji u maloj meri omoguuje realanrast (za procenat koji je vei od 4% rasta BDPa). Bodovna formula jevrlo osetljiva na indeksaciju opteg boda i ukoliko ne uzima u obzir za-rada dovodi do znaajnog pada stope zamene.

Tabela 7. Stopa zamene i uee penzija u BDPu, indeksacija iz izmena Zakona 2010

NAPOMENA: Bez vojnih penzionera

Indeksacija prema najnovijim izmenama zakona dovodi do pada stopezamene u narednih 10 godina za vie od 12 procentnih poena, zavisnood kretanja realnih zarada. Jedino ukoliko BDP realno bude rastao bar2 procentna poena vie od realnih zarada, nee doi do tako dramati-nog pada stope zamene.

Teko je projektovati uee za penzija u BDP-u u narednih 10 godina,jer ne znamo kojom e brzinom rasti broj penzionera, niti koja je struktu-ra buduih penzionera. Gruba raunica pokazuje da se ni do 2020. godineuee penzija u BDPu nee spustiti ispod 10%. Ovo posebno u sluajuda se u iznos od 10% BDPa raunaju i druge naknade iz PIO fonda49.

41


2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

Stopa zamene

Scenario 1 realnirast zarada BDP 1% 71,3% 72,4% 72,2% 70,7% 68,9% 67,1% 65,4% 63,7% 62,3% 60,5% 58,9%

Scenario 2 realnirast zarada BDP 2% 71,3% 72,4% 72,9% 72,1% 70,9% 69,6% 68,5% 67,3% 66,4% 65,2% 64,1%

Scenario 3 realnirast zarada kao BDP 71,3% 72,4% 71,5% 69,5% 67,1% 64,7% 62,5% 60,3% 58,4% 56,3% 54,3%

Neto penzije u BDP 12,6% 12,7% 12,6% 12,3% 12,0% 11,8% 11,5% 11,3% 11,0% 10,8% 10,6%

Neto penzije i drugenaknade u BDP 13,1% 13,3% 13,2% 12,9% 12,6% 12,3% 12,0% 11,7% 11,5% 11,2% 11,0%

Pretpostavke:

BDP realni rast (%) 1,5 3,7 4,7 5,5 5,7 5,8 6,1 6,2 6,8 6,8 6,9

rast cena (%) 7,0 5,5 5,0 4,5 4,0 3,5 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0

broj penzionera u fondu zaposlenih raste 1% godinje

broj penzionera u fondu samostalaca raste 1,5% godinje

broj poljoprivrednih penzionera konstantan

________________________________

49 U trenutku pisanja studije jo uvek nisu usvojene izmene Zakona, tako da detalji nisu poznati. Prema jed-nom od nacrta Zakona rashodi za penzije ukljuuju rashode za neto penzije i ostala prava penzionera, osimrashoda za doprinose za zdravstveno osiguranje.

Takoe, trenutno se vojni penzioneri ne raunaju u ukupan izdatak zapenzije, ali njihovom konsolidacijom sa PIO fondovima 2012. godine ve-rovatno e se i oni raunati u ukupne izdatke za penzije. To znai da bise po indeksaciji predloenoj u izmenama zakona PIO moralo indeksi-rati sve negde do 2025. godine, to nije u skladu sa ciljem obezbeenjaadekvatnih penzija.

1.1.3. Starosna granica

Starosna granica za penzionisanje u 2011. godine dostie 60 godina zaene i 65 godina za mukarce, uz minimalni sta od 15 godina. Ova sta-rosna granica utvrena je viestrukim zakonskim promenama nakon2000te godine.

Prema ranijim propisima, koji su bili na snazi zakljuno sa 2001., staros-na granica je bila 5 godina nia 55 godina za ene i 60 za mukarce.Ova granica je ustanovljena jo zakonom iz 1965. godine i nije se menja-la punih 35 godina uprkos produenju srednjeg trajanja ivota, pobo-ljanju zdravstvenih uslova i optih uslova rada i privreivanja50.

Krajem 2001. starosna granica za penzionisanje poveana je u jednomkoraku sa 55 na 58 godina za ene i sa 60 na 63 godine za mukarce. Naosnovu izmena zakona iz 2005. godine, starosna granica poveava sepostepeno za po pola godine od 2008. do 2011. godine kada e iznositi60 godina za ene i 65 godina za mukarce.

Dalje podizanje starosne granice za ene bilo je tema pregovora saMMFom tokom 2009. godine, ali je za sada odbaena.

