Pitanja i Odgovori Za Drugi Kolokvijum 2014

8/18/2019 Pitanja i Odgovori Za Drugi Kolokvijum 2014

1/27

Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija

Beograd, Vojvode Stepe 283

Seminarski rad iz predmeta

Električne instalacije i osvetljenje

Pitanja i odgovori za drugi kolokvijum

Beograd, april 2014. god.


2/27

Električne instalaci je i osvetljenje Drugi kolokvijum 2014. godina

2

1. Kontaktori (podela).

Kontaktori su vrste sklopki za daljinsko uključenje i držanje u uključenom stanju .

Podela kontaktora:

- Prema broju glavnih kontakata ( 3-polne i 4-polne )

-

Prema načinu gašenja luka ( sa i bez komore )

-

Prema vrsti pobudne struje ( na jednosmernu struju ili naizmeničnu struju)

- Prema nameni ( prekidački, dizalični ,za manipulaciju kondezatorskih baterija,

pomoćni kontaktori, kontaktori u S izvedbi )

2. Standardna šema kontaktora.

Delovanjem na taster Td, elektromagnet prekidača ( kontaktora) Kd dolazi pod napon

i prekidač zatvara svoje glavne kontakte, da po prestanku delovanja na taster Td ne bi

došlo do isključenja prekidača, mora se obezbediti da krajevi elektromagneta ostanupod naponom prekidača i po otpuštanju tastera Td, što se postiže ( normalno

otvorenim ) pomoćnim kontaktom prekidača Kd, paralelno vezanim sa tasterom Td.


3/27


3

3. Tasteri.

Tasteri su uređaji koji obično služe za komandovanje kontaktorima.

Ugrađuju se na elektro ormane, komandne table...

Mogu biti sa indikacijom, sa bravicom,ojačani...

4.

Limitirajuće sklopke.

Limitirajuće sklopke služe za prekidanje ili uspostavljenje strujnog kola kada je

ispunjen neki uslov.

Obično je to položaj nekog mehaničkog dela ili nivo fluida.

5.

Grebenaste sklopke.

Grebenaste sklopke su dobile naziv po grebenu koji se nalazi na osovini sklopke i koji

vrši uključenje i isključenje. Postoje grebenaste sklopke sa dva položaja (0 i 1) i

sklopke sa više položaja – izborne sklopke. Mogu se pakovati u kućištima ( za spoljnu

montažu ) ili bez kućišta ( za ugradnju u ormare ).

6.

Šta znači oznaka IP x1x2 ?

Zatvaranje elektičnih uređaja u kućište koje sprečava prodor stranih tela i prašine X1 i

prodor tečnosti X2 .

7.

Selektivnost zaštite.

Selektivnost zaštite može se definisati kao sposobnost zaštitnog ueđaja prekomerne

struje da prekine strujno kolo u kome se desio kvar bez uticaja na ispravna strujna

kola istog sistema.

8.

Šta je električni udar?

Pod električnim udarom podrazumeva se proticanje struje kroz čovečije telo.

9.

Indirektni dodir.

Dodir elektroprovodnih delova kojim se na potencijalu različitom od nultog mogu

naći u slučaju kvara.


4/27


4

10.

Direktni dodir.

Dodir elektroprovodnih delova koji se u normalnom pogonu nalaze na nekom

potencijalu.

11. Napon dodira.

Najčešće se potencijalna razlika javlja između ruku ili između ruke i tačke oslonca, i ta

potencijalna razlika naziva se napon dodira.

12.

Zaštita od električnog udara.

Zaštita je definisana standardom JUS N.B2.741 i postiže se primenom odgovarajućih

mera:

-

Istovremena zaštita od dirktnog i indirektnog dodira

- Zaštita od direktnog dodira

- Zaštita od indirektnog dodira

13. Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira.

Znači upotreba malog napona.

- Bezbedonosni mali napon SELV (Safety extra low voltage)

-

Uzemljeni bezbedonosni mali napon PELV (Protective extra low voltage)

-

Mali radni napon FELV (Functional low voltage)

14. Zastita od direktnog dodira.

- Zaštita izolovanjem

- Zaštita pregradama ili kućištima

- Zaštita preprekama

-

Zaštita postavljanjem van dohvata ruke-

Dopunska zaštita mera ZUDS do 30mA


5/27


5

15.

Zaštita od indirektnog dodira.

- Zaštita automatskim isključenjem napajanja

- Zaštita uređajima klase II ili odgovarajućom izolacijom

-

Zaštita postavljanjem u neprovodne prostorije

-

Za štita lokalnim izjednačenjem potencijala bez spajanja sa zemljom

- Zaštita električnim odvajanjem

16.

Principi zaštite automatskim isključenjem napajanja.

- Uzemljenje:

Izloženi provodni delovi moraju se spojiti sa zaštitnim provodnikom. Istovremeno

pristupačni delovi moraju se spojiti na isti sistem uzemljenja.

