Поглавље 3: Право пословног настањивања и слобода пружања услуга Правне тековине ЕУ обухваћене овим поглављем су хоризонталне природе, покривају велики број разних области и професија и укључују многе јавне и полујавне институције и органе. Државе чланице морају да обезбеде да право на пословно настањивање држављана ЕУ и правних лица у било којој држави чланици, и слобода пружања прекограничних услуга, на начин дефинисан члановима 49. и 56. Уговора о функционисању Европске уније, не смеју бити онемогућени националним законодавством, уз поштовање изузетака дефинисаних Уговором. Кључни акт правних тековина ЕУ у овој области је Директива 2006/123 о услугама на унутрашњем тржишту (Директива о услугама) која се у великој мери заснива на судској пракси Европског суда правде. Циљ Директиве о услугама, засноване на судској пракси ЕСП је да у пружању услуга успостави јединствено унутрашње тржиште, отклањањем правних и административних препрека развоју услужних делатности између држава чланица. То захтева свеобухватну анализу тренутног и будућег правног поретка држава чланица, са циљем идентификовања правних и административних препрека на националном, регионалном или локалном нивоу, које нису у складу са правом Европске уније. Спровођење Директиве о услугама захтева од држава чланица да предузмy комбиновано законодавне и незаконодавне, тј. организационе или практичне мере. Директива представља хоризонтални инструмент који покрива широк спектар различитих услуга и која утиче на значајан број националних закона и прописа.

Спровођење правних прописа Државе чланице морају да поседују националне прописе обавезујуће природе, како би пружаоци и примаоци услуга могли да се ослоне на права која су им дата Директивом о услугама. Неки од ових чланова могу се применити изменама и допунама постојећих правних прописа. На пример, чланови који се односе на област шема ауторизације, могу се у појединим земљама чланицама применити допунама националних прописа који се тичу административних процедура. У другим случајевима, посебно у вези са члановима којима се утврђују општи принципи, као што су члан 16. или 20, треба разматрати нови хоризонтални оквир прописа. Државе чланице такође могу прилагодити одређене постојеће правне прописе који садрже захтеве за које Директива изричито налаже да се измене или укину. Нарочиту пажњу треба посветити правним прописима који садрже посебна правила, постављена у другим државама чланицама, која се односе на пружаоце услуга. Уколико таква правила нису у складу са Директивом и нису заснована на другим инструментима ЕУ, треба их укинути изменама и допунама прописа на које се односе.

Незаконодавне мере за спровођење прописа Поједине одредбе Директиве захтевају спровођење установљавањем одговарајућих административних решења и процедура. То је, на пример, случај са успостављањем појединачних контактних тачака и електронских процедура. Ово се такође односи на организовање идентификовања и процене правних прописа, што ће државе чланице морати да предузму пре него што донесу одлуку да је прописе потребно изменити и допунити или укинути (на пример, мораће да провере оправданост својих шема ауторизације или да испитају прописе и идентификују релевантне захтеве). Осим тога, поједине одредбе Директиве обавезују државе чланице да подстичу активности појединаца. Коначно, читаво поглавље о „Административној сарадњи“ захтева да се установе практичне мере које су неопходне надлежним органима у државама чланицама за међусобну ефикасну сарадњу.

Предузимање даљих мера Директива о услугама такође захтева од држава чланица да предузмy мере у вези са поновним разматрањем правних прописа и процесом заједничке процене као што је утврђено чланом 39. Директиве. Правне тековине ЕУ у овом поглављу такође предвиђају правила о регулисаним занимањима како би се обезбедило узајамно признавање квалификација између држава чланица; за одређенa регулисанa занимања мора се спровести минимални заједнички програм обуке, како би се квалификације аутоматски признале у свим државама чланицама ЕУ. Директива 2005/36/ЕЗ, усвојена 7. септембра 2005. године, представља кључни законодавни акт у овој области. Ова Директива заменила је петнаест постојећих у области признавања стручних квалификација. Што се тиче поштанских услуга, правне тековине ЕУ имају за циљ подстицање конкуренције у овом сектору на постепен и контролисан начин, унутар регулаторног оквира који обезбеђује пружање универзалне поштанске услуге и успостављање унутрашњег тржишта поштанских услуга. Главни акт правних тековина ЕУ је Директива о поштанским услугама (Директива 97/67/ЕЗ последњи пут измењена и допуњена Директивом 2002/39/ЕЗ и Директивом 2008/6/ЕЗ). У складу са Трећом директивом о поштанским услугама (Директива 2008/06/EЗ), која представља последњи законодавни корак у реформи поштанских услуга ЕУ, већина земаља чланица оствариће потпуно отварање тржишта најкасније до 31. децембра 2010. године. У исто време, 11 земаља чланица саопштиле су у складу са Трећом директивом о поштанским услугама да могу применити одступање и укинути резервисана подручја у поштанском сектору, најкасније до 31. децембра 2012. године. Успостављање независног националног регулаторног органа (НРО) у овој области, представља кључну тачку правилног спровођења правних прописа ЕУ и доброг функционисања националних тржишта поштанских услуга, а на крају и унутрашњег поштанског тржишта. Споразум о стабилизацији и придруживању већ утврђује специфичне обавезе у областима обухваћеним овим поглављем. Приликом одговарања

на питања дата у наставку, молимо да назначите у ком степену се ове обавезе извршавају. I&II ПРАВО ПОСЛОВНОГ НАСТАЊИВАЊА И СЛОБОДА ПРУЖАЊА ПРЕКОГРАНИЧНИХ УСЛУГА A. Општи критеријуми

1. Молимо да анализирате разлику између: a) третмана који нудите трећим земљама у погледу оснивања зависних

друштава и права пословног настањивања унутар ЕУ;

Доношењем Закона о привредним друштвима (Службени гласник РС, бр.125/04) 2004. године извршена је реформа компанијског права у Републици Србији.

Овим законом је уређено оснивање привредних друштава и предузетника, управљање привредним друштвима, права и обавезе оснивача, ортака, чланова и акционара, повезивање привредних друштава, статусне промене, ликвидација као начин добровољног престанка привредних друштава, као и престанак предузетника.

Чланом 2. став 1. Закона о привредним друштвима прописано је да је привредно друштво правно лице које оснивају оснивачким актом правна и/или физичка лица ради обављања делатности у циљу стицања добити.

Привредна друштва која желе да послују на територији Републике Србије као домаћа правна лица морају да се региструју у Регистру привредних субјеката у складу са Законом о регистрацији привредних субјеката.

Регистрацијом стичу правни субјективитет, и истовремено са уписом у Регистар привредних субјеката добијају јединствени матични број који издаје Републички завод за статистику, порески идентификациони број који издаје надлежна Пореска управа и врши се пријава код надлежних фондова здравственог и пензијско-инвалидског осигурања.

Поступак регистрације регулисан је Законом о регистрацији привредних субјекта и у зависности од форме у којој се оснива привредно друштво потребно је доставити одређену документацију и то: регистрациону пријаву, доказ о идентитету оснивача (за физичка лица прилаже се фотокопија личне карте, за страна физичка лица фотокопија пасоша, а за страна правна лица извод из регистра у коме су уписани), оснивачки акт, доказ о уплати новчаног улога (за друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво), процену оснивача или овлашћеног ревизора о вредности неновчаног улога, оверен потпис законског заступника, доказ о уплати накнаде за регистрацију.

Из напред изнетог произилази да су у погледу оснивања привредних друштава изједначена домаћа и страна и физичка и правна лица и да се једина разлика код регистрације, односи на доказ о идентитету оснивача (за домаћа физичка лица прилаже се фотокопија личне карте, за страна физичка лица фотокопија пасоша, а за страна правна лица извод из регистра у коме су уписани).

Поред привредних друштава страна правна лица могу оснивати и своје огранке на територији Републике Србије. Оснивање огранака страних привредних друштава је прописано и регулисано Законом о привредним друштвима („Службени гласник РС“ бр. 125/04), као и Законом о регистрацији привредних субјеката („Службени гласник РС“ бр. 55/04, 61/05). Закони су имплементирали одредбе XI директиве компанијског права која се односи на оснивање филијала страних правних лица, тако да битна разлика не постоји у погледу права оснивања огранака страних привредних друштава на територији Републике Србије са њиховим правом оснивања унутар Заједнице.

Огранак је организациони део привредног друштва који нема својство правног лица, има место пословања и заступнике, а послове са трећим лицима обавља у име и за рачун привредног друштва.

Огранак се региструје у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката, којим је у члану 43а. став 2. прописано да се, ако огранак образује страно привредно друштво, уз регистрациону пријаву, поред акта о образовању огранка, одлуке о именовању заступника и овереног потписа заступника, доставља и извод из регистра у коме је то привредно друштво регистровано, са преводом овереним од стране судског тумача, доказ о бројевима рачуна преко којих привредно друштво послује и оверену изјаву којом привредно друштво преузима одговорност за све обавезе које настану у вези пословања.

Одредбом члана 48. Закона о привредним друштвима је прописано да је предузетник, у смислу овог закона физичко лице које је регистровано и које ради стицања добити у виду занимања обавља све законом дозвољене делатности, укључујући уметничке и старе занате и послове домаће радиности.

За регистрацију предузетника у Регистру предузетника који се води у оквиру Регистра привредних субјеката, потребно је приложити регистрациону пријаву, фотокопију личне карте и доказ о уплати накнаде.

Страно физичко лице може, под истим условима као и држављанин Републике Србије, да оснива предузетничку радњу, изузев ако је посебним прописом одређено да делатност може обављати домаћи држављанин (нпр.: послови стечајног управника, судског вештака).

За регистрацију предузетничке радње, странац подноси: регистрациону пријаву, фотокопију путне исправе (пасоша), потврду о пријави боравка у Републици Србији и прописану накнаду. Након регистрације предузетничке радње, странац подноси надлежном органу у Републици Србији захтев за одобравање привременог боравка, осим ако му је већ одобрен привремени боравак по неком другом основу или ако поседује одобрење за стално настањење у Републици Србији.

b) третмана који дајете зависним друштвима страних компанија основаним на вашој територији и третмадна који ЕУ даје зависним друштвима страних компанија основаним на њеној територији;

Како је већина компанијских директива имплементирана у Закон о

привредним друштвима и Закон о регистрацији привредних субјеката, који су донети 2004. године, значајнијих разлика у третману привредних друштава и огранака страних правних лица у Републици Србији, у односу на земље чланице ЕУ, нема.

Молимо наведите налазе следећих поређења.

2. Да ли вршење услуга или приступ обављању ове делатности подлеже неком од следећих захтева (било путем поступака овлашћивања (видети у наставку текста) или одвојено)?

• захтеви који су директно или индиректно засновани на

националности или, у случају привредних друштава, локацији регистрованог седишта друштва, посебно укључујући: (a) захтеве по питању националности пружаоца услуге, његовог особља, акционара или чланова управних или надзорних органа пружаоца услуге; (b) захтев да пружалац услуге, његово особље, акционари или чланови управних или надзорних органа пружаоца услуге имају стално пребивалиште на тој територији;

Законом о привредним друштвима, Законом о регистрацији привредних

субјеката као и Уредбом о регистрацији представништава страних правних лица у Регистар привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре, нису предвиђени захтеви који се односе на забрану пружаоца услуге поседовања предузећа у другој држави осим Републике Србије, уписе у регистре или чланства у стручним телима или удружењима других држава.

Законодавство Србије не садржи разлике, нити дискриминаторне одредбе, у погледу права страних физичких и правних лица да оснивају привредна друштва и огранке страних правних лица на територији Републике Србије у односу на права и обавезе домаћих физичких и правних лица као оснивача. Једина разлика код оснивања привредних друштава, односи на доказ о идентитету оснивача, односно (за домаћа физичка лица прилаже се фотокопија личне карте, за страна физичка лица фотокопија пасоша, а за страна правна лица извод из регистра у коме су уписани).

Сходно томе, не постоје ни посебни захтеви у погледу језика, националности или седишта прописани Законом о привредним друштвима који могу утицати на право оснивања привредних друштава у Србији.

Закон о туризму („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009 и 88/2010) чланом 94. став 2. прописује да туристички водич и туристички пратилац морају да имају држављанство Републике Србије и да имају пребивалиште на територији Србије.

Закон о техничким захтевима за производе и оцењивање усаглашености („Службени гласник РС“, број 36/09) омогућава да се сертификацијом и испитивањем производа баве тела за оцењивање усаглашености-привредна друштва, установе или друга правна лица која су уписана у одговарајући регистар са седиштем у Републици Србији у складу са прописима Републике Србије. Овај закон не спречава да испитна и сертификациона тела буду чак и у потпуном власништву иностраних оснивача или акционара, било да су они правна или физичка лица. Такође, овим законом се не спречава да чланови управних и надзорних одбора, као и особље у тим телима буду странци у складу са посебним прописима Републике Србије.

Закон о поштанским услугама („Службени гласник РС”, бр. 18/05 и 30/2010) не садржи разлике, нити дискриминаторне одредбе, у погледу права страних физичких и правних лица да оснивају привредна друштва и огранке страних правних лица на територији Републике Србије у односу на права и обавезе домаћих физичких и правних лица као оснивача.

Закон о адвокатури ("Сл. лист СРЈ", бр. 24/98, 26/98 - испр., 69/2000 - одлука СУС, 11/2002 и 72/2002 - одлука СУС и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља) који дефинише адвокатуру као независну и самосталну професионалну делатност пружања правне помоћи у остваривању и заштити уставом утврђених слобода и права и других законом утврђених права и интереса домаћих и страних физичких и правних лица, у члану 4. предвиђа да држављанин друге државе који по праву те државе испуњава услове за бављење адвокатуром има право уписа у именик адвоката, уз постојање узајамности.

Такође, адвокат - страни држављанин који није уписан у именик адвоката по одредбама овог закона може да обавља послове адвокатуре у појединим случајевима на територији Републике Србије под условом узајамности.

• забрана пословног настањивања у другој држави осим Србије,

уношења у регистре или учлањења у стручне органе или удружења других држава чланица;

Област пословног настањивања, односно оснивање, организација и

престанак привредних субјеката у форми привредних друштава, предузетника као и представништава и огранака страних правних лица у Републици Србији регулисана је Законом о привредним друштвима („Службени гласник РС“, број 125/04), Законом о регистрацији привредних субјеката (″Службени гласник РС″, бр.55/04, 61/05 и 111/09-др.закон), Уредбом о регистрацији представништава страних правних лица у Регистар привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре („Службени гласник РС“, број 114/05). Наведеним прописима нису предвиђени посебни захтеви у погледу држављанства или пребивалишта на територији Републике Србије пружаоца услуга, његовог особља, људи који имају удела у капиталу или чланова управних или надзорних тела пружаоца услуга, односно странцима је у овој области дат национални третман у односу на држављане Републике Србије. Такође наведеним прописима нису предвиђени захтеви који се односе на

забрану поседовања предузећа у другој држави осим Републике Србије, уписе у регистре или чланства у стручним телима или удружењима других држава.

Међутим, постоје и одређени изузеци од овог општег правила, као што је нпр. Закон о адвокатури („Службени лист СРЈ“, бр.24/89, 26/89-испр., 69/2000-одлука СУС, 1172002 и 72/2002 – одлука СУС и „Службени лист СЦГ“, број 1/2003 – Уставна повеља), којим је у члану 2. став 3. прописано да држављанин друге државе који по праву те државе испуњава услове за бављење адвокатуром има право уписа у именик адвоката, уз постојање узајамности, као и Закон о банкама („Службени гласник РС“, број 107/2005), којим је у члану 71. став 7. прописано да најмање један члан управног одбора банке мора активно знати српски језик и имати пребивалиште на територији Републике Србије, а одредбом члана 75. став 6. предвиђено да најмање један члан извршног одбора банке мора активно знати српски језик и имати пребивалиште на територији Републике Србије, а сви чланови извршног одбора морају имати боравиште на територији Републике Србије.

Законом о регистрицији привредних субјеката регулисан је поступак оснивања привредних субјеката. Закон не садржи одредбе које забрањују оснивање привредног друштва уколико је оснивач, већ има регистровано привредно друштво на територији друге државе осим Србије. Приликом оснивања, за оснивача који је правно лице потребно је доставити извод из страног регистра са преводом овлашћеног судског тумача. Том приликом се не испитује чињеница да ли је то правно лице учлањено у стручне органе или удружења других држава чланица.

За предузетника видети одговор под 1а.

• ограничавање пружаоца услуге у слободи избора између главног и секундарног привредног друштва, а посебно обавеза пружаоца услуге да оформи главно привредно друштво у Србији, или ограничавање у слободи избора између оснивања привредног друштва у форми агенције, огранка или зависног друштва;

Ограничења слободе пружаоца услуга да бира између матичног предузећа и подружнице/филијале, односно да има матично предузеће у Републици Србији, као ни ограничења слободе пружаоца услуга да бира између предузећа у форми представништва, привредног друштва или подружнице/филијале, нису предвиђена наведеним прописима, већ иста ограничења зависе од посебних прописа који регулишу обављање одређених делатности, као што је нпр. Закон о банкама који у члану 2. дефинише банку као акционарско друштво, филијалу као организациони део банке, без статуса правног лица, који обавља послове које може обављати банка у складу са овим законом, а представништво као организациони део банке у иностранству или стране банке у Републици Србији, без статуса правног лица, који не обавља послове које може обављати банка, већ послове истраживања тржишта и који представља банку, односно страну банку чији је део. Такође је Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената („Службени гласник РС“, број 47/06), у члану 123. став 1. предвиђено да делатности брокерско-дилерског друштва могу обављати правна лица организована као акционарско друштво.

При оснивању се привредни субјект не условљава у којој форми ће основати привредно друштво, осим ако то није прописано посебним законом (нпр. Законом о банкама је прописано да се банке могу оснивати само у форми акционарских друштава), нити да ли ће обављати одређену делатност као матично друштво или његово зависно привредно друштво.

Законом о играма на срећу чланом 7. став 1. прописано је да Република Србија може, у складу са овим законом, пренети право на приређивање игара на срећу на правна лица, што значи да приређивачи игара на срећу не могу бити предузећа у форми представништва или филијале.

• појединачна примена економског теста којим се одобрава

добијање овлашћења, у складу са доказом о постојању економске потребе или захтевима тржишта, процена потенцијалних или тренутних економских утицаја активности или процена подобности таквих активности у односу на планиране економске циљеве које је поставио надлежни орган;

Закон о трговини (чл. 45) предвиђа обавезу израде студије утицаја на

структуру тржишта, за трговинске формате чији укупни продајни и складишни простор износи преко 2000 м2 бруто површине (нпр. хипермаркети, тржни центри и сл.).

Студија утицаја садржи оцену у погледу интереса потрошача и других купаца за постојање трговинског објекта дате површине и намене, потребе постојања различите структуре трговинских формата и различитих трговинских субјеката на ширем и ужем тржишном подручју, потребе унапређења трговине увођењем нових облика продаје и дистрибуције робе, као и утицаја на друге привредне субјекте, мале и средње величине, који учествују у трговини на мало на релевантном подручју, након отварања, односно изградње датог трговинског формата. Министар надлежан за послове трговине ближе прописује садржину и методологију израде студије, на основу наведених критеријума.

Студију утицаја израђује научноистраживачка организација из области економије и истраживања тржишта, акредитована у складу са прописима о научно-истраживачкој делатности. Одобрење на студију утицаја даје Центар за развој трговине, као јавна агенција за развојне и стручне послове из области развоја тржишта и трговине, ако се утврди да предвиђени утицај на структуру тржишта није неповољан.

Студија утицаја са одобрењем из преходног става, чини саставни део документације која се прилаже уз захтев за издавање грађевинске дозволе за објекте који чине предметни трговински формат, а ако се тај трговински формат организује у већ изграђеном објекту, студија утицаја са одобрењем се израђује пре почетка рада тог трговинског формата.

Имајући у виду да је примена Закона о трговини започела 1.01.2011. године, као и да је оснивање Центра за развој трговине, као нове развојно-аналитичке институције, предвиђен тим законом, до његовог почетка рада, одобрење на студију утицаја даје министарство надлежно за послове трговине.

• директно или индиректно учешће конкурентних оператора, укључујући консултативне органе, у давању овлашћења или у усвајању других одлука надлежних органа, са изузетком стручних органа, удружења или других организација када наступају као надлежни орган; ова забрана се не односи на консултовање организација као што су привредне коморе или социјални партнери, по питањима која се не односе на индивидуалне примене овлашћења или консултације јавности уопште;

У вези питања студије утицаја на структуру тржишта (чл. 45. Закона о

трговини), није прописано изјашњавање, посредно или непосредно, конкурената у поступку издавања одобрења.

• обавеза обезбеђивања или учествовања у давању финансијске гаранције или закључивању осигурања са пружаоцем услуге или органом основаним у Србији (у смислу да финансијске гаранције или осигурања уписана код органа основаног у другој држави – а која покривају активности у Србији – неће бити прихваћена).

У складу са техничким прописима: Правилником о безбедности машина,

Правилником о електричној опреми намењеној за употребу у оквиру одређених граница напона и Правилником о електромагнетској компатибилности, да би једно тело за оцењивање усаглашености било именовано за оцењивање усаглашености одређених производа или групе производа мора да, поред осталог, испуни и захтев да има закључен уговор о осигурању о одговорности за штету.

• обавеза пререгистрације, у датом периоду, у регистрима који се

воде на њиховој територији или претходног обављања активности у Србији током датог периода. За вршиоца услуга постоји само обавеза регистрације, за период обављања

делатности, у форми новог привредног друштва или предузетника у складу са Законом о привредним друштвима и Законом о регистрацији привредних субјеката или оснивања огранка страног правног лица на територији Републике Србије.

