Pitanja Iz Etike

7/25/2019 Pitanja Iz Etike

1/51

1

Aristotelovo shvatanje sree

Od Aristotela, pa tokom celog helenistikog razdoblja, pojam cilja (telos) bio jesredinji za etiku teoriju. U ormalnom smislu, pojam cilja predsta!lja "ono radiega se s!e ini# i to se "samo ne ini radi niega drugog#$ taj cilj je krajnji

predmet strmljenja, neto to se u!ek izabire radi sebe samog. %aka! cilj je potpun,samodo!oljan i naj!redniji izbora. Aristotel smatra da je sre&a (eudaimonia) tonaj!ie dobro. 'o preciznog odreenja sre&e Aristotel dolazi na osno!u specineunkcije o!eka. %a unkcija je razumska delatnost due. *rema tome, sre&a seodreuje kao razumska delatnost due u skladu s njenom !rlinom. (+rlo je !ano dase sre&a kod Aristotela odreuje kao delatnost$ u tom smislu, ona nije statika$ tj.nije stanje nego akti!nost).

-re&u u!ek biramo radi nje same, a nikada radi bilo ega drugog. eutim ast,zado!oljst!o, bogatst!a biramo zaista i radi njih samih, ali i radi sre&e,pretposta!ljaju&i kako &emo s pomo&u njih postati sretni. eutim, sre&u nitko ne

bira radi tih st!ari, a ni radi bilo ega drugog. *ored toga, sre&a nikada nije sredst!oza postizanje bilo ega drugoga / ona je kranji cilj$ krajnje dobro. Upra!o u tomsmislu, sre&a je jedina intrinsina !rednost (tj. jedino intrinsino dobro) i, kakoAristotel kae, naj!ie dobro.

O!o naj!ie dobro (tj. eudaimonia) je samodo!oljno. -amodo!oljno je ono to samoini i!ot poeljnim i bez ikak!e oskudice. *o Aristotelu, sre&a je upra!o tak!a. 0pak,iako je sre&a samodo!oljna u o!om smislu, za sre&u su potrebna spoljanja dobra. Uskladu s tim, postoje neke st!ari iji nedostatak pomu&uje sre&u, kao to je dobroporeklo, dobro potomst!o, lepota. %eko moe da bude sre&an onaj ko je ruan,niega porekla, samac i bez dece$ a jo tee ako su mu deca ili prijatelji loi. O!o

Aristotelo!o sh!atanje izgleda dosta oigledno$ npr. o!ek ije je dete postalomonstruozni ubica teko moe da se okarakterie kao sre&an uprkos s!im ostalimdobrima koja poseduje.

Aristotel razmatra i slede&e pitanje utie li sudbina potomaka na sre&u umrlihblinjih i prijatelja2 3a pokojnike donekle deluju dobre ili zle sudbine prijatelja, ali netako ni toliko da sre&ne uine nesre&nima.

Aristotel o delovima due

Aristotelova podela vrlina*o Aristotelu, dua je jednim delom razumna, a jednim delom nerazumna. U skladusa o!om podelom, postoje d!e !rste !rlina (1) !rilne koje se odnose na deo duekoji je razuman (to su tz!. intelektualne !rline), i (4) !rline koje se odnose na deodue koji nije razuman, ali moe da sledi razum (to su tz!. karakterne !rline). *rimerikarakternih ili etikih !rlina su umerenost, hrabrost, darelji!ost itd. *rimeriintelektualnih !rlina su praktina mudrost (phronesis), mudrost itd.


2/51

4

5!o Aristotelo!e potpune denicije !rline Vrlina je sklonost da se bira koja se drisredine u odnosu na nas, razumom odreene tako kako bi to uradio razuman ovek.U st!ari, !rlina je sredina izmeu d!a ra!a smera preteri!anja i zaostajanja zamerom. 'akle, sutina !rline je u dranju mere (tj. sredine). Aristotel je o!o !eomadetaljno ilustro!ao na pojedinim !rlinama umerenost je sredina izmeu

neosetlji!osti i razuzdanosti$ darelji!ost je sredina izmeu rasipnosti i krtosti$hrabrost je sredina izmeu kuka!iluka i neke !rste nepromiljenog srljanja uopasnost (mislim da mi nemamo konkretan termin).

3ara!no, sredina o kojoj se o!de go!ori nije neka mehaniki ili aritmetiki odreenasredina (kao to bi npr. 16 predsta!ljao sredinu izmeu 17 i 47), !e& kao mera kojutreba da pronae razum. 8ato se u deniciji i kae da je sredina odreena razumomonako kako bi to uradio razuman o!ek. 0sto tako, !rline nemamo po prirodi. 9akoAristotel na!odi, kamen po prirodi pada na zemlju kada se ispusti. *rema tome, onoto je po prirodi, ne moe se menjati na!ikom. %o nije sluaj sa !rlinama. *o prirodiimamo samo dispoziciju da steknemo !rline, a stiemo ih na!ikom (tj. tako to

postupamo na nain na koji bi postupala osoba koja bi posedo!ala !rlinu).

Platonovo objanjenje vrlina

*ostoje etiri kardinalne !rline pra!ednost, umerenost, hrabrost i mudrost.

U ok!iru *latono!e 'ra!e postoji jedna temeljna pretposta!ka o!eko!a dua imaistu trodelnu strukturu kao i dra!a. U lozoji politike se o!aka! nain posmatranjadra!e zo!e organicizam(tj. dra!a se posmatra kao organizam). :o!eko!a duaima tri dela (1) razumski deo$ koji se nalazi smeten u gla!i, (4) thymos, tj.sposobnost da se odluujemo$ to je deo koji se smeten u grudima, (;) strasni ilipoudni deo$ koji je smeten u stomaku i genitalijama. *laton u de!etoj knjizi pra!i!rlo zgodnu ilustraciju o!e trodelne strukture o!eko!e due zamislimo spoljanjiomota u obliku !elikog o!eka, a unutar tog o!eka jednu celinu sasta!ljenu odmalog o!eka, la!a i gorgone (udo!ita koje ima bezbroj gla!a). ali o!eksimbolizuje razumski deo, la! simbolizuje thymos, gorgona simbolizuje poudni deo.O!a ilustracija je !eoma korisna kada je re o objanjenju prirode !rlina kod o!eka.0sto tako i dra!a ima tri dela (1) !ladari$ koji su posebno odabrani nadarenipojedinci iz klase u!ara, (4) u!ari$ tj. !ojnici, (;) zanatlije i zemljoradnici$ to jenajbrojniji stale.


3/51

;

bolje nad!lada!a ono to je u njemu gore (tj. kad razumski deo nad!lada!asklonosti, poude i strasti). U ok!iru dra!e, umerenost se postie time to u!ariobuzda!aju najbrojniji stale (zanatlije i zemljoradnike) na osno!u onoga to im kau!ladari.

'ra!a je mudra po najmanjem staleu$ tj. mudra je na osno!u s!ojih !ladara. 3ani!ou pojedinca, o!ek je mudar na osno!u s!og razumskog dela.

'ra!a je hrabra na osno!u s!ojih u!ara. 3a ni!ou pojedinca, o!ek je hrabar naosno!u onoga to *laton zo!e thymos(tj. na osno!u sposobnosti da se odluimo,koja se nalazi u grudima).

"Oba!ljati s!oj posao# / u tome se sastoji pra!inost. *ra!inost omogu&uje ostalim!rlinama da nastanu, a kad su nastale, prua im zatitu. U ok!iru dra!e, pra!inostse sastoji u tome da s!aki pojedinac oba!lja samo jednu !rstu posla za koju je poprirodi naj!ie nadaren. 3a ni!ou pojedinca, pra!inost se sastoji da s!aki od delo!adue oba!lja s!oj posao razumski deo treba da !lada, sposobnost odlui!anja (tj.la!) da obuzda!a strasni deo (tj. gorgonu).

*rema tome, ono to predsta!lja sutinu pra!ednosti u *latono!oj 'ra!i jesteosno!ni postulat koji se sastoji iz d!a dela (1) i u o!eko!oj dui i u dra!i postojerazliite unkcije, (4) u dra!i s!aki pojedinac treba da oba!lja samo jednu unkcijuza koju je po prirodi najnadareniji$ tj. s!aki deo o!eko!e due treba da oba!ljas!oju unkciju (razumski deo treba da !lada, sposobnost odlui!anja (tj. la!) daobuzda!a strasni deo (tj. gorgonu).

Platonovo objanjenje vaspitanja

9od !aspitanja, pr!o se kre&e sa gimnastikom i muzikim obrazo!anjem. uzikoobrazo!anje se sastoji od istinitih i lanih go!ora (tj. mito!a). %i go!ori su ispra!ljenimito!i o bogo!ima u kojima se !ie ne pominje da bogo!i ine bilo ta to se moesmatrati nedolinim. 0sto tako, u o!e mito!e *laton ubraja i eniansku la zapra!o,re je o klasinoj propagandi$ o prii na osno!u koje se deci u *latono!oj zamiljenojdra!i od malena usauje rasni nain razmiljanja. O!aj nain razmiljanja treba dazatiti temeljni postulat koji *laton obrazlae u Dravii na osno!u kojeg zasni!aprirodu pra!inosti u dra!i s!aki pojedinac treba da oba!lja samo jednu unkciju zakoju je po prirodi najnadareniji.

=azlog zbog kojeg *laton u!odi i gimnastiku i muziko obrazo!anje je da se postignesklad u ljudskom telu i dui. Oni koji se od mladosti ba!e samo gimnastikom postajuneobrazo!ani i neosetlji!i za umetnost i nauke$ oni koji se od mladosti ba!e samomuzikom, postaju pre!ie "mekani#. Ono u pogledu ega je *laton !rlo jasan je to damuzikim obrazo!anjem i gimnastikom treba da se ba!e i mukarci i ene u!ari.


4/51

>

Oni za koje se pokae da su naj!ie nadareni za gimnastiku i muziko obrazo!anjeod d!adesete do tridesete godine treba da proua!aju slede&ih pet nauka

(1) aritmetika (tj. umenost baratanja broje!ima iz!an praktinih s!rha)(4) logistika (tj. praktino raunanje / koje je u!arima neophodno zbog

rato!anja)(;) geometrija(>) stereometrija (tj. prostorna geometrija$ proua!anje trodimenzionalnih tela)(6) astronomija (tj. prua!anje nebeskih tela)

3akon toga, oni koji su se najbolje pokazali u proua!anju o!ih nauka, treba slede&ihpet godina da se ba!e dijalektikom. 'akle, dijalektikom se ba!e od tridesete godine,pa slede&ih pet godina. 'ijalektika je "put koji !odi krajnjem cilju#$ tj. ona je put koji!odi apsolutnom znanju. U tom smislu, lozoja je nezamisli!a bez dijalektike.'ijalektikom ne bi trebalo da se ba!e mladi ljudi, budu&i da je re o !etini kojaosposoblja!a da "slabiji go!or# pret!orimo u jai. %ak!u !etinu su podua!ali

sosti, a na mlade ljude o!a !etina ne deluje pogodno, !e& ih na!odi da jezloupotreblja!aju. Upra!o zato, dijalektikom treba da se ba!e tridesetogodinjaci.*latono! plan obrazo!anja moemo da sagledamo i pomo&u alegorije pe&ine. *etnauka pomau da se izae iz pe&ine (tj. one predsta!ljaju proces izlaska iz pe&ine),a dijalektika pomae da se st!ari iz!an pe&ine sagleda!aju kako bismo na krajumogli da gledamo i u sam iz!or onoga to omogu&a!a da se st!ari !ide / idejudobra.

Platonova ideja Dobra

0deja 'obra zauzima posebno mesto u Dravi. *laton ideju 'obra poredi sa suncem,koje ini s!e predmete !idlji!im i stoga je iz!or njiho!e !rednosti i lepote, kao i nuniuslo! za njiho!o saznanje. 9ao to sunce omogu&a!a da !idimo predmete, na sliannain ideja 'obra omogu&a!a da saznamo ostale ideje. %anije, ostale ideje postojena osno!u ideje dobra i moemo da ih saznamo na osno!u ideje dobra upra!o kaoto moemo da !idimo predmete zah!aljuju&i sune!oj s!etlosti. O!ak!o objanjenjeideje 'obra je *laton predsta!io pomo&u alegorije pe&ine u Dravi.