- Glavno izjednačenje potencijala:

Povezuje sve metalne mase.

- Isključenje napajanja:

Zaštitni uređaji kojima se isključuje napajanje u slučaju kvara na izolaciji u

određenom vremenu koje sprečavadugotrajno održavanje napona većeg od 50 V.

Ovo vreme ne sme prelaziti 5s. Po potrebi se primenjuje i lokalno izjednačenje

potencijala.

17. TN sistem napajanja.

Jedna direktno uzemljenja tačka sistema napajanja, a svi izloženi provodni delovi

moraju se spojiti uzemljenom tačkom sistema pomoću zaštitnog provodnika.


6/27


6

18.

TT sistem napajanja.

Jedna tačka napajanja je direktno uzemljena, a izloženi provodni delovi su spojeni sa

zemljom preko uzemljenja koje je električki nezavisno od uzemljenja sistema

napajanja.

19.

IT sistem napajanja.

Nema ni jednu dirktno uzemljenu tačku, a izloženi provodni delovi instalacije su

uzemljeni.


7/27


7

20.

TN-C-S sistem napajanja.

Neutralna i zaštitna funkcija objedinjene su u jednom provodniku (PEN) samo u

jednom delu sistema.



21. TN-C sistem napajanja.

Kroz ceo sistem su neutralna i zaštitna funkcija objedinjene u jednom provodniku

(PEN).




8/27


8

22.

TN-S sistem napajanja.



Kroz ceo sistem su razdvojeni neutralni (N) i zaštitni (PE).

23. Definicija uzemljenja.

Uzemljenje je celokupnost mera i sredstava u vezi sa uzemljivanjem.

24.

Osnovni elementi uzemljenja.

- Uzemljivač: je jedan ili više provodnika koji su položeni u tlo i sa njim su u

neposrednom kontaktu. Uzemljivač predstavlja jedan ili više provodnika koji su

položeni u beton koji je po velikoj površini u dodiru sa tlom (temeljni uzemljivač)

-

Zemljovod: je provodnik koji spaja uređaj koji treba uzemljiti sa uzemljivačem ili

sa sabirnim zemljovodom.

- Sabirni zemljovod: Je provodnik na koji je priključeno više zemljovoda.

25.

Vrste uzemljenja po funkciji:

- Zaštitno uzemljenje

- Radno (pogonsko) uzemljenje

-

Gromobransko uzemljenje

- Združeno


9/27


9

26.

Šta čini sistem uzemljenja?

Sistem uzemljenja (uzemljivački sistem) je sistem koji čine međusobno galvanski

povezani uzemljivači , temeljni uzemljivači , zaštitni provodnici nadzemnih vodova ,

plaštevi kablova i druge metalne instalacije koje su u kontaktu sa tlom

27.

Šta je uzemljivač?

Uzemljivač je jedan ili više provodnika koji su položeni u tlo i s njim su u

neposrednom kontaktu ili uzemljivač predstavlja jedan ili više provodnika koji su

položeni u beton koji je po velikoj površini u dodiru s tlom (temeljni uzemljivač).

28. Šta je zemljovod?

Zemljovod je provodnik koji spaja uređaj koji treba uzemljiti sa uzemljivačem ili sasabirnim zemljovodom.

29.

Šta je sabirni zemljovod?

Sabirni zemljovod je provodnik na koji je priključeno više zemljovoda.

30.

Otpornost sistema uzemljenja.

Otpor širenju struje u zemlji je omski otpor na koji nailazi struja prolaskom kroz

geološki provodnik.

31. Od čega zavisi vrednost otpora rasprostiranja uzemljivača.

- Od oblika i dimenzija uzemljivača

- Podataka o udarnom atmosferskom naponu

- Specifičnog otpora zemlje

32.

Definicija specifičnog otpora zemlje.

Specifični otpor zemlje je električni otpor koji ima zemlja izmedju dve elektrode

površine 1m² koje su medjusobno udaljene 1m. Meri se u Ωm.


10/27


10

33.

Podela uzemljivača.

Uzemljivači se dele prema:

Materijalu:

-

bakar bez ili sa spoljašnjim slojem cinka, kalaja ili olova

- pocinkovani čelik sa slojem cinka bar 70 µm

-

kombinacija prethodna dva materijala međusobno ili sa olovom ili sa

nekim drugim metalima.

Načinu polaganja (izvođenju):

- horizontalne (površinske ili plitke) uzemljivače

- vertikalne (dubinske) uzemljivače

- kose uzemljivače

Obliku

Sredini u koju se polažu:

- Uzemljivači u tlu

- Temeljni uzemljivač

Nameni uzemljivača

Načinu nastajanja

34.

Temeljni uzemljivač.

Temeljni uzemljivač je uzemljivač položen u beton , koji je po velikoj površini u dodiru

sa tlom , ili armiranobetonska konstrukcija u tlu.

35.

Prednosti temeljnog uzemljivača.

