1 1

...Svet je mnogo bogatiji nego što mislimo! Čudniji,

fantastičniji! Okruženi smo misterijama, neverovatnim

stvarima...!

...Stvarima koje ne primećujemo...! Neverovatnim poja-

vama!

E sad mi je

lakše...!

...Gledajte samo to nebo i sve te zvezde! Nije li nalik kapiji otvorenoj

svim tajnama života? Stvarima koje nismo

spoznali?

...Sigurna sam da postoji neka vrsta... Kako bih rekla...

Nadrealnosti... Neke sveobuhvatnije stvarnosti koja objedinjuje

ono što vidimo i ono što ne vidimo, prošlost i budućnost,

san i maštu...

...Bla-bla--bla...!

Nadrealnost, moj đoka!

Džone...! ...Ne postoji stvarnost van ove: nas petoro, ovde, u ovoj crnačkoj

nedođiji, sa svojim neurozama, vinčesterkama i, fala Bogu, s ponekom

flašom dobrog viskija!

...Sve ostalo je petparačka poezija, sanjarenja zaludnih

ženskinja...!

Džone! Prostačino!

2

Jeste, ja sam prostačina!

...Prostačina sam i želiš me,

pile moje!

Sad si preterao, Džone...!

A vi, Roje? I ne reagujete?

Uvredio je i vašu ženu!

Nikog ja nisam uvre-dio! Samo sam rekao

ono što jeste!

...A Roj, ako ima i malo pameti, svakako kapira šta govorim!

Nije li tako, Roje?

...Ovaj...

Džone! Ozbiljno! Ne mogu da poverujem

da neko poput vas potpuno odbacuje

značenje mitova i legendi...!

Čuli ste domorodačku priču o Batuu, tom čoveku-demonu...

I šta s tim? Vi stvarno verujete

u čoveka-demona? Bo-jite se da će doći noću

da vam golica nožne prstiće...? Ili već nešto drugo...!

Ha! Ukapirala sam... Sad znam zašto si tako

agresivan prema Džudit!

Muvao si je i ona te je odbila,

je l’ tako?

...Odbila je Džona Remingtona! Nije pala na muževni šarm velike

muškarčine!

Dosta!

2 3

Ne znaš šta propuštaš, mila moja...! Ja to trpim već pet godina, velikog pisca i njegovu čuvenu muževnost, i mogu ti reći da bih imala štošta da ti

ispričam...!

Rekao sam dosta!

Želite li da čujete anegdote i viceve, da

prepričate svojim pri-jateljima?

ŠLJAS

Ako nastaviš ovako, ima da dobiješ po...

PREKINI!

Dosta!Uhvatite mi se za rame.

Odvešću vas u vaš šator.

Niko vas ništanije pitao, jadni

lorde...! Ja sam taj koji vas plaća...!

Plaćam vas da me slušate! Za-

pamtite to!

4

...A vi zapamtite da su vaši preci, pre nego što su emigri-

rali u Ameriku, čistili štale i izmet mojih predaka!

Ne mrdajte... Ovo će vas malo

zaboleti...

Buda-laštine...!

4 5

Dejzi? Šta to radi?

Vi...?!

Šššš... My god...!

6

PAZITE!

Ah!

6 7

Kakva zverka...! Mora da je teška bar dvesta kila!

...Gospode! Tako sam se uplašila...!

Ja, ovaj... Možda bi tre-

balo da mu zahvalim...!

Znam ja njega...! Gad je namerno

čekao poslednju sekundu!

Možda... Ali nam je ipak spasao

život!

8

Šta se dešava? Ovi Masai su mnogo

daleko od svoje teritorije...!

Popri-čaću s njima...

Pa, šta kažu? Zašto su naoružani do zuba?

Kažu da je Batu napao i proždrao jednog nji-

hovog čoveka...

Opet te budalaštine! Sigurno neka divlja

zver, ništa više!Divlja zver...?

Pogledajte ovaj otisak!

Vidim! Vero-vatno neka

gorila! Kakva je razlika?

Velika, ne pričajte

besmislice! Gorile nisu agresivne i ne izlaze na

čistine...

...A svakako nisu mesožderi...!

Sve mi je to vrlo

čudno...!

Nemojte mi samo reći da ste i vi

poverovali u tog

Batua...!

...Samo se setite svojih slavnih predaka, dragi

moj lorde!

Nisam rekao da

sam se uplašio!

Kakav gad!

8 9

Ja sam se uplašila, kažem ti. Sve te priče,

meni to nije normalno...

Džon će nas opet ismevati, ali mislim da bih se radije

vratila.

Ima li šanse da se brže vratimo u Mombasu?

Ne znam. Moraćemo da pitamo Mbomba...

DEJZI!Šta je...?!

10

MY GOD!

