Pirografija Osnovni alat za pirografiju Osnovni pirografski potezi Primeri Korak po korak projekat sa uputstvima Bojenje pirografskih radova

Alati za pirografiju Pirografija je umetnost ukrašavanja drveta ili drugih materijala (koža) i svodi se na sagorevanje podloge kontrolisanom primenom zagrejanih predmeta kao što su termokauter, lemilica ili posebno konstruisan uređaj koji se zove pirograf. Pirografija znači “pisanje vatrom” i tradicionalni je oblik umetnosti koji se služi zagrejanim vrhom ili žicom kojima se pali podloga od prirodnih materijala, kao što je drvo ili koža, da bi se na njih preneo dizajn. Na ovaj način se dobija veliki opseg prirodnih tonova i senki – mogu se dobiti slike u sepia tonovima, ili jako tamni dramatični efekti. U zavisnosti od vrha koji koristite, temperature i načina na koji se vrhovi polažu na podlogu, dobijaju se različiti efekti. Pirografija zahteva dosta vremena jer se u potpunosti radi rukom, a svaka linija se posebno iscrtava. Nakon što se završi pirografisanje, drveni predmeti se često boje. Za pirografiju se obično koristi svetlo drvo kao što su lipa, bukva ili breza jer imaju nenametljivu teksturu pa daju dobre kontraste. Međutim, koriste se i druge vrste drveta kao što su bor i hrast. Pirografija se takođe primenjuje i na predmetima od kože. Za pirografiju se koristi koža štavljena biljnim preparatima jer moderna štavila sadrže hemikalije koje su toksične i koje se oslobađaju prilikom sagorevanja. Pirografija može znatno da poboljša vaš duborez. Ako je koristite za fine linije detalja ili sepija tonove senčenja, sa samo jednim alatom i nekoliko osnovnih poteza, ova veština će otvoriti novu dimenziju vašem završenom radu. Ako se zarazite ovim gorućim virusom, uskoro ćete otkriti da se čitav dizajn može realizovati upotrebom samo ovog alata. Pirografija je daleko više od tamno smeđeg okvira na komadu drveta. Od svetlo zlatnih senki do tamnih tekstiranih površina, postoji veliki opseg bojenja koje pirograf može da postigne. Slika planinskog jarca, desno, izduborezana je na ovalnoj lipovoj dasci debljine ¾“. Kada je osnovni duborez završen, svaka deo dizajna je uglačan da bi se dobila čista i ujednačena površina za pirografisane detalje. Kompletan rad na licu i senčenje na ovom projektu urađeni su samo sa osnovnim vrhom pirografa.

Postoji veliki izbor alata za pirografiju. Osnovni početnički alat je jedna lemilica sa fiksnim vrhom. Ovaj vrh je cilindričnog oblika zasečen pod uglom na dve strane čime je dobijena fina oštra ivica, nalik dletu sa zasečenim vrhom. To je izvrstan dodatak vašem setu duborezačkog alata.

1

Kako budete napredovali u ovom hobiju moćićete da nabavljate i alate sa promenljivim vrhovima što će vam davati širi izbor poteza u pirografisanju. Osim osnovnog vrha sad možete dodati i malu i veliku kupu, vrh za senčenje i čak poseban alat za šrafiranje. Napredni pirograf će nabaviti alat sa ugrađenim termostatom kako bi imao veću kontrolu nad zagrevanjem vrha, dršku, štitnik za ruku i mesingani vrh. Ovde je nekoliko saveta kako da održavate i koristite osnovni alat za pirografiju: 1. Temperatura vrha će biti između 300 i 400 stepeni. Ovo će istopiti i zapaliti sve sa čime dođe u dodir uključujući radni prostor, papir i slično. Koristite keramičku glaziranu pločicu za spuštanje alata dok nije u upotrebi. 2. Dok budete radili na vrhu alata će se sakupljati ugljeni otpaci. Oni se javljaju u vidu crnog sloja oko vrha. Uklanjajte ih često tokom rada. Postavite finu šmirglu na pločicu i brzo prevucite vrh preko nje. Ovo će ne samo očistiti alat već i oštriti ivicu. Ugljeni ostaci su najveći problem kod pirografije.