- ne zahtevaju slobodan prostor

- gvozdeni delovi u betonu su zaštićeni od korozije, pa je vek trajanja ovog

uzemljivača praktično neograničen

- manje su podložni atmosferskim uticajima


11/27


11

36.

Šta je grom?

Atmosferski elektricitet se javlja kao posledica međusobnog trenja delova atmosfere,

koji se nalaze u neprekidnom kretanju.

Kada jačina polja pređe vrednost dielektrične čvrstoće atmosfere ( 30 kV/cm ) dolazi

do pražnjenja probojem ( varnicom ) , koja se naziva grom.

37. Neželjene posledice na objektima na zemlji usled atmosferskog pražnjenja.

-

paljenje zbog toplotnog efekta

- mehaničko razaranje zbog elektrodinamičkog efekta

- hemijski procesi zbog elektrohemijskih efekata

- smetnje na drugim instalacijama zbog indukovanih napona

-

posebno je opasno pražnjenje na živa bića

38. Načini zaštite objekata na zemlji.

Kao najefikasniji se pokazao način da se poboljšanjem elektroprovodnih osobina

delova na zemlji, ili poboljšanjem elektroprovodnih osobina dela atmosfere u

poslednjih sto metara od zemlje, predodredi tačka pražnjenja.

Načini zaštite objekata na zemlji su:

-

Faradejev kavez

- Frenklinov šiljak

- Radioaktivni gromobrani ( izbačeni su iz upotrebe )

39.

Gromobranska instalacija.

Gromobranska instalacija predstavlja kompletnu instalaciju koja omogućava da se

jedan objekat zaštiti od dejstva atmosferskog pražnjenja . Gromobranska instalacija

se sastoji od:

spoljašnje gromobranske instalacije

unutrašnje gromobranske instalacije


12/27


12

40.

Spoljašnja gromobranska instalacija.

Spoljašnja gromobranska instalacija se sastoji od:

prihvatnog sistema

spusnih provodnika

sistema uzemljenja

41.

Unutrašnja gromobranska instalacija.

- Unutrašnja gromobranska instalacija obuhvata sve dodatke spoljašnjoj

gromobranskoj instalaciji koji će smanjiti elektromagnetna dejstva struje

atmosferskog pražnjenja.

- Pridruženi metalni delovi u štićenom prostoru kroz koje može proteći struja


- Povezivanje gromobranske instalacije sa metalnim masama izvodi se pomoću šina

za izjednačavanje potencijala.

42.

Prihvatni sistem.

Prihvatni sistem je deo spoljašnje gromobranske instalacije namenjen za prihvatanje


Prihvatni sistemi mogu biti sastavljeni od bilo koje kombinacije sledećih elemenata:

- štapnih hvataljki

- razapetih žica

- mreže provodnika

Delovi objekta mogu se smatrati kao prirodni prihvatni sistem ako ispunjavaju

određene uslove.


13/27


13

43.

Spusni provodnici.

Spusni provodnici su delovi spoljašnje gromobranske instalacije namenjeni za

provod struje atmosferskog pražnjenja od prihvatnog sistema do sistema

uzemljenja.

Spusni provodnici moraju biti postavljeni tako da od mesta udara groma do zemlje:

- postoji nekoliko paralelnih strujnih staza,

- dužine strujnih staza budu minimalne

-

da predstavljaju, što je više moguće, direktno produženje provodnika prihvatnog

sistema

Spusni provodnici moraju biti postavljeni pravolinijski i vertikalno, sledeći najkraći inajdirektniji put do zemlje.

44.

Osnovne svetlotehničke veličine, oznake i jedinice.

- svetlosni fluks Φ lumen (lm)

-

svetlosna jačina I kandela (cd)

-

osvetljenost E luks (lx)

- sjajnost L kandela po metru kvadratnom (cd/m2)

45.

Inkadescentni svetlosni izvori.

Svetlosni izvor koji se pri proticanju struje kroz metalnu nit zagreva na visoku

temeperaturu i emituje zračenje u vidljivom delu spektra.

Sijalice sa užarenim vlaknom – žarulje.

Sijalice sa užarenim vlaknom i halogenim elementom (jod , brom).

46.

Luminiscentni svetlosni izvori.

Pri proticanju struje kroz gasove ili metalne pare dolazi do elektromagnetnog

zračenja koje jednim delom pada u vidljivi deo spektra. Niskog pritiska (od 0,1 do 1,3 Pa) - fluoroscentne cevi i natrijumove sijalice niskog

pritiska.

Visokog pritiska ( od 3 * 104 do 9 * 105) - Živine sijalice visokog pritiska ,metal -

halogene sijalice visokog pritiska , natrijumove sijalice visokog pritiska.


