Pilot __________________________________________Dragi itaoci ! Veliki ruski naunik, otac kosmonautike Kostantin Eduardovi Ciolkovski poetkom XX veka je napisao: Zemlja je kolevka oveanstva, ali ono ne moe doveka ostati u kolevci". Upravo ovim citatom pozvae Vas prvi broj, a nadam se, i svi budui brojevi naeg i Vaeg asopisa Pilot" na saradnju. Od ovog prvog broja pa nadalje elimo da Vam podarimo na itanje sve ono to termin dobra fantastika" podrazumeva. Fantastika nije od jue. Njeni koreni se gube u drevnim vremenima, otkad datiraju najstariji mitovi i legende koji su postali neodvojivo duhovno i kulturno nasledje celog oveanstva. Oni su samo na prvi pogled ista fantastika, to znai nedokuivo, nepoznato, nerealno, neostvarivo. Homerova Ilijada i Odiseja" je samo na prvi pogled kapriciozna igra bogova koji se iz dosade meaju u ljudske sudbine i daju im neverovatan ishod. Ispod te fantastike je - ivot. Ikar je konstruisao krila i poleteo. Naalost - suvie se pribliio Suncu i krila su stradala, sa njima i Ikar. Danas mi letimo do Sunca i dalje. Ali Ikar je jedan, on je prvi pokuao da ostvari, na prvi pogled, nemogue. On ivi u svakom od nas. Prometej je ukrao vatru bogovima i podario je ljudima. Zbog toga je bio okovan i osudjen na venu patnju. Na sreu oslobodio ga je Herkul, takodje mitoloko bie. Mitovi, legende i religije se tesno prepliu. Ono to je za jednog ateistu mistika i fantastika za vernika je sutastvena istina i stvarnost jer zadire u najskrivenije i najdublje postulate ovekove. Mi smo se ve odavno otisnuli u kosmos. I kad ujemo tu re kao da smo uli neku sasvim obinu. Mesec nije vie bledi mesec" iz romansi, razreena je njegova tajna koja je vekovima uzbudjivala oveka, setimo se il Vernovog Putovanja", kako je samo uzbudljivo bilo to putovanje na Mesec. Kosmos je danas postao raskrsnica raznovrsnih letilica koje hrle ka najbliim i najudaljenijim planetarna. Ali sa tim letovima nisu presahnula iskonska pitanja naa, postavljena na nov nain: Ko smo,? Odakle smo? Kuda smo se uputili i dokle emo dosegnuti u vremenu i prostoru. To je makro - kosmos. Nita nas manje ne zanima i mikro - kosmos. Ciniemo sve da, makar u mati, oborimo neoborivu injenicu da su vremena i prostor beskonani, a naa fizika ogranienja - kostantna. Dragi itaoci, mi elimo da Vas iz broja u broj revije Pilot" kroz 2

Pilot __________________________________________prie pisaca-vizionara, u najboljem smislu dobre literature fantastike, upoznajemo, pobudjujemo u vama elju da uivate u dobroj fantastinoj i nauno - fantastinoj prii, elimo da sami poletite na krilima mate. elimo da utiemo na Va dobar italaki ukus, ali da ne budete samo konzumenti, ve da se i sami latite pera". elimo da na asopis bude dobra zabava za svakog ko voli dobru fantastinu priu. Jo vie, elimo da asopis bude utoite za sve sanjare, fantaste, budue velike vizionare. Najzad, elimo da na stranicama naeg Pilot" i sami potraite ansu, da matu pretoite u priu, a priu na svetio dana na zadovoljstvo drugih italaca. Dakle, pozivamo Vas na saradnju, da aljete svoje priloge, eda Vae fantazije. Poelimo naem asopisu dug i bogat ivot na vae i nae zadovoljstvo. Putujmo u sredite uma i srca, do zvezda i dalje... U Kraljevu 10.01.2002. Glavni i odgovorni urednik Slavia irovi

3

Pilot __________________________________________MUDROST FANTASTIKE Kada se rodio greh" koji nazivamo fantastikom? Rano, veoma rano. Od najstarijih vremena pojavile su se religija i fantastika. Nema naroda koji u svom duhovnom nasledju nema svoje mitove i legende. One su danas svojina itavog oveanstva, neodvojiva od istorije oveanstva. Naa ljudska radoznalost isterala nas je iz peina i prvi put, moda, dovela ljude do ugljenisanog drveta koje je oborila munja. Na jedmoj srednjovekovnoj graviri naslikan je ovek, koji je glavom prolomio nebeski svod i sada se zaprepaeno osvre unaokolo. Od kako ovek postoji ekalo ga je N e p o z n a t o . A ovekova radoznalost i fantazija su bez prestanka, sa manje ili vie uspeha, otkrivale to Nepoznato. Tako su i nastajali mitovi i legende, u kojima se izmealo zemaljsko i natprirodno, fiziko i metafiziko, dua i telo kao celina ili razdvojeni na dve polovine. Nastajale su fantastine prie. To su prie iz sive zone, prie o preobraanju, o djavolu i andjelu, o vukodlaku i vilenjacima. U takvim fantastinim priama imamo dva vida preobraanja: Prvi je da se neastivi, dakle djavo, ili neko drugo onostrano nebie preobraa, bolje rei, uvlai u ljudsku kou, poprima ovekovo oblije, ali zadrava svoje djavolje nakane. Drugo je - ovekovo preobraanje u monstruma, djavola pod uticajem neke natprirodne sile. Otuda u mnogim religijama ima mnogo fantastike, koja, dodue ima i simboliki karakter. Medju grenicima" fantastike sreemo kroz istoriju vie svetenika i uvenih mistika. I u religijskim temama susreemo se sa fantastikom. Na divan umetniki nain Dante Aligijeri obraduje tu temu u Boanstvenoj Komediji (Pakao). A ta je to nauna fantastika? Ko su to pisci fantaste vizionari? Nauna fantastika uva svoju vezu sa dvema velikim legendama koje su je rodile: legenda o Prometeju i legenda o Faustu. Obe nas podseaju na cenu koje je ovek morao da plati radi sticanja znanja. Fantastika znai budunost; budunost transporta, budunost ratova, budunost sporta, duhovnih traganja. Prvi kosmonauti novog vremena su engleski episkopi Don Vilkins i Frensis Godvin, koji su osvojili meseevu povrinu mnogo pre naunika i svetskih pisaca". Roman Meri Seli Franketajn" smatra se prvim nauno 4

Pilot __________________________________________fantastinim romanom novoga doba. Od tada krug tema koje interesuju pisce - vizionare veoma se proirio. Najeksploatisanija tema je - Kosmos. Kosmos... Kako je ve reeno pisci-vizionari su otkrili kosmika prostranstva pre naunika i konstruktora i kada su prvi sateliti poeli bojaljivo osvajati vanzemaljska prostranstva, fantazija pisaca - vizionara ve je u mislima okupirala" svu vidljivu i nevidljivu Vasionu. Kosmiki svetovi i njihovi stanovnici u toku prolog XX veka toliko su obraivani u toj literaturi, da je dananjem pokolenju italaca fantastika ovaj zvezdani karavan" ve prilino dosadio. Kosmos je beskonaan, a pisci - vizionari, kao se ini, sa zvezda se, definitivno, nee vraati na Zemlju. Napred e ih goniti dve nepromenjive kategorije: Nepoznato - koje svojim iznenaenjima neprestano preti svakom ivom biu; i nepresuna ovekova radoznalost. Neizvesnost nepoznatim uvek e se podsticati na nove avanture duha. Pisci - vizionari, kao istinski stvaraoci uvek e se oseati Tvorcima svetova, dodue, razliitih od ovog naeg jedinog, svetova svojih sopstvenih konstrukcija i zakona, no u osnovi morae da uvaavaju osnovne zakonitosti postojanja Vasione. Drugim recima, ovi pisci moraju posedovati izvesna tehnika i nauna saznanja, da se njihove prie ne bi pretvorile u istu fantaziju. il Vern je svoja putovanja" na Mesec i u sredite Zemlje ili na dno okeana opisao tako tehniki precizno jer je za konsultanta imao svog prijatelja velikog matematiara Poenkarea. Naravno, u vizionarske sposobnosti il Verna niko ne sumnja. Danas, prvi pisac - vizionar sveta legendarni Artur Klark sem svog vizionarskog talenta raspolae i izvrsnim tehnikim i naunim znanjima, te tako njegove Odiseje u Kosmos izgledaju tako uverljivo. Njima moemo pridruiti itavu plejadu savremenih pisaca naune fantastike: Stanislava Lema, Isaka Azimova, Boba ou, Erika Frenka Rasela, Roberta eklija i mnoge druge... I ovog trenutka mnogi novi pisci-vizionari zaraeni virusom" naune fantastike konstruiu neke nove sopstvene svetove, ali i raste broj poklonika fantastine prie... U Kraljevu, 10.01.2002. Belojica Radovan urednik edicije 5

Pilot __________________________________________davde do Vatikana je tri hiljade svetlosnih godina. Nekada sam mislio da nebesa nemaju vlast nad verom; isto tako sam smatrrao, da nebesa otelovljuju dela Gospoda. Sada sam se upoznao blie sa tim otelovljenjem, a moja se vera, avaj, pokolebala. Posmatram raspee to visi nad bonom ogradom iznad ESM-Y1 (Elektronski svetlosni modul), i prvi put u ivotu pitam sebe: nije li to prazan simbol? O tom zasad nisam nikom govorio, ali istinu ne moe sakrivati. Fakti su tu, zapisani na bezbroj milja magnetnih traka, i hiljade fotografija, koje emo poslati na Zemlju. Drugi naunici uspee da ih proitaju ne gore od mene, a ja nisam takav ovek, da ponem falsifikovati poput onih, koji su jo od davnina izneli na lo glas moj Red. Posada je i bez toga bila potitena; kako li bi moji saputnici primili ovaj ironini zakljuak?... Medu njima je malo vernika, a ipak oni nee rado iskoristiti to novo oruje u ratu protiv mene, prikrivenim, dobroudnim, ali prilino ozbiljnim ratom, koji je tinjao na elom naem putovanju od Zemlje. Njih je zabavljalo to to je Glavi astrofiziar - jezuita, a doktor endler nikako se nije mogao pomiriti sa tom milju (zato su lekari takvi nepopravljivi bezbonici?). esto je dolazio k meni u osmatraki odsek, gde je svetlost uvek priguena, a zvezde sijaju 7

O

punom snagom. Stojei u polumraku, endler bi upirao pogled u ovalni iluminator (prozor na brodu ili avionu), gledao je kako se nebo vrti, - nismo uspeli otkloniti nepotrebnu rotaciju, pa smo davno digli ruke od toga. - Pa, oe, - zapoinjao je razgovor, - evo nje, Vasione, nema joj ni poetka, ni kraja, i, mogue je, da ju je neto stvorilo. Ali kako moete verovati, da je toboe tome neto" stalo do nas i naeg malenoga sveta, - eto tu vas ja ne razumem. I polemika se razbuktavala, a oko nas, kroz idealno prozrani ilu-minator beumno su promicali beskonani lukovi maglina i zvezda... Po svoj prilici, posadu je najvie zabavljala prividna prortivurenost moga poloaja. Uzalud sam se pozivao na svoje lanke - tri u ,Astrofizikom asopisu", pet u Mesenim izvetajima Kraljevskog astronomskog drutva". Napominjao sam da se moj Red odavno proslavio svojim naunim pronalascima, te mada nas je ostalo malo, na doprinos astronomiji i geofizici, poev od osamnaestog veka, je prilino veliki. Zar e moj izvetaj o maglini (skupini zvezda) Feniks staviti taku na nau hiljadugodinju istoriju? Bojim se, ne samo nju... Ne znam ko je dao maglini takvo ime; inilo mi se sasvim neumesnim. Ako ono u sebi nosi proroanstvo - to proroanstvo

Pilot __________________________________________moe se ostvariti tek kroz mnogo milijardi godina. A i sama re maglina" je netana: jer je re o neuporedivo manjem objektu, nego to su golemi oblaci jo neroenih zvezda, razbacanih du Mlenog puta. Biu jasniji, u razmera-ma kosmosa maglina Feniks je malian, tanki gasoviti omota oko usamljene zvezde. Preciznije onoga, to je ostalo od zvezde... Portret Lajole (Rubensova gravira), to visi iznad grrafikona podataka spektometra, kao da mi se podsmehuje. A kako bi ti, sveti oe, upotrebio znanja, koje sam ja ovde stekao, daleko od malog sveta, koji je za tebe bio sve to si znao o Vasioni? Bi li se tvoja vera, za razliku od moje, mogla odupreti takvom udarcu? Ti gleda u daljinu, sveti oe, no ja sam preao rastojanja, kakva ti nisi mogao ni zamisliti, kada si pre hiljadu godina osnovao na kaluerski Red. Prvi put se izviaki brod udaljio tako daleko od Zemlje prema rubovima ispitane Vasione. Cilj nae ekspedicije bila je maglina Feniks. Stigli smo do nje i sada se vraamo kui natovareni znanjem. Kako skinuti taj teret sa svojih plea? A ja u ti se uzaludno obraati kroz vekove i svetlosne godine, koje nas dele. Na knjizi koju ti dri u rukama jasno se izdvajaju reci: AD MAJOREM DEI GLORIAM. Ka veoj slavi Bojoj... Ne, ja vie ne mogu verovati toj ideji. Da li bi ti 8 verovao, da si video ono to smo mi nali? Razume se, mi smo znali ta predstavlja maglina Feniks. Samo u naoj Galaksiji svake godine eksplodira vie od sto zvezda. Nekoliko asova ili dana sijaju hiljadu puta jaim sjajem, zatim tamne, umirui. Obine nove zvezde, obina kosmika katastrofa. Od poetka moga rada u Meseevoj opservatoriji ja sam sakupio spektograme i krivulje luminiscencija (svetljenja) desetina takvih zvezda. No tri ili etiri puta u milenijumu dogaa se neto takvo, pre nego to nova potamni, izgleda kao patuljak. Kada se zvezda pretvara u supernovu, ona izvesno vreme svojim sjajem prevazilazi sva sunca Galaksije, uzeta zajedno. Kineski astronomi su posmatrali tu pojavu 1054 godine, ne znajui, ta posmatraju. Pet vekova kasnije, 1572 godine, u sazveu Kasiopeje zasijala je toliko sjajna supernova, da se videla na Zemlji danju. Od tada za proteklih hiljadu godina primeene su jo tri supernove. Imali smo zadatak da provedemo izvesno vreme tamo gde se dogodila takva katastrofa, odredimo pojave, koje su joj prethodile, i ako je mogue, objasnimo njihov uzrok. Kosmiki brod je lagano probijao koncentrine omotae gasa, koji je bio izbaen jo pre est hiljada godina i jo uvek se nastavljao iriti.