10 11

Mombasa, Kenija, maj 1947. ...Kakvo divno mesto! Sve to zele-

nilo, to cveće...! I to svetlo...!

Da. Trebalo bi da vam se svidi...

Ah, ali ima još nešto...

Nedavno se desilo nešto čudno na safari-ju koji je organizovao

jedan Amerikanac... Remington. Da li vam je poznato to ime? Pisac

koji piše neke užase... Gori je od Džojsa i

Hemingveja...

Je li moguće?

...Nikad se nije vratio. Ni on ni ostatak ekipe.

Svi su netragom nestali u džungli.

Niko ih nije tražio?

Naravno da jeste, ali zasad

bez uspeha.

I... Ovaj... Da li je bilo nekog

izveštaja?

Nekog pregleda događaja šta se

desilo, mislim.

Nemam predstavu. To

je sad na vama, drago dete. Da izvidite i prene-

sete nam...

Sad bih se oprostio od vas i poželeo vam

svu sreću.

Nećete sići?

Previše je sunčano. Ja sam čovek is senke.

Zar ste zabo-ravili?

Obožavam vaš humor. Nedo-

stajaćete mi... „ujko moj”!

I vi meni, „nećako”. I ne zaboravite da

nas izveštavate. Vidimo se uskoro.

Doviđe-nja!

12

Jedna žena se iskrcala. To mora

da je ona...Mlada?

Mlada i prilično lepa, da!

Daj da vidim!

Aman-zaman, gospodo! Molim vas!

Hop!

Gđica Ostin?

Ja sam Džon

Morti-mer.

Jeste li ugodno putovali?

Divno...!

Ah! Dozvolite

da vam pred-stavim...

...dvojicu vaših kolega koje

su želele da dođu sa mnom da vam požele

dobrodošlicu: g. Merlin i g. Fuks. Predaju

francuski i nemački. Drago mi je...!

12 13

...Barem jednom da ministarstvo brzo odreaguje! Nisam mogao očima

da poverujem kad sam primio tele-gram koji je najavio vaš dolazak!

...Poslednji put kad sam tražio zamenu, morao sam

da čekam više od šest meseci!

Ovo vam je prvi posao, gđice

Ostin?

Ne!

...Već sam predavala gotovo četiri godine u Halifaksu, na

Koledžu „Penton”.

Upadajte!

Odvešću vas u vašu vilu. Sutra ćete se

videti sa ovom gospo-dom na koledžu.

Doviđenja!

Trebalo bi da vam se svidi kuća.

Onako, prilično tradicionalna seoska kuća, ali s predivnim pogledom na

zaliv.

Pa, šta mislite?

Divna je!

...Obezbedio sam vam i auto, kao što ste tražili...

Tu je, u garaži. Želite li da ga

vidite?

14

Mislim da ću se prvo raspakovati i

smestiti...

Kako želite. Džek će vam po-neti prtljag...

Ah! Ovo su Luiza i

Mod.

Gospoja!

Gospoja!

Pa? Prelepo je!

Imate na raspolaganju dve sobe na spratu i još dve sa stražnje strane, gde spavaju devojke...

Dobro. Ako vam više

nisam potreban, vratio bih se u školu... Čeka

me posao...

Sutra u pola devet?

Dogovo-reno.

Škola je odmah preko puta pijace. Videćete

na mapi. Sve vam je obeleženo...

Kakav divan pogled...!

I još mogu da vidim sve šta se

dešava u zali-vu... To bi moglo

da mi koristi.

14 15

„...It was just one of those things, just one of those crazy flings”

...Majice i kostimi mi neće baš mnogo koristiti... Bolje da sam ponela

šorts i sandale...

Gospoja!

Da? Neki gospodin vas traži!

Gospodin?

Gospodine Fukse? Vrlo mi je

neprijatno što vas ometam,

gospođice...! Samo sam

pomislio da ste možda

usamljeni...

Znate kako je, nostalgija za domovinom i sve to...

Zato sam vam doneo nešto da popijete... Hendsel...! Odlično nemačko pivo...

Tako ljubazno od vas...

Gospoja! Došao je još jedan gospodin

koji kaže...

Uja!

...Nisam mogao da vas ostavim samu prve večeri po dolasku!

Zato sam pomislio da možda ne bi bilo loše da popijemo zajedno ovo odlično francusko vino...

Tako ste zlatni, obojica...!

16

...Ovo mesto je zaista divno!

Prelepo!Izvinite, odmah

ću doći.

Izgleda da nemaju nameru da

odu!

Ja... Ovaj... Ako im ponudim da ostanu, da li imamo nešto za

večeru?

Nema p’oblema.

Zašto ste došli

ovamo?

Iz istog razloga

zbog koga ste i vi, pretpostav-ljam. Pokvare-

ni zavodniče!