14/27


14

47. Osnovni kriterijumi za izbor električnog izvora svetlosti.

-

svetlosni fluks

- svetlosna iskoristivost

- pad svetlosnog fluksa tokom životnog doba

-

boja svetlosti i svojstva u pogledu reprodukcije boja

- električna snaga

- izvedbeni oblik

- ponašanje u pogonu

-

nabavna cena i troškovi eksploatacije

48. Sijalice sa užarenim vlaknom.

Datira od početka XX veka sastoji se od:-

Volframovo vlakno u unutrašnjosti staklenog balona spiralizovano

- Nosači od molibdena

-

Stakleni balon

- Priključak izveden u vidu metalne čaure sa Edisonovim navojem E10 E14 E27 E40

- Veći deo energije na toplotu

- Visoka temperatura staklenog balona

Na 500 ˚ S vlakno svetli , na 1500 ˚ S svetli žutom bojom a na 2500 ˚ S belom . 5 -15 %

dovedene energije se pretvara u svetlost a ostatak toplotne gubitke . Radni vek oko

1000 sati . Osetljive na povišenje napona.

49.

Halogene sijalice.

U stakleni balon se dodaje halogeni element jod ili brom sa dodatkom argona. Na taj

način se uspostavlja ciklus regeneracije volframovog vlakna " Halogeni kružni

proces".

Sijalica se izrađuje u obliku cevi od kvarcnog stakla duž koje je razapeto spiralizovano

vlakno. Temperatura na površini kvarcne cevi za vreme rada sijalice je 520 - 970 º S izato se ova sijalica smešta u specijalan stakleni balon. U praktičnoj primeni halogene

sijalice se dele u 2 grupe:

- reflektorske halogene žarulje

- niskonaponske halogene žarulje


15/27


15

50. Fluorescentne cevi.

Fluorescentne cevi su izvori svetlosti, koji deluju na osnovu električnog pražnjenja u

živinim parama niskog pritiska, reda veličine 0,1-0,3 Pa.

Elektrode su sačinjene od dvostruko spiralizovanog volframovog vlakna.Kod ovih

izvora energetski bilans pretvaranja je 25 % dovedene energije pretvara se u vidljivu

svetlost a 75 % u toplotu. Hemijski sastav fluorescentnog sastava je: borat, silikat,

fosfat, volframat .

51. Uloga startera i prigušnice u procesu paljenja fluorescentne cevi.

Starter koji se vezuje na fluorescentnu cev ima ulogu " pomagača paljenja " , i on u

sebi ima bimetalni prekidač na koji je paralelno nakačen disk kondenzatora, samo

stakleno kućište startera je ispunjeno živinom parom.

Prigušnica ( redno vezena sa cevkom ) ima dvostruku ulogu : da potpomogne

jonizaciju i "paljenje" gasa u cevi i da ograniči (limitira) struju "upaljene cevi".

52.

Živine sijalice.

Kod živinih sijalica osnovno punjenje je argon , a karakteristično živa . Od količine žive

zavisi radni pritisak . U staklenom balonu se nalazi mala cevčica (žižak) ispunjena

argonom sa 2-3 kapi žive . Kada se sijalica priključi na napon, dolazi do električnog

pražnjenja između elektrode i pomoćne elektrode, razvija se visoka temperatura

potrebna za zagrevanje i isparavanje žive. Električno pražnjenje se nastavlja između

elektroda kroz jonizovanu smešu živine pare i argona. Vreme paljenja je od 1 do 5

minuta . Vezuju se na napon preko prigušnice.Kada napon padne ispod 180 V ( radni

napon ) sijalica se gasi.

53.

Natrijumove sijalice.

Kod natrijumovih sijalica balon je od borat - stakla , BrO3 u obliku U cevi na čijim

zidovima je nataložen natrijum u vidu kapljica koje predstavlja osnovno punjenje. Kao

pomoćno punjenje koristi se mešavina argona i neona. Po uključenju dolazi do

pražnjenja kroz pomoćno punjenje, a kada se dostigne radna temperatura od 570K i

ispari natrijum počinje emisija kroz natrijumovu paru. Sijalica zrači jarko žutu svetlost.Da bi se održala radna temperatura cev se stavlja u stakleni balon sa vakumom.

Unutrašnjost balona se premazuje tankim slojem indijum - oksida , koji reflektuje

infracrveno zračenje i dodatno spečava hlađenje para natrijuma.


16/27


16

54. Metal - halogene sijalice.

Princip rada ovih sijalica je drukčiji od ostalih jer nemaju vlakno unutar kućišta već su

ispunjene halogenoidnim gasom tako da rade na principu paljenja gasa putem

visokog napona . Zato ne mogu da se upale direktno na 220V , već mora da poseduju

balast . One se koriste u objektima gde posle gašenja mora da se sačeka da se gas

stabilizuje pa tek posle nekoliko minuta ( najčešće 3-5 min ) ponovo da se upale ( nemogu da se koriste u bankama i drugim mestima zbog sigurnosti ) . Zbog toga se

upotrebljavaju tamo gde je potrebna dobra reprodukcija boja uz visoke vrednosti

osvetljaja .