Pilot __________________________________________Ogromne temperature, blistavo ljubiasto svetlenje (luminiscencija) karakterisali su ove omotae, ali je gas bio suvie razreen da bi izazvao bilo kakvu tetu. Kada je eksplodirala, povrinski slojevi bili su takvom brzinom odbaeni da su odleteli izvan granica gravitacionog polja. Sada su oni obrazovali ljusku u koju bi se smestile hiljade naih sunevih sistema, a u centru plamtelo je siuno neobino telo Beli Kuni, po razmerama manje od Zemlje, ali milion puta tee od nje. Svetlei gas okruivao nas je sa svih strana potisnuvi gusti mrak meduzvezdanog prostranstva. Mi smo se nali usred kosmike bombe, koja je eksplodirala pre mnogo hiljada godina i iji su se usijani odlomci jo i dalje razletali na sve strane. Ogromna snaga eksplozije, a takoe i okolnost da su parad te kosmike bombe ispunila sferu prenika miljardu milja, nisu doputali da se golim okom primeti kretanje. Bile bi potrebne decenije, da bi se bez aparata primetilo kako se kreu kolutovi i vihori uskomeanog gasa, ali mi smo imali jasnu predstavu kako izgleda ta pomamna bujica gasova. Proverivi i utvrdivi svoj kurs, mi smo ve nekoliko asova ravno-merno klizili prema maloj ljutoj" zvezdi. Nekada je ona bila sunce poput naeg, a onda je izvesno vreme nemilice troila svoju energiju, koja je bila 9 dovoljna da svetli milione godina. I eto postala je namrtena cicija, koja je u mladosti spiskala svoje bogatstvo, a sada drhti nad mrvicama, trudei se da bar neto sauva. Niko od nas nije ozbiljno raunao, ta emo nai na planeti. Ako su oni i postojali do praska, kataklizma ih je morala pretvoriti u oblake pare koji su se izgubili u gigantskoj masi zvezde. Mi smo meutim pri svakom pribliavanju bilo kojoj zvezdi vrili obavezno izvianje i neoekivano smo otkrili maleni svet koji je na ogromnom rastojanju kruio oko zvezde. Tako rei, Pluton ovog izgubljeno sunevog sistema, koji juri du granica noi. Planeta je suvie udaljena od svog sunca da bi se bilo kada mogao na njoj razviti ivot, ali ju je ta udaljenost spasla od strane sudbine koja je zadesila njenu sabrau. Pakleni plamen zapekao je stene tamnom skramom i sagoreo kondezovane smrznute gasove, koji su pokrivali planetu pre katastrofe. Spustili smo se na nju i nali Grobnicu. Njeni stvaraoci su se potrudili da ona bude neizostavno pronaena. Od monolita, koji je obeleavao ulaz, ostao je samo istopljeni panj, ali su ve prvi fotosnimci pokazali, da je to trag delatnosti razuma. Malo kasnije smo zabeleili prostrano polje radioaktivnosti, iji je izvor bio skriven u steni. ak i da je stub nad Grobnicom bio potpuno sase-

Pilot __________________________________________en, ipak bio bi sauvan nepokolebljivi, veni svetionik, neprekidno pozivajui zvezde. Na kosmiki brod je usmeren prema ogromnoj Jabuici, kao strela prema meti. Kada je podizan stub je, verovatno, bio visok oko milju, sada je podseao na istopljenu svecu. Mi nismo imali adekvatna orua pa smo se elu sedmicu probijali kroz pretopljeni kamen. Mi smo astronomi, a ne arheolozi, ali umemo improvizovati. Zaboravljen je poetni cilj ekspedicije; usamljeni spomenik, koji je po cenu ogromnog truda podignut na maksimalnoj udaljenosti od nesrenog sunca, znaio je samo jedno. Civilizacija, koja je znala da e uskoro umreti, uinila je poslednju prijavu za besmrtnost. Bie potrebne decenije, da se izue sve tajne, koje smo nali u Grobnici. Oigledno, Sunce je poslalo prva upozorenja mnogo godina pre kobnog praska, i sve to su oni eleli sauvati, sve plodove svoga genija, oni su jo pre praska dopremili na ovu udaljenu planetu, nadajui se, da e drugo pleme nai spremite te oni nee bez traga kanuti u Letu (u grkoj mitologiji reka zaborava u podzemnom svetu). Da li bismo mi na njihovom mestu isto tako postupili ili bismo, isuvie zateeni svojom nesreom, zaboravili da razmiljamo o budunosti, koju neemo doiveti niti je medu sobom deliti? 10 A da su na raspolaganju imali jo vremena! Oni su slobodno kontaktirali sa planetarna svoga sistema, ali nisu nauili preletati meuzvezdana prostranstva, a do najblieg sunevog sistema bilo je potrebno sto svetlosnih godina. Meutim, i da su bili ovladali najveim brzinama, svejedno, samo bi nekoliko miliona moglo raunati na spasenje. Moda je i bolje, stoje upravo tako i bilo. ak i da nije te zapanjujue slinosti sa ovekom, o emu govore njihove skulpture, moramo im se diviti i alostiti se to ih je zadesila takva sudbina. Ostavili su hiljade videotraka i aparate za njihovu projekciju, ostavili su podrobna objanje-nja u slikama, koje su omoguavale lako usvajanje njihove pismenosti. Izuili smo mnoge snimke i prvi put za est hiljada godina oiveli slike udesne i superiorne civilizacije, koja je bila daleko, daleko ispred nae, po svim parametrima. Moe biti, pokazali su nam ono to je najlepe, ali ko ih kori zbog toga. U svakom sluaju, njihov svet bio je prelep, gradovi lepi od bilo kojeg naeg. Videli smo ih na poslu i igri, kroz stolea sluali njihov melodian govor. Jedna slika mi sve do danas titra pred oima: na obali, na neobino plavom pesku igraju se i brkaju na talasima deca - kao to to ine i deca kod nas na Zemlji. udno drvee, krunama svojim kao lepezom uokviruju obalu, a u

Pilot __________________________________________pliaku kreu se krupne ivotinje, niko ih se ne plai. A na horizontu se sunce zagnjuruje u more, jo toplo, umiljato, ivotvorno, sunce, koje e uskoro verolomno unititi nepomuenu sreu. Da nismo bili toliko daleko od kue i toliko osetljivi prema usamljenosti, ne bi bili tako snano potreseni. Mnogi od nas su videli u drugim svetovima ruine drugih civilizacija, ali nikada nas ta slika nije uzbudila u tolikoj meri. Ova tragedija bila je neponovljiva. Jedna je stvar kada je jedna civilizacija na zalasku i nestaje, kako je bivalo sa narodima i kulturama na Zemlji. Ali biti potpuno uniten u vreme najveeg procvata, ieznuti bez traga - gde je tu milost boja. Moje kolege postavljale su mi to pitanje; ja sam se trudio da odgovorim, kako znam i umem. Moe biti, oe Lajola, Vi biste uspeli bolje od mene, ali u spisu Egzercisia Spiritualia" nisam naao nita to bi mi moglo pomoi. To nije bio grean narod. Ja ne znam kojem su se Bogu klanjali, jesu li priznavali Bogove uopte, ali sam o njima razmiljao kroz prizmu minulih stolea, i u zracima sunca koje ih je sprilo, pred mojim oima ponovo je oivela ta lepota, ijem su ovekoveenju posvetili poslednje misli i atome snage. Mogli su nas mnogome nauiti - u emu je svrha njihovog unitenja? Znam ta e odgovoriti moje kolege na Zemlji. 11 Vasiona, rei e oni, nije podreena razumnom cilju i poretku, svake godine u naoj Galaksiji eksplodiraju stotine sunaca, i negde u bezdanu kosmosa u ovom istom trenu umire neija civilizacija. Je li to pleme za svoga postojanja inilo dobro ili zlo, to nee uticati na njihovu sudbinu: boanske pravde nema, zato to nema Boga. Meutim, nita od onoga to smo videli ne dokazuje to. Narator se tako rukovodi emocijama, ne razumom. Bog nije obavezan da opravdava pred ovekom svoja dela. On je sazdao Vaseljenu i moe je po svojem nahoenju i unititi. Bila bi to drskost ili ak huljenje vere sa nae strane, kada bismo govorili, ta On treba i ta ne treba da ini. Muno je zamiljati kako itavi svetovi i narodi nestaju u plamenu, ali i to bih ja mogao shvatiti, ipak postoji granica, iza koje poinje da se koleba i najdublja vera, i gledajui silne proraune to se nalaze preda mnom, ja oseam da sam doao do te granice. Dok nismo istraivali maglinu na licu mesta, teko je bilo rei, kada je dolo do eksplozije. Sada, obradivi astronomske podatke i saznanja, izvuena iz sauvane planete, ja mogu sa velikom tanou datirati kata-strofu. Znam, koje je godine svetlost dinovskog auto-dafea (in vere sveano spaljivanje jeretika i jeretikih spisa u vreme

Pilot __________________________________________inkvizicije) stigla do nae Zemlje. Znam, koliko je sjajno ta supernova, to svetluca u tami dok poveavamo brzinu nae kosmike letilice, plamtela na zemaljskom nebu. Znam, da je u svitanje njen svetionik blistavo sjajio nad istonim horizontom. Nema nikakve sumnje; drevna zagonetka je napokon reena. Ipak, o, Svevinji, pod tvojom vlau bilo je toliko mnogo zvezda! I zar si morao upravo taj narod predati paklenoj vatri samo zato, da bi simbol njegove prolaznosti sijao nad Vitlejemom.

ARTUR KLARK (rod. 1917 g. - ) Artur Klark je svetski poznat pisac - vizionar i popularizator nauke. Sada je stalno nastanjen u ri Lanki kao njen dravljanin. Uestvovao je u II sv. ratu, zatim je radio kao inenjer, bio na elu Britanskog meuplanetarnog drutva. Autor je mnogim pionirskih naunih ideja, kme (osobito globalnu telekomunikacionu TV i radio vezu) Naunu fantastiku poeo je objavljivati 1946 god. Autor desetine knjiga, od kojih su mnoge prevedene na veinu sv. jezika pa i na srpski jezik: Kraj detinjstva" (1953), Grad i zvezde" (1956), Odiseja u Svemir 2001" (1968), Susret sa Ramom" (1973) i dr. Po delima A. Klarka snimljeni su filmovi. Vie puta bio je laureat nagrada, medu njima i Nobelove. Medu njima je i pria Zvezda" uvrtena u ovaj zbornik. 12

Pilot __________________________________________

V

rhovni komandant Feterer naglo je uao u operativnu salu i bukval-no riknuo: - Voljno! Tri njegova generala pokorno su zauzeli stav voljno. Nemamo previe vremena, rekao je Feterer pogledavi na asovnik. - Ponovimo jo jednom plan bitke. Priao je zidu i razgrnuo ogromnu zidnu kartu Sahare. - Prema najpouzdanijoj teolokoj informaciji, koju smo dobili, Satana namerava da izvede svoje snage na svetlost dana u ovoj taci. - Upro je u kartu svoj debeli kaiprst. U prvoj liniji bie avoli, demoni, sukubi, inkubi i svi drugi iz te brane. Desnim krilom komanduje Velijal, levim Velzevul. Njegovo Satansko velianstvo komandovae centrom. - Zaudara na srednji vek, promrmljao je general Del. Uao je autant generala Feterera. Lice mu je blistalo od sree pri pomisli na Provienje. - Ser, - ree, - tamo je opet svetenik. - Zauzmite stav mirno, - ukori ga Feterer. - Mi tek treba da se tuemo i pobedimo. - Razumem, ser, - odgovori autant i kao sveca se uspravi. Sa lica mu je ispario osmeh. - Svetenik, mmm? Vrhovni komandant je zamiljeno vrteo palevima. Posle Javljanja, poto je postalo 14

jasno da predstoji Poslednja Bitka, pregaoci na svetskoj njivi religija postali su prava napast. Prestali su da se meusobno ujedaju, stoje samo po sebi bilo za pohvalu, ali, osim toga, pokuavali su da umeaju svoje prste u voenje rata. - Oterajte ga, - rekao je Feterer. - Pa on ve zna, da mi razraujemo Armagedonov plan. - Razumem, ser, - salutirao je autant, propisno se okrenuo i izmarirao iz kabineta. - Nastavimo, - ree vrhovni komandant Feterer. - U drugom ealonu nastupae uskrsnuli grenici i razliite stihijske sile zla. Eskadrilu bombardera predstavljae pali aneli. Njima e se suprotstaviti roboti-presretai generala Dela. General Del se sumorno osmehnu. - Posle uspostavljanja kontakta sa protivnikom automatizovani tenkovski korpusi generala MakFinija, podravani peadijom robota generala Ongina napae protivniki centar, - nastavljao je Feterer. - Del e komandovati hidrogenskim bombardovanjima neprijateljske pozadine, to mora biti izvedeno maksimalno koncentrisano. A po potrebi ja u u razliitim takama uvoditi u boj mehanizovanu artiljeriju. - Vratio se autant i zauzeo stav mirno. - Ser, - obratio se pretpostavljenom, - svetenik odbija da ode. On izjavljuje da mora sa vama

