Literatura prodica.... i obrazovanje

soc. porodice: 1. Andjelka Milic- sociologija porodice, 2. Dirkem,hrestomatija dva poglavlja,to nam je dao tomislav da kopiramo,3. Divlja misao,Stros, dva poglavlja sistem transformacije i totem i kaste., 4. Redklif Braun -ona tri eseja....

odgoja i obrazovanja: 1. Foco- soc.odgoja i obrazovanja,2. Gofma- stigma, 3. Florastije- Univerzitet pred stecajem,4. Liesmann - Teorija neobrazovanost,5. A.S. Nill- slobodna djeca Samerhila,6. Langram - Uvod u permanentno obrazovanjeplus naravno i sa predavanja sve sto smo pisali

Permanentno obrazovanje:Ma kakav naglasak stavili na svaki od elemenata nae sudbine, svima je zajedniko to to pred obrazovanje i prosvetne radnike postavljaju pitanja i zahteve, ija veliina i raznovrsnost potresa tradicionalnu zgradu pedagokih ideja i metoda.... tako da i sama uloga i tradicionalne funkcije obrazovne akcije postaju predmet preocenjivanja i kritikih ispitivanja, a samo obrazovanje sve vie mora da trai nove puteve.DEMOGRAFSKA EKSPANZIJA: Zahtev za obrazovanjem stalno raste, utoliko vie to se, uporedo sa poveavanjem broja ljudi, razvija i potpuno opravdano oseanje da pravo na obrazovanje treba da bude opte. Takoe, u isto vreme se brzo produava trajanje ivota. Da bi se drao korak sa ovom ekspanzijom stanovnitva, ne mora samo da se promeni opseg obrazovanja, ve i njegova funkcija, a gotovo i priroda.