Ovde je nekoliko saveta kako da održavate i koristite osnovni alat za pirografiju:

1. Temperatura vrha će biti između 300 i 400 stepeni. Ovo će istopiti i zapaliti sve sa čime dođe u dodir uključujući radni prostor, papir i slično. Koristite keramičku glaziranu pločicu za spuštanje alata dok nije u upotrebi.3. Neprekidnim korišćenjem, čitav mesingani vrh će početi da tamni. I sada ga očistite finim brusnim papirom kako bi dobio sjajnu boju. Što je vaš alat čistiji to ćete lakše kontrolisati kako boju, tako i širinu poteza.

2. Dok budete radili na vrhu alata će se sakupljati ugljeni otpaci. Oni se javljaju u vidu crnog sloja

oko vrha. Uklanjajte ih često tokom rada. Postavite finu šmirglu na pločicu i brzo prevucite vrh preko nje. Ovo će ne samo očistiti alat već i oštriti ivicu. Ugljeni ostaci su najveći problem kod pirografije.5. U ovom zanatu, lipa je omiljeno drvo, međutim, beli orah i beli bor su takođe jako dobre podloge. Zbog blede kremaste boje lipe, različiti tonovi senčenja su mnogo izraženiji.

3. Glatke površine omogućavaju ujednačene, ravne poteze. Hrapave površine mogu da guraju ili

vuku ivicu alata od linije motiva. Polako očistite površinu i ako je neophodno izbrusite je pre nego što počnete da pirografišete.

4. Izbegavajte korišćenje produžnih kablova za lemilicu, ako je moguće. Ako je neophodno

koristite jake kablove, a ne one tanke kao za lampu. Lemilica vuče znatnu količinu struje i zato mora biti spojena na jak kabl.

5. Ne menjajte vrhove dok se lemilica potpuno ne ohladi. Vrhovi su od mesinga, veoma mekog

metala koji postaje još mekši zagrevanjem. Vrhovi su uglavljeni u dršku kroz ležište koje se može oštetiti ako je vrh vruć. Ako ležište olabavi, vrh više neće pravilo nalegati što će za posledicu imati neujednačene i nekontrolisane linije na vašem radu.

Vrh lemilice ima tri glavne površine kojima se povlače potezi, vrh, stranicu i oštricu. Oštrica koja je oštro dleto vrha, je deo koji se najviše koristi. Ona se koristi kako za izvlačenje finih linija izuzetno svetle boje, tako i za one široke i tamne. Vrh je izuzetan za tačkaste motive i teksturu kao što je kora drveta ili teško krzno na bizonu ili ovci. Stranica alata je površina za senčenje. Položena na stranu ona može da formira divne postepene tonove na drvetu.

2

Osnovne teksture Ovde je prikazano tek nekoliko tekstura i linija koje se mogu dobiti osnovnim vrhom lemilice. Obratite pažnju na različite tonove u različitim primerima, kao i unutar pojedinačnih primera.

„Tajna“ dobre pirografije leži u brzini kretanja alata preko površine drveta, a ne u pritisku koji se primenjuje na alat. Veoma malo, čak nimalo, pritiska se koristi u pirografiji. Nema potrebe da gurate ili pritiskate lemilicu kroz drvo. Lagani brzi pokreti daju fine linije i senke. Spori potezi lemilicom daju fine duboke i tamne linije i senke. Što duže držite alat na nekoj površini, to će on dublje sagorevati drvo. Prva serija poteza, na primerima, rađena je oštricom alata. Oštrica daje finu jasnu liniju. Za krzno je dovoljno da samo prva četvrtina oštrice dodiruje površinu motiva, vucite brzo da biste dobili meku liniju zlatno smeđe boje. Na drugom primeru korišćeno je samo malo više oštrice. Do poslednjeg primera polovina oštrice je položena na drvo i potezi su znatno sporiji. Možete videti da su sve te linije krive. Ovo se postiže obrtanjem drške alata između palca i kažiprsta. Krive linije su mnogo zanimljivije od pravih. Takođe obratite pažnju na to da su svi potezi vučeni u istom pravcu na svim primerima. Kod drugog primera, dlaka srednje dužine, ovo daje efekat zaobljavanja površine.