Ko mi kaže, bedni pohotnik!

Šššš!

Vi ste stari prijatelji? Poznajete se odavno?

Pa, sad...!

Pa...!

Vidite, Mod je spremila lokalni specijalitet sa uštipcima i

povrćem... Previše za mene samu. Zato vas pozivam da ostanete

na večeri...

Pa, sad... Ako baš insistirate...

U redu. Imam još koju flašu u ko-lima. Hoćete li sa

mnom, Fukse?

Niste mogli sami da ponesete te

dve flaše?!

Naravno da jesam...! Ali nisam bio oduševljen

idejom da vas ostavim samog s njom.

16 17

...Videćete, Mortimer je prava dobričina... Samo dolazite na

vreme i valjano spremajte lekcije i nećete imati nikakvih

problema!

A studenti?

Uglavnom su fini...! Naravno,

ima i poneka usijana

glava, kao i svugde...

Sve u svemu, dobra je to škola.

Dopašće vam se...

...Ali su zato izlasci, noćni

život i zabava na prilično bednom

nivou...!

Osim ako ne volite

lov!

...Kad smo kod lova, da li ste čuli onu priču o izgubljenima u safariju?

Da, na-ravno!

Čudan događaj, zbilja!

I stvarno još ništa nisu našli? Ni tog

pisca, ni njegove pri-jatelje?

Ništa. Izgubljen im je svaki trag na 80 km od Obanka!

I ne postoji nikakvo

objašnjenje?

Nikakvo...! Osim onog domoro-

dačkog...!

Što će reći?

...Magija...! Crna magija lutajućih duhova i demona.

Čuveni Batu...!

I on bi stvarno mo-gao da otme

čitavu ekspe-diciju?

Ko će ga znati...!

Ponekad u svim tim prazno-verjima ima zrna istine!

Gospode! Znate li

koliko je sati?!

...Sutra nas čika Mortimer čeka

tačno u pola devet!

Što jes’, jes’...

18

18 19

Nema nikoga...!Mora da je skočio...! Hm...!

...11. maj. Stigla sam jutros u Mombasu. Sunce

prži. Svetlost je zasleplju-juća. Upoznala sam direktora,

gospodina Mortimera...

„...I dvojicu kolega s koledža, Fuksa i Merlina. Prilično lepi momci, i toga su i te kako svesni. Mora da me smatraju nekom engleskom guskom...”

...Čini se da se mrze. Zbog

mene...?

Osim ako sve to nije neka igra. Igra

ili privid. Možda mamac. Da li su

stvarno to za šta se izdaju?

20

Sutradan.I, kako je prošlo

prvo jutro? Nije bilo strašno? Ne. Ni

najma-nje...!

Nisu poku-šali da vas iskoriste?

Jesu, naravno! Ali ja nisam od onih koji se la-

ko predaju!

...Profesori ručaju u pola jedan. Čuvaću vam mesto kraj sebe, da možemo da

proćaskamo...

Hvala.

Vi ste zamena za Džejn Holovej ako se ne

varam?

Da... Ta sam.

...Zovem se Ketrin

Ostin.

Ja sam Džejn Fleming. Činim

sve što je u mojoj moći da održavam ovu biblioteku...!

Da vidimo, šta bih mogla da

vam dam da čitate?

Neki roman? Nešto

moderno?

20 21

Džon Remington

LoVACLoVAC

Gospoja! Došao je

gospodin od sinoć...

Uja!

Samo se-dite, neću

dugo...

Nisam presta-jao da mislim o

onom što ste mi pričali danas... U vezi sa onom

uhodom...

...Zato sam vam do-neo nešto, iz pre-dostrožnosti...

Umete li da se služite

pištoljem?

Da, mislim da umem.

Odlično! Onda mogu da idem...

Ne pucajte, gđice! Predajem se!

22

Dobro veče, gospodine Fukse...! Nemojte mi samo

reći da ste mi i vi doneli pištolj.

Oh, ne... Uostalom, čini mi se da ste već

dobro opremljeni...

Hteo sam da vas pozovem na jedan let

avionom...

Avionom?

Imam prijatelja pilota. Živi ovde,

u Mombasi. Sutra leti za Obanko.

Prolazi blizu Kilimandžara...

Ostalo je još jedno mesto.

Pa ako ste voljni...

...Tja, sad... Baš ste me za-tekli...! Sutra,

kažete? Ja...

...U redu! Doći ću!

Čini se da je sve normalno.

Napasnik se nije vratio...

...Možda mu se ne sviđaju brinete?

22 23

„...Rokove ruke bile su uprljane krvlju, od groznog smrada mu se vrtelo u glavi. To ga je zabavljalo. ’Kako samo možete?’, pitala je. Bacio je životinjsko krzno i zgrabio ju je oko struka...”

