Planiranje i izvrš enje nabavke

7/30/2019 Planiranje i izvr enje nabavke

1/20

Prt ptj kola biznisaBroj 3/2011

UDC 658.7/.8

005.7Leonard Salai*

PlaniRanJe i izVRenJe nabaVke:PoGled na PRaksu naih PReduzea

Saetak: Zadaci nabane funkcije preduzea su eoma kompleksni. Pored nabake materijala po to jemogue niim trokovima, tu su i zahtei za nabaku materijala i sirovina odreenog kaliteta i koliine,

kao i pridraanje ugovorenih rokova nabake. Takoe, bitni su aspekti poznaanja zaliha i kapacitetaskladitenja. Poznato je da sako odstupanje od kontinuiteta nabake moe dovesti do prekida u ciklusureprodukcije, zbog nedostatka materijala i sirovina. Prezentovani rad nastao je kao rezultat istraianjao postupcima i aktinostima planiranja odnosno izrenja poslova nabake, sprovedenog u jednom brojuvojoanskih preduzea. U istraianju je koriena metoda interjua rukovodilaca, na uzorku od 18malih preduzea. Releantni zakljuci, na bazi rezultata istraianja, mogu da daju doprinos poveanjuekasnosti izrenja procesa nabake.

Kljune rei: plan nabake, zalihe, dobaljai, lokacija skladita, dokumentacija nabake

suPPlY PlanninG and execuTion:a VieW on seRbian PRacTice

Abstract: e tasks of the companys supply function are complex; apart om the purchase of materials atas low costs as possible, it faces the quest for the supply of materials and raw materials of certain volume andquality as well as meeting the purchase deadlines. Also, aspects concerning stores and storage capacity haeto be taken into account. It is a well-known phenomenon that eery delay of supply may cause interruptionsin reproduction, due to the lack of materials and raw materials. is paper has come out as a result ofthe research conducted in a number of enterprises in Vojodina. e research has dealt with aspects andactiities concerning supply planning and execution. e research used the interiew method among 18CEOs of small-to-medium size enterprises. Releant conclusions based on research may gain insight intothe way supply function can provide eectieness.

Keywords: supply plan, stores, suppliers, storage location, supply documents

* Leonard Salai, magistar ekonomskih nauka, predava, Visoka poslovna kola strukovnih studija, NoviSad, e-mail: [email protected]


2/20

KOLA BIzNISA

Leonard Salai | 125

UVOD

Nabavka, kao poslovna funkcija u malom biznisu, obezbeuje povezivanje preduzeasa tritem njegovih materijalnih i uslunih inputa i institucija koje se na njemu nalaze.Svako poslovanje, bez obzira da li se radi o protnom ili neprotnom sektoru, imasvoj ciklus reprodukcije koji zapoinje nabavkom resursa neophodnih za poslovanjeodnosno obavljanje delatnosti.1

Nabavka se moe sprovoditi na direktan odnosno indirektan nain, u centralizovanomodnosno decentralizovanom organizacionom ustrojstvu. Dok se pitanje centralizacijeodnosno decentralizacije funkcije nabavke tie veliine i trine snage preduzea, izborza direktan odnosno indirektan vid nabavke opredeljen je sledeim faktorima:

vrstom delatnosti proizvoai i trgovine su uglavnom orijentisani nadirektan vid nabavke, dok maloprodajna i usluna mala i srednja preduzea

pribegavaju indirektnom vidu nabavke, preko posrednika

karakteristikama proizvoda/usluga odreeni proizvodi ne podnose dugekanale distribucije, kao npr. sirovine i repromaterijali za prehrambenuindustriju, investiciona oprema, saobraajna sredstva, graevinski materijali,sirovine za energetiku, rude za topionice, cementare i sl.

veliinom kupaca i obimom njihovih kupovina proizvoai u malom

biznisu, usled manjeg obima nabavki, esto su prisiljeni da se obrate trgovinina veliko i uslunim posrednicima za snabdevanje.2

Plan nabavke se najee deli na dve globalne celine: plan nabavke u proizvodnimpreduzeima odnosno plan nabavke u trgovini3. Dok plan nabavke u proizvodnimpreduzeima ne egzistira samostalno, ve je segment ukupnog planskog procesa, utrgovinskim preduzeima kao osnova za izradu plana nabavke slui plan prodaje.4 Plannabavke za preduzea iz sfere proizvodnje najee odreuju:

izvori snabdevanja redovni (stalni) i alternativni

struktura nabavki

vremenska dimenzija nabavki

nansijski okvir koji stoji na raspolaganju za nabavku

korelacija nabavnih cena sa izlaznim cenama

1 Salai (2007: 103)2 Ibidem3

Salai (2007: 104)4 Salai (2007: 105)


3/20

126 | PLANIRANJE I IzVRENJE NABAVKE: POGLED NA PRAKSU NAIH PREDUzEA

KOLA BIzNISA

godinje potrebe za materijalnim sredstvima (vozilima za transport,kancelarijskom infrastrukturom i materijalom).

Razrada plana nabavke moe se odvijati na razne naine, od kojih je najzastupljeniji onajpo grupama materijala. Istiu se sledee grupe materijala:

1. alternativno odreene grupe materijala primenjuju se u sluaju kada senabavlja materijal bez decidiranih tehnikih zahteva

2. vrsto (ksno) odreene grupe materijala nabavljaju se prema standardimakoje propisuje tehnoloki postupak ili koje prodaja ugovara sa kupcima

3. slobodan izbor nabavke materijala primenjuje se kada proizvodnja iprodaja nemaju precizno denisane uslove niti formirane porudbine, teje nabavna funkcija u mogunosti da samostalno odreuje uslove nabavkematerijala za proizvodnju.