5!o u emu je sutina o!e alegorije *laton zamilja da ljudi i!e u podzemnoj pe&inii da od detinjst!a imaju oko!e oko !rato!a tako da mogu da gledaju samo napred u

zid koji se nalazi ispred njih i ne mogu da okre&u gla!e. -!etlost im dolazi od !atrekoja gori iza njiho!ih lea. -!e to o!i ljudi !ide jesu !lastite senke i senke drugihljudi i st!ari. *laton smatra da su o!i ljudi slini nama u pogledu saznajnog poloajakao to oni !ide samo senke pra!ih st!ari, tako i mi !idimo samo nesa!rene ipropadlji!e kopije "ideja#. %o je analogija koja je u osno!i alegorije pe&ine. eutim,kada bi neko oslobodio jednog od zat!orenika iz o!e pe&ine, ta bi se dogodilo2*laton smatra da bi taj zat!orenik prilikom izlaska iz pe&ine morao dugo da se


5/51

6

na!ika!a na s!etlost. U poetku bi najpre raspozna!ao senke, a zatim bi se polakopri!ikao i poeo da !idi pra!e st!ari, da bi na kraju mogao da gleda direktno u sunce(koje omogu&a!a da se s!e st!ari !ide). Analogija u pogledu saznanja je direktnopo!ezana sa *latono!im planom obrazo!anja. 'eset godina se proua!a petposebnih nauka koje, sliko!ito reeno, pomau da se izae iz pe&ine (tj. one

predsta!ljaju proces u ok!iru kojieg se dolazi do sazna!anja ideja), a dijalektikapomae da se sagledaju stvari izvan peinekako bismo na kraju mogli da gledamo iu sam iz!or onoga to omogu&a!a da se te st!ari !ide / ideju dobra.

eutim, !rlo je diskutabilno koliko se uspeno moe odbraniti *latono!oobjanjenje ideje 'obra. Aristotelo!a u!ena kritika o!e ideje se s!odi na slede&emi za najrazliitije st!ari go!orimo da su dobre$ prema tome, s!im tim st!arima nemoe biti u osno!i jedna zajednika ideja (na osno!u koje su s!e te st!ari dobre).

Sokratov stav vrlina je znanje

-okrat je uzimao za gla!ni i skoro iskljui!i predmet lozoskog raspra!ljanja upra!oetike probleme.-okrat je smatrao da niko od ljudi ne bira zlo dobro!oljno i s!esno. 'rugim reima,niko ne ini zlo sa znanjem i unapred posta!ljenim ciljem niko ne bira zlo kao tak!o.O!aj etiki intelektualizam kritiko!ao je !e& Aristotel, t!rde&i da identiko!anjeznanja i !rline zanemaruje iracionalne delo!e due i moralnu slabost koja o!ekamoe na!esti da da uini i ono za ta zna da je loe. %o je takoz!ana slabost !olje(akrasia). Osoba koja ima slabu !olju postupa suprotno razumu zbog odreeneemocije ili ose&anja. O!a osoba ne samo to poseduje ose&anje koje je suprotnorazumu, !e& ima i tu manu to poputa tom ose&anju pre nego da postupa u skladu

sa razumom.

-okrat st!ari posmatra na drugaiji nain. 3aime, po -okratu neko moe znati da jeopijanje za njega loe, ali u trenutku kada ga spopadne pori! da pije on od!ra&as!oju panju od tog znanja i usmera!a je na stanje opijenosti kao kontrast s!omnesre&nom i!otu i u tom smislu istinski !eruje da to stanje predsta!lja njego!oistinsko dobro. 3akon to ose&anje opijenosti proe, on sebi priznaje da je uinioneto za ta je znao da je ra!o, ali ostaje injenica da je, u trenutku kada jepodlegao nagonu, spomenuto znanje izmaklo iz podruja njego!e mentalne panje.9ada bismo -okrata posta!ili u ok!ire sa!remene metaetike terminologije, moglibismo re&i da je bio kogniti!ista i internalista. 0nternalizam je sh!atanje prema

kojem iskreno prih!atanje odreenog moralnog suda po!lai postupanje u skladu stim sudom.

U skladu s tim, -okrat je smatrao da postoji samo jedna !rlina / mudrost. O!a tezao odnosu izmeu znanja i !rline karakteristina je za celokupnu etiku -okrato!u.*rema njemu, znanje i !rlina su identini u tom smislu da &e mudar o!ek, dakleonaj koji poseduje znanje o tome ta je ispra!no, takoe i initi ono to je ispra!no.-!e !rline su posledica i izraz pra!og znanja i razume!anja.


6/51

?

0z identikacije mudrosti i !rline proizlazi jedinst!o !rline postoji samo jedna !rlina,u!ianje onoga to je istinski dobro za o!eka, onoga to zaista !odi ka njego!omdue!nom zdra!lju i due!noj harmoniji. @to je jo !anije, iz te identikacijeproizlazi i to da se o!ek moe uiti !rlini.

3a kraju, -okrato! metod raspra!ljanja o moralnim pitanjima se sastojao iz tri delaironija, majeutika (tj. babika !etina ili !etina poraanja) i indukcija. -okrato! ciljje da pokae da u pogledu s!ake st!ari i s!akog postupka postoje objektivnamerilana osno!u kojih se moe ut!ri!ati kak!e te st!ari i ti postupci treba da budu (tj.-okrat je bio moralni objekti!ista). 0ronija se s!odi na to da se prikladnim pitanjimasago!orniku pokae kako je njego!o znanje o odreenom pitanju neadek!atno.ajeutika se sastoji u posta!ljanju pitanja na osno!u kojih je -okrat pomagaosago!orniku da s!oje saznanje o odreenom pitanju ili pojmu proisti$ tj. da doe do

jasnog sh!atanja nekog pojma. 0ndukcija se sastoji u na!oenju niza primera iz kojihse iz!odi neki opti pojam.

Sofsti- uitelji vrline

=e "sosta# je termin kojim je u antikoj rkoj nazi!an o!ek koji je posedo!aoodreenu !etinu i koji je stoga mogao za sebe t!rditi da je mudar (BCDEF). Od 6.!eka st. e. o!aj se termin ugla!nom koristio za uitelje koji su puto!ali od grada dograda i drali preda!anja za no!ac.*rotagora je jedan od najpoznatijih sosta. *rotagora istie da je "o!ek merilo s!ihst!ari onih koje jesu da jesu, a onih koje nisu da nisuG. *rotagora zapra!o go!ori daono to se meni ini istinitim / to za mene i jeste istinito, ono to se tebi iniistinitim / to za tebe i jeste istinito, i tako za s!akog pojedinog o!eka. O!o

predsta!lja osno!u *rotagorinog relati!istikog stano!ita. eutim, *laton*rotagori pripisuje i etikirelati!izam. *rotagorim etiki relati!izam se s!odi da to daGono to s!akoj dra!i izgleda pra!edno i lepo, to njoj i jeste lepo, s!e dok ga onatak!im smatraG.

Hedna od !anih distinkcija koja je u samom centru etikih sh!atanja sosta jerazlika izmeu fzisa(prirode, prirodnog reda) i nomosa(ljudskih zakona u pra!u iobiajima).-ost Iipija !idi suprotnost izmeu zisa i nomosa. U tom smislu, Iipija kae daGzakon kao tiranin prisilja!a ljude da ine mnoge st!ari proti! prirodeG. Jjudskapriroda je dobra, ljudi su po prirodi solidarni, jednaki, a zakoni i obiaji ih dele i zbog

toga te zakone treba procenji!ati prema tome koliko su uskladu s prirodom, sazakonima prirode.0 za mlae soste, orgiju i 9alikla, postoji suprotnost izmeu nomosa i zisa, ali usas!im drugaijem smislu nego za Iipiju. %anije, naini na koje Iipija i o!i mlaisosti !ide prirodno stanje se razlikuju. 8a Iipiju su ljudi jednaki. 8a mlae soste,u prirodi !lada zakon sile i pra!a jaeg. Jjudi su po prirodi nejednaki i tek zakoniusposta!ljaju jednakost meu ljudima. Ali, kako o!i sosti smatraju, o!e zakone su


7/51

K

st!orili slabi ljudi kako bi zatitili !lastite interese od mo&nih, jakih. 3a taj nain,zakon ide proti! prirode po prirodi bi bilo pra!edno da jaki ima !ie od slabijeg.*o 9aliklu su ak i indi!idualne !rline proti!prirodne. +rline propo!edaju slabi ljudi, arazlog zbog kojeg to ine je nesposobnost i za!ist. 3aime, i slabi ljudi bi eleli dapotpuno zado!olja!aju s!oje elje i strasti, ali su za to nesposobni, pa im jedino

preostaje da licemerno proglase kako je umerenost !rlina. U tom smislu 9alikleistie da se !rline kao to su umerenost i pra!ednost h!ale iz kuka!iluka i za!istislabih ljudi prema snanima (koji bi s!e s!oje strasti mogli da zado!olje).1

pikurejski indeterminizam

U osno!i 5pikuro!og stano!ita je materijalistika metazika$ tj. atomistikosh!atanje prema kojem postoje samo atomi i praznina. Atomi su osno!ni

konstituenti s!eta. 5pikur polazi od zapaanja da se s!e sloene st!ari raspadaju nas!oje sasta!ne delo!e. 0pak, u osno!i moraju stajati elementi koji se dalje ne mogudeliti$ ti delo!i su atomi (buk!alno nedelji!i). 0nae, atomi su !eni oni su odu!ekpostojali i oni ne mogu da prestanu da postoje, ali s!e to je sasta!ljeno od njih jeprolazno. *ored toga, 5pikur prime&uje da se sloene st!ari kre&u$ prema tome,pored atoma, mora postojati i prazan prostor koji bi omogu&io sloenim telima da sekre&u.

5pikur je u pogledu ormulacije s!og atomizma u !elikoj meri sledio gledite'emokrita (lozoa koji se smatra osni!aem antikog atomizma). eutim,'emokrit se nije uspeno izborio sa slede&om kritikom 8ato se atomi kre&u,umesto da naprosto stoje u mestu2 Ako se ne odgo!ori na o!o pitanje, onda ita!atomizam postaje neuspean, jer se ne moe ni objasniti kako bi od atoma moglo danastane bilo kak!o sloeno telo.

5pikur na o!aj prigo!or odgo!ara tako to pretposta!lja da atomi imaju teinu ipadaju na dole (iako ne postoji dno uni!erzuma). *ored toga, 5pikur smatra daatomi ponekad neobjanji!o i nasumino skre&u u stranu i taj nain dolazi donjiho!og sudaranja i st!aranja sloenih tela. ('a nije u!eo o!o nasumino skretanje,5pikur bi mogao da objasni zato se atomi kre&u, ali ne i kako mogu da st!oresloena tela, jer bi naprosto pra!olinijski padali na nie poput kinih kapi.)

3a osno!u pretposta!ke da atomi nasumino skre&u u stranu, 5pikur osta!ljaprostor za o!eko!u slobodnu !olju. %o je 5pikuro! indeterminizam. 0pak, postojed!a kljuna pitanja koja su znaajna za etiara

1 *oto postoji izrazita slinost izmeu 9alikla i 3iea, o!o pitanje moe da dopunipitanjem o 3ieu.


8/51

L

1. *r!o, to to se na ni!ou atoma doz!olja!a sluajno i nepred!idi!o skretanje,ne po!lai da &e taj isti indeterminizam !ladati i na ni!ou objekata koji susasta!ljeni od tih atoma (s!ako ko to t!rdi ini greku kompozicionalnosti / das!ojst!o koje pripisujemo delo!ima, ima i celina sasta!ljena od tih delo!a).

4. 'rugo, ak i ako bi o!aj indeterminizam zaista !ladao na ni!ou sloenih

objekata, upitno je da li je sluajno i nepred!idi!o ponaanje zaista slobodno,a ne ludako ponaanje.

pikurejsko shvatanje sree

U ok!iru 5pikuro!ske lozoje, dobar i!ot (eudaimonia) predsta!lja cilj s!ih radnji.5pikur je sre&u (eudaimoniu) sh!atio kao zado!oljst!o (hedone). 5pikuro!ska etika je!erzija egoistikog hedonizma jedina st!ar koja ima intrinsinu !rednost jepostizanje !lastitog zado!oljst!a. 3a osno!u toga se !idi da !rline imaju samoinstrumentalnu !rednost (tj. one su dobre samo u onoj meri nam omogua!ajudolaenje do zado!oljst!a). -tanje sre&e kojem o!ek tei postie se uklanjanjemiluzija u pogledu bogo!a$ postizanjem ispra!nog sta!a prema smrti$ teogrania!anjem elja na cilje!e koji su lako dostupni.

5pikuro!a materijalistika metazika uklanja s!aki !id boanskog uplitanja u ljudskis!et.


9/51

M

je re o eljama koje nemaju ogranienje (npr. koliko god bio bogat, mogu biti jobogatiji).

*ored toga, 5pikur pra!i razliku i izmeu mentalnih (ili duho!nih) i zikihzado!oljsta!a. entalna zado!oljst!a i bolo!i se prostiru i na prolost i na budu&nost

i upra!o zbog toga oni mnogo !ie utiu na sre&u od zikih zado!oljsta!a i bolo!a.Hedna od st!ari koje naj!ie unita!aju sre&u jeste jedna !rsta mentalnog bola$ strahod budu&nosti, tj. strah od


10/51

17

ega se s!e ini# i to se "samo ne ini radi niega drugog#. Nilj (telos) ima d!aaspekta, ormalni i sadrajni. U ormalnom smislu, cilj je krajnji predmet stremljenja,neto to se u!ek izabire radi sebe samog, on je i potpun, samodo!oljan i naj!rednijiizbora (u tom smislu da ga bilo koje drugo dobro koje mu je dodano ne bi moglouiniti !rednijim izbora). 3a o!om ni!ou bi se !e&ina helenistikih kola sloila u

s!om (ormalnom) opisu cilja. eutim, po s!om sadraju stoki se cilj razlikuje odcilja koji je posta!ila bilo koja druga kola. 'iogen Jeartije iz!eta!a o sadrajustoikog cilja na slede&i nain

Nilj je "i!eti u skladu s prirodom#, tj. u skladu s !lastitom prirodom iprirodom s!emira, ne ine&i nita to je zabranjeno optim zakonom, a to jeispra!ni razum koji proima s!e st!ari i koji je isto to i 8e!s koji !odiupra!ljanje st!arima. A upra!o to je !rlina sretnog o!eka.