„...Smejući se, prislonio je usne na njene. Vrtoglavica se pojačala. Domoroci su nestali, ostavivši ih same pod suncem, sa životinjskom lešinom i smradom njene krvi...”

„...Prešao je za-prljanim prstima po butini ispod njenog šortsa, a zatim ih je zavu-kao pod lastiš njenih gaćica, u džunglu njenog pubisa...”

Ah! To mora da

je ona...!

Dođite!

Bak će se pobrinuti za

vaša kola.

Gđica Ostin, moja nova ko-

leginica...

Moj pri-jatelj, Henk

Grebl...

Drago mi je, gospodine

Greble! I hvala na pozivu!

Zovite me Henk!

Džon Remington

LoVACLoVAC

Remington

24

Spremni?

Poleće-mo...!

Kuda tačno idemo?

Da pozdravimo itali-jansko plemstvo!

...Grofa Valentina di

Brolju, ili pro-sto „barona”...

...Čovek je čudo...! Sagradio je sebi pravu palatu usred savane...!

Henk mu svake nedelje donosi poštu i

namirnice...!

24 25

Gledajte!

Zašto tako trče? Uplašili su se aviona?

Ne, ne bih rekao. Previ-soko smo...!

...Možda neke divlje životinje...

Lavova...

Hej, gospođice! Pogledajte levo!

Večni snegovi Kilimandžara!

26

...Najviši vrh Afrike...!

Nadletećemo ga?

O, ne...! Baronova palata je na zapadnoj strani, na tridesetak

kilometara od Obanka.

Nije li upravo tamo nestao onaj američki pisac?

Baš tako...!

...Sumnjam da ćemo ga ikada pronaći!

Zašto to kažete?

?!Jeste li vi-

deli onu čudnu životinju?!

Tamo! Eno, beži u

šumu...!

Čudna zverka,

nema šta!

Jesi li je video,

Henk?

Da! Vratiću se opet, ali malo

niže...!

?!

26 27

Ništa ne vidim...

Nema je više...

Mora da se vratila u šumu...

Uzlećemo. Žao mi je, ali baron nas

čeka...!

Evo ih!

Evo te ču-vene palate!

Zadivljujuće, zar ne?

28

Prijatelji moji dragi!

Neverovatno!

...Gospodine grofe, pred-

stavljam vam gđicu Ostin, moju novu koleginicu. Tek što je stigla iz

Engleske...

Sinjorina...!

Dobro došli u izgubljenu palatu! Evo

vaše pošte.

...A moje bopi čokoladice? Jeste li se setili?

Naravno. Imate dve velike kutije. Tamo su, sa ostalim namirnicama!

...Lud sam za tim malim đakonijama!

A vi, sinjorina? Volite li vi

te čokola-dice?

Pa...

...Ah! Evo ih!

Mmm... Ništa lepše...!

Samo pro-bajte!

Hej! Nećete otići tako brzo! Dođite prvo da zalijemo nečim...!

...Osim toga, sinjorina mora da vidi palatu!

Nisam li u pravu, sinjorina?

CMOK

28 29

Pa? Šta kažete

na moju izgubljenu

palatu?

Čudesna je, nema

šta! Ali...

...Zašto je graditi ovde, na ovom mestu?

Isprva sam hteo da je podignem u Etiopiji, blizu

jezera Abaja...

...Ali došlo je do suko-ba s dučeom...! Da priča,

to je znao. Ali kada je trebalo da održi reč,

ništa!

...Onda sam porazgo-varao sa svojim prija-teljem Čerčilom i on mi je rekao: „Samo izaberi

mesto i gradi!” I eto, sagradio sam!

Želite li da je obiđete?

Oh, da, sa za-dovolj-stvom!

Spomenuli ste premijera... Lično

ga poznajete?

Vinstona...? Upoznali smo se u Sudanu 1898...

Borio se pod komandom

lorda Kičenera...

Nego, je l’ se vi to spremate za

napad?

Domoroci su nešto nervozni u poslednje

vreme...

Dođite, sinjorina...

30

Čudesno!

Dođi-te da vi-

dite!

...Zovem je „kraljevska soba”. Ako neki kralj reši da me poseti, treba

da ga valjano smestim...

...A ovde je kupati-lo, celo u mermeru!

Kad smo već tu, ne bi vam smetalo da ga upotrebim

na tren?

Pa, sad... Kako bih rekao...?

Ovaj...

...Znate kako, sani-tarni čvor, voda, ništa

od toga nikad nije instalira-

no...

...Tako da su zasad kupati-lo i klozet na-

polju. Plju-sak koristim

kao tuš, a reka nosi svu prljavštinu...

Pa? Šta kažete za našeg barona?