Pilot __________________________________________neizostavno razgovarati. Vrhovni komandant Feterer je zaustio da kae Ne", ali se pokolebao. Setio se da je ovo ipak Poslednja Bitka, te da pregaoci na religiskom polju imaju prema njoj izvestan stav. Odluio je da svetenika primi na pet minuta. - Pozovite ga da ue, - rekao je. Svetenik je nosio obian sako i pantalone, to je znailo da ovamo nije doao kao predstavnik neke konkretne vere. Njegovo umorno lice odavalo je odlunost. - Generale, - obratio se on, obraam Vam se kao predstavnik svih trudbenika na svetskom polju religije - fratara, rabina, mula, pastora, i svih ostalih. Molimo za Vau dozvolu, generale, da uzmemo uea u Bitci Gospodnjoj. Vrhovni komandant Feterer je nervozno zadobovao prstima po bedru. Bolje je da ostane u dobrim odnosima sa tom bratijom. Bez sumnje, ak ni njemu, vrhovnom komandantu nee koditi ako, u vanom trenutku za njega kae prijateljsku re... - Shvatite moj poloaj, - setno je rekao Feterer, - Ja sam general, ja treba da vodim bitku.... - Ali to je i Poslednja Bitka, pobuni se svetenik, - U njoj dolikuje ljudima da uestvuju. - Ali oni u njoj i uestvuju, odgovori Feterer. - Preko svojih predstavnika, vojnika. Svetenik ga sumnjiavo pogleda, a general nastavi: 15 - Vi ne elite da ova bitka bude izgubljena, nije li tako? Zar da pobedi Satana? - Razume se, ne, - promrmljao je svetenik. - U tom sluaju mi nemamo prava da rizikujemo, - izjavi Feterer. - Sve vlade u tome su slone, zar nije tako? Da, naravno bilo bi prijatno uvesti u Armagedon koncentrisane snage oveanstva. Vrlo simbolino. No da li bismo u tom sluaju bili sigurni u pobedu? Svetenik pokua da se usprotivi, ali Feterer urno nastavi: - Mi ak i ne znamo snagu satanskih armada. Obavezni smo da bacimo u boj sve to je najbolje kod nas. A to znai automatizovane armije, robote presretae, robote tenkove, vodonine bombe... Svetenik je izgledao veoma neraspoloeno. - Ali u tome ima neeg nedostojnog, - odgovorio je on. - Zar ne biste u svoje planove mogli ukljuiti i ljude? Feterer je razmotrio ovu molbu, ali je nije mogao ispuniti. Detaljno razraeni plan bitke bio je savren i obeavao je sigurnu pobedu. Uvoenje u bitku krhkog ljudskog materijala moglo je sve pokvariti. Nikakvo ivo meso ne bi izdralo grmljavinu napada ovih mainerija visoke energije, vatrenih sila koje paraju vazduh i sve prodiru. Svako ljudsko bie bi poginuo jo na sto milja daleko od bojnog

Pilot __________________________________________polja, a da i nevidi neprijatelja. - Bojim se, to je nemogue, ree Feterer. - Mnogi, - grubo odvrati svetenik, - smatraju, da bi bila velika greka poveriti Poslednju Bitku vojnicima. - Izvinite, - ustro se usprotivi Feterer, - to su defetistike brbljarije. S vaim doputenjem... Pokazao mu je vrata, a svetenik sa tugom izae. - Ah, ti civili, - uzdahnuo je Fetere. - Dakle, gospodo, vae trupe su spremne? - Spremni smo da se borimo za Njega, - vatreno izdeklamova general Mak-Fej. Ja mogu garantovati za svakog vojnikaautomata pod mojom komandom. Njihov metal blista, njihovi radari su obnovljeni, akumulatori napunjeni. Ser, oni bukvalno kipte od elje da udu u bitku. General Ongin se prenuo iz razmiljanja. - Kopnene trupe su spremne, ser. - Vazdune snage su spremne, potvrdio je general Del. - Odlino, - zakljuio je vrhovni komandant. - Ostale pripreme su zavrene. Televi-zijski prenos za celokupno stanovnitvo planete je obezbeen. Niko, ni bogata, ni siromah nee biti lien slike poslednje bitke. - A posle bitke... - zaustio je general Onigin, ali uuta pogledavi Feterera. Ovaj se namrtio. Bilo mu je 16 poznato, ta sledi posle bitke. Ovim, bilo je oigledno, pozabavie se verske ustanove. - Verovatno e biti organizovana sveana parada ili neto u tom smislu, - odgovorio je on neodreeno. Imate li u vidu da emo mi biti predstavljeni Njemu? - upitao je general Del. - Tano ne znam, - odgovori Feterer, - ali je verovatno. Pa ipak... Vi razumete, to ja hou da kaem. Ali kako treba da se obuemo? - upitao je u nedoumici general Mak - Fej. Kakva je uniforma u ovakvim sluajevima predviena? - ta oblae aneli? - upitao je Feterer Ongina. - Ne znam, - odgovori ovaj. - Bele odore? - pretpostavio je general Del. - Ne, - odluno je odgovorio general Feterer. - Obui emo paradnu uniformu, ali bez ordenja. Generali su klimali glavama. To je odgovaralo prilici. I kucnuo je as. U velianstvenoj bojnoj odei sile Pakla kretale su se pustinjom. Vriskale su paklene flaute, jeali su uplji doboi aljui napred prividne odrede. Podiui zaslepljujue oblake peska, samovoeni tenkovi generala Mak-Feja obruili su se na vrajeg neprijatelja. I tada su bespilotni bombarderi gene-rala Dela sa hukom uzleteli uvis, bacajui bombe na legione umrlih dua. Feterer je smelo ubacivao u boj svoju mehaniku konjicu. U taj

Pilot __________________________________________haos umeala se robotopeadija gen. Ongina, a elik je uinio sve, to je u stanju da uini elik. Horde paklenih sila usekle su se u stroj, razdirui u param-parad tenkove i robote. Automatske maine su ginule branei svako pare peanog tla. Bombarderi gen. Dela padali su sa neba pod udarcima palih anela kojima je komandovao Marhozije, ija su avolja krila od vazduha stvarala tajfune. Iznurena vrsta robota odupirala se pritisku zlih duhova koji su ih mrvili, ispunjavajui uasom srca TV gledalaca u celom svetu, koji su kao zaarani sedeli pred ekra-nima televizora. Roboti su se borili kao mukarci, kao heroji, pokuavajui da potisnu zle sile. Astarot je gromoglasno naredio, a Begemot je robusno napao. Velijal se na elu klina avola obruio na pokolebano levo krilo generala Feterera. elik je kripeo, elektroni su urlali u agoniji, ne uspevajui da izdre taj nalet. A hiljade milja iza fronta general Feterer je obrisao drhtavom rukom oznojeno elo, ali je i dalje spokojno i hladnokrvno izdavao naredbe koja dugmad treba pritiskati, koje komandne ruice pokretati. I njegove super armije nisu izneverile njegova oekivanja. Smrtno povreeni roboti iznova su ustajali na noge i nastavljali borbu. avolja sila je sa paklenim urlikom unitavala, mrvila i u paramparad razbijala robote 17 branioce, ali su ovi uprkos svemu zadrali svoje pozicije. A onda je u kontra-napad baen Peti korpus veterana. Neprijateljski front je probijen. A hiljade milja iza linije vatrenih okraja generali su rukovodili gonjenjem neprijatelja. - Bitka je dobijena, - proaptao je vrhovni komandant Feterer, odmiui se od televizijskog ekrana. - estitam gospodo! Generali su se umorno osmehivali. Ali se na njihovim TV ekranima neto deavalo. - ta! Pa to je... to je... izusti general Mak-Fej i zauta. A po bojnom polju meu gomilom razabacanog, smrska-nog metala sveano se kretala Blagodet. Generali su utali. Blagodat je dotakla unakae-nog robota. I roboti po celoj zadimljenoj pustinji poee davati znake ivota. Izuvijani, nagoreli, istopljeni komadi metala su se obnavljali. I roboti ustadoe na noge. - Mak-Fej, - proapta vrhovni komandant Feterer. - Pritisnite neko dugme - neka oni... kleknu na kolena. General je pritisnuo, no daljinsko upravljanje nije radilo. A roboti su se ve vinuli u nebo. Okrueni anelima gospodnjim, roboti-tenkovi, robotopeadija, roboti-automati uzdizali su se sve vie i vie.

Pilot __________________________________________- Oni ih ive vode u raj! Histerino je uzviknuo Origin. On uzima robote u raj! - Desila se greka, ree Feterer, - bre, poaljite oficira za vezu Ne, sami emo otii. Momentalno su dobili avion i odleteli na bojno polje. Ali ve je bilo kasno: Armagedon je zavren, roboti su iezli, a Gospod se sa svojom vojskom vratio u svoje nebeske dvore.

ROBERT EKLI (rod. 1928. g.) Ameriki pisac - vizionar. Zavrio je univerzitet, ratovao u Koreji. Prvo delo objavio 1952 g. Autor je desetina knjiga, medu kojima romani - Civilizacija statusa" (1960), Putovanje u prekosutra" (Dzounsovo putovanje") (1963), Razmena umova" (1966), Merenje udesa" (1968). Dela su mu prevedena na mnoge svetske jezike. Napisao je mnoge kratke prie.

18

Pilot __________________________________________apetan Hart je stajao na otvorenom ulazu u raketu. - Zato oni ne dolaze? upita on. - Otkud ja znam, kapetane?odvratio je njegov pomonik Martin. - I kakvo mu je ovo mesto? ponovo upita kapetan palei cigaru. Upaljeno palidrvce baci u travu, koja se odmah zapali. Martin htede cipelom da ugasi vatru. - Nemoj, - naredi mu kapetan Hart, - neka gori. Moe biti, pojavie se da pogledaju, kakvo je to udo, prostaci. Martin je slegnuo ramenima i sklonio nogu od vatre koja se irila. Kapetan Hart je pogledao na asovnik. - Evo ve ceo as kako smo aterirali, i nita! Gde je delegacija domaina, dobrodolica i rukovanja, gde je orkestar? Nikoga! Mi smo preleteli milone milja kroz kosmos, a dini" graani nekakvog glupog gradia na nekakvoj nepoznatoj planeti ne obraaju na nas panju! - frknuo je kapetan, kucnuvi po asovniku. - Pa dobro, dau im jo pet minuta, a zatim... - I ta e biti zatim? - upitao je uvek utivi Martin, posmatrajul kako se tresu kapetanovi otromboljeni obrazi. - Zatim emo proleteti nad njihovim prokletim gradom jo jednom i na smrt ih isprepadati. Glas mu se utiao. - Martine, 20

K

moda nas oni nisu videli kada smo se spustili? - Videli su. Gledali su nas, kada smo proletali nad gradom. - Pa zato onda nisu istrali ovamo na poljanu? A moda, moda su se sakrili? Izgleda, uplaili su se? Martin je odmahnuo glavom. - Nisu. Uzmite dvogled, ser. Pogledajte sami. Oni tumaraju okolo. Ali nisu uplaeni. Oni... pa, kao da im je svejedno. Kapetan Hart je primakao dvogled umornim oima. Martin ga pogleda, zapazivi na njegovom umornom licu ljutnju, umor, nerazumevanje situacije. inilo se daje Hart ve proiveo million godina. On nikada nije spavao, malo je jeo i prisiljavao je sebe da putuje sve dalje, dalje... A sada su njegove stare, upale usne ljutito micale pod dvogledom. - Martine, ja prosto ne znam, radi ega se mi trudimo. Pravimo rakete, rasipamo snagu da preseemo provaliju, traimo ih, - i ta dobijamo? Prezrenje. Pogledajte, ovi idioti se samo muvaju unaokolo. Zar oni ne shvataju, kakav se veliki dogaaj upravo zbio? Prvi kosmiki let u njihovu nedoiju. Dogaa li se to esto? Zasieni su, ta li? Martin je utao, ne znajui odgovor. Kapetan Hart mu vrati dvogled. - emu sve ovo, Martine? Imam u vidu kosmike letove. Istraujemo, istraujemo.Unutra je