Нема правних одредби које прописују достављање доказа о пререгистрацији страног правног лица у надлежном Регистру, нити одредби које прописују обавезу привредних субјеката да у одређеном временском периоду обављају делатност у Србији, али је приликом регистрације неопходно доставити извод из страног регистра а како би се утврдило да се ради о активном привредном субјекту.

3. Молимо да назначите да ли ваш правни систем обезбеђује приступ

услужним делатностима или обављању истих у складу са било којим

од следећих недискриминаторних захтева. Молимо дајте образложење за сваки од захтева:

(a) квантитативна или територијална ограничења, посебно у форми ограничења одређених у погледу становништва или минималне географске дистанце између пружалаца услуга;

Законом о привредним друштвима као и Законом о регистрацији привредних субјеката нису предвиђена квантитативна или територијална ограничења, у форми лимита одређених на основу броја становника или минималне географске удаљености између пружалаца услуга.

Такође видети одговор на питање број 2 у вези са студијом утицаја из члана 45. Закона о трговини.

Законом о адвокатури ("Сл. лист СРЈ", бр. 24/98, 26/98 - испр., 69/2000 - одлука СУС, 11/2002 и 72/2002 - одлука СУС и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља), нису предвиђена квантитативна или територијална ограничења када је у питању обављање адвокатских послова.

Чланом 37. став 1. Закона о играма на срећу прописано је да Влада може дати највише десет дозвола за приређивање игара на срећу у играчницама (казинима).

(b) обавеза пружаоца услуге да усвоји одређену правну форму;

Привредни субјекти, који обављају делатности на територији Републике Србије, као домаћа правна лица, могу да се региструју, сагласно Закону о привредним друштвима у следећим правним формама: ортачко друштво, комадитно друштво, друштво са ограниченом одговорншћу, акционарско друштво (затворено и отворено акционарско друштво) и предузетник.

Одредбом члана 5. став 3. Закона о привредним друштвима предвиђено је да се делатности за које је посебним законом прописано да се обављају у одређеној правној форми привредног друштва, не могу обављати у другој правној форми друштва. У том смислу су захтеви посебних прописа који регулишу обављање конкретних делатности у одређеној форми привредног друштва, најчешће акционарског друштва, као што су Закон о банкама, Закон о осигурању, Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената. Слична је ситуација и за делатности које се не могу обављати у правној форми предузетника као што је нпр. делатност оспособљавања кандидата за возаче који у смислу члана 207. Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“, бр. 41/2009 и 53/2010), може да обавља привредно друштво, затим делатност линијског превоза путника који, у смислу члана 6. Закона о превозу у друмском саобраћају („Службени гласник РС“, бр.46/95, 66/01...62/06), могу обављати само правна лица.

Такође је Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената („Службени гласник РС“, број 47/06), у члану 123. став 1. предвиђено да делатности брокерско-дилерског друштва могу обављати правна лица организована као акционарско друштво

У складу са чланом 2. став 1. Закона о банкама („Службени гласник РС“ бр. 107/2005 и 91/2010) банка је акционарско друштво (отворено или затворено) са седиштем у Републици Србији, које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове, а може обављати и друге послове у складу са законом

Према члану 38. Закона о адвокатури, адвокат обавља послове адвокатуре у адвокатској канцеларији или у ортачком адвокатском друштву. Чланом 39. Закона о адвокатури прописано је да адвокат може имати само једну адвокатску канцеларију, а два или више адвоката могу имати заједничку адвокатску канцеларију. Чланом 41. Закона о адвокатури прописано је да ортачко адвокатско друштво могу да оснују два или више адвоката. Делатност ортачког адвокатског друштва ограничена је само на бављење адвокатуром, а послове пружања правне помоћи у ортачком адвокатском друштву могу обављати само адвокати. Ортачко адвокатско друштво има својство правног лица. Према чл. 43. и 44. Закона о адвокатури, за оснивање ортачког адвокатског друштва, адвокати – оснивачи су дужни да прибаве претходну сагласност Адвокатске коморе Србије, а ово друштво стиче право на бављење адвокатуром када се упише у надлежни регистар.

Адвокатска делатност се не може обављати у привредном друштву капитала.

Делатност игара на срећу могу обављати искључиво правна лица (члан 7. став 1. Закона о играма на срећу), а наградне игре у роби и услугама могу приређивати и предузетници (члан 88. Закона).

(c) захтеви који се односе на учешће у капиталу привредног друштва;

Законом о привредним друштвима, којим су регулисане две правне форме привредних друштава капитала (друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво), прописан је и обавезан минимални износ новчаног капитала који је потребно уплатити за њихово оснивање.

Чланом 112. став 1. Закона о привредним друштвима прописано је да је новчани део основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу на дан уплате износи најмање 52.750,00 динара (500 евра) у динарској противвредности по средњем курсу, од чега се најмање половина уплаћује на привремени рачун до регистрације друштва, а остатак се уплаћује на рачун друштва у року од две године од дана регистрације.

Чланом 233. став 1. и став 2. Закона о привредним друштвима је прописано да новчани улог оснивача затвореног акционарског друштва на дан уплате износи најмање 1.055.000,00 динара (10.000 евра) у динарској противвредности по средњем курсу, а да новчани улог оснивача затвореног акционарског друштва на дан уплате износи најмање 2.637.500,00 динара (25.000 евра) у динарској противвредности по средњем курсу.

Посебним законима за оснивање финансијских, привредних друштава у области осигурања и привредних друштава која обављају одређене делатности (нпр. организовање игара на срећу), прописан је већи износ обавезног оснивачког улога.

Што се тиче условљавања пружаоцима услуга у погледу захтева који се односе на власништво предузећа напомињемо да је одредбама члана 41. Закона о радиодифузији („Службени гласник РС“, бр.42/02 и 41/09) прописано да ималац дозволе за емитовање програма може бити само домаће правно или физичко лице које је регистровано за делатност производње и емитовања радио и телевизијског програма и које има седиште односно пребивалиште на територији Републике Србије. Домаће правно лице у коме су оснивачи страна правна лица регистрована у земљама у којима према унутрашњим прописима тих земаља није дозвољено или није могуће утврдити порекло оснивачког капитала не може учествовати на јавном конкурсу за дозволу за емитовање програма. Страно физичко или правно лице може учествовати у оснивачком капиталу имаоца дозволе за емитовање програма највише до 49% укупног каптала, осим ако међународним уговорима није друкчије предвиђено. Ради контроле структуре и порекла капитала имаоца дозволе, ималац дозволе је дужан да за сваку промену власничке структуре прибави претходну сагласност Републичке радиодифузне агенције. Страно физичко или правно лице не може да учествује у оснивачком капиталу установа јавног радиодифузног сервиса. Поред тога Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената, чланом 129. став 2. тачка 3. предвиђено је да се уз захтев ради оснивања брокерско-дилерског друштва прилаже доказ да је надлежно регулаторно тело државе порекла одобрило страном правном лицу учешће у оснивању брокерско-дилерског друштва у Републици Србији или доказ да такво одобрење није потребно по прописима те државе, уколико ће брокерско-дилерско друштво бити зависно друштво страног правног лица.

У складу са Законом о банкама, банка се оснива као акционарско друштво – отворено или затворено. Оснивачи банке могу бити једно или више домаћих и страних правних и физичких лица, која обезбеђују средства за оснивачки капитал банке. Оснивачки капитал банке може бити у новчаном и неновчаном облику (ствари и права која су у функцији пословања банке). Новчани део оснивачког капитала банке не може бити мањи од 10.000.000 евра у динарској противвредности, према званичном средњем курсу на дан уплате, осим за банку за посебне намене (bridge bank) код које овај износ не може бити мањи од 5.000.000 евра у динарској противвредности, према званичном средњем курсу на дан уплате.

Правно лице које приређује посебне игре на срећу у играчницама (казинима) мора имати основни капитал који не може бити мањи од 105.500.000,00 динара (1.000.000 евра) у динарској противвредности по средњем курсу.

Правно лице које приређује посебне игре на срећу на аутоматима, као и правно лице које приређује посебне игре на срећу – клађење, мора имати основни капитал који не може бити мањи од 15.825.000,00 динара (150.000 евра) у динарској противвредности по средњем курсу.

(d) захтеви, осим оних о питањима обухваћеним Директивом 2005/36/EЗ или предвиђеним другим инструментима ЕУ, који ограничавају приступ предметној активности пружања услуга одређеним пружаоцима услуга, по основу посебне природе активности;

Закон о страним улагањима („Сл.лист СРЈ“, бр. 3/02 и 5/03) у члану 19. прописује да „страни улагач не може, сам или са другим страним улагачем, основати предузеће у области производње и промета оружја“.

Поред тога, право на издавање дозволе за обављање послова спољне трговине наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене имају само лица (правна и физичка) регистрована за обављање ових послова у посебном Регистру који води Министарство економије и регионалног развоја, сходно одредбама Закона о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене („Сл.лист СЦГ“, бр. 7/05 и 8/05).

(e) забрана поседовања више од једног привредног друштва на територији Србије;

Правним прописима није прописано ограничење у броју привредних друштава које једно лице (физичко или правно, домаће или страно) може основати на територији Републике Србије, али је условљавање дефинисано кроз правило забране конкуренције регулисано одредбом члана 36. Законом о привредним друштвима, према којем одређени круг лица прецизиран чланом 31. истог закона, који има дужности према привредном друштву, не може бити ангажован у другом привредном друштву конкурентске делатности, осим ако за то добије одобрење у складу са чланом 35. истог закона, а која забрана, поред осталих наведених, укључује: запослење, својство предузетника, својство ортака или комплементара, својство контролног члана или акционара.

Физичко лице може основати само једну предузетничку радњу.

.

Према Закону о адвокатури адвокат може бити члан само једног ортачког адвокатског друштва. Нема ограничења да адвокати могу бити оснивачи других привредних друштава, а у складу са општим прописима који уређују привредна друштва.

(f) захтеви којима се утврђује минималан број запослених; Закон о привредним друштвима, као основни компанијски закон, не

садржи одредбе које се односе на минималан број запослених лица у једном привредном друштву.

Захтева којим се одређује минималан број запослених код пружаоца услуга у принципу нема, изузев у спорадичним случајевима, као што је обављање здравствене делатности где се Законом о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр.107/05 и 72/09-др.закон) за обављање наведене делатности предвиђа испуњавање услова у погледу одређене врсте и броја здравствених радника одговарајућег степена и врсте стручне спреме.

Законом о планирању и изградњи (члан 126.) Техничку документацију за изградњу објеката за које грађевинску дозволу издаје Министарство, односно аутономна покрајина може да израђује привредно друштво, односно друго правно лице које је уписано у одговарајући регистар за израду техничке документације за ту врсту објеката и које има запослена најмање два лица са

лиценцом за одговорног пројектанта која имају одговарајуће стручне резултате у изради техничке документације за ту врсту и намену објеката. Стручне резултате, има лице које је израдило или учествовало у изради, односно у вршењу техничке контроле техничке документације по којој су изграђени објекти те врсте и намене. Испуњеност услова утврђује решењем министар надлежан за послове грађевинарства. (Члан 150.) Грађење објекта, односно извођење радова за које грађевинску дозволу издаје Министарство, односно аутономна покрајина може да врши привредно друштво, односно друго правно лице које је уписано у одговарајући регистар за грађење те врсте објеката, односно за извођење те врсте радова, које има запослена два лица са лиценцом за одговорног извођача радова и одговарајуће стручне резултате. Одговарајуће стручне резултате, има привредно друштво, односно друго правно лице које је изградило или учествовало у грађењу те врсте и намене објеката, односно те врсте радова. Испуњеност услова утврђује министар надлежан за послове грађевинарства, на предлог стручне комисије коју образује.

Правилником о условима у погледу стручног кадра и начину издавања и одузимања лиценце за обављање енергетских делатности ("Службени гласник РС", бр. 117/2005, 40/2006, 44/2006 - испр. и 44/2010) прописано је да се за прибављање лиценце за обављање делатности преноса електричне енергије и управљања преносним системом, дистрибуцију електричне енергије и управљања дистрибутивним системом за електричну енергију, дистрибуције топлотне енергије, управљање дистрибутивним системом за топлотну енергију, транспорт нафте нафтоводима, транспорт деривата нафте продуктоводима, складиштења нафте и деривата нафте, складиштења природног гаса и управљања складиштем природног гаса, енергетски субјект мора имати најмање два запослена лица за обављање послова техничког руковођења процесом рада са високом школском спремом одговарајуће техничке, односно технолошке струке са најмање три године радног искуства на пословима техничког руковођења (члан 3. став 1. Правилника).

Такође, чланом 3. став 2. овог правилника прописано је да ради прибављања лиценце за обављање делатности транспорта и управљања транспортним системом природног гаса, дистрибуцију и управљање дистрибутивним системом за природни гас енергетски субјект мора да испуњава услове утврђене Правилником о условима који мора да испуњава енергетски субјект за транспорт и дистрибуцију природног гаса у погледу стручног кадра ("Службени гласник РС", број 93/05), односно чланом 2. Правилника о условима који мора да испуњава енергетски субјект за транспорт и дистрибуцију природног гаса у погледу стручног кадра прописани су услови у погледу броја односно стручности особља енергетског субјекта за транспорт и дистрибуцију природног гаса.

Одредбама члана 13. Закона о рударству („Службени гласник РС”, број 44/95, 34/06 и 104/09) одређено је да експлоатацију минералних сировина може да обавља привредно друштво, предузеће односно друго правно лице и предузетник које је регистровано за обављање те делатности и које има лиценцу за извођење рударских радова и за вршење стручног надзора над рударским радовима. Према одредбама члана 30а Закона о рударству лиценце могу да добију предузећа која имају запослене са одговарајућом стручном спремом,

радним искуством, овлашћењем за пројектовање и овлашћењем за обављање стручних послова утврђених овим законом.

Сагласно одредбама Закона о рачуноводству и ревизији („Службени гласник РС”, бр. 46/06 и 111/09) предузеће за ревизију може да обавља ревизију финансијских извештаја код великих правних лица ако у радном односу има најмање три лиценцирана овлашћена ревизора, а ревизију средњих, односно малих правних лица ако у радном односу има најмање једног лиценцираног овлашћеног ревизора.

Број запослених код лизинг компанија није прописан али, генерално, је прописано да даваоци финансијског лизинга треба да имају адекватну техничку и кадровску оспособњеност за обављање послова финансијског лизинга.

Доказом о адекватној техничкој оспособљеношћу сматра се: документација из које се види начин на који је обезбеђен пословни простор, спецификација рачунарске и друге опреме, као и програмских подршки, која одговара планираном броју запослених и планираном пословању.

Кадровском оспособљеношћу се сматра квалификациона структура запослених, с потребним радним стажом за свако радно место, утврђено одговарајућим актом привредног друштва.

Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената у члану 127. прописује да брокерско-дилерско друштво има најмање једно лице запослено на неодређено време са дозволом за обављање послова брокера. Такође, уколико брокерско-дилерско друштво има дозволу за обављање послова инвестиционог саветника и/или портфолио менаџера, да би могао да обавља ове послове мора да има запослено на неодређено време најмање једно лице са дозволом за обављање послова инвестиционог саветника и/или портфолио менаџера. Комисија за хартије од вредности својим подзаконским актима ближе одређује услове кадровске оспособљености. Закон о хартијама од вредности чланом 90. прописује да Берза као организатор тржишта, да би добила дозволу за рад, мора да има најмање 3 лица запослена на неодређено време са дозволом за обављање послова брокера. У вези са одредбама којима се утврђује минимални број запослених Закон о туризму („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009 и 88/2010) чланом 50. прописује кадровску оспособљеност лица запослених у туристичким агенцијама. Наиме прописано је да туристичка агенција мора да има у сваком пословном простору, односно месту пословања у ком непосредно нуди на продају и продаје туристичка путовања једно запослено лице, са пуним радним временом, у својству руководиоца.

Законом о адвокатури није предвиђен минимални број запослених у адвокатској канцеларији, заједничкој адвокатској канцеларији и ортачком адвокатском друштву.

(g) предвиђене минималне и/или максималне тарифе које пружалац

услуге мора да испуни;

Видети одговоре на питање 15 у поглављу Економски критеријуми и питање број 38 а) у поглављу I Слобода кретања роба

Законом о републичким административним таксама прописане су таксе за издавање лиценце привредним друштвима, односно другим правним лицима која могу да израђују техничку документацију, као и да граде објекте, односно изводе радове за које грађевинску дозволу издаје Министарство надлежно за послове грађења, односно аутономна покрајина.

У складу са чланом 21. Закона о поштанским услугама („Службени гласник РС”, бр. 18/05 и 30/2010) тарифне ставове утврђује Републичка агенција за поштанске услуге. Тарифни ставови утврђују се за све поштанске услуге из домена универзалне услуге, као и за стопе масе поштанских пошиљака. Лимити по маси и цени за резервисане поштанске услуге, које обавља јавни поштански оператор, утврђени су законом којим се уређује обављање поштанских услуга у Републици Србији или општим актом Републичке агенције за поштанске услуге уз сагласност Владе Републике Србије, при чему не могу бити већи од 350 грама и петоструког износа поштарине за писмо прве стопе тежине и најбржег степена преноса.

Према члану 23. став 1. Закона о адвокатури, адвокат има право на награду за свој рад и накнаду трошкова у вези са обављањем адвокатуре у складу са адвокатском тарифом. Према члану 56. Закона о адвокатури, Адвокатска комора Србије доноси адвокатску тарифу. У складу са тим одредбама Закона о адвокатури, Адвокатска комора Србије донела је Тарифу о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката („Службени лист СРЈ”, бр. 54/98, 75/99, 8/01 и 11/02, „Службени лист СЦГ”, бр. 32/03, 58/04 и 5/06 и „Службени гласник РС”, бр. 129/07 и 53/10).

(h) обавеза пружаоца услуге да, заједно са услугама које пружа у оквиру области свог деловања, пружи и друге посебне услуге; Што се тиче захтева да пружаоц услуга, заједно са основном услугом,

пружа и друге специфичне услуге, истичемо да се, сходно члану 6. став 1. тачка 8. Закона о регистрацији привредних субјеката, у Регистар привредних субјеката региструје само једна, претежна делатност привредног субјекта, али да сагласно члану 5. ст. 1 и 2. Закона о привредним друштвима, привредно друштво може поред претежне делатности обављати и све остале законом дозвољене делатности, без посебног уписа у Регистар, уз напомену да се делатности за које је прописано да се могу обављати само на основу сагласности, дозволе или другог акта државног органа исте могу обављати по добијању те дозволе, сагласности или другог акта државног органа.

4. Каква је поређења ваша држава направила између својих закона

којима се уређује улазак и запошљавање држављана трећих земаља као „кључног особља“ и закона на снази у ЕУ?

Запошљавање страних држављана у Републици Србији, а тиме и радника миграната из ЕУ, регулисано је Законом о условима за заснивање радног односа са страним држављанима („Службени лист СФРЈ”, бр. 11/78 и 64/89, „Службени лист СРЈ”, бр. 42/92, 24/94 и 28/96 и „Службени гласник РС”, број 101/05), Законом о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05 и 54/09) и Законом о странцима („Службени гласник РС”, број 97/08).

Законом о условима за заснивање радног односа са страним држављанима прописано је да страни држављанин може засновати радни однос ако има одобрење за стално настањење, односо привремени боравак, издато од Министарства унутрашњих послова и ако добије одобрење за заснивање радног односа које даје Национална служба за запошљавање. При томе, одобрење за заснивање радног односа није потребно када се радни однос заснива за обављање стручних послова утврђених уговором о пословно-техничкој сарадњи, о дугорочној производној кооперацији, о преносу технологије и о страним улагањима.

Страни држављанин може бити оснивач или члан привредног друштва у Републици Србији и има право да заснује радни однос у свом привредном друштву. На основу решења о регистрацији, странац подноси захтев Управи граничне полиције МУП-а Републике Србије, ради издавања пословне дозволе. Напомињемо да се пословна дозвола издаје страном држављанину или лицу без држављанства који има статус предузетника или оснивача, ради обављања послова управљања, или на основу које може да обавља друге послове. То значи да страним држављанима и лицима без држављанства, који се појављују као предузетници, оснивачи и чланови привредних друштава, Национална служба за запошљавање не издаје радне дозволе, већ они добијају пословне дозволе у МУП-у Републике Србије.

Имајући у виду да постојећи Закон о условима за заснивање радног односа са страним држављанима није усаглашен са законодавством ЕУ, као и са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП), посебно чланом 58. тог Споразума, није могуће дати ближа објашњења у вези са уласком и запошљавањем држављана трећих земаља као «кључног особља» и сл. у односу на законе који су на снази у ЕУ.

Започета је припрема новог Закона о условима за заснивање радног односа са страним држављанима и планирано је да се усвоји у току 2011. године.

5. О режиму примењивом на пружаоце међународних поштанских услуга:

Да ли појединац или привредно друштво основано у држави чланици ЕУ има могућност пружања услуга на територији ваше државе без оснивања зависног друштва на тој територији? Да ли ваше законодавство прави разлику између захтева који се примењују на привредна друштва из ЕУ која желе да пружају услуге путем предузећа у вашој држави, и оних која желе да пружају прекограничне услуге из предузећа у држави чланици ЕУ? Ако да, у чему је разлика? Молимо да дате примере по секторима.

Поштански оператор из ЕУ може пружати поштанске услуге у Републици Србији ако је Републичкој агенцији за поштанске услуге поднео уз захтев за доделу дозволе, између осталих законом предвиђених доказа, доказ о регистрацији за обављање делатности. Закон који регулише област поштанских услуга у Републици Србији не прави разлику између захтева који се примењују на привредна друштва из ЕУ која желе да пружају услуге путем предузећа у Републици Србији и привредних друштава која желе да пружају прекограничне услуге из предузећа у држави чланици ЕУ.