Poboljšanje spektralnih karakteristika zračenja živinih sijalica odavanje u osnovno

punjenje halogenih elemenata jodidi indijuma, talijuma i natrijuma.

Danas halogenidi disprozijuma, holmijuma i tulijuma ili kalajni jodid – smeša ovih

jedinjenja se stavlja u isti kvarcni balon sa živom.

Na taj način se dobijaju izuzetno dobre spektralne karakteristike uz ostale povoljne

osobine.

Zbog toga se upotrebljavaju tamo gde je potrebna dobra reprodukcija boja uz visoke

vrednosti osvetljaja. Upotrebljavaju se za:

-

spoljašnje osvetljenje -sportski stadioni, reflektorsko osvetljenje zgrada, filmska i

televizijska snimanja

-

unutrašnje osvetljenje - sportski objekti, industrijske hale, tuneli

55. Šta je svetiljka i koje zahteve ona mora da obezbedi?

Svetiljke su naprave koje služe za raspodelu, filtriranje ili pretvaranje svetla izvora

svetlosti i koje ujedno sadrže potrebne delove za nošenje i prišvršćenje, za zaštitu i

pogon izvora svetlosti.

Zahtevi koji moraju da se obezbede su: svetlotehnički ( raspodela svetlosnog fluksa,

svetlosne jačine, ograničenje blještenja , povoljna iskoristivost ), mehanički (čvrstoća

, otpornost na zagrevanje , na koroziju , vlagu , sprečavanje zagađenja, laka montaža ,

održavanje i trajnost), elektrotehnički ( pogonska sigurnost, zaštita od napona

dodira, zaštita od radio tv smetnji , jednostavan i siguran električni priključak,

dostupnost i preglednost i trajnost el.delova) i oblikovni (estetika i harmoničnost

uklapanja u ambijent).

56. Šta je iskoristivost svetiljke?

Iskoristivost svetiljke predstavlja odnos izlaznog svetlosnog fluksa svetiljke i ukupnog

nazivnog svetlosnog fluksa svih izvora svetlosti u svetiljci.


17/27


17

57. Faktori kvaliteta unutrašnjeg osvetljenja.

Faktori koji utiču na kvalitet unutrašnjeg osvetljenja su:

- Nivo osvetljenosti (min od 20 lx do 200 lx, optimalni od 1500 lx do 2000 lx,

dodatno osvetljenje za teže vidne zahteve od 2000 LX do 20 000 LX)

- Ravnomernost osvetljenosti

- Raspodela sjajnosti

- Ograničenje blje štanja

- Smer upada svetla i senovitost

- Klima boje

- Ograničenje stroboskopskog efekta

Domaći rad 3

1. Pod kojim uslovima neutralni provodnik može imati manji presek od faznog

provodnika?

U višefaznim strujnim kolima u kojima je presek faznog provodnika od bakra veći od

16mm2 , a presek faznog provodnika od alaminijuma najmanji 25mm

2 , neutralni

provodnik može imati manji poprečni presek pod sledećim uslovima:

1) Da očekivana najveća struja kroz ovaj provodnik tokom normalnog rada nije

veća od trajno dozvoljene struje za taj presek

2)

Da je neutralni provodnik zaštićen od preopterećenja

3) Da je presek neutralnog provodnika od bakra jednak najmanje 16mm2, a od

alaminijuma najmanje 25mm2

2.

Dozvoljeni pad napona.

Dozvoljeni pad napona između tačke napajanja električne instalacije I bilo koje druge

tačke ne sme biti veći od sledećih vrednosti:

- Za strujno kolo osvetljenja 3%, za ostale potrošače 5% u koliko se električna

instalacija napaja iz niskonaponske mreže.

- Za strujno kolo osvetljenja 5 % , a za strujna kola ostalih potrošača 8 % u koliko se

električna instalacija napaja iz trafo stanice.


18/27


18

3. Polaganje kablova u električnim razvodima.

Kablovi položeni u neposredno u malter i u zid moraju po celoj dužini biti

pokriveni malterom debljine najmanje 4 mm.

Kablovi se moraju voditi vertikalno i/ ili horitontalno tako da budi paralelni ivicama

prostorija.

Koso polaganje kablova dozvoljeno je u tavanicama ali ne i u zidovima.

4. Rotacione mašine.

Generatori se moraju postaviti u posebne prostorije i zaštititi odgovarajućim

preprekama, a sredstva za upravljanje smeju biti pristupačna samo stručnim licima.

5.

Akumulatori.

Prenosivi ili pokretni akumulatori moraju se puniti u prostorijama u kojima isticanje iisparavanje elektrolita neće izazvati štetu i opasnosti.

Stacionarni akumulatori moraju biti u posebnoj prostoriji u kojima je dozvoljen

pristup samo stručnim licima.

6.

Isključivanje strujnog kola i zaustavljanje u slučaju hitosti.

U delu električne instalacije koja treba da se isključi da bi se otklonila

neočekivana opasnost, mora se predvideti sredstvo za isključivanje u slučaju

hitnosti .

