Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 1. septembar 2005. Nova serija, g. XV, br. 35

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

O tešŠem povezivaŠqPeyqja i Novog Sada

Iako na konferenciji zaštampq odrwanoj 25. avgqstana Peyqjskom sajmq, yija iz-

gradŠa još qvek teye, nije bilorazloga za veseÑe, ipak, q wivotqpartnerskih gradova Peyqja i No-vog Sada došlo je do vidnih po-maka.

Na konferenciji za novinarerqkovodioci sajmišta nagovesti-li sq da xe se ovogodišŠi Peyqj-ski ekspo zbog bezbednosnih raz-loga odlowiti, taynije, ove godi-ne nexe biti odrwan! Iako je war-ka weÑa Peyqjaca bila da se tra-dicionalna privredna sajamskamanifestacija odrwi na novommestq, novim prostorijama, q no-vom rqhq, ipak, momentalni izvo-ñayki radovi i bezbednost partne-ra naveli sq predstavnike sajmada obelodane yiŠenice koje im neidq na rqke. Ali, kako sq i samirekli fer igra je to zahtevala izahteva!

Sve to znayi da otpada i 1. Me-ñqnarodni festival vina i gas-tronomije za koji sq interesova-Še pokazali i izlagayi iz NovogSada! I pored navedenih poteš-koxa Nataša BqdisavÑevix, di-rektor INTERFEST-a q NovomSadq, prilikom nedavne posetePeyqjq, obexala je maksimalnqpodrškq Peyqjcima a isto to sqqyinili i Radoslav Strikovix,ylan novosadskog Gradskog vexaza privredq i tqrizam te VqyetaToškovix, ylan novosadskogGradskog vexa za saobraxaj i pq-teve. Oni sq nagovestili da xe iSkqpština Opštine Novog Sada

i Novosadski sajam podrwati na-pore Peyqjskog sajma koji, kako jeto reyeno i na konferenciji zaštampq, q decembrq weli prire-diti jedan BowixŠi festival nakojem bi svakako weleli videti iNovosañane!

Prilikom razgovora predstav-nika Peyqjskog sajma i Interfes-ta te zvaniynika Lokalne sa-moqprave iz Novog Sada, postig-nqt je dogovor da Peyqjci tokomseptembra posete Novi Sad i No-vosadski sajam gde xe se tom pri-likom odrwati i MeñqnarodnipoÑoprivredni sajam. Gosti izSrbije bili sq veoma obradovaniinformacijom prema kojoj ma-ñarski partneri sredinom decem-bra, nakon forqma „višegradskeyetvorke” q Peyqjq, wele priredi-ti i konferencijq na kojoj xeqyestvovati zemÑe iz sqsedstva,meñq kojima i Srbija i Crna Go-ra!

Sve q svemq, kako je to najavÑe-no, dva partnerska grada nastoja-xe da qspostave još tešŠq sarad-Šq koja xe se pored privredne,proširiti i na drqge oblike sa-radŠe, pre svega, na obrazovaŠe ikqltqrq a konkretni rezqltatipostignqti sq po pitaŠq qyešxaNovosañanki q nadmetaŠq, tayni-je izborq lepotica propraxenommodnom revijom! I ova priredbapredviña se q organizaciji Peyqj-skog sajma koji xe, prema optimis-tiykim procenama, na qpotrebqbiti predat tokom jeseni ove go-dine.

P. M.

Naqyno-popqlarno predavaŠe q Mohayq

O Prvom srpskom qstankq

„Prvi srpski qstanak” – onje bio prvo znayajnije de-šavaŠe novije srpske is-

torije jer da nije izbio qstanak, onovijoj srpskoj drwavnosti nebismo mogli govoriti! Q stvari,drwavnost je poyela pre 200 godi-na, posle osnivaŠa Sovjeta, 4. sep-tembra 1805. od to doba se govorio novijoj srpskoj istoriji… Kadaje qdaren temeÑ novijoj srpskoj is-toriji i novijoj srpskoj drwavi!”– bile sq qvodne reyi predavaŠaJovana Janyikina, nastavnikasrpskog jezika q Desci koji je 27.avgqsta tekqxe godine q mohaykomSrpskom klqbq odrwao naqyno-po-pqlarno predavaŠe. Govorexi oistorijskim prilikama kraja 18. ipoyetka 19. veka pomoxq mape, Jo-van Janyikin je zainteresovanojpqblici predstavio istorijskqpozadinq i tok Prvog srpskog qs-tanka na yelq sa Karañorñem Pet-rovixem, Crnim üorñem, yovekom„koji je iz praha, posle nekolikovekova, vaskrsnqo Srbijq i probq-dio neslqxenq nacionalnq energi-jq kojom xe potoŠe generacije krq-nisati qspeh stvaraŠem nezavisnedrwave”.

Predavay je, naravno, pri svomizlagaŠq izneo mnoštvo istorij-skih podataka, nareñao slavnaimena srpske istorije, Prvogsrpskog qstanka a detaÑno je govo-rio i o razlozima pada dogañajanakon kojeg xe da sledi, kako reyeJovan Janyikin, „Drqgi srpski qs-tanak koji xe Srbiji da donese aq-tonomijq kojq je i zaslqwila.”

Pqblika q Mohayq, sve do krajapredavaŠa, pawÑivo je slqšalaizlagaŠe gosta iz Deske koji jetom prilikom meštanima pred-stavio i svojq kŠigq. Radi se oštampanoj, proširenoj verzijidiplomskog rada na Visokoj nas-tavniykoj školi q Peyqjq koji jeJovan Janyikin, onovremeno, na-pisao qpravo o Prvom srpskom qs-tankq a izdaŠe je posvetio svom

nekadašŠem mentorq, voÑenom iceŠenom profesorq dr DqšanqPavlovq. Qsledila sq, naravno, ipitaŠa te komentari q vezi sa is-torijskim dogañajem a nije izosta-la ni analiza boja na Kosovq 1389.godine.

Naqyno-popqlarno veye okonya-no je zakqskom i drqweŠem a pri-likom septembarske priredbe Mo-hayana, prema planovima, nastq-paxe ylanovi Srpskog pozorišta„Joakim Vijix” q Mañarskoj.

Predrag Mandix

Prvi pqt bez protojereja-stavrofora Mihaila Krqnixa

Hramovna slava q Novom Sentivanq

Srpski Kovin i Novi Senti-van – dva naseÑa koja svakegodine 28. avgqsta s posebnim

poštovaŠem slave patrona svojesvetiŠe, Qspenije Presvete Bogo-rodice, Velikq Gospojinq.

OvogodišŠa proslava hramov-ne slave q Novom Sentivanq pro-tekla je qzdrwanije, naime, bilo jeto prvo praznovaŠe patrona sve-tiŠe bez protojereja-stavroforaMihaila Krqnixa, blawenopo-yivšeg dqgogodišŠeg paroha no-vosentivanskog. Q znak poštova-Ša prema svom zaqvek qsnqlom,voÑenom proti ylanovi mesnesrpske maŠinske samoqprave icrkveno-opštinskog odbora done-li sq odlqkq da se ove godine qporti svetog hrama ne zasvira i nezapeva, ne odrwi slavsko veseÑe.

Naravno, obelewavaŠe VelikeGospojine q Novom Sentivanq iovako je prazniyno bilo… Qcrkvi pqnoj srpskih pravoslavnihvernika iz mesta i okoline, svetqlitqrgijq sa poyetkom q 10 yasovaslqwili sq protojerej BranislavGalix, administrator novosenti-vanske parohije i protoñakon Va-silije MarkovÑev. Tom prilikom

sveyanq slavskq propoved odrwaoje o. Galix koji je govorivši o Qs-penijq Presvete Bogorodice pod-vqkao: „ Gospod koji je na Sinajqzapovedio petom zapovešxq: poš-tqj oca svoga i mater svojq, poka-zao je primerom Svojim, kako tre-ba poštovati roditeÑkq svojq.”Zatim je predstavio preslavnq taj-nq o Svetoj Bogorodici da bi svo-jq besedq priveo krajq reyima: „Nezna se tayno koliko stara bešeBogorodica q vreme qspenija svo-ga, ali preovlañqje mišÑeŠe da jebila prešla 60 godina svoga zem-nog veka.”

OkonyaŠem propovedi, qsledi-la je litija a zatim sq domaxinizajedno sa svojim gostima pošlina trpezq Ñqbavi.

VeyerŠe je otpoyelo q 16 sati.RezaŠe slavskog kolaya i blagosi-ÑaŠe koÑiva obavÑeno je q portisvetog hrama: kqm ovogodišŠeslave bio je Petar Krqnix iz Ka-laza koji nam je ganqto rekao: „Na-walost, dogodio se tragiyan slq-yaj q porodici, tata mi je premi-nqo, dqgogodišŠi sveštenik ovogsvetog hrama. Mada je to bilo ne-davno ali sam tako osexao i q ime

svoga oca i q ime naše porodiceda se kqmstva nexemo odrexi,primili smo ga se i to se mora od-rwati. Ja se nadam da xe se drevniobiyaji još dqgo vremena sayqva-ti i odrwati q Novom Sentiva-nq!”

Za sledexq godinq kqmstva seprimio Adam Ackov a da se NoviSentivan i qspomene na stare tra-dicije yqvajq, potvrñqje i primerMiroÑqba i Gordane JakovÑev izüale, Srbije koji sq svetom hramqpoklonili ikonq BogorodiceTrojerqyice iz manastira Hilan-dara. Preci gospodina JakovÑevapotiyq iz Novog Sentivana, meñq-tim, istorijski vihori, vremenaoptacije naterali sq ih da 1922.godine napqste voÑeno selo. Ipak,potomci se s godine na godinqvraxajq, prisqstvqjq hramovnimslavama, štaviše, i darivajq!

Hramovna slava q Novom Sen-tivanq okonyana je slavskim ba-lom q mesnoj gostionici a za dob-ro raspoloweŠe prisqtnih pob-rinqo se Orkestar „Banat” izDeske.

Predrag Mandix

Jovan Janyikin drwi predavaŠe

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 1. septembar 2005. 3

Velika Gospojinaq Srpskom Kovinq i Lovri

Hramovna slava crkve qSrpskom Kovinq, VelikaGospojina i ove godine pro-

tekla je veoma sveyano. Svetq li-tqrgijq sa poyetkom q 10 yasovaslqwio je lovranski paroh, o.Pavle Kaplan qz saslqweŠe nas-tojateÑa hrama, o. Andreja, sveš-tenika iz Bate, o. Dalibora Mi-lenkovixa i peyqjskog paroha, o.Predraga Hajdqkovixa. Na litqr-giji je pojao novoformiranicrkveni hor iz Bate, što je premakomentarima prisqtnih qmnogo-me qlepšalo praznik i Srbima qMañarskoj qlilo nadq da xe poqzorq na Batlije i q drqgimsrpskim naseÑima crkveno poja-Še masovnije privqxi naše ver-nike.

Yestitajqxi sveyarima praznik,o. Pavle Kaplan odrwao je kraxqslavskq besedq q kojoj je govorio odqhovnom znayeŠq qspeŠa Presve-te Bogorodice, a posle toga je kodsrpskog krsta q porti hrama obav-Ñen yin rezaŠa kolaya i blagosi-ÑaŠa koÑiva. Q prisqstvq doma-xina i Šihovih gostijq iz raznihkrajeva Mañarske, kao i iz matiy-ne zemÑe drqweŠe je q predivnomambijentq najstarijeg srpskog ma-

nastira q Mañarskoj nastavÑenojoš neko vreme. Po davnašŠemobiyajq q Lovri je q 16 yasova odr-wano veyerŠe koje je slqwio o. Da-libor Milenkovix. Ovom prili-kom obavÑeno je osvexeŠe crkve-nog baldahina (neba), koje je zapotrebe lovranske crkve restaq-rirala g-ña Milka Ivanov-Nañ izSrpskog Kovina. Na veyerŠq sq naveliko zadovoÑstvo prisqtnihpojale polaznice ovogodišŠeg ve-ronaqynog kampa q üqrq, a pqnepevnice, srca i dqše Lovrana iŠihovih gostijq pristiglih izzaista svih krajeva zemÑe ispqni-le sq radošxq i toplinom.

Q veyerŠim satima q zgradimesnog Doma kqltqre prireñeno jeslavsko veseÑe gde je veselo drqš-tvo zabavÑao orkestar Mixe Jan-kovixa iz Novog Sada. Na drqgidan slave, q ponedeÑak, svetq li-tqrgijq qz masovno prisqstvo ver-nika takoñe je slqwio o. PavleKaplan, a svetovni deo sveyanostinastavÑen je qz folklorni prog-ram „Veselih Santovyana” i svir-kq orkestra „Zora” iz TqkqÑe podrqkovodstvom Krqnoslava-KixeAgatixa.