*oenta s!ih ormulacija stoikog cilja i!ota u sutini je ista. i!ot u potpunomskladu s prirodom (pri emu se misli na ljudsku prirodu i kosmiku prirodu) jeste ono

za ta su ljudi st!oreni da i!e. %aka! &e i!ot biti konzistentan, te&i &e glatko iskladno. 0nae, stoiko gledite da je !rlina na neki nain prirodno ukorenjena uljudskim bi&ima, te da je !rlo ponaanje u najmanju ruku deo nae prorodne unkcijekao racionalnih i!otinja, jedno je od osno!nih stajalita koje stoici dele speripatetikom i platono!skom etikom. %o je gledite u suprotnosti sinstrumentalnom koncepcijom !rline koju zastupaju epikuro!ci.

Hedino moralna !rlina poseduje istinsku dobrotu. -toici su smatrali da je dobro, tj.!rlina, klju za postizanje krajnjeg cilja, tj. sre&e. -t!ari koje nisu ni loe ni dobre suindierentne. -t!ari koje se mogu naz!ati indierentnim i!ot i smrt, zdra!lje ibolest, prijatnost i neprijatnost, dobar izgled i runo&a, telesna snaga i slabost,

bogatst!o i siromat!o, dobar i lo ugled, plemenito i nisko poreklo, kao i prirodnasposobnost i !etina. O!e st!ari ine neposredne predmete na koje je usmerena!e&ina ljudskih nastojanja i tenji.

8a stoike je tz!. "upra!ljaki# deo due (hegemonikon) jedini od !anosti za etiku$o!aj deo due je u potpunosti racionalan. -tanja due koja su iracionalna (npr.strasti) treba u potpunosti eliminisati. -trasti su "nerazumska i neprirodna kretanjadue#. *rema stoicima, strasti uzrokuju intelektualne greke u pogledu !rednosti.-toici su strasti podelili u etiri grupe strah (phobos), udnja, bol, prijatnost(hedone). udnju ose&amo prema onome za ta !erujemo da je dobro, to neposedujemo, a ta bismo mogli biti u stanju dobiti$ prijatnost ose&amo premaonome za ta !erujemo da je dobro i za ta !erujemo da imamo. -uprotno !ai zastrah i bol.

@to se tie tretmana strasti, stoici su identiko!ali d!e osno!ne metode pre!enciju,tj. sprea!anje da se strasti uopte poja!e, i konkretnu terapiju, tj. tretiranjesimptoma (strasti) koji se !e& poja!io. O!o "leenje# od strasti nas do!odi doadek!atnog sh!atanja stoike !rline. *retposta!imo da je terapija (leenje od


11/51

11

strasti) uspeno dola do kraja i da je umesto neispra!nih sudo!a o indierentnimst!arima do!ela do ispra!nih mnjenja. Hasno je da &e ta osoba u tom sluajuposedo!ati sklop sudo!a koji su sa!reno konzistentni i koji se potpuno podudarajusa zakonom kosmike prirode i !oljom 8e!sa. =acionalna konzistentnost je ilisa!rena ili ne postoji (tj. skup propozicija je ili konzistentan ili nekonzistentan). %o je

razlog zbog kojeg su stoci t!rdili da ne postoje stepeni !rline, te da o!ek iliposeduje sa!renu !rlinu ili uopte ne poseduje !rlinu. =acionalna konzistentnost iodsust!o stepeno!anja su d!e kljune karakteristike !rline u stoikoj lozoji.

0z nepostojanja stepeno!anja !rline sledi da o!eanst!o treba podeliti u samo d!emoralne kategorije !rle ljude (ili mudrace) i pok!arene (ili glupake). Apsolutnopotpuni oblik !rline je mudrost, a mudrac je neko ko poseduje s!e !rline. *osedo!atis!e !rline znai, pre s!ega, posedo!ati etiri primarne !rline koje su iste kao i usokrato!skoj i platono!skoj tradiciji mudrost (ili razboritost), umerenost, hrabrost ipra!ednost. %e su !rline neod!oji!e jedna od druge s!ako ko ima jednu ima ih s!e, ine moe postojati o!ek koji je pra!edan a da nije ujedno i mudar, umeren i hrabar.

-okrato!ski uticaj na stoike je u o!om pogledu sas!im jasan !rlina se sh!ata kaozbir oblika znanja. *ojedine !rline se takoe deniu kao oblici znanja, a s!aki porokkoji im je suprotsta!ljen kao oblik neznanja.

udrac je teoretski ili polumitski konstrukt, budu&i da su stoici teko bili umogu&nosti da na!edu ijednu st!arnu osobuP ukljuuju&i i njih sameP koja je zaistapostala mudrac. Uprkos tome, jedino je mudrac dobar i sre&an. @to je jo gore, s!ikoji nisu mudrac imaju suprotne predikate oni su loi, jadni, nesre&ni itd. *a ipak,ogromna se !anost prida!ala napredo!anju prema mudrat!u. 'akle, stoici !erujuda neki ljudi napreduju prema !rlini (ali napredo!ati prema !rlini nije isto to iposedo!ati !rlinu).

Ho jedno obeleje stoikog mudraca zasluuje da ga istaknemo. udrac je upotpunosti slobodan od strasti. 0deal potiski!anja strasti je tokom celokupne antikeostao jedno od najpoznatijih obeleja stoike etike. 3o stoiko insistiranje nauklanjanju strasti je logino ako su strasti !ezane uz neispra!ne sudo!e ili ako suone isto to i neispra!ni sudo!i, potpuna konzistentnost indi!idualnog razuma injego!o potpuno prilagoa!anje ispra!nom razumu nuno zahte!a uklanjanje s!akegreke u prosui!anju. eu strastima koje treba ukloniti ih duga izriito sespominje samilost mudrac ne sme biti pohlepan, bez!oljan ili uznemiren, ali ne smebiti ni samilosti!. 3e sme biti dirnut nijednim pojedinim sluajem i ne sme kri!ca

osloboditi njego!e pra!edne kazne. Ho od antikog doba moda nijedan !id stoikemoralnosti nije bio toliko nepopularan kao taj$ odatle neprijatna slika mudraca kaostroge, suro!e osobe, liene s!ake emocije.

pikurej!i i stoi!i "slinosti i razlike

*re s!ega, dosta oigledna slinost se sastoji u tome da u oba sluaja postoji !eomadetaljno raz!ijeno metaziko stano!ite na koje se nado!ezuje etika. 0pak, jedna od


12/51

14

razlika izmeu epikurejaca i stoika je u tome da se u ok!iru 5pikuro!e lozojeosta!lja samo nominalno mesto za bogo!e (oni se ne meaju u ljudske st!ari), dok uok!iru stoicizma bog igra izuzetno !anu ulogu


13/51

1;

-okrata su napali na taj nain zato to ita!a optuba dolazi od strane onih koje je-okrat ispiti!ao i pokazao pred drugima da ne poseduju ono znanje koje su t!rdili daimaju.

-okrat u !dbraniistie da cela optuba polazi od toga to je proroica *itija u

proroitu u 'elma izja!ila da niko nije mudriji od -okrata. -okrat je nakon togaispiti!ao mnoge koji su !aili za mudre ljude$ ispiti!ao je dra!nike, pesnike izanatlije. U s!im sluaje!ima se pokazalo da je re o ljudima koji misle da znaju, alizapra!o nemaju znanje (tj. oni ne znaju ono to misle da znaju$ isto tako, ako znaju

jednu st!ar (kao zanatlije), oni misle da onda znaju i s!e ostale st!ari).

U tom smislu, -okrat je zaista mudriji, jer bar ne smatra da zna ono to ne zna / tj.s!estan je ljudskih ogranienja u pogledu znanja. 3a taj nain, kod -okrataepistemologija ima izuzetno !ane etike implikacije. U tome se ogleda jedanznaajan lozoski smisao "okratove !dbrane i smrti. -okrato! sta! ("znam da nitane znam#) se moe sh!atiti tako da se istie ljudsko ogranienje u pogledu

postizanja mudrosti. O!aj sta! koji je iznesen u !dbranije mogu&e do!esti u !ezu sakasnijom stoikom etikom, gde se istie da je "mudrac# neka !rsta etikog ideala,ali da u realnosti niko ne poseduje mudrost (tj. !rlinu), !e& da se samo moenapredo!ati prema !rlini.;

'openhauer

@openhauero!a etika na !rlo dosledan nain sledi iz njego!og stano!ita o prirodis!eta.*o @openhaueru, ono to lei u osno!i s!eta jeste tenja, nagon ili !olja. *reciznije

reeno, s!et je za @openhauera objekti!acija !olje. eutim, upra!o iz tog razloga,s!e je po njemu zao. 9ao objekti!acija !olje s!et je zlo, jer !olja znai !olju zaodranjem, irenjem, a samim tim je s!aka pojedinana !olja nuno sprea!ana odstrane drugih !olja, na osno!u ega dolazi do borbe. A spreenost i borba sedoi!lja!aju kao bol i patnja. 0z tog razloga, naj!ii imperati! @openhauero!e etike jezahte! za samoponitenjem !olje.3a osno!u toga, @openhauer je proti! etikog egoizma (tj. stano!ita po kojem jena postupak ispra!an u onoj meri u kojoj unapreuje na !lastiti interes) / o!o jesas!im jasno, jer egoizam zapra!o predsta!lja armaciju !olje. U skladu s tim, ako jecilj nekog postupka postizanje !lastite sre&e ili eliminacija bola, onda taj postupakpo @openhaueru nema moralnu !rednost. Odliku moralnosti mogu da imaju samo

oni postupci ija je neposredna s!rha dobro drugog o!eka ili uklanjanje neega tomoe proiz!esti bol kod drugoga. Ali kako dobro ili sre&a drugoga mogu neposrednopostati cilj naih radnji2 @openhauer istie da je potrebno da se identikujemo satom drugom osobom. O!aj proces identikacije se dogaa u ok!iru saaljenja.

; O!o moe da dopuni stoikim objanjenjem mudraca.


14/51

1>

-aaljenje je enomen identikacije jedinke s drugom jedinkom u aktu saaljenja. Utom smislu je saaljenje osno!a moralnosti.3ara!no, o!o neposredno sauest!o!anje postoji samo u patnjama drugoga, a ne iu njego!im radostima / tj. moemo da se identikujemo sa drugim samo u pogledunjego!ih patnji. 0sto tako, da je saaljenje osno!a i sutina moralnosti se !idi na

osno!u toga to nita toliko ne osuujemo kao ono s!ojst!o koje je suprotnosaaljenju, naime s!irepost.@openhauero! zakljuak je da !olju za i!otom treba sa!ladati i negirati, ali neputem samoubist!a, jer pri samoubist!u o!ek ne dokazuje da je sa!ladao !olju zai!otom, !e& da !oli i!ot ali ga negira zato to ne moe da ost!ari neke s!oje eljeu njemu. +olju za i!otom treba negirati putem akeze. @openhauero! ideal (tj.asketa) uzdra!a se pre s!ega od akta raanja i suzbija polni nagon. *rema tome,osno!no s!ojst!o @openhauero!og askete je ednost. Asketa ima i druge osobinera!noduan je prema s!emu, potiskuje s!oje elje i nagone.

(ie

3ie istie primat nes!esnog, instinkti!nog, !oljnog dela o!eko!e psihe.On smatra da je !olja za mo& sutina s!ega, te da joj treba podrediti i moralnenorme.3ie pokua!a da obez!redi dotadanja moralna pra!ila i naela. 3ie kritikujedotadanji moral. On ho&e da pokae nest!arnost ili iluzornost morala.

On kritikuje moralne ideale poput humanosti, pra!inosti, altruizma itd. O!i moralniideali su proiz!od tz!. instinkata instinkta stada proti! jakih i neza!isnih i instinktaprosenih proti! izuzetnih. O!i instinkti ne trpe nikak!u jaku indi!idualnost, jer

ose&aju da je opasna. 0nstinkt stada doputa pojedincu da postoji samo kao deoceline i ne podnosi one koji se izd!ajaju iz celine. 8ahte!i za jednako&u,o!eno&u i sl. zapra!o tee ka tome da obuzdaju mo&ne linosti, da ih s!edu nas!oj ni!o, da im nametnu s!oju prosenost kao normu i ideal.

3a slian nain 3ie interpretira i !rline. 0skrenost nam se dopada zato to iskreno!ek nije opasan$ njego!e namere su nam poznate i njego!a mo& nas ne&eiznenaditi. 0z istog razloga mi cenimo takoz!anog "dobrog# o!eka, tj. blagog,skromnog, a kako 3ie smatra, slabog o!eka. Hednosta!no, taj o!ek nije opasan zanas. *o 3ieu, o!ek pun !rlina je u st!ari o!ek bez ikak!e i!otnosti i nema snageda ide prema cilju. %aka! o!ek je dobar, zato to nema do!oljno snage da bude

zao.Ukratko, moral je preru#ena volja za mo on je izraz za!isti slabih i nesposobnihproti! mo&nih ljudi kod kojih je i!ot raz!ijen u !e&em stepenu. >

> U pogledu o!oga postoji izrazita slinost sa 9aliklom. oe napra!iti toporeenje.