Sledeća serija primera predstavlja poteze koji su dobri za pozadinu i za senčenje. Prva tri, s leva na desno, urađeni su alatom postavljenim postrance. Od toga koliko ćete položiti alat postrance, zavisi koliko će tamna senka biti. Postepeno senčenje se postiže tako što se oštrica položi duž linije motiva, a potom se povlači od te linije. Dok vučete, ubrzajte pokrete, a oštricu postepeno podižite sa drveta. Ovo je odličan potez za senčenje kojim se naglašava dubina duboreza. Sledeća dva primera su urađena stranom vrha lata. Pokrećite alat kružnim ili talasastim pokretima kako biste dobili krivudavo senčenje. Što više bude položen vrh na drvo potezi će biti širi, a sporo kretanje alata će potamneti trag. Poslednji primer se zove šrafiranje i divan je način senčenja za linearni dizajn. Šrafiranje nije ništa drugo do niz poteza koji se preklapaju. Što više linija povučete i što šire one budu, utoliko će biti i tamnija površina koju senčite.

Savet na brzinu: već smo naglasili koliko je važno da površina na kojoj radimo bude glatka i ujednačena. Daska koja je korišćena za primere nije propisno izbrušena, što se jasno vidi na primeru

3

postepenog senčenja. Možete videti kako je alat skakutao preko neravnina na drvetu.

Vrh alata ostavlja sjajne trouglaste tragove kojima se postižu veoma tamna senčenja kao što su ona u unutrašnjosti uha ili nosa životinje. Položite alat blago na stranu, tako da vrh i stranica leže na drvetu. Ako koristite samo vrh alata dobićete tačkasti motiv. Kao i kod šrafure, veličina i ton ovog tačkastog motiva stvoriće osećaj dubine. Pera zahtevaju drugačiju vrstu poteza kako bi se dobio efekat. Prvo, koristeći oštricu, povucite dva poteza koji će postati drška pera. Drugo, radeći od linije drške ka spoljnoj ivici, povucite niz finih linija. Obratite pažnju na to da su linije tamnije uz dršku, a svetlije kako se približavaju kraju pera. Ovaj dvostruki red linija formira postepenu tonsku vrednost sa najbleđom tačkom u sredini površine pera.

Primeri Dosad ste videli kako izgleda osnovni alat za pirografiju i naučili par trikova za korišćenje alata. U ovom delu ćete videti različite efekte koje možete da postignete svojim alatom. Ovde ćemo pogledati kako se ove ideje primenjuju na već urađen duborez ili motiv za pirografiju. Ovaj divlji jarac je izdubljen na ovalnoj ploči od lipovog drveta, debljine ¾“. Pošto je duborez završen, svaka površina je pažljivo zaobljena i uglačana kako bi površina za pirograšiju bila ujednačena. Osim na nekoliko površina, pirografisanje ovog projekta je ograničeno na fine, srednje i teške linije dobijene pomoću vrha alata. Vrlo fine linije dlaka pokrivaju ušnu školjku, oko i površinu čela jarca. Linije srednje dužine, samo za ton tamnije od prvih, korišćene su za površine obraza, uha i usta. Njegova talasasta brada i podbradak dobijene su dugim jakim linijama. Oko očiju, nosa, usta i rogova dodata je tamnija senka, negde tačkastim ukrašavanjem pomoću vrha alata, a negde postepenim senčenjem pomoću stranice vrha alata.

Primer Duha iz drveta je urađen na dasci od belog bora, debljine ¾“;ivice su obrađene, a motiv je u potpunosti urađen pirografijom. Obratite pažnju na promenu boje teksture drveta koja prolazi sredinom rada. Projekta je uglavnom urađen postepenim senčenjem stranicom vrha lata. Svaki list i delovi brade, pažljivo su tonirani kako bi se dobile tamnije senke ka licu koje svetle kako se približavaju ivici rada. Pozadina je urađena jakim tačkama, kako bi se dobila crna boja zbog kontrasta. Vrlo malo titanijum bele i oksid crvene uljane boje je korišćeno za žile na lišću i osnovu rogova, nakon što je završeno pirografisanje.

4

Ovaj panel sa orlom, štitom i mačem urađen je od orahovih dasaka debljine ¾“. Ovde je primenjen veliki broj različitih poteza. Ovde su korišćene i fine linije i senčenje, kako bi se dobio veoma detaljan i realističan izgled.