6. Jединствене контактне тачке (Point of Single Contact - PSC): Да ли

постоји јединствена контактна тачка (Point of Single Contact - PSC), у којој су информације о захтевима који се постављају привредним друштвима која желе да пружају услуге, електронски доступне тим друштвима? Ако да, да ли информације о захтевима који се постављају, а које су доступне у вашој јединственој контактној тачки, праве разлику између захтева који се постављају пружаоцима услуга основаним у Србији и оних који пружају прекограничне услуге из привредних друштава у другој држави (видети претходно наведено питање 126)?

У Србији не постоји јединствена контакт тачка у смислу Директиве

123/2006/ЕЗ. План је да се током 2011. године изради нацрт општег закона о услугама којим би, између осталог, била успостављена оваква контакт тачка. Предвиђено је да Влада утврди предлог овог закона у последњем кварталу 2011. а да закон током 2012. буде усвојен у парламенту.

7. Да ли су пружаоци услуга у могућности да електронским путем

спроведу неке од процедура које се сматрају неопходним за пружање услуге?

Оснивањем Агенције за привредне регистре створена је централна

институција за вођење електронских регистара као централизованих база података о привредним субјектима основаним на територији Републике Србије.

Оснивање и организација Агенције регулисани су: Законом о Агенцији за привредне регистре („Службени гласник РС“ бр. 55/04, 111/2009) којим је у члану 4. став 1. прописано да Агенција води законом утврђене регистре као јединствене централизоване базе података.

Правни основ за успостављање електронске размене података, као и електронске регистрације су Закон о регистрацији привредних субјеката, Закон о електронском потпису и Закон о електронском документу.

Законом о регистрацији привредних субјеката прописана је могућност подношења регистрационе пријаве електронским путем (члан 20. став 1.), али је и прописана обавеза (члан 20. став 2.) подносиоца регистрационе пријаве да у року од 5 дана од дана подношења регистрационе пријаве електронским путем,

достави Агенцији оригиналну документацију, која је достављена у електронској форми.

Тренутно је могуће подношење регистрационих пријава електронским путем за регистрацију предузетника, а планира се да се до 2011. године у потпуности реализује електронска региситрација.

8. „Шема ауторизације“ подразумева сваку процедуру по којој се од пружаоца или примаоца услуге захтева да предузме кораке у циљу добијања формалне или подразумеване дозволе од надлежног органа, о приступу активности сервисних услуга или њеном обављању. Да ли постоје главне хоризонталне или специфичне секторске шеме ауторизације које се примењују на сва предузећа која желе да тргују унутар или са вашом државом? Ако да, молимо да за сваку шему ауторизације наведете следеће:

Енергетски субјект (привредно друштво, друго правно лице или

предузетник) који је уписан у Регистар привредних субјеката за обављање делатности која се у смислу Закона о енергетици („Службени гласник РС”, број 84/04) сматра енергетском делатношћу, може отпочети са обављањем те делатности на основу лиценце коју издаје Агенција за енергетику. Одредбе о условима за издавање лиценце, изузецима када за обављање одређених енергетских делатности лиценца није потребна и другим питањима у вези са издавањем лиценце садржане су у чл. 44. до 50. Закона о енергетици. Ближи услови у погледу стручног кадра за обављање послова техничког руковођења у енергетским објектима, односно за обављање послова на одржавању објеката за транспорт и дистрибуцију природног гаса и руковаоце у тим објектима, начин издавања и одузимања лиценце за обављање енергетске делатности, начин вођења регистра издатих и одузетих лиценци прописан је Правилником о условима у погледу стручног кадра и начину издавања и одузимања лиценце за обављање енергетских делатности.

Одредбама члaна 13. Закона о рударству („Службени гласник РС”, број 44/95, 34/06 и 104/09) одређено је да експлоатацију минералних сировина може да обавља привредно друштво, предузеће односно друго правно лице и предузетник које је регистровано за обављање те делатности и које има лиценцу за извођење рударских радова и за вршење стручног надзора над рударским радовима. Одредбе о врстама лиценци и условима за издавање лиценци садржане су у члановима 30а Закона о рударству.

Сходно члану 203. Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС“, број 73/10), објављен 12.10.2010. године, луке и пристаништа проглашена су добрима од општег интереса, те за обављање лучке делатности лучки оператер мора да добије одобрење за обављање лучке делатности коју издаје Агенција за управљање лукама.

На основу члана 80. Закона о поштанским услугама („Службени гласник РС”, бр. 18/05 и 30/2010) подносилац захтева у поступку добијања дозволе прилаже следеће:

- доказ о регистрацији за обављање делатности;

-доказ надлежног органа о испуњености услова за отпочињање обављања делатности (ово решење издаје Министарство на основу Правилника за отпочињање обављања делатности поштанских услуга („Службени гласник РС”, број 51/2010);

- посебне услове за обављање поштанских услуга, на које у складу са чланом 66. истог закона сагласност даје Републикчка агенција за поштанске услуге.

У захтеву за доделу дозволе домаће, односно страно лице наводи нарочито:

- поштанске услуге за које тражи дозволу;

- територију на којој ће се обављати наведене услуге;

- временски период за који се тражи дозвола;

- идентификациони знак наведеног лица.

За обављање делатности у области услуга осигурања потребна је претходна дозвола за рад.

Приређивање игара на срећу је право државе, које се преноси на основу: дозволе – за приређивање посебних игара на срећу у играчницама (казинима); одобрења – за приређивање посебних игара на срећу на аутоматима и посебних игара на срећу - клађење и сагласности – за приређивање наградних игара у роби и услугама.

Да би организатор путовања обављао послове организовања и реализовање туристичких путовања у земљи и иностранству, као и организовање и реализовање путовања ученика и студената у иностранство ради учења страног језика или стручног усавршавања са могућношћу обављања привремених и повремених послова, организатор мора да има лиценцу. Исто тако, лице које се бави пословима туристичког водича, туристичког пратиоца и туристичког аниматора, мора да испуњава законом прописане услове и положен стручни испит.

Према члану 3. Закона о адвокатури ("Сл. лист СРЈ", бр. 24/98, 26/98 - испр., 69/2000 - одлука СУС, 11/2002 и 72/2002 - одлука СУС и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља), адвокат стиче право бављања адвокатуром уписом у именик адвоката и полгањем заклетве. Према члану 44. Закона о адвокатури, ортачко адвокатско друштво стиче право на бављење адвокатуром када се упише у надлежни регистар.

a) Којом се политиком оправдава свака од шема ауторизације?

Чланом 41. Закона о енергетици дефинисане су енергетске делатности које се сматрају делатностима од општег интереса, па је за њихово обављање предвиђено прибављање лиценци.

Чланом 2. Закона о рударству одређено је да су минералне сировине добро у државној својини и да се могу користити под условима и начин утврђен овим законом.

У области пружања лучких услуга на тржишту Републике Србије, сагласно Закону о пловидби и лукама на унутрашњим водама, луке и пристаништа проглашена су добрима од општег интереса, те за обављање лучке делатности лучки оператер мора да добије одобрење за обављање лучке делатности коју издаје Агенција за управљање лукама (члан 216. Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама).

Приступ тржишту у железничком транспорту регулисан је Законом о железници („Службени гласник РС”, број 18/05, од 24. фебруара 2005. године), који је ступио на снагу 1. марта 2005. године. Овај закон је делимично усклађен са директивама 91/440/ЕЕЗ и 95/18/ЕЗ, као и сетом прописа, познатим као „Први железнички пакет.“

Закон је уредио обављање делатности управљања јавном железничком инфраструктуром и делатности обављања јавног превоза у железничком саобраћају на начелима раздвајања послова управљања јавном железничком инфраструктуром и послова обављања јавног превоза у железничком саобраћају.

Услов за обављање превоза путника, лица и робе у железничком саобраћају на железничкој инфраструктури је поседовање лиценце за превоз и сертификат о безбедности за превоз, издате од Дирекције за железнице, односно од надлежног органа друге државе на основу реципроцитета, и уговора о коришћењу железничке инфраструктуре.

Превозници који су добили лиценце за превоз и сертификате о безбедности још увек немају могућност приступа железничкој инфраструктури јер нису испуњени сви законом прописани услови за коришћење јавне железничке инфраструктуре: 1) није објављена Изјава о мрежи (network statement) са основним принципима на којима је заснован режим накнада за коришћење инфраструктуре, 2) није утврђен модел уговора између управљача инфраструктуре и превозника и пре свега 3) није извршено у потпуности реструктурирање ЈП «Железнице Србије» на начин да је могуће реализовати приступ мрежи.

Додељивање трасе врши управљач јавне инфраструктуре примењујући следеће законом прописане критеријуме: обим превоза, искоришћеност јавне железничке инфраструктуре, обим додатних услуга које управљач пружа у вези са обављањем превоза на траси, пословни углед и делатност од општег интереса у јавном превозу.

Пружање поштанских услуга, а нарочито пружање универзалне поштанске услуге, представља делатност од општег интереса за Републику Србију. Универзална поштанска услуга је услуга од општег интереса и представља скуп поштанских услуга које се обављају у континуитету, на територији Републике Србије, у оквиру прописаног квалитета, по приступачним ценама и под једнаким условима за све кориснике, без дискриминације и иста се развија у складу са технолошким и економским развојем и потребама корисника. Закон о поштанским услугама, као и Закон о потврђењу аката

Светског поштанског савеза („Службени гласник РС”, број 42/2009) обавезују нашу државу на обезбеђивање универзалне поштанске услуге.

Дозволе за обављање поштанских услуга се додељују искључиво у складу са процедурама дефинисаним Законом о поштанским услугама („Службени гласник РС”, бр. 18/05 и 30/2010). Детаљан одговор дат је у питањима од 9-31.

Систем издавања дозволе за рад у области осигурања прописан је у циљу претходне провере испуњености прописаних услова за обављање делатности у области услуга осигурања.

Закон о туризму („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009 и 88/2010) прописује поступак добијања лиценце за организатора путовања и овлашћење министра за доношење подзаконског акта, којим се прописује програм полагања стручног испита за туристичког водича и туристичког пратиоца, а све у циљу подизања квалитета услуга у туризму.

Постојање услова за упис у именик адвоката је неопходно имајући у виду значај ове делатности за остваривање заштите права физичких и правних лица пред судовима и другим државним органима, као и потребну стручност за обављање адвокатске делатности.

Приређивање игара на срећу представља делатност од општег интереса за Републику Србију, с обзиром на то да се део средстава од игара на срећу који је приход буџета Републике у износу од 40% користи за финансирање Црвеног крста Србије, организација особа са инвалидитетом и других удружења чији је циљ унапређење социјално економског и друштвеног положаја особа са инвалидитетом и других лица у стању социјалне потребе, установа социјалне заштите, спорта и локалне самоуправе.

Такође, игре на срећу путем интернета, телефона или на други начин путем телекомуникационих веза могу да се сматрају опаснијим обликом ових игара од традиционалних у погледу спречавања преваре и криминала, као и у погледу заштите учесника у игри од зависности од коцкања. Уочено је да константно расте уплитање организованог криминала у игре на срећу, укључујући и проблеме прања новца, намештања утакмица и других облика корупције и криминалног деловања.

b) Опишите детаљно процедуру за добијање предметне дозволе код оваквих шема ауторизације. Колико је времена потребно да би се добила свака од поменутих дозвола? Да ли се за добијање дозвола плаћа накнада? Ако је то случај, молимо наведите износ накнаде. Да ли је захтев за издавање дозвола повезан са обавезним чланством у привредној комори, трговинском удружењу или другом органу? Ако ово чланство обухвата накнаду, молимо наведите износ накнаде.

Лиценца за обављање енергетске делатности се издаје решењем које доноси Агенција за енергетику Републике Србије по захтеву енергетског субјекта. Лиценцу за обављање енергетске делатности прибављају правна лица и предузетници, тј. енергетски субјекти пре отпочињања обављања енергетске делатности, у складу са Законом о енергетици и Правилником о условима у погледу стручног кадра и начину издавања и одузимања лиценце за обављање енергетских делатности. Енергетски субјекти прибављају лиценцу за сваку енергетску делатност посебно. Садржина захтева и додатна документација којом се доказује испуњеност услова прописана је чл. 5. и 6. Правилника о условима у погледу стручног кадра и начину издавања и одузимања лиценце за обављање енергетских делатности. Услови за издавање лиценце утврђени Законом о енергетици и овим правилником морају бити испуњени за све време важења лиценце. Начин одузимања лиценце за обављање енергетске делатности прописан је чл. 14-19. Правилника о условима у погледу стручног кадра и начину издавања и одузимања лиценце за обављање енергетских делатности.

Одредбе о врстама лиценци и условима за издавање лиценци садржане су у члановима 30а Закона о рударству. Одредбама члана 30а. овог закона прописано је да су лиценце које се издају у складу са овим законом лиценца за извођење рударских радова и за вршење стручног надзора над рударским радовима, лиценца за пројектовање рударских пројеката и лиценца за вршење техничке контроле рударских пројеката и објеката. Исте лиценце могу да добију предузећа која имају запослене са одговарајућом стручном спремом, радним искуством, овлашћењем за пројектовање и овлашћењем за обављање стручних послова утврђених овим законом. Акт о испуњености услова за издавање лиценци доноси Агенција за рударство, односно до почетка рада исте Агенције акт доноси министарство. Ближе услове и начин издавања лиценци у складу са Законом о рударству треба да се одреде подзаконским актом који доноси министар, а планира се донети у 2011. години

Лиценца се издаје решењем Агенције за енергетику Републике Србије у року од 30 дана од дана подношења захтева за издавање лиценце. Лиценца се издаје за период од 10 година. Рок важења лиценце може се продужити на захтев енергетског субјекта. Захтев за продужење важења лиценце енергетски субјект подноси Агенцији најкасније 30 дана пре истека рока на који је издата лиценца.

Ималац лиценце плаћа накнаду чију висину утврђује Агенција у складу са Критеријумима и мерилима за одређивање висине накнаде за лиценце за обављање енергетских делатности и одлуком о вредности коефицијента за обрачун висине накнаде за лиценце за обављање енергетских делатности за годину за коју се утврђује годишња накнада.

Накнада за издавање лиценце плаћа се годишње, први пут приликом доношења решења о издавању лиценце, а за сваку наредну годину у периоду важења лиценце, у року од 30 дана по истеку године важења лиценце, рачунајући од дана одређеног решењем о издавању лиценце, као дана издавања лиценце. Критеријуми (примена одговарајућих коефицијената), начин обрачуна и начин одређивања висине накнаде за лиценце за обављањење енергетске делатности прописани су актом Критеријуми и мерила за одређивање висине накнаде за лиценце за обављање енергетских делатности („Службени гласник РС“, бр. 14/06, 40/06, 126/07, 120/08 и 32/10). Вредност коефицијента за 2011.

годину се утврђује сагласно Одлуци о вредности коефицијента за обрачун висине накнаде за лиценце за обављање енергетских делатности за 2011. годину („Службени гласник РС“, број 95/10) и износи 14.400 динара (136,5 евра).

За издавање акта о испуњености услова за издавање лиценци плаћа се административна такса према Закону о републичким администартивним таксама („Службени гласник РС“, број 35/10), у то за издавање лиценци за извођење рударских радова и за вршење стручног надзора над рударским радовима републичка администарстивна такса у износу од 171.040,00 динара (1621,00 евра), за издавање лиценци за пројектовање рударских пројеката републичка администарстивна такса у износу од 85.850,00 динара (814,00 евра), и за издавање лиценци за вршење техничке контроле рударских пројеката и објеката републичка администарстивна такса у износу од 85.850,00 динара (814,00 евра).

Поштански оператор обавља поштанске услуге на основу дозволе.

Републичка агенција за поштанске услуге издаје дозволе за пружање поштанских услуга домаћим и страним лицима, у смислу члана 79. став 1. Закона о поштанским услугама. Разликују се следеће врсте дозвола, сходно члану 79. став 2. истог Закона:

1) одобрење;

2) лиценца.

Потребно је нагласити да даваоци универзалне поштанске услуге, исту обављају на основу лиценце, која се издаје на период од двадесет година. С друге стране, нерезервисане поштанске услуге, које не припадају универзалним поштанским услугама, обављају се на основу одобрења, које се издају на ограничен рок трајања од једне до десет година, у складу са поднетим захтевом.

У захтеву за доделу дозволе домаће, односно страно лице наводи нарочито:

- поштанске услуге за које тражи дозволу;

- територију на којој ће се обављати наведене услуге;

- временски период за који се тражи дозвола;

- идентификациони знак наведеног лица. На основу члана 80. подносилац захтева у поступку добијања дозволе

прилаже следеће:

- доказ о регистрацији за обављање делатности;

- доказ надлежног органа о испуњености услова за отпочињање обављања делатности - посебне услове за обављање поштанских услуга.

Услов за издавање лиценце је да подносилац захтева поседује поштанску мрежу.

Агенција је дужна да о уредном захтеву за доделу дозволе одлучи у року од 30 дана од дана подношења захтева. Ако Агенција не донесе ову одлуку у наведеном року, дозвола се сматра додељеном наредног дана по истеку тог рока.

Поштански оператор плаћа Агенцији трошкове за издавање дозволе и годишњу накнаду за обављање поштанских услуга.

Трошкове за издавање дозволе одређује Савет Агенције, с тим што ти трошкови не могу прећи износ од 21.100,00 динара (200 евра) у динарској противвредности.

Годишња накнада за обављање поштанских услуга утврђује се у висини до 0,5% од стварног прихода поштанског оператора у обављању поштанских услуга, а у складу са финансијским планом Агенције.

Дозвола садржи:

а. спецификацију поштанских услуга;

б. територију на којој се обављају поштанске услуге;

ц. период важења дозволе и датум почетка обављања поштанских услуга;

д. висину трошкова за издавање дозволе и рокове за измирење обавеза плаћања.

На основу чл. 216-222. Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама, одобрење за обављање лучких делатности даје се на основу претходно спроведеног поступка за јавно прикупљање понуда.

О јавном прикупљању понуда одлуку доноси Агенција за управљање лукама након што је претходно, на основу прикупљених писама о намерама или на други начин, утврдила потенцијалне кориснике за одређене лучке услуге или за коришћење простора у луци, односно пристаништу.

Одлука о јавном прикупљању понуда садржи: врсту лучке делатности и/или подручје на којем се даје искључиво право на коришћење са одређивањем врсте лучке делатности на том подручју, висину накнаде за одобрене делатности, максимални рок на који се даје одобрење, рок за јавно прикупљање понуда, датум и место јавног отварања понуда, услове за избор најбоље понуде и друге податке којима се доказује испуњеност услова за добијање одобрења.

Одлука о јавном прикупљању понуда објављује се у средствима јавног информисања.

Одобрење могу да добију правна и физичка лица која су регистрована за обављање једне или више лучких делатности и која имају стручно оспособљено особље, техничко-технолошку опремљеност, способност континуираног обављања делатности за које су регистроване.

Подносилац понуде поред доказа да испуњава предходно наведене услове, мора да достави и план и програм делатности за период за које се тражи одобрење, као и студију економске оправданости за инвестиције које намерава да изврши с посебним освртом на утицај који инвестиција има на атрактивност луке, односно пристаништа, повећање промета и прихода луке, односно пристаништа.

Пре издавања одобрења Агенција ће утврдити да подносилац понуде уредно извршава све финансијске обавезе према Републици Србији, да против њега није покренут стечајни поступак или поступак ликвидације, као и да се против одговорних лица не води кривични поступак за дела из области привредног криминала.

За издавање одобрења није прописана обавеза чланства у привредној комори, трговинском удружењу или другом органу.

На основу добијеног одобрења плаћа се накнада, односно такса за коришћење луке. Висину таксе утврђује Агенција за управљање лукама која је у поступку оснивања, те не постоји пракса на основу које би се дали емпиријски подаци о времену које је потребно да би се добило одобрење као ни о висини таксе за коришћење луке која се плаћа на основу добијеног одобрења.

Сертификат о безбедности за превоз Дирекција за железнице дужна је да изда, ако су испуњени услови из члана 58. Закона о железници, у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Правилником о висини накнаде за издавање сертификата о безбедности за превоз у железничком саобраћају („Службени гласник РС”, брoj 39/2006) су утврђени износи накнада:

1) за вучна возила - 5.894,00 динара (55,87 евра) / по јединици,

2) за моторна возила - 8.420,00 динара (79,81 евра) / по јединици,

3) за путничка кола - 3.368,00 динара (31,92 евра) / по јединици,

4) за теретна кола - 2.476,00 динара (23,47 евра) / по јединици.

Лиценцу за превоз Дирекција за железнице дужна је да изда, ако су испуњени услови из члана 54. Закона о железници, у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Правилником о висини накнаде за издавање лиценце за превоз у железничком саобраћају („Службени гласник РС”, брoj 39/2006) су утврђени износи накнада:

1) за путнички саобраћај - 202.084,00 динара (1915,49 евра),

2) за теретни саобраћај - 222.888,00 динара (2112,68 евра),

3) за путнички и теретни саобраћај - 382.375,00 динара (3624,41 евра).

Законом о условима за обављање психолошке делатности („Сл. гласник РС”, бр. 25/96 , 101/05 ) и подзаконским актима су дефинисани услови за обављање психолошке делатности у погледу образовног профила и радног искуства предузетника, простора и опреме. Послове психолошке делатности може обављати дипломирани психолог с положеним стручним испитом, а за одређене послове психолошке делатности и с одговарајућом специјализацијом.

По извршеном прегледу простора и опреме, о чему се сачињава записник, Министарство доноси решење, односно даје дозволу за рад предузетнику за самостално обављање психолошке делатности.