To su instalacije koje napajaju: Pokretna stepeništa, liftove, pokretna vrata, oprema

za pranje kola, pumpe zapaljivih tečnosti, ventilacione sisteme, velike kuhinje…

Taj rasklopni uređaj mora prekinuti sve provodnike pod naponom, osim zastitnog

provodnika.

7.

Šta je obuhvaćeno standardom JUS N.B2.774?

Standardom JUS N.B2.774 utvrđeni su posebni zahtevi za privremene

električne instalacije niskog napona na gradilištima i to za radove na novim zgradama , radove na popravkama , izmenama , proširenjima i rušenju postojećih

zgrada , radove na javnim objektima.


19/27


19

8. Šta je obuhvaćeno standardom JUS N.B2.775?

Standardom JUS N.B2.775 utvrđuju se posebni zahtevi za trajanje električne

instalacije u poljoprivredi i hortikulturi i za mesta gde se drži stoka, prostora za

pripremu hrane za stoku i slične prostorije za slamu ili đubriva.

9.

Definicija ograničenog provodnog prostora.

Pod ograničenim provodnim prostorom podrazumevaju se prostori obloženi pretežno

metalnim ili provodnim delovima , u okviru kojih lice može znatnim delom tela doći u

dodir sa provodnim delovima , i gde je mogućnost prekida ovog dodira ograničena.

10. Zahtevi za bezbednost kod prostorija sa kadom ili tušem.

U svim prostorijama rizik od električnog udara je povećan zbog smanjenja električne

otpornosti ljudskog tela.

Svi provodljivi delovi se moraju međusobno spojiti pomoću provodnika za

izjednačenje potencijala. U prostoru 0 dozvoljen je samo mali napon do 12V.

Eletkrična oprema mora imati najman ji stepen zaštite u prostoru:

-

U prostoru 0 IP X7

- U prostoru 1 IP X5

- U prostoru 2 IP X3 ili 4

-

U prostoru 3 IP X1

Tamo gde je primenjen mali napon , bilo koji da je nazivni napon , zaštita odelektričnog udara se mora obezbediti pomoću pregrade ili kućišta najmanjeg stepena

zaštite IP 2X , JUS N.A5.070 prema standardu ili izolacije prema JUS N.B2.741 koja

podnosi ispitni naizmenični napon od 500V mrežne frekvencije tokom 1 min.

Elementi se međusobno spajaju provodnikom za izjednačavanje potencijala. Ako su

kada i odvodna cev od neprovodnog materijala izjednačenje potencijala se ne

zahteva . Ako je kada metalna , odvodna cev neprovodna a slivnik metalni

izjednačenje je potrebno samo za kadu . Pokretna kada i tu š kabine moraju se spojiti

sa zaštitnim provodnikom ugrađene opreme preko provodnika sa izjednačenjem

potencijala . U prostoru gde su tuš kabina , kada dozvoljen je samo mali napon , koji

ne prelazi nazivni napon 12V , a njegov izvor mora biti van prostora ( kada , tuš

kabina ) . Prema standardu ,električna oprema mora imati najmanji stepen zaštite.


20/27


20

11.

Šta je provodljiva prašina.

Pod provodljivom prašinom podrazumeva se prašina od materijala koji ima električni

otpor manji od510 Ωcm.

12.

Izbor mera zaštite od električnog udara u zavisnosti od spoljašnjih uticaja.

Za izbor mera zaštite od električnog udara odlučujući su samo sledeći spoljašnji

uticaji:

BA - osposobljenost lica

BB - električna otpornost ljudskog tela

BC - dodir lica sa potencijalom zemlje

13.

Šta je kućni priključak? Podela.

Kućnim priključkom se ostvaruje veza između električnog brojila I distributivne

mreže.

Razlikujemo:

- Spoljni kućni vazdušni priključak na vazdušnu mrežu

- Spoljni kućni vazdušni priključak na kablovsku mrežu

- Spoljni kućni kablovski priključak na nadzemnu mrežu

14.

Spoljni kućni priključak na kablovsku mrežu.

Ovim priključkom se ostvaruje veza između izolatore na zgradu i kablovske mreže.

15.

Spoljni kućni priključak na vazdušnu mrežu.

Kablovski kućni priključak na vazdušnu mrežu vrši se komadom podzemnog

kabla , od stuba do kablovskog kućnog priključka.


21/27


21

Domaći rad 4

16. Na kombinaciji koja dva uslova se zasnivaju mere zaštite automatskim isključenjem

napajanja?Ova mera zaštite obuhvata kombinaciju sledeća dva uslova:

Postojanje provodnog puta, takozvane "petlje kvara", što obezbeđuje

proticanje struje kvara . Sastav petlje kvara zavisi od tipa razvodnog sistema

(TN,TT ili IT).