Korak po korak projekat sa uputstvima Prođimo kroz projekat pirografije, korak po korak, kako biste videli kako je urađen. Korak 1: biće vam potreban alat za pirografiju, lipova daska 9“ x 12“, glazirana keramička pločica za naslanjanje alata, šmirgla, paus papir, vodene boje u olovci, selotejp i poliuretanski lak u spreju. Dobro ošmirglajte drvo pre nego što počnete da pirografišete. Očistite ga suvom krpom da biste uklonili prašinu. Pošto ste preneli motiv na drvo, pređite olovkom po linijama kako biste ih potamneli. Korak 2: stranicom alata za pirografiju počnite da senčite telo konja. Obratite pažnju da su dve zadnje noge nešto tamnije od prednjih. Površina stomaka je takođe nešto tamnija. Središni delovi svake površine tela su ostavljeni u prirodnoj boji drveta. Tako se dobija osećaj zaobljenosti figure konja.

Korak 3: pomoću oštrice alata uokvirite telo konja. Kotrljajte alat između palca i kažiprsta kako biste dobili talasaste linije.

5

Korak 4: senčenje je primenjeno na grivi i repu, kao i na sedlu, uzdama i ukrasima. Koristite stranicu alata. Menjajte boju senčenja dok radite. Neke površine mogu biti veoma tamne dok druge mogu biti svetlije. Tako se postiže zanimljivost rada.

Korak 5: rad na detaljima grive, repa, sedla, uzdi i ukrasa je završen.

Korak 6: bojenje je veoma jednostavno pomoću vodenih boja u olovci. Ove boje se nanose kao i svake boje u olovci, osim što se nakon nanošenja mogu razrediti malom količinom vode i mekom četkicom. Ovo razređivanje će ukloniti sve tragove olovke. Pošto olovka ima čvrst vrh, boje se samo gornje površine pirografije, dok se efekti pirografisanja i senčenja ostavljaju nedirnutim. Pošto završite bojenje, pređite nekoliko puta u tankim slojevima lakom u spreju.

Sepia tonovi u pirografiji Počnite sa fotografijom u boji Kao pirograf mnogo puta ćee naići na fotografiju u boji koju ćete želeti da pretočite u pirografski dizajn. Ali određivanje tačne tonske vrednosti za svaku boju na fotografiji ili motivu može da bude zbunjujuće. Pomoću skale sepia tonova možete tačno odrediti koji ton smeđe boje vam je potreban da bi se podudarao sa originalnom fotografijom. Ovaj duborez jelena je urađen kao visoki reljef koji je obojen umetničkim akrilnim bojama. Fotografija obojenog duboreza će nam služiti kao primer u ovom delu priručnika. Odštampajte kopiju slike. Za najbolji rezultat koristite sjajni papir najboljeg kvaliteta i najjača podešavanja za štampu koja vaš printer dozvoljava.

6

Konverzija fotografije u crno belu skalu Kao pirografi, mi ne radimo u boji već u svetlim i tamnim nijansama smeđe boje. Ove tamne i svetle nijanse nazivaju se tonskim vrednostima. Svetle površine se nazivaju bledim vrednostima jer sadrže više bele nego crne boje. Tamne vrednosti, nasuprot toga, imaju veći sadržaj crne boje nego bele. Na ovoj verziji slike u sivim tonovima, lice se sastoji od svetlih ili bledih vrednosti, dok je telo dobijeno upotrebom srednjih i tamnih vrednosti. Pomoću grafičkog programa ili foto editora promenite sliku u boji u crno belu ili sivu skalu.