S. M.

Završena XIII LetŠa likovna kolonija

àiri se sentandrejskaqmetniyka riznica

Izlowbom, koja je q sentandrej-skoj Gradskoj kqxi sveyanootvorena q sqbotq, 27. avgqsta

sveyano je zatvorena XIII po redqLetŠa likovna kolonija. âqbite-Ñima likovne qmetnosti ovomprilikom prikazano je 29 radova,koji sq nastali tokom trajaŠa tra-dicionalnog sqsreta 14 slikararazliyitih generacija. Pqblici sqse, dakle, predstavili – iz Srbije:Danica Basta, Dqšan MikoŠix,Jelena Minix, âqbica Nikolix,Milan Paradinovix, Miško Pet-rovix, âiÑana Stojanovix; izItalije Klaqdija Kijanqyi; izMañarske Magda Vago, AndrašVeg, Agneš S. Varga, Edit Finta iiz srpske zajednice q MañarskojMilan üqrix i Goran Dimix.

Prisqtne sq povodom ovog sve-yanog yina pozdravili: ambasa-dor SCG q Mañarskoj PredragYqdix, gradonayelnik Sentandre-je Gabor Mijakix, sekretar za kql-tqrq grada Beograda Gorica Mi-jakix, pomoxnik direktora Gale-rije Matice srpske Tijana Pal-kovÑevix, a skqp je prisqstvomqveliyala i Violeta Yovix, pred-stavnica Ministarstva za kqltq-rq Repqblike Srbije. Q mqziykomprogramq qyestvovala je çez grqpa„Jasna i Balkaneska”.

Aqtori qmetniykih dela rañe-nih q razliyitim tehnikama (qÑei akril na platnq, grafika, itd.)preqzeli sq poveÑe, koje sq za Šihpripremili organizatori,Srpska samoqprava XIV kvarta iGalerija „Pero” iz Beograda. Poopštoj oceni likovnih strqyŠakakvalitet izlowenih radova q od-nosq na prethodne godine sve je bo-Ñi i boÑi, što je delom rezqltatnastojaŠa da se sastav kolonijekontinqirano oplemeŠqjq novim,proverenim slikarskim imenima,

kao i da se širi broj zemaÑa izkojih qmetnici dolaze q Sentan-drejq, mnogi od Ših i više pqta.Pqblika je mogla da qwiva i qdobro opremÑenom i bogato ilqs-trovanom katalogq Kolonije.

Q okvirq velikog slikarskogdrqweŠa, dva dana ranije, 25. av-gqsta, povodom stote godišŠiceprve srpske, odnosno, jqgosloven-ske likovne kolonije q Sixevq, yijije osnivay bila yqvena slikarkaNadewda Petrovix, prireñen je iokrqgli sto. Q prisqstvq tridese-tak qglednih strqyŠaka raznihqmetniykih profila, qkÑqyqjqxi iqyesnike kolonije, razgovor je qime organizatora vodio Pera Las-tix. Prvi od izlagaya, istoriyarqmetnosti, Tijana PalkovÑevix,

govorila je o nastajaŠq,radq i istorijskom znaya-jq sixevayke kolonije, nesamo za srpsko savremenoslikarstvo, vex i za ev-ropskq qmetnost XX veka.

Potpredsednik Evrop-skog saveza likovnih ko-lonija, Imre Sakay, qpo-redio je, izmeñq ostalogsixevaykq sa starom li-kovnom kolonijom q Sen-tandreji, naglasivši dasq sliyni qmetniyki pok-reti q gotovo isto vremezabeleweni q àvedskoj,Danskoj i mnogim drqgimevropskim drwavama.Ovom prilikom takoñe sqvoñeni razgovori o mo-gqxnostima da se izlowbaradova Stare kolonije,yiji je g-din Sakay kqstosi kojq je imala prilike davidi pqblika širom sve-ta, prikawe q Beogradq.

àandor AraŠi, šefkatedre za grafikq Visokepedagoške škole „üqla

Jqhas” q Segedinq, osvrnqo se naznayaj šireŠa regionalnih qmet-niykih veza i kao ilqstracijq po-menqo period od pre tridesetak go-dina kada je likovna saradŠa iz-meñq Mañarske, Srbije i Rqmqnijebila veoma intenzivna i plodo-tvorna. Razmena izlowbi izmeñqqmetniykih odseka q Novom Sadq iSegedinq, iako smaŠenim tempom,ostvarqje se i danas, a kao dokaz iz-reyenog g-din AraŠi je kolonijiostavio kompletnq pismenq dokq-mentacijq o qzajamnoj saradŠi.

LetŠa likovna kolonija reali-zovana je q saradŠi sa Samoqpra-vom grada Sentandreje, Srpskomsamoqpravom i klqbom, a qz fi-nansijskq pomox Javne fondacijeza nacionalne i etniyke maŠine,Drwavnog fonda za kqltqrq Ma-ñarske, Peštanske wqpanije,Srpske samoqprave q Bqdimpeš-ti, srpskih samoqprava III, IX iXIX kvarta, grada Beograda, Am-basade Srbije i Crne Gore i far-maceqtske indqstrije „Hemo-farm” iz Vršca.

S. M. OkretaŠe slavskog kolaya

Vernici q kovinskom hramq

Jasna & Balkaneska

intervjq Intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq

4 SRPSKE NARODNE NOVINE

OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKO

POàTASRPSKA

Marko Lopqšina, pqblicista i novinar, aqtor kŠige „Najbogatiji Srbi sveta”

Ko sq srpski milijarderi?à

ta je zajedniyko vlasnikqdinastije „Cepter”, šar-mantnoj sqvlasnici Formq-

le jedan, kraÑq svetske kqhiŠe, bq-dqxem predsednikq SAD, tvorcq„Poršea”, vlasnikq Nijagarinihvodopada i najvexem vinogradarqna jqwnoj ZemÑinoj hemisferi?Svi oni sq srpskog roda.

Q drqštvq pritisnqtom siro-maštvom nema zanimÑivijeg raz-govora od onog o bogatoj braxi qbelom svetq. Ko je najbogatijiSrbin q dijaspori i kako je to pos-tigao predstavÑa preokqpacijqkoja varira izmeñq razqmÑive ra-doznalosti i patologije mentali-teta. Svima Šima nešto poqzda-niji odgovor svojom istrawivay-kom kŠigom „Najbogatiji Srbisveta”, nqdi pqblicista i novi-nar Marko Lopqšina, dqgogo-dišŠi istrawivay i poznavalacsrpske dijaspore.

Sqdexi po onome što je tokomsvog dvadesetogodišŠeg rada sa-kqpio o Srbima po svetq, na prvipogled se stiye qtisak da „Srbidrmajq svetom”. Da li je to baš

tako i koliko sq oni danas zaistaqticajni q svetq?

– Devedeset odsto iseÑenihSrba sq radniyka klasa Zapada, asamo za deset odsto mowe se rexida sq poslovni Ñqdi, intelektqal-ci, qmetnici, jednostavno – krea-tivci. Ova kŠiga ima za ciÑ daprikawe portrete sto najqspešni-jih Srba q rasejaŠq – kawe aqtor.

Jedini wivi Srbin i trexi nasvetq, posle Tesle i Milankovixa,po kome je neka planeta dobila imezove se Milan Jankovix, alijasFilip Cepter, davno nazvan ev-ropskim kraÑem lonaca i šerpi,yovek koji je za samo tri godine,kawq, brwe od Bila Gejtsa, napra-vio svojq prvq milijardq maraka.Danas ga mnogi smatrajq najboga-tijim Srbinom na svetq, a podaciod pre pet godina govore da seqkqpna imovina „Cepter interna-cionala” procenjqje na 20 milijar-di dolara, dok je godišŠi prometoko deset pqta maŠi od te sqme.Zvaniyno, Jankovix posedqje 11fabrika, poslqje q 41 drwavi sveta,na pet kontinenata, i zapošÑavaoko 15 hiÑada Ñqdi. Wivi q Mon-te Karlq, q vili koja je nekada pri-padala Napoleonq Trexem i egi-patskom kraÑq Farqkq.

Drqgi yovek našeg porekla wivina ostrvq Fišer na Floridi, akomšije sq mq slavni španski pe-vay Hqlio Iglestas, vimbldonskii nemayki teniski as Boris Bekeri naslednik yqvenog doktora Maj-kla Debejkija. Za ovog, q pravomsmislq reyi ameriykog magnata,tako nešto i nije yqdno kada se znada svoj kapital ima investiran q140 kompanija širom sveta. Rey jeo Milanq Mandarixq, pionirq qproizvodŠi rayqnarskih kola po-yetkom 70-ih, yovekq kome je vex ta-da q yqvenoj Silicijqmskoj dolinipripadalo sedam fabrika. PrometŠegove kompanije „Sanmina” pro-ceŠen je na 1,4 milijarde dolara.

– Ova kŠiga je pokqšaj da seqtvrdi koliko sq Srbi, kao poje-dinci i etniyka grqpa, jaki q tomrasejaŠq. Ne samo oni koji sq, po-pqt Mandarixa ili Jankovixa, za-radili novac, vex i oni drqgi,što sq svetq pokazali svojq spo-sobnost q politici ili svojq glq-maykq veštinq – komentariše re-zqltate svojih istrawivaŠa Mar-ko Lopqšina.

Rijeyanka Slavica Radix, premapisaŠq Lopqšine, sigqrno je najbo-gatija SrpkiŠa q Evropi. Qdata zaBernija Eklstona, vlasnika kompa-nije „Formqla 1 holding”, dobilaje q nasledstvo 1,2 milijarde fqnti,od yetiri na koliko je ova proceŠe-na. Pre toga, na venyaŠq, oniwistariji gospodin je lepotici saBalkana poklonio prsten vredanmilion dolara, a ona mq je kasnijerodila dve kxerke.

Eklstonovi sq sigqrno meñq naj-vexim poreskim obveznicima qBritaniji, a wivot provode q pres-tiwnoj londonskoj yetvrti Yelzi,s bazenom na vrhq vile i Bernije-vim poslovnim prostorom q pod-

nowjq. KqpÑena je od najbogatijegsvetskog trgovca orqwjem AdnanaKašogija kad se ovaj našao predbankrotstvom. Najyešxi gosti qŠihovoj kqxi sq Pjer Ferari, ÇonMejçor, Majkl Daglas, SilvesterStalone. Slavica Eklston javno jepriznala da tokom 15-godišŠegbraka sa Bernijem wivi kao kraÑi-ca, a q prilog takvoj izjavi ide ipodatak da se drqwe i sa kraÑev-skom porodicom.

Dqšan Grqden je jedan od yelnihÑqdi „Poršea”. Kao direktor qovoj fabrici, koja godišŠe izba-ci oko 20 hiÑada sportskih aqto-mobila, ovaj profesor tehniykihnaqka q Beyq i Kragqjevcq starto-vao je sa pozicije inweŠera istra-wivaya, da bi se vrlo brzo qvrstioq prvq garnitqrq strqyŠaka, qpo-redo koristexi svoje vreme i novaci na povezivaŠe sa maticom.

Vlasnici legendarnog SkajlontorŠa na Nijagarinim vodopadimaâqbica i üorñe Jerix pripadajqnašim najbogatijim Ñqdima q Ka-nadi. Gradexi decenijama hotele iotkqpÑqjqxi zemÑq, Jerixi sq da-nas retki vlascici zemÑišta naNijagarinim vodopadima. äihovtoraŠ godišŠe poseti milion tq-rista koji za qlazak plaxajq 12 do-lara. I kada se još nešto pojede ipopije q restoranq na vrhq torŠakoji se okrexe, a rqyak košta 34 do-lara, nije yqdno što je tako finan-sijski stabilnom yovekq poverenoda izgradi tqristiyki kompleks nakanadskoj strani vodopada i fak-tiyki postane Šegov vlasnik.

Vlasnik farme od sto hiÑadahektara pod vinogradima q Nami-biji i osnivay grada od deset hi-Ñada stanovnika, Dqšan VasiÑe-vix, nekadašŠi advokat iz Aqs-tralije, ima najvexi vinograd najqwnoj hemisferi. Za Šega radisvaki peti radnik zaposlen q po-Ñoprivredi ove afriyke zemÑe, a20 odsto nacionalnog izvoza jeŠegovo growñe.

A da srpski rod krasi i izqzet-na lepota skrexe pawŠq q svojojkŠizi Marko Lopqšina objavÑq-jqxi portret Jovanke àopalovix.Sa dimenzijama koje odgovarajqidealnoj wenskoj figqri, a qtvr-dio ih je još pre dve hiÑade godi-na rimski arhitekta Vitrqvilqs,

ova naoyita dama je q prolexe ovegodine za sat snimaŠa doŠeg rqb-Ña qzimala po 3.000 evra. Imeno-vana, nezvaniyno, za drqgq ano-nimnq zvezdq, iza Amerikankeàeril Mišel, koja q sramewÑi-vim scenama qstqpa svoje telo Ma-doni ili àeron Stoqn, sa visi-nom od 177, strqkom od 60, kqkovi-ma 90 i grqdima od 85 santimeta-ra, Jovanka àopalovix je evrop-ska kraÑica wenskog rqbÑa.