15/51

16

3a slian nain, 3ie kritikuje i hri&anst!o. On zamera hri&anst!u njego!uproti!i!otnost. Iri&anst!o je zloin prema i!otu, jer osuuje o!eko!e instinkte istrasti. Ukratko, hri&anst!o sputa!a zdra!e i st!aralake snage u o!eku. 3a kraju,ono je antii!otno i po tome to je proglasilo saaljenje za osno!nu !rlinu. 9ako 3iesmatra, saaljenje slui odranju onih koji u sebi nemaju i!otne snage.

U potpuno istom duhu i na istim osno!ama, 3ie kritikuje i demokratiju 3iekritikuje demokratiju zbog njene tenje za jednako&u. 0deal jednakosti je izrazslabih dua koje bi sebi htele da pridaju znaaj.

)antovo shvatanje dobre volje

U ok!iru 9anto!og stano!ita imati !olju znai imati mo& da se postupa u skladu sprincipima. -amo umna bi&a imaju !olju. eutim, 9ant go!ori o dobroj!olji. 9ada

je re o dobroj !olji, 9ant na!odi nekoliko slede&ih sta!o!a

Hedina st!ar koja je dobra bez ogranienja je dobra !olja. -!e ostale st!ari su dobre u odreenom smislu, ali nisu dobre bez

ogranienja, tj. nisu dobre bezuslo!no. -!e te st!ari pretposta!ljaju dobru!olju kako bi mogle biti dobre. A bez dobre !olje koja bi ih upotreblja!ale, s!ete st!ari mogu biti !eoma loe.

U tom smislu, dobra !olja poseduje bezuslo!nu unutranju !rednost. 0sto tako, dobra !olja nije dobra po onome to proiz!odi (tj. po s!ojim

rezultatima), !e& po htenju. 'rugim reima, ona je dobra po sebi. 9orisnost ili neplodnost dobre !olje ne moe njenoj !rednosti nita ni da doda

ni da oduzme.

*omo&u o!ih sta!o!a, 9ant zastupa tezu o apsolutnoj !rednosti dobre !olje. On je,meutim, s!estan da mnogima tak!a teza moe delo!ati neu!erlji!o. 8ato nudislede&i argument na osno!u kojeg pokua!a da pokae da je upra!o dobra !oljapra!a s!rha nae prirode.9od s!ih bi&a koja su podeena za i!ot na s!rho!it nain (tj. u s!im organizmima)s!aki organ oba!lja samo onu s!rhu za koju je najprikladniji. 9ant prime&uje da nam

je priroda dodelila um kamo mo& koja treba da utie na nau !olju. Um proiz!odi!olju koja je dobra po sebi. 0sto tako, um nije pogodan da postigne tak!u s!rhu kaoto je sre&a (tu s!rhu bi mnogo bolje postigao neki prirodni instinkt). *rema tome,pra!a s!rha nae prirode je postizanje !olje koja je dobra po sebi, a ne postizanje

sre&e.

eutim, kak!a je to konkretno dobra !olja2 9ant precizno kae da je re o !olji kojaje determinirana (tj. odreena) na osno!u predsta!e zakona samog po sebi / tj.zakona iz kojeg je iskljuen s!aki sadrinski element (ili s!aka osobina predmeta!olje). O!o je u bliskoj !ezi sa autonomijom !olje. Autonomija !olje je ona osobina!olje na osno!u koje !olja samoj sebi posta!lja zakon neza!isno od s!ke osobinepredmeta htenja. eutim, ona !olja koja je determinirana (tj. odreena) na osno!u


16/51

1?

predsta!e zakona iz kojeg su iskljueni s!i empirijski elementi jeste dobra !olja.'rugim reima, autonomija !olje je ona osobina !olje na osno!u koje !olja moe dabude dobra.6

%akoe, pojam dunosti sadri u sebi pojam dobre !olje. 8bog toga 9ant analizira

pojam dunosti kako bi postalo jasnije ta je to dobra !olja.?

)antovo shvatanje i razvrstavanje du*nosti

9ant dunost odreuje kao nunost jedne radnje iz poto!anja prema zakonu. %o jez!anina denicija a kljuni pojam u o!oj deniciji je pojam "poto!anja#. %o jepojam koji nije lako denisati. 8a 9anta samo ist zakon moe biti predmetpoto!anja (s!e ostalo moda moe biti predmet nae naklonosti ali ne i poto!anja,

koje 9ant rezer!ie za ist zakon).%aj ist zakon je zakon iz kojeg je iskljuen s!aki predmet !olje. 'akle, zakon uok!iru kojeg nema nikak!og sadraja. 0sto tako, to je zakon koji propisujemo samisebi. -a druge strane, budu&i da smo nesa!rena umna bi&a, nas taj zakon ipakprinuuje na poslunost i tako nosi iz!estan element straha. eutim, budu&i dasami sebi propisujemo o!aj zakon, ona nosi i iz!esnu dozu pri!lanosti. %akompleksna kombinacija straha i pri!lanosti (naklonosti) koju ose&amo premazakonu jeste poto!anje.

-!e dunosti se dele na osno!u d!a principa podele na dunosti prema sebi i premadrugima i na sa!rene i nesa!rene dunosti. 3a taj nain dobijamo slede&edunosti sa!rene dunosti prema sebi (npr. dunost koja zabranjuje samoubist!o),sa!rene dunosti prema drugima (npr. dunosti koja zabranjuje laganje).3esa!rene dunosti prema sebi (npr. dunosti koja mi nalae raz!ijanje !lastitihtalenata i sposobnosti) i nesa!rene dunosti prema drugima (npr. dunost koja minalae da pomognem drugima u neprilici).

Oigledna razlika meu o!im dunostima je da sa!rene zabranjuju, dok nesa!renenalau postupanje. =azlika izmeu sa!renih i nesa!renih dunosti se iz!odi naosno!u logike i praktine uni!erzalizacije. Ukoliko moemo da zamislimo damaksima bude uni!erzalizo!ana (tj. da bude uni!erzalni zakon), onda to znai da

prolazi test logike uni!erzalizacije. Uni!erzalizacija te maksime ne sadri nikak!uproti!renost. Ukoliko je maksima prola test logike uni!erzalizacije, mogu&e je

6 Ako ho&e, moe da dopuni na osno!u pitanja o autonomiji i heteronomiji !olje.

? Ako ho&e, moe da dopuni na osno!u pitanja o dunostima.


17/51

1K

zapitati se da li moemo htetida o!a maksima bude uni!erzalni zakon. Ukolikomoemo hteti, onda o!e maksime prolaze i test praktine uni!erzalizacije.

aksime postupaka koji su suprotni naim sa!renim dunostima ne prolaze ak nitest logike uni!erzalizacije (ak se ni ne mogu zamisliti kao uni!erzalni zakoni). -adruge strane, maksime postupaka koji su suprotni naim nesa!renim dunostimaprolaze test logike uni!erzalizacije (mogu se zamisliti kao uni!erzalni zakoni), ali sutak!e da niko ne bi mogao hteti da o!e maksime postanu uni!erzalni moralni zakon.5!o ta 9ant kae kada su u pitanju maksime koje ne prolaze test logikeuni!erzalizacije

:o!ek, kome je i!ot dodijao usled niza ne!olja... ispituje da li maksimanjego!e radnje moe da postane opti prirodan zakon. 3jego!a je maksima

ja iz samoljublja posta!ljam sebi princip da mogu s!oj i!ot da prekratim akosu zla kojima me on ugroa!a !e&a od ugodnosti koje mi obe&a!a. 'a li taj

princip moe da postane prirodan zakon. Ubrzo se u!ia da tak!a priroda nebi mogla da postoji kao priroda$ prema tome maksima toga o!eka ne bimogla postojati kao opti prirodni zakon.


18/51

1L

*rema tome, !olja je mo& da se na osno!u principa odlu&imo na postupak. 3aosno!u toga, s!aki postupak umnog bi&a mora imati princip. *rincipi mogu bitisubjekti!ni (to su maksime) ili objekti!ni. aksima je subjekti!ni princip htenjaslobodno reeno, to je princip na osno!u kojeg se odreena indi!idua odreuje na

radnju. Objekti!ni princip je onaj princip prema kojem bi s!aki racionalni delatniknuno postupao ako bi um imao punu kontrolu nad njego!im strastima.

9od bi&a koje bi se sastojalo samo iz umne prirode, objekti!ni princip bi bio nuantak!o bi&e ne bi bilo prinueno moralnim zakonom i za tak!o bi&e ne bi postojaliimperati!i.8a nesa!rena umna bi&a (koja pored umne prirode imaju i odreene strasti)objekti!ni princip prinuuje !olju i predsta!lja zapo!est. Qormula te zapo!esti jeimperati!. 0mperati!i se izraa!aju reima "Ha treba#.U tom smislu, imperati!i su objekti!ni principi posmatrani kao prinuuju&i.

*ostoje d!e !rste imperati!a hipotetiki i kategoriki. Iipotetiki imperati! nalaeradnju koja je dobra kao sredst!o za neki cilj$ on glasi "%reba da uradim toPiPto, akoho&u da postignem o!oPiPo!o# 9ategoriki imperati! nalae radnju bezuslo!no (tj.kategoriki), on nalae radnju koja je dobra po sebi.9ategoriki imperati! iskljuuje uticaj s!akog interesa. 9ategoriki imperati! glasi"%reba da uradim toPiPto# (nema nikak!og daljeg speciko!anja nekog cilja). U tomsmislu je kategoriki imperati! bezuslo!an nema cilja koji bi uslo!olja!ao !olju ipredsta!ljao joj uslo! na osno!u kojeg bi se ona odrei!ala.

)antovo shvatanje najvie+ moralno+ zakona

9ada je re o naj!iem moralnom zakonu kod 9anta, to je kategoriki imperati!, kojiglasi "*ostupaj samo prema onoj maksimi, za koju isto!remeno moe hteti dapostane s!eopti zakon#. 9ako bi se bolje objasnila priroda o!og moralnog zakona,treba na!esti nekoliko slede&ih objanjenja @ta su maksime2 @ta je moralni zakon29oja je razlika izmeu kategorikih i hipotetikih imperati!a2 U emu se sastojipriroda 9anto!og naj!ieg moralnog zakona2

*re s!ega, u ok!iru 9anto!og stano!ita imati !olju znai imati mo& da se postupa uskladu s principima. -amo umna bi&a imaju !olju. *rema tome, !olja je mo& da se naosno!u principa odlu&imo na postupak. 3a osno!u toga, s!aki postupak umnog bi&amora imati princip. *rincipi mogu biti subjekti!ni (to su maksime) ili objekti!ni.

aksima je subjekti!ni princip htenja slobodno reeno, to je princip na osno!ukojeg se odreena indi!idua odreuje na radnju. Objekti!ni princip je onaj principprema kojem bi s!aki racionalni delatnik nuno postupao ako bi um imao punukontrolu nad njego!im strastima.

9od bi&a koje bi se sastojalo samo iz umne prirode, objekti!ni princip bi bio nuantak!o bi&e ne bi bilo prinueno moralnim zakonom i za tak!o bi&e ne bi postojaliimperati!i.


19/51

1M

8a nesa!rena umna bi&a (koja pored umne prirode imaju i odreene strasti)objekti!ni princip prinuuje !olju i predsta!lja zapo!est. Qormula te zapo!esti jeimperati!. 0mperati!i se izraa!aju reima "Ha treba#.U tom smislu, imperati!i su objekti!ni principi posmatrani kao prinuuju&i.*ostoje d!e !rste imperati!a hipotetiki i kategoriki. Iipotetiki imperati! nalae

radnju koja je dobra kao sredst!o za neki cilj$ on glasi "%reba da uradim toPiPto, akoho&u da postignem o!oPiPo!o# 9ategoriki imperati! nalae radnju bezuslo!no (tj.kategoriki), on nalae radnju koja je dobra po sebi.9ategoriki imperati! iskljuuje uticaj s!akog interesa. 9ategoriki imperati! glasi"%reba da uradim toPiPto# (nema nikak!og daljeg speciko!anja nekog cilja). U tomsmislu je kategoriki imperati! bezuslo!an nema cilja koji bi uslo!olja!ao !olju ipredsta!ljao joj uslo! na osno!u kojeg bi se ona odrei!ala.

8a 9anta kategoriki imperati! predsta!lja undamentalni moralni kriterijum.oralni kriterijum je standard na osno!u kojeg se procenjuje moralna ispra!nostnaih postupaka. 9ant eli da ormulie moralni zakon (tj. kriterijum moralne

procene) koji bi bio uni!erzalan$ tj. koji bi !aio ne samo za s!a ljudska bi&a, !e& i zas!a bi&a koja poseduju um. Upra!o zato se moralni zakon ne moe iz!esti iziskust!a moralni zakon koji bi bio iz!eden iz iskust!a bi mogao da ima samogeneralno ali ne i nuno !aenje. 0z tog razloga, kod 9anta su s!i empirijski elementiiskljueni iz o!og moralnog kriterijuma. 8a 9anta samo orma zakona kao tak!og (tj.zakonitost kao tak!a iz koje su s!i sadrinski elementi iskljueni) moe dapredsta!lja osno!u za opredeljenje !olje. Upra!o tako odreen (ormalni) moralniprincip moe da bude uni!erzalan. O!a odlika 9anto!og moralnog zakona se zo!eormalizam.9ategoriki imperati! je samo jedan i moe da postoji samo jedan kategorikiimperati! to je jedan jedini moralni zakon, iako postoji nekoliko razliitih ormulacija(postoje razliite podele, ali se standardno smatra da postoji pet ormulacija).