Pilot __________________________________________sve natrpano, a nikakvog odmora. - Moda mi traimo mir i spokojstvo. Na Zemlji toga upravo nema, - rekao je Martin. - Vi mislite, nema? - Kapetan Hart se zamislio. - Od vremena Darvina, da? Od tada, kao da je sve, sve u ta smo ranije verovali, palo u vodu, je li? Boje provienje i tako neto. Mislite li vi da mi zbog toga mi letimo ka zvezdama, a Martine? Traimo izgubljene due, zar ne? Pokuavamo pobei sa nae bludne planete na drugu - istu i nevinu. - Mogue, ser. U svakom sluaju, mi doista neto traimo. Kapetan Hart se nakaljao i glas mu je ponovo bio tvrd. - ta je tu je, u ovom trenutku mi oekujemo gradonaelnika. Otrite tamo, ispriajete im da smo mi prva kosmika ekspedicija koja je stigla na planetu. Kapetan im alje svoje pozdrave i elje da se sretne sa gradonaelnikom. Polazi! - Razumem, ser. - i Martin laganim korakom poe preko polja. - Bre! - podviknu kapetan. - Jes, ser! - Martin ubrza korak, a kada odmae podalje, ponovo uspori korak, smeei se nekoj svojoj pomisli. Do povratka Martina kapetan je popuio dve cigare. Martin je zanemeo pred otvorenim ulazom, njiui se, kao da nije u stanju usmeriti pogled ili povezano misliti. - Govori! - riknuo je Hart. ta 21 se desilo? Dolaze li da nas pozdrave? - Ne. - Martin se morao osloniti na raketu - vrtelo mu se u glavi. - A zato? - Mi nemamo za njih nikakvog znaaja, - odgovori Martin. Kapetane, molim Vas, dozvolite da zapalim cigaretu. - Pruio je ruku, ne gledajui, napipao pruenu mu paklicu, dok je, mirkajui, gledao prema zlatnom gradu. Zapalio je cigaretu i dugo utei puio. - Pa recite ve neto! -Vikao je kapetan. - Nije valjda, da ih nije interesovala naa raketa? Martin je promrmljao: - ta? Ah raketa... - zagledan u cigaretu nastavio je, - Ne, ne interesuje ih. Izgleda, doleteli smo u ne ba zgodno vreme. - U nezgodno vreme! Martin je strpljivo objanjavao: - Sluajte kapetane. Jue se u gradu dogodilo neto veliko. Toliko nesvakidanje i veliko, da smo mi ispali samo bedni dubleri. Moram sesti. - Izgubio je ravnoteu i spustio se, teko diui. Kapetan je ljutito vakao cigaru. - ta se dogodilo? Martin je podigao glavu, dim cigare, koja je gorela u odrvenelim prstima, otplovio je sa vatrom. - Ser, jue u gradu pojavio se neobian ovek - dobar, pametan, boleiv i beskrajno mudar! Kapetan se besno zagledao u svoga pomonika. - A ta se on nas tie? - Teko je objasniti. To je

Pilot __________________________________________ovek, kojeg su oni ekali stoleima, million godina, verovatno. I eto, jue je on stigao u njihov grad. Zato, ser, danas naa raketa za njih apsolutno nema nikakvog znaaja. Kapetan je naglo seo. - Pa ko je on? To je valjda Eli? Je li mogue da je doleteo pre nas i ukrao moju slavu? Stiskao je Martinovu ruku. Lice mu je bilo bledo i oaloeno. - Nije Eli, ser. - Berton! E znao sam. Berton se provukao ispred nas i pokvario nam sputanje! Nikome ne moe verovati. - Nije Berton, ser, - tiho je rekao Martin. Kapetan nije mogao verovati. - Pa bilo je svega tri rakete, a mi smo poleteli pre svih. A taj ovek, to je stigao pre nas, kako se zove? - On nema ime. Nije mu ni potrebno. Na svakoj planeti oslovaljavaju ga na svoj nain, ser. Kapetan je upro u Martina teak, nepoverljiv pogled. - I ta je on to uradio, tako izuzetno, da niko i ne gleda na brod? - Naprimer, - odluno je odgovorio Martin, - izleio je bolesne I uteio siromane. Osudio je licemerje i korumpirane vlasti, sedeo je sa narodom ceo dan, razgovarajui. - I ta kae, tako je to izuzetno? - Da, kapetane. - Ne razumem. - Kapetan je 22 otro posmatrao Martinove oi, lice. -Da se niste napili, a? Izmakao se korak nazad, pun nekakve sumnje. -Ne razumem. Martin se okrenuo prema gradu, i posmatrajui ga odgovori: - Kapetane, ako vi ne razumete, ja vam ne mogu objasniti. Kapetan je pratio njegov pogled. Grad je delovao spokojno i lepo, spokojstvo je vladalo svuda oko njega. Kapetan je zakoraio napred, izvukavi cigaru iz usta. mirkao je, gledajui as Martina, as zlatne vrhove grada u daljini. - Da li vi hoete rei... zar vi nemate u vidu... taj ovek? Ne moe biti!.. Martin je klimnuo glavom: - Da, ser, upravo to imam u vidu. Kapetan je zanemeo utei. Zatim se prkosno ispravio: - Ne verujem. U podne je kapetan brzo uao u grad u pratnji potporunika Martina, sa pomonikom koji je nosio instrumente. S vremena na vreme kapetan je praskao u gromovit smeh, podboivi se vrteo je glavom. - Vi ste gradonaelnik? obratio se kapetan, uperivi prst u grudi vanzamaljca. - Da, - odgovori ovaj. Izmeu njih se najazio komplikovan aparat kojim su upravljali Martin i tehniar. Ta kutija je obezbedivala trenutan prevod sa bilo kog jezika. Reci su resko odzvanjale u grobnoj tiini grada.

Pilot __________________________________________- Najpre o jueranjem dogaaju, poeo je kapetan, je li to istina? - Da, - odgovori gradonaelnik. - Imate li svedoke? -Da. - Moe li se sa njima razgovarati? - Govorite sa bilo kojim od nas, odgovarao je gradonaelnik. Svi mi smo svedoci. Kapetan je tiho apnuo Martinu: - Masovna hipnoza. - Zatim se obrati gradonaelniku: - Kako je izgledao taj ovek, taj stranac? - Teko je opisati, gradonaelnik se ovla osmehnu. - Zato? - Miljenja se mogu razlikovati. - Pa ispriajte nam svoju verziju - ree kapetan - zapiite Martine Potporunik je pritisnuo dugme portabl-magnetofona. - Pa, - poeo je gradonaelnik, bio je to dobar ovek, meke naravi. Uz to - ovek bogatog i irokag znanja o svemu. - Da, da, znam, znam, - kapetan je odmahivao rukom, - uopten opis. -Treba mi neto opipljivo. Kako je on izgledao? - Mislim da to nije vano, odgovorio je gradonaelnik. - Veoma je vano, - grubo ga je prekinuo kapetan - Potreban mi opis spoljajnosti toga tipa. Ako vi neete odgovarati, pitau druge. Obratio se Martinu: Zacelo je Berton! Jedna od njegovih ala, uobiajena igra! Martin je hladno utao ne gledajui u kapetana. 23 Kapetan je pucnuo prstima: -I ta je on tamo radio - leio? - Mnoge izleio, - potvrdio je gradonaelnik. - Mogu li videti... jednog izleenog? - Naravno, evo moga sina, gradonaelnik dade znak glavom deaiu i ovaj iskorai napred. Ruka mu je bila osuena. Sada pogledajte. Kapetan se blago nasmejao. - Da, da, ali to nije dokaz. Pa ja nisam video deaka sa sasuenom rukom. Ovde vidim samo zdravu ruku. Imate li vi dokaz, da je deaku jue bila bolesna ruka, a danas zdrava? - Moja re je moj dokaz, mirno je odgovarao gradonaelnik. - ujte vi! - povikao je kapetan. Vi biste hteli da vam verujem na re? Ni govora! - Izvinite, - rekao je gradonaelnik, gledajui kapetana sa izrazom pomeane radoznalosti i saaljenja na licu. - Imate li neku sliku deaka? pitao je kapetan. Kroz nekoliko trenutaka doneli su veliki portret, naslikan uljem, na njemu je bio naslikan gradonaelnikov sin sa sasuenom rukom. - Dagi moj! - odmahnuo je kapetan, pogledavi portret. Sliku moe naslikati kako eli. Slike lau. Imate li deakovu fotografiju? Nije bilo fotografije. Umetnost fotografije je jo uvek bila

Pilot __________________________________________nepoznata na toj planeti. - teta, - uzdahnu kapetan, a lice mu zadrhta. - Dajte da popriam sa drugima. Kakva korist od toga. Dotakao je prstom neku enu. Vi. - Ona je stajala neodluno. Vi, vi pridite ovamo, - zapovedi kapetan. - Ispriajte mi o tom udesnom oveku, koji se jue pojavio kod vas. ena odluno odgovori: - Bio je sa nama. Bio je prelep I dobar. - A kakve su mu boje oi? - Boje sunca, boje mora, boje planina, boje noi. - Dovoljno je. - Kapetan je podigao ruke k nebu. - Jeste li razumeli, Martine? Nita! Nekakav arlatan je tumarao po gradu apui im na ui slatke besmislice, i... - Prekinite, molim vas, zamolio je Martin. Kapetan se odmae korak nazad. - A zato? - uli ste to sam rekao. Meni se dopadaju ovi ljudi, ja im verujem. Vi imate pravo na svoje sopstveno miljenje, ali zadrite ga za sebe, ser. - Vi ne smete tako sa mnom razgovarati! - dreknuo je kapetan. - Dosta mi je vae oholosti, odgovarao je Martin. - Ostavite ih na miru. Njima je stigao u goste neko dobar i duevan, a vi banuli u tue gnezdo, prljate ga i podsmehujete im se. A ja sam razgovarao 24 sa njima. etao sam po gradu, posmatrao njihova lica. Oni imaju neto, to vi nikada neete imati, veru. Malo prostodune vere, i uz njenu pomo velika dela e initi. Vi ste zapenili od jeda, jer je neko ukrao va trijumf, neko je stigao do njih pre vas i vi se pokazali suvinim! - Dajem vam jo pet sekun-di, rikao je kapetan. Shvatam. Vi ste se nalazili pod ogromnim pritiskom, Martine. itavi meseci u kosmosu, nostalgija, usamljenost. A sada jo i ovo. Ja saoseam sa vama, Martine. Ja ne pridajem znaaja vaoj neznatnoj neposlunosti. - A ja pridajem znaaj vaoj sitnoj tiraniji, - odgovorio je Martin. -Ja odlazim od vas. Ostajem ovde. - Ne dozvoljavam! - Ta nije valjda? Pokuajte me zaustaviti. Ja sam zbog toga i doleteo ovamo, mada toga nisam bio svestan. Meni je to potrebno, to je za mene. Vozite vau prljavtinu u neko drugo mesto, pokujate zagaditi i neka druga gnezda svojim sumnjama i svojim - svojim naunim metodom! - Brzo se osvrnuo. -Ovim ljudima se desilo neto istinski veliko, i mi smo jo imali sree, to smo doleteli ovamo skoro istovre-meno! Zar vi zaista ne moete uliti sebi u glavu, da se udo zaista dogodilo! Na Zemlji se o ovom oveku govorilo dvadeset vekova, od kako je posetio ljudski rod, rtvovao se za njega. Mi smo

Pilot __________________________________________arko eleli da ga vidimo i ujemo njegovu re, ali nam se nije dalo. A danas smo opet propustili priliku da ga vidimo -mimoili smo se za samo nekoliko asova. Kapetan Hart se zagleda u Martina. - Pa vi plaete kao dete, prestanite. - Ba me briga. - A mene jeste. Pred ovim metanima treba pokazati uzdranost. Vi ste se premorili. Opratam vam. - Ne treba mi va oprotaj. - Glupane! Zar niste shvatili, da je sve to samo Bertonova lakrdija? Obmanuti, prevariti, osnovati svoje naftne i druge koncerne pod religioznim pla-tom! Vi ste budala, Martine. Vi ste neviena budala! Do sada biste morali znati kakvi su zemljani. Oni su spremni na sve: na bogohuljenje, prevaru, la, obmanu, na krau, ubistvo, samo da bi postigli svoj cilj. Sve je dobro -to moe koristiti. Zar ne znate Bertona - pragmatik je, kakvih je malo. Kapetan je teko uzdahnuo. -De, Martine, priznajte, upravo je na takve gadosti i spreman Berton zbuniti ove provincijalce i oguliti ih do gole koe, kada sazreju. - Ne, - izusti Martin, ali ve pokolebano. Kapetan je ponovo podigao ruke k nebu. - Evo kunem se, bio je to Berton. Ko bi drugi? To su prljave, kriminalne metode. Da, naravno, 25 mogu je i zanos. Doleteo k njima stari avo u vatri i plamenu, okruen svetlou, ovde - lepa re, tamo -poljubac ljubavi, lekovita mast ili zraenje za zarastanje rana. Eto, takav je Berton! - Ne, - odgovori Martin u pola glasa. Pokrio je oi rukama, - ne verujem! Vi prosto ne elite da ve-rujete, navaljivao je kapetan. - Ma priznajte. Neto slino je u stanju Berton da uradi. Pre-stanite sanjati budni, Martine, probudite se! Jutro je. Oko nas je stvaran svet i mi smo stvarni ljudi, prljavi, naravno, a Berton je prljaviji od svih! Martin mu okrenu lea. - De, de, Martine, - kapetan Hart ga je mahinalno tapao po leima -Shvatam, za vas je to bio ok. Stid, sramota i sve slino tome. Berton je nitkov. Polako, polako, obraunau se sa njim, dajem vam re. Martin se lagano uputio prema raketi. Kapetan Hart ga ispratio pogledom, a zatim, duboko uzdahnuvi, okrenuo se eni: - Ispriajte mi jo neto o tom oveku, gospoo? Kasnije, kada su oficiri bili za veerom oko malenih stoia, postavljenih na travi pokraj rakete, kapetan je dao Martinu dobijena obavetenja: - Ispitao sam gomilu me-tana, i svi nose tu istu besmilicu. Bertonova rabota, koga bi drugoga. Za dan-dva on e banuti ovamo, da