Živopisan je, zar ne?

Da, zbilja jeste! Kao i njegov dvo-rac, uostalom...!

Ipak, pitam se šta se to dešava! Video si sve one

mitraljeze...? A uvek je bio u prijateljskim odnosima

sa urođenicima!

Oh, ne bih ja rekao da se on boji urođenika!

Nego čega?

Jesi li primetio da je zazidao ulaz u

podrume?

Podrume?

30 31

Konačno kod kuće! Kakav dan! Jedva čekam da

legnem...!

Kad samo pomislim da sutra u osam treba da sam u...

EEEH!

Vi...?! Baš ste me

svojski uplašili!

Odakle dolazite? Ali šta

se to vas tiče?

Čitav dan sam vas čekao!

A zašto, ako smem da znam?

Zar sumnjate?

Ludice! Oh, Keti!

32

Sledećeg petka...

...I eto, prođe jedna

nedelja!

Eh, da! Vidimo se u

ponedeljak, drage ko-

lege.

Gđice Ostin!

Hteo bih da popričam s

vama...!

Keti! Šta se dešava? Zašto me izbegavate?

Još od one večeri pred

vašom kućom, ja...

Bio je to običan po-

ljubac, Žak. Mali flert, ništa više. Još nismo

venčani!

Znam! Ali ipak...! Oh, Keti, dopustite mi da

sutra dođem kod vas.

Sutra nisam kod

kuće.

Bićete opet s njim, je li to?

Was?

...Ne, neću biti ni sa jednim ni sa drugim...! Ostavljam vas,

gospodo.

...No, gđice Keti, jeste li

zavoleli let ovim avionom?

...Ili njegovog pilota, mmm?

Ne budite uobraženi, gospodine

Greble!

Zovite me Henk!

32 33

Nego, niste mi rekli šta tražite u Tjubor-Djuu? Taj rudnik je

odavno napušten...

Nije bilo uranijuma,

barem ne dovoljno...

Znam. Samo želim da vi-

dim...

Aha! Vi ste špijun?

Molim?!

Hoću reći, tajni agent?

...Kao onaj hrabri Fuks sa Sovjetima ili njegov prijatelj

koji radi za Francuze. I meni se desi ponekad da radim za

Amerikance...

Šalite se?

Naravno da se šalim! Šta bi agent imao da

radi na jednom ovako prokletom

mestu? Ha?

Evo ga, Tjubor-Dju!

...Nažalost, nećete videti

bogzna šta osim tih baraka. Veći

deo instalacija je razmontiran.

Zado-voljni?

Savršeno...! Možemo da se

vratimo!

34

Koliko daleko smo od Obanka i palate vašeg

barona?

Oh... Tu negde između 100 i 115 kilometara...

Vidite onaj dim tamo! Čudno...

...Hmm... Možda je bio požar u selu...?

Da, samo što ovde nema nikakvog sela...

Ajde da po-gledamo!

Šta je sad pa ovo

?! Domoroci nam šalju

znake!

Možemo li da sle-timo?

Pokušaćemo...! Držite se čvrsto!

34 35

Izgledaju prilično za-brinuto...!

Da, krajnje

su uznemi-reni, nema

šta.

...Lap-Te! Okano Burita!

Buka-Bak!

Šta kažu?

...Slabo ih razumem! Govore o nekoj vrsti aviona... Ili heli-

koptera... O nekoj letelici koja je zapalila vatru...

Molim? Šta?

Liči na...Leteći tanjir

Šta

?!Leteći tanjir

koji je spržio noja?! Kakva je to priča

To nikako nije bio noj, gospodine Greble...!

Nema šanse da uzmemo deo. Kosti su kao prah...!

Čekajte da fotogra-

fišem!

! ?!

36

Pomalo podseća

na Diatryma Steini...

Jedini pro-blem je što je to stvorenje izumrlo pre

nekih 50 miliona godina...!

...Kakva suluda priča...!

...„You’re the sugar of my nights, you’re the warmth

and light”

„Sweet you mmm gentle you...!” Dobro,

vreme je za po-

lazak...!

36 37

Vi ste gospođica

Ostin?

...Šalje me vaš ujak... Dozvolja-

vate?

Samo izvolite.

Žedan sam kao pseto! Mogu

li vas ponuditi nečim?

U redu je, hvala.

Nego, kako je moj dragi ujka?

Oh, odlično! Drži se samo

tako!

Jeste li mislili na njega?

Dajte mu ovo.

38

Fotografije sa odmora? Uspomene?

Baš tako. Nekima će

to biti inte-resantno...

Imate li još

nešto za njega?

Da, recite mu da mi mnogo nedostaje

Engleska...

...Zelenilo naših polja i ona naša

klima...

Oprosti-te...!