Qormula opteg zakona (ormula 1) *ostupaj samo prema onoj maksimi za kojuisto!remeno moe hteti da postane opti zakon.

O!o je gla!na ormula. *ostoji samo jedan kategoriki imperati! i o!a ormulaga na najjasniji nain izraa!a. O!a ormula mora da se zna !rlo precizno.

Hedna od kljunih rei je re "hteti#, a ne "eleti#. elje bi u!ele jedansadrinski element koji bi bio potpuno stran 9anto!om sh!atanju moralnogzakona.

Qormula prirodnog zakona (ormula 1a) *ostupaj tako da maksima t!og delo!anjat!ojom !oljom treba da postane opti prirodni zakon.

Ako ho&emo da testiramo maksimu neke radnje, onda moramo da !idimo dali ona moe da postane uni!erzalni prirodni zakon$ a taj zakon je zakon uzrokai posledice. %ako se dolazi do o!e ormulacije kategorikog imperati!a.


20/51

47

Qormula s!rhe po sebi (ormula 4) *ostupaj tako da o!et!o kako u t!ojoj linostitako i u linosti s!akog drugog uzima u!ek i kao cilj a nikada samo kao sredst!o.

:o!et!o o kojem 9ant go!ori u o!oj ormuli je zapra!o umna priroda. U

meuljudskim odnosima mi koristimo ljude kao neku !rstu sredst!a (npr.koristim proda!ca kao sredst!o da bih dobio neto to mi je potrebno itd.).*oenta je meutim, da umna bi&a predsta!ljaju i tz!. s!rhe po sebi kojenikada ne smemo da tretiramo kaopukasredst!a (tj. da prenebrega!amoinjenicu da umna bi&a imaju !rednost po sebi).

Qormula autonomije (ormula ;) *ostupaj tako da t!oja !olja na osno!u s!ojemaksime isto!remeno samu sebe posmatra kao optezakonoda!nu.

*oenta o!e ormule je u tome da ne samo to treba da sledimo uni!erzalnizakon (to se t!rdi u pr!oj ormuli), !e& treba da sledimo uni!erzalni zakonkoji sami sebi donosimo kao umna bi&a. 3a taj nain, o!a ormula naeksplicitan nain izraa!a da princip moralnosti mora da bude kategorikiimperati! i da kategoriki imperati! nalae upra!o autonomiju !olje.

Qormula carst!a s!rha (ormula ;a) *ostupaj tako kao da &e pomo&u t!ojihmaksima u!ek biti zakonoda!ni lan opteg carst!a s!rha.

O!a ormula proizlazi direktno iz ormule autonomije umna bi&a koja samasebi propisuju uni!erzalni zakon jesu tz!. s!rhe po sebi. %a bi&a ine jednocarst!o s!rha. -!ako umno bi&e pripada carst!u s!rha kao njego! lan.

)ate+ori!ki imperativ i zlatno pravilo

*re nego to se pokae razlika izmeu kategorikog imperati!a i zlatnog pra!ila,pogledajmo kako glase njiho!e denicije. 9ategoriki imperati! glasi "*ostupajsamo prema onoj maksimi, za koju isto!remeno moe hteti da postane s!eoptizakon#. 8latno pra!ilo ima d!e !arijante poziti!nu i negati!nu. *oziti!na glasi ":inidrugima ono to eli da oni tebi ine#. 3egati!na glasi "3e ini drugima ono to ne

eli da oni tebi ine#. *oziti!na !arijanta je problematinija jer, za razliku odnegati!ne, nalae postupanje. 3egati!na !arijanta zabranjuje. 0ako deluje da o!arazlika nema neki znaaj, ta razlika je od !elike moralne rele!ancije. *oziti!na!arijanta zlatnog pra!ila bi nalagala mazohisti (o!eku koji eli da mu neko nanosibol) da postane sadista. 3egati!na !arijanta zlatnog pra!ila nema o!ak!e posledice.Ukoliko se dobro sh!ati priroda 9anto!og kategorikog imperati!a, onda postajesas!im jasno da kategoriki imperati! ne moe da bude isto to i zlatno pra!ilo. 5!ou emu je sutinska razlika


21/51

41

U ok!iru kategorikog imperati!a se zahte!a da !olja apstrahuje od s!ihosobina predmeta htenja. Ono to ostaje je pogodnost maksima za jednoopte zakonoda!st!o. 3a osno!u toga !olja samoj sebi propisuje zakon. %o je

autonomija !olje. 8a razliku od toga, zlatno pra!ilo je jedan heteronomni princip tu se !olja

odreuje na osno!u onoga to delatnik eli da rade njemu.

U ok!iru kategorikog imperati!a su s!i empirijski elementi iskljueni samoorma zakona kao tak!og (tj. zakonitost kao tak!a iz koje su s!i sadrinskielementi iskljueni) moe da predsta!lja osno!u za opredeljenje !olje. Upra!otako odreen (ormalni) moralni princip moe da bude uni!erzalan. O!a odlika9anto!og moralnog zakona se zo!e ormalizam.

8a razliku od toga, nijedna ormulacija zlatnog pra!ila nije ormalna. 3aproti!,zlatno pra!ilo podrazume!a specikaciju sadraja htenja to je ono to bi

delatnik hteo da njemu urade.

9ao direktna posledica s!ega to je na!edeno proizlazi da je 9anto!kategoriki imperati! je uni!erzalan, dok nijedna ormulacija zlatnog pra!ilane moe da pretenduje na uni!erzalnost.

)antovo shvatanje pojmova, le+alitetmoralitet. autonomijaheteronomija

9ada je re o razlici izmeu legaliteta i moraliteta, ona se sastoji u slede&em.

-laganje jedne radnje sa zakonom dunosti je legalitet$ slaganje maksime te radnjesa zakonom je moralitet. *reciznije reeno, princip legaliteta samo zahte!a da sepostupa shodnodunosti (tj. u skladu s njom). *rincip moraliteta zahte!a da sepostupa izdunosti.K'akle, ukoliko delatnik postupa onako kako trai moralni zakon, tada je njego!aradnja u skladu sa principom legaliteta. Ukoliko se maksimanjego!og postupanjaslae sa moralnim zakonom, onda on postupa moralno (tj. tada njego! postupak imamoralnu !rednost). *rema tome, ono to je u skladu s principom legaliteta, ne morabiti u skladu s principom moraliteta princip moraliteta je stroiji.O!a razlika izmeu legaliteta i moraliteta je naroito !ana u pogledu naina na kojiprocenjujemo !lastite i tue postupke. 3aime, kad su drugi u pitanju, do!oljno je da

njiho!i postupci zado!olja!aju princip legaliteta. %o znai da mi ne smemo ulaziti usumnjia!o ispiti!anje njego!ih moti!a, nego se moramo zado!oljiti time da onzado!olja!a slo!o zakona. *rincip moraliteta mogu primeniti samo na sebe.

Autonomija !olje je ona osobina !olje na osno!u koje !olja predsta!lja zakon samojsebi neza!isno od s!ake osobine predmeta !olje. 'rugim reima, !olja posta!lja

K Ako ho&e, moe da dopuni na osno!u pitanja o dunostima.


22/51

44

zakon samoj sebi apstrahuju&i od s!ake osobine predmeta htenja$ tj. donosi tajzakon neza!isno od tih osobina. 9ant je !rlo jasan da princip autonomije premakojem !olja treba da posta!lja zakon samoj sebi predsta!lja princip morala. %anije,princip moralnosti je kategoriki imperati!, a kategoriki imperati! ne nalae nitadrugo do upra!o autonomiju !olje. 3a taj nain, autonomija !olje lei u osno!i

moralnosti.L

Ukoliko !olja trai zakon s!og opredeljenja u bilo emu drugom, a ne u samoj sebi,onda iz toga proizlazi heteronomija. Ieteronomija znai da zakon !olje proizlazi izneeg drugog (to je buk!alan pre!od rei "heteronomija# / drugi !lada ili posta!ljazakon).

Postulati praktino+ uma

9ant na!odi tri postulata slobodu, boga i besmrtnost.9ada je re o pr!om postulatu, 9ant istie da je moralni zakon neposredni $akt

s!esti$ tj. mi smo neposredno s!esni da neto trebada uradimo.oralni zakon je ratio cognoscendislobode, tj. razlog na osno!u kojeg saznajemoslobodu. - druge strane, sloboda je ratio essendi(razlog postojanja) moralnogzakona. U tom smislu, sloboda kao pr!i postulat predsta!lja pretposta!kumogu&nosti moralnog zakona.-loboda je odreena kao osobina kauzaliteta umnih bi&a. *rema 9antu je s!akikauzalitet po!ezan sa pojmom zakona (misli se na zakon uzroka i posledice).-loboda !olje je isto to i autonomija$ tj. osobina !olje na osno!u koje je ona zakonsamoj sebi. Autonomija !olje je ona osobina !olje na osno!u koje !olja predsta!ljazakon samoj sebi neza!isno od s!ake osobine predmeta !olje.

'ruga d!a postulata, besmrtnost due i postojanje boga, zajedno predsta!ljajunuan i do!oljan uslo! mogu&nosti "naj!ieg dobra#. O!o naj!ie dobro ima d!akljuna elementa$ to su !rlina i sre&a. *ostulat besmrtnosti due se po!ezuje sa!rlinom pretposta!ka besmrtnosti je nuan uslo! kako bi se mogla ost!ariti potpuna!rlina. O!aj uslo! je potreban zbog toga to ljudska !olja nije sa!rena i na nju utiustrasti (tj. ona je patoloki acirana).9ada je re o drugom elementu naj!ieg dobra (tj. o sre&i), 9ant smatra da jeneophodno pretposta!iti postojanje boga kako bi se obezbedilo da sre&a bude nunopo!ezana sa !rlinom.*ostoji izrazita slinost izmeu o!a tri postulata praktinog uma nijedan od njih nemoe biti predmet naeg iskust!a.

)antovo shvatanje slobode /pozitivna-ne+ativna. praktina itrans!endentalna0

L Ako ho&e, moe da dopuni na osno!u pitanja o kategorikom imperati!u.


23/51

4;

9ant objanja!a !olju kao jednu !rstu kauzaliteta umnih bi&a, a sloboda predsta!ljaonu osobinu tog kauzaliteta po kojoj on moe da unkcionie neza!isno od stranihuzroka koji ga determiniraju. -a druge strane, prirodna nunost je osobinakauzaliteta s!ih bezumnih bi&a po kojoj njiho!o postupanje u potpunosti odreujeuticaj stranih uzroka. 3a!edeno objanjenje slobode je negati!no.

*oziti!an pojam slobode je !ezan za pojam zakona. -loboda je odreena kaoosobina kauzaliteta umnih bi&a. *rema 9antu je s!aki kauzalitet po!ezan sa pojmomzakona (misli se na zakon uzroka i posledice). -loboda !olje je isto to i autonomija$tj. osobina !olje na osno!u koje je ona zakon samoj sebi. Autonomija !olje je onaosobina !olje na osno!u koje !olja predsta!lja zakon samoj sebi neza!isno od s!akeosobine predmeta !olje. 'rugim reima, !olja posta!lja zakon samoj sebiapstrahuju&i od s!ake osobine predmeta htenja$ tj. donosi taj zakon neza!isno od tihosobina. 9ant je !rlo jasan da princip autonomije prema kojem !olja treba daposta!lja zakon samoj sebi predsta!lja princip morala. %anije, princip moralnosti jekategoriki imperati!, a kategoriki imperati! ne nalae nita drugo do upra!o

autonomiju !olje. 3a taj nain, autonomija !olje lei u osno!i moralnosti.M

9ada je re o odnosu praktine i transcendetalne slobode 9ant smatra da su ljudiumna bi&a i da imaju mo& da donose odluke, a za s!aku odluku postoji razlog. %o jepraktina sloboda. 9ant denie transcendetalnu slobodu kao apsolutni spontanitetuzroka koji sam sobom zapoinje jedan niz poja!a koji tee prirodnim zakonima.9ada t!rdi da su ljudi transcendentalno slobodni, 9ant pod time podrazume!a da onine podleu iskljui!o zikim zakonima, !e& i kauzalitetu na osno!u slobode.

%ranscendetalna sloboda je uslo! mogu&nosti praktine slobode. eutim, kako biuspeo da pokae na koji nain transcendentalna sloboda uslo! mogu&nosti

praktine, 9ant mora da pokae da je transcendetalna sloboda koegzistentna sadeterminizmom zikih zakona. O!o 9ant radi u kritikom razreenju tre&eantinomije (e!entualno dopuniti tre&om antinomijom).