– Ono što je svim ovim Ñqdimazajedniyo jeste qporan i višego-dišŠi rad sa velikim odricaŠi-ma, koji ih je qyinio qspešnim,qglednim i bogatim. Srbi q rase-jaŠq danas imajq i pamet i novac,a potvrda za to je da sq samo qSAD osvojili pet „Oskara” i triPqlicerove nagrade, što nijepošlo za rqkom brojnijim etniy-kim grqpama – napomiŠe MarkoLopqšina.

D. J.

Adresar Srbaq dijaspori

Marko lopqšina je prošle go-dine objavio još jedno izdaŠe ve-zano za našq dijasporq. Rey je oAdresarq Srba q dijaspori, od-nosno pokqšajq da, kako kawe aq-tor, okqpi sve Srbe sveta na jed-nom mestq: – Niko tayno ne znakoliko Srba ima q rasejaŠq.Procene se krexq od 2,5 milionado 4 miliona Ñqdi koji wive qdevedeset drwava na svih pet kon-tinenata. Imao sam srexq damnoge od Ših liyno sretnem to-kom mog dvadesetogodišŠeg pq-tovaŠa po dijaspori. I qvek samse pitao gde sq ti Srbi. Kao sva-ki imenik i adresar i ovaj je poš-tovao odreñeni redoslad pojavÑi-vaŠa Srba – drwave, naše amba-sade i crkvene eparhije, zatimidq glavni i vexi gradovi, repqb-like ili pokrajine zemaÑa q ko-jima wve naši Ñqdi. Potom sle-de srpske organizacije i srpskefirme, kao i pojedinci, Srbi kaoqspešni poslovni Ñqdi, qmetni-ci ili sportisti. I na krajqsrpske elektronske internet sta-nice i internet adrese.

Istresite çepoveda zaboli

Meñq sto najbogatijih Srbaqvršxeni sq i Milan Panix, Bo-ris Vqkobrat, Majkl üordevix,brayni par Pavlovix i mnogidrqgi, ali je q svetlq takvog bo-gatstva naših Ñqdi, mowda,ovaj citat Branka TqpaŠca, ve-likog bogataša i još vexegSrbina, najboÑa porqka i yitao-cima ove kŠige i onima koji sqse našli q Šoj:

– Dajte Srbi pare za srpstvo.Istresite çepove i novyaniketako da vas zaboli. Dajte, barem,po hiÑadq dolara svaki i vrataq Vašingtonq bixe nam otvore-na. Nexemo morati yak ni daidemo tamo. Za te pare i sampredsednik SAD doxi xe kod nas.Mi Srbi q dijaspori mowemo dasakqpimo i dve-tri milijardedolara za lobiraŠe i time dabranimo našq drwavq i narod.Jevreji q SAD svake godine dajqpola milijarde dolara za lobi-raŠe. àto i mi Srbi sa dve mi-lijarde ne bismo mogli da qbedi-mo Amerikance da promene svojqpolitikq prema našem narodq iqlowe q Srbijq sto milijardi zastabilnost Balkana?

âqt sam što naši Ñqdi qAmerici radije novac dajq peva-yicama q kafanama nego svom na-paxenom narodq q otaçbini. Toznayi da nismo organizovani dapomawemo kako treba. Imamostotinq nekakvih organizacija,qmesto da imamo samo dve – jednqcrkvenq i jednq nacionalnq. âq-de treba naterati da dajq novac,zašto da mi q dijaspori mirnospavamo dok naš narod propada inestaje. Ili xemo svi spavatimirno ili niko nexe. Srbija semora spasiti od propasti.

Marko Lopqšina sa najbogatijim Srbinom, Filipom Cepterom

reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa Reportawa reportawa

Bqdimpešta, 1. septembar 2005. 5

TRAKATEKQXA

PLANETEOKO

NA DLANQMATICA Posle PreobraweŠa – names-tila se Glavata Nata epskikao gqslar s kotaricom na

krilq – kada se osvetilo growñe,sentandrejska mladew izgrqvala jeprašinq q porti q kolq i hajd!Momci i devojke iseliše se q vi-nograde ñe sq preko dana yqvalimirisavkq i slankamenkq, predve-ye pevali, a po mrakq se vaÑali potravi. àkakÑive detaÑe GlavataNata ilqstrovala je pesmom kojqsq prihvatile izbegliyke wene idevojke, pa se na Adi zayas stvori-la arhaiyna pqdarska atmosfera.

„Ej, ne pqdarim da sayqvam growñe,ej, vex pqdarim da mi dragi doñe.”

Pqdarska atmosfera citiranaiz dela „Mi we Sentandrejci” 21.avgqsta ostvarila se i q Medini,jedinom naseÑq q Tolni gde wivemalobrojni ali ponosni Srbi ko-ji verno negqjq drevne tradicijesvojih predaka. Meñq te obiyajeqbraja se i „pqdarina”, obiyaj yq-vaŠa growña q zreŠq. A growña,hvala Bogq, ima i ove godine napretek pa se Medinyani ne morajqplašiti da im 2005. nexe roditiposebno ceŠena, opevana loza.

àta loza? Loze, vinogradi!Q Medini mnogi vinogradari q

svojim izvornim podrqmima natradicionalan nayin marÑivoproizvode zlatne i rqmene miris-ne opojne kapi koje je iznedrilaMedina i Šen kraj. Osim štoobilato rodi growñem, tq još qs-pevajq da doyarajq starinske tre-nqtke prowete pesmom, igrom, ve-seÑem, drqweŠem…

A svega toga bilo je te trexe poredq avgqstovske nedeÑe, naime,

na poziv Savete Sokix, glavnogorganizatora okqpÑaŠa na qzvi-šeno mesto pored Popove dolinedošli sq zaÑqbÑenici growña ivina kako bi zajedniyki isprati-li još jednq q nizq pqdarina! Bi-lo ih je sa raznih strana: iz Bq-dimpešte pa do Peyqja, iz Srbijei Hrvatske pa do Srpskog Kovina!äih šezdesetak.

Pred podrqmom q kotlq se kq-vao sviŠski paprikaš…Saveta jepawÑivo mešala i kontrolisalasvoje kqlinarsko remek-delo amqškarci, zaqzevši svoja mestana klqpi, zadovoÑno sq gqtali be-lo i crno! äima se qskoro pri-

drqwio i Andrija Ba-jix, popqlarni estrad-ni qmetnik iz Srbijekoji je ovom prilikomdopqtovao bez svogbrata Tome koji zbogzaqzetosti nije mogaoda doñe q Medinq gdesq nastqpali prili-kom hramovne slaveDqhova. Toliko im sedopao narod i kraj dasq vex tada obexali daxe ponovo doxi. Pqda-rina je bila dobar po-vod za novo drqweŠesa Medinyanima a An-drija Bajix nije kriosvoje odqševÑeŠe štose ponovo nalazi „me-ñq svojima”: „ Stvarnosam srexan što samdošao jer ovo je mojnarod. I prošli pqtkada smo pevali q Me-dini tako smo se ose-xali kao kod svoje rod-bine i nisam osetiorazlikq da sq oni pqb-lika a mi pevayi koji

pevamo. Tada zapoyetoprijateÑstvo traje idaÑe. àto se tiye vi-na, ni ja nisam mogaoda odolim vinq PereRafajlovixa. Kod me-ne q àqmadiji kawq:„Kad sipaš vino q ma-ramicq i ono ne pro-cqri kroz Šq, onda gapij kolko moweš!” Pq-darina q Medini, mo-ram priznati, neštoje izqzetno – ima i kodnas ali mislim da nijeovako kao ovde.”

Izqzetnoj atmosfe-ri q mnogome sq dop-rineli i ylanovi Or-kestra „Veseli Qdvar-ci” koji sq potpomog-nqti Radetom Seni-xem, pevayem iz BelogManastira i Andri-jom Bajixem, koji je pe-vao a i svirao na har-monici, za tili yas„raspalili” drqštvo. Zapevalo sei zaigralo a zatim sq qsledilitrenqci gozbe. Q podrqmq se jelo,drqwilo, xaskalo, šalilo. Nijeostao bez svojih dogodovština,prisexaŠa ni yika Milan Kozix:„Razlika izmeñq sadašŠe pqdari-ne i nekadašŠih je da je nas Srbaonovremeno bilo više i q višepodrqma se odvijala pqdarina!Bilo je kada sq se q 3-4 podrqmasastale devojke a posle sq se skqpi-le na jednom mestq, prvenstveno,gde je mqzike bilo… Inaye, devoj-ke sq pre nedeÑq-dve odlazile dayqvajq vinograd! Naravno, radilose o zabavi, zadovoÑstvq a i mimomci odlazili smo kod Ših.Malo „na vragolisaŠe”, da ihpoplašimo. Lepo je bilo, kao štoje, hvala Bogq lepo i danas. Dobroje što se yqva ovaj obiyaj, što nasqopšte još ima! Dobro je što nasje Saveta opet okqpila kao kvoykapilixe i da sq mnogi došli odPešte do Peyqja – iz svih krajevanas ima. Paprikaša ima, crnogvina ima – loše ne mowe da bqde!”

I zaista: mamÑivi mirisisviŠskog paprikaša svakoga sqnaterali da q podrqmq omastesvoje prste, brke i da popijq baryašicq crnog vina. Paprikaš je

jqnayki prošao a zatim sq na reddošli kolayi… Oni, koji sq jošranije snabdeli sebe kqkqrqzom iispekli ga na weravici, latili sqse peyenog klipa dok sq ostali za-pevali. Gromkim glasom veselo,razdragano… Prijatno, opqštenoraspoloweŠe nije qspela da ometeni kiša koja je lila kao iz kabla!Razdragana pqdarinska atmosferapotrajala je do zore. Neki sq q tri,dok sq drqgi q pola yetiri stiglisvojim kqxama! Dodajmo i to da sqprethodno morali da savladajqblato i klizavost, no, ko je marioza to kada je medinska pqdarinskaprovodŠa bila više nego sjajna!

Medinyani sq, dakle, nastavilisa obelewavaŠem starih obiya-ja… Kao što sq to radili i dedo-vi te pradedovi, rekla je SavetaSokix i dodala: „Ponosimo se yq-venom medinskom pqdarinom jerŠe nema, kako mi kawemo, q „gor-Šoj zemÑi”, znayi, gore na severq.To je vexinom BaraŠa slavila islavi i evo mi, ovde, q Medinipošto smo sami q Wqpaniji Tol-na. Mi xemo i q bqdqxe slavitipqdarinq. Dok nas Medinyana idobrog crnog vina ima, ovi obi-yaji xe opstati!”

Predrag Mandix

Pqdarina q Medini

Veseli Qdvarci na pqdarini

Dobro raspoloweŠe qz dobro vinoSaveta Sokix kqva paprikaš

Pekao se i kqkqrqz

kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra

6 SRPSKE NARODNE NOVINE

MATERäIJEZIK NAà IZVESNOJPISMA

TAYKA…IMATICEKQLTQRA

Priya o Mihajlq üemberq, ikonopiscq

Aqtoportret iz veynostiK

o bi rekao da xe Mihajloüember (1962), koji se do 1987.godine aktivno bavio kara-

teom, i kao nosilac crnog pojasa (4dan), bio prvak Vojvodine (yetiripqta vicešampion Pokrajine i de-set pqta šampion Bayke!), imaosvoj klqb q Savinom Selq (itd) jed-nog dana postati ikonopisac? Odstare borilayke veštine, meñq-tim, Mihajlo se naqyio discipli-ni q ispqŠavaŠq zadatog, što mqje samo pomoglo q bavÑeŠq wivo-pisom, za razlikq od slikarstvakoje ga je odvelo q anarhijq, a biloje, bogami, i pretŠi robijom.

„PrÑavo” slikarstvoMihajlo üember je završio

qmetniykq školq q Novom Sadq,na odsekq za dizajn grafike. Sli-karstvom se bavi od 1986. godine.Kritika mq je jednom priznala daje najboÑi meñq deset odabranihslikara iz Bayke, ali joj nije qvekbio po voÑi. Bilo je to doba „iposle Tita – Tito”, kad je Jqgosla-vija poyela da trqli, ali ne i dapriya o tome. Mihajlo se, kao zainat, baš q to vreme „raspriyao”,i prema nekim navodima poyeo da„vreña Drqštvo”! äegovq bi poe-tikq i odnos prema „poznom komq-nizmq” Branimir Çoni àtqlix(koji se rado slqša q radionici,smeštenoj iznad jedne vqlkanizer-ske radŠe q Partizanskoj qlici!)opisao kao: „Lijevi skqp ideja, do-Ñe ispod nogq…”

Karl Marks mq je bio „omiÑe-ni” lik, pa ga je slikao sa pozlaxe-nom kašikom oko vrata i 100 ma-raka q çepq kapqta, dok je one kojisq verovali q Šegove ideje videokako prose (slika „Jadi mladog Jq-goslava”) na Qlici 29. novembra(!) ne bi li nekako skqpili para dakqpe – radno mesto. Svi se slawqda je Mihajlo prevršio merq kadaje na platnq „Socijalni slqyaj koji

je qzbqdio Jqgq” naslikao ondašŠePredsedništvo SFRJ – ali kao odmajke roñeno. Kritiyarima xe, me-ñqtim, q sexaŠq ostati Šegov „Aq-toportret iz 2062. godine”, zbogkojeg xe mq dati epitet „prÑavogslikara”. Qmetnik je, naime, svojportret bacio q dvorište seoskoggazdinstva, da bi ga posle dvone-deÑne „strqyne dorade” od stranewivine, lakirao i okayio na zid.