Isključenje struje kvara odgovarajućim zaštitnim uređajem (npr.osiguračem ili

automatskim prekidačem) u vremenu koje zavisi od raznih parametara , kao

što su: verovatnoća pojave kvara , verovatnoća da osoba dodirne opremu

tokom kvara i napon dodira kojem se osoba može izložiti.

17. Šta zahtevaju dva uslova na kojima se zasnivaju mere zaštite automatskim

isključenjem napajanja?

Prvi uslov zahteva postavljanje zaštitnog provodnika koji spaja sve izložene provodne

delove električne opreme napajane sa instalacije , tako da se stvara petlja kvara.

Drugi uslov zahteva postojanje zaštitnih uređaja u instalaciji, čije se karakteristike

određuju zavisno od sistema uzemljenja (TT,TN i IT).

18. Od čega zavisi impedansa čovečijeg tela?

1. Najverovatnijeg puta prolaska struje kroz čovečije telo

2. Uslova okoline , naročito u pogledu prisustva vode i dodira čoveka sa zemljom

19.

Tipične situacije za određivanje napona dodira:

Uzimajući u obzir uslove iz prakse , mogu se indentifikovati tri tipa situacije koji imaju

respektivno sledeće karakteristike:

Situacija 1 : Suve prostorije (ili mesta), suva koža , pod dovoljne električne otpornosti.

Situacija 2 : Mokre prostorije (ili mesta), mokra koža , pod male električne otpornosti.

Situacija 3 : Uslovi pri potapanju , bez električne otpornosti kože i bez električne

otpornosti okolnih zidova


22/27


22

20. Navesti dozvoljeni napon dodira i impedanse ljudskog tela za situacije 1 i 2.

U opštem slučaju koji odgovara situaciji 1 dozvoljen napon dodira je U = 50V za

naizmeničnu struju i 120V za jednosmernu struju.

Moraju se posebno specifirati uslovi koji moraju biti ispunjeni u slučaju situacije 2 za

koju je dozvoljeni napon 25V za naizmeničnu struju, ili 60V za jednosmernu struju.

%5,01000 51 Z Z %5,0200 52 Z Z [Ω]

%5 Z - Naizmenična vrednost impendanse ljudskog tela od koje manju vrednost ima

samo 5% celokupnog stanovništva.

21.

Šematski prikaz principa zaštite i petlje kvara u TN sistemima. (Petlju kvara nacrtati

isprekidanom linijom u šemi).

22. Šematski prikaz principa zaštite i petlje kvara u TT sistemima (Petlju kvara nacrtati



23/27


23

23. Šematski prikaz principa zaštite i petlje kvara u IT sistemima izolovanim od zemlje

(Petlju kvara nacrtati isprekidanom linijom u šemi).

24.

Šematski prikaz principa zaštite i petlje kvara u IT sistemima u kojima je neutralna

tačka spojena sa zemljom preko impedanse i u kojima je uzemljivač napajanja

odvojen od uzemljivača izloženih provodnih delova. (Petlju kvara nacrtati



24/27


24

25.

Šematski prikaz principa zaštite i petlje kvara u IT sistemima u kojima je neutralna

tačka spojena sa zemljom preko impedanse i u kojima je uzemljenje napajanja

spojeno i sa izloženim provodnim delovima. (Petlju kvara nacrtati isprekidanom

linijom u šemi).

26. Dopunsko izjednačenje potencijala.

Dopunsko izjednačavanje potencijala je kompenzaciona mera zaštite koja se

primenjuje kada uslovi za za štitu za određeni sistem ne zadovoljavaju .

Izjednačavanje potencijala može biti potrebno , npr. u TN ili IT sistemu u strujnimkolima velike dužine i onima gde je impedansa petlje kvara prevelika da bi se osigurala

prorada zaštitnog uređaja u utvrđenom vremenu.

27.

Zemljovodni provodnici.

Zemljovodnim provodnicima vezuje se zaštićeni potrošač , nulti provodnik ili zaštitni

prekidač na uzemljivač. Zemljovodni zaštitni provodnici moraju biti uočljivi i

pristupačni za nadzor.

28.

Uzemljivač.

Uzemljivač je metalni predmet ukopan u zemlju . Kao materijal najčešće se korističelik. Ovaj čelik mora toplim postupkom da bude pocinkovan.


25/27


25

29.

Zemlja kao provodnik.

Zemlja predstavlja čist aktivni otpor sa negativnim temperaturnim sačiniocem . Za

poznavanje otpora zemlje treba znati njen specifični otpor .

Specifičan otpor zavisi od više faktora , a posebno od geološkog sastava ,vlažnosti i

temperature.

30. Izrada uzemljivača.

Prema izradi se dele na:

-

Horizontalne ( površinske ili plitke ) uzemljivače gde spadaju temeljni uzemljivači

kojima je dubina određena dubinom temelja ( pocinkovana čelična traka,

pocinkovano betonsko gvožđe).

-

Vertikalne ( dubinske ) uzemljivače - Kose uzemljivače ( štapni uzemljivači koso pobijeni u tlo )

Domaći rad 5

31.