)antovo shvatanje primata praktino+ uma

9ada je re o njego!oj praktinoj upotrebi, um ima iz!esnu prednost u odnosu nateorijsku upotrebu. =e je o tome da ako se u teorijskoj upotrebi um usudi da

apstrahuje od iskust!enih zakona i ulnog opaaja, on zapada u proti!renosti sasamim sobom. 8apra!o, apstraho!anje od ulnog opaaja do!odi do gla!nogproblema sa kojim se suoa!a 9anto!a teorijska lozoja. eutim, u sluajupraktine upotrebe uma st!ari stoje sas!im suprotno. *raktina upotreba poinje dase pokazuje potpuno korisnom upra!o kada obini razum iskljui iz praktinihzakona s!e ulne pobude.

M Ako ho&e, moe da dopuni na osno!u pitanja o kategorikom imperati!u.


24/51

4>

Ako pogledamo objanjenje autonomije !olje, !ide&emo da iskljuenje s!ih ulnihpobuda zauzima kljuno mesto. Autonomija !olje je ona osobina !olje na osno!ukoje !olja predsta!lja zakon samoj sebi neza!isno od s!ake osobine predmeta !olje.'rugim reima, !olja posta!lja zakon samoj sebi apstrahuju&i od s!ake osobinepredmeta htenja$ tj. donosi taj zakon neza!isno od tih osobina. 0sto tako, objanjenje

dobre !olje podrazume!a iskljuenje s!ih ulnih pobuda. 9ant precizno kae da jere o !olji koja je determinirana (tj. odreena) na osno!u predsta!e zakona samogpo sebi / tj. zakona iz kojeg je iskljuen s!aki sadrinski element (ili s!aka osobinapredmeta !olje). Hednom reju, u ok!iru 9anto!e etike iskljuenje s!ih empirijskihelemenata ima izuzetan (zapra!o kljuni) znaaj.

eutim, o!o iskljuenje ujedno znai da um neopozi!o nalae moralne propise i dapri tome potpuno elimini#e sklonosti. Upra!o se iz tog razloga u ljudima raz!ijatenja da nekako usklade moralni zakon sa s!ojim eljama i sklonostima. O!a tenjase raz!ija u dijalektiku koja se uspeno razrea!a samo pomo&u kritike praktinoguma. *rema tome, praktini um zaista ima iz!estan primat u odnosu na teorijski, ali

se sa s!oje strane suoa!a sa problemom koji treba da rei kritika praktinog uma.

1edonizam. konsekven!ijalizam i utilitarizam

%ermin "hedonizam# potie od grke rei h%don% (RSCT), koja se pre!odi kaozado!oljst!o.Iedonizam je stano!ite prema kojem jedino zado!oljst!o poseduje intrinsinu!rednost (tj. jedino je zado!oljst!o dobro po sebi), a s!e ostalo moe da ima samoinstrumentalnu !rednost / o!o je tz!. !rednosni hedonizam.

*ostoji i psiholoki hedonizam (ili moti!acioni hedonizam), prema kojem su s!i naipostupci moti!isani unapreenjem zado!oljst!a ili otklanjanjem bola. 'eremi


25/51

46

gledita u etici. -tandardno se pra!i razlika izmeu utilitarizma u irem i utilitarizmau uem smislu. Utilitarizam u irem smislu je zapra!o isto to i konsek!encijalizam.Utilitarizam u uem smislu je pod!rsta utilitarizma u irem smislu. 3aime, i premao!om stano!itu su posledice naih postupaka jedini kriterijum njiho!e moralnosti.Ono to o!u !rstu etike pozicije ini specinom jeste insistiranje na tome da je

stepen u kojem nai postupci doprinose st!aranju zado!oljst!a i eliminaciji bola ilipatnje jedini kriterijum njiho!e moralne ispra!nosti$ to je tz!. hedonistikiutilitarizam. 0storijski posmatrano, sa sigurno&u moemo re&i da je o!a !erzijautilitarizma imala naj!ie uticaja. %o je stano!ite koje su zastupali 'eremi


26/51

4?

Ukoliko se direktno procenjuje s!aka pojedinana radnja, tada je re o utilitarizmupostupaka. *rema utilitarizmu postupaka testiraju se pojedinani postupci naosno!u njiho!ih posledica, a opta pra!ila, kao "odra!aj obe&anja#, jesu pukesmernice koje koristimo samo kako bismo izbegli da na s!akom koraku

procenjujemo koje &e biti !ero!atne posledice naih postupaka. 0spra!nost ilineispra!nost odra!anja obe&anja u nekom pojedinanom sluaju za!isi samo oddobrote ili ra!osti odra!anja ili krenja obe&anja u tom pojedinanom sluaju.3ara!no, jedan deo posledica krenja obe&anja, i to deo kojem bismo normalnopripisali odluuju&u !anost, bi&e slabljenje !ere u instituciju obe&anja. 0pak, ukoliko

je dobrota posledica krenja pra!ila, kada se s!e uzme u obzir, !e&a od dobroteposledica zadra!anja tog pra!ila, tada moramo da prekrimo pra!ilo, bez obzira nato da li dobrota posledica toga da s!i potuju to pra!ilo jeste ili nije !e&a odposledica toga da ga s!i prekre.

Ukoliko direktno procenjujemo klase postupaka, onda je re o utilitarizmu pra!ila.

Utilitarizam pra!ila je stano!ite prema kojem su moralna pra!ila mnogo !ie odpukih smernica za postupanje. 0spra!nost nekog postupka se procenjuje na osno!utoga to taj postupak potpada pod odreeno moralno pra!ilo koje, u timokolnostima, do!odi do boljih posledica od bilo kog drugog moralnog pra!ila.'rugim reima, ispra!nost postupaka se procenjuje na osno!u pra!ila, dok seispra!nost tih pra!ila procenjuje na osno!u njiho!ih posledica. 3a taj nain seutilitaristiki princip ne primenjuje direktno na same postupke, !e& se na njihprimenjuje indirektno, tj. preko pra!ila. Hedini sluaje!i kada u ok!iru utilitarizmapra!ila moramo da testiramo pojedinani postupak direktno na osno!u njego!ihposledica jesu (a) kada postupak potpada pod d!a razliita pra!ila, od kojih ga jedno

nalae, a drugo zabranjuje, i (b) kada ne postoji nikak!o pra!ilo koje bi upra!ljalosluajem.

'on =ols pra!i razliku izmeu pra!ila prakse i sumarnih pra!ila. *re s!ega,pogledajmo ta je to praksa. *raksa je neki oblik akti!nosti koji je speciko!ansistemom pra!ila koji denie uloge, radnje, prekraje itd. %aj sistem pra!ila dajestrukturu toj akti!nosti, tj. taj sistem pra!ila je skup konstituti!nih pra!ila. O!akonstituti!na pra!ila su pra!ila prakse i s!e to se zbi!a u ok!iru neke prakse jeodreeno o!im pra!ilima. U tom smislu, pra!ila prakse logiki prethode s!akompojedinanom postupku koji potpada pod praksu ne moe postojati nijedan potez u

igri aha dok o!a igra (praksa) nije usposta!ljena na osno!u skupa konstituti!nihpra!ila (tj. pra!ila prakse).

-umarna pra!ila su generalizacije prolih odluka do kojih se je dolo direktnomprimenom utilitaristikog principa. O!a pra!ila se ormuliu kako bi se bre i boljeodlui!alo na osno!u prolih uspenih odluka. %o znai da te ranije odluke logikiprethode o!im pra!ilima i iz tog razloga je s!akome u naelu doputeno da do!ede


27/51

4K

u pitanje ispra!nost nekog sumarnog pra!ila i da odluuje o tome ta &e uraditi naosno!u direktne primene utilitaristikog principa.

=ols koristi o!u distinkciju izmeu d!e !rste pra!ila da odbrani utilitarizam pra!ilaod d!a tradicionalna prigo!ora (a) da bi utilitarista opra!dao kanja!anje ne!ine

osobe i (b) da utilitarista ne moe da objasni zato imamo oba!ezu da odra!amoobe&anja. =ols smatra da su kanja!anje i obe&a!anjepraksei da su pra!ila koja ihkonstituiu tako ormulisana da niko nema diskreciono pra!o da kazni ne!inu osobuili da razmatra da li sme da prekri obe&anje.

2tilitarizam i kazna

Utilitarizam je gledite prema kojem moralnu ispra!nost ljudskih postupaka i praksitreba prosui!ati na osno!u njiho!ih posledica. Argument o kanja!anju ne!inih je,prema optem miljenju, jedan od najjaih argumenata koji se mogu upotrebitiproti! utilitaristike teorije kazne ukoliko je mogu&e pokazati da utilitarizam zaistado!odi do toga da se u odreenim okolnostima opra!da kanja!anje ne!ine osobe,onda je, kako kritiari o!e teorije t!rde, automatski pruen dokaz da je o!ostano!ite moralno neprih!atlji!o.

U primeru koji se naje&e na!odi kao ilustracija, pretposta!lja se situacija u kojoj jecrnac silo!ao belkinju u gradu u kojem !e& postoji izrazita rasna netrpelji!ost.Uprkos ogromnim naporima eri nije u stanju da pronae kri!ca$ crnac kojeg dri uprit!oru, prema s!im dostupnim dokazima, nije poinitelj o!og zloina. 0pak, ukolikose kri!ac !rlo brzo ne pronae, sa sigurno&u &e do&i do maso!nih nereda koji &eimati pogubne posledice. 0z tog razloga, eri se suoa!a sa slede&om dilemom ili

da prizna ja!nosti da je nesposoban da pronae poinitelja zloina i dopusti darasna netrpelji!ost preraste do nezapam&eno !isokog ni!oa, da po!erenje graanau pra!ni poredak bude !eoma ozbiljno poljuljano, a da celo drut!o doe do rubahaosa$ ili da crnca kojeg dri u prit!oru i za kojeg zna da nije kri!, prikae ja!nostikao pra!og kri!ca i na taj nain sprei pogubne posledice koje bi zadesile njego!grad. @ta eri treba da uradi u o!ak!oj situaciji2 U ok!iru utilitaristike teorijekazne, u na!edenoj situaciji bi eri postupio ispra!no kada bi kaznio ne!inogo!eka$ tj. eri zaista treba da ne!inog crnca proglasi kri!im i da mu izrekne kaznu.3asuprot tome, osloboditi ne!ino optuenog samo zato to je ne!in u upra!oopisanim okolnostima, prema utilitaristikoj teoriji, bilo bi moralno neispra!no inedopusti!o. 3ara!no, isto!etna situacija se moe posta!iti i u ok!ire standardnogpra!nog sistema, gde se sudija suoa!a sa na!edenom dilemom.

Utilitaristi su na razne naine pokua!ali da ospore o!aj argument. 3eki utilitaristiistiu da se o!ak!i sluaje!i u kojima bi sudija osudio ne!inu osobu zapra!o nedogaaju u realnosti, tako da o!ak!i primeri sa eriom uopte ne ospora!ajuutilitarizam. 8apra!o, o!o nije tano i postoji mnogo st!arnih sluaje!a kada sune!ini ljudi bili kanjeni.


28/51

4L

3eki utilitaristi smatraju da o!de nije re o kanja!anju u pra!om smislu rei, jersama re kazna znai Znanoenje bola onome ko je poinio neki zloinZ, a o!de je reo ne!inoj osobi. *rema tome, na!edeni primer ne go!ori proti! utilitaristike teorijekazne (jer u primeru o!ek nije kanjen u pra!om smislu rei). 0ako naelno o!aj

odgo!or utilitarista zaista stoji i na!edeni primer ne ospora!a utilitarizam kao teorijukazne, primer sa kanja!anjem ne!inih ipak ospora!a utilitarizam kao optu etikuteoriju koja bi opra!dala taka! tretman ne!ine osobe kao to je pogubljenje ilidugogodinje zat!aranje.

Prin!ip korisnosti

9ljunu ulogu u


29/51

4M

bili s!esni njego!i zastupnici, jer iako su smatrali da je dunost da se podnosibol i patnja, nikada nisu pomiljali da proglase za dunost da se patnja i bolnanose drugima, a to bi bila dosledna primena o!og principa. %o je ono too!aj princip s!akako diskredituje.

*rema principu simpatije i antipatije, neki postupak je moralno ispra!an zato

to onaj ko izrie moralni sud odobra!a taj postupak (tj. ose&a simpatijuprema tom postupku)$ neispra!an je ukoliko onaj ko izrie moralni ose&aantipatiju prema tom postupku. princip simpatije i antipatije odobra!a iliosuuje odreene postupke naprosto zato to o!ek ose&a sklonost da ihodobra!a ili osudi. 3a taj nain, najbeznaajnija razlika i razilaenje umiljenju, drugaiji ukus do!oljni su da jednog o!eka uini neprijateljem uoima drugog. U metaetikom smislu, o!aj princip je iz!eden direktno iz tz!.subjekti!istikog kogniti!izma (prema o!oj teoriji, sud "[ je ispra!no# znai"Ha odobra!am [#).


30/51

;7

kojoj su nai postupci ispra!ni ukoliko i u onoj meri u kojoj unapreuju zado!oljst!o iotklanjaju bol.

'eremi


31/51

;1

>. =eligijska sankcija bol i zado!oljst!o koje nam neposredno nanosi ruka nekogne!idlji!og bi&a, bilo u o!ozemaljskom ili u zagrobnom i!otu. 3a taj nain ongo!ori o nesre&nom sluaju izaz!anom o!eko!om nesmotreno&u kao o"kazni zike sankcije#.