Kad sveci pozirajqA onda je jednog dana o. Krqnix,

sveštenik iz Petrovog Sela, vi-deo Mihajlove ikone i freske q Sa-vinom Selq, i zapqcao pravo q Še-govq kqxq. Qzalqd sq üemberi ob-jašŠavali da je ponox i da mladixspava – sveštenik je trawio da gaprobqde. Tad mq je saopštio: „De-te moje, ti imaš dar Bowji q rqka-ma, i treba da doñeš kod mene qmanastir.”

Tako je poyeo, prvo q stilq rea-lizma, kako sq od Šega trawili, dabi vremenom samostalno izqyavaoikonopis i freskoslikarstvo, saz-navao više od starih majstora ne-go od savremenika, koji sq, kawe,bili škrti na otkrivaŠq tajni.

äegov dqhovnik, vladika bri-tansko-skandinavski Stefan qpoz-nao ga je sa sestrinstvom Manasije,gde je wivela mati Amvrosija(prva srpska monahiŠa sa završe-nim fakqltetom), koja je stqdiralaikonopisaŠe q Rqsiji. Ona je odMihajla narqyila ikonq Moštisv. Jovana àangajskog, kojeg je liy-no poznavala. Mihajlo je zatim do-bio blagoslov da po ovom rqskomsvetiteÑq srpskog porekla nazovesvojq radionicq. Zapravo, ideja oosnivaŠq QdrqweŠa potekla je odsqprqge Rqwe, koja takoñe ikonopi-še. „Mowe radionioca, ali da ra-dimo zajedno”, rekao joj je Mihaj-lo. Qz mamq i tatq danas rade idva sina, blizanci Stefan i La-

zar, koji takoñe, kao otac nekad,pohañajq novosadskq Qmetniykqškolq.

Od 2000. godine, kad je osnovanoQdrqweŠe ikonopisaca sv. Jovanàangajski (od 2003. otvarajq i ra-dionicq q Zemqnq) školq koja trajegodinq i po dana završilo je oko60 polaznika. àto se sopstvenograzvoja tiye, Mihajlo kawe da je naŠega najviše qticao profesor vi-zantijskog pisaŠa fresaka Kon-stantin Stergiq, kojeg je qpoznaona zahtev vladike šqmadijskog Sa-ve. Radexi sa Šim, Mihajlo se sas-vim išyistio i potpqno qšao qstil sredŠovekovnih majstora.Ali, ne lezi vrawe, ni konkqrenci-ja danas, kao ni kritika nekad, nemowe bez epiteta, pa ga kolege na-zivajq predstavnikom „tvrde Vi-zantije”!? (Zar ima i „meka”?)

Mihajlo je, meñqtim, jedan odnajmodernijih wivopisaca q Srbi-ji danas, jer koristi najnovijq teh-nikq freske na platnq. Freska se,naime, prvo napiše q ateÑeq, a za-tim prenosi q crkvq gde se vodoot-pornim lepkom lepi na zid, tako daje praktiyno nepropadÑiva. Za raz-

likq od klasiynih fresaka rañenihna malterq, koje yesto stradajq odvlage, Mihajlove freske se mogqqništiti samo zajedno sa hramom.

Peyat ikonopiscaMihajla

Mihajlo üember je napisao iko-ne i freske za više desetina hra-mova širom Vojvodine i Srbije.Na zahtev patrijarha Pavla wivo-pisao je kapelq Qrgentnog centra qBeogradq. Naslikao je brojne por-trete vladika, dqhovnika i igqma-nija. QdrqweŠe ikonopisaca svetiJovan àangajski dobilo je tri gra-mate Srpske pravoslavne crkve kaoznak priznaŠa i zahvalnosti zaqyiŠeno. O svom pozivq Mihajlokawe:

O ikonama je mnogo reyeno, mnogiih tqmaye i objašŠavajq, zaborav-Ñajqxi i previñajqxi najvawnije:ikonopisaŠe qistinq jeste pisaŠe, ane qmetniyko slikaŠe i viñeŠe je-vanñeÑskih dogañaja. Onima, koji sezamarajq priyom o qmetnosti q iko-nama, te se bave Ñqdskom taštinom,spreman sam da kawem: savršenopismo ne sme time da se bavi! Rqko-pis ne sme biti vawniji od sadrwa-ja. Ako xemo priyati o qmetnostirqkopisa, onda se bavimo yovekom.Rqkopis mora, kao i glas, biti mo-litven, tayan, mora se baviti dog-matskom, kanonskom lepotom, bezonog Ñqdskog – „ja xq to ovako”. Akopostoji peyat ikonopisca to je Šego-vo znaŠe da qmnowi talant; da isko-risti mogqxnosti koje prqwa sav-ršeno pismo, i ispiše ikonq takoda oyi koje je posmatrajq poste, i te-rajq yoveka da qshixen viñeŠemPrvolika padne na kolena i izgova-ra molitvq. Presecimo mayem vereizmeñq qmetnosti i ikonopisaŠa!Slqwimo Gospodq onim yim nas jedarivao, ne bavimo se sobom i svo-jim, izqyavajmo i saznajmo, kqcajmo,trawimo, otvorixe se, daxe nam se, ipqstimo da nas QtešiteÑ vodi.

Onaj ko je svoj lik bacao q blatoq ikonama je spoznao vrednostÑqdskosti. Jer ako je ciÑ svakoghrišxanina da postane Bog poblagodati onda Mihajlo, dok predŠim pozirajq svetiteÑi, q stvaripiše vlastiti aqtoportret – gle-dano iz perspektive veynosti.

Avakqm Bato VeÑixMihajlo q crkvi

Bog q ateÑeq

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra

Bqdimpešta, 1. septembar 2005. 7

MATERäIMATERäIJEZIK NAàJEZIK NAàRqbrikq vodi: Predrag Stepanovix

Kad yovek hoxe da krene nekqda, ali prethodno još mora da obavi ne-ki posao, on xe to, verovatno, qraditi na brzq rqkq. Q tom slqyajq jeprednost ako mq je sve što treba na dohvatq rqke. Ako je srexe i qmeš-nosti, i na brzq rqkq se mowe obaviti dobar posao, no ako neko radi nalakq rqkq, to je vex neozbiÑno.

Verovatno znate šta znayi brak na levq rqkq. To je kad mqškarac iwena wive zajedno, a nisq venyani.

Ne bih smeo da tvrdim da je potpqno nevawno koliki vam je brqto-prihod, ali je ipak vawnije kolika je svota kojq dobijate na rqke, tj. neto.

Kad se za nekoga kawe da je na svojq rqkq – obiyno se govori „on je ona-ko na svojq rqkq” –, to znayi da je dotiyni neki osobeŠak. Drqgo je kadneko nešto radi, yini na svojq rqkq, jer to znayi na svojq odgovornost,bez iyije saglasnosti i pomoxi, bez odobreŠa, bez pitaŠa, prema vlas-titom mišÑeŠq.

Naxi se pri rqci qglavnom znayi isto što i biti na rqci, a o tomesmo q prošloj lekciji vex govorili. Takoñe smo q prošloj lekciji ob-jasnili šta znayi biti srexne rqke. Sqprotno od toga je kad je neko nes-rexne rqke, kad nikako nema srexe, nema qspeha, ma koliko se trqdio.

Nositi na rqkama nekoga znayi qgañati mq, posvetiti mq izqzetnqpawŠq, yiniti odvex mnogo za Šega. A kad nekome dajete, poklaŠate imnogo i rado, vi dajete obema rqkama.

Za onoga ko nexe da se prihvati nikakvog posla, nexe da radi, kawe seda je obesio rqke.

Kad neko odmahne ili odmahqje rqkom, znayi da se odrekao neyega, daje odbacio nešto, ostavio nešto bez ikakvog interesa, yak s prezirom.

Nekada davno, kad sq se bitke vodile prsa q prsa, ratnici sq doslov-no okrvavili rqke. Danas se qbija izdaleka, ali se i za današŠe qbicekawe da sq okrvavili rqke.

Kad mi nešto padne ili dopadne q rqke, znayi da je postalo, sasvimslqyajno, moja svojina. No kad mi se neko nañe pod rqkom, on mi je pot-yiŠen. Isto je i kad mi doñe pod rqkq, padne pod mojq vlast.

Onaj kome nešto poñe, polazi za rqkom, to jest ima qspeha q neyem, ve-rovatno nexe ostati praznih rqkq, bez dobitka.

Yovek kad qprÑa rqke, treba da ih opere. Ali Ñqdi perq rqke i q pre-nesenom smislq, kad skidajq sa sebe odgovornost. Setite se samo Pila-ta.

Glqvi telefoni

Leto varÑivo, ali Ñqdi pqtqjq, šta xe. Nije im prvi pqt. Ponesq na pqtkofer letŠe i kofer jeseŠe garderobe, pa šta ih snañe. Jqye plqs tri-deset osam, danas plqs šesnaest, sqtra opet preko trideset i sve tako

nekako. I taman qjqtrq pomislim kako xe jadni tqristi onako golišavi podanašŠem poznojeseŠem kijametq, kad ono, ovi se vex kostimirali. Jqye qšorcixima i majiyicama, danas vex q dqbokim cipelama i jeseŠim jakna-ma. Kao neka mala, slowna armija. A pošto i ova, kao i prava armija obiy-no dobro izgladni posle dqgih maršrqta, ali za razlikq od Še ne nosi sasobom pokretnq kqhiŠq, gde bi nego q yarnok. A on se namestio baš gde tre-ba. Tqristiyke šetŠe gradom obiyno se završavajq pred Šegovim vratima,na krajq Vaci qlice. „A sad da vas moje oyi više ne vide”, pomisle obiynovodiyi na tom mestq dajqxi svojim radoznalcima voÑno. Naravno, direkti-ve sq praxene smeškom i malo drqgayijeg kroja od onog koji se vodiyimamota po glavi. Onda se armijica razmili – yvak, yvak fotoaparatima poSabadšag mostq, po pijaci, po trgq, i kqda bi na krajq nego tamo gde ih Šqhdovede: na sprat pijayne zgrade gde se brzo i dobro kqva.

Ako imaš malo vremena, kao što sam ga ja imao onomad, popni se gore,nalakti se na neki od visokih stolova za ekspresno rqyaŠe i oslqšni. Nesamo što xeš da qsavršiš mañarski, engleski i nemayki, nego xeš još ilqdo da se zabaviš. Iza svakog od mnoštva pqltova sa hranom qtrkqjq senaizgled sjajno raspolowene, ali q stvari do zla boga nervozne devojke. Do-nekle razqmÑivo: armijice se smeŠqjq bezbroj pqta dnevno, svaka sa svojimweÑama i navikama, a one sq tq da qvek bqdq nasmejane, srdayne i qslqwne.Teško izvodÑivo, priznaxeš. Ipak, naizgled qspevajq. Stisnq zqbe, razvq-kq qsne q osmeh i q oyima tqrista svi problemi sq rešeni. Ali, kao štosvako od nas ima po neki izdqvni ventil za izliv akqmqliranog nezadovoÑ-stva, imajq ga i one: kraj sqdeopere i pexnice. Ne predaleko od pqlta, alidovoÑno skloŠene od pogleda mqšterija da mogq i da im se, izmeñq dva iz-vewbana osmeha, i isplaze. Videh i to, a yqh i kako im na mañarskom, qzosmeh, sipajq q lice ono što ni pas s maslom ne bi progqtao. A stranci,presrexni što imajq posla sa tako fino raspolowenim personalom, deleim komplimente i po kojq forintq bakšiša, pošto završe sa svojim spis-kovima weÑa. àta na to odogovarajq devojke, na strancima nepoznatom ma-ñarskom… Vrlo rado, samo da sam malo nepristojniji.

Tvoj Drgan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

Sarajevo film festivalGlavnq nagradq Takmiyarskog programa 11.

Sarajevo film festivala dobio je film „LejdiZi” Georgija Djqlgerova iz Bqgarske, dok je spe-cijalnq nagradq wirija, kojim je predsedavaobeogradski glqmac Predrag Miki Manojlovix,dobio film „Kqkqmi” Ise Yosje sa Kosova. QobrazloweŠq odlqke o nagradi za najboÑifilm 11. SFF-a, koji je završen prošle nede-Ñe, wiri je naveo da je „Lejdi Zi” najkomplet-nije ostvareŠe ovogodišŠeg SFF-a, koje „iz-begava klišee i opšta filmska mesta, govore-xi aqtentiynim filmskim jezikom”. Glavnanagrada Takmiyarskog programa, koji je obqh-vatio 11 ostvareŠa iz devet zemaÑa q regionq,vredna je 25.000 evra, a obezbeñqje je FederalnoMinistarstvo kqltqre i sporta.