Dakle, gospođice Ostin, nikad ne bih po-mislio da ću vas zateći

na ovakvom mestu.

Ni ja vas, dragi ko-

lega.

To nije isto! Najpre, ja sam muškarac...

A osim toga...

Osim toga?

Nije ni bitno...! Nego, ko je taj čovek s

vama? Imam utisak da ga poznajem...

Koji čovek? Ni sa kim nisam bila.

38 39

Vidim da ni vi niste izuzetak od pravila

koje ovde vlada, da svako ima svoje

male tajne...

Ja nemam tajni...

Ma, hajte...! Kažite mi onda šta ste radili onaj dan nad rudnikom Tjubor-Dju?

Ah! Vidim da vam je naš prijatelj Henk već podneo izveštaj...

A ja vidim da ga sad već zovete Henk!

Nema ničeg lošeg u tome...!

U redu, ali u tom slučaju me zo-vite Konrad...

...Kad smo već kod Grebla, tj. Henka... Znate li šta mi je rekao

za vas?

Ne, ali bih voleo da saznam...

...Rekao mi je da ste bili tajni agent, da ste radili za KGB ili nešto

slično.

40

...Dobro! Zaboravimo sve te gluposti! Mogli biste da mi ponudite poslednju

čašicu umesto izvinjenja, u redu?

Ne. Drugi put. Mnogo je kasno, a sutra ujutro

treba da se nađemo s g. Mortimerom.

Gde ste se parki-

rali?

Tamo,poredstova-rišta.

Ispratiću vas.

Koliko dugo ste već ovde, u

Mombasi?

...Od prošle godine.

A pre toga? Gde ste radili?

Ovo mi liči na isleđi-

vanje!

Pre ovog sam bio u Hajdelbergu, a pre toga u Sarbri-kenu... Više studije

završio sam u Kelnu. Sin jedinac, otac inženjer, majka

domaćica.

Ima li još pitanja?

Biće dovoljno

zasad...

Nije baš toliko kasno! Zaista

želite da idete kući?

Tako je lepo veče...! Mogli

bismo...

Šta bismo mogli?

Oh, Keti...!

Ali! Šta to

radite...

?!

Mmmf...

40 41

„...Maja je pokušala da se oslobodi, ali Rok se pribijao uz nju i stiskao ju je za gornji deo butine tako da joj se vrtelo...”

„...Glavom joj je pokazivao prema bungalovu gde je Frenk spavao: ’Zar ne možeš da zaboraviš tog kretena bar na pet minuta...?’”

„...Taj kreten je moj muž! On mi je podario...”

Ostani pri-brana... Pravi se da i dalje

čitaš...

Gde je Žakov

pištolj?

Ugasiću svetlo, kao da idem da spavam... A sad...

Džon Reming

LoVACLoVAC

Džon

Reming

LoVACLoV

Džon Remington

LoVAC

42

...Nije me video da izlazim. Mogla bih da ga iznenadim

u dvorištu...!

Ruke uvis! Ko si ti? I šta radiš ovde?

Gospoja, ja...

Odgovaraj! Smesta!

Gospo-de...!

42 43

Gospoja! Gospoja!

Ništa zlo nije učinio! Ne biti njegova greška! Ja mu rekla

da...

Vi ga poznajete

?!

To je moj bata,

Tom.

A, Tomi?

Šta on radi

ovde?

Sve mojagreška, gospoja! Ja mu rekla da se ovde

sakrije da bi izbegao nevolje.

Kakve nevolje...? Ne shvatam o čemu

govorite!

...Pa, ovaj... Bio je u ekspedici-ji... Na safariju

s onim Ameri-kancem...

...Svi ostali nestali! Ako pronađu Tomija, biće pod istragom,

a to znači samo jedno – nevolju!

Bio si sa Amerikancem?! S Remingtonom?!

Da, gospo-

ja...!

Dođite ovamo...!

44

Sedite slo-bodno!

Ali, gospoja! Nećete mu valjda dati da pije to!

On još dete!

...Dete koje gleda žene kako se svlače!

Pa, da čujem. Šta to, gospoja?

Sta se desilo Remingtonu i

ostalima.

Hajde! Slušam

te.Reci joj,

Tomi...

Čudno nešto,

gospoja! Nešto

mnogo čudno...!

...Jedna od onih stvari u koje,

kad pričate, niko ne veruje...

...Evo kako je bilo: Pošli smo iz Mombase na početku sezone.

S nama su bila dva vodiča i pet belaca... Gospodin Remington i njegova žena, još jedan par,

prilično fin, i lord Balmer, kao „drugo belo oružje”...

U početku je sve bilo dobro...

I onda, jednog jutra...

44 45

Keti! Tako sam srećan što ćemo zajedno

večerati, imam...

