Planinarska akcija Beljanica 5-7.8.2016

Vođa puta: Stojanka Vukov

Vodič: Novica Cvetanović

Vesela grupa od 15 planinara se okupila oko lokomotive u Novom Sadu i sa vozačem Savom

krenula put ka Beljanici tačno u 15:00h. Put do Požarevca je bio odličan ali kako smo se približavali

Žagubici sve je više bilo truckanja usled prečestih rupa i zakrpa.

U hotel Vrelo smo stigli oko 20h. Veče

pored izvorišta reke Mlave koje se nalazi na 84 m

dubine je bilo prohladno; međutim, raspoloženo

društo okupljeno oko klekovače i piva se ubrzo

zagrejalo i punim plućima uživalo u opojnom

planinskom vazduhu. U jezeru pored ogromnih

pastrmki plivale su i Japanske patake koje su samo

čekale na ostatke sa terase.

Vrelo reke Mlave

A bilo je i drugih kandidata koji su iščekivali ostake druge

vrste; veliki umiljati pas koji koristi svoje fizičke predispozicije da

pre konobara obriše sve sa stolova sa posebnom pažnjom

usmerenom ka majonezu i stručnim izbegavanjem luka.

Sutradan, rano izjutra, oko 7:00 h, smo krenuli mini busom ka Beljaničkom buku, vodopadu koji je

nažalost presušio u ovo doba godine te nismo imali prilike da ga vidimo u svom punom sjaju. Od

vodopada smo krenuli pešice ka vrhu Beljanice koji leži na 1388 m nadmorske visine.

Vodič Novica priča o Beljanici…

Put do vrha je makadam sa konstantnim usponom i

jedinim izvorom pitke vode na četvrom kilometru od

vodopada. Na pogodnoj krivini smo odradili "zkovanje"

tj. krenuli prečicom kroz šumu i skratili koji metar našu

stazu. Do vrha smo pravili nekoliko kraćih pauza. Prva

grupica se odvojila na drugoj pauzi i polako se vratila ka

početnoj tački. Veća grupa je nesmanjenim elanom

nastavila dalje. Poslednjih 6 km smo išli markiranom

šumovitom stazom obraslom visokom, agresivnom

koprivom. Na desetom kilometru od polazne tačke smo

izbili na divan proplanak sa kojeg se pruža fantastičan

pogled na okolne planinske vence. Šteta je što usled

izmaglice nisu bili dobri uslovi za bolje fotografisanje.

Put smo nastavili do Kape na 1295m i dalje. Staza

po grebenu je bila malo napornija usled kamenja

prekrivenog travom, gde je trebalo biti posebno obazriv da

se ne povrede članci i stopala. Vreme nas je poslužilo ali

nagoveštaji oluje i migratorni oblak ispod nas nam nisu

ulivali poverenje. Posle kratkog odmora na Kapi, krenuli

smo dalje ka vrhu Beljanice. Kako je nepoverenje prema

vremenskim prilikama raslo, grupa se podelila na dva dela;

jedna je nastavila sa vodičem ka vrhu a druga je krenula da

se vraća istim putem nazad ka vodopadu. Kroz šumu, koja

je solidno markirana, pratila nas je izmaglica i zebnja od

najavljenog nevremena.

Predah na Beljaničkoj Kapi

Čim smo izbili na makadam nekako smo se osećali sigurnije.

Usput smo se okrepili zrelim slatkim kupinama. Naišli smo i na stado

veselih i lepih skakutavih krava; ne zna se ko se koga više uplašio! Kada

smo ponovo došli do izvora sreli smo meštanku koja se uputila kući, ka

Žagubici, ispričali se sa njom i ugovorili kupovinu ovčijeg sira i rakije za

sutradan.

Princeza Marijana

Do vodopada smo stigli oko 17h gde nas je radosno dočekala prva grupa planinara. Planinar

Sava je posebno obradovao lepše polovine poklanjajući im vešto ispletene vence od cveća. Tu smo

sačekali i one najupornije da se vrate sa vrha Beljanice. Kažu da je pogled bio fantastičan, da se magla

povukla, i da je vredelo svakog truda u šta nismo sumnjali. Ono što je za ovu rutu karakteristično

jeste da nigde nema signala za mobilne telefone, te je poželjno imati GPS ili kartu za orjentisanje.

Boivoje I Grodana Jelena I Miroslav

Krenuli smo ka hotelu i usput

povezli meštanku. Bili smo

pripremljeni da će se u hotelu

organizovati svadba gde smo imali

prilike da vidimo nešto od običaja

lokalnog stanovništva. U

nedelju,nakon obilnog doručka, oko 9h

smo krenuli u manju šetnju iznad

hotela kroz šumu. Posetili smo i etno

kuću u okviru koje se nalazi i mala

soba posvećena uspomenama na

Josipa Broza Tita. Pešačenje smo

nastavili po centralnom šetalištu i

završili ga na pivu i druženju u

lokalnom kafiću.

Inače, za one koji nisu upoznati, definicija planinara glasi: To su ljudi koji sa rančevima na

leđima idu od volje preko brda do kafane!

Kući smo krenuli nakon ručka u 13h. Pastrmka, malo slanija ali ipak pojedena u slast. U povratku smo obišli manastir Gornjak, zadužbinu Kneza Lazara. Kada smo se uključili na auto-put sreli smo motociklistu dospelog čak iz Australije. Ljubaznošću vozača Save, planinarka Olja je sa entuzijazmom pravog bajkera istrčala na naplatnoj rampi kod Bubanj potoka i slikala se sa svetskim putnikom. U Novi Sad smo stigli srećni i puni utisaka u 19h.

sleva na desno: Olivera, Borivoje,Marijana,Novica, Stojanka I Katarina

Tekst napisao: Aleksandar Đorđević

Fotografisali: Slavica, Olivera, Aleksandar I Katarina

Stojanka I Sava Borislav Čeda

Ekipa na vrhu: Borivoje, Stojanka, Vanja, Kolja, Novica I Borislav