Детаљан одговор за услуге осигурања дат је у оквиру Поглавља 9 – Финансијске услуге, питање број 39 а).

Оснивање банке и поступак издавања прелиминарног одобрења и дозволе за њен рад детаљније су регулисани следећим прописима:

- Законом о банкама

- Одлуком о спровођењу одредаба Закона о банкама које се односе на давање прелиминарног одобрења за оснивање банке и дозволе за рад банке,

као и појединих одредаба које се односе на давање сагласности Народне банке Србије („Службени гласник РС“, бр. 51/2006 и 129/2007)

Банка се оснива као акционарско друштво – отворено или затворено. Оснивачи банке могу бити једно или више домаћих и страних правних и физичких лица, која обезбеђују средства за оснивачки капитал банке. Оснивачки капитал банке може бити у новчаном и неновчаном облику (ствари и права која су у функцији пословања банке). Новчани део оснивачког капитала банке не може бити мањи од 10.000.000 евра у динарској противвредности, према званичном средњем курсу на дан уплате, осим за банку за посебне намене (bridge bank) код које овај износ не може бити мањи од 5.000.000 евра у динарској противвредности, према званичном средњем курсу на дан уплате.

Народна банка Србије даје прелиминарно одобрење за оснивање банке (осим за банку за посебне намене за коју није прописано издавање прелиминарног одобрења) под условима прописаним Законом о банкама и Одлуком о спровођењу одредаба Закона о банкама које се односе на давање прелиминарног одобрења за оснивање банке и дозволе за рад банке, као и појединих одредаба које се односе на давање сагласности Народне банке Србије. Потенцијални оснивачи банке подносе Народној банци Србије захтев за прелиминарно одобрење, уз који прилажу следеће:

• податке о оснивачима банке, износу њихових улога и броју, врсти и номиналном износу акција које стичу;

• оснивачки акт и предлог статута банке;

• изјаву да ће новчани део оснивачког капитала уплатити на привремени рачун код Народне банке Србије;

• изјаву да ће неновчана средства пренети у оснивачки капитал банке;

• податке о свим лицима која ће имати учешће у банци и о основу тог учешћа;

• имена предложених чланова управног и извршног одбора банке, као и податке о њиховој квалификацији, искуству и пословној репутацији;

• предлог програма активности банке за период од три године и предлог плана пословне политике банке за годину у којој се банка оснива;

• предлог процедура банке за управљање ризицима и за унутрашњу контролу;

• доказ да је надлежно регулаторно тело државе порекла одобрило страној банци или другом страном лицу из финансијског сектора учешће у оснивању банке у Републици Србији, или доказ да такво одобрење није потребно према прописима те државе ако се банка оснива као зависно друштво стране банке или другог страног лица из финансијског сектора које је предмет контроле, односно надзора овог регулаторног тела;

• доказе о испуњености услова прописаних Законом о банкама ако је оснивач банке страна банка или страно лице из финансијског сектора које је предмет контроле, односно надзора регулаторног тела државе порекла;

• овлашћење за лице с којим ће Народна банка Србије сарађивати у поступку по захтеву за добијање прелиминарног одобрења, и

• доказ да је уплаћена накнада прописана одлуком којом се утврђује јединствена тарифа по којој се наплаћују накнаде за услуге које врши Народна банка Србије, као и доказ о уплати републичке административне таксе у складу са законом којим се уређују републичке административне таксе.

Сва наведена документација мора бити достављена у оригиналу или у овереној копији и не може бити старија од шест месеци. Такође, документација мора бити на српском језику, а ако је на страном језику, уз оригинал или оверену копију документа доставља се и његов превод на српски језик, који је оверио судски тумач.

О захтеву за давање прелиминарног одобрења за оснивање банке Народна банка Србије одлучује у року од 90 дана од дана пријема уредног захтева. Ако потенцијални оснивачи банке не поднесу Народној банци Србије захтев за издавање дозволе за рад банци у року од 60 дана од дана добијања прелиминарног одобрења, прелиминарно одобрење престаје да важи.

Оснивачи банке, након добијања прелиминарног одобрења, подносе Народној банци Србије захтев за давање дозволе за рад банке уз који достављају:

• доказ о уплати новчаног дела оснивачког капитала, као и доказ о преносу неновчаних средстава у оснивачки капитал банке и изјаву о пореклу тих средстава;

• доказе о томе да су обезбедили одговарајући пословни простор и набавили и припремили опрему за несметано пословање банке, да овај простор испуњава законом утврђене услове што се тиче техничке опремљености, заштите на раду и заштите и унапређења животне средине, као и да тај простор и та опрема омогућавају приступ свим релевантним подацима и информацијама потребним за вршење контролне функције Народне банке Србије;

• доказ о томе да су ангажовали спољног ревизора банке с листе из члана 52. став 3. Закона о банкама;

• податке о организационој структури и кадровској оспособљености банке;

• овлашћење за лице с којим ће Народна банка Србије сарађивати у поступку по захтеву за давање дозволе за рад банке, и

• доказ да је уплаћена накнада прописана одлуком којом се утврђује јединствена тарифа по којој се наплаћују накнаде за услуге које врши Народна банка Србије, као и доказ о уплати републичке административне таксе у складу са законом којим се уређују републичке административне таксе.

У складу са Одлуком о јединственој тарифи по којој Народна банка Србије наплаћује накнаду за извршене услуге („Сл. Гласник РС“, бр. 122/07, 27/08, 35/08, 63/08, 118/08, 120/08, 13/09, 27/09, 45/09, 77/09, 94/09, 6/10 и 22/10) – 150.000,00 динара за решење по захтеву за давање прелиминарног одобрења за оснивање банке. Такође, за решавање по захтеву за давање дозволе за рад банке тарифа је 150.000,00 динара .

У складу са Законом о републичким административним таксама („Сл. Гласник РС“, бр. 43/03, 51/03, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09 и 35/10) плаћа се такса у износу од 580,00 динара .

Сва наведена документација мора бити достављена у оригиналу или у овереној копији и не може бити старија од шест месеци. Такође, документација мора бити на српском језику, а ако је на страном језику, уз оригинал или оверену копију документа доставља се и његов превод на српски језик, који је оверио судски тумач.

О захтеву за давање дозволе за рад Народна банка Србије одлучује у року од 30 дана од дана пријема уредног захтева, осим ако је у питању банка за посебне намене, када је рок за одлучивање по захтеву један дан. Најкасније у року од 30 дана од дана пријема решења Народне банке Србије о давању дозволе за рад одржава се оснивачка скупштина банке. Акта усвојена на оснивачкој скупштини достављају се Народној банци Србије на сагласност у року од пет радних дана од дана њиховог усвајања. О давању сагласности на акта усвојена на оснивачкој скупштини Народна банка Србије одлучује у року од 60 дана од дана пријема тих аката. Оснивачи банке су дужни да поднесу пријаву за упис банке у регистар привредних субјеката у року од 30 дана од дана добијања сагласности Народне банке Србије на акта усвојена на оснивачкој скупштини. Моментом уписа у регистар привредних субјеката банка стиче својство правног лица.

Оснивање давалaца финансијског лизинга и поступак издавања дозволе за обављање послова финансијског лизинга:

• Закон о финансијском лизингу („Службени гласник РС“ бр. 55/2003 и 61/2005)

• Одлука о спровођењу одредаба закона о финансијском лизингу које се односи на издавање дозвола и давање сагласности Народне Банке Србије („Службени гласник РС“ бр. 81/2005 и 60/2007)

Члан 10. став 2. Закона прописује да новчани део основног капитала не може бити мањи од 100.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.

Сагласно члану 13а Закона, и Одлуци о спровођењу одредаба закона о финансијском лизингу које се односи на издавање дозвола и давање сагласности Народне банке Србије оснивачи привредног друштва- даваоца финансијског лизинга достављају Народној банци Србије захтев за издавање дозволе за обављање послова финансијског лизинга. Уз наведени захтев оснивачи су дужни да поднесу следећу документацију :

• оснивачки акт друштва;

• доказ да је на привремени рачун код банке уплаћен новчани део основног капитала (не мањи од - 100.000 евра, према средњем курсу НБС на дан плаћања);

• доказ о кадровској и техничкој оспособљености за обављање послова финансијског лизинга;

• програм рада привредног друштва за период од три године;

• списак лица предложених за чланове органа управљања, односно предложених лица с посебним овлашћењима и одговорностима, препоруке о њиховим стручним и професионалним квалитетима, доказ да та лица нису осуђивана за кривична дела која их чине неподобним за обављање ових функција, као и доказ да им није изречена мера забране обављања делатности.

При разматрању захтева и документације Народна банка Србије оцењује и пословну репутацију оснивача привредног друштва и предложених чланова органа управљања и прописује критеријуме за оцену пословне репутације.

У скаладу са Одлуком о јединственој тарифи по којој Народна банка Србије наплаћује накнаду за извршене услуге („Сл. гласник РС“, бр. 122/07, 27/08, 35/08, 63/08, 118/08, 120/08, 13/09, 27/09, 45/09, 77/09, 94/09, 6/10 и 22/10) -50.000,00 динара за решавање по захтеву за издавање дозволе за обављање послова финансијског лизинга.

У складу са Законом о републичким административним таксама („Сл.гласник РС“, бр. 43/03, 51/03, 53/04, 42/05, 61/05, 101/05, 42/06, 47/07, 54/08, 5/09, 54/09 и 35/10) плаћа се такса у износу од 580,00 динара

О захтеву за давање дозволе за обављање послова финансијског лизинга Народна банка Србије одлучује у року од 30 дана од дана пријема уредног захтева.

Процедура добијања лиценце туристичких агенција регулисана је Законом о регистрацији привредних субјеката („Сл. гласник РС“, бр. 55/2004, 61/2005 и 111/2009-др.закони) и Законом о туризму („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009 и 88/2010). Лиценцу за организовање туристичких путовања на захтев подносиоца издаје Регистратор туризма, решењем са роком важења од 3 године, које нарочито садржи пуно пословно име, матични број и седиште, које је коначно и на основу кога се врши регистрација организатора путовања у Регистар туризма.

Члан 2. Правилника о садржини захтева за издавање лиценце и условима и начину издавања свечане форме лиценце („Службени гласник РС“, бр. 4/2010 ) прописује да захтев за издавање лиценце који подноси привредно друштво, предузетник, или огранак другог домаћег или страног правног лица, садржи: 1. податак о матичном броју субјекта коме се издаје лиценца; 2. потпис и податке о лицу овлашћеном за подношење пријаве; 3. податак о врсти лиценце за коју се подноси захтев; 4.податке о руководиоцу (име и ЈМБГ, односно број пасоша уколико је руководилац страно физичко лице, границе његових овлашћења, стручна спрема, податак о страном језику који познаје и сл.); 5. податке о полиси осигурања; 6. извод из регистра у који је правно лице регистровано, уколико није регистровано у регистру за чије је вођење надлежна Агенција за привредне регистре; 7.одговарајући доказ да субјект има запослено најмање једно лице са пуним радним временом у седишту, односно огранку, у својству руководиоца: које зна српски језик, познаје један страни језик, има минимум вишу стручну спрему туристичког, економског или другог друштвеног смера и радно искуство у

туристичкој делатности у тој спреми од минимум три године за рад код организатора туристичког путовања, а што се доказује дипломом – потврдом надлежне школске установе код које је то лице стекло минимум вишу стручну спрему и овереном копијом или овереним преписом радне књижице; 8. потврду надлежног суда да се субјект не налази у поступку стечаја; 9. потврду надлежног регистра да се субјект не налази у поступку ликвидације, за оне субјекте који нису регистровани у регистру за чије је вођење надлежна Агенција за привредне регистре; 10. потврду надлежног суда или другог државног органа да субјекту није изречена заштитна мера забране обављања делатности; 11. потврду надлежног суда да одговорном лицу није изречена мера безбедности забране вршења делатности, позива и дужности; 12. важећу полису осигурања од одговорности из делатности; 13. опште услове путовања у штампаној и електронској форми, за издавање лиценце организатору туристичких путовања; 14. доказ о уплати накнаде за издавање лиценце. Чланом 2. Уредбе о висини и врсти накнаде за регистрацију, евиденцију и друге услуге које пружа Регистар туризма који води Агенција за привредне регистре („Сл. гласник РС“, бр. 2/2010) је прописано да накнада за издавање и обнављање лиценце за обављање послова туристичке агенције и регистрацију у Регистар износи 3.000,00 динара, а чланом 5. исте Уредбе се прописује да накнада за издавање свечане форме лиценце туристичкој агенцији износи 6.000,00 динара.

Ако су испуњени услови за регистрацију из члана 22. Закона о регистрацији („Сл. гласник РС“, бр. 55/2004, 61/2005 и 111/2009-др.закони), Регистратор, у року од пет дана од дана подношења регистрационе пријаве, доноси решење којим се захтев из регистрационе пријаве усваја и регистрацију без одлагања спроводи у Регистар.

Дозвола за приређивање посебних игара на срећу у играчницама даје се на основу јавног позива, који се објављује у дневној штампи која се дистрибуира на целој територији Републике Србије, у “Службеном гласнику Републике Србије“,“Financial Times“-у и на интернет страници Министарства финансија. Поступак по јавном позиву, до добијања дозволе, траје 70 дана, након чега се закључује уговор о преношењу права на приређивање посебних игара на срећу у играчницама, најкасније у року од 45 дана од дана добијања дозволе.

Поступак за издавање дозволе прописан је одредбама Уредбе о ближим условима, начину и поступку за издавање дозволе за приређивање посебних игара на срећу у играчницама („Службени гласник Републике Србије“, бр. 77/05, 69/06, 85/08, 104/08-УС и 7/09).

Чланом 40. став 3. Закона о играма на срећу прописано је да накнада за добијање дозволе не може бити мања од 52.750.000,00 динара (500.000 евра) у динарској противвредности по средњем курсу, на дан подношења пријаве на јавни позив. Уз пријаву на јавни позив, учесници достављају, између осталог, предлог висине износа накнаде за дозволу, који је један од елемената за вредновање приликом утврђивања ранг-листе.

Одобрење за приређивање посебних игара на срећу на аутоматима даје се на захтев правног лица у року од 15 дана, сходно члану 62. став 2. Закона.

Приређивач плаћа накнаду за добијено одобрење у висини од 2.638,00 динара (25 евра) месечно динарске противвредности по аутомату, сходно члану 68. став 1. Закона.

Одобрење за приређивање посебних игара на срећу - клађење даје се на захтев правног лица у року од 15 дана, сходно члану 75. став 2. Закона. Приређивач плаћа накнаду за добијено одобрење у висини од 10.550,00 динара (100 евра) месечно динарске противвредности по уплатном месту.

Према Закону о привредним коморама (Сл. Гласник Републике Србије бр. 65/01 и 36/09) чланови Привредне коморе Србије (привредна друштва и други облици организовања који обављају привредну делатност, банке и друге финансијске организације, организације за осигурање имовине и лица, предузетници и др.), са територије Републике Србије, имају обавезно чланство. Привредне коморе у Србији имају својство правног лица и њихови органи (Скупштине) дефинишу износ чланарине за сваку годину. Привредна комора Србије обрачунава чланарину за 2010. годину по стопи од 0,19%.

Основицу за обрачун чланарине Комори чини бруто зарада запослених.

Чланови Коморе који имају до 10 запослених радника плаћају чланарину у паушалном износу у висини од 5.000,00 динара (47,4 евра).

Изменама и допунама Закона о привредним коморама из 2009. године предвиђено је да се 2013. године укине обавезно чланство.

Захтев за издавање лиценци није повезан са обавезним чланством у привредној комори, трговинском удружењу или другом органу.

Према члану 5. Закона о адвокатури, решење о захтеву за упис у именик адвоката доноси надлежни орган адвокатске коморе, у року од 60 дана од дана подношења захтева. Подносилац захтева је дужан да уз захтев поднесе доказе да испуњава услове за бављење адвокатуром прописане чланом 4. Закона о адвокатури, као и да одреди седиште адвокатске канцеларије. Према члану 6. Закона о адвокатури подносилац захтева сноси трошкове уписа чију висину одређује адвокатска комора.

c) Које услове треба испунити за добијање дозволе или овлашћења?

Услови за издавање лиценце за обављање енергетске делатности прописани су чланом 46. Закона о енергетици.

Одредбама 13. Закона о рударству („Службени гласник РС”, број 44/95, 34/06 и 104/09) одређено је да експлоатацију минералних сировина може да обавља привредно друштво, предузеће односно друго правно лице и предузетник које је регистровано за обављање те делатности и које има лиценцу за извођење рударских радова и за вршење стручног надзора над рударским радовима. Одредбе о врстама лиценци и условима за издавање лиценци садржане су у члану 30а Закона о рударству.

Законом о планирању и изградњи (члан 126.) Техничку документацију за изградњу објеката за које грађевинску дозволу издаје Министарство, односно аутономна покрајина може да израђује привредно друштво, односно друго

правно лице које је уписано у одговарајући регистар за израду техничке документације за ту врсту објеката и које има запослена најмање два лица са лиценцом за одговорног пројектанта која имају одговарајуће стручне резултате у изради техничке документације за ту врсту и намену објеката. Стручне резултате, има лице које је израдило или учествовало у изради, односно у вршењу техничке контроле техничке документације по којој су изграђени објекти те врсте и намене. Испуњеност услова утврђује решењем министар надлежан за послове грађевинарства. (члан 150.) Грађење објекта, односно извођење радова за које грађевинску дозволу издаје Министарство, односно аутономна покрајина може да врши привредно друштво, односно друго правно лице које је уписано у одговарајући регистар за грађење те врсте објеката, односно за извођење те врсте радова, које има запослена два лица са лиценцом за одговорног извођача радова и одговарајуће стручне резултате. Одговарајуће стручне резултате, има привредно друштво, односно друго правно лице које је изградило или учествовало у грађењу те врсте и намене објеката, односно те врсте радова. Испуњеност услова утврђује министар надлежан за послове грађевинарства, на предлог стручне комисије коју образује.

У захтеву за доделу дозволе домаће, односно страно лице наводи нарочито:

- поштанске услуге за које тражи дозволу;

- тероторију на којој ће се обављати наведене услуге;

- временски период за који се тражи дозвола;

- идентификациони знак наведеног лица. На основу члана 80. подносилац захтева у поступку добијања дозволе

прилаже следеће:

- доказ о регистрацији за обављање делатности;

-доказ надлежног органа о испуњености услова за отпочињање обављања делатности - посебне услове за обављање поштанских услуга.

Услов за издавање лиценце је да подносилац захтева поседује поштанску мрежу.

Агенција је дужна да о уредном захтеву за доделу дозволе одлучи у року од 30 дана од дана подношења захтева. Ако Агенција не донесе ову одлуку у наведеном року, дозвола се сматра додељеном наредног дана по истеку тог рока.

Сагласно Закону о пловидби и лукама на унутрашњим водама, подносилац понуде може бити правно и/или физичко лице које је регистровано за обављање једне или више лучких делатности и које има стручно оспособљено особље, техничко-технолошку опремљеност, способност континуираног обављања делатности за које су регистроване. Поред тога, подносилац мора да достави и план и програм делатности за период за које се тражи одобрење, као и студију економске оправданости за инвестиције које намерава да изврши с посебним освртом на утицај који инвестиција има на атрактивност луке, односно пристаништа, повећање промета и прихода луке, односно пристаништа.

Законом о железници предвиђено је да Дирекција за железнице издаје сертификат о безбедности за превоз превознику који испуњава следеће услове:

1) да су железничка возна средства технички исправна у складу са прописима и стандардима којима се уређује безбедност железничког саобраћаја;

2) да је особље ангажовано у управљању и коришћењу железничких возних средстава стручно оспособљено и здравствено способно у складу са прописима и стандардима којима се уређује безбедност железничког саобраћаја;

3) да има организовану службу за надзор над обављањем превоза у железничком саобраћају.

Ближи услови за издавање сертификата о безбедности за превоз у железничком саобраћају прописани су Правилником о условима за издавање и садржину сертификата о безбедности за превоз у железничком саобраћају („Службени гласник РС”, бр. 39/2006).

Истим законом је предвиђено да Дирекција за железнице издаје лиценцу за превоз превознику који испуњава услове у погледу финансијске способности, техничке опремљености и стручне оспособљености и који поднесе: доказ да над њим није отворен стечајни поступак; доказ о осигурању путника, односно лица, пртљага и робе и доказ да одговорно лице није кажњавано казном затвора у трајању од најмање једне године за кривична дела против привреде и злоупотребу службене дужности.

Железнички превозник испуњава услове у погледу финансијске способности ако докаже да у периоду од 12 месеци може да испуни своје обавезе у обављању оне врсте железничког саобраћаја за коју жели да добије лиценцу за превоз.

Железнички превозник испуњава услове у погледу техничке опремљености и стручне оспособљености ако има сертификат о безбедности за превоз.

Закон о туризму („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009 и 88/2010) прописује да организатор путовања може обављати организовање и реализовање туристичких путовања у земљи и иностранству; као и организовање и реализовање путовања ученика и студената у иностранство ради учења страног језика или стручног усавршавања са могућношћу обављања привремених и повремених послова ако испуњава услове прописане законом и ако има лиценцу за обављање тих послова. Чланом 52. и 53. Закона прописани су услови за издавање лиценце. Закон о туризму („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009 и 88/2010) чланом 94. и 98. прописује услове које туристички водич, локални туристички водич, туристички пратилац и туристички аниматор морају испуњавати како би пружали услуге. Чланом 101. и 102. се прописују услови за пружање услуга изнајмљивања возила.

Детаљан одговор за услуге осигурања дат је у оквиру Поглавља 9 – Финансијске услуге, питање број 39 а).