Pilot __________________________________________utvrdi svoja prava i odnese nam ispred nosa sve ugovore. Mislim da treba saekati i pokvariti mu zadovoljstvo. Martin, zakrvavljenih oiju, mrano ga pogleda. - Ja u ga ubiti. - De-de, Martine, deko moj! Smiri se! - Ubiu ga, boe mi pomozi, ubiu. - Ne treba, ja u mu stati na rep. Ali morate priznati, da je lukav. Nepoten, ali lukav. - Hulja! - Obeajte mi da neete preduzimati nita grubo. - Kapetan je proverio beleke. - Priaju da je bilo trideset udotvornih iscelenja, slepac je progledao, uz to on je izleio i gubavog. Berton ba ume da zavri svoje poslove, u tome mu nema premca! Odjeknuo je signal gonga i minutu kasnije kapetanu je salutirao lan ekipe: - Kapetane, dozvolite da referiem! Bertonov brod upravo slee! I Elijev brod takode, ser! - Vidite li! - kapetan Hart je lupio pesnicom po stolu. - Evo njih akala, pourili da uberu plodove! Ne mogu da saekaju! No priekajte, nagaziu ja njih! Morae napraviti mesta i za mene na njihovom piru, - priterau ih ja uza zid! - Izgleda da se Martin oseao loe. On je utei gledao kapetana. - Posao je posao, dragi moj, rekao je kapetan. Svi podigoe pogled prema 26 nebu. Odozgo su se silovito sputale dve rakete. Aterirali su jedva izbegavi nesreu. - ta se desilo sa tim luacima? - podskoivi, vikao je kapetan. Ljudi su ve trali prema raketama preko polja punog dima. Vrata Bertonovog broda sa treskom se otvorie. Iz rakete jedan ovek bukvalno ispade na njihove ruke. - ta se desilo - povikao je Hart. ovek je pao na zemlju. Ljudi se nagnue nad njim. Bio je sav u opekotinama. itavo telo bilo je pokriveno oiljcima, ranama i nagorelom koom koja se dimila. Pogledao ih je nadutim oima, a njegov nateeni jezik prevaljivao je neto preko izranavljenih usana. - Sta se desilo? - vikao je na sav glas Hart, kleei pred samrtnikom na kolenima i drmusajui ga za ruku. - Ser, ser, aptao je ranjenik. Pre 48 asova u sektoru 79, nedaleko od planete 1 ovog sistema, na i Elijev brod upali su u kosmiku oluju, ser. - Neto sivo je poteklo iz nosa samrtnika, iz usta mu je curela krv. - Svi su poginuli. ela posada. Berton je mrtav. Eli je umro pre jedan as. Tri lana posade su ostali nepovreena. - Sluajte! - razdrao se Hart, nadnosei se nad ovekom koji je krvario. - Vi ste prvi put aterirali? utanje. - Odgovorite!

Pilot __________________________________________Umirui je poslednjom snagom izustio: - Ne. Bura. Berton je umro pre dva dana. Prvo sputanje za est meseci. - Jeste li sigurni? - drao se Hart, steui ranjenikove ruke svojim rukama i tresui ga iz sve snage. - Sigurno? - Da, - jedva izusti umiru. - Berton je, znai, umro pre dva dana? Je li tano? - Da, da, - proaptao je ovek. Glava mu je pala na grudi. Bio je mrtav. Kapetan je pored tela kleao na kolenima. Lice mu se iskri-vilo, a miii nevoljno grili. lanovi posade su ga gledali sa strane i ekali. ekao je i Martin. Kapetan zamoli da mu pomognu da ustane, to i uinie. Svi su pogledali prema gradu. - To znai... - To znai? - priupitao je za njim Martin. - To znai da smo na ovu planetu stigli samo mi. - proaptao je kapetan. -I onaj ovek... - Onaj ovek? - upita Martin. Kapetanovo lice se besmisleno trzalo. Odjednom je postalo staroprestaro i sasvim sivo. Oi staklaste. Napravio je korak-dva po suvoj travi. - Idem, Martine, idemo. Prihvatite me, prihvatite, bojim se da u pasti. Ne srne se gubiti vreme... Spotiui se, oni su se probijali kroz suvu travu prema gradu dok im je vetar ibao lice. 27 Nekoliko asova kasnije oni su jo uvek sedeli u ekaonici pred gradonaelnikovim kabine-tom. Hiljade ljudi ovde su ekali da ih primi gradonaelnik. Kapetan je i dalje sedeo, lice mu je odavalo krajnju iscrplje-nost, ali je on i dalje sluao, sluao. Toliko je svetlosti bilo na licima onih koji su dolazili, priali, potvrivali da ih vie nije mogao gledati. Svo vreme je sedeo vrpoljei se, dok su mu ruke nervozno bile as na kolenima, as na bedrima... Kada je sve bilo gotovo, kapetan Hart se okrenuo gradonaelniku i, gledajui ga udnim pogledom, rekao : - Vi treba da znate, kuda se on uputio? - Nije nam rekao . - Prema nekom od najbliih svetova? - bio je uporan kapetan. - Ne znam. - Vi morate znati! - Vidite li ga vi? gradonaelnik je pokazao na gomilu naroda. Kapetan se osvrnuo. - Ne. - To znai da je, verovatno, odleteo. - Verovatno, verovatno! nemonim glasom uzviknuo je kapetan. -Dopustio sam sebi stranu greku i hou da ga vidim odmah! Tek sada je jasno da se desio najvei dogaaj u istoriji. Zamislite samo, mi smo uesnici u svemu tome! Postoji jedna ansa od milijardu, da smo doleteli na jednu od miliona planeta dan kasnije od njegove pojave na toj

Pilot __________________________________________planeti! Vi mora da znate kuda je otiao? - Njega svako nalazi sam, blago odgovori gradonaelnik. - Vi ste ga sakrili! kapetanovo lice se lagano iskrivilo u grimasu, vratio mu se onaj raniji, surovi izraz. Ustajao je lagano, pretee. - Nismo, - odgovorio je gradonaelnik. - Gde je on? - kapetanovi prsti su otkopavali konu fut-rolu to je visila o desnvm boku. - Ne mogu vam tano rei. - Ta govorite, ako vam je ivot mio, - i kapetan izvue oruje iz kone futrole. - Nita vam ne mogu rei. - Laove! Na licu gradonaelnika, koji je netremice posmatrao Harta, pojavio se izraz saaljenja. - Vi ste premoreni, - rekao je. Dugo ste putovali, a doleteli ste od ljudi koji ve odavno ive bez vere i takoe su umorni. A sada biste tako eleli da verujete, da sami sebi pravite nevolje. Ako izvrite ubi-stvo, bie vam jo tee. U tom sluaju nikada ga neete nai. - Kuda se uputio? On vam je rekao, i vi to znate. Govorite! kapetan je podigao oruje. Gradonaelnik je odmahnuo glavom. - Recite mi! Recite ve jednom! Odjeknuo je pucanj - samo jedan. Gradonaelnik je pao, ranjen u ruku. Martin je skoio napred. 28 - Kapetane! Kapetan je uperio oruje u njega. - Ne smetajte! Gradonaelnik je pogledao gore, drei ranjenu ruku. - Odloite oruje. Raniete sebe samog. Nikada niste verovali, a sada mislite da moete postati vernik, a samo ljudima nanosite tetu, povredujete ih. - Vi mi niste potrebni, govorio je kapetan nadnosei se nad gradonaelnikom. Propustio sam priliku ovde, zakasnio sam jedan dan. ta mogu, poleteu dalje. I dalje. Sve dalje. Na sledeoj planeti biu iza njega pola dana, potom - est asova, pa dva asa, pa as, pola asa, pa minutu iza njega. Ali stii u ga! ujete li'? - On je ve vikao iz sveg glasa, naginjui se nad ranjenikom na podu. A jedva se drao na nogama od umora. - Idemo, Martine. Spustio je ruku i vratio oruje u futrolu. - Ne, ja ostajem ovde. - Tikvane! Ostanite, ako hoete. A ja u poleteti dalje, to dalje mogu, sa svim ostalim. Gradonaelnik se obratio Martinu: - Ne brinite za meine, letite. Moje e rane zarasti. - Vratiu se, -obea Martin. Samo da ga otpratim do rakete. Proli su kroz ceo grad. Svakome je bilo jasno, kakve je napore ulagao kapetan da bi izgledao nesalomivo, kao u mladosti. Stigavi nekako do rakete, lupio je po njenom oklopu

Pilot __________________________________________drhtavom rukom. Zatim je pogledao Martina. - Dakle, Martine? - Molim, kapetane? Kapetan podie oi prema nebu. - Jeste liodluili da letite sa mnom? - Ne, ser. Neu leteti. - eka nas velika avantura, bogami. Ja u ga nai! - I odluili ste da letite za njim, ser? - upitao je Martin. Namrtivi lice i zatvorivi oi, kapetan odgovori: -Da. - Zeleo bih da znam... - ta? - Ser, kada ga naete, ako ga naete, - ta ete ga zamoliti? - Ja... - kapetan zbunjeno otvori oi. Ruke je stezao u pesnice, pa otvarao. itavu mi-nutu je razmiljao u nedoumici, a zatim se nasmejio udnim osmehom. - Ja.... ja u ga zamoliti za malo mira i spokojstva. - Naslonio se na raketu. -Odavno, odavno ja ne znam ... ta je spokojstvo. - A jeste li ikada pokuali da se smirite, kapetane? - Ne razumem, - rekao je kapetan Hart. - Nije vano. Zbogom, kapetane. - Zbogom, Martine. Posada je stajala kod ulaza u raketu. Samo su trojca odluili da lete zajedno sa Hartom. Sedam lanova posade je ostalo ovde, sa Martinom. Kapetan Hart ih je osmotrio i promrmljao: - Glupaci! 29 On je poslednji uao u raketu, brzo salutirao, glasno se nasmejao. Vrata su hermetiki zatvorena. Raketa se poput vatrenog stuba vinula u nebo. Martin ju je pratio pogledom, dok nije nestala iz vidnog polja. Na drugom kraju polja stajao je gradonaelnik u drutvu nekoliko graana. Mahnuo je rukom Martinu. - Odleteo je, - ree ovaj prilazei gradonaelniku. - Da, odleteo je, jadnik, odvratio je gradonaelnik. -Tako e i leteti, sa planete na planetu, bez prestanka traei, i veno e, veno kasniti - za jedan as, pola asa, deset minuta, za jednu minutu. Najzad e kasniti svega nekoliko sekundi, A kada obleti tri stotine svetova i navri sedamdeset ili osamdeset godina, ON e mu izmai za deli sekunde, a zatim jo za deli sekunde. I tako e leteti, mislei da e, evo-evo, uhvatiti ono, to je ostavio ovde, na naoj planeti, u naem gradu, sada... Martin je gledao gradonaelniku pravo u oi, a ovaj mu prui ruku. - Zar uopte moemo sumnjati u njega? - Pozva rukom ostale za sobom i okrenu se licem prema gradu. - Hajdemo. ekaju nas. On je tamo. I oni uoe u grad.

