Petrova Crkva

8/11/2019 Petrova Crkva

1/4

Nalazi se na obali reke Deave, blizu njenog ua u Raku, I pored nekadanjeg putaRaka-Novi Pazar. Radjena je od grubog pritesanog kamena, mestimino sa sigom Iopekom i asimetrini je propor!ija. "ko nje se nalaze nedgrobni spomeni!i groblja iz perioda #$-#% veka. Najstarije istorijsko svedoanstvo o ovoj !rkvi je povelja vizantijskog !ara &asilija II iz

#'(' godine. Povelja dodeljuje o ridskoji ar iepiskopiji dozvoljava da pod svoju vlastuzme one episkopije koje je drala bugarska !rkva u ta ulazi I raka episkopija. ) #'veku u prostoru izmedju *irmijuma I *koplja postojale su pored rake I nika, branievska, beogradaska, sremska, skoplajanska, prizrenska I lipljanska ar iepiskopija.*vaka od nji ,zanimljivo, je bila usmerena ka re!i lili u+u." samom postojanju petrove !rkve postoje dva predanja. Po jednom ovu !rkvu je sazidaoaposotl it, uenik apostola Pavla. Po predanjima autoke alnost !krve van !arigrada semogla dobiti samo ako nosi ime bilo kog risotovg posotla. Duga legenda saoptena uletopisu popa Dukljanina iz barske ar iepiskopije pisana je krajem #( veka koja govorida je dukljaniski kraj /elo Pavlimir ratovao protiv rakog upana 0utomira I posle pobede rimljani koje je kralj poveo su izgradili !rkvu u ast blaenog Petra apostola u

blizini /anje. 1ad je zavrena Pavlomir je naredo da ona postane episkopija. "vo predanje stavlja izgradnju !rkve u sredinu % veka. I antiki grad rsa je u blizini ove/anje. r eoloka israivanja su otkiriva prvobitni ri+anski baptisterijum, verovatno iz2 veka.) ## veku dolazi do uspona dukljanske drave zapoete ustankom kneza *te ana&ojislava. Dukljanski knez se poredeljuje za papu I od njega trai da u /aru #'3'. godineosnuje ar iepiskpopiju. Raka episkopija je bila pod njom do propasti Dukljanske drave./ila je to prva samostalna ar ieposkopija u srpskim zemljama pre dolaska *te ana Nemanje I sv.*ave. propast dulkjanske drave deava se sa smr+u kralja /odina ##'#godine I usponom vizantije pod 4anojlom I 1omnina a raka episkopija je idalje bila podo ridskom ar iepiskopijom. 4anojlovim osvajanjem srposki zemalja raka je vra+ena

pod ogridsku ar iepiskopiju. Prvi poznati raki episkopi su iz perioda *te ana Nemanje.o su 0eontije, 5e timije, 1alinik. 0eontije je krstio *te ana Nemanju, je timije je bio nasaboru koji je Nemanja sazvao protiv !rkvene jeresi a 1alinik je prisustvao dogodjaju blagovesti u !rkvi ##%2 godine kad se Nemanja odrie prestola zarad sina *te ana, tom prilikom ga I zamonauje I daje mi ime *imeon, I njegovoj supruzi nastasija daje ime

na. Posle naputanja prestola odlazi u *tudeni!u I naredne godine na *vetu 6oru, a naodlazi u manastir sv./ogorodi!e u opli!i.7animljivo je da nijedan pod nai pisa!a ne pominje oblast ni grad Ras. *veti *ava je podobijanu samostalnosti u !rkvenom smilsu u Nikeji #(#%. godine i po dolasku u *rbiju postavio nove episkope u svim episkopijama, stare episkopije su jedino prizrenska iraka. Postoji prostestno pismo iz #(('. godine gde se o ridski ar iepiskop zali na smenu prizrenskog episkopa, gde je sava za episkopa postavi svog saradnika 4etodija. "vaj istiepiskop je doneo iz Rima od pape !arski krunu za *te ana Prvovenanog."s vremena *v.*ave do dolaska turaka u Raku oblast #833. godine zivot u !rkvi je tako prilino mirno. 7a vreme Duana i uzdizanja srpske ar iepiskopije na nivo patrijarijeraka episkopija se uzdie na nivo mitropolije. Najznaajniji episkop ovog manastira jegrigorije II, iskovao je za 4ilutina #9'3. godine asni krst.1onano osvajanje drave od strane turaka #83% oznaava period ropstva sve do #%#(godine. 1ada su oslobodjeni krajevi kod Novog Pazara. ) tom periodu je izgradjen grad


2/4

Novi Pazar koji je posle osvajanja *rbije postao znaajan trgoviniski !entar I to je pove+alo uti!aj rake mitropolije. Rali mitropolit *imeon izabran je za o ridskogar iepiskopa #33'. godine. 1rajem #: I u #$ veku, istiu se dva mitropolita odavde koji+e obnoviti !rkvu I postati patrijasi srpske !rkve, rsenije 5ovaovi+ I 4ojsije Rajovi+."ni +e posvesti drugu seobu srba u &ojvodinu #:9:.godine. krajem #$ veka raka I

prizrenska mitropolija se stapaju u jednu sa seditem u Prizrenu iji je prvi mitropolit5ani+ije.okom ar eoloki istraivanja #%2'-( otkriveno je da je !rkva podignuta na

praistorijskoj nekropoli, tumulu gde su pokojni!i primarno iz metalnog doba. o jenepro!enjiva rizni!a zlatni I drugi predmeta. Istiu se grke vaze !rno- iguralnog stila.Posude vode poreklo iz italije gde se samo negovao grki sti I datuju se u 2 vek.

R;I


3/4

7a vreme austrijsko-turksoi tarova krajem #: veka ponovo je sruena zajedno sa>ir>evim stupovima i *opo+ani ali za razliku od nji brzo je i obnovljena. Prema natpisuiznad ulazni vrata to je izvreno #:($. godine. Najvie se radilo na prprati i na galeriji.&e+ina dananji otvora u !rkvi je tad dobila svoj oblik. Iz ovog perioda je i pod !rkvenapravljen od stariji nadgrobni ploa.

Poslednji ve+i radovi vreni su #$93. godine. ad je na jugu izgradjena prostorija pokivena drvenom konstruk!ijom sa jednovodnim krovom i u sklopu toga je manjadrvena zvonara.Ruenje i obnova u vreme turske vlasti znaajno je izmenilo prvobitne preromanskekarakteristike !rkve.

I* R ?I& N5*istematska istraivanja zapoeta su #%32. godine, a radjena su I 3$ i 3%. godine. Posleobijanja maltera u unutranjosti i sa asadni zidova otkriveni su nepoznati stilski obli!ikoji odgovaraju razliitim azama gradnje. r itektura preromanske gradnje najbolje jesauvana.

?I&"PI*Preostalo srednjevekovno resko slikarstvo sauvano je u manjim ragmetnima na kojimse prepoznaju 8 sloja ivotopisa. Prvi najstariji sloj resaka je skoro izbledeo Inepreponatljiv je po sadraju. Nejn sastav ini najsitinije istu!an kamen sa malo krea priemu je za vezivo kori+ena neka posebna smola. Povrine je poput uglaanog kamena.Podloga sama je razlog zato se boje na njoj nisu odrale. Najvie od ovgo sloja je ostalou tamburu kupole gde su prikazane 8 s!ene iz ranog ristovog ivota, po jedna na svakojstrani@ /lagovesti, susret marije I jelisavete izmedju istoka I juga, izmedju juga I zapada;ristovo rodjenje, izmedju zapada I severa pokolenje mudra!a I izmedju severa I istoka*retenje. Izmedju s!ena jasno se uoavaju trakaste linije koje su delile zone reski ukojima su rpisutni biljni ornamenti. Donja zona kupole, prostor oko potoviaste galerijesauvao je neznatns obeleja prvobitnog ivopisa. rompe su bile ukraene prestavama;ristovog ivota. ) *I trompi se prepoznaje ;rist kao #(estogodinji deak u !rkvi. Nazapadnoj I severnoj strani su delovi s!ena iz ;ristovog stradanja. Raspozanju se igure5evreja I vojnika u kratkim !rnim izmama. Na istonom prozoru, jednimo u oltaru u sreditu apside spolja se jasno vidimomonumentalni tamni !rkveni krst na prvobitom resko-malteru, pouzdan znak zakatedralu !rkve. Prvobitno slikarstvo predstava iz ;ristovog ivota srodno je a reskamaiz 1astelseprija kod 4ilana. ) Petrovoj !rkvi odma se uoava naglaena oker boja to jenajsrodnije karolinskim minijaturama ranog % veka. ) poli romiji prisutna je svetloriasta, a takava boja nigde vie nije prisutna u srednjevekovnoj *rbiji. "na svedoi da je rpvobitni ivotopis nastao pre #' veka. Nie su ukraavane iskljuivo krstovimakarakateristino za sistem krstova iz 2-$ veka na zapadu.Drugi sloj ivotopisa iji se malter sastoji od istog krea pomeanog sa usitnjenom plevom, to je tpino za srednjevekovnu &izantiju. *vi su likovi teko ote+eni I to su prikazu aposotla. Nekadanji red pod medaljanom /ogorodi!e imao je est apostila I (andjela. Aigure apostola Petra I Pavla bile su tano na sredini apside. "vaj sistemukraavanja potie sa apeninskog poluostrva I pripada verovatno prvoj polovini ## vekakad je Petrova !rkva bila pod jurisdik!ijom barske ar iepiskopije.


4/4

re+i najmanje ouvan sloj ine dva ote+ena lika sv.ar ijera iz poklonjena gen!u, urpvoj prizemnoj zoni apside, sv.ar an>el 4i ajlo sa maem u ru!i je u severu apside, a ugornjem delu apside je ote+eni deo igure Petra. ) severnom soklu apside I u przorimakupole je dug grki natpis #9 i #8 sti 99.psalma !ara Davida. Na ovom sloju pozadina jelazurno plava skoro ista kao reska iz ## veka. *tilske osobine su njabole prikazane na

liku sv.4i ajla. dvostruki red bisera u nimbu apostola ukazuje na reske iz Paniba u;er!egovini iz sredine #( veka. Najverovatnije je ovaj sloj nastao odma po nastankiivotopisa u Bur>evim stupovima oko ##$' godine, mada su sveti Petar I 4i alo potpuno razliiti karakteristika.Cetvrti sloj iji je ktitor bio kralj )ro I #(89- #(:2E najvie se sauvao. 1titorskakompozi!ija nalazi se u junoj kon i. Pred ;rista na prestolu /ogorodi!a privodu *te anaPrvovenanog koji privodi svog sina )roa I ija je igura potpuno unitena. "vakvaktitorks kompozi!ija je tipina za #9 vek, od ivotopisa u *tudeni!i do resaka u rilju.1aievi su ovde najmonumentalniji.*istem rasporeda ivotopisa uz #9 veka se zasniva na potovanju pret odnog iz ## veka.*ve preostale reske iz #9 veka imaju !rknu pozadinu sa belim natpisima. ) kaloti kubeta

je medaljom sa ote+enim poprsjem ;rista Pantokratora. Ispod njega je riz sa poprsjemstarozavetni proroka i 8 andjela na svakoj strani sveta po jedan. Na sastavu svodova 8kon e su oslikane jevan>elisti, od koji su sauvana samo dva tee ote+ena.4edju najuspenija ostvarenja slikarstva #9 veka smatra se ar andjel 6avrilo u rizuispod kalote poprsja i prorok aron u jugoistinoj trompi.Prva otkrivena reska u ovoj !rkvi je igura sv. r ijereja 5ovana 4ilostivog na sastavu polukrunog zida june I zapadne kon e.

7 &RF

Documents

Petrova Crkva