LetŠa škola Qniverzitetaqmetnosti q Beogradq

Promocija završnih radova MeñqnarodneletŠe škole Qniverziteta qmetnosti q Beog-radq, na kojoj je q etno ambijentq MexavnikGrada kod Qwica qyestvovalo od 20. do 27. av-gqsta oko 30 stqdenata qmetniykih fakqltetaiz deset zemaÑa, odrwana je prošle nedeÑe qV.I.P. galeriji Stqdentskog kqltqrnog centraq Beogradq. Na izlowbi je predstavÑen videomaterijal i qmetniyki rezqltati koji sq nasta-li tokom sedmodnevnog trajaŠa MeñqnarodneletŠe škole.

Meñqnarodnq letŠq školq, na kojoj sq qyes-tvovali stqdenti iz Gryke, Holandije, Italije,Nemayke, Norveške, Rqsije, àvajcarske, àved-ske, Velike Britanije i Srbije i Crne Gore, or-ganizovao je Qniverzitet qmetnosti q Beogra-

dq, q saradŠi sa poznatim rediteÑem EmiromKqstqricom, koji je vodio filmskq radionicq.àkola je obqhvatila i mqziykq radionicq, ko-jom je rqkovodio pijanista i profesor Fakql-teta mqziyke qmetnosti Miloš Petrovix, kaoi radionicq vizqelnih qmetnosti, pod voñ-stvom profesora Fakqlteta likovnih qmetnos-ti Dragana Jovanovixa.

Gran pri Lazarq RistovskomZa najboÑe glqmayko ostvareŠe jqbilarnog 40.

festivala q Nišq Gran pri „Naisa” otišao jeq rqke glqmcq Lazarq Ristovskom. za qlogq La-zara q filmq „San zimske noxi” Gorana Paska-Ñevixa. Ristovski sa istom qlogom konkqrišei q Evropskoj akademiji za film, gde xe se ovoostvareŠe takmiyiti q nekoliko kategorija.

Mira BaŠac, predsednica troylanog wirijaFestivala, saopštila je i ostale dobitnikenagrada. Lista nagrañenih za ovo leto izgledaovako: najboÑa debitantkiŠa je Mirka VasiÑe-vix za qlogq Sofije q filmq „Mi nismo anñeli2” Srñana Dragojevixa, za najboÑq wenskq epi-zodnq qlogq nagrañena je Anñelika Simix, zaqlogq Marije q filmq „Wqrka” Aleksandra Da-vixa, za najboÑq mqškq epizodnq qlogq nagradqje dobio Svetomir Stanišix za qlogq Toše qfilmq „Balkanska braxa” Bowidara Nikolixa.

PoveÑq za izqzetnq wenskq qlogq dobila jeAna Franix za qlogq q filmq „Diši dqboko”Dragana Marinkovixa, dok je poveÑq za izqzet-nq mqškq qlogq dobio Svetozar Cvetkovix zaqlogq q filmq „BqñeŠe iz mrtvih” Miše Radi-vojevixa. Carica Teodora, nagrada za najboÑqwenskq qlogq, pripala je glqmici AleksandriBalmazovix za qlogq Sqzane q filmq „Sivi ka-mion crvene boje” Srñana KoÑevixa, a CarKonstantin za najboÑq glavnq mqškq qlogqpripao je Srñanq Todorovixq za qloge q dvafilma „Sivi kamion crvene boje” i omnibqsq„Flert”. Nagradq mq je predala roñena tetkaglqmica Mira Stqpica.

TAYKATAYKA…I…I

Yarobni ehoYqveni eho koji odjekqje po stenovitim

prostranstvima Kamenih vrhova, golemogplaninskog masiva nadomak B. omiÑen je me-ñq grañanima ove metropole, a yesto zbog Še-ga ovamo pristiwq i tqristi iz dalekih kra-jeva, jer on ne ponavÑa prosto posledŠe slo-gove qzviknqtih reyi i reyenica, nego dajeprikladne odgovore, svakom po weÑi i qkqsq,te tako zaÑqbÑenima odgovara „i ja tebe”(isto to dobacqje i onima što se mrze), za-poslenima koji wele vexq platq viye „dobi-xeš, dobixeš”, slepim zaÑqbÑenicimavlasti „vladaxeš, vladaxeš”, lihvarima –„imaxeš, imaxeš”, a pesnikq M. i svim os-talim poetama, qmetnicima, i, qopšte, Ñq-dima bez samopoqzdaŠa – „qmexeš, qmexeš”.

NeOdlqyno ne, beskompromisno ne, nesigqr-

no ne, Ñqtito ne, neozbiÑno ne, konayno iprivremeno ne, glasno i jasno, istorijsko,isto kao i tiho, dvosmisleno, pa yak koketno,izazovno, ne koje znayi mowda da, ili baremmowda ne, ne ne, kao ha ha, pa ne kobajagi qp-lašeno, ne lawno pocrvenelo, naizgled pos-tiñeno, ne bez razmišÑaŠa, i ne posle dqgogi ozbiÑnog razmišÑaŠa, sva ta silna neodqvek sq bila na Šenom repertoarq – pomis-li setno pesnik M. – kao da ih popqt šminkeili bonbona nosi q svojoj maloj, elegantnojtorbici, kako bi povremeno sa Šima poyas-tila svoje obowavateÑe, koji se qporno nada-jq da ispod hrpe tih raznobojnih ne lewi ba-rem jedno malo sixqšno „zaqvek”.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

politika Politika politika politika politika politika politika politika

8 SRPSKE NARODNE NOVINE

Rqsko-kineski vojni manevri

Strah od azijskog vojnog savezaStrah od prvih q istoriji krqpnijih rqs-

ko-kineskih manevara „izlio” se na stranicezapadnih medija nekoliko dana pre Šihovogpoyetka, q oblikq obiÑa opreznih, pa i otvo-reno alarmantnih pqblikacija q nekim aqto-ritativnim izdaŠima.

Zvaniyni ciÑ zajedniykih vojnih maneva-ra „Mirna misija – 2005” sastoji se q qvew-bavaŠq zajedniykih operacija q okvirimarazrešavaŠa regionalnih konflikata iborbe protiv terorizma. Akcija se izvodi qokvirima àangajske organizacije za sarad-Šq (SSOS) na teritoriji dvejq drwava od 18.do 25. avgqsta. Q manevrima je angawovano10.000 vojnika, od yega oko 2.000 rqskih.

Bez obzira na izjave Moskve i Pekinga otome da manevri nemajq demonstrativni ka-rakter, niti sq qpereni protiv trexih zema-Ña, SAD, Japan i Jqwna Koreja redovno iz-rawavajq „zabrinqtost” zbog Šihovog odr-wavaŠa. Oyigledno je da je takav odnos Va-šingtona i Šegovih regionalnih saveznikaposledica Šihovog nezadovoÑstva zbog po-litiykog zbliwavaŠa Rqsije i Kine, a tako-ñe, i zbog porasta aqtoriteta SSOS, organi-zacije koja je spremna da na sebe preqzme od-govornost za odrwavaŠe stabilnosti q Azi-ji. Jer, te yiŠenice q kompletq govore o sas-vim realnom formiraŠq višepolarnog sve-ta.

Lider Meñqnarodnog evroazijskog pokre-ta Aleksandar Dqgin tvrdi da se „danas me-ñqsobno sve drastiynije sqkobÑavajq dva li-ka bqdqxnosti: ameriyko viñeŠe svetske im-perije, sa glavnom vodexom drwavom SAD, ikoncepcija onih naroda i zemaÑa koji odba-

cqijq jednopolarnq arhitektqrq q korist vi-šepolarne”.

Na ozbiÑno geopolitiyko partnerstvoMoskvq i Peking, prema mišÑeŠq Dqgina,„podstakli sq dogañaji tokom posledŠe go-dine, kada se proces „cvetnih revolqcija” napostsovjetskom prostorq zahqktao. Ameriy-ki trag q dogañajima q Grqziji, Qkrajini,Kirgiziji i Qzbekistanq nedvosmisleno jeqkazivao da sq se SjediŠene Drwave ozbiÑnopozabavile preformiraŠem postsovjetskogprostora q skladq sa sopstvenim strateš-kim interesima. I to je qyiŠeno protiv Rq-sije i Kine, yije sq pozicije postajale sve ra-Šivije”.

Moskva i Peking sq na svoj nayin odgovo-rili na taj izazov. „Q centrq Evroazije, qsrcq planete, gradi se savez koji qkÑqyqjedve globalne svetske jedinice – Kinq i Rqsi-jq, zemÑe koje sq q dvadeset prvi vek qšle kaostrateški partneri, zemÑe ogromnog pros-tora i ogromnog qzajamno dopqŠavajqxeg po-tencijala”, piše o SSOS zamenik ministrainostranih poslova Rqsije Aleksandar Jako-venko. „àangajska organizacija za saradŠqje qnikatna politiyka šansa, principijelnonov model geopolitiyke integracije. Orga-nizacija obqhvata gotovo dve trexine evroa-zijskog kontinentalnog prostora i objedi-Šqje zemÑe razliyitih civilizacijskihsklopova”, istiye Jakovenko.

IzvoñeŠe zajedniykih rqsko-kineskih voj-nih manevara, strateško partnerstvo sa Ki-nom i razvoj SSOS – sve te yiŠenice bezqs-lovno govore o promeni geopolitiykog kqrsaMoskve. Meñqtim, ne bi bilo pravilno govo-riti da je Rqsija qyinila decidirani azijskiizbor. Danas smo svedoci formiraŠa više-vektorske spoÑne politike Rqsije, yije xepismeno sprovoñeŠe dovesti do povexaŠaakcija Moskve na Zapadq, koji xe se svim si-lama qpirati da spreyi savez Moskve i Pe-kinga, koji q Rqsiji vidi prirodnog partne-ra za qravnotewivaŠe zapadnog hegemona.

Slqyaj YovixVlada Srbije razrešila je Nebojšq Yovixa

sa mesta šefa Koordinacionog centra za Ko-sovo i Metohijq, kao i sa mesta predsednikaKoordinacionog tela za opštine Bqjanovac,Preševo i Medveña. Vlada Srbije je, takoñe,preporqyila Savetq ministara SCG da razre-ši Slobodana Orlixa sa mesta direktora Di-rekcije za informisaŠe. Socijaldemokratskapartija, yiji sq Yovix i Orlix lideri, optq-wila je DSS i G17 za razbijaŠe Šihove stran-ke.

Tadix i RqndekBoris Tadix, predsednik Repqblike Srbije

pojavio se q javnosti q drqštvq poznatoghrvatskog kantaqtora Darka Rqndeka i voñekqltne grqpe „Haqstor”, kojeg je nekoliko danaranije q Knez Mihajlovoj qlici napala grqpamladixa. Hqligani sq ga vreñali, nazivali„qstašom”, i tqkli.

Rqndek je svojq qspešnq tqrnejq q Srbijinastavio koncertom q àapcq, gde je pqblikagromoglasno pozdravila yoveka s flasteromiznad oka i gitarom.

Laste q torcidiVozayi i pqtnici dva aqtobqsa beogradske

„Laste” na redovnoj liniji Pqla–Beograd, qdva odvojena incidenta napadnqti sq na pod-rqyjq Rijeke. Q prvom slqyajq aqtobqs je biometa sqkoba navijaya „Rijeke” i „Hajdqka” kojisq svoje nogometne strasti iskalili kameni-cama po vozilq iz Srbije. Na pqtnike, kako seyqje, nisq direktno nasrtali. Q drqgom slqya-jq, na odmorištq Mokra Gora na podrqyjqGorskog kotara, sem vozila napadayi nisqpoštedeli ni pqtnike. Qšavši q aqtobqs, naj-pre sq ih psovali, nazivali yetnicima, preti-li klaŠem, nekima lomili naoyare i sliyno.

Predizborna kampaŠaPolitiyke stranke zastqpÑene q nemaykom

Bqndestagq potrošixe više od 60 miliona ev-ra za predizbornq kampaŠq. Nekoliko strana-ka je q posledŠoj fazi qoyi izbora, koji sq za-kazani za 18. septembar, povexalo bqçet pred-viñen za kampaŠq da bi Šihove porqke prekoelektronskih medija, oglasa q novinama iqliynih plakata boÑe doprle do glasaya. Vla-dajqxa Socijaldemokratska partija Nemayke(SPD) kancelara Gerharda àredera je, kakonavode mediji, qpravo odlqyila da za 10 odstopovexa predizborni bqçet od 25 miliona evra.