Pilot __________________________________________

REJ BREDBERI (rod. 1920 g. -) U svetu poznati ameriki pisac, iji znatan deo stvaralatva pripada fantastici. Nije se sistematski obrazovao, jer je odmah po zavretku kole poeo raditi kao prodava novina. Rano je poeo objavljivati (prva publikacija 1941 g.). Slavu su mu donele ciklus novella Marsovske hronike" (1950), romani: 451 po Farenhajtu" (1953) i Vino od maslaka" (1957), Oseam, Zlo se pribliava" (1962). Takoe je pisao realistiku prozu, stihove, drame, knjige za decu, detektivske romane. Vie Bredberijevih dela je ekranizovano, po njima napisane kantate i opere, neka dela su dramatizovana. Prevoen je na mnoge evropske jezike, a dela tampana u milionskeim tiraima. 30

Pilot __________________________________________utomobil je brzo i beumno klizio drumom, koji je vijugao izmeu breuljaka to su s vremena na vreme zaklanjali more od pogleda Mena Koste. Na izlazu iz jedne uobiajene krivine iznenada se pojavio beli teretnjak sa zlatnim natpisom, pribliavajui se velikom brzi-nom automobilu Mena Koste. Pre nego to je ovaj stigao da bilo ta piieduzme, sve je progutao blesak u vidu zraka. Men Kosta prikoi tako naglo da je njegov automobil izleteo na suprotnu kolovoznu traku, udom izbegavi sudar. Men ostavi svoja kola na ivici druma i pode prema kamionu zaustav-ljenom na kraju urvine. ofera u kabini nije bilo! - Uh, malo je trebalo da me zgnjei - kao lepinju, - promrmlja Men Kosta, najeivi se. Zatim se vrati svom automobilu i nastavi put. - Ba dobar poetak otsustva," - pomislio je, Na nizbrdici drumom su mu u susret trala dva mukarca u kombinizonima, dajui mu znake da zaustavi kola. Men prikoi, ijedan od njih, pribliivi se upita: - Jeste li videli beli kamion? - Koji me je umalo smrskao? ironino ih je prekinuo Men Kosta. - Va kamion je tamo dole, iza krivine na dnu urvine. Uzdravajui se da ne isp-suje, usmerio je svoju panju na put i 32

A

tako poleteo s mesta da su gume njegovog auto-mobila neprijatno zakripale. Ali ve nekoliko asova kasnije Men Kosta ne bi mogao sa sigurnou rei, jeli mu se to uistinu dogodilo, ili mu se priinilo. II Otvarao je oi veoma polako, udei se to je to u stanju uiniti. Ne miui se, u mislima je okrznuo pogledom svoje telo, u kojem je bol, kao fantom, izazivalo ubrzanje pulsa. Zatim je bola nestalo. iv je! On je bio iv! Poslednje ega se seao bio je kamion koji je jurio prema njegovom automobilu. Sada, poto je otvorio oi, video je bolniku sobu i nekoliko lica, nagnutih nad njim. - Podignite se, - naredi mu glas. Uz mali napor sede na krevet. Sada je shvatio, zato mu sve inilo tako udnovatim: vid mu se izmenio - on je video boje koje ranije nije zapaao. Sluh je takoe funkcionisao drukije, sa veom otrinom. Sevi, on je zapazio da mu je i telo postalo drukije i ruke drukije; da je on sam, kao lutka, veoma slino onome stoje on bio ranije, ali ipak na ba sasvim... Koa mu je bila pokrivena porama i kosom, ali to nisu bile pore i kosa ljudske koe... - Kako se oseate? - prekinuo je njegove misli onaj isti glas, ali

Pilot __________________________________________mu je intonacija bila manje zapovednika. - Oseam se udno, - odgovori i zagrcnu se, ne prepoznavi svoj glas. - To je prirodno, no ne uzrujavajte se, sada emo vam sve objasniti. - De, ustanite! Hodajte! Pogledajte kroz prozor! On poslua i oseti snagu i gipkost novih udova. Poe ka prozoru i baci pogled u ogledalo, jedva je prepoznao sebe. Bio je bez odee i, inilo se, ni po emu se ne razlikuje od bilo kog neodevenog oveka. I jo je primetio bezizraajnost u oima, zategnutost koe na miicama, neuobiajeno usporeno disanje. On bi mogao proi kao obino ljudsko bie, ali pri paljivom pogledu vie je liio na manekena. Priao je prozoru, a ovek koji je govorio sa njim poloi mu ruku na rame; dodir tkanine belog mantila i koe izazvao je itav niz oseaja i seanja. ovek u belom mantilu, ne primeujui, kako se Men prenuo, nastavio je: - Pred vama se otvara novi svet, mi smo vas spasli od smrti, pa je mogue, da ete biti prvi ovek koji nikada nee umreti. Ove reci pre su ga dovele u nepriliku, nego umirile. - A sada se obucite, pa emo vam sve objasniti. III Dva mukarca u belim manti33 lima pripremali su se za razgovor. - On ne treba da zna ta je to kopija. - Naravno! Mi emo mu sugerirati da mu je transplantiran mozak - lake e to shvatiti. - Neophodno ga je takode ubediti da ne moe izlaziti van prostorija vile, da emo ga nadgledati, jer postoji opasnost da novo telo otkae. On ne srne imati nikakvih kontakata sa spoljnim svetom. IV Uveli su ga u nekakav kabinet. Za ovalnim stolom sedela su sedmorica; tri fotelje bile su prazne. Ponudili su mu da sedne. Svi su ga po smatrali sa interesovanjem. - Gospodo, dozvolite da vam predstavim Mena Kostu, - poeo je ovek u belom mantilu. Gospodine Kota, predstavljamo vam upravu kompanije Venost", koja se specijalizovala u osiguranju ivota. Vi ste prvi, koji je potraio reaminacione usluge nae kompanije. Poginuli ste u automobilskoj nesrei. Da - da! Ne udite se, poginuli. Naa reaminaciona brigada dopremila je vae telo ovamo, stim da transplaitiramo va mozak, ije je ivotne funkcije odravao generator pseudomodane volje. Ne - ne, ne trudite se da to shvatite. Stvar je u tome, da se vi nalazite u eksperimentalnom prototipu vetakog tela, u koje smo mi presadili va mozak. U telu, koje je sada vae, postoje jo izvesni

Pilot __________________________________________nedostaci, mada, koristei moj metod, moemo ga poboljati transplantujui va mozak u nova, savrenija tela. Jednom reju, vi ste besmrtni. Zaprepaen, Men Kota je utei sluao monolog specijaliste i oseao je kako se prisutni osmehu-ju, dok su njihove oi bile prikovane za njegovu kou... - Ali ovde postoji jedan detalj, nastavio je govornik. - Vi morate ostati pod kontrolom Venosti" sve do dok ne otplatitte sve raune, za sada ste uplatili samo dva mesena iznosa. - U redu, - sloio se Men Kota, pokuavajui da se priseti, kada je on traio od kompanije takve usluge. - Ja imam raun u banci, mogao bih otplatiti... - Ne, ne! - prekinuo ga je sagovornik, dok su se ostali zavereniki pogledali. - Taj novac se ne srne dirati niko ne treba da zna da ste ivi, kao to niko i ne sumnja da ste mrtvi. - Vaa porodica misli da ste na putu, - dodao je jedan od prisutnih. - Vi ete raditi za Venost", a vaa zarada e ii na otplatu naih usluga. Vi neete imati kontakte sa spoljnim svetom do tog vremena, dok vae telo ne pone odlino funkcionisati - setite se, ono predstavlja samo eksperimentalni model. - To jest ja ne mogu izai odavde? 34 - A zato bi... Vi moete izlaziti u park Venosti", rekreirati se u sportskom kompleksu, ali sada se ne smete ni pribliiti, ni razgovarati sa bilo kim od onih koji ne rade u kompaniji. Svaki dan ete ii na medicinski pregled. Setite se, mi smo vas spasli od smrti i naslaujte se ivotom. ta ovo sve znai? Lii na nekakav komaran san". Utipnuo se i, stiskajui svoju novu kou, ose-tio je da je ona nekako udna. Mada je mesto gde je sebe utinuo -zabolelo, on nije spavao. On mora izai odavde, videti se sa porodicom, platiti ono to je duan ovoj udnoj kompaniji. ta je to veni ivot. Bio je laboratoriski mi, pomaui usavravanje tela, kojima e se sigurno koristiti oni koji su u stanju da plate fantastine sume novca, dok u isto vreme drugi... ,,U njegovoj svesti jo jednom se pojavila slika nesree, on se seao svakog detalja, ne samo sudara, ve svega to se desilo trenutak pre toga: u kamionu koji mu je iao u susret nije bilo ofe-ra, a natpis, uraen zlatnim slovima, glasio je: Venost". Sada je samo shvatio to, da njegova smrt nije bila rezultat nesrenog sluaja, ve je smiljena radi zamene tela. Da zadobije njihovo poverenje, on se pretvarao da poputa... U vili nije bilo loe. Svaki dan, proavi kroz medicinsku kontrolu, kada je bio podvrgavan svakovr-

Pilot __________________________________________snim proverama, on je izlazio u park, poseivao je gimnastiku salu, odmarao se, etao, plivao je u bazenu. Glavna panja na pregledima poklanjana je manje psihikom, a vie njegovom fizikom stanju, to jest, manje tome da li je on zadovoljan ili ne svojim poloajem, a vie, koliko je njegovo zdravlje na potrebnom nivou, koliko je harmonino razvijeno njegovo telo. etajui, posmatrao je kako su ulazili na teritoriju vile i naputali je automobili i kamioni, prouavao je marute kojima su se svaki dan kretali drugi itelji vile. Kroz prozor svoje sobe on je zapazio prilaze ka ogradi. Ako bi mu polo za rukom da izae neprimeen, proao bi kroz umicu, dotrao do druma i zamolio bi nekoga da ga odbaci do najblieg naseljenog punkta, odakle bi se mogao javiti porodici. V. Men Kosta je najzad doekao zgodan momenat: kada su otvorena vrata parka, proputajui kamion hemijskog ienja on je, zavaravi budnost uvaraj potrao za njom na svojim odlinim novim nogama. Neprimeen od bilo koga, iskrao se i du ograde vile stigao do umice i poeo trati brzinom ampiona. Tempo je smanjio tek kada je stigao do druma. Bilo ko da gaje sada posmatrao, ne bi primetio nita neobino u njegovoj pojavi - u trenerci on je liio na oveka koji trenira. uvi 35 iza sebe zvuk motora, on se osvrnuo i gestom zamolio vozaa da stane. Automobil se zaustavio i voza ga je zamolio da sedne. Bio je to mukarac od etrdesetak godina, naizgled spokojna izraza. Kada je automobil krenuo sa mesta, voza je zamolio, ne gledajui putnika: - Puite li? - Ne, - odgovorio je ovaj. - A ja bih zapalio, ako dozvolite. - Naravno! - Budite ljubazni, dodajte mi cigarete, one su u kutiji za rukavice. Uzevi cigarete, voza spusti levu ruku u dep kaputa traei upalja. Umesto njega on izvue revolver i dvaput opali u Mena Kostu. Ovaj klonu napred, poginuvi tako po drugi put. Automobil se okrenu, i usmeri ka vili kompanije Venost". VI - To je sloen pacijent, ipak je uspeo da nas obmane. - Sledei put moramo biti obazriviji. Neu ak ni da pomislim ta bi se desilo, ako bi se kopija srela sa originalom. - To dokazuje da smo postupili pravilno, izabravi za poetak oveka obinog, srednjeg imovnog stanja, a ne jednog od onih milionera, koji ekaju na svoj red da promene telo. Posebnih zakona, koji odredjuju koje pravi ovek, za sada jo nema, a postojanje ljidskih

Pilot __________________________________________kopija u postojeim zakonima se ne komentarie. - Zamislite, doktore, kada bi ovaj podigao svoj novac u banci... I on bi to mogao uiniti, jer on ne imitira orginalni potpis, ve se jednostavno potpisuje. - A ta njegova ljubavnica, kako ono bese? Ah, da - Dijana... voleo bih da vidim njhov susret, he, he. Ljudi u belim mantilima, ispijajui koktele, razgovarali su na jednoj od terasa vile Venost". Najzad onaj, koji je, po svoj prilici, bio stareina, ustade i ree: - Dakle, na posao. Ponimo sve od nule. VII Otvarao je oi lagano, udei se to moe to initi. Ne miui se, u mislima je okrznuo pogledom svoje telo, u kojem je bol, kao fantom, ponekad izazivao ubrzano kucanje pulsa. Zatim je bol nestao. iv je! On je bio iv! Poslednje, ega se on seao, bio je kamion, koji je jurio prema njegovom automobilu

BRUNO ENRIKES Kubanski pisac roen 1947. god. Po obrazovanju je geofiziar, bavi se problemima fizike ivotne sredine. Veina pria B. Enrikesa posveene su jednoj temi: treba pomoi ljudima planete da zajednikim naporima uine Zemlju zdravom, a ljudske odnose harmoninim. 36

Pilot __________________________________________jeni prozori su se otvorili iznad vrhova drvea. Poslednje zlatno lie je stiglo skoro do ivica njenih draperija kada je jednog prolenog vetrovitog popodneva uletelo kroz otvorena okna i stiglo skoro do najniih terasa palate. Kada se nagla, mogla je videti mesto gde su se tanke grane spajale sa debelim, takodje zlatnim granama, mnogo ispod okna. Na stotine stopa ispod njenog balkona ove zlatne grane su se gubile u zlatnoj masi, debelom klupku ume koja lei u podnoju kraljevstva, proteui se zapadno od palate, mora zlata prelivenog u zlatne talase na vetru pa sve do senki planine tamne ume, pokrivene verovatno tamnim liem, tamnim udaljenim morem preko svetlucavih ivica zlata. Tamo, naravno, niko do sada nije bio. Sa terasa palata gde su se dame etale po hladovitim letnjim senkama, tamna uma je bila predmet razmiljanja. Bez sumnje, to je tamno lie, udno kao i drvee," govorile bi. Naravno, tamo niko nikada nije bio. Sa najvie osmatranice koja se nalazila u seditu palate, vitezovi su mogli videti, ako bi se okrenuli prema zapadu, odakle nijedan neprijatelj nije dolazio crni horizont iza lelujavog zlata i govorili su Verovatno zakrljalo drvee koje nikad ne vidi sunca." Oni tamo nikada nisu bili. 38

N

Niko nikada nije bio u zlatnoj umi koja se nalazila ispod, zapadno od kraljevstva, koja je bila udaljena, ne zna se koliko stopa, metara ili, moda, milja. Palata se nalazila na steni, udobno smetena, raznobojna kao marame u vreme pijanog dana, buna i aromatina sa pudinzima i raznim akonijama, udobna i poploana kamenom. Zadnja strana je bila okrenuta udnom zlatnom moru lia, koje se nalazilo neto dalje od tvrdjave i hladovitih terasa kraljevstva, negde ispod njenih okana koja su skoro dodirivala zlatasto lie ove udne ume. Postojala je pria o mladiu koji se, poto je sedam godina traio put koji bi vodio od palate do ume, i u tome nije uspeo, bacio sa najnie trerase u zlatnu umu. Lie se razdvojilo da ga primi. Oni koji su stajali u bespomonom uasu dok je padao, govorili, su da su ga videli kako bezglasno tone dugo, dugo vremena. Nisu uli poslednji udarac kad je pao. Posle se lie ponovo zatvorilo, grane nisu bile polomljene, povrina nepromenjena, kao da je ovek uronio u more i voda se ponovo umirila iznad njega, zaboravljajui ga. Ona je ula priu i poto je bila mlada, a i princeza, slobodna i inteligentna, ponosna i sanjalica, se-tila se prie i posmatrala neumoljivo zlatno more koje nije nudilo nikakav odgovor njenom svetu satena, goblena i udobnog, kraljevstva.