Чланом 4. Закона о адвокатури је прописано да право уписа у именик адвоката има лице које испуњава следеће услове: да је држављанин Републике Србије, да је дипломирани правник са положеним правосудним испитом, да има пословну спосбност, да није правноснажно осуђиван за кривична дела која га чине недостојним за бављење адвокатуром, да није у радном односу, да се не бави другом професионалном делатношћу и да је достојно поверења за обављање адвокатуром. Чланом 41. Закона о адвокатури прописано је да

ортачко адвокатско друштво могу да оснују два или више адвоката. Делатност ортачког адвокатског друштва ограничена је само на бављење адвокатуром, а послове пружања правне помоћи у ортачком адвокатском друштву могу обављати само адвокати. Према члану 43. Закона о адвокатури, за оснивање ортачког адвокатског друштва, адвокати – оснивачи су дужни да прибаве претходну сагласност Адвокатске коморе Србије.

За добијање дозволе за приређивање посебних игара на срећу у играчницама (казинима), одобрења за приређивање посебних игара на срећу на аутоматима и за добијање одобрења за приређивање посебних игара на срећу, клађење услов је да правно лице има седиште на територији Републике Србије, као и капитал наведен у одговору на питање 3ц.

d) У којој мери се узимају у обзир захтеви које је предузеће већ

испунило у својој држави оснивања?

У области услуга осигурања не послују привредни субјекти чије је седиште ван територије Републике Србије. Наиме, у делатности осигурања могу пословати само привредни субјекти који имају национални статус, односно статус домаћег правног лица.

Банка у власништву стране кредитне институције, по добијању дозволе за рад, третира се у сваком погледу као домаће правно лице. По добијању дозволе за рад, банка се третира у потпуности као домаће правно лице и дужна је да своје пословање обавља у складу са домаћим прописима.

Такође, приликом подношења захтева за давање прелиминарног одобрења за оснивање банке, Народној банци Србије се, између осталог, подноси и доказ да је надлежно регулаторно тело државе порекла одобрило страној банци или другом страном лицу из финансијског сектора учешће у оснивању банке у Републици Србији, или доказ да такво одобрење није потребно према прописима те државе ако се банка оснива као зависно друштво стране банке или другог страног лица из финансијског сектора које је предмет контроле, односно надзора овог регулаторног тела.

Без обзира на захтеве које је кредитна институција која је подносилац захтева за давање прелиминарног одобрења за оснивање банке испунила у својој држави оснивања у обавези је да испуни и све услове прописане Законом о банкама и Одлуком о спровођењу одредаба Закона о банкама које се односе на давање прелиминарног одобрења за оснивање банке и дозволе за рад банке, као и појединих одредаба које се односе на давање сагласности Народне банке Србије.

Давалац финансијског лизинга у власништву стране кредитне институције, другог страног правног или физичког лица, који има дозволу за обављање финансијског лизинга сматра се, у сваком погледу, домаћим даваоцем лизинга. Давалац финансијског лизинга у страном власништву ужива једнак положај и послује под једнаким условима и на једнак начин као домаћа правна лица.

Без обзира на захтеве које је предузеће већ испунило у својој држави оснивања у обавези је да спроведе процедуру регистрације и да испуњава услове наведене у одговору бр.8.

Чланом 46. Закона о енергетици прописани су услови за издавање лиценце за обављање енергетске делатности.

Чланом 32. Закона о рударству одређено је да се рударски пројекти урађени у иностранству нострификују и подлежу техничкој контроли у складу са овим законом. Техничком контролом рударских пројеката урађених у иностранству проверава се да ли су примењени прописи, мере и услови који одговарају југословенским прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета одређених за извођење радова који су предмет рударског пројекта и усклађеност мера и мерних јединица и других показатеља који се примењују код израде рударских пројеката.

У области пружања лучких услуга, лучки оператер, без обзира што

испуњава захтеве у својој држави оснивања, дужан је да прође поступак регистрације, као и да испуњава услове наведене у одговору на питање бр. 8 под с)

Чланом 4. став 3. Закона о адвокатури прописано је да држављанин друге државе који по праву те државе испуњава услове за бављење адвокатуром има право уписа у именик адвоката у Републици Србији, уз постојање узајмности. Чланом 14. Закона о адвокатури прописано је да адвокат – страни држављанин који није уписан у именик адвоката у Републици Србији, може да обавља послове адвокатуре у појединим случајевима на територији Републике Србије, под условом узајамности.

III. ПОШТАНСКЕ УСЛУГЕ

А. Општи правни оквир

9. У којој мери је ваш правни оквир, којим се утврђују поштанске услуге, усклађен са важећим правним тековинама ЕУ (Директива 97/67/ЕЗ последњи пут измењена и допуњена Директивом 2002/39/ЕЗ и Директивом 2008/6/ЕЗ)? Молимо да наведете појединости о режиму издавања дозвола; пружању универзалне услуге; резервисаном подручју; захтевима који се односе на тарифне принципе; транспарентности и одвајању рачуна за пружаоце услуга; стандардима за надзор квалитета поштанских услуга (нпр. EN 13850); успостављању независног националног регулаторног органа у сектору поштанских услуга.

Закон о поштанским услугама („Службени гласник РС”, бр. 18/05), који

је у примени од 5. марта 2005. године, усклађен је са регулаторним оквиром Европске уније садржаним у Директиви 97/67/EC Европског Парламента и Савета.

Народна скупштина је усвојила Закон о изменама и допунама Закона о поштанским услугама („Службени гласник РС“, број 30/10) 5. маја 2010. године, који је у примени од 16. маја 2010. године.

Режим издавања дозвола

Републичка агенција за поштанске услуге, као независан регулаторни орган, који је фактички отпочео са радом 1. фебруара 2010. године, издаје дозволе за пружање поштанских услуга домаћим и страним лицима, у смислу члана 79. став 1. Закона о поштанским услугама.

Разликују се следеће врсте дозвола, сходно члану 79. став 2. истог Закона:

3) одобрење;

4) лиценца.

Потребно је нагласити да даваоци универзалне поштанске услуге, исту обављају на основу лиценце, која се издаје на период од двадесет година. С друге стране, нерезервисане поштанске услуге, које не припадају универзалним поштанским услугама, обављају се на основу одобрења, које се издају на ограничен рок трајања од једне до десет година, у складу са поднетим захтевом.

Агенција, својим деловањем, путем додељивања дозвола за отпочињање обављања поштанских услуга, доприноси постепеном увођењу конкуренције на тржиште поштанских услуга. Основна тежња је постизање потпуне либерализације на тржишту поштанских услуга после 2012. године, према препорукама садржаним у Директиви 2008/06/ЕЗ.

Изменама и допунама Закона о поштанским услугама из маја 2010. године, дефинисан је, између осталих, и услов за добијање дозволе за рад у виду Решења о испуњавању услова за отпочињање обављања поштанских услуга, како за одобрења тако и за лиценцу, које издаје надлежно министарство.

Пружање универзалне поштанске услуге

Закон о поштанским услугама, као и Закон о потврђењу аката Светског поштанског савеза („Службени гласник РС”, број 42/2009), обавезују нашу државу на обезбеђивање универзалне поштанске услуге.

Универзална поштанска услуга представља скуп поштанских услуга које се обављају у континуитету, на територији Републике Србије, у оквиру прописаног квалитета, по приступачним ценама и под једнаким условима за све кориснике, без дискриминације и иста се развија у складу са технолошким и економским развојем и потребама корисника.

На основу члана 15. став 1. Закона о поштанским услугама универзалну поштанску услугу обавља јавни поштански оператор, а други поштански оператори могу обављати универзалну поштанску услугу, осим резервисаних, на основу лиценце.

Јавни поштански оператор је дужан да обезбеди густину приступних места која одговара потребама корисника, а у складу са технолошким и

економским развојем. Друга лица могу, на основу уговора, у име и за рачун јавног поштанског оператора, обављати одређене услуге из домена универзалне поштанске услуге.

Акциони план за спровођење Стратегије развоја поштанских услуга у Србији, одређује обавезу установљавања механизма покривања губитка насталог пружањем универзалне поштанске услуге, у циљу обезбеђења ове поштанске услуге за све грађане по приступачним ценама.

Резервисано подручје за даваоца универзалне поштанске услуге

Резервисане поштанске услуге су услуге које држава гарантује поштанском оператору универзалне поштанске услуге, као ексклузивна права у оквирима одређеног лимита по маси и цени, у смислу члана 3. став 1. тачка 3) Закона о поштанским услугама.

Резервисане поштанске услуге обухватају, у смислу члана 19. Закона о поштанским услугама:

- пријем и/или пренос и/или уручење писмоносних пошиљака, до утврђеног лимита по маси и цени;

- пријем и/или пренос и/или исплату упутница у класичној и електронској форми.

Резервисаном поштанском услугом сматра се и пријем и/или пренос и/или уручење писмена у судском, управном и прекршајном поступку, без обзира на лимите.

Резервисане поштанске услуге обавља јавни поштански оператор.

Лимите по маси и цени утврђује Републичка агенција за поштанске услуге уз сагласност Владе Републике Србије, при чему они не могу бити већи од 350 грама и петоструког износа поштарине за писмо прве стопе тежине и најбржег степена преноса.

Акционим планом за спровођење Стратегије развоја поштанских услуга у Србији(„Службени гласник РС”, бр. 23/08 и 21/10) за носиоце посла у вези спровођења активности постепеног и контролисаног смањења лимита за резервисане поштанске услуге одређени су Влада и Републичка агенција за поштанске услуге. Планирано је да се ова активност спроведе у првом кварталу 2011. године.

Захтеви у погледу тарифних принципа

Приликом формирања цена за сваку услугу која чини део универзалне поштанске услуге морају се поштовати следећи принципи:

- цене морају бити приступачне и такве да сви корисници имају приступ услугама;

- цене морају бити прилагођене трошковима (примена јединствене тарифе на читавој националној територији);

- примена јединствене цене не искључује право даваоца(-лаца) универзалне поштанске услуге да закључује(у) индивидуалне споразуме о ценама са корисницима, осим за резервисане поштанске услуге;

- цене морају бити транспарентне и недискриминаторне.

Тарифни став је унапред одређена категорија поштанских пошиљака за које поштански оператор утврђује цену, у смислу члана 3. Закона о поштанским услугама.

Тарифне ставове утврђује Агенција за поштанске услуге и они морају бити јединствени, када је у питању област универзалне поштанске услуге, сходно одредбама члана 21. истог Закона.

Давалац универзалне поштанске услуге одређује поштарине полазећи од реалних трошкова, уважавајући принцип да поштарина треба да буде приступачна за кориснике.

Методологија за формирање цена за универзалну поштанску услугу је изменама и допунама Закона о поштанским услугама из маја 2010. године дата у надлежност Агенцији за поштанске услуге. С тим у вези, ова агенција је покренула поступак израде поменуте методологије и очекује се да ће бити завршена у првом кварталу 2011. године.

На акт јавног поштанског оператора, којим се утврђују поштарине за резервисане поштанске услуге, а на основу методологије формирања цена, сагласност даје Влада Републике Србије. Поштарине за поштанске услуге из домена универзалне услуге, које нису резервисане, утврђује Управни одбор јавног поштанског оператора, који именује Влада Републике Србије. И ове цене ће се утврђивати на основу Методологије за формирање цена за универзалну поштанску услугу. Са друге стране, приватни поштански оператори слободно формирају цене својих услуга, поштујући тржишне принципе.

Транспарентност и раздвајање рачуна даваоца услуга

У складу са чланом 24. Закона о поштанским услугама јавни поштански оператор је обавезан да рачуноводствено прати резервисане поштанске услуге одвојено од нерезервисаних поштанских услуга.

Међутим, у складу са изменама и допунама Закона о поштанским услугама, све наведене одредбе члана 24. Закона о поштанским услугама примењиваће се од 31. децембра 2011. године.

Стандарди квалитета поштанских услуга

Достизање стандарда квалитета поштанских услуга, прописаних у ЕУ, предвиђено Одлуком о изменама Стратегије развоја поштанских услуга у Србији, подразумева:

- утврђивање стандарда квалитета и њихову хармонизацију са међународним стандардима;

- постизање стандарда квалитета (Д+3 за пренос поштанских пошиљака у међународном саобраћају за 75%, односно 85% поштанских пошиљака, до краја 2010. односно 2012. године, и Д+2 за пренос поштанских пошиљака у унутрашњем саобраћају за 90%, односно 95% поштанских пошиљака, до краја 2010. односно 2012. године);

- праћење, мерење и утврђивање квалитета обављања поштанских услуга, и то применом аутоматизованог праћења и локализације поштанских пошиљака- системом „track and trace“.

Агенција за поштанске услуге доноси опште услове за обављање поштанских услуга, стандарде квалитета у обављању поштанских услуга и прати њихову примену, у смислу члана 66. став 1. тачка 1. Закона о поштанским услугама.

Према члану 31. Закона о поштанским услугама, поштански оператор је дужан да поштанске пошиљке из домена универзалне поштанске услуге пренесе и уручи примаоцима, у складу са стандардима квалитета, у роковима:

1) два радна дана на ужем доставном подручју јединице поштанске мреже;

2) три радна дана на ширем доставном подручју јединице поштанске мреже;

3) пет радних дана на најширем доставном подручју јединице поштанске мреже.

Наведени рокови рачунају се почев од наредног радног дана од дана пријема поштанске пошиљке.

Рокове преноса и уручења поштанских пошиљака ван домена универзалне поштанске услуге одређује поштански оператор посебним условима за обављање поштанских услуга.

У смислу члана 86. став 2. истог Закона, уколико поштански оператор не обавља поштанску услугу у складу са одредбама закона, односно, са општим условима, утврђеним стандардима квалитета за обављање поштанских услуга, може му се одузети дозвола за обављање поштанских услуга.

Оснивање Националног регулаторног органа за поштански сектор

У смислу члана 65. Закона о поштанским услугама, основана је Републичка агенција за поштанске услуге, као независан регулаторни орган, који је фактички отпочео са радом 1. фебруара 2010. године.

Основна функција националног регулатора за област поштанских услуга стварање могућности за бржу либерализацију и развој конкурентских односа, са једне стране, и спречавање сваког вида монополског деловања на тржишту поштанских услуга, са друге стране.

Агенцији је поверено да, у року од шест месеци од дана именовања чланова Савета Агенције, донесе подзаконска акта, у складу са чланом 66. Закона о поштанским услугама, и она су у наведеном року и донета.

10. Имате ли неке планове за измену постојећег законодавства и/или реструктурирање поштанских услуга? Молимо наведите детаље и динамику активности.

Закон о поштанским услугама („Службени гласник РС”, бр. 18/05 и 30/10) усклађен је са регулаторним оквиром Европске уније садржаним у Директиви 97/67/EC.

Почетак израде новог Закона о поштанским услугама, који ће бити усаглашен са Директивом 2008/06/EC, планиран је за први квартал 2011. године.

B. Обавезе пружања услуга универзалног сервиса (Universal Service Obligations – USO).

11. Који је обухват пружања универзалне поштанске услуге у вашој

држави?

Универзална поштанска услуга, у унутрашњем и међународном поштанском саобраћају, обухвата, у смислу члана 13. Закона о поштанским услугама:

- пријем, пренос и уручење писмоносних пошиљака, укључујући регистроване пошиљке, масе до два кг, као и писмоносне пошиљке у електронској форми;

- пријем, пренос и уручење пакета масе до 10 кг и уручење пакета масе до 20 кг у међународном поштанском саобраћају;

- пријем, пренос и исплату упутница у класичној и електронској форми;

- пријем, пренос и уручење секограма до седам кг.

Најмање и највеће димензије пошиљака, у међународном саобраћају, су у складу са важећим актима Светског поштанског савеза.

12. Који су услови доступности и испоруке?

Универзална поштанска услуга се обавља сваког радног дана, а не мање од пет дана у недељи, осим у случајевима државних и верских празника, више силе и угрожености здравља и сигурности запослених код оператора.

Јавни поштански оператор је, у складу са чланом 16. Закона о поштанским услугама, дужан да обезбеди густину приступних места која одговара потребама корисника, а у складу са технолошким и економским развојем.

У складу са чланом 18. истог закона, јавни поштански оператор, одређује поделу доставних подручја јединица поштанске мреже на којима се обавља универзална поштанска услуга и то тако да обухвати сва насељена места у земљи, и то:

1. уже доставно подручје јединице поштанске мреже на коме се обавља универзалана поштанска услуга сваки радни дан, а најмање пет дана у недељи, осим у случајевима државних и верских празника, више силе и угрожености здравља и сигурности запослених код оператора;

2. шире доставно подручје јединице поштанске мреже на коме се обавља универзална поштанска услуга најмање два пута недељно;

3. најшире доставно подручје јединице поштанске мреже на коме се универзалана поштанска услуга обавља најмање једном недељно.

Агенција за поштанске услуге може у посебним околностима и географским условима, да уреди другачије обављање универзалне поштанске услуге, у смислу члана 17. став 3. истог Закона.

Обављењем универзалне поштанске услуге обезбеђује се свим корисницима могућност приступа поштанској мрежи универзалног поштанског оператора на прописаној удаљености од места становања, укључујући поштанске сандучиће на јавним местима и у службеним просторијама поштанског оператора.

13. Да ли су поштанске услуге ослобођене плаћања ПДВ-а и који је обим изузећа?

На основу члана 25. став 2. тачка 5) Закона о порезу на додату вредност („Службени гласник РС“, бр. 84/04, 86/04, 61/05, 67/07), порез на додату вредност се не плаћа на промет поштанских вредоносница, а на основу тачке 6) истог закона, порез на додату вредност се не плаћа на поштанске услуге од стране јавног предузећа (односно јавног поштанског оператора), као и са њима повезаних испорука и добара.

14. Који су ваши стандарди квалитета услуге (планирани циљеви за прелазно време вршења услуге)?

Достизање стандарда квалитета поштанских услуга, прописаних у ЕУ, предвиђено Одлуком о изменама Стратегије развоја поштанских услуга у Србији, подразумева:

- утврђивање стандарда квалитета и њихову хармонизацију са међународним стандардима;

- постизање стандарда квалитета (Д+3 за пренос поштанских пошиљака у међународном саобраћају за 75%, односно 85% поштанских пошиљака, до краја 2010. односно 2012. године, и Д+2 за пренос поштанских пошиљака у унутрашњем саобраћају за 90%, односно 95% поштанских пошиљака, до краја 2010. односно 2012. године);

- праћење, мерење и утврђивање квалитета обављања поштанских услуга, и то применом аутоматизованог праћења и локализације поштанских пошиљака- системом „track and trace“.

15. Да ли постоје изузеци од USO? Молимо наведите појединости.

У складу са чланом 18. Закона јавни поштански оператор је обавезан да на ширем доставном подручју обавља ову услугу најмање два пута недељно, а на најширем доставном подручју исту обавља најмање једном недељно.

Агенција за поштанске услуге може у посебним околностима и географским условима, да уреди другачије обављање универзалне поштанске услуге, у смислу члана 17. став 3. Закона.

C. Режим издавања дозвола и давања овлашћења

16. Како се режим издавања дозвола примењује у вашој држави, посебно

на давање, надзор и одузимање општих овлашћења и појединачних дозвола (молимо да се позовете на члан 9. Директиве о поштанским услугама)?

Републичка агенција за поштанске услуге издаје дозволе (лиценце и одобрења) за обављање поштанских услуга домаћим и страним лицима, у смислу чл. 78. и 79. Закона о поштанским услугама.

У захтеву за доделу дозволе домаће, односно страно лице наводи нарочито: поштанске услуге за које тражи дозволу, територију на којој ће обављати наведене услуге, временски период за који се тражи дозвола и свој идентификациони знак.

Уз захтев за доделу одобрења и лиценце достављају се посебни услови за обављање поштанских услуга и доказ о испуњавању услова за издавање дозвола, који идаје надлежно министарство. Услов за издавање лиценце је да подносилац захтева поседује поштанску мрежу.

На основу члана 81. Закона о поштанским услугама, Агенција је дужна да о уредном захтеву за доделу дозволе одлучи у року од 30 дана од дана подношења захтева.

Ако Агенција не донесе одлуку, дозвола се сматра додељеном наредног дана по истеку тог рока.

Дозвола садржи нарочито:

1) спецификацију поштанских услуга;

2) територију на којој се обављају поштанске услуге;

3) период важења дозволе и датум почетка обављања поштанских услуга;

4) висину трошкова за издавање дозволе и рокове за измирење обавеза плаћања.

Поштански оператор плаћа Агенцији трошкове за издавање дозволе и годишњу накнаду за обављање поштанских услуга, у висини до 0,5% од оствареног прихода поштанског оператора у обављању поштанских услуга.

Надзор над применом Закона о поштанским услугама обавља Министарство за телекомуникације и информационо друштво, преко инспектора за поштанске услуге, а у складу са чланом 87. Закона о поштанским услугама.

У вршењу инспекцијског надзора, инспектор дужан је да о уоченим неправилностима обавести Агенцију, и по потреби, предложи Агенцији предузимање мера из њене надлежности.

У складу са чланом 66. став 1. тачка 6. и 7. Закона о поштанским услугама Агенција за поштанске услуге одузима лиценце и одобрења поштанским операторима за обављање поштанских услуга у случају када корисник дозволе не обавља поштанске услуге у складу са законом (члан 86. став 1. Закона о поштанским услугама).

D. Резервисано подручје 17. Да ли пружање резервисаних услуга функционише као de facto

монопол или је дефинисано вашим законодавством које регулише поштанске услуге?

У складу са чланом 19. став 4. Закона о поштанским услугама, резервисане поштанске услуге обавља јавни поштански оператор. Резервисане поштанске услуге обављају се у складу са Законом о поштанским услугама.