Evropa štiti seÑakeEvropska qnija je najagresivniji zaštitnik

svojih seÑaka i poÑoprivredne indqstrije nasvetq, tvrdi neqtralni Bqçetski qred ameriy-kog Kongresa (CBO). Analiza CBO koja ispi-tqje politike koje drwave, kako se navodi, ko-riste da bi omele trgovinq, nalazi da ylaniceEvropske qnije štite 39 odsto svoje poÑo-privredne prodqkcije od meñqnarodne konkq-rencije carinama koje premašqjq 100 odsto.

Bqš hvali àaronaPredsednik SAD Çorç Bqš pozdravio je

izraelsko povlayeŠe iz pojasa Gaze, oceŠqjqxitaj potez istorijskim korakom koji xe pomoxinaporima ka postizaŠq mira na Bliskom is-tokq. „Q srcq Bliskog istoka razvija se priyapqna nade”, rekao je Bqš i dodao „q SvetojzemÑi mir je blizq”. Bqš je to rekao q obraxa-Šq vojnicima q Solt Lejk Sitijq, pošto jeIzrael objavio da je završio evakqacijq svihnaseÑa iz Gaze. Izrael je saopštio da xe po-vlayeŠem završiti okqpacijq Gaze, koja je kaoi Zapadna obala okqipirana od rata na Blis-kom istokq 1967.

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

PLANETEPLANETEOKOOKO

Vladino veliko spremaŠeDa sa Koštqnicom nema šale videli sq

ovih dana ylanovi delikventne Socijalde-mokratske partije yiji sq se lideri drznq-li da qceŠqjq vladara krhke koalicije itrawe više vlasti za sebe. Kawq da ih jeonda premijer Voja pozvao q kabinet i po-nqdio im dve mogqxnosti: da svi koji qyes-tvqjq q vladi glasajq za Šene zakonske pred-loge, bez qslovÑavaŠa, i drqga, da se ras-pišq izbori, posle kojih xe DSS biti qvlasti, ali ostalih nexe biti ni q parla-mentq. Zatim je qpqtio javni poziv fqn-kcionerima SDP-a da podnesq ostavke jerse „ne mowe istovremeno biti i vlast iopozicija”.

Ovakav rasplet qsledio je posle velikeblamawe sa celodnevnim namicaŠem kvo-rqma za izglasavaŠe Zakona o NIS-q, zah-vaÑqjqxi, pre svega, SDP-q, koji je danimapqnio novinske stqpce teškim optqwbamana rayqn vlade, istovremeno pokqšavajqxida za sebe dobije, kako se to kawe, još malovlasti. Koštqnica je prvo pronašao neko-liko varijanti za sigqran prolaz zakona,zatim sayekao da se glasaŠe završi, a po-tom se obratio koalicionim partnerima.Prvo je razgovarao sa Slobodanom Lalo-vixem, fqnkcionerom SDP-a i ministromza rad, a kada je s Šim postignqt dogovorda se, praktiyno, odrekne svoje stranke (!),Koštqnica je pozvao socijaliste i obaves-tio ih o nameri da zatrawi ostavke fqn-kcionera SDP-a, naravno interesqjqxi se,izmeñq ostalog, da li xe SPS, s obzirom

na „koketiraŠe” sa Yovixevom strankom,ostati pri podršci vladi ili xe se pri-drqwiti eventqalnim zahtevima za ŠenorqšeŠe. Socijalisti sq mq odgovorili davladq nexe rqšiti i da mogq i qbqdqxe darayqnajq na Šihove glasove. äima, narav-no, nije objašŠavano da xe se ixi na izboreqkoliko vlada izgqbi podrškq. PremijerKoštqnica je ostalim koalicionim part-nerima rekao da, qkoliko doñe do izbora,demokrate nexe moxi same da formirajqvladq, bixe im potreban DSS. „Prema to-me, mi xemo opet biti deo vlasti, a vas qparlamentq nexe biti.” Kad sq svi ovi pos-ledŠi razgovori obavÑeni, Vojislav Koš-tqnica je prosledio saopšteŠe za javnosti, kako se yini, zaprepastio SDP, koji seovome nikako nije nadao, mada je Yovix bioqpozoren na mogqxnost ovakvog raspleta.„Qpozorili” sq ga socijalisti, kojima jeon, navodno, govorio kako ne qmejq sa Koš-tqnicom i kako treba mnogo oštrije, „kaomi”, da trawe više vlasti za sebe.

Iz reagovaŠa vladinih stranaka naKoštqniyin poziv fqnkcionerima SDP-ajasno je da sq ga svi dobro razqmeli. Pri-mer sq ylanovi SPO, koji kawq da je premi-jer iskoristio svoje pravo. „Znate, kadprihvatite qyešxe q vlasti, morate znatida nije isto biti vlast i opozicija, a kadqyestvqjete q koalicionoj vlasti, onda mo-rate imati razqmevaŠa i ponekad napravi-ti korak koji vama liyno, ili vašoj stran-ci, ne odgovara. Dakle, popqštaŠa morabiti”, kawe jedan Vqkovac.

àto se parlamentarne matematike tiye,Koštqnica je dva piqna iz YovixevogSDP-a zamenio dvojicom igraya iz Listeza Sançak, koji sq ranije bili nakloŠeniTadixq.

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik

Bqdimpešta, 1. septembar 2005. 9

Troškovi ishrane q Srbiji porasliza 12,2 odsto

Sve skromnija potrošaykakorpa

Proseyna porodica q Srbiji sve tewe izlazina kraj sa narastajqxim troškovima wivota, aono što strqyŠake najviše brine jeste konti-nqitet poskqpÑeŠa proizvoda i qslqga koji yi-ne minimalnq i proseynq potrošaykq korpq. Imada sq osnovne wivotne namirnice imale naj-niwi trend rasta, ipak statistika belewi da jekilogram hleba q janqarq koštao 44 dinara a qjqlq 47 dinara, mleko je za dinar skqpÑe. SviŠ-sko meso je pojevtinilo za oko trideset dinaraa pilexe poskqpelo za dvadeset. Za po dva do tridinara skqpÑi sq šexer i qÑe, a najviši rastcena zabelewila je kafa koja je sa 333 dinara,koliko je q janqarq koštao kilogram, q jqlqdostigla cenq od 436 dinara po kilogramq. Di-nar po dinar, troškovi ishrane sq, q prvoj po-lovini godine, porasli za 12,2 odsto, a sred-stva za higijenq poskqpela sq za 7,1 odsto.

Za obrazovaŠe grañani naše matiyne zemÑeizdvajajq 10,9 odsto više, koliko sq porasli itroškovi stanovaŠa. Odexa i obqxa skqpÑi sqza 4,2 odsto, a cene saobraxajnih qslqga višesq za 9,8 odsto. PoskqpÑeŠe strqje vex je qgra-ñeno q cene proizvoda ali xe pravi efekat pos-kqpÑeŠa, naroyito ako Vlada Srbije prihva-ti zahtev EPS za novom korekcijom cena (od 1.oktobra), doxi do izrawaja tokom zime. Tometreba dodati i najnovije poskqpÑeŠe naftnihderivata (q prosekq za oko tri dinara) kao inajavÑeni skok cena grejaŠa.

Ministar trgovine, tqrizma i qgostiteÑstvaSrbije, Bojan Dimitrjevix, q izjavi za Danasnaglasio je da Vlada ima mehanizme monetarnei fiskalne politike kojima mowe da obqzda ce-ne: „Mislim da xe cene q avgqstq biti više zaoko 0,5 odsto i da xemo godinq završiti na ni-

voq prošlogodišŠe inflacije, znayi negde is-pod 14 odsto, što nije tako strašno. Restrik-tivnijom monetarnom politikom postigle bi seefikasnije mere, ali ciÑ je da privreda radiali i da cene ne bqdq visoke”, kawe Dimitrije-vix i naglašava da se veliki sistemi priprema-jq za restrqktqriraŠe i privatizacijq i da xeove godine q Šima biti 16 hiÑada ÑqdimaŠe.

Paralelno sa cenama rasle sq i zarade. Jed-nom proseynom platom, koja je q janqarq izno-sila 14.263 dinara mogla je da se pokrije mi-nimalna potrošayka korpa koja je vredela13.199 dinara a još toliko nedostaje da se pod-mire proseyne porodiyne potrebe od 21.452dinara. Q jqnq, zarada je q prosekq bila 17.441dinar, minimalne potrebe proseyne srpske po-rodice bile sq „teške” 14.661, a proseyne23.179 dinara. Meñqtim, q prvoj polovini go-dine porastao je i broj nezaposlenih, pa iakosq plate nominalno vexe, yiŠenica je da ih os-tvarqje maŠi broj zaposlenih, a sa drqge stra-ne, one nisq odraz povexanog drqštvenogproizvoda, vex više merilo inflacije.

Od polovine prošle godine prisqtne sq in-flatorne tendencije koje sq poyetkom ove go-dine dodatno podstaknqte objektivnim okol-nostima, kao što je qvoñeŠe PDV ili nekimod eksternih šokova, popqt poskqpÑeŠa naftena svetskom trwištq. Glavni qzrok infla-tornih pritisaka je rast potrošŠe na svimnivoima, posebno javne.

Na to inflatorno warište delovalo se res-triktivnom kreditno-monetarnom politi-kom. Negativni efekti tih mera vex se osexajq,i iskazqjq se kroz smaŠenq likvidnost predq-zexa i kreditnq sposobnost banaka q Srbiji.QvoñeŠem poreza na dodatnq vrednost poyet-kom godine, to je postalo još izrawenije, jersq se sredstva iz predqzexa prelila q drwavnibqçet a poslovne banke nisq mogle dodatnimkreditima da finansirajq tekqxq proizvodŠq.Istovremeno, potrošŠa podstaknqta kredi-tima i yekovima, zabelewila je drastiyanrast, ali ona nije pokrenqla proizvodŠq jerse, qglavnom, kqpovala strana roba pa je takojaz postao još vexi.

Naš odnos prema vladi gradixemo onako kakose vlada odnosi prema našem regionq. Momen-talno vlada je donela odlqkq da gradi medicin-skq školq q Novom Pazarq, završavamo pqt zaGolijq, gradimo, renoviramo osam ili devetškola, gradimo pqteve na Pešterq. To se nijedogodilo za posledŠe dve decenije. Vlada je po-kazala da weli da ide ka Evropi i vlada xe q na-ma imati podrškq za sve te poteze, i qbqdqxeglasamo za sve reformske zakone koji ovq drwa-vq pribliwavajq EQ”. Bajro Omeragix,

poslanik Liste za Sançak

Na 45. godišŠicq osloboñeŠa otišao sam davidim svoj bivši logor. Potresla me tamo slika:na stotine malih krstova poreñanih kao q strojq.Na Šima imena i godine roñeŠa i smrti. Osimdece od jedne do yetiri godine, nisam drqge na-šao. Predsednik opštine, koji nam je bio doma-xin, priyao je kako sq on i drqgi Mañari vilamapreko ograde prebacivali q logor hleb našoj de-ci. Moj otac àpiro bio je q logorq kqvar, alisvejedno, mi smo gladovali. Ponekad je odnekqdnabavÑao pomalo hleba i delio deci, pa ih po-krivao xebadima dok jedq. Dqško Rodix (68),

bivši logoraš q àarvarq

Na poznatom arheološkom lokalitetq Hisar,nedaleko od centra Leskovca, q ostacima grañe-vine jedne prostorije s kraja 14. i poyetka 13. vekapre nove ere, q dqbini vexoj od dva metra, pronaš-li smo tri masivna gvozdena predmeta. Rey je osvetski vrednom otkrixq koje potvrñqje da je Hi-sar najstariji do sada qstanovÑeni metalqrškicentar q Evropi. prof. dr Milorad Stojix,

saradnik Arheološkog institqta iz Beograda

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO

Oj, Rado, oj, Radmila…Q Beogradq je qhapšena Radmila Ikix

(45), najtrawenija prevarantkiŠa na srpskimprostorima, koja posledŠih deset godina„poslqje” lawno se predstavÑajqxi. Radmilaje više pqta hapšena i osqñivana, a q CrnojGori je slqwila kaznq zatvora q Spqwq. Rad-mila je osqmŠiyena za više prevara prilikomkojih je za velikq sqmq novca oštetila mnogograñana, koji sq „pali” na Šen šarm i atrak-tivan izgled. Konayan broj Šenih wrtava dodanas nije qtvrñen.

Radmila je postala opštepoznata 1998. go-dine posle televizijske emisije „Biseri”. Gle-daoci sq tada yqli neverovatnq priyq jednog odnasamarenih. Beograñanin Slobodan àqpqtispriyao je da je prevarantkiŠa jednog danapozvonila na Šegova vrata i ispriyala srcepa-rajqxq priyq.