Oh, bože, šta vi ovde radite?

Upravo to sam i ja hteo vas da pitam!

Tu ste jer sam želela obojicu da

vas pozovem...!

Šteta!

Vala baš!

...I ne bez razloga, jer sam htela nešto da vam

kažem...

...U vezi je sa onim safarijem, onim piscem koji se nikad

nije vratio... Sećate se tog slučaja?

Naravno. Svakako.

...E pa, ču-la sam čudno

svedočanstvo jednog preži-

velog iz te eks-pedicije...

...I odlučila sam da iskoristim predstojeći raspust da posetim to

mesto...

Šta...?! Ali...?!

Potrebne su vam zalihe i

ljudi...!

Upravo tako, ne možete

ići tamo sami! To bi

bila ludost! Potrebna vam je pratnja...

Šta kažete da mi idemo

s vama?

I mene cela ta priča zanima!

To ne dolazi u obzir!

46

Kasnije......Tja, zdravica za našu... hik...

novu saradnju i... ekspediciju.

Za nas troje! Za našu ekspediciju!

...Trebalo bi da iznajmimo dva džipa i šatore... I oružje...

...Ipak, pitam se da li sve to ima

smisla.

...To što vam je taj momak ispričao zvuči potpuno

neverovatno!

Znam! Pa ipak...

HEJ!

Oh...

!

Blagi Bože! Vraćaju

se!

47 47

Džone!

Ne!

Moja je, čujete!

Moja!

Pobogu! Potpuno ste

poludeli!Kretenu! Pustite tu

pušku!

„Gospodin Remington i lord Balmer tukli su se na zemlji poput nevaljale dece...”

48

Prekinite! Prekinite, zaboga!

Uplašili ste je!

U džip, brzo! Ne puštaj

ga da ode! Ubiće je!

Pot-puno je

pomahni-tao!

Spakujte šatore i pribor u kola! I pratite naše tragove, važi?

Treba mi ta zver i vala dobiću je!

U redu...! Ali živu!

Živu ili mrtvu, za-

bole me!

Ti si stvarno lud! Ta životinja je sto puta

vrednija živa!

Ma, baš me briga za

lovu!

Ko govori o parama...?! Zamisli bar na sekundu da

donesemo tako nešto živo, kod nas,

u Njujork!

...Ako je za tebe to isto kao i svaki lovački

trofej, onda si stvarno potpuna budala!

48 49

Stižemo je!

Ok!A sad?

U redu, nećemo je ubiti! Ali šta onda? Šta da radimo? Nemamo

uspavljujuća sredstva!

Nemamo čak ni mreže, a ni konopce...!

Kako god, s obzirom na veličinu, ne znam čemu bi

nam to služilo!

Treba je natera-

ti u neki tesnac!

Ma sjajno! Onda joj ne bi ostalo ništa nego da se

okrene i na-padne nas!

Ne slažem se. Izgleda

prilično plašljivo.

Plašljiva ili ne,

može da nas smrvi

jednim potezom

noge!

50

Koliko goriva imamo?

Skoro pun re-zervoar. S te strane

je sve u redu!

Onda je treba izmoriti!

...Da je nateramo da trči dok se ne iscrpi i ne padne!

Shvatio sam, pametnja-

koviću!

Heeej! Gledajte!

Džone, do-govorili smo se? Treba nam

živa...

Umukni više!

50 51

Zaglavila se. Izgle-da da ne

može da se izvuče!

Najbolje što je moglo da nam se desi! Taman će

ostatak ekipe imati vremena da stigne

sa opremom.

Odakle je takvo čudovište moglo da ispadne? Izgleda kao životinja iz preisto-

rijskog doba!

Da! Kao da je izašla iz nekog romana Konana

Dojla...

...Iz „Izgubljenog sveta”. Sigurno ste čitali to, Balmere. Priča o pre-istorijskim stvorenjima

u zapostavljenom kutku sveta...

Pazite!

52

„Ne, nije bilo opasnosti. Životinja se batrgala i arlaukala, ali više nije mogla da izađe...”

„Gospodin Reming-ton je sekirom iz džipa isekao drve-će ne bi li napravio čekrk.”

„Ostatak ekspedicije nam se pridružio pred zalazak sunca.”

Evo ih! Džudit?! Šta se

dešava?

Roj! Nestao

je!

Mo-lim?

Ali kako?

...Ne znam! Tek što smo pošli...! Bila sam s Mbombom u prvom vozilu... Mislila sam

da je pozadi sa drugima, u nekom kamionu...

...Oni su mislili da

je s nama!

Smiri se, dušo!

Otići ću da ih potražim džipom.

Nije mogao da ispari.

...Nije nego! Nestao u

čeljusti lava, pre će biti!