На основу члана 3. став 1. тачка 3) истог Закона, резервисане поштанске услуге су услуге које држава гарантује поштанском оператору универзалне поштанске услуге, као ексклузивна права у оквирима одређеног лимита по маси и цени.

18. У случају последње наведеног, на који начин су одговарајући захтеви дефинисани националним прописима?

У складу са чланом 19. Закона о поштанским услугама резервисане поштанске услуге обухватају:

- пријем и/или пренос и/или уручење писмоносних пошиљака, до утврђеног лимита по маси и цени;

- пријем и/или пренос и/или исплату упутница у класичној и електронској форми;

- резервисаном поштанском услугом сматра се и пријем и/или пренос и/или уручење писмена у судском, управном и прекршајном поступку, без обзира на лимите.

Лимите по маси и цени утврђује Агенција за поштанске услуге уз сагласност Владе Републике Србије, при чему они не могу бити већи од 350 грама и петоструког износа поштарине за писмо прве стопе тежине и најбржег степена преноса.

E. Пружалац универзалне услуге (Universal Service Provider – USP)

19. Како су у вашој држави дефинисане обавезе пружаоца универзалне

услуге? Када је усвојен одговарајући правни оквир и у којем облику?

Универзалну поштанску услугу обавља јавни поштански оператор, а други поштански оператори могу обављати универзалну поштанску услугу, осим резервисаних, на основу лиценце.

На основу члана 16. став 1. Закона о поштанским услугама, обављањем универзалне поштанске услуге обезбеђује се свим корисницима могућност приступа поштанској мрежи јавног поштанског оператора на разумној удаљености од места становања, укључујући поштанске сандучиће на јавним местима и у службеним просторијама поштанског оператора.

У складу са чланом 28. Закона о поштанским услугама, пријем поштанских пошиљака се обавља у јединици поштанске мреже, посредством поштанског сандучића, односно посредством овлашћеног лица, у пословним просторијама или електронским путем. Поштански оператор је дужан да сваку примљену поштанску пошиљку и документа која се на ту пошиљку односе означи својим идентификационим знаком у класичној или електронској форми.

Јавни поштански оператор је дужан да обезбеди густину приступних места која одговара потребама корисника, а у складу са технолошким и економским развојем. Друга лица могу, на основу уговора, у име и за рачун јавног поштанског оператора, обављати одређене услуге из домена универзалне поштанске услуге.

Универзална поштанска услуга се обавља сваког радног дана, а не мање од пет дана у недељи, осим у случајевима државних и верских празника, више силе и угрожености здравља и сигурности запослених код оператора.

Закон о поштанским услугама уређује обављање поштанских услуга. Усвојен је дана 26.02.2005. године, објављен у Службеном гласнику Републике Србије, број 18/05 и примењује се од 4. 03. 2005. године.

Закон о изменама и допунама Закона о поштанским услугама („Службени гласник РС“, број 30/2010) Народна скупштина је усвојила 5. маја 2010. године, а у примени је од 16. маја 2010. године.

Пружање универзалне поштанске услуге се обавља и у складу са Правилником о условима за обављање универзалне поштанске услуге („Службени гласник РС“, број 28/2010), који је донела Републичка агенција за поштанске услуге.

20. На који начин се надгледа пружање универзалне услуге од стране

пружаоца универзалне услуге, нарочито у погледу одобравања изузећа или одступања од захтева које морају задовољити универзалне услуге? Да ли тај надзор обавља национални регулаторни орган (НРО) или други надлежни национални органи?

Јавни поштански оператор, на основу својих интерних аката, који морају бити у складу са одредбама Закона о поштанским услугама, контролише и прати обављање поштанских услуга у оквиру предузећа. Републичка агенција за поштанске услуге, овлашћена је да прати рад пружаоца универзалне поштанске услуге тако што у складу са чланом 66. Закона о поштанским услугама, доноси опште услове за обављање поштанских услуга, стандарде квалитета у обављању поштанских услуга и прати њихову примену, утврђује лимите по маси и цени за резервисане поштанске услуге, даје сагласност на посебне услове које доносе поштански оператори и који морају бити у сагласности са општим условима које доноси Агенција, одређује тарифне ставове за универзалну поштанску услугу, прати рад поштанских оператора по примедбама, односно приговорима корисника.

У складу са чланом 87. Закона о поштанским услугама, надзор над пружањем поштанских услуга, применом Закона о поштанским услугама и других прописа којима се уређује обављање поштанских услуга обавља, министарство надлежно за поштанске услуге, преко инспектора за поштанске услуге.

21. Да ли је предвиђена делимична или потпуна приватизација пружаоца универзалне услуге?

Почевши од 2005. године, у складу са актуелном транзиционом политиком

Владе, започет је процес реорганизације ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“ у контексту поступка реструктурирања. На овај начин из састава ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“, у фебруару 2005. године, издвојена је и основана, као самостално привредно друштво, туристичка агенција "ПостТурс" д.о.о, а потом у мају исте године Привредно друштво "ПТТ-Угоститељство" доо.

Ступањем на снагу Закона о поштанским услугама 4. марта 2005. године, кроз постепену либерализацију тржишта поштанских услуга предвиђено је увођење конкуренције и позиционирање ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“ као јавни поштански оператор.

F. Тарифе за универзалну услугу

22. Опишите тарифну структуру за универзалну услугу и начин на који се

она дефинише, укључујући све важеће законске одредбе.

У складу са чланом 66. став 1. тачка 11. Закона о поштанским услугама, Републичка агенција за поштанске услуге одређује тарифне ставове за универзалну поштанску услугу и то објављује у “ Службеном гласнику

Републике Србије“. Пружалац универзалне поштанске услуге одређује поштарине полазећи од реалних трошкова, уважавајући принцип да поштарина треба да буде приступачна за кориснике. У складу са чланом 23. истог Закона, јавни поштански оператор доноси ценовник у коме утврђује цене за резервисане поштанске услуге, а резервисане поштанске услуге су део универзалне поштанске услуге. На ценовник јавног поштанског оператора, сагласност даје Влада и исти се објављује у Службеном гласнику Републике Србије. Лимите по маси и цени резервисаних поштанских услуга у складу са чланом 19. став 3. Закона о поштанским услугама, утврђује Републичка агенција за поштанске услуге уз сагласност Владе.

Методологија за формирање цена за универзалну поштанску услугу је изменама и допунама Закона о поштанским услугама из маја 2010. године дата у надлежност Републичке агенције за поштанске услуге. С тим у вези, ова агенција је покренула поступак израде поменуте методологије и очекује се да ће бити завршена у првом кварталу 2011. године.

G. Рачуноводствени захтеви 23. Да ли се већ примењују системи за надзор и контролу

рачуноводствених захтева на пружаоце универзалних услуга (системи за обрачун трошкова и одвајање рачуна)? Ако не, који је временски оквир за њихову примену?

У складу са чланом 24. Закона о поштанским услугама јавни поштански оператор је обавезан да рачуноводствено прати резервисане поштанске услуге одвојено од нерезервисаних поштанских услуга.

У складу са изменама и допунама Закона о поштанским услугама, све одредбе члана 24. Закона о поштанским услугама примењиваће се од 31. децембра 2011. године.

H. Квалитет услуге 24. Ко прописује стандарде квалитета за пружаоце услуга и ко их

надгледа?

У складу са чланом 66. став 1. тачка 1. Закона о поштанским услугама Агенција за поштанске услуге доноси стандарде квалитета у обављању поштанских услуга и прати њихову примену. С тим у вези, Агенција је донела Правилник о стандардима квалитета за обављање универзалне поштанске услуге („Службени гласник РС“, број 34/2010) и Правилник о изменама и допунама Правилника о стандардима квалитета за обављање универзалне поштанске услуге („Службени гласник РС“, број 58/2010).

Према Закону о поштанским услугама, поштански инспектор Министарства врши надзор над обављањем поштанских услуга и свих прописа донетих на основу њега.

25. Да ли се повремено надгледа рад пружалаца универзалних услуга

(оцењивање квалитета услуге према стандардима прописаним за домаће и прекограничне пошиљке и предузимање корективних акција када је то неопходно)? Ако то не чини национални регулаторни орган (НРО), који орган је за то надлежан?

У складу са чланом 87. Закона о поштанским услугама надзор над пружањем поштанских услуга обавља министарство надлежно за поштанске услуге, преко инспектора за поштанске услуге, у редовним или ванредним инспекцијским прегледима.

У складу са чланом 66. став 1. тачка 1) истог Закона, Републичка агенција за поштанске услуге, доноси опште услове за обављање поштанских услуга, стандарде квалитета у обављању поштанских услуга и прати њихову примену.

У складу са чланом 86. став 1. Закона о поштанским услугама, Републичка агенција за поштанске услуге, поштанском оператору који не обавља поштанске услуге у складу са овим законом, може одузети дозволу, што значи да и јавном поштанском оператору, уколико не обавља универзалну поштанску услугу у складу са одредбама Закона, може се одузети дозвола, односно лиценца, привремено или стално.

I. Жалбени поступак

26. Које главне мере су предузете за успостављање жалбених поступака?

Ко успоставља шему жалбеног поступка (нпр. само пружалац универзалне услуге, пружалац универзалне услуге и други пружаоци поштанских услуга, итд.)?

У складу са чланом 66. став 1. тачка 15) Републичка агенција за поштанске услуге, прати рад поштанских оператора по примедбама, односно приговорима корисника поштанских услуга.

У складу са чланом 77. Закона о поштанским услугама одлуке Савета Републичке агенције за поштанске услуге којима се решава о правима и обавезама поштанских оператора и корисника су коначне. Против одлука Савета може се покренути управни спор, што значи да против одлуке Републичке агенције за поштанске услуге, незадовољна страна може поднети тужбу Управном суду.

Ако пошиљалац или овлашћено лице сматра да поштанска пошиљка није уручена примаоцу или да му је уручена са закашњењем, може поштанском оператору да поднесе рекламацију у року од шест месеци од дана предаје пошиљке.

Рекламацију због оштећања или умањења садржаја регистроване поштанске пошиљке корисник поштанских услуга може поштанском оператору да изјави одмах при уручењу поштанске пошиљке, односно најкасније наредног радног дана, у смислу члана 53. став 2. Закона о поштанским услугама.

Поштански оператор је дужан да се изјасни о основаности рекламације, у року од 30 дана од дана њеног подношења.

Потраживање накнаде штете и друга потраживања из уговора о обављању поштанских услуга, корисник поштанских услуга или овлашћено лице може остварити подношењем захтева поштанском оператору у писменој форми, на начин предвиђен посебним условима за обављање поштанских услуга или подношењем тужбе суду - уколико поштански оператор не исплати то потраживање у року од 30 дана од дана подношења захтева за накнаду штете. У складу са чланом 61. Закона о поштанским услугама посебним условима за обављање поштанских услуга могу се предвидети повољнији услови за корисника у погледу рекламације и потраживања корисника.

У складу са чланом 92. став 1. Закона о поштанским услугама, против решења инспектора за поштанске услуге, допуштена је жалба министру надлежном за поштанске услуге у року од осам дана од дана пријема решења, а жалба не одлаже извршење решења. Решење другостепеног органа је коначно и против њих незадовољна страна, може поднети тужбу Управном суду.

Ј. Национални регулаторни орган

27. Да ли је установљен национални регулаторни орган у сектору поштанских услуга? Ако јесте, да ли је то тело независно? У којој мери је оно независно од пружалаца универзалних услуга? На који начин и у којој мери се обезбеђује његова оперативна независност?

У складу са чланом 65. Закона о поштанским услугама основана је Републичка агенција за поштанске услуге као независно регулаторно тело, односно она је самостални правни субјект и функционално је независна од било ког државног органа, као и од свих организација и лица која се баве поштанским услугама.

Савет као орган управљања Агенцијом бира и разрешава Народна скупшина у складу са чланом 68. Закона о поштанским услугама.

Народна скупштина је усвојила Одлуку о именовању чланова Савета Републичке агенције за поштанске услуге („Службени гласник РС“ бр. 88/09) 26. октобра 2009. године.

Влада је дана 28. 01. 2010. године, дала сагласност на Статут Републичке агенције за поштанске услуге („Службени гласник РС“ бр. 3/10), како би се иста уписала у регистар правних лица и фактички отпочела са радом 1. фебруара 2010. године.

У складу са чланом 82. Закона о поштанским услугама, поштански оператори су у обавези да плаћају Агенцији за поштанске услуге трошкове за издавање дозволе и годишњу накнаду за обављање поштанских услуга.

Трошкове за издавање дозволе одређује Савет Агенције, с тим што ти трошкови не могу прећи износ од 200 евра у динарској противвредности.

Годишња накнада за обављање поштанских услуга утврђује се у висини до 0,5% од оствареног прихода поштанског оператора у обављању поштанских услуга. Средства остварена од годишње накнаде за обављање поштанских услуга користе се за финансирање рада Републичке агенције за поштанске услуге а у складу са финансијским планом Агенције на који сагласност даје Влада.

28. Молимо доставите податке о организацији надлежног тела,

укључујући број запослених. Да ли планирате јачање људских ресурса (у смислу пуног радног времена) који се баве поштанским услугама доступним овом телу?

Агенцијом управља Савет који има пет чланова које бира и разрешава Народна скупштина. Мандат чланова Савета траје шест година.

Тренутно, у Републичкој агенцији ради укупно 15 запослених, заједно са члановима Савета.

Предлог Финансијског плана Републичке агенције за поштанске услуге, Влада је одобрила 28. маја 2010. године и њиме је за прву годину рада и пословања Републичке агенције за поштанске услуге предвиђено запошљавање укупно двадесет службеника заједно са члановима Савета.

29. Да ли национални регулаторни орган има одговорности сличне онима

које прописују правне тековине ЕУ за европске националне регулаторне органе у области поштанских услуга ?

Национални регулаторни орган има у највећој мери иста овлашћења и одговорности, на начин како је то решено код других европских националних органа.

Према Директиви 97/67/ЕЗ, свака земља чланица овлашћује један или више националних регулаторних органа за поштански сектор, који су законски одвојени и оперативно независни од поштанских оператора. У том смислу, а у складу са одредбама члана 65. Закона о поштанским услугама, који је усаглашен са поменутом директивом, Агенција за поштанске услуге је самостални правни субјект и функционално је независна од било ког државног органа, као и свих организација и лица која се баве поштанским услугама.

30. Какви су поступци именовања и мандат руководиоца националног регулаторног органа? Која овлашћења има национални регулаторни орган?

Агенцијом управља Савет који има пет чланова које бира и разрешава

Народна скупштина.

Мандат чланова Савета траје шест година.

Председника и заменика председника Савета бирају чланови Савета из својих редова.

Савет доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова Савета. Рад Савета је јаван.

На основу члана 67. став 4. Закона Агенцију заступа и представља председник Савета, а у случају његове спречености, Агенцију заступа заменик председника Савета.

У складу са чланом 66. Закона о поштанским услугама Републичка Агенција за поштанске услуге има следећа овлашћења:

- доноси опште услове за обављање поштанских услуга, стандарде квалитета у обављању поштанских услуга и прати њихову примену;

- утврђује, уз сагласност Владе, лимите по маси и цени за резервисане поштанске услуге;

- утврђује време трајања ексклузивног обављања резервисаних поштанских услуга;

- даје сагласност на посебне услове за обављање поштанских услуга;

- издаје и одузима лиценце поштанским операторима за обављање универзалне поштанске услуге;

- издаје и одузима одобрења поштанским операторима за обављање нерезервисаних поштанских услуга;

- води регистар издатих дозвола поштанским операторима;

- утврђује висину трошкова за издавање лиценце, односно одобрења и висину годишње накнаде за обављање поштанских услуга, као и рокове за измирење обавеза плаћања;

- прати да ли се поштански оператори придржавају услова садржаних у издатим лиценцама, односно одобрењима, а у случају повреда тих услова или одредаба овог закона, предузима мере из своје надлежности;

- одређује тарифне ставове за универзалну поштанску услугу;

- одобрава поштанским операторима издавање редовних поштанских марака и вредносница;

- предузима мере у циљу унапређења конкуренције на тржишту поштанских услуга;

- доноси план издавања пригодних поштанских марака и вредносница, ако законом није другачије одређено;

- прати рад поштанских оператора по примедбама, односно приговорима корисника;

- прати развој у области поштанских услуга;

- прикупља информације, формира и одржава базу података од значаја за област поштанских услуга и редовно објављује податке;

- остварује међународне контакте у области поштанске регулативе, ако законом није другачије одређено;

- обезбеђује јавност у раду;

- доноси пословник о свом раду;

- обавља и друге послове утврђене законом.

31. Да ли постоји више регулаторних органа који се баве различитим аспектима поштанских услуга, нпр. посебним регулаторним питањима, тарифним режимима и ценама, тржишном конкуренцијом, итд?

Републичка агенција за поштанске услуге у складу са чланом 66. Закона о поштанским услугама, између осталог, одређује тарифне ставове за универзалну поштанску услугу, утврђује методологоју формирања цена за универзалну поштанску услугу и предузима мере у циљу унапређења конкуренције на тржишту поштанских услуга. Уколико у секторским прописима постоје одредбе које се односе на заштиту конкуренције, молимо да о томе одговоре дају институције у чијем се делокругу они налазе.

IV. УЗАЈАМНО ПРИЗНАВАЊЕ СТРУЧНИХ КВАЛИФИКАЦИЈА

А. Обука

32. Колико траје и који је садржај (наставни план и програм) оспособљавања за професију и/или обављање професије лекара, медицинске сестре за општу здравствену негу, стоматолога, бабице, ветеринара-хирурга, фармацеута и архитекте, ако се узму у обзир захтеви утврђени за наведене професије у Наслову III Поглавља 3 (чланови 24, 25, 28, 31, 34, 35, 38, 40, 44 и 46) Директиве 2005/36/ЕЗ о признавању стручних квалификација?

Законом о здравственој заштити („Службени гласник РС“, број 107/2005,

72/2009) у члану 166. утврђено је да су здравствени радници, у зависности од степена стручне спреме:

1) доктор медицине, доктор стоматологије, дипломирани фармацеут и дипломирани фармацеут медицински биохемичар - са завршеним одговарајућим факултетом здравствене струке;

2) други здравствени радник - са завршеном одговарајућом високом, вишом, односно средњом школом здравствене струке.

Звање доктора медицине (лекар) стиче се по завршеним интегрисаним основним и дипломским академским студијама медицине у трајању од шест година (12 семестара или 360 ЕСПБ). Студијски програм се реализује током 5530 до 5545 часова теоријске и практичне наставе, самосталног рада и праксе у здравственим установама и завршава одбраном завршног рада.

У поступку акредитације студијског програма за стицање звања „доктор медицине“, као стандард квалитета, савремености и међународне усаглашености, захтева се дужина трајања од најмање 5500 часова (у складу са Директивом 2005/36/ЕК Европског парламента и Савета Европе од 7.9.2005.г).

Интегрисане основне и дипломске академске студије стоматологије којима се стиче звање стоматолога (доктор стоматологије) трају пет до шест година (односно 10 до 12 семестара или 300 до 360 ЕСПБ). Интегрисани академски студијски програм реализује се током најмање 4425, односно 4365 часова теоријске и практичне наставе, самосталног рада и праксе у здравственим установама, завршава одбраном завршног рада.

Интегрисане основне и дипломске академске студије фармације трају пет година (10 семестара или 300 ЕСПБ), односно 4335 часова теоријске и пракричне наставе и једног семестра праксе у апотекарским и здравственим установама, фармацеутској индустрији или институту за контролу лекова, по избору. Одбраном завршног рада стиче се назив магистра фармације, односно магистра фармације - медицинског биохемичара.

Доктори медицине, доктори стоматологије, дипломирани фармацеути и дипломирани фармацеути медицински биохемичари, су дужни да, приликом пријема дипломе о завршеном школовању, потпишу изјаву - заклетву да ће се у обављању свог позива придржавати начела утврђених у Хипократовој заклетви, као и начела професионалне етике. Они не могу обављати самостални рад док не обаве приправнички стаж, положе стручни испит и добију лиценцу у складу са законом.

Приправнички стаж је практичан рад под надзором овлашћеног здравственог радника - ментора, којим се доктори медицине, доктори стоматологије, дипломирани фармацеути и дипломирани фармацеути медицински биохемичари оспособљавају за самостални рад.

Приправнички стаж за докторе медицине траје шест месеци, а за докторе стоматологије, дипломиране фармацеуте и дипломиране фармацеуте медицин-ске биохемичаре 12 месеци. План и програм приправничког стажа, ближе услове које морају испуњавати здравствене установе и приватна пракса у којима се може обављати приправнички стаж прописује министар здравља.

По истеку приправничког стажа здравствени радници и здравствени сарадници дужни су да положе стручни испит у року од 12 месеци од дана завршетка програма приправничког стажа, пред посебним испитним комисијама које образује министар.

Школовање за образовне профиле: медицинска сестра – техничар и гинеколошко - акушерска сестра траје четири године, са по 4620 часова наставе (теоријске, вежби, у блоку) годишње, и завршава се матурским испитом.

У образовном профилу медицинска сестра – техничар (општи смер), програм се реализује током 2345 часова наставе општеобразовних предмета (2275 теоријске и 70 часова вежби) и 1975 часова наставе стручних предмета (1330 теоријске, 755 вежби и 300 часова у блоку), од којих се током школовања, 105 часова реализује у школи а 950 у здравственим установама.

У образовном профилу гинеколошко-акушерска сестра (бабица) програм се реализује кроз 2355 часова наставе општеобразовних предмета (2285 часова теоријске наставе и 70 часова вежби) и 1965 часова стручних предмета (1370 часова теоријске, 595 часова вежби и 300 часова наставе у блоку), од којих се током школовања, 105 часова реализује у школи а 895 часова у здравственим установама.