Opasnost od tehnolokog zaostajanja predstavlja u svim zemljama stalnu brigu znatnog dela aktivnog stanovnitva. Ona uostalom predstavlja jedan od glavnih motiva itavog jednog sektora obrazovanja odraslih.POLITICKI IZAZOVOsnovna politika opredeljenja su zacelo samo indirektno uslovljena obrazovanjem. U drutvu dolazi do rascepa izmeu snaga progresa i snaga stabilnosti, do opredeljivanja izmeu pravde i reda, jer to nameu faktori koji u mnogome prevazilaze elje, ukuse, sklonosti i odbojnosti pojedinaca. Konce pokreu interesi, strasti, ideologije, revolt, poslunost. No, iako obrazovanju ne pripada presudna uloga u pokretanju zbivanja, na njemu je da utie na njihovu pripremu, iskoriavanje i njihove posledice na planu ivota grupa i pojedinaca.Posledica preobraaja kroz koje prolaze naela i strukture drave jeste da graani moraju i stalno e sve vie morati da prihvataju nove zadatke i odgovornosti, koje e moi da preuzmu sa potrebnom kompetentnou samo ako imaju odgovarajue obrazovanje.INFORMACIJERat, revolucija, kongres neke partije, ekonomska kriza, nestanak neke uticajne linosti, svi dogaaji za koje se nekad van granica saznavalo tek posle nekoliko nedelja ili nekoliko meseci danas bivaju odmah, ako ne doivljeni, a ono poznati gledaocima ili sluaocima u veem delu sveta. Takva situacija ima dubokih reperkusija (protuucinak).DOKOLICAU stvari, dokolica sa svojim savremenim oblicima, dometom i sadrajem predstavlja proizvod industrijskog drutva. U odnosu na dokolicu, osnovni zadatak prosvetnog radnika je da pomae ljudima da u sve veoj meri budu oni sami, dajui im instrumente svesti, razmiljanja i izraavanja, kao i misli i oseanja. Ljudi koji usled zle sree, usamljenosti ili umora ostaju na pragu doivljaja kulture, ne znaju ta da rade sa slobodnim vremenom kojim raspolau. Oni postaju robovi dosade.KRIZA IDEOLOGIJASvi se u stvari nalaze pred istom alternativom: ili prihvatiti stav rezignacije i odricanja i pasivno pratiti uskovitlane tokove doktrina i verovanja, ne marei za protivrenosti i obrte, ili za svoj raun uestvovati u istraivanju. Oito je da je drugo reenje jedino koje je u skladu sa punim i potpunim prihvatanjem poloaja oveka. Pravo da se bude ovek postaje potpuno tek zajedno sa dunou da se bude ovek. To pretpostavlja prihvatanje odgovornosti, za sebe, za svoje misli, svoje rasuivanje i svoja oseanja, za ono to se prihvata ili odbacuje. Kako bi drukije moglo da bude u dobu u kome postoji stotina naina da se pripada duhovnoj, verskoj ili filosofskoj zajednici? Dananja jedinka je u izvesnom smislu prisiljena na autonomiju. Osuena na slobodu. Ta situacija nije nimalo udobna, ali oduevljava. Nju moe da izdri samo onaj ko je reio da plati cenu. Cena je obrazovanje. Obrazovanje koje nikad ne prestaje, koje mobilie sve snage i sve sposobnosti bia, kako duhovne, tako i oseajne i imaginativne.2. POGLAVLJE---- SNAGE KOJE DJELUJU---PREPREKE I OTPORIbi trebalo da se obrazovanje u svojim posebnim ciljevima, sadraju i metodama stalno obnavl, tako da vodi rauna o novoiskrslim problemima, o ivotnim perspektivama koje oekuju pojedince uklju- ene u razliite oblike obrazovnog procesa.Jo neto koi uvoenje novog i u vezi je sa iniocem koji obezbeuje postojanost kolskog sistema; to je obaveznost. Niko ne osporava njenu osnovanost, ali ona deluje kao faktor umrtvljavanja. Zato menjati, zato raditi bolje? Zato pronalaziti forme koje bolje odgovaraju potrebama i tenjama ljudskog bia koje se preobraava, kad kola automatski, svake godine, prima svoj kontingent korisnika?Sa svoje strane, ozakonjene i institucionalne vlasti nemaju interesa da se to promeni, i ne ele promenu. Bilo da se radi o porodici ili dravi, ove institucije tee da putem obrazovanja stvore konformistikog oveka.FAKTORI NOVOGAREVOLUCIJE:Neke drave su otile veoma daleko u iznalaenju novih oblika obrazovanja. Takav je sluaj Jugoslavije, koja ispoljava istu matovitost u traenju obrazovnih reenja kao i u iznalaenju reenja za svoje politike probleme. Oba su napora uostalom usko povezana. Nema drutva u kome obrazovni ciljevi igraju tako presudnu ulogu. Oni su prisutni kako u raznim oblicima samoupravljanja tako i u decentralizaciji vlasti, u principu rotacije rukovodeih kadrova itd. Jugoslavija je, takoe, koliko je nama poznato, prva zemlja koja je za osnovu novog zakonodavstva o pitanjima obrazovanja prihvatila princip permanentnog obrazovanja shvaenog kao povezivanje raznih sektora obrazovanja.INTERVENCIJA KORISNIKA:No pobuna studenata predstavlja su- tinski, neophodni izraz tog borbenog duha bez kojega se ni jedna potrebna reforma nee ostvariti.PROBLEMI RAZVOJAKada se problem razvoja, odmah posle drugog svetskog rata, pojavio kao problem od centralnog i prioritetnog znaaja ne samo za blagostanje zemalja siromanih, ve i za svetski mir i ravnoteu, bilo je neizbeno da se nedovoljno razvijene zemlje u privrednom i socijalnom pogledu okrenu favorizovanim zemljama, traei od njih uzore. ta vas je nainilo jakima? Sta vas je nainilo monima? ta vas je nainilo bogatima? . . . ak i brza i ovlana analiza ubrzo je istakla znaaj obrazovanja. Obrazovanje je iz generacije u generaciju stvaralo ljude sposobne da pronalaze, organizuju, upravljaju, vladaju po pravilima moderne drave. Bez obrazovanja nema ni znanja, ni strunosti, ni preduzimakog duha, ni mobilizacija energija jednog naroda. Stoga je svaka drava, im je stekla nezavisnost, poelela i htela da ima prvenstveno institucije koje su oslonac razvojnih poduhvata, tj. kolu i univerzitet.ZNACENJA PERMANENTNOG OBRAZOVANJA:Mogunost permanentnog obrazovanja, potreba za njim, ne formuliu se u odnosu prema drugome, ni u odnosu prema odreenom znanju koje se nalazi van oveka, ve u odnosu na razvoj kakav odgovara odreenoj linosti.