Gromobransko uzemljenje.

Gromobranska uzemljenja služe za atmosferska visokofrekventna pražnjenja pri

strujama i do preko 100 000A . Za zaštitu objekta od prenapona atmosferskog porekla

služe gromobranske instalacije , u čiji sastav ulaze prihvatni provodnici , spojni

provodnici , odvodni provodnici i uzemljivač.

32.

Prihvatni provodnici.

Prihvatni provodnici su limovi na slemenima , vrhovima i uvalama krovnih površina

objekta , kao i svi ostali limovi i metalni delovi . Svi ovi delovi međusobno moraju biti

povezani spojnim vodovima.Vezivanje se vrši odozgo naniže. Povezuju se i unutrašnji

metalni elementi i instalacija i to u njihovoj najnižoj tački.

33.

Šta su postojeći, a šta namenski uzemljivači?

Postojeći uzemljivači su delovi metalnih konstrukci ja i cevovoda ukopanih u zemlju.U

njih spadaju i vodovodne i gasne mreže. Namenski uzemljivači se rade za

gromobranske svrhe i mogu biti vertikalni (cev ili ploča) i horizontalni (žica ili traka).


26/27


26

34. Vrednosti udarnog otpora uzemljivača.

Ru = k*Rr

Pri čemu je:

Ru - udarni otpor

Rr – otpor rasprostiranja

k – udarni otpor uzemljivača

Udarni otpor uzemljivača treba da bude:

Ru = 20Ω za ρ < 250Ωm

Ru=0,08Ω за ρ ≥ 250Ωm

35.

Metode merenja otpornosti uzemljivača. To su U–I metoda ( sa stranim izvorom napajanja) mostovne metode , kompenzacione

metode , metoda upoređivanja i metoda merenja otpornosti petlje.

36. Uređaji za zaštitu od preopterećenja.

Uređaji za zaštitu od preopterećenja su topljivi osigurači , zaštitni prekidači i prekidač

u kombinaciji sa termičkim osiguračem. Uređaji se moraju postaviti na početku svakog

strujnog kola, kao i na sva mesta na kojima se smanjuje trajno dozvoljena struja

provodnika.

Uzrok smanjenja trajno dozvoljene struje je smanjenje preseka provodnika, promene

prirode, načina postavljanja, primena izolacije ili broja žila.

37. Uređaji za zaštitu od kratkog spoja.

Uređaji za zaštitu od kratkog spoja moraju se postaviti na početak svakog strujnog kola

kao i na sva mesta na kojima se smanjuje struja kratkog spoja provodnika ako uređaji

za zaštitu od kratkog spoja postavljeni ispred tog mesta , ne obezbeđuju odgovarajuću

zaštitu.

38. Kod osigurača, šta znače oznake: a) gG; b) gM;?

a) gG – osigurač sa topljivim umetkom sa neograničenom moći prekidanja

b) gM – osigurač sa topljivim umetkom za motornu zaštitu ,i za zaštitu strujnog kola

motora.


27/27


39.

Kod osigurača, šta znače oznake: a) gL; b) aM?

a) gL – osigurač sa topljivim umetkom sa neograničenom moći prekidanja za zaštitu

provodnika.

b) aM – osigurač sa topljivim umetkom sa delimičnom moći prekidanja za zaštitu

strujnih kola motora.

40. Očekivana struja kratkog spoja.

Očekivana struja kratkog spoja može se odrediti proračunom , ispitivanjem na

mrežnom modelu, merenjem u instalaciji i na osnovu podataka elektrodistributivnog

preduzeća.

41.

Koordinacija zaštite.Karakteristike uređaja moraju se izabrati tako da energija propuštena kroz uređaj za

zaštitu od kratkog spoja ne prelazi onu koju bez oštećenja može da podnese uređaj za

zaštitu od preopterećenja.

42. Prenaponi.

Prenaponi se mogu pojaviti u instalacijama kao posledica atmosferskih pražnjenja ,

zemljospoja usled kvarova na strani visokog napona , sklopnih pojava i rezonanci .

Da bi se umanjili opasni prenaponi , koriste se uređaji za njihovo ograničavanje. Uređajza ograničavanje prenapona mora se postaviti tako da ne predstavlja opasnost za ljude

i okolne objekte u trenutku delovanja. Na mestima na kojima atmosferski prenaponi

mogu izazvati opasnost, moraju se postaviti odvodnici prenapona.

43. Katodni odvodnik prenapona.

Katodni odvod služi da zaštiti od atmosferskih prenapona. Oni smanjuju vrednost

prenapona na ulazu u instalaciju ispod vrednosti opasnih za izolaciju instalacije ili

po jedinačnih uređaja prema zemlji. Princip rada ovih odvodnika zasniva se na

smanjenju njegovog otpora sa porastom napona na njegovim krajevima.

Documents

Pitanja i Odgovori Za Drugi Kolokvijum 2014