Kreiranje skale sepia tonova Rani fotografi nisu pravili crno-bele fotografije, već fotografije sa mnogo nijansi smeđe boje. Ova paleta smeđih tonova zove se sepia. To je paleta koju koriste pirografi u svom radu. Napravite skalu sepia vrednosti. Na površini drveta napravite probnu rešetku sa kvadratima ili pravougaonicima u kojima ćete pirografisati svaku nijansu. Ova skala je napravljena pomoću alata sa promenljivom temperaturom i osnovnim vrhom za pisanje. Termostat je podešen na srednju temperaturu. Svoju skalu napravite na drvetu sa kojim najčešće radite. Prvi kvadrat na vrhu nije pirografisan. To je najbleđa sepia nijansa, originalna boja površine drveta. U drugom kvadratu su pirografisane fine linije po dijagonali. Na drugom iste te linije ali sa još jednim redom linija u suprotnom smeru. Četvrti kvadarat ima i ova dva sloja linija i treći sloj horizontalnih linija. Peti ima prethodna tri i četvrti sloj vertikalnih linija. Sa svakim novim kvadratom dodaje se novi sloj pirografije u novom smeru u odnosu na postojeće. Obratite pažnju na to da sa svakim novim slojem, nijanse sepie postaju tamnije. Slojevi pirografije Na probnoj rešetki nam je trebalo dvanaest kvadrata da bismo dobili konačnu tamno smeđu čokoladnu nijansu. Ovo je prilično velika paleta koju možete koristiti u svakom dizajnu. Tekstura koja je korišćena za dobijanje probne skale zove se šrafiranje. Na primeru cveća možete videti kako ova šara izgleda kada se upotrebi na dizajnu.

7

Nalaženje nijansi na fotografiji Stavite probnu skalu pored sive fotografije. Odaberite neku malu površinu na slici. Obratite pažnju na to koja se nijansa sive skale podudara sa svetlim ili tamnim delovima jelena. Pređite na odgovarajuću nijansu na skali sa sepia nijansama i znaćete koja od njih odgovara kojem delu.

Izdvajanje malih površina na fotografiji Neke fotografije imaju previše detalja i nijansi tako da je teško odrediti koja površina slike se podudara sa vašom sepia skalom. Možete takve površine izdvojiti sa fotografije praveći mali okvir za posmatranje. Isecite kvadrat stranice 5cmm od jakog papira. U sredini kvadrata isecite otvor takođe kvadratnog oblika stranice ¼“. Postavite kvadrat na fotografiju tako da problematična površina može da se vidi kroz otvor za posmatranje. Sada možete pomerati vašu skalu gore i dole dok ne pronađete odgovarajuću nijansu.

Stavljanje sepie u rad Ovde se vidi završena pirografija napravljena pomoću fotografije. Vidi se skala sivih tonova upoređena sa skalom sepia tonova. Obratite pažnju na to da možete da pronađete jednu nijansu na fotografiji i da je uporedite sa skalom sivih tonova. Nakon toga možete da prođete kroz sepia skalu. Tako možete da saznate koja je tačna nijansa sepie do koje treba pirografisati tu površinu. Pomoću sepia skale možete postići mnogo više tonova smeđe nego bez nje. Svaka nijansa odgovara originalnoj sivoj skali fotografije. Osim toga možete upoređivati površine dok radite kako biste utvrdili koje površine treba da budu svetle, srednje ili tamne. Završena pirografija Ovde je završena pirografija. Urađena je na masivnom komadu lipe isečenom u obliku čamca. Slika sadrži široku paletu sepia tonova, od ekstremno blede do ekstremno tamne. Završeni rad ima naglašenu dimenzionalnost zahvaljujući širokoj paleti nijansi.

8

Šrafiranje motiva Ovaj uzorak za vežbu može vam poslužiti da isprobate šrafuru. Dok budete radili pokušajte da iskoristite sve nijanse sepie koje ste dobili na vašoj probnoj skali.

Životinjsko krzno Pirografisanje životinjskog krzna Pirografu početniku, pirografisanje životinjskog krzna može izgledati kao ogroman zadatak. Stoga ćemo se pozabaviti sa nekoliko jednostavnih tehnika koje će projekat učiniti i jednostavnim i dramatičnim. Posmatrajte par minuta ovaj portret krave urađen pirografijom. Obratite pažnju da je dlaka različitih dužina, a krzno tekstura. Dužina dlaka i tekstura krzna se kod životinja menja na različitim delovima tela.

1. Dlaka duž vrata i ramena je kratka i priljubljena uz kožu. 2. Dlaka unutar gornje ivice ušiju je najduža dlaka na licu. 3. Pramen dlaka oko baze rogova je sledeća najduža

površina 4. Između očiju ima zvezdu koja je srednje dužine. 5. Ostatak dlaka na licu je grub i skupljen u malim

pramenovima.