32/51

;4

>. bliskost6. plodnost?. istotaK. obim

-!ako zado!oljst!o i bol koji proizlaze iz nekog postupka razmatramo na osno!u

o!ih sedam dimenzija. 3a osno!u toga se dolazi do tanog k!antitati!nog odreenja!rednosti nekog postupka, a to pomae da se precizno i u duhu nauke odlui da li je

jedan postupak ispra!niji od nekog drugog. 3aalost, ono to predsta!lja naj!e&iproblem pred


33/51

;;

4. 'ruga slinost je hedonizam obojica su hedonisti i smatraju da je postupakispra!an ukoliko maksimizuje zado!oljst!o i otklanja bol. 'akle, obojicazastupaju hedonistikiutilitarizam.

;. *ored toga, oba autora zastupaju istu (hedonistiki odreenu) deniciju sre&esre&u odreuju kao zado!oljst!o i odsust!o bola.

>. *ostoji jedna slinost koja se retko istie. Oba autora !rlo jasno zastupaju sta!da pr!i princip morala predsta!lja pr!u kariku u lancu dokazi!anja i da se nemoe direktno dokazati.

6. *ostoji oigledna slinost u pogledu opsega standarda ispra!nosti kod obojiceautora kod oba autora, zado!oljst!o koje se na!odi u ok!iru principaispra!nosti jeste zado!oljst!o svih onih kojih se postupak tie, a ne samozado!oljst!o onog ko !ri radnju. 'akle, obojica zastupaju uni!erzalistiki, ane indi!idualistiki utilitarizam.

?. 3a kraju, postoji izrazita slinost u pogledu odnosa prema i!otinjama. O!odirektno proizlazi iz prethodne slinosti za oba autora, "s!i kojih se postupaktie# je sh!a&eno na taka! nain da podrazume!a i i!otinje. O!o je razlika u

odnosu na 9anta, kod koga imamo dunosti samo prema umnim delatnicima.*rema i!otinjama ne moemo da imamo dunosti i one ne spadaju u domenmorala.

=azlike

1.


34/51

;>

'akle, pretposta!lja se situacija u kojoj je crnac silo!ao belkinju u gradu ukojem !e& postoji izrazita rasna netrpelji!ost. Uprkos ogromnim naporimaeri nije u stanju da pronae kri!ca$ crnac kojeg dri u prit!oru, prema s!imdostupnim dokazima, nije poinitelj o!og zloina. 0pak, ukoliko se kri!ac !rlobrzo ne pronae, sa sigurno&u &e do&i do maso!nih nereda koji &e imati

pogubne posledice. 0z tog razloga, eri se suoa!a sa slede&om dilemom ilida prizna ja!nosti da je nesposoban da pronae poinitelja zloina i dopustida rasna netrpelji!ost preraste do nezapam&eno !isokog ni!oa, da po!erenjegraana u pra!ni poredak bude !eoma ozbiljno poljuljano, a da celo drut!odoe do ruba haosa$ ili da crnca kojeg dri u prit!oru i za kojeg zna da nijekri!, prikae ja!nosti kao pra!og kri!ca i na taj nain sprei pogubneposledice koje bi zadesile njego! grad.

*oenta je da sudija mora da zadri u tajnosti injenicu da je re o ne!inoj osobi, kakobi njego! postupak imao najbolje mogu&e posledice. Ukoliko bi u tome uspeo,

njego! postupak bi imao najbolje mogu&e posledice (u tim okolnostima) i utilitaristibi bili prinueni da ga opra!daju. *rema utilitarizmu, postupak i moe imati razliiteposledice (i shodno tome, razliitu !rednost) u za!isnosti od toga da li je uraen

ja!no ili tajno. eutim, o!o izgleda kao potpuno kontraintuiti!an odgo!or. 3a pr!ipogled deluje da bi s!aki postupak koji se mora zadrati u tajnosti teko mogao dabude moralno ispra!an. Utilitaristi se slau da !e&ini ljudi o!a karakteristikautilitarizma deluje neprih!atlji!o. eutim, oni i dalje prih!ataju o!o stano!ite alidodaju da utilitarizam ne bi trebalo ja!no propagirati, nego da o!o stano!ite trebada bude drano u tajnosti i da u njega budu upu&eni samo malobrojni / tako sedolazi do ideje o utilitarizmu kao ezoterikom moralu (moralu u koji su upu&eni

samo malobrojni).

2tilitarizam i predvidivost posledi!a postupaka

Utilitarizam je gledite prema kojem moralnu ispra!nost ljudskih postupaka i praksitreba prosui!ati na osno!u njiho!ih posledica. eutim, kako bi princip utilitarizmauopte mogao da unkcionie, utilitaristi moraju na neki nain da spro!edukalkulacije na osno!u kojih je mogu&e procenji!ati posledice naih postupaka. Ako jenemogu&e unapred proceniti posledice koje &e jedan postupak imati, onda

utilitarizam nema !rstu osno!u. Alan 'onagan u s!om tekstu "Utilitarizam i aktorneznanja# kritikuje utilitarizam upra!o na taj nain on smatra da utilitaristi uoptene raspolau nikak!im kalkulacijama na osno!u kojih bi mogli unapred procenitiposledice koje &e jedan postupak imati i na osno!u kojih bi mogli da procenemoralnu ispra!nost tih postupaka.

'onagan eksplicitno na!odi nekoliko teksto!a u kojima je raspra!ljano pitanje omoralnom opra!danju kanja!anja ne!inih i zakljuuje da u tim teksto!ima


35/51

;6

utilitaristi uopte ne iznose nikak!e kalkulacije, nego naprosto raspra!ljaju na istoteorijskom ni!ou.140pak, treba primetiti da u teksto!ima o kanja!anju ne!inih koje'onagan na!odi uopte nije bilo od presudnog znaaja da se prikau kalkulacije, !e&da se odgo!ori na jedno naelno (teorijsko) pitanje da li bi bilo kaka! ishod tihkalkulacija ipak mogao opra!dati kanja!anje ne!ine osobe2

eutim, nasuprot onome sto 'onagan istie, itekako postoje utilitaristikekalkulacije. @ta!ie, sam 0gor *rimorac koji je izraziti antiutilitarista na!odi da jenauno pokazano da je utilitaristikoopra!danje smrtne kazne neprih!atlji!ospro!edeno je ispiti!anje u zemljama koje su sline u pogledu nekih osno!nihparametara u pogledu toga koja je stopa prestupa za koje je pred!iena smrtnakazna kada se ta smrtna kazna u!ede (ili ukine). *okazalo se da nema znaajnihpromena u pogledu broja o!ih prestupa za koje je pred!iena smrtna kazna. *rematome, posledice u!oenja i ukidanja smrtne kazne su tak!e da utilitarista ne biopra!dao o!u praksu, a do o!og sta!a se dolazi upra!o na osno!u onoga za ta'onagan t!rdi da ne postoji P na osno!u nauno dobijenih kalkulacija.

)ontraintuitivnost utilitarizma- mo+ua ar+umenta!ija

Utilitarizam je gledite prema kojem moralnu ispra!nost ljudskih postupaka i praksitreba prosui!ati na osno!u njiho!ih posledica. O!o stano!ite se suoa!a sa

jednim ozbiljnim problemom. -matra se da, ukoliko odreeno etiko stano!itedo!odi do kontraintuiti!nih rezultata (tj. rezultata koji se sukoblja!aju sauobiajenim i zdra!orazumskim moralnim sh!atanjima ljudi), onda je to jasan

pokazatelj da je re o neprih!atlji!oj etikoj teoriji. U literaturi su na!edena d!aproblema u ok!iru kojih utilitarizam do!odi do kontraintuiti!nih rezultata.

1. *r!i je problem kanja!anja ne!inih / ostalo se nalazi u pitanju o uilitarizmu ikazni.

4. 'rugi je problem tajnog znanja / ostalo se nalazi u pitanju o utilitarizmu itajnom znanju.

Utilitaristi se podrobno ba!e s!akim od o!ih problema i nude razliite odgo!ore naosno!u kojih pokua!aju da obesnae njiho! negati!an uticaj na utilitaristikostano!ite. eutim, utilitaristi nude i jedan direktanodgo!or na prigo!or zakontraintuiti!nost njiho!og stano!ita. 3aime, oni prih!ataju da utilitarizam ponekadzaista do!odi do kontraintuiti!nih reenja. Ali, zato je to loe2 3eki utilitaristismatraju da su nai intuiti!ni odgo!ori !rlo esto proiz!od !aspitanja i tradicionalnopreuzetih moralnih sta!o!a koji su ponekad meusobno sas!im neuskladi!i. 8arazliku od toga, utilitarizam je stano!ite koje u osno!i ima jedan undamentalni

14 'onagan na!odi raspra!u izmeu -marta i ek9loskog o utilitaristikoj teorijikazne i argumentima o kanja!anju ne!inih.


36/51

;?

princip i s!i postupci i prakse se procenjuju na osno!u tog principa. *rema tome,utilitaristi odgo!araju na optubu za kontraintuiti!nost tako to prebacuju teretdokazi!anja na zastupnike zdra!orazumske moralnosti.

2tilitarizam i pojam moralno+ inte+riteta

*re s!ega, ta znai re integritet2 %a re znai ou!anje celo!itosti$ neza!isnost odspoljanjih uticaja$ celo!itost. Hedan od argumenata sa kojim se suoa!a utilitarizam

jeste problem moralnog integriteta utilitarizam ne moe da ou!a moralni integritetosobe. *ostoji puno razliitih !arijanti o!og argumenta, ali s!i imaju iste osno!neelemente. *ogledajmo slede&i primer

9ao i mnogobrojni studenti, \ore je diplomirao i oajniki trai zaposlenje ustruci. eutim, nikako ne uspe!a u tome a mora da izdra!a s!e brojniju

porodicu. Hednog dana ga poznanik oba!eta!a o no!oj poziciji re je ounkciji za koju je \ore kolo!an ali je re o poslu na kojem mi morao da !ri!rlo okrutne eksperimente na i!otinjama. \ore se odu!ek proti!io o!ak!ompostupanju prema i!otinjama i namera!a da odbije. eutim, njego!poznanik mu saopta!a slede&u inormaciju ako \ore ne prih!ati o!ajposao, na tu unkciju &e do&i osoba koja je poznata po okrutnosti i neetikomponaanju prema i!otinjama na kojima eksperimentie. *rema tome, \orese nalazi pred slede&om dilemom ili da prih!ati posao koji mu se gadi i usuprotnosti je sa njego!im naelima i pone da !ri eksperimente koji su usuprotnosti sa njego!im u!erenjima, ili da odbije posao i time dopusti da na

tu poziciju doe o!ek koji &e s!ojim okrutnim ponaanjem i nesa!esnimponaanjem o!e eksperimente spro!oditi na uasan nain. Ukoliko jeutilitarista, \ore bi morao da ipak prih!ati posao. eutim, u tome se isastoji problem moralnog integriteta \okina odluka je u potpunosti odreenaspoljanjim aktorima.

'a li \ore u o!om primeru uopte moe da ima moralni integritet$ tj. da li moe daostane pri!ren bilo kojem od s!ojih naela2 0ntegritet koji o!aj primer do!odi upitanje jeste isto to i principijelnost postupanje u skladu sa odlui!anjem naosno!u !lastitih principa i neza!isno od spoljanjih aktora. Upra!o u tom smisluna!edeni primer jasno pokazuje da je !rlo upitno da li moralni integritet zaista moe

da se odri u ok!iru utilitarizma.

4o*e li va*iti vie moralnih prin!ipa sa istom sna+om istovremeno6

O!o pitanje se direktno odnosi na tz!.pluralistiketeorije u etici. 'akle, pogledajmopr!o ta je etiki pluralizam i ta je etiki monizam. 5tiki monizam je stano!ite


37/51

;K

prema kojem postoji samo jedan apsolutni i undamentalni moralni princip naosno!u kojeg se procenjuje ispra!nost postupaka i praksi. *rincip je apsolutan usmislu da nikada nije doz!oljeno da ga prekrimo$ tj. ukoliko prekrimo apsolutnimoralni princip, mi smo automatski postupili nemoralno. *rincip je undamentalan usmislu da nije iz!eden iz nekog dubljeg, tj. osno!nijeg, moralnog principa. - druge

strane, etiki pluralizam je stano!ite prema kojem postoji mnot!o undamentalnihmoralnih principa.

*ostoje d!e !rste pluralistikih teorija apsolutistike i neapsolutistike. *remaapsolutistikim, postoji !ie undamentalnih moralnih principa koji imaju apsolutno!aenje, tj. postoji !ie moralnih principa koje ne smemo da prekrimo. 3a primer,deset boijih zapo!esti predsta!ljaju skup od deset undamentalnih i apsolutnihmoralnih pra!ila. 3aelno, o!i principi mogu da imaju istu snagu. eutim, s!eapsolutistike pluralistike teorije se suoa!aju sa ozbiljnim problemom zamisli!esu situacije u kojima se d!a o!ak!a principa sukoblja!aju. U o!ak!im sluaje!ima,ta god da uradimo bi&e moralno neispra!no.