Kako god, nije neki gubitak...!

52 53

Balmer se vraća.

Dakle? Ništa. Mnogo je mračno. Pokušaću ponovo sutra ujutro. Sigurno se

negde sakrio da provede noć...

Nego, taj čekrk...

...Kada ga završite, čemu

će služiti?

Vi se to šalite?

Ne, samo se pitam.

Šta se to pitate?

Ako i uspete da izvučete tu životinju, šta

ćete posle toga?

Povešćemo je sa sobom.

Na po-vocu?

Baš smešno.

Dejzi je u pravu. Kako mislite da

je vežete? Za ko-la? Preteška je, nećemo moći da

je kontroli-šemo!

Treba uspostaviti kontakt s Mombasom. To je jedino rešenje. Poslaće nam ljude i

opremu da je uspavamo i prenesemo.

Ne.

Ne?

Ne! Ta zver je naša! Moja. I tako će i ostati. Nema

deljenja. Nikoga ne zovemo!

I kako misliš da je preneseš?

Sa bukagi-

jama.

54

...Sa bukagijama! Na toliku zver!

Kakva glupost! Da ne poveruješ!

Lepo sam ti

rekla!

...Ipak ćemo pozvati

Mombasu.

Pokvareno je... Ne mogu da

dobijem vezu...

...Evo ga! Mislim da

sam dobila nešto!

I ja imam nešto!

Gledaj!

Mislim da sam bio jasan! Nema poziva. Nema pomoći.

Nisi shvatila?

Ti si lud!

Gade pokvareni!

...Platiće mi za ovo! Čim se vratimo, tražiću razvod! Ima

da mu izvučem svaku paru, gad smrdljivi!

Smiri se, Dejzi.

Smiri se.

...Lord i fu-fica! Divan par, nema

šta...!

54 55

Ali gde su ostali? Dejzi?

Gospodin Balmer? Gde

su oni?

Ah, oni...! Flert, pipkanje i dizanje nogu, šta drugo! Takve stvari...

Zapanje-ni ste?

Možda ste u pravu. Jedan ili dva metka bili bi sasvim dovoljni da

se sve vrati u normalu!

...Ali pošto sam u društvu lepe i mlade žene, bilo

bi glupo da se žalim!

Džone, ne...! Ja... Već sam dosta

popila...!

De-de!

Nisam navikla! Znate...

To će vam samo pomoći da povratite današnja

osećanja! Nema boljeg leka za to što vi imate!

Ah? Ali...

Ovaj... Šta

ja to imam?

Imate tako sladak nosić, Džudit!

Oh, Džone!

Znate li da mi je, ono veče kad je bilo reči o vama, Dejzi dala neke

ideje?

!

56

Dođi!

Kuda?

Malo dalje odavde.

Ali...? Ako se Roj...

Neće se on više vraćati,

ne brini.Zveri su ga već odavno

svarile!

...Sad si slo-bodna žena,

Džudit!

Nadam se da se samo

šalite!

U kom smislu?

Da si slobodna, poželjna, pohotna?

Ne. Nisam to mislila. Molim vas, Džone,

recite mi...

Šta god hoćeš, draga!

Džo-ne...!

„I tako su gospodin Remington i gospođa Vernon napustili kamp...”

„Velika zver delovala je uznemi-reno. Udisala je vetar i ispuštala uznemirujuće zvuke. Mora da je osetila druge životinje...”

„Legao sam da spavam.”

56 57

Džone, ne! Nije dobro to što radimo...

...Pravimo veliku grešku! Greh je... Pomisli na Roja

i Dejzi!

Zabole me...!

Samo na tebe mislim! Na tvoje grudi i na ono što ti je među nogama...!

Džo-ne...!

Slušaj! To je ona ži-votinja...?

Ma, zaboravi je! Dobro joj je tamo gde je, a vala i nama!

„Njeni krici su me probudili...”

58

„Uporno grebući po zemlji ne bi li nekako izvukla šape, životinja se izvrnula postrance...”

„...I više nije mogla da se uspravi. Ali nije zbog toga zapomagala...”

Ona nešto oseća i boji se...!

Hej! Robi! Čuješ li je...? Mora da

se...

Robi?

Bože svemogući!

„Mbombo je ležao tamo, iza vozila...”

„Mbombo ili ono što je od njega ostalo...!”

NE!

BLJAAAH...

58 59

„Izuzev krika zveri, u kampu nije bilo nikakvog zvuka...”

„...Kao da su svi bili mrtvi i da sam ostao sam...”

Gospodine Remingtone!

Gospodine Balmere!

„Onda sam čuo zvuke. Dola-zili su iz šatora gospoje Remington...”

Gospoja Dejzi! To sam ja, Tom!

Tu ste?

Preklinjem vas! Tako sam se...