Kada je re o maloprodaji, precizno planiranje nabavke nije mogue zbog niza faktorakoji utiu na dinamiku i strukturu prometa. Preciznijem planiranju se moe pristupiti

jedino za bazni (osnovni) proizvodni program sa relativno ujednaenim tempomplasmana. Kod veleprodaje, stepen neophodne preciznosti plana nabavke blizak jeonom koji vai i za proizvodna preduzea.5

Aspekti nabavne funkcije ukljuuju (a) eksterne i (b) interne okolnosti, tj. uslove, kojisu predmet analize. Eksterni aspekt analize nabavke odnosi se na nastup na tritu/tritima i treba da ustanovi adekvatnost stepena centralizacije/decentralizacije ovefunkcije. Interni aspekt analize nabavke, pak, interesuje se za podelu rada, utvrivanjenjene ekasnosti i efekte podele rada prema grupama homogenih poslova odnosno

proizvoda.

Kod svih oblika organizacije procesa nabavke neophodno je planirati rezidualne veliine

i mogue disparitete tj. neusklaenosti, a naroito:

nepredvidive faktore na ostvarenje plana

uslove nabavke i tendencije kretanja cena na tritu nabavke

meusobni tetni uticaj zaliha (robe, sirovina, repromaterijala)

kalo, rastur, kvar i lomove u skladinom prostoru.

5 Salai (2007: 106)


4/20

KOLA BIzNISA

Leonard Salai | 127

METODOLOGIJA I TOK ISTRAIVANJA

U skladu sa prethodnim, pred menadment se postavlja zadatak da se izvri analizaprednosti i nedostataka poslovanja nabavne funkcije u periodu koji prethodiposmatranom, kako bi se uticaj rezidualnih veliina minimizirao (neutralisao). Imajuiu vidu ogranienost uslova koji diktiraju ponaanje preduzea u dananje vreme, moese pretpostaviti i ogranienost planskih aktivnosti preduzea na ovom polju. Zahteviistraivanja, koje bi moglo da ukae na prednosti i nedostatke nabavne funkcije, moguse formulisati u vidu dvaju hipoteza:

H0: Najvei broj preduzea sagledava interne aspekte analize nabavne unkcije, koje kasnije

implementira u svoju poslovnu praksu, u odnosu na eksterne aspekte kojima se pridajeznatno manji znaaj.

H1: Najmanji broj preduzea planira rezidualne veliine i disparitete u svom nabavnom

poslovanju.

Istraivanje je sprovedeno na uzorku od 18 institucija male odnosno srednje veliine,u proizvodnoj i posrednikoj (trgovinskoj) delatnosti. Kao uzorak su uzeta preduzeasa teritorije Vojvodine (jedno je iz ue Srbije), sva osim jednog su samostalni privrednisubjekti. Koriena je metoda intervjuisanja rukovodilaca u preduzeima koji subili odgovorni za realizaciju nabavki. U najveem broju sluajeva to su bili vlasnici(preduzetnici), a u nekoliko sluaja radilo se o zaposlenima na poziciji menadera

komercijale odnosno nabavke/prodaje. Korien je tzv. kvota-uzorak6 koji se koristi prinepoznatoj (beskonanoj) veliini osnovnog skupa, budui da je broj preduzea koja semogu uzeti kao uzorak prilikom istraivanja nepoznat.

S obzirom na prirodu nabavne funkcije opisane u prethodnim delovima rada, uoene sutri oblasti koje su uzete u analizu. One se mogu formulisati kao:

1. planiranje eksternih uslova

2. planiranje internih uslova

3. planiranje rezidualnih veliina.

Kao dominantan eksterni aspekt analize nabavne funkcije uoena je analiza uslovanabavke i dinamike kretanja cena na tritu nabavke. Internim aspektima je identikovansledei set aktivnosti preduzea:

1. sastavljanje i razrada plana nabavke prema postavljenim kriterijumima

2. analiza ostvarenja plana nabavke

6 Lancaster (2005: 149)


5/20


KOLA BIzNISA

3. formiranje komisije i sastavljanje komisijskog zapisnika o izvrenimnabavkama

4. davanje prigovora/reklamacije dobavljau na kvalitet i kvantitet isporuke5. evidentiranje zaliha

6. izraunavanje visine zaliha i uporeivanje sa visinom optimalnih zaliha

7. izraunavanje i uporeivanje trokova nabavke i trokova skladitenja

8. ralanjavanje dogaaja u prethodnom poslovnom periodu, tj. poslovnojgodini

9. analiza prednosti i nedostataka poslovanja u prethodnom periodu

10. analiza korienja usluga dobavljaa

11. analiza lokacije skladita

12. analiza prijema robe u skladite, sa osvrtom na opremu i ureenje skladita

13. analiza meusobno tetnog uticaja robe, kala, rastura, kvara i loma uskladitu

14. popunjavanje dokumentacije o izdavanju robe iz skladita

15. popunjavanje popisnih lista i popis robe.

Od navedenih aktivnosti, u cilju racionalnog sagledavanja segmenata aktivnosti kao ipotovanja vremena i truda ispitanika, smatralo se da je potrebno odreivanje pojedinihaktivnosti kao opcionih, te su one navedene pod numeracijama 3, 4 i 13 i na taj nain

prezentirane ispitanicima.

Kao