У образовном профилу медицинска сестра – техничар – оглед програм се реализује у оквиру 4839 часова наставе и то: 1106 часова наставе опште-образовних предмета, 516 часова наставе општестручних предмета, 2909 часова наставе стручних предмета и 308 часова наставе изборних предмета. Настава се организује као теоријска, настава у блоку и вежбе, а огледом је предвиђена и професионална пракса у здравственој установи.

Приправнички стаж за медицинску сестру техничара (општи смер) и гинеколошко-акушерску сестру траје шест месеци, и то по три месеца у дому здравља и стационарној здравственој установи.

Током приправничког стажа, медицинска сестра техничар (општи смер) оспособљава се кроз практичан рад за самостално обављање општих и специјализованих послова здравствене неге; усмеравање на савлађивање метода и поступака у циљу пружања здравствене заштите у домену примарне, секундарне или терцијарне превенције; примену методе асепсе и антисепсе и рад у асептичним условима, а посебно на спречавању интрахоспиталних инфекција и AIDS-а; упознавање основних принципа и циљева здравствено-васпитног рада и учествовање у спровођењу здравствено васпитања као интегралног рада у свакодневној пракси; упознавање са применом принципа исхране здравих и болесних људи; практичан рад на вођењу основне медицинске документације и евиденције.

Гинеколошко-акушерска сестра се током свог приправничког стажа оспособљава да припрема потребан материјал, прибор и инструменте за рад; припрема болеснице за преглед и гинеколошке интервенције; обучава се у контроли виталних функција, спровођењу терапије и узимању материјала за анализе; припрема болеснице за операцију и спроводи негу оперисаних болесница; води медицинску документацију; врши пријем и тријажу трудница; прати стања труднице у сва четири порођајна доба; спроводи здравствено-васпитни рад са трудницом и бабињаром; негује и контролише труднице код патолошких трудноћа; спроводи све хигијенско-епидемиолошке мере и спречава интрахоспиталне инфекције.

Медицинске сестре техничари (општи смер) и гинеколошко-акушерске сестре су дужне да, приликом заснивања радног односа, потпишу изјаву - заклетву да ће се у обављању свог позива придржавати начела утврђених у Хипократовој заклетви, као и начела професионалне етике.

Здравствени радници могу самостално пружати здравствену заштиту (самостални рад) у здравственој установи, приватној пракси или код другог послодавца ако су, поред обављеног приправничког стажа и положеног стручног испита, уписани у именик коморе, односно добили/обновили одобрење за самостални рад.

Поступак издавања, обнављања и одузимања одобрења за самостални рад (лиценца) здравственим радницима спроводи надлежна комора ради утврђивања стручне оспособљености здравствених радника за самостални рад. По Закону о коморама здравствених радника („Службени гласник РС“, број 107/2005), то су: Лекарска комора Србије, Стоматолошка комора Србије, Фармацеутска комора Србије, Комора биохемичара Србије и Комора медицинских сестара и здравствених техничара Србије. Надлежна комора, по службеној дужности,

води именик издатих, обновљених, односно одузетих лиценци. Комора издаје лиценцу на период од седам година.

Здравствени радници и здравствени сарадници имају право и дужност да у току рада стално прате развој медицинске, стоматолошке, фармацеутске науке, као и других одговарајућих наука као и да се усавршавају ради одржавања и унапређења квалитета свог рада, Стручно усавршавање здравствених радника је услов за добијање лиценце. Под стручним усавршавањем у смислу Закона о здравственој заштити („Сл. гласник РС“ 107/05 и 72/09 - др. закон), подразумева се стицање знања и вештина здравствених радника и здравствених сарадника које обухвата: специјализације и уже специјализације и континуирану едукацију.

Интегрисане основне и дипломске академске студије ветеринарске медицине трају шест година (12 семестара или 360 ЕСПБ), односно, укупно 5520 часова, односно 2625 часова теоријске и 2895 часова практичне наставе. Настава се изводи на факултету и у наставним базама факултета – на фармама, ергелама, ветеринарским институтима, клиникама, станицама, амбулантама и другим организацијама са којима су закључени одговарајући уговори о извођењу наставе.

Поред обавезних предклиничких и клиничких предмета које студенти слушају током свих шест година студија, до VIII семестра студенти се опредељују за поједине изборне предмете из различитих области ветеринарске медицине, а приликом уписа у IX семестар се опредељују за једну од четири изборне области које слушају до краја XII семестра:

- Клиничка патологија и терапија социјалних животиња,

- Узгој, патологијa и терапија фармских животиња,

- Превентивна ветеринарска медицина и

- Хигијена и технологија намирница анималног порекла.

Последњи семестар је углавном посвећен практичној настави из изборних области и изради дипломског рада. Одбраном дипломског рада стиче се академски назив доктор ветеринарске медицине.

Лиценцу за обављање ветеринарске делатности, по Закону о ветеринарству ("Службени гласник РС", бр. 91/2005), може да стекне лице са завршеним студијама ветеринарске медицине, положеним стручним испитом (по обављеном приправничком стажу у трајању од најдуже годину дана) и са стручним резултатима у обављању послова ветеринарске делатности, као и препоруком два члана Ветеринарске коморе. Лиценца се издаје за период од пет година, а чланство у Комори обавезно је за све ветеринаре.

Студије архитектуре првог степена трају 3/4 године (6/8 семестара или 180/240 ЕСПБ), академског су карактера, и садрже наставу из области широког скупа наставних области из поља техничко-технолошких и друштвено-хуманистичких наука, и уметности. Исход процеса учења је стицање квалификације која омогућава наставак студија и приступ тржишту рада у областима и нивоима послова који су у складу са стеченим знањима и вештинама. Стручни назив - инжењер архитектуре – B.Arch (Bachelor of Architecture).

Студијски програм дипломских академских студија из области архитектуре (А), урбанизма (У) и архитектонских технологија (АТ) траје 1/2 године (2/4 семестра или 60/120 ЕСПБ) чији су основни циљеви: оспособљавање студената за развој и примену научних, стручних и уметничких достигнућа у области архитектуре, урбанизма и архитектонских технологија; стицање професионалне квалификације (улазног основа за лиценцу) за послове у области урбанистичког и просторног планирања, архитектонско-урбанистичког пројектовања и реализације архитектонских објеката; стицање права на наставак образовања.

Настава се остварује предавањима, пројектовањем у студију (пројектни модули), семинарима, консултацијама, образовно-научним, односно образовно-уметничким радом, менторским радом, и другим облицима наставног и истраживачког рада. Студије се завршавају израдом и одбраном дипломског рада.

Исход процеса учења је стицање професионалне квалификације која омогућава самостално и одговорно бављење архитектонском струком, а у складу са националним и прописима ЕУ - дипломирани инжењер архитектуре – M.Arch. са назнаком усмерења (А, У, АТ).

Законом о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009) је прописано да одговорни планер (члан 37.), односно урбаниста (члан 38.) може бити лице са стеченим високим образовањем на академским студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије) односно лице са високом стручном спремом и најмање пет година радног искуства, које има стручне резултате на изради докумената просторног, односно урбанистичког планирања и одговарајућу лиценцу издату у складу са овим законом.

Одговорни пројектант може бити лице са стеченим високим образовањем одговарајуће струке, односно смера, на академским студијама другог степена (дипломске академске студије - мастер, специјалистичке академске студије) односно на основним студијама у трајању од најмање пет година и лиценцом за пројектовање, коју може стећи после најмање три године радног искуства уз стручне резултате на изради техничке документације и препоруке најмање два одговорна пројектанта или Инжењерске коморе.

Одговорни извођач радова (члан 151.) може бити лице са стеченим високим образовањем одговарајуће струке, односно смера, на студијама другог степена (дипломске академске студије-мастер, специјалистичке академске студије), односно на основним студијама у трајању од најмање пет година или са стеченим високим образовањем на студијама првог степена (основне академске студије, основне струковне студије), односно на студијама у трајању до три године за објекте за које одобрење за изградњу издаје јединица локалне самоуправе, спратности ПО+П+4+ПК чија укупна површина не прелази 2.000 м2 бруто површине, објеката мање сложених грађевинских конструкција распона до 12 метара, локалних и некатегорисаних путева и улица, унутрашњих инсталација водовода и канализације, грејања и климатизације, и електроинсталације, унутрашњих гасних инсталација, као и извођење појединих грађевинско-занатских и инсталатерских радова и радова на унутрашњем уређењу објеката и уређењу терена, може руководити и лице које има високо образовање на студијама првог степена, одговарајуће струке, односно смера,

положен стручни испит, најмање пет година радног искуства и са важећом лиценцом, одговарајуће струке, односно смера и одговарајућом лиценцом за извођење радова.

Стручни испит, који је као услов за обављање одређених послова прописан овим законом, полаже се пред комисијом коју образује министар надлежан за послове урбанизма и грађевинарства.

Здравствени радници и здравствени сарадници имају право и дужност да у току рада стално прате развој медицинске, стоматолошке, фармацеутске науке, као и других одговарајућих наука као и да се усавршавају ради одржавања и унапређења квалитета свог рада, Стручно усавршавање здравствених радника је услов за добијање лиценце. Под стручним усавршавањем у смислу Закона о здравственој заштити („Сл. гласник РС“ 107/05 и 72/09 - др. закон), подразумева се стицање знања и вештина здравствених радника и здравствених сарадника које обухвата: специјализације и уже специјализације и континуирану едукацију.

Здравствени радници и здравствени сарадници имају право и дужност да у току рада стално прате развој медицинске, стоматолошке, фармацеутске науке, као и других одговарајућих наука као и да се усавршавају ради одржавања и унапређења квалитета свог рада, Стручно усавршавање здравствених радника је услов за добијање лиценце. Под стручним усавршавањем у смислу Закона о здравственој заштити („Сл. гласник РС“ 107/05 и 72/09 - др. закон), подразумева се стицање знања и вештина здравствених радника и здравствених сарадника које обухвата: специјализације и уже специјализације и континуирану едукацију.

Стручни испит могу да полажу и страна физичка лица којима је издата лиценца по прописима других земаља, под условима реципроцитета. Стручни испит који обухвата општи део и део посебног дела стручног испита, полаже се пред посебном комисијом коју образује министар надлежан за послове грађевинарства.

Део посебног дела стручног испита обухвата проверу познавања закона и других прописа, као и стандарда и норматива који се односе на израду техничке документације и грађење објеката, као и закона и других прописа из области из које лице полаже стручни испит, проверу познавања закона и других прописа, као и стандарда и норматива који се односе на просторно и урбанистичко планирање, односно израду планских докумената, као и закона и других прописа којима су уређена питања заштите животне средине, заштите и коришћења природних и културних добара и коришћење грађевинског земљишта.

Лиценцу за одговорног планера, урбанисту, пројектанта и извођача радова издаје и одузима, Инжењерска комора Србије. Лиценца се издаје на предлог матичне секције Коморе или на предлог комисије коју по потреби образује орган Коморе надлежан за издавање лиценце. Издата лиценца може се, због несавесног обављања послова, одузети за период од шест месеци до пет година.

33. Да ли су стоматолошка и медицинска професија две правно различите професије? Молимо да образложите детаљно.

Према одредбама Закона о здравственој заштити („Сл. гласник РС“ бр.

107/05 и 72/09 – др. закон) здравствени радници, у зависности од стручне спреме су:

1) доктор медицине, доктор стоматологије, дипломирани фармацеут и дипломирани фармацеут-медицински биохемичар,

2) други здравствени радник – са завршеном одговарајућом високом, вишом, односно средњом школом здравствене струке.

Из наведеног произилази да зубарска професија и медицинска професија jeсу правно различите професије.

34. Да ли професија бабице постоји као посебна професија, правно различита од професија медицинских сестара и доктора? Молимо да образложите детаљно.

Да, послове бабице у здравственом систему Републике Србије обављају гинеколошко-акушерске сестре-техничари. Детаљније види одговор на питање 32.

B. Бављење професијом/ професионалном делатношћу

35. Које професије/професионалне делатности су регулисане вашим законодавством (видети дефиницију регулисаних занимања у члану 3(1)(а) Директиве 2005/36/ЕЗ? Који је оквир подручја професионалног деловања?

У смислу дефиниције регулисаних занимања из члана 3(1)(а) Директиве 2005/36/ЕЗ велики број секторских прописа уређује различите професије лекара, објашњене су у одговору на питање 32. Закон о здравственој заштити у члану 2. дефинисао је да је здравствена заштита, организована и свеобухватна делатност друштва са основним циљем да се оствари највиши могући ниво очувања здравља грађана и породице, као и да обухвата спровођење мера за очување и унапређење здравља грађана, спречавање, сузбијање и рано откривање болести, повреда и других поремећаја здравља и благовремено и ефикасно лечење и рехабилитацију. Мере и активности здравствене заштите морају бити засноване на научним доказима, односно морају бити безбедне, сигурне и ефикасне и у складу са начелима професионалне етике.

Под фармацеутском здравственом делатношћу, члан 83. истог закона, подразумева се одговорно снабдевање лековима и одређеним врстама медицинских средстава становништва, здравствених установа и приватне праксе, обезбеђивањем рационалне фармакотерапије ради лечења, побољшања и одржавања квалитета живота пацијената, као и континуирани процес побољшавања употребе лекова и одређених врста медицинских средстава, односно праћења нежељених реакција на лекове и медицинска средства.

Ветеринарска делатност, у смислу Закона о ветеринарству, обухвата: контролу, праћење, заштиту и унапређење здравља животиња; откривање и дијагностиковање болести и лечење оболелих животиња; заштиту људи од

зооноза; контролу безбедности хране животињског порекла и производа животињског порекла на месту узгоја животиња, производње и промета производа животињског порекла, хране животињског порекла и хране за животиње; контролу воде за напајање животиња ради обезбеђивања њене исправности; обележавање животиња ради контроле кретања и обезбеђивања праћења у производњи и промету животиња, производа животињског порекла и хране животињског порекла; заштиту животиња од мучења и патње, као и старање о добробити животиња; контролу у производњи и промету ветеринарских лекова и медицинских средстава за употребу у ветеринарској медицини; заштиту животне средине од загађења узрочницима заразних болести животиња; послове дезинфекције, дезинсекције, дератизације, дезодорације и деконтаминације; ветеринарску едукацију и обавештавање.

За архитекте, пројектанте, планере и извођаче грађевинских радова, као и детаље за професије лекара, ветеринара, стоматолога, фармацеута, медицинске сестре за општу здравствену негу и бабице погледати детаљније у одговору на питање 32.

Чланом 8. Закона о култури (усвојен 31.08.2009, „Службени гласник РС“ број 72/2009), дефинисана је културна делатност, па се овом делатношћу сматрају послови у следећим областима: истраживање, заштита и коришћење културног наслеђа; библиотечко-информационе делатности; књига и књижевност (стваралаштво, издаваштво, књижарство, преводилаштво); музика (стваралаштво, продукција, интерпретација); ликовне и примењене уметности, визуелне уметности и архитектура; сценско стваралаштво и интерпретација (драма, опера, балет и плес); кинематографија и аудио-визуелно стваралаштво; уметничка фотографија; дигитално стваралаштво и мултимедији; научноистраживачке и едукативне делатности у култури; остала музичка, говорна, артистичка и сценска извођења културних програма.

Сходно члану 9. овог закона, културну делатност могу обављати домаћа и страна физичка и правна лица, на начин и под условима прописаним законом.

Појединац ову делатност може да обавља у виду занимања ако је запослен у установи културе или другом правном лицу у области културе, или као самостални уметник, самостални стручњак у култури, самостални извођач културног програма и самостални сарадник у култури.

Саветник за хемикалије Законом о хемикалијама („Сл. гласник РС“, бр. 36/09 и 88/10) прописано

је да је снабдевач (произвођач, увозник, дистрибутер или даљи корисник, а који ставља у промет хемикалије), дужан да обезбеди лице које се стара о правилном управљању тим хемикалијама - саветника за хемикалије. На основу овог закона саветник за хемикалије може бити стално запослен или повремено ангажован од стране привредног субјекта. Саветник за хемикалије мора да има одговарајућу стручну спрему и положен испит за саветника за хемикалије.

Брокери, инвестициони саветници, портфолио менаџери

Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских

инструмената („Сл гласник РС“ бр. 47/06) прописује у члану 128. да послове брокера, инвестиционог саветника и портфолио менаџера могу обављати само физичка лица која имају дозволу за обављање тих послова.

Комисија за хартије од вредности утврђује програм, организује наставу и полагање испита за стицање звања брокера, инвестиционог саветника и портфолио менаџера, издаје сертификат о стицању наведених звања, даје дозволу за обављање тих послова и води регистар ових лица.

Дозволу за обављање послова брокера Комисија даје ако подносилац захтева за добијање те дозволе испуњава следеће услове:

1) да је успешно положио тест за стицање звања брокера;

2) да испуњава услове из члана 86. став 1. овог закона (овај члан се односи на некажњавање – кривична дела, привредне преступе и прекршаје);

3) да му раније није одузета дозвола за обављање тих послова.

Дозволу за обављање послова инвестиционог саветника и портфолио менаџера Комисија даје ако подносилац захтева за добијање те дозволе испуњава следеће услове:

1) да је успешно положио тест за стицање звања инвестиционог саветника, односно портфолио менаџера;

2) да испуњава услове из члана 86. став 1. овог закона (овај члан се односи на некажњавање – кривична дела, привредне преступе и прекршаје);

3) да му раније није одузета дозвола за обављање тих послова;

4) да има високу стручну спрему;

5) да има најмање три године радног искуства на пословима с хартијама од вредности.

Посредници и заступници у осигурању Законом о осигурању прописани су услови за издавање и одузимање

овлашћења за обављање послова посредовања у осигурању и овлашћења за обављање послова заступања у осигурању.

Послове посредовања у осигурању у друштву за посредовање у осигурању, односно послове заступања у осигурању у друштву за заступање у осигурању и код заступника у осигурању могу обављати само запослени у том лицу који имају овлашћење Народне банке Србије. Народна банка Србије издаје овлашћење за обављање послова посредовања, односно заступања у осигурању лицу које је положило стручни испит за обављање послова посредовања, односно заступања у осигурању и које испуњава друге прописане услове.

Одлуком о садржини и начину полагања стручног испита за обављање послова посредовања, односно заступања у осигурању и начину доказивања испуњености других услова за добијање овлашћења за обављање тих послова („Службени гласник РС“, бр. 80/2006), прописани су садржина и начин полагања стручног испита за обављање послова посредовања, односно заступања у осигурању.

Актуари Друштва за осигурање су дужна да именују овлашћеног актуара, како за

животно тако и за неживотно осигурање обзиром да је то, према Закону о осигурању, услов за добијање дозволе за обављање послова осигурања и послова реосигурања. Наведено је обрађено у одговору на питање 39. поглавља Финансијске услуге.

Услови за стицање звања овлашћеног актуара утврђени су Одлуком о условима за стицање звања овлашћеног актуара („Службени гласник РС“, бр. 104/2006). Наиме лицу који положи одговарајући стручни испит и који испуњава друге прописане услове, Народна банка Србије издаје овлашћење за обављање актуарских послова.

Садржина и начин полагања стручног испита за стицање звања овлашћеног актуара (полаже се у НБС) утврђени су овом одлуком.

Ревизори Законом о рачуноводству и ревизији („Службени гласник РС”, бр. 46/06 и

111/09) регулисана су професионална звања овлашћени ревизор и овлашћени интерни ревизор.

Комора овлашћених ревизора (у даљем тексту: Комора) прописује програме за полагање испита, као и услове за стицање сертификата за ова професионална звања, а прописује и услове за издавање, продужавање и одузимање лиценци за обављање ревизије финансијских извештаја.

Лиценцирани овлашћени ревизор је овлашћени ревизор који поседује лиценцу за обављање послова ревизије финансијских извештаја издату од стране Коморе. Услови за стицање лиценце објашњени су у одговору на питање број 64. у поглављу I. ПРАВО ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА - II. КОРПОРАТИВНО РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈА (Б. Ревизија).

Овлашћени интерни ревизор је лице који поседује сертификат за ово професионално звање издат од стране Коморе.

Ревизија у смислу овог закона подразумева испитивање финансијских извештаја у циљу давања мишљења о томе да ли финансијски извештаји истинито и објективно, по свим материјално значајним питањима приказују финансијско стање, пословни резултат и токове готовине и да ли су састављени у складу са одредбама овог закона, Међународним рачуноводственим стандардима (МРС), односно Међународним стандардима финансијског

извештавања (МСФИ). Ревизију финансијских извештаја обављају лиценцирани овлашћени ревизори запослени у предузећима за ревизију.

Интерна ревизија у смислу овог закона подразумева испитивање, оцењивање и праћење адекватност и ефикасност рачуноводственог система и система интерних контрола у правном лицу, у складу са законом.

Ваздухопловно особље Закон о ваздушном саобраћају („Службени гласник РС“, број 73/10 од 12. октобра 2010. године) у Глави осмој регулише ваздухопловно особље тј. особље чији послови непосредно или посредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја.

Ваздухопловно особље чији послови непосредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја обавља своје послове на основу одговарајуће дозволе коју, сходно члану 172. Закона о ваздушном саобраћају, издаје Директорат. Истим чланом прописано је да се у дозволу уписују овлашћења имаоца дозволе, као и да се дозвола издаје лицу које је стручно оспособљено и које испуни услове везане за године живота и друге услове које пропише Директорат. Дозвола се издаје и падобранцу.

Ваздухопловно особље чији послови непосредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја, сходно члану 171. Закона о ваздушном саобраћају, дели се на: летачко (пилот ваздухоплова, инжењер летач и навигатор летач), помоћно летачко (кабинско) и нелетачко (контролор летења, студент контролор летења, особље које одржава ваздухоплов и ваздухопловни диспечер).