Redistribucija od mukaraca ka enama je tipina za svaki penzijski si-stem. I kada su starosne granice izjednaene, opet dolazi do odree-nog stepena prelivanja s obzirom na to da mukarci u proseku ivekrae, pa ene u proseku due koriste penziju. Ovo je sluaj ak i u sis-temima individualnih linih rauna (privatni penzijski fondovi), budu-i da se prilikom obrauna visine penzije koriste uniformne aktuarske

42


________________________________

50 Matkovi, G. (2009) Penzijski sistem u Srbiji Karakteristike, dosadanje reforme, dileme i opcije, Penzijskisistem u Srbiji, USAID/SEGA, strana 9.

tablice koje ne prave razliku meu polovima u oekivanom trajanjuivota. Kada je starosna granica za ene nia nego za mukarce, kao toje kod nas sluaj, onda to znaajno poveava razliku u duini korien-ja penzija. To je osnovni argument zahteva za poveavanjem starosnegranice za ene.

Generalni trend u razvijenim zemlja-ma jeste izjednaavanje starosne gra-nice za ene i mukarce, tako da edalje podizanje starosne granice zaene svakako biti ponovo tema u na-rednom periodu.

U najveem broju razvijenih zapadno-evropskih zemalja nema razlike u vi-sini starosne granice za mukarce iene. Ona je uglavnom postavljenana 65 godina, retko na 67 (Island i Nor-veka, a Nemaka je najavile pomera-nje granica na 67 u narednih 20 godi-na). Svega je par zemalja kod kojih idalje postoji razlika u pogledu godi-na starosti za odlazak u penziju.

U zemljama istone, centralne i jugo-istone Evrope, situacija je neto dru-gaija. Trenutno su starosne granicedosta nie i razliite za mukarce i e-ne (proseno 63 za mukarce i 60 zaene). Starosne granice u 2008. izjed-naene su samo u Maarskoj i Slova-koj na 62 godine, a planirano je izje-dnaenje u Estoniji 2016. na 63. JedinoHrvatska najnovijim izmenama zako-na izjednaava granicu na 65 do 2020.godine.

43


ene Mukarci

EU-15 21,44 17,70Austrija 20,97 17,51Belgija 20,99 17,32Finska 21,25 17,04Danska 19,19 16,51Nemaka 20,71 17,42Irska 20,11 17,06Grka 19,37 17,43panija 21,95 17,81Francuska 23,00 18,41Italija 21,81 18,00Luksemburg 20,29 16,37Holandija 20,71 17,10Portugal 20,17 16,76vedska 20,77 17,94V. Britanija 20,21 17,50

EU 8+2* 17,98 13,87Bugarska 16,42 13,25eka 18,52 15,11Estonija 18,47 13,13Maarska 17,81 13,66Latvija 17,19 12,80Litvanija 17,90 12,87Poljska 18,95 14,57Rumunija 16,86 13,94Slovenija 20,21 15,85Slovakia 17,50 13,56Hrvatska 17,69 14,01Makedonija 15,17 13,30Crna Gora 16,33 14,36

Srbija 15,80 13,57

Tabela 8. Oekivano trajanjeivota sa 65 godina

* neponderisani prosek.

Izvor: Eurostat za 2007. godinu

Ono to, meutim, treba imati u vidu kada god se razmatra visina sta-rosne granice u penzijskom sistemu je i duina oekivanog trajanja i-vota, jer nas zapravo zanima koliko dugo neko prima penziju. Dakle, po-datke o visini starosne granice uvek treba posmatrati u kombinaciji sademografskim podacima. Tako npr. starosna granica za mukarce uSrbiji i nekoj Skandinavskoj zemlji je neuporediva, s obzirom da u Skan-dinaviji ljudi u proseku ive due due.


Izvo

r: E

uros

tat,

za 2

007.

Grafikon 2. Oekivano trajanje ivota ena sa 65 godina

44

Kada pogledamo demografske podatke za Srbiju i uporedimo ih sa EU15zemljama (Tabela 8), dolazimo do zakljuka da se u Srbiji kratko ivi. Ovose odnosi i na mukarce i na ene. Kada se uporedimo sa zemljama kojesu se kasnije pridruile EU, vidimo da je oekivano trajanje ivota za mu-karce otprilike na istom nivou kao kod njih, ali da ene u Srbiji ive u pro-seku dve godine krae. Sem ena u Makedoniji, ene u Srbiji najkrae


45

Grafikon 3. Razlika u oekivanom trajanju ivota (65 godina) izmeu mukaraca i ena

Izvo

r: E

uros

tat,

za 2

007/

08

ive u poreenju sa EU27, Hrvatskom i Crnom Gorom (Grafikon 3).Zato je i razlika izmeu oekivanog trajanja ivota mukaraca i ena uSrbiji manja nego u ostalim evropskim dravama 2,15 godina u Srbijiu odnosu na prosenih 3,43 za posmatrane zemlje (Grafikon 2). ta jerazlog tome je vano pitanje za demografe.