Pilot __________________________________________Nije samo gledala; traila je put koji je tako davno izmamio mladog viteza iz bajke. Nije imala vie sree od njega. Gledala je temelj dvorca, zatim batenske staze, istraivala prozore, kuhinje i staje, sve to je moglo ukazivati na tajna vrata, nevidljivi otvor izmedju stena, upljinu, ak i veliku rupu u bati. Nita nije pronala. Dok je stajala sanjajui iznad zlatnog lia, i mada je volela da igra, a bila je lakomislena i mlada i nosila suknje od srebrnih niti i ogrtae od hermelina, jo uvek je bila sanjalica i pogledom je klizila zlatnim horizontom i zadrala se na crnom kraju i najeila se, i pitala se i traila. Tada je jedne tople veeri, dok je stajala u hladu terase koja je bila najblie vrhovima zlatnog lia, iznenada ula neki zvuk. Bila je sama. Okrenula se i ugledala ga, prebacivao je nogu da bi preskoio ogradu i pribliio se - iz vazduha, niotkuda, iz zlatne ume - pored nje. - Dobro, vee. Divno prolee, zar ne? - Ko ste Vi? - pitala je meavinom straha i ljubaznosti. - Da li sam rekao neto to ne treba? - pitao je. Bio je visok i lep i da njegove oi nisu bile zailjene, kao i trepavice, prsti na nogama i ui, mislila bi da je princ, jedan od mnogih koji su traili njenu ruku. Medjutim, oni nisu dolazili iz vazduha i maginih uma. Nije joj trebalo mnogo da ga prepozna, 39 Vi ste vilenjak. - Lepo to ste primetili, rekao je poklonivi se. - Vebao sam kako da Vam se predstavim. Da li sam negde pogreio? - O, ne. Nikako. - Ali Vi ste uplaeni - Vi ste vilenjak. Podigao je zailjeni prst prema zailjenom uvetu i poekao se. - Znam. Kakve to ima veze .... Vi se ne plaite vilenjaka, zar ne? iznenada je upitao. - Pa, do sada nikad nisam srela vilenjaka. - Zacrveneo se. - I Vi ste doli, zar ne, iz zlatne ume? - Mislim da jesam! Koliko sam samo morao da se penjem. ta mislite gde vilenjaci ive ako ne u zlatnoj umi? - Ah! - rekla je, zaboravljajui na svoj strah i pribliila mu se. - Oduvek sam elela da odem tamo. Hoete li me odvesti? - O, draga moja. Trebalo je da ih posluam. Trebalo je da prihvatim njihov savet, draga, poeo je da jadikuje. - Sta je bilo? - pitala je princeza. - Bio sam upozoren da ete traiti da idete. Oni - stariji vilenjaci -su mi rekli da ete to hteti jer Vi ste ono to jeste, jer nije trebalo da se zaljubim joj. Poprimio je boju zlata, a to je boja kada vilenjak pocrveni. - Kako ste mogli da se zaljubite u mene?

Pilot __________________________________________- Posmatram Vas sa lia ve dugo vremena, jo od Vaeg rodjenja. - Ali Vi ste mladji od mene, rekla je posmatrajui ga. - Vilenjaci su veoma stari. Bio sam mladji od Vae pra-pra-pra bake kada je ona bila u Vaim godinama. - Oh. I poto me volite, pokazaete mi kako da dodjem do ume? - Da. Pokazau Vam. Ali Vi neete ii. - Ne shvatam. - Svako smrtno bie koje udje u zemlju lia mora putovati dok ne dodje do najdalje obale gde je tama. A cena za to putovanje je smrt. - I nema drugog naina? - Nijednog poznatog. Moda postoji jedan. Rizik da se on otkrije je veliko traganje. Ne znam zato bi bilo koje smrtno bie preduzelo to traganje. - Ne znam ni ja,- rekla je i sa udom i videla da on plae. - Najzad, - rekao je - mogu Vam pokazati put u taj svet. Hajdete, moramo otii do temelja Vae palate. - Ali tamo sam traila, insistirala je. - Ne sa vilenjakom, - rekao je tunim glasom. Ali ona mu je vero-vala i otili su po svetlu koje je isijavalo iz njegovih prstiju kroz tamne prolaze do udaljenog ugla gde se nalazio vinski podrum, gde je vilenjak pomerio kamen. - Hajdete, - rekao je vilenjak. 40 - Ali rekli ste da ne mogu da idem. - Dovde moete. Do ivice ume. Tako je pola sa njim, niz dvorane i beskrajnim stepenicama, bezbrojnim stepenitima, stepenitem za stepenitem sve dok se prolaz iznenada nije, ispunio zlatnom svetlou koja se talasala ispod njih. Stigli su do vrata koja su stajala otvorena prema zlatnoj zemlji, zemlji lia. - Sanjao sam, - rekao je vilenjak, - da ete me voleti. Sada vidim da sam pogreio. -Izvinte -, rekla je princeza. - Ne,- rekao je, - Vi ste smrtno bie. - Zakoraio je kroz vrata. - ekajte, recite mi kako se zovete. - Da. Izvinite. Zaboravio sam na lepo ponaanje. A toliko sam se godina uio da bih mogao da razgovaram sa Vama. Vae ime znam, princeza Aminta, tako da bi i Vi trebalo da znate moje. Zovem se Tari. Da sad predjemo na ti. Vrati se sada u svoju zemlju, svoju pala-tu i na tvoje prozore iznad lia. Ja u te gledati. Zatim je on otiao, vrata su se zatvorila a ona je bila u mraku. I po mraku je uspela da se vrati bezbrojnim stepenitima. Ali kada je stigla do palate videla je da je bila odsutna samo sat vremena i niko to nije primetio. Poto je zatvorila kamena vrata na stepenitu, zatvorila je i druga vrata, ona koja se, po njenom mi-

Pilot __________________________________________ljenju, nalaze ispod sloja lia. Jo uvek je stajala na meseini na balkonu i gledala kako se lie pomera na letnjem vetru, ali kada je svetlost obasjala, seanje na vilenjaka Tarla i pogled na meseev zrak ju je naterao da se skloni sa balkona. Jednog jutra, posle takvog seanja, rekla je svom ocu da primi prosce i odabere joj mua. Tako e ova godina biti godina radosti jer je enidba sa kraljevom jedinom kerkom obeavala kraljevinu u nasledstvo, zemlja e biti srena sa princezom, vijorie se zastave, bie darova i izliva ljubavi. Prosci su doli sa severa, juga i istoka. Sa zapada niko nije doao jer na zapadu kraljevstva se nalazi zlatna uma, a iza nje no. Doli su. Neki su pevali, neki bili buni. Doli su skromni i bogati, blistavi i vani i svi puni nade. Doli su sa istoka, juga i severa. Zmaj je doao sa zapada. Stigao je u plamenu i iznenada. Stigao je u septembru posle lepog leta. Doao je i seo i prodirao kraljevsko blago, decu i krave, ito, jelene i krasuljke, gonie stada i lovce. Palio je sela, sprio ljude, sagoreo etvu, i seo onako debeo, krljutav i ohol, kezei se pakosnim zadovoljstvom na bedu koju je doneo malim pomeranjem svog repa, svojim sumpornim zadahom. Heroji su dolazili, borili se i umirali. Proroci su govorili: predskaza41 nja su mrana. Jedan mudrac je rekao, - Odgovor moe doi sa zapada, a tamo mogu otii samo oni koji znaju put. I princeza je ovo ula i studen se uvukla u njeno srce jer je znala put a nije smela ii. Kraljevstvo je tiho ulo u zimu. Godina je polagano umirala. Princeza je posmatrala oevo kraljevstvo koje e jednog dana biti njeno, a ona nije otila. Kralj i kraljica su dugo oplakivali nestale ljude. Princeza je rekla sebi da voli svoje roditelje i nije otila. Prinevi su doli da je spasu, galamili su na zamrznutoj kaldrmi i klizali se po inju i probijali se da bi zaprosili njenu ruku. Princeza je plakala i nikako nije stilazila do beskrajnih stepenita, do vrata prema zemlji lia. I doao je jedan princ, lepi od ostalih, pribran i bez straha. Doao je na belom konju i izgledao velianstveno. Priao je ogrnut kabanicom i miran, nepokolebljiv i ponosan i rekao, - Ja u ubiti zmaja. A kralj je rekao, -Ako to uradi, dobie sve to ti mogu dati. - A princ je odgovorio, - Ne elim nikakvu nagradu. Princeza Aminta je rekla, - Ako to uradi, udau se za tebe. - Princ je odgovorio, - To bih zaista eleo. Tako je otiao da se bori sa zmajem i sreli su se u estokoj borbi i zmaj je pao u svom vlastitom

Pilot __________________________________________dimu, poginuo, leao nepomino, a kraljevstvo je oslobodjeno. Ali u ovoj borbi, princ je zadobio veliku ranu, tako da je umirao u palati. Svi lekari iz zemlje su stigli i rekli, - On mora umreti jer u ovoj zemlji za njega nema leka. - Ali mag je rekao, - Postoji lek za ovakve rane ali on se nalazi tamo gdeje zmaj boravio, u tami iza zlatne ume. Kada je za to ula, princeza koja je tugovala, ogrnula se crnim plastom i sila stepenitem do dna sveta i zakorala u zemlju lia i rekla, - Koliko kota da kota, ovo u ja uraditi. Jer ja volim ovog oveka koji je doao i koji nas je spasao. A nauio me je da volim bez straha i tako u iskuati sebe i otii u tamu, pa neka kota koliko kota. Prola je kroz umu, a ona je bila neprijateljska prema njoj Drvee je vikalo, - Ona nee rtvovati za svoj narod, ona je kraljica; nee pronai put.- A ivotinje su govorile, - Sramota, sramota, ona ne bi rizikovala nita za majku i oca, a oni je vole; nee pronai put.- A peurke su zvidale, Sramota,- I umski patuljci su se kezili i govorili, -Ne bi ona plakala zbog smrti drugih; sada e ti plakati.A ona je plakala i vritala, -Ja u podneti svaku kaznu ali moram pronai lek i princ e iveti.Tada, kada je bilo sve manje zlatnog lia i kada je ugledala crne grane ume vene senke, 42 arobnjak se pojavio sa debla velikog hrasta i prepreio joj put. Sta e dati za ono to trai?pitao je. -ivot,- rekla je. A on je znao da ona eli da ivi jer je bila mlada i lepa i zlatna, kao i zemlja lia. Zbog toga je rekao svojim ledenim glasom: -Pa neka bude tako- Idi hrabro do kraja tame. Nemoj da te drvee sprei, jer stabla su duhovi onih koji nisu uspeli u svojoj potrazi. Uzmi srebrni pehar i videe fontanu i napuni je vodom i vrati je kroz opasnosti tame. A ako u tome uspe, tada e voda ivota povratiti ivot tvom princu i zdravlje.Uzviknula je od sree. Ali ledeni glas je nastavio. -Tada kada se on otrgne od senki smrti, mora se baciti sa balkona u zlatnu umu.- To u uiniti. - rekla je. I nije plakala. I arobnjak je video da nije plakala. I kada je otila, nasmejao se, ali to je bio hladan osmeh. Tada je ula u tamu. Drvee ju je hvatalo; bez glasa, ehom bez glasa i dovikivalo, -Ostani sa nama. Budi sa nama. Lezi i odspavaj malo. Kasnije moe nastaviti.Poto se nije zaustavila, ono je hvatalo i eha su postala piskava i oni su vikali, r Ponienje, ponienje. Ne moe imati blagoslov i iveti. Vrati se. Spasi se. Zaboravi princa. Spasi sebi ivot. Ali borei se hrabro, stigla je najzad do jasnog proplanka obasjanog meseinom gde je bila fontana