Navodno, Šen mqw, visoki oficir q polici-ji, progaŠao jq je zbog preÑqbe. Plakala je igovorila da joj je wivot qgrowen i zamolilaporodicq àqpqt da je zaštiti. Rekla je da jebila sekretarica generala Nebojše Pavkovi-xa, da ima dobre veze q Generalštabq i da xeim se, qkoliko joj pomognq, odqwiti tako štoxe trawiti da Šihovog sina, koji je bio q voj-sci, pqste na vikend kqxi. Ikixeva je zatimpozvala komandq i preko telefona prevariladewqrnog q kasarni, tako da je ispqnila obexa-Še. Vojnik je sqtradan došao kqxi.

Onda je tom àqpqtq prodala priyq da mowe

da mq obezbedi posao q Singapqrq. Porodica jepristala na plan, posle yega je Ikixeva izdalaŠihov stan agenciji za 1.800 maraka, i to na po-la godine. Zatim je àqpqtova wena pqstila ye-kove i finansirala Radmili letovaŠe q Bqdvi– zbog navodnog sqsreta sa Milom üqkanovi-xem! Rekla je da xe Šemq da preda kofer sa trimiliona maraka, od kojeg se, kad sq joj ga dali qrqke više nije odvajala. Posle toga je nestala.àqpqti sq zapali q velike dqgove. Posle Šiho-vog obraxaŠa istrawnim organima policija jeqtvrdila da je Ikixeva još krajem osamdesetihgodina prošlog veka, q Beogradq i Sarajevq, bi-la osqñivana zbog izdavaŠa yekova bez pokrixa,kao i da je „radila” i q Bqdvi i Herceg-Novom.

Prilikom posledŠih prevara, posle kojih jepre nekoliko dana ponovo qhapšena, Ikixevase predstavÑala kao zamenik Jovana Prijixa,specijalnog tqwioca, pod imenom Ivana Dere-ta, Ivana Jovanovix, Ivana Markovix i Radi-ca, a q nekim slqyajevima i kao Radmila Pri-jix, sqprqga Prijixa.

PredstavÑala se i kao sqprqga Radeta Mar-kovixa, bivšeg nayelnika Resora drwavne bez-bednosti, kao sqprqga Aleksandra Jovanovixa,bivšeg qpravnika Okrqwnog zatvora q Beogra-dq, prijateÑica Zvezdana Jovanovixa, optqwe-nog za qbistvo premijera Zorana üinñixa, pri-jateÑica Legijine sqprqge Aleksandre Qle-mek, kao kqma Mila üqkanovixa, premijeraCrne Gore, kao šef Kabineta za medije q Mi-nistarstvq spoÑnih poslova…

PosledŠa priya joj je bila kako je Šen prija-teÑ qkrao dokqmenta koja oslobañajq kriviyneodgovornosti Legijq i Zvezdana Jovanovixa zaatentat na Zorana üinñixa.

ABV

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

Aleksandar BaÑak

Qbedili sq boga q meniDa kŠiga nije spaÑena ceo tiraw bi pla-

nqo.

�

Kad podvqyete ono izmeñq redova, napisanone mowe da se proyita.

�

Ne kopajte po mojoj prošlosti, rodio sam seiz porodiynih razloga.

�

Ko tebe kamenom, ti Šega zamenom.

�

Da nisam smotan gde bi mi bio kraj.

�

Sqviše glasno korayate, ne yqjq se zgaweni.

�

Sve je prolazno, samo sq posledice trajne.

�

Prvo sq stekli tqñe povereŠe, a potom i sveostalo.

�

Hvala vam za sve što niste qyinili za mene.

�

Minqt je do dvanaest. Qskoro xe mnogi mis-liti na vas.

�

Na pravom smo pqtq, a neki se vex i vraxajq.

�

Narod se posebno istakao q svojim jqnaykimpesmama.

�

Qlica ga je pokvarila. Bila je jednosmerna.

�

Koliko smo vam još dqwni za pawŠq kojqxete nam pokloniti?

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven

10 SRPSKE NARODNE NOVINE

Prisexamo se na minqlo leto

Radovi i mišÑeŠa dece13. Veronaqynog kampa

q üqrqV

erni yitaoci našeg listamogli sq proyitati opširantekst o veronaqynom kampq

koji je ove godine prireñen q üq-rq q periodq od 25. do 31. jqla.Ovom prilikom donosimo li-kovna ostvareŠa dece, to jest,listixe bodovaŠa koje sq bogatoi vešto qkrasili svojim crtewi-ma. Ovi listixi predstavÑajqtakmiyarske grqpe, q kojima senalaze imena ylanova ekipa i os-vojeni bodovi, pa xemo ih ovdenavesti na sledexi nayin: grqpq„Sv. Georgije” predstavÑali sqDqšica Dragayki, Ajša Ramada-ni, Marija Aleksov, Yila Kaša,Milena Dqjmov i Mina Veseli-nov. Oni sq ostvarili 154 boda.Tim „Sv. Petar i Pavle” sayi-Šavali sq Mirjana Laqšev, Je-lena Gvstlik, Valentina Nañ,Balint Hajoš, Lazar Kaplan iMarko àikloši, a osvojili sq120 bodova. Pripadnici grqpe„Sv. Stefan” bili sq Rqdolf Re-meli, Sofija Kaplan, Alen Ra-madani, Milivoj Yoban, Petraàikloši i Nada Kraqs sa qkqp-no 120 bodova. Ylanovi tima„Sv. Jovana” bili sq MirjanaKaplan, Aleksandra Bek, PeterKaša, Stefan Yaplar, MarkoKraqs i Dejan Dqjmov koji sq sa-kqpili 127 bodova, dok sq grqpq„Sv. Nikola” predstavÑali Ni-kola Zobenica, Danica Yqpix,DragoÑqb Yoban, Sofija Laq-šev, Natalija Hordoši i PetarRadovan sa qkqpno 132 osvojenaboda.

ZahvaÑqjqxi o. Pavlq Kaplanqq prilici smo da obelodanimomišÑeŠa, primedbe i savetekampera, koji qbqdqxe za organi-zatore mogq biti od posebne ko-risti. Naravno, mišÑeŠa sq na-pisana „anonimno”, pa xemo ihtako i objaviti.

1. „Sviñalo mi se što smo iš-li na kqpaŠe, da smo jeli q resto-

ranq i što nismo morali q devetsati ixi na spavaŠe.

Dopalo mi se što smo poseti-li dvorac, ali mi se nije sviñalošto se pokvario televizor, štoje bilo vrqxe i što je q gradq svebilo skqpo.”

2. „Sviñala mi se plawa, res-toran, dvorac q Fertedq, soba ikviz. Nije mi se dopalo što smomorali mnogo da šetamo.”

3. „Veronaqyni kamp mi se jakosviñao! Bilo je dobro odlazitina hor, bazen, dopala mi se hra-na, crkva i zanimaŠa sq bila qredq. Ono što mi se nije sviñalobilo je da sq yak i oni dobilipoklon koji to i nisq zaslqwi-li.”

4. „Q kapmq q üqrq nam je sq-per, meñqtim, jedina primedbami je to što smo naqyili da poji-mo litqrgijq i veyerŠe, a jqtre-Še nismo. Tako je moj savet daqbqdqxe jedno jqtro bqde litqr-gija, a drqgog jqtra jqtreŠe. Po-rqka za oca Pavla: oye Pavle, qbqdqxe nemojte terati decq daidq na bazen!

Mogq rexi da sq, q glavnom,oci bili dobri a takoñe i qyite-Ñice sq bile jako dobre! Kad bitrebalo da ocenim ovaj kamp bi-la bi to ocena: 10!”

5. „Moja ocena za veroqyiteÑeje veoma dobra. Wao mi je što ne-ki od sveštenika imajq kratkewivce, ali drago mi je što znajqlepo da qspostave kontakt sa de-com, što lepo poje i slqwe slqw-bq. Posebno mi se svidelo preda-vaŠe oca Dalibora koji zna dakomplikovane stvari prilagodinama – deci!”

6. „Veronaqyni kamp je bio ja-ko dobar, samo mi je teško pada-lo što smo svaki dan moraliixi q crkvq. Bazen je bio sqper, ai klopa je bila priliyno dobra.Meñqtim, najboÑi je bio kviz!Doxi xq i dogodine!”

info info info info info info info info info info info info Info info

Bqdimpešta, 1. septembar 2005. 11

NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov.Finansira se na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvomDrwavne zadqwbine za maŠine. Sqfinansirijer: Ministarstvo kqltqre imedija Repqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqjese kod izdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség,1065 Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili nawiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je4000 ft. za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) –àtampa: KOMP-pres Kft. Odgovorniposlovoña: Ferenc Iboš. – Tehniykirqkovodilac: KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Homepage: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: stepanov@freemail.hu

HU ISSN 1215–072 x

Filmovi velikog majstora srpskog filma q bioskopq „Örökmozgó”

Dqšan MakavejevQ bioskopq „Örökmozgó” Erzsébet krt. 39. poyevši od 8. septembra

bixe prikazivani igrani filmovi Dqšana Makavejeva jednog odnajvexih stvaralaca filmske qmetnosti sa tla bivše Jqgoslavije.Poyeo je svoj rad, kao i mnogi drqgi, dokqmentarnim filmovima.Q prilici smo da vidimo sve Šegove dqgometrawne filmove sni-mane diÑem zemaÑske kqgle. SlavÑen od pqblike, kritiyara i wi-rija, dobitnik prestiwnih nagrada, Makavejev nikad nije napqs-tio dokqmentarizam i iz tog razloga vawi kao aqtor wivota.

• 8. septembar, yetvrtak q 18.30 yasova film „GORILA SE KQPAQ PODNE” jqgoslovensko-nemayki film,snimÑen 1992. god. traja-Še 83 minqta. • 9. septembar, petak q 20.30 yasova film „SWEETMOVIE” kanadsko-francqski film, snimÑen 1974. god. trajaŠe 99minqta. • 10. septembar, sqbota q 20.30 yasova film „MANIFES-TO” ameriyki film, snimÑen 1988. god. trajaŠe 96 minqta. • 11.septembar, nedeÑa q 18.30 yasova film „YOVEK NIJE TICA” jq-goslovenski film, snimÑen 1965. god. trajaŠe 88 minqta. • 12. sep-tembar, ponedeÑak q 20.30 yasova film „MISTERIJA ORGANIZ-MA” jqgoslovensko-nemayki film, snimÑen 1971. god. trajaŠe 86minqta. • 13. septembar, qtorak q 18.30 yasova film „âQBAVNISLQYAJ” jqgoslovenski film, snimÑen 1967. god. trajaŠe 70 mi-nqta. • 14. septembar, sreda q 20.30 yasova film „MONTENEGRO”švedsko-engleski film, snimÑen 1981. god. trajaŠe 97 minqta.

Tabanski festivalProdqwavajqxi i negqjqxi tabanske tradicije bezbrojnih zanatlija,nadaleko poznatih, praznika berbe growña, yqvenih bqdimskih vaša-ra, mnogobrojnih maŠinskih qdrqweŠa i folklornih drqštava, Qd-

rqweŠe Taban, Srpska i Nemayka samqprava BqdimgradaPRVI PQT ORGANIZQJQ DVODNEVNI FESTIVAL

17-og i 18-og septembra ove godine q Bqdimq, q našem Tabanq q kq-xi Benedeka Viraga (1013 Budapest, Döbrentei u. 9. –Apród u. 10. –Tabán

Duna ág, Lénau Liget)PROGRAM

17. septembar, sqbotaq 11 sati – Sveyano otvaraŠe festivala q kqxi Benedeka, Viraga

q Lenaq ligetqod 11 do 20 sati – PredstavÑaŠe starih tabanskih zanata, kao i

prezentacija starih tabanski jela i pixaq 15 sati – OtvaraŠe izlowbe sa qvodnim predavaŠem „Crtice o

starim bqdimskim vinogradima i vinima”, kao i prikazivaŠestarih posqda za vino, odnosno predavaŠe o àamq Benedekq, poz-natom proizvoñayq medeŠaka i voštarica

q 18 sati – Popodnevno srpsko, mañarsko i nemayko veseÑe berbegrowña q Bqdimq q okvirq kojeg nastqpajq:

– Marta àebešxen i Milan Rqs sa starim srpskim, mañarskimi nemaykim pesmama

– Plesni ansambl „Taban” q pratŠi orkestra Krqnoslava Aga-tixa, kao i nemayki orkestar iz Yepela

od 20 sati – Q restoranq „Terasa” poslqwqjq se stari tabanskinarodni srpski i nemayki specijaliteti, razna jela i pixa

18. septembar, nedeÑaod 11 do 20 sati – PredstavÑaŠe i vašar starih zanatskih

proizvoñayaq 11 sati – Meñqnarodna regata na tabanskom sektorq Dqnava,

Meñqnarodno nostalgiyno veslayko takmiyeŠe yetveraca bez kor-milara, meñq Šima i ekipe iz Novog Sada. Start je ispred Parla-menta, a CiÑ kod mosta Jelisavete (Erzsébet híd)

q 13 sati – Sveyana predaja nagrada qyesnicima veslayke regateq 15 sati – Balade i Ñqbavne pesme q izvoñeŠq qyenika profeso-

rice Kamile Devai Nañod 18 do 21 sati – Prijem q vinariji restorana „Terasa”Na programe dvodnevnogfestivala srdayno vas pozivajq i oyekqjq

QDRQWEäE TABAN,SRPSKA I NEMAYKA SAMOQPRAVA BQDIMGRADA

Q organizaciji Srpskog pozorišta q Mañarskoj

Veye operetne mqzike q Lovriodrwaxe se 10-og septembra 2005. sa poyetkom q 20 sati

na LetŠoj pozornici q Lovri

Q programq qyestvqjq glqmci bqdimpeštanskog Operetnog pozo-rišta Wqwana Yonka – primadona, Jowef Jankoviy – bonvivan,Monika Vašar – sqbreta i Atila Bardoci – komiyar. Mqzika: Le-hara, Kalmana i àtraqsa. Cena karte: 1.000,- Ft. Karte se mogqnabaviti q Samoqpravi Lovre i na licq mesta na dan predstave.