U Tabeli 9 prikazane su visine starosnih granica u zemljama EU u kombi-naciji sa demografskim podacima. Oni pokazuju da penzioneri u Srbiji i ene, a posebno mukarci krae koriste penziju od proseka EU15, alii od ostalih EU zemalja i regiona. Takoe, prema ovim podacima starosnagranica u u Srbiji nije nia nego u EU8 i zemljama u regionu, ta vie,2011. kada starosna granice bude dostigla 65 za mukarce ona e biti i via.

Tabela 9. Starosne granice penzionisanja prema polu i oekivano trajanjeivota za tu godinu u 2008 procena duine korienja penzije


1

MUKARCI ENE

Procenjenarazlika ugodinamakorienja

penzije(ene

mukarci)

Starosnagranica zapenzioni-

sanje

Oekivaniivotni vek zagodinu pen-zionisanja procenjena

duinakorienja

penzije

Starosnagranica zapenzioni-

sanje

Oekivaniivotni vek zagodinu pen-zionisanja procenjena

duinakorienja

penzije

2 3 4 5 6

EU15 + NO + SZ

Austrija a) 65 17,7 60 21,1 3,4

Belgija 65 17,5 65 21,0 3,5

Danska 65 16,6 65 19,5 2,9

Finska* 65 17,5 65 21,4 3,9

Francuska 60 22,3 60 27,4 5,1

Nemaka b) 65 17,6 65 20,7 3,1

Grka 65 17,8 65 19,8 1,9

Irska 65 17,2 65 20,4 3,2

Italija 65 18,0 60 26,2 8,2

Luksemburg 65 17,4 65 21,0 3,6

Holandija 65 17,4 65 20,7 3,3

Norveka 67 16,1 67 19,4 3,3

Portugal 65 16,9 65 20,3 3,4

panija 65 18,0 65 21,9 4,0

46

NAPOMENA: Podaci za oekivano trajanje ivota su za 2008. godinu

a) Postpeneo podizanje granice za ene na 65 godina (u periodu 20242033); b) Postepeno podizanje na 67do 2029; c) Postepeno podizanje na 65 za ene (do 2020); d) Podatak za ene sa dvoje dece; starosna grani-ca se postepeno pomera na 63 za mukarce i ene bez dece, a umanjenje za decu ostaje; e) 2016 se izjed-naava na 63; f) U 2009. 63 za mukarce; u 2023 za ene 61; g) Izjednaavanje na 65 godina 2020; h) Do 2014postepeno se podie na 65/60; i) Poveava se u 2011. na 65 za mukarce i na 60 za ene

* U vedskoj i Finskoj starosna granica je zapravo fleksibilna (61 67 za vedsku, 63 68 za Finsku).

Izvor: EUROSTAT za oekivano trajanje ivota, MISSOC i ISSA za starosne granice

1.2. STAROSNA PENZIJA PO STAU

Pored klasinog sticanja uslova za starosnu penziju na osnovu godi-na ivota i propisane standardne starosne granice osiguranik moeda ostvari pravo na penziju i putem godina staa (tzv. pun sta). Ovoje kategorija penzija koju poznaju mnogi penzijski sistemi u Evropi.

Prema vaeem Zakonu uslov za odlazak u penziju po osnovu (punog)staa je 35 godina za ene i 40 godina za mukarce, uz minimalnu sta-rosnu granicu od 53 godine ivota. Na primer, ena koja je poela da ra-di odmah nakon srednje kole sa 18 godina ivota po aktuelnom za-konu moe da ode u penziju sa 53 godine ivota. Pri tome joj se doda-

47


1 2 3 4 5 6

vedska* 65 18,0 65 21,0 2,9

vajcarska 65 18,9 64 22,3 3,4

V. Britanija c) 65 17,5 60 24,5 7,0

Prosek 64,8 17,8 63,9 21,7 3,9

EU8 + 2 + Hreka d) 62 17,3 58,5 24,5 7,2

Estonija e) 63 14,7 60,5 22,9 8,1

Maarska 62 15,7 62 20,4 4,8

Letonija 62 14,6 62 20,1 5,6

Litvanija 62,5 14,8 60 22,0 7,2

Poljska 65 14,8 60 23,2 8,4

Slovaka 62 15,7 62 20,2 4,6

Slovenija f) 62,5 18,4 56

Documents

Penzioni sistem