Ваздухопловно особље чији послови посредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја обавља своје послове на основу одговарајуће потврде о обучености у коју се уписују овлашћења имаоца потврде, а коју сходно члану 175. Закона о ваздушном саобраћају, издаје центар за обуку ваздухопловног особља који је спровео обуку.

Ваздухопловно особље чији послови посредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја чине техничко особље пружалаца услуга у ваздушној пловидби, ватрогасно-спасилачко особље, особље које пружа услуге земаљског опслуживања, особље које контролише исправност површина за кретање ваздухоплова, аеродромски диспечери и особље које обавља преглед обезбеђивања на аеродрому.

Поред најопштијих одредаба које садржи Закон о ваздушном саобраћају, ваздухопловно особље је детаљно регулисано бројним подзаконским прописима.

Посада поморских бродова Овлашћења о оспособљености чланова посаде поморских бродова, на

основу којих се стиче одговарајуће звање у поморству, услови за њихово стицање, програм обуке, програм стручног испита и начин полагања испита и друга питања од значаја за стицање овлашћења о оспособљености уређена су Међународном конвенцијoм о стандардима за обуку, издавање уверења и вршење бродске страже помораца, 1978. (STCW) („Службени лист СФРЈ -

Међународни уговори“, број 3/84) -објављена 30.03.1984. године, као и Прилозима уз Међународну конвенцију о стандардима за обуку, издавање уверења и вршењу бродске страже помораца, Закоником о обуци, издавању уверења и вршењу бродске страже помораца и Резолуцијама, усвојеним 1995. године („Службени лист СРЈ-Међународни уговори“, број 3/01) -објављена 11.05.2001. године, Законом о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СРЈ“, бр. 12/98, 44/99,74/99 и 73/00), објављен 29.12.2000. године и Правилником о овлашћењима о оспособљености чланова посаде поморских бродова трговачке морнарице Савезне Републике Југославије и условима за њихово стицање („Службени лист СРЈ“, 67/99 и 71/2000), објављен 22.12.2000. године.

Стицањем овлашћења о оспособљености стиче се одговарајуће звање и то: заповедник брода, први официр палубе, официр пловидбене страже, члан пловидбене страже, управитељ машине, други официр машине, официр пловидбене страже у машинском одељењу и члан пловидбене страже у машинском одељењу. Поред ових звања могу се стећи и следећа звања: заповедник брода до 100 ВТ у малој обалној пловидби, водитељ јахте, морнар моториста и официр пловидбене страже на броду са машинским комплексом погонске снаге до 750 kW.

Поморци се оспособљавају и стичу овлашћења за обављање бродских делатности и то: пловидба, руковање и слагање терета, управљање пословима на броду и брига за лица на броду, бродско машинство, електротехника, електроника и аутоматика, одржавање и поправка и радио везе.

Наведене бродске делатности се обављају у служби палубе, служби машине и радио служби.

Адвокати У складу са Законом о адвокатури ("Сл. лист СРЈ", бр. 24/98, 26/98 -

испр., 69/2000 - одлука СУС, 11/2002 и 72/2002 - одлука СУС и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља) адвокатура представља независну и самосталну професионалну делатност пружања правне помоћи у остваривању и заштити уставом утврђених слобода и права и других законом утврђених права и интереса домаћих и страних физичких и правних лица.

Туристички водичи, туристички пратиоци, туристички аниматори и

локални туристички водичи Законом о туризму („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009 и 88/2010) и

Правилником о програму и начину полагања стручног испита за туристичког водича и туристичког пратиоца ("Службени гласник РС", бр. 40/2010) прописана су знања и вештине, као и програм полагања стручног испита за туристичког водича и туристичког пратиоца.

Један од услова да би туристичи водич, локални водич и туристички пратилац пружали услуге је положен стручни испит, као и да при пружању услуга мора да има код себе одговарајућу легитимацију и да носи прописану ознаку. Чланом 11. Правилника о програму и начину полагања стручног испита за туристичког водича и туристичког пратиоца је прописано да министарство надлежно за послове туризма најмање једном годишње расписује оглас на који

се могу пријавити заинтересована лица за полагање стручног испита за туристичког водича и туристичког пратиоца.

Чланом 94. Закона о туризму је прописано да туристички водич и туристички пратилац мора да: 1) има држављанство Републике Србије; 2) зна српски језик; 3) има пребивалиште на територији Републике Србије; 4) има средње образовање у четворогодишњем трајању; 5) познаје један страни језик; 6) има положен стручни испит за туристичког водича односно туристичког пратиоца у складу са овим законом.

Истим чланом закона прописано је да туристички аниматор мора да има најмање средње образовање у четворогодишњем трајању, зна српски језик и познаје један страни језик. Чланом 98. Закона о туризму је прописано да услуге локалног туристичког водича може да пружа лице које испуњава услове прописане за туристичког водича и туристичког пратиоца и да има положен стручни испит за локалног туристичког водича.

36. Постоји ли нека разлика у вашем законодавству између признавања стручних и академских квалификација?

Законом о основној школи и Законом о средњој школи је утврђено да

имаоци страних школских исправа имају право да захтевају њихову нострификацију, односно признавање еквиваленције, при чему нострификацијом страна школска исправа у целини изједначава са одговарајућом домаћом школском исправом у погледу права која њеном имаоцу припадају за настављање школовања и права на запошљавање, док се признавањем еквиваленције страна школска исправа изједначава са одговарајућом домаћом школском исправом у погледу права на настављање школовања.

У поступку нострификације, односно признавања еквиваленције узима се у обзир систем образовања земље у којој је стечена предметна исправа, наставни план и програм, права која страна школска исправа даје имаоцу и друге околности од значаја. Уколико се током поступка утврди да наставни план и програм савладан у иностранству знатно одступа од домаћег са којим се упоређује, признавање се условљава полагањем одређених испита, израдом одређених радова или провером знања.

У Закону о високом образовању се користи само појам признавање стране високошколске исправе за поступак којим се имаоцу такве исправе утврђује право у погледу наставка образовања, односно право на укључивање у нивое високог образовања, као и запошљавања, када се у поступку утврђује врста и ниво студија, као и стручни, академски, односно научни назив.

У поступку признавања стране високошколске исправе узима се у обзир систем образовања у земљи у којој је стечена страна високошколска исправа, студијски програм, услови уписа на студијски програм, права која даје та

високошколска исправа у земљи у којој је стечена и друге чињенице од значаја за признавање стране високошколске исправе.

Стручни орган самосталне високошколске установе спроводи вредновање страног студијског програма, на основу нивоа постигнутих знања и вештина узимајући у обзир податке, које прибавља Министарство просвете, о страној високошколској установи на којој се изводи студијски програм. Једном извршено позитивно вредновање одређеног страног студијског програма важи за све наредне случајеве када се ради о истом студијском програму.

37. Какви су ваши планови за усклађивање вашег националног законодавства са европским Директивама о пружању адвокатских услуга (Директиве 77/249/EEЗ и 98/5/EЗ)?

Адвокатске услуге у Републици Србији уређене су Законом о адвокатури

("Сл. лист СРЈ", бр. 24/98, 26/98 - испр., 69/2000 - одлука СУС, 11/2002 и 72/2002 - одлука СУС и "Сл. лист СЦГ", бр. 1/2003 - Уставна повеља). У току 2011. године донеће се нови Закон о адвокатури, који ће делимично бити усклађен са горе наведеним директивама. Овим законом прецизно ће бити уређено право уписа у именик адвоката у Републици Србији и право на бављење адвокатуром адвоката – страних држављана и то у погледу пружања правних савета о праву њихове матичне државе и међународном праву, као и право на обављање других облика правне помоћи. Овај закон биће у потпуности усклађен са захтевима земаља чланица Светске трговинске организације, који су постављени у процесу приступања Републике Србије овој организацији. У наредном периоду, до приступања Републике Србије Европској унији, потпуно ће се ускладити Закон о адвокатури са наведеним директивама о пружању адвокатских услуга.

38. Какви су ваши планови за усклађивање вашег националног законодавства са ЕУ Директивом о пословним заступницима (Директива 86/653/EEЗ)?

Република Србија није преузела директиву 86/653/EEC. Наведени правни

однос потпада под општи режим уговора о налогу, по Закону о облигационим односима, чланови 749-770.

Српско право под уговором о налогу предвиђа могућност уговорног обавезивања налогопримца и давања еквивалентног овлашћења од стране налогодавца да за његов рачун предузме одређене послове. Предвиђена је обавеза одређених лица (која се баве вршењем туђих послова као занимањем, односно јавно се нуде за вршење тих послова) да одговоре на понуду налога, обавезе налогопримца (извршење налога у складу са примљеним упутствима, одступање од налога само са сагласношћу налогодавца, поверавање налога и одговарајућа одговорност, полагање рачуна, одговорност за употребу налогодавчевог новца, као и правила о солидарној одговорности више

налогопримаца) и налогодавца (предујам новца, накнада за труд, трошкове и штету), као и правила о одустанку, отказу и престанку уговора уопште.

Током 2011. године извршиће се анализа правног оквира, како би се испланирале промене прописа које су потребне и Директива о самозапосленим пословним заступницима у потпуности преузела.

39. Какви су ваши планови за усклађивање вашег националног законодавства са европским Директивама о токсичним производима (Директиве 74/556/EEЗ и 74/557/EEЗ )?

Закон о хемикалијама не прописује посебне, тј. другачије услове за

стране држављане у односу на домаће држављане у погледу права на успостављање делатности које су дефинисане чланом 2. Директиве 74/557/ЕЕЗ.

Тренутно не постоје планови за усклађивање (alignment) са директивама 74/556/EEЗ и 74/557/EEЗ. За дефинисање разумних рокова и начина усклађивања са одредбама ових директива у периоду до приступања Србије ЕУ, биће неопходна претходна детаљнија анализа домаћег законодавног оквира и захтева самих директива у току 2011. године, при чему ће се узети у обзир (while taking into account/ while considering), између осталог, одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању, примена начела узајамног признавања (mutual recognition) и тренутни статус Србије као државе која није чланица ЕУ.

40. Који органи врше надзор над регулисаним занимањима: стручни, министарства (наведите која), други органи?

Управни и стручни надзор над радом правних субјеката у одређеној области обављају министарства преко својих инспекција на нивоу републике, региона, односно општине.

Стручни надзор рада појединаца обављају коморе путем издавања, обнављања и укидања дозвола за рад (лиценце), односно стална тела, као што су етички комитети и судови части.

Струковна удружења баве се унапређењем статуса професије, побољшањем услова рада и стручним усавршавањем

Регулисаних занимања, за сада нема, али надзор над стручним радом здравствених установа и приватне праксе, у смислу Закона о здравственој заштити, врши се као надзор над законитошћу рада здравствених установа и приватне праксе и инспекцијски надзор, а врши га Министарство здравља преко здравствених инспектора и инспектора надлежних за област лекова и медицинских средстава.

Стручни надзор подразумева поступак провере квалитета стручног рада здравствених установа, приватне праксе, здравствених радника и здравствених сарадника.

Издавање, обнављање и одузимање одобрења за самостални рад (лиценца) здравственим радницима је поступак који спроводи надлежна комора, ради утврђивања стручне оспособљености здравствених радника за самостални рад.

Комора здравственом раднику може привремено одузети лиценцу из разлога предвиђених Законом о здравственој заштити, што може трајати од шест месеци до пет година од дана пријема решења о привременом одузимању лиценце.

Комора може здравственом раднику и трајно одузети лиценцу ако је здравствени радник правоснажном судском одлуком осуђен на казну затвора због тешког кривичног дела против здравља људи.

Законом о култури (чл. 79,) предвиђен је само надзор над спровођењем овог закона и прописа донетих на основу овог закона које врши Министарство културе, као и надзор над вршењем овим законом поверених послова државне управе које врши Министарство културе.

Према Закону о хартијама од вредности, Комисија за хартије од вредности врши надзор над пословањем (између осталих и) брокерско-дилерских друштава, берзи, организатора ванберзанског тржишта, друштава за управљање, инвестиционих фондова, а где могу бити запослена лица са дозволом за обављање делатности брокера, инвестиционог саветника и портфолио менаџера.

На тај начин, поред тога што им даје дозволу за обављање ових делатности, Комисија за хартије од вредности врши и контролу над њиховим радом.

Надзор над ваздухопловним особљем врше Директорат за цивилно ваздухопловство и министарство надлежно за послове саобраћаја.

Док је чланом 172. Закона о ваздушном саобраћају („Службени гласник РС“, број 73/10 од 12. октобра 2010. године) прописано да Директорат издаје дозволу ваздухопловном особљу чији послови непосредно утичу на безбедност ваздушног саобраћаја, члановима 184. и 185. Закона Директорат је овлашћен да суспендује коришћење дозволе, а чланом 186. прописани су и услови под којима се дозвола ставља ван снаге.

Сходно члану 243. Закона о ваздушном саобраћају инспекцијски надзор врши министарство надлежно за послове саобраћаја. (У моменту писања одговора на ово питање, у току је прелазни период по ступању на снагу новог закона, по коме Директорат и даље обавља инспекцијски надзор на основу акта министра надлежног за послове саобраћаја, док министарство не преузме инспекцију у складу са Законом о ваздушном саобраћају).

Надзор над поморским звањима врши Министарство за инфраструктуру.

Према члану 50. Закона о адвокатури, за утврђивање повреде дужности адвоката и угледа адвокатуре, утврђивање одговорности и изрицање мера за те повреде, у Адвокатској комори Србије и адвокатским коморама у њеном саставу образују се дисциплински органи, у складу са статутом. У складу са чланом 57. став 2. Закона о адвокатури, Министарство правде даје сагласност на Статут Адвокатске коморе Србије, у делу у коме је уређен начин вршења поверених јавних овлашћења.

Сагласно Закону о рачуноводству и ревизији надзор над радом овлашћених ревизора непосредно врши Комора овлашћених ревизора, а посредно Министарство финансија (у поступку надзора над радом предузећа за ревизију).

Министарство финансија сагласно Закону врши надзор над радом Коморе овлашћених ревизора.

Народна банка Србије врши, у складу са Законом о осигурању, надзор над обављањем послова посредовања, односно заступања у осигурању, као и над радом овлашћених актуара.

Сагласно Закону о туризму, надзор над радом туристичких водича, локалних туристичких водича и туристичких пратилаца врши Сектор туристичке инспекције Министарства економије и регионалног развоја.

C. Управне структуре

41. Молимо опишите управне структуре и поступке за признавање страних стручних квалификација у вашој држави.

Поступак признавања страних школских исправа за основно и средње

образовање, спроводи Министарство просвете, а за област високог образовања самостална високошколска установа.

У 2010. години формирана је међусекторска радна група ради припреме акта о признавању квалификација у професионалне сврхе и ради припрема за процес усклађивања националног законодавства са директивама о признавању професионалних квалификација (Директива 2005/36/ЕЗ).

Законом о планирању и изградњи (члан 126.) техничку документацију може да израђује и страно лице под условима реципроцитета и другим условима прописаним у овом закону. Страно лице може да израђује техничку документацију ако је на међународном конкурсу стекао право на извођење конкурсног рада у Републици Србији и ако је члан инжењерске коморе земље чији је држављанин. Испуњеност услова утврђује Инжењерска комора Србије.

Стручни испит, према одредбама Правилника о условима, програму и начину полагања стручног испита у области просторног и урбанистичког планирања, израде техничке документације и грађења, могу да полажу и страна физичка лица којима је издата лиценца по прописима других земаља, под условима реципроцитета. Стручни испит који обухвата општи део и део посебног дела стручног испита, полаже се пред посебном комисијом коју образује министар надлежан за послове грађевинарства.

Део посебног дела стручног испита обухвата проверу познавања закона и других прописа, као и стандарда и норматива који се односе на израду техничке документације и грађење објеката, као и закона и других прописа из области из које лице полаже стручни испит, проверу познавања закона и других прописа, као и стандарда и норматива који се односе на просторно и урбанистичко планирање, односно израду планских докумената, као и закона и других

прописа којима су уређена питања заштите животне средине, заштите и коришћења природних и културних добара и коришћење грађевинског земљишта.

Закон о хартијама од вредности у члану 128. став 4 и 5 прописује да Комисија издаје дозволу за обављање послова и лицу које је у иностранству стекло звање брокера, инвестиционог саветника, односно портфолио менаџера по претходно обављеној нострификацији одговарајућег сертификата, уколико испуњава остале услове прописане и за давање дозволе домаћим држављанима (видети одговор на питање бр. 35.).

Нострификацију ових сертификата врши Комисија на начин прописан својим актима и споразумима закључених између Комисије и надлежних иностраних надзорних органа.

На основу члана 183. Закона о ваздушном саобраћају („Службени гласник РС“, број 73/10) Директорат може да призна обуку која је спроведена у страној држави ако она одговара обуци која се спроводи у Републици Србији.

Обука која је спроведена у страној држави, а која не постоји у Републици Србији, признаје се ако је обука спроведена према међународним стандардима.

Директорат може да призна дозволу и овлашћење који су издати у страној држави ако они испуњавају услове који су прописани за издавање дозволе и овлашћења у Републици Србији.

У Закону о ваздушном саобраћају постоји основ за признавање како стручне обуке за стицање дозвола и овлашћења ваздухопловног особља спроведене у другој држави, тако и дозвола и овлашћења издатих од стране ваздухопловних власти других држава.

Признавање обуке, дозвола и овлашћења детаљно је регулисано одговарајућим подзаконским прописима у којима је утврђена обавеза ваздухопловних власти да провери аутентичност извршених обука, издатих дозвола и уписаних овлашћења.

У случају признавања обуке, након провере аутентичности обуке, кандидат полаже прописане испите.

Дозволе ваздухопловног особља које су издате у државама које су стандардизоване од стране Европске агенције за безбедност ваздушног саобраћаја (ЕАSА) признају се без икаквих додатних формалности, док је за признавање дозвола издатих у другим државама неопходно да кандидат полажи прописане испите пре него што му Директорат изда одговарајућу дозволу.

Признавање овлашћења о оспособљености чланова посаде поморских бродова издатих у страној земљи врши се на основу Прилога уз Међународну конвенцију о стандардима за обуку, издавање уверења и вршењу бродске страже помораца, Законика о обуци, издавању уверења и вршењу бродске страже помораца, који прописује обавезу закључења билатералних споразума са државама уговорницама STCW Конвенције о узајамном признавању обука и овлашћења о оспособљености чланова посаде поморских бродова.

Према члану 4. став 3. Закона о адвокатури, држављанин друге државе који по праву те државе испуњава услове за бављење адвокатуром има право уписа у именик адвоката у Републици Србији, уз постојање узајмности. Према

члану 14. овог закона, адвокат – страни држављанин који није уписан у именик адвоката у Републици Србији може да обавља послове адвокатуре у појединим случајевима на територији Републике Србије под условом узајамности.

Сагласно Закону о рачуноводству и ревизији Комора овлашћених ревизора утврђује критеријуме и врши нострификацију професионалних звања (овлашћени ревизор и овлашћени интерни ревизор) стечених у иностранству. Критеријуми, услови и поступак за нострификацију прописани су Правилником о условима за нострификацију професионалних звања стечених у иностранству, донетим од стране Коморе овлашћених ревизора, на који је сагласност дало Министарство финансија.

Страно физичко лице које, по праву државе чији је држављанин, испуњава услове за обављање посредовања, односно заступања у осигурању, може обављати те послове у РС, под условима узајамности. Услов узајамности се примењује до дана приступања РС Светској трговинској Организацији.

Одлуком о садржини и начину полагања стручног испита за обављање послова посредовања, односно заступања у осигурању и начину доказивања испуњености других услова за добијање овлашћења за обављање тих послова, прописано је да страни држављанин који по праву државе чији је држављанин испуњава услове за обављање послова посредовања, односно заступања у осигурању може ове послове обављати на територији Републике Србије после уписа у регистар овлашћења издатих овлашћеним посредницима, односно овлашћеним заступницима у осигурању, који води Народна банка Србије.

Ради уписа у овај регистар и добијања одговарајућег доказа о томе, то лице подноси Народној банци Србије оверен превод акта којим је утврђено да по праву државе чији је држављанин испуњава услове за обављање наведених послова, извод из прописа или други документ те државе којим доказује постојање узајамности за обављање тих послова, као и дозволу за рад коју је издала Национална служба за запошљавање Републике Србије.

Услови за стицање звања овлашћеног актуара за страна лица утврђени су тачкма 2, 11 и 12. Одлуке о условима за стицање звања овлашћеног актуара.

Страно физичко лице које има положен одговарајући стручни испит (испит који се полаже у НБС или звање FIA, FFA, FSA, FCAS, FIAA уз положен прописан испит из домаће регулативе) и испуњава друге прописане услове може добити овлашћење Народне банке Србије за обављање актуарских послова, односно стећи звање овлашћеног актуара ако поседује и дозволу за рад коју је издала организација надлежна за послове запошљавања у Републици Србији – Национална служба за запошљавање и ако се изводом из прописа или другим документом државе чији је држављанин може доказати постојање узајамности за обављање послова овлашћеног актуара (до уласка Републике Србије у Светску трговинску организацију).

42. У којој мери је могуће спровести административне процедуре електронским путем?

Административне процедуре није могуће спровести електронским путем,

осим код поступка нострификације професионалних звања (овлашћени ревизор

и овлашћени интерни ревизор) стечених у иностранству, који сагласно Закону о рачуноводству и ревизији врши Комора овлашћених ревизора, могуће је делимично спроводити и електронским путем. Наиме, захтев се може поднети електронским путем, док се пратећа докуметација доставља поштом.

У осталим поменутим областима за сада нису уређене могућности за спровођење процедуре електронским путем.