Pilot __________________________________________osvetljena srebrnim sveama. Uzela je srebrni pehar, napunila ga vodom iz fontane i krenula nazad. Tada, kada joj se crno drvee pribliilo, podigla je pehar i njihove moi je nestalo. I tada je shvatila da voda ima mo nad smru. Ula je u zlatnu umu gde su ivotinje i patuljci i drvee i sam vazduh dovikivali: - Umree, umree. - A ona je drala pehar i oni su utihnuli. I shvatila je da voda ima mo nad strahom. A arobnjak je govorio svojim ledenim glasom: - Sama popij vodu, dete, i imae veni ivot.Ona se nasmejala i rekla, -Kada sam dala re, ispuniu je. Nemate nikakvu mo nada mnom. Tada je stigla do vrata bezbrojnih stepenita i penjala se kroz vreme uz svetlost srebrnog pehara i popela se do sobe gdeje princ umirao. Doktori su rekli, -Sada on umire.- Ona mu je dala vodu i on je ustao i ozdravio. Tada su se svi pridruili i pevali od sree ali princeza Aminta je otila do sobe, pa na balkon, pogledala na zlatno lie koje je sijalo na prolenom suncu, popela se na ivicu balkona i bacila se u zlato. Tada se lie odvojilo i palo i nestalo i otvorilo se i opet nestalo i ona je padala stotinama milja u zlato nadole; i ono je uhvatilo i stajala je nepovredjena na zemlji, na livadi koja je mirisala na ljubiicu. Drvee je nestalo. Umesto toga, zemlja je bila nova, porana da primi seme, a glasovi 43 koji su pevali su bili udni, ali veseli. Njen princ joj je priao, izleen smeio se, njegova odea srebrna a njegova kabanica zabaena unazad, tako da ga je poznala. - Ti si vilenjak - uzviknula je. - Ustvari, da.- rekao je, -Nadam se da nema nita protiv - Ti si sve ovo znao. - Da. Doao sam da ti dam slobodu. Hoe li se udati za mene? Sada mi nita ne duguje. Podarila si mi ivot. - Da li si rizikovao svoj ivot za moju ljubav? - Smeno. Mislim, jesam, da jesam. Niko se lako ne odrie svojih snova. - Drage volje u se udati za tebe. - rekla je, - jer te volim, vie od sebe. - Znam, - odgovorio je. - Moe li se smrtno bie udati za vilenjaka? - pitala je a on joj je obeao, - Kao to se san moe oeniti sa ivotom, moja princezo. A nai ljudi e ovde zajedno iveti. A naa deca e biti deca tvoje palate i moje ume, tvog vremena i moje bezvremenosti, tvog balkona i moje ume, tvog budjenja i mog sna. To moe biti; ti si to omoguila. Tada su se venali u palati visokih zidina i nove ume na poetku vremena. I posle toga je kraljevstvo cvetalo kao spoj ljudi i vilenjaka, u prostoru izmedju sna i budjenja. I zaista, iveli su mirno, na zavoju sna, u centru sveta.

Pilot __________________________________________a nebu nije bilo pruga kao obino, sunce je sijalo tinjajuom svetlou pareta uglja -u takve dane bilo je mogue izvui se iz grada, odmoriti na usamljenom mestu, ak se i okupati pri sunevoj svetlosti. Zato da ne? Arno je usmerio motorni amac u tihu lagunu, loe je, poto se udar o kamenje inio neminovnim, oduzeo gas. Lakmi se priljubila uz mamu: pod dnom je ujednaeno zautao mokri ljunak, motor se oglasio poslednjim cmokajuim zvukom, i zavladala je neobina tiina. UPRAVO TAKO PRISTAJU UZ OBALU PRAVI MUKARCI! Ni jednog od tih novinskih naslova nije se setio Arno, nijedan od odgovarajuih TV inserata nije prokmakao u svesti, ali je sve to ivelo u njemu, bilo delom njegove due, i, iskrcavajui se, istovarajui amac, on je nehotino proveravao tekue dogaaje po obrascima: je li tako ili ne? Da, zadovoljno je odgovarala njima prezasiena podsvest. Spretan mu, moni amac, skladno graena plavua - ena, dobro odevena, dobroudna deca... Dan je bio ba onakav, kakav treba da bude, ostrvo takode, Arno se oseao kao avanturist kome sve polazi za rukom. Najpre je razapet ator za zatitu od sunca (SLUBA ZATITE OD RADIJACIJE UPOZORAVA...) i zbaena do grla zakopana odea. Prijatan vetri pomolovao je tela eljna

N

sveeg va-zduha. Tatice, a moemo li... Moe. Sa irokim osmehom Arno je nainio gest kao da im lino daje ovo ostrvo, a sa njim i ceo svet. Treba! Igraemo se, kupati se, mi emo se... Samo kratko. I ipak navucite sombrero, gledajui popreko u nebo, ree Kora. enine reci pokvrile su raspoloenje Arnou. Sombrero! Od vremena kada su se ljudi poeli bojati sunca, ovim eirom, kau, snabdeli su se ak i Eskimi. Pih! On se izvetio da ne misli na takve stvari, kao to je opasnost od atomskog unitenja, pobuna Golema" ili ekoloka katastrofa. Kao daje oveku malo saznanja, da je smrtan! Svi ste vi iaeni, prede, gunao je deda. - Svi ste vi od kolevke otrovani! Psihiki ozraeni! Da, da, i ne poriite: samo takvi starci, kao mi, to vidimo: mi smo, razume li, imali normalno detinjstvo..." Ostrvo je bilo neveliko, ali prelepo. Obili su ga za pola asa, ushitili se izvorom, koji se skrio izmeu drvea i stena. Odavno nisu pili tako izvrsnu vodu. Decu je osobito zapanjilo, da ova voda prosto tee tako i da je - potpuno besplatna. Arno se radovao njihovoj razdraganosti, a onda iznenada pomislio za sebe, da njemu u njihovim godinama nije pala na pamet misao, kao stoje njima. E, ba me briga! - R-r... 46

Pilot __________________________________________Bila je to igra. Arno je sa urlikom iskoio iza grma (iz dremljivih dungli izronio), epao oboje dece preko pojasa, podigao ih visoko da su zavritali. Ritajui se, Bert je iz sve snage udario kolenom oca u jagodicu, to je bilo dosta bolno, ali ko bi se vreao? Trenutak, dva i oni su obrazovali malu gomilu, tigar" je bio oboren, ukroen, raspoluen. - Laseri paljba! - povikao je Bert, podiui nad oevu glavu kamen. - Smrt teroristima! Na kraju su se svi zaduvali, i boe sveti, u ta su se pretvorili novi novcati sombrero eiri! Ali su zato miii brideli, niz telo je tekla sveza krv, ak se Kora, gledajui ih, radovala i nije primeivala zgnjeene eire. - Ah vi moja deice zverice!... A onda se iznenada setila: - Pod ator, deco, pod ator! Poinje... Arno je ispljunuo kameni koji se prilepio za usnu. Ovde iznad njih nije bilo krova, svuda je nebo i sunce, ak i na izmaku dana, ipak svi odmah teraju decu pod ator - to je, naravno, reosiguranje, ali pokuaj to dokazati Kori! Sve se na svetu menja, sem ena. - Okupaemo se kasnije, - promrmljao je on. - Kada se smrkne. Plivaemo koliko nam se prohte! Kora se osmehnula. Boe! Loe raspoloenje je nestalo bez traga. Boe, kada bi se vreme moglo 47 okrenuti unazad! KOSMIKI TIT" - TO JE NAA POLISA OSIGURANJA! Arno je netremice gledao prozrane talase, koji se na kopno naletali ve etiri milijarde godina i bili su namemi to initi jo isto toliko. Na svom smiraju deli sunca se ogledao u njihovim iskriavim prelomima. Prokletstvo! Pa sasvim nedavno, pre roenja dece, niko se nije bojao sunca. Te rakete su otetile ozonski omota atmosvere. Zagluujui atlovi", koji su ekspresno isporuivali hiljade i hiljade tona tereta radi montiranja svakojake super ubitane tehnike u Kosmosu. SOI - PUT K MIRU I RAZORUANJU! Nebo nije izdralo navalu tolikih raketa, na zemlju je linuo kosmiki ultraviolet, i izii na sunce znailo bi isto, to i provesti neko vreme pod rentgenskim tracima. Arno, ta ti je?... Zadrhtao je, zbunjeno je buljio u svoju pesnicu. Da, on je malopre njom mlatio po zemlji iz sve snage, ruka ga je bolela, a njega, oca, su zanemelih lica posmatrali deca i Kora. Taj njihov izraz lica bio mu je poznat, suvie dobro poznat! PRAVI MUKARAC... Kladimo se, da u bre od svih sagraditi tvravu? - Arno se nadao, da e njegov glas zazvuati kao i kockara.

Pilot __________________________________________Bolje dvorac, - proaptala je Lakmi. Tvravu! - Bart se trgao. Kosmiku, kao u bioskopu! Da je bombardujemo! Posle kratkih prepiranja sagradili su i jedno i drugo. Arni ni sam nije primetio kako se zaneo, svi su se zaneli. Velika je to stvar! Nevano je, ime su zauzete glava, ruke igrom ili biznisom, vano je da su oni zauzeti, jer ako toga nema... Dvorac i tvrava su ispali odlino. Prvo su ih sagradili, a zatim poruili. U meuvremenu nastupilo je vee. Kupanje, kupanje, kupanje!... Svom snagom su jurnuli u more i u blaenom stanju prepustili se talasima, poput malaksalih meduza. Kora je napipala u vodi ruku mua i pomilovala je. Ali su tada deca zagrajala, poela se pljuskati, pa je za svaki sluaj otplivala k njima. Skoro omamljujui spokoj zahvatio je Arnoa. Zvezde su ve gorele na nebu, ali uopte ne onakve, kakve su sijale samo deceniju pre. Svetlost bojevih stacionara bila je isto tako krotka, kao i svetlost pravih zvezda. Nedavno je Lakmi upitala: Mama, a kada e se nebo sruiti, svi emo izgoreti?" TEHNOLOKI PRODOR U BUDUNOST! ATOMSKI TIT" - NAJGRANDIOZNIJE PREDUZEE VEKA! I najslonije. Njime su upravljali 48 kompjuteri, koji su jedino i mogli munjevito reagovati na pojavu tuih raketa. Lukavo zatieno od smicalica i kontramera, izotrene budunosti, trenutno spremno da spri sve i svakog, uhvativi ga u svoje elektronske eme, sam duh rata. Nervno preosetljivo - suvie preosetljivo. Kada je sa neba, ,,atlovima" oteenog, linuo smrtonosni ultraviolet, tada su progledal i najratoborniji generali, najgluplji politiari, najpohlepniji preduzimai. Dogovor o razoruanju je potpisan. Ali prvi pak atl", upuen da demontira kosmike tvrave, bilo je spaljen laserima sopstvenih baterija. Nije li to bilo posledicom loma? Greke u preciznom programu napada i samozatite? Beznaajno! Neto slino, ak mimo volje stvaralaca, bilo je usaeno u prapoetku, jer nema te tehnike, koja se ne otima i ne lomi, ve je postojalo iskustvo sa Iaenim robotima". Ranije su ljudi umirali sreni, iz prolosti ga je dozvao glas dede. - Oni su znali, i posle njih ivot e trajati veno". Tamna dubina bila je nena i spokojna, pred oima su se zvezde lagano vrtele. Izdaleka se razlegao deji smeh. Malo uznemiren glas ga je pozvao: Arno, gde si?... On je nadro ka povrini vode, da su mu pod rukama talasi uzavreli.

Pilot __________________________________________

DMITRIJ ALEKSANDROVIC BILENKIN (1933-1988) Neobina je i bogata biografija ovog plodnog pisca. Bio je po profesiji geolog i poznat nauni radnik, radio kao novinar, a poslednjih 25 godina bio poznat kao pisac nauno fantastinih pria i romana. Centralna tema - Zemlja i sudbina oveanstva u atomskoj i postatomskoj eri. 49

Pilot __________________________________________

S

eate li me se? Bila sam u vaem snu prole noi? - Da li opet sanjam? Nasmejala mu se kao nekom detetu. - Moda. - Zabacila je glavu unazad oslobaajui svoju braon kosu iz okovratnika bluze. - Zato? - upita on. - Zato ovde? - Ovde smo se dogovorili da se naemo. - Priala je pleui i dodirujui podianu travu, ipraje i kola na polupraznom parkingu. Svetlost iz soba oronulog starakog doma obasjavala je njenu kosu, istou i mladost. Posle jednog dugog okreta, ona stade i pogleda ga. - Vi me stvarno ne prepoznajete, Bile? U glavi je uo slabo utanje, a zatim ostade samo praznina. Odgovor je bio tu negde, lebdeo je u uglovima njegovih oiju. Ali on je bio star, i u poslednje vreme nije mogao da se seti svega. Odmahnuo je glavom i pogledao u plonik i svoj tap. - Nema veze, ree ona. Pruiemo vam veeras nove stvari kojih ete da se seate. Priite sada, da ne gubimo vreme. Oslobodite se tog ogrtaa i tapa. Treba da pleemo. Njen smeh je odzvanjao kao u staklenom zvonu. Naklonila se zamiljenom partneru, a zatim pravei se da plee s njim, skakutala je po ploniku. On je pogledao preko svog ramena prema starakom domu u kojem ivi, a onda u nju. Stajala je 51

i pozivala ga da doe, poput deteta koje stoji na ulazu u cirkus i mae roditeljima da poure. Imao je osamdeset sedam godina. Teko da je uopte ustajao iz kreveta, a sad je sam siao do par-kinga. Kako je mogla da oekuje da on plee? I ko je ona? Odmahnuo je glavom. Do