Na crtežu za ovu pirografiju, obelene su dlake tako što su grupisane u pramenove i skupove. U ranoj fazi pirografije svaki ovaj skup je tretiran kao jednu jedinica ili element, a ne kao pojedinačne dlake. Prva faza pirografisanja je rađena sa srednjom temperaturom zagrevanja kako bi se dobile najtamnije površine pramenova. To su one površine gde su pramenovi podvučeni pod druge pramenove ili one površine koje su najbliže koži. Ako napravite ton srednjeg inteziteta, kasnije ga možete potamneti. Možete koristiti pirograf sa promenljivom temperaturom, a možete koristiti i alat sa fiksnom temperaturom i kontrolisati boju pomoću brzih poteza vrhom.

9

U drugoj fazi su potamnjene senke tamo gde su pramenovi poklopljeni drugim pramenovima. Potom je urađena leva strana lica. Budući izvor svetlosti obasjava rad sa leve strane, ova strana lica će biti svetlija. Najtamnija površina leve strane lica je ona oko osnove roga i oko oka. Za ove površine korišćena je niža temperatura alata. Dodata je tamna nijansa očima, nozdrvama, liniji usta i tamnoj tački na desnoj strani vrata. Ovde temperatura malo pojačana. Pošto se pramenovi rade po fazama, svaki će imati veoma tamne površine, srednje tonove i svetle tonove pre nego što se pređe na rad sa pojedinačnim dlakama.

Dodavanje tamne nijanse očima ističe svetlu površinu lica. U ovoj fazi možete da vidite dramatičnu promenu tonova na ove dve površine. Ponekad u pirografiji kreirate neku površinu ali je ne gorite. Ovo je slučaj sa grebenom nosa na ovoj slici. Pošto su ova površina i leva obrva direktno obasjane suncem onda izgleda da je krzno na tim mestima izuzetno blede boje. Na ovim površinama ima vrlo malo senki, a one koje postoje su veoma blede. U ovoj fazi pirografija ima definisane senke za svaki pramen, dramatično tamne površine u ušima, očima i nozdrvama, plus veoma blede površine duž grebena nosa i leve obrve.

Površine krzna koje primaju direktnu svetlost ne prikazuju se sa pojedinačnim dlakama. Isto je i sa površinama koje su tamne bilo zbog boje bilo zbog toga što leže u senci. Boja vrata je malo tamnija od boje lica. Ramena su skoro crna. Poneka linija dlake će se pojaviti na vratu ali ramena će izgledati kao solidna tekstura. U površinama koje su u senci i površinama srednjeg tona dodaju se pojedinačne dlake tako što se izvlače fine linije koje se pružaju u pravcu pramenova. Svaka dlaka će biti neznatno tamnija u osenčenim površinama i bledeti na kraju ili spoljnoj ivici pramena. Lagan vukući potez pera stvara ove promene u boji linije. Srednje tamne površine pramenova imaće najviše pojedinačnih dlaka. Ove površine će biti skoro pune finih linija dlaka, a za svetle ili blede površine biće dovoljno samo nekoliko linija. Najsvetlije površine mogu da budu potpuno bez ovih linija. Dok radite okrećite podlogu tako da vam bude udobno za rad. Ne oklevajte dok povlačite linije jer tako možete dobiti tamne tačkice ili reckavu liniju. Možete „V“-dletom da zarežete fine bele linije na najtamnijim površinama. Zasecite ove linije u nekoliko lakih poteza sve dok ne dođete do originalne boje drveta.

10

Brzi osvrt na ono što smo dosad uradili:

1. pronađite pramenove na motivu i iskopirajte ih, ne pojedinačne dlake

2. senčite i oblikujte pramenove postepeno da biste dobili mnogo tonova na licu ili telu životinje

3. pronađite površine koje će biti skoro crne i one koje će ostati skoro bele kako biste dodali dramu

4. u poslednjim fazama pirografisanja dodajte pojedinačne dlake; neka ih bude više na tamnijim površinama i skoro nijedna na veoma bledim površinama

5. pomoću „V“-dleta zasecite fine linije na najtamnijim površinama

I zapamtite... životinje ne koriste četke i češljeve. Neka pojedinačne dlake lepršaju, menjaju smer i čak deluju divlje kako bi vaš portret delovao realistično.

11