Sqsret srpskih samoqpravai porodiyni sportski dan 2005.

Ged, 1. oktobar 2005. (sqbota)koji organizqjq Samoqprava Srba q Mañarskoj

i Srpska samoqprava q Gedq.Q okvirq navedenemanifestacije predviñeni sq sledexi programi:– razni programi za decq: likovna zanimaŠa, rqkotvorine, je-

ziyka takmiyeŠa, takmiyeŠa q spretnosti,– specijaliteti srpske kqhiŠe,– fqdbalski tqrnir. Pismene prijave takmiyarskih ekipa slati

na adresq Samoqprave Srba q Mañarskoj (1055 Bqdimpešta, qlicaM.Falka br.3.) tel/faks 06 1 / 331-5345; 269-0638. Po prijemq prija-ve šaÑemo vam na Vašq adresq qplatnicq i rayqn. Za qyešxe se pla-xa 20.000 Ft po ekipi. Rok za prijavq ekipa je 15.septembar 2005.

Oyekqjemo sve zainteresovane, stare i mlade; opravdajmo nazivporodiyni sportski dan!

Crkvena slava q Bati21. septembra – Mala Gospojina

20. septembar – bdenije q 17.0021. septembar – sv. Litqrgija q 10.0021. septembar – veyerŠe i rezaŠe slavskog kolaya sa osvexeŠem

wita q 16.30Mqzika xe biti q Crkvenoj porti, a bal q 20.00 q Domq kqltqre

iz mesta.Dani sela q Desci9. 10. i 11. septembra 2005.

Trodnevni programi q okvirq priredbe:9. septembar, petak

q 17 sati – OtvaraŠe izlowbi q Seoskoj kqxiq 18 sati – Sveyano otvaraŠe trodnevne priredbeq 20 sati – Zabavni programq 22 sati – Bal na otvorenom prostorq (Trg Tempfli)

10. sepetembar, sqbotaod 7 sati – TakmiyeŠe q pecaŠqod 11 sati – razni programi za decqod 13 sati – Meñqnarodno takmiyeŠe q kqvaŠqod 14 sati – PredstavÑaŠe pobratimÑenih naseÑaod 17 sati – Meñqnarodni kqltqrni programq 20 sati – Zabavni koncertq 21 satti – Vatromet, nakon toga bal

11. septembar, nedeÑaq 10 sati – Koncert q mesnoj katoliykoj crkvi

Koncerti Gorana Bregovixai Šegovog orkestra

Wedding and Funeral Band7. 19. 30. septembar q bqdimpeštanskoj Palati qmetnosti

(Mûvészetek Palotája, Budapest Komor Marcell u. 1.)

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

Sv. IgŠatije Brjanyaninov

Qdeo dqše posle smrti (2)S

veti Makarije Veliki kawe daAngeli imajq oblik i izgled,isto kao što i dqša ima svoj

oblik i izgled i da je taj oblik,spoÑašŠi izgled, kako Angela,tako i dqša, oblik i izgled spo-ÑašŠeg yoveka q Šegovom telq.Ovaj qgodnik Bowiji qyi da Ange-li i dqše, iako veoma lagani posvojoj sqštini, opet sq, pri svojsvojoj tananosti, tela. Oni sq – te-la lagana, eterna, kao što sq, sas-vim sqprotno, naša zemna telaveoma grqba i veštastvena. Grqboyoveyije telo slqwi kao odewda ta-nanom telq – dqši. Na oyi, qši,rqke, noge koji pripadajq dqši na-deveni sq odgovarajqxi ylanovi te-la. Kada se posredstvom smrti dq-ša razdvaja od tela, ona ga svlayi,kao haÑinq. Sveti Makarije kaweda najsavršeniji meñq hrišxani-ma, oyišxeni i prosvexeni Sve-tim Dqhom, vide oblik dqše, samošto takvo savršenstvo i viñeŠedostiwq veoma retki meñq Sveti-ma. Ovaj veliki Otac potvrñqje dadqša onih koji se mole molitvomDqha ponekad ishodi iz tela, naro-yitim, neshvatÑivim dejstvomSvetoga Dqha. I q ono doba, kada jeprocvao q pqstiŠi egipatskog ski-ta Makarije Veliki, q vekq visokogmonaškog podviwništva, veomaretki meñq svetim inocima qdos-tojavahq se da vide izgled dqše;tim reñe ovi sada. No i danas setakvi mogq naxi, po velikoj milos-ti Bowijoj i po istinitom obexa-Šq Gospoda Isqsa Hrista da xeprebivati sa vernim qyenicimaSvojim do svršetka veka. Po liy-nom svedoyeŠq takvog izabranikaBowijeg koji je, pri izobilnomblagodatnom dejstvq molitve, iz-nenada spazio da mq je dqša van te-la i da lebdi q vazdqhq, ona je –eterno, veoma tanano lebdexe telo,koje ima isti oblik našeg grqbogtela, sve Šegove qdove, yak i kosq,Šegov oblik lica, reyjq – potpqnqsliynost sa Šim. Nisq samo sileqma i srca bile qz dqšq, nego sq saŠom bili i svi yqlni organi: vid,slqh, dodir, q Šoj je bio sav wivot,a telo je ostalo na stolici, kaomrtvo, kao skinqta odexa, dok se,po zapovesti Bowijoj nije vratilaq Šega dqša, isto tako neshvatÑi-vo, kao što je neshvatÑivo izašlaiz Šega. Angeli liye na dqše: ima-jq qdove, glavq, oyi, qsta, trqp, rq-ke, noge, kosq, reyjq – isto obliyjekoje yovek ima q vidÑivom telq.Lepota vrline i Bowija blagodatsijajq na licima svetih Angela; toje obelewje qtisnqto i na licimanajyestitijih hrišxana. Oyajniy-ka zloba je osobina palih anñela;Šihova lica podsexajq na izopaye-na lica zloyinaca i prestqpnikameñq Ñqdima. To nam otkrivajqoni koji sq videli Angele svetlos-ti i anñele tame. Angel i dqša na-zivajq se bestelesnima, jer nemajq

tela kao mi; nazivajq se dqhom, kaobixa tanana, potpqno se razlikqjq-xi od predmeta koji yine materi-jalni svet. (…) Bqdqxa obitališ-ta dqša odgovarajq Šihovoj pri-rodi, to jest Šihovoj bestelesnojprirodi. Toj prirodi odgovaraedem ili raj, odgovara joj i pakao.Osim dqhovne blagodati i Nebes-kog carstva qnqtar svete dqše, kojeje q Šoj prisqtno vex ovde, po meriŠenog oyišxeŠa, Šoj je priprem-Ñen predeo i obiteÑ, koji odgova-ra Šenom stepenq yistote, poštoje, milošxq Bowijom, qdostojenaveynoga blawenstva. Dqša grešnai od Boga odbayena, ne mqyi se sa-mo svojom savešxq i svojim sta-Šem odbayenosti, nego se zatvara qstrašnq podzemnq tamnicq, nazva-nq adom, tartarom, geenom, gde sepodvrgava Ñqtim mqkama koje ima-jq razorno dejstvo na Šenq eternqprirodq. Sve je ovo reyeno q Sve-tom Pismq, i otkriva se SvetimDqhom, po äegovom odbirq i rasq-di, Ñqdima dostojnim takvog ot-kroveŠa, otkroveŠa dqši najko-risnijeg.

Yesto, kada hoxemo pawÑivo daosmotrimo bilo kakav predmetvidÑivoga sveta, mi biramo sebinajpogodnije mesto, odakle tajpredmet mowemo što boÑe da vi-dimo i razgledamo: to yinimo nezato što to iziskqje sam predmet,vex zato što nam je potrebno da sepomognemo q našoj ograniyenosti.Nikako nexe biti sqvišno da sa-

mima sebi nañemo odgovarajqxemisleno mesto pri sadašŠem na-šem razmatraŠq. Mi xemo nepog-rešivo naxi to mesto, i staxemona Šega, kada qvidimo i poznamo

Foto:I

van

Jakš

ix

Episkop Grigorije Lebedev

Sveto jevanñeÑe po Markq(Dqhovna razmišÑaŠa)

36.Jer nema ništa tajno štonexe biti javno; niti bišto sakriveno, a da ne

izañe na videlo (Mk. 4,22).Ako ti svesno ili nesvesno ga-

siš Svetlost Bowijq koja se zapa-lila q tvojoj dqši, i misliš da sepovremeno mowe wiveti i bez Še,jer je teško i naporno svagda bitipod tom Svetlošxq, onda dqbokogrešiš.

Ako kriješ q svojoj dqši tajnomesto weÑa i qkoreŠenih navika,mislexi da se ono za neko vrememowe sayqvati, a da se odmah nerazotkrije, onda dqboko grešiš.Kao što se, kad sq Ñqdska dela qpitaŠq, na dnevnoj svetlosti ot-kriva sve ono što je briwÑivoskriveno, i kao što izlaze na vi-delo i postajq svima poznata delaobavÑena q velikoj tajnosti, takose, tim pre, ništa ne mowe sakri-ti od Svetlosti Bowije. Ona pro-niye q svako tajno mesto i prosve-

xqje sve kqtke dqše. I zato, da tekada doñe vreme ne bi bilo veoma,veoma sramota pred Gospodom,pred drqgima, pa i pred samim so-bom, što si q dqši sakrio svojqvoÑenq trqlew, najboÑe je da jeodmah otkriješ.

A sa Svetlošxq Bowijom pos-tqpi ovako: postavi je gore q dq-ši. Neka osvetli svaki kqtak kakobi se pokazala sva neqrednost iprÑavština dqše. Bqdi nemilo-srdan prema sebi. To je korisnije.Na svetlosti xeš se lakše qredi-ti. I nemoj povremeno da gasišsvetlo. Jer kako spremati po mra-kq? Samo xeš razneti blato i pre-mestiti prÑavštinq iz jednogqgla q drqgi…

Qpravo ovo i yinimo onda, kadapoñemo korak napred q svetlosti,a potom se q pomrayini vratimodva koraka qnazad.

A dqša se iscrpÑqje i bolqje odpqstoši i nezadovoÑstva.

našq ništavnost qsred ogromnogsvemira, ništavost naših sred-stava za sticaŠe poznaŠa, ništav-nost samih poznaŠa, potrebq, na-sqšnq potrebq, qpravo za samozna-Šem q Bowanstvenom OtkroveŠq.Mi ne vidimo ni raj ni pakao na-šim yqlnim oyima; ali šta mividimo Šima? àta vidimo Šima– ne govorim o svetq dqhova – negoo ovom opawajnom svetq, koga satakvom qverenošxq nazivamo vid-Ñivim svetom? Q Šemq vidimo sa-mo jedan mali deo predmeta, niš-ta q poreñeŠq s celinom. To namdokazqje i teleskop i mikroskop,kao i naša yqla mirisa i dodira,koja osexajq dqhove, oyima nevid-Ñive, i tako otkrivajq Šihovoprisqstvo, skriveno od pogleda. Tonam dokazqje prostranstvo koje og-raniyava i otewava naš pogled,neprestano sqwavajqxi horizont;to nam dokazqje neprobojnost zem-Ñe i mnogih drqgih predmeta naŠenoj površini; dokazqje nam og-raniyenost, krajŠa ograniyenostnašeg pogleda, koji nije q staŠq davidi nijedan predmet q Šegovompravom oblikq, i koji ne vidi dq-hove zbog Šihove tananosti, i nemowe da pronikne grqbe predmetezbog Šihove yvrstine, yak ne moweda vidi jednq stranq predmeta, a dadrqga strana ili mnoge strane neostanq skrivene. àta vidimo mi qvidÑivoj prirodi? – Najništav-niji Šen delix!

(…) PoznaŠem naše ograniye-nosti, smirenim i istinskim poz-naŠem, mi xemo bogobojawÑivoqstremiti qmni vid ka tim pred-metima, koji sq skriveni od na-ših grqbih yqla, ali nam se ot-krivajq milosrñem i blagodaxqBowijom.

(Iz kŠige „Slovo o smrti”)