+erziju pluralistike teorije koja uklanja o!aj problem ponudio je 'ej!id =os. =e je onjego!oj teoriji prima acie dunosti. O!o je !erzija neapsolutistikog pluralizma.*rema =osu, postoji sedam prima acie dunosti (kasnije ih je s!eo na pet) i onepredsta!ljaju razloge na osno!u kojih treba da uradimo neki postupak.1;eu njihse ubrajaju 1) iskrenost, 4) odteta (!ra&anje dugo!a), ;) zah!alnost, >) pra!da, 6)milosre (dobroinst!o), ?) unapreenje sopst!enih sposobnosti, K) neinjenjezloina prema drugima. =os prih!ata da prima acie dunosti mogu da sesukoblja!aju i mogu da istovremeno imaju istu snagu, ali budu&i da one nepredsta!ljaju naupravu dunost (tj. ono to treba da uradimo kada se s!e primaacie dunosti uzmu u obzir), izbega!a se problem koji je bio poguban za ostale!erzije etikog pluralizma. %akoe, =os smatra da mi ne moemo da znamo ta jenaa pra!a dunost, !e& u pogledu toga moemo da imamo samo verovatnomi#ljenje(to je slabiji pojam od znanja).

2nutranji problemi klasino+ utilitarizma

*re s!ega, treba objasniti ta se tano podrazume!a pod klasinimutilitarizmom.Obino se pod time misli da stano!ita


38/51

;L

da je o!a !erzija utilitarizma imala naj!ie uticaja. U principu, gla!ni problemi koji se!ezuju za o!o stano!ite su slede&i1>

*roblem kanja!anja ne!inih. *roblem tajnog znanja. *roblem kontraintuiti!nosti. *roblem koji je !ezan za 'akle, s!i o!i problemi su posebno obraeni kao pitanja i na tebi je koje od njih&e na!esti i koliko detaljno &e da ih obrazloi.


39/51

;M

eutim, il prih!ata deniciju sre&e prema kojoj je ona isto to izado!oljst!o i odsust!o bola. *rema tome, ako je no!ac postao deo samogpojma sre&e, ispada da je no!ac isto to i zado!oljst!o, a to nema nikak!ogsmisla. %ako ur dolazi do rezultata da il ili mora da odbaci s!oj psiholokihedonizam ili da prih!ati besmislenu t!rdnju da je no!ac isto to i

zado!oljst!o.

%dnos normativne etike i metaetike

*r!o treba objasniti kljunu razliku izmeu normati!ne etike i metaetike. 3ormati!naetika je oblast etike koja se ba!i pitanjima pr!og reda$ metaetika je oblast etike kojase ba!i pitanjima drugog reda. 3a primer, pitanje pr!og reda je "'a li je moralno

ispra!no !ratiti no!anik koji sam pronaao na ulici2# / re je o tz!. supstanti!nometikom pitanju. *itanja drugog reda su pitanja koja se odnose na pitanja pr!ogreda to su razna epistemoloka, metazika, semantika itd. pitanja o pitanjimapr!og reda. U tom smislu se metaetika odreuje kao oblast koja se ba!iepistemolokim, semantikim, metazikim i psiholokim pretposta!kama moralnoggo!ora, miljenja i prakse.

0nae, Neki& na!odi trodelnu podelu etike$ tj. podelu na prere]eksi!nu moralnost (toje prelozosko donoenje moralnih sudo!a koje nije zasno!ano na bilo kojoj etikojteoriji), normati!nu etiku i metaetiku. %o je podela koja pomae da se bolje sh!atiodnos normati!ne etike i metaetike.

8a razliku od mnogih drugih oblasti lozoje, metaetika ima jasno odreen poetaktipino se smatra da metaetika poinje uro!om knjigom &rincipi etike(1M7;).5tika, po uru, ima d!ostruki zadatak$ da odgo!ori na d!e !rste pitanja 1) koje!rste st!ari su dobre (a ne koje pojedinane st!ari su dobre) i4) kak!o je znaenje termina "dobro#. ur je pr!enst!eno bio zaintereso!an zadrugo pitanje i pr!i ga je eksplicitno izloio u &rincipima etikeP upra!o se iz tograzloga njego!a knjiga smatra poetkom metaetike.

3eki autori istiu da je metaetika normati!no neutralna$ tj. da iz metaetike teorijenije mogu&e iz!esti ni normati!nu teoriju ni pra!ila neophodna za s!akodne!nupraksu.

7ealizam i ko+nitivizam

9ogniti!izam teorija prema kojoj nai moralni sudo!i imaju istinosne uslo!e i,shodno tome, mogu da budu predmet saznanja. 3aturalizam i nenaturalizam su d!e


40/51

>7

!rste kogniti!izma. *rema naturalistima, moralna s!ojst!a su prirodna s!ojst!a.*rema nenaturalistima su moralna s!ojst!a neprirodna s!ojst!a.

'eskripti!izam je do osamdesetih godina bio koekstenzi!no stano!ite sakogniti!izmom (tj. ako je teorija bila deskripti!istika, onda je ujedno bila i

kogniti!istika). *rema deskripti!izmu, moralni sudo!i su opisi st!arnosti$ oni opisujumoralne injenice$ opisi mogu da budu istiniti ili lani. A kogniti!izam je stano!iteprema kojem nai moralni sudo!i saop#tavajunaa !ero!anja$ a !ero!anja mogu dabudu istinita ili lana (to su tz!. kogniti!na stanja). 3a tome je zasno!ana kljunaslinost izmeu kogniti!izma i deskripti!izma.

Objasniti razliku izmeu jakog i slabog kogniti!izma poenta je u tome da je jakikogniti!izam je jedan oblik realizma (jer su istinosni uslo!i naih moralnih sudo!aodreeni neza!isno od ljudskog miljenja), dok je slabi kogniti!izam oblikantirealizma (jer su istinosni uslo!i naih moralnih sudo!a odreeni na osno!unaeg miljenja$ tj. moralnih sudo!a koje bi ljudi donosili pod kogniti!no idealnim

okolnostima).

3ajbolja denicija realizma postoje moralne injenice i moralna s!ojst!a, a njiho!opostojanje je neza!isno od ljudskog duha$ tj. miljenja. U antirealizam s!rsta!amoekije!u teoriju greke i s!e teorije koje ned!osmisleno moemo da s!rstamo unekogniti!istike teorije (npr. imperati!izam, emoti!izam, -ti!ensono!o i Iero!ogledite). Objasniti te pozicije.

(eko+nitivizam. nedeskriptivizam i ekspresivizam

Nentralna teza pripadnika nekogniti!istikoPekspresi!istike tradicije unkcijamoralnog suda je ekspresija emoti!nog (ili njemu slinog) stanja. %a tradicija imasamo jednu pretposta!ku moralni sudo!i ne mogu biti ni istiniti ni lani.

9ako bi se o!a teza bolje objasnila, na!esti denicije kogniti!izma i nekogniti!izma.

3a!esti d!e rane nekogniti!istike teorije koje proizlaze iz logikog poziti!izmaimperati!izam i emoti!izam.8atim, na!esti kljune osobine -ti!ensono!og i Iero!og stano!ita, kao no!ijihnekogniti!istikih teorija.3a!esti kljune teze !ezane za QregePio! problem$ koji predsta!lja jedan od

najozbiljnijih problema sa kojim se suoa!a s!aka !rsta nekogniti!izma.(5!entualno) 3a!esti kljune teze


41/51

>1

Objasniti osno!e !erikacione teorije znaenja, koja predsta!lja osno!u logikogpoziti!izma sutina se s!odi na to da su moralni sudo!i lieni znaenja, jer prema!erikacionoj teoriji znaenje mogu imati jedino iskazi koje se mogu empirijski!eriko!ati (tj. pro!eriti) ili su analitiki (tj. istiniti na osno!u znaenja termina u tomiskazu.

Objasniti d!e nekogniti!istike teorije koje direktno proizlaze iz logikog poziti!izmaimperati!izam (9arnap) i emoti!izam (5jer). *rema pr!oj teoriji, moralni sudo!i suprikri!eni imperati!i (;6, 1>6)$ prema drugoj, moralni sudo!i su ekspresije ose&anja

*r!obitni nekogniti!izam u obliku imperati!izma i, posebno, emoti!izma, poricao jemogu&nost pripisi!anja istinosnih uslo!a moralnim sudo!ima.0mperati!isti su moralni sud izjednaa!ali sa zapo!e&u. "%reba da izae napolje#

je, u imperati!istikom "pre!odu# znailo "0zai napolje^#- druge strane, suptilniji emoti!isti, a ipak klasini nekogniti!isti, smatrali su da sumoralni sudo!i direktni izrazi ili direktno ispolja!anje emocionalnih stanja iliemocionalnih dispozicija (sta!o!a) subjekta. U najkra&em, sud tipa "*etar je dobar

o!ek# ne bi imao bilo kak!o znaenje !e& bi bio neto nalik na uz!ik "Ura za*etra^#

1erov preskriptivizam

Ier je nekogniti!ista$ objasniti razliku izmeu nekogniti!izma i kogniti!izma^*rema Iero!om stano!itu, u ok!iru moralnih sudo!a moemo da razlikujemodeskripti!no i preskripti!no znaenje.

9ljuno za preskripti!no znaenje je slede&e moralni sudo!i su preskripcije (propisi),tj. !odii naih izbora. preskripti!nost moralnog suda ogleda se u tome da on zasobom po!lai bar jedan imperati!. @ta!ie, Ier moralni sud odreuje kao "sud kojiza sobom po!lai imperati!# / u tom smislu je Ier tz!. internalista$ on smatra daukoliko iskreno prih!atamo moralni sud, onda smo samim tim moti!isani dapostupamo u skladu s tim sudom.'eskripti!no znaenje je skup deskripti!nih karakteristika nekog postupka ilipredmeta,zbog kojihtaj postupak ili predmet poh!aljujemo. ('eskripti!nekarakteristike konstituiu !rednosno neutralni opis nekog predmeta ili postupka.) /iako to Neki& nigde ne na!odi precizno, isto odreenje deskripti!nog znaenja se

nalazi i kod -ti!ensona to je skup deskripti!nih karakteristika nekog postupka ilipredmetazbog kojihizraa!amo na sta! odobra!anja ili neodobra!anja.

*ostoji izrazita slinost izmeu Iero!og i -ti!ensonog u obe teorije moralni sudo!iimaju d!e !rste znaenja. 9od -ti!ensona, emotivnoi deskripti!no$ kod Iera,

preskriptivnoi deskripti!no (dakle, isto je to da je deskripti!no znaenje pristunokod oba autora).


42/51

>4

*ored toga, postoji znaajna razlika izmeu Iero!e !erzije nekogniti!izma i 5jero!ogemoti!izma. 9od Iera moralni sudo!i mogu da stupaju u logike relacije (o!o seobjanja!a na osno!u toga to moralni i s!i !rednosni sudo!i na osno!upreskripti!nog znaenja po!lae bar jedan imperati!, a imperati!i mogu da stupajuu logike relacije). 9od 5jera su moralni sudo!i puke ekpresije ose&anja (npr.

"Ubist!o je moralno neispra!no# _ "


43/51

>;

4. 9ada je postignuto slaganje u sta!u oko nekog etikog pitanja, spor prestajeak i kada se suprotsta!ljene strane jo u!ek razilaze oko odreenih!ero!anja.

'rugo !ano pitanje u tekstu je 'a li se naunim metodama mogu reiti s!arazilaenja u pogledu !rednosti2 Odgo!or 35^ 3aune metode nemaju istu ulogu unormati!nim naukama kao to imaju u prirodnim naukama$ mogu&e je da se d!ao!eka razilaze u pogledu sta!o!a, ak i ako su postigli potpunu naunu istinu.U tom smislu, etika nije grana neke nauke$ ona je aktivnostiji je cilj da izmenista!o!e ljudi.

#re+e-8iov problem i ekspresivizam

QregePio! problem pogaa teorije koje pripadaju emoti!istikoPekspresti!istikoj

tradiciji i s!aki nekogniti!izam. Objasniti kljune karakteristike o!e tradicije ili bardeniciju unkcija moralnog suda je ekspresija emoti!nog (ili njemu slinog) stanja.

QregePio! problem sastoji se u slede&em pitanju koja je semantika unkcija (tj.znaenje) iz!esnih propozicija za koje je oigledno da se oni ne t!rde u tz!."net!renim# ili indirektnim kontekstima$ kao to je npr. kada se te propozicije ja!ekao antecedens kondicionala.

3a!esti nekoliko primera ja!ljanja moralnih propozicija u net!rde&im kontekstima(176 npr. "Ako je moralno neispra!no ubiti malu bespomo&nu i!otinju, onda jemoralno neispra!no nago!arati nekoga da ubije malu bespomo&nu i!otinju#).

Objasniti sutinu klasinog primera QregePio!og problema problem koji moralnimodus ponens posta!lja pred nekogniti!izam (17MP117).Objasniti drugu !arijantu QregePio!og problema problem negacije inekogniti!izam (114P11>).(5!entualno) 3a!esti


44/51

>>

'enicija teorije greke to je stano!ite prema kojem su s!i nai moralni sudo!isistematski i uniormno lani. 8atim, objasniti ekije!o stano!ite eki jekogniti!ista$ objasniti razliku izmeu kogniti!izma i nekogniti!izma. 8atim objasnitizato je eki antirealista zato to ne postojemoralna s!ojst!a i moralne injenice,na osno!u

Documents

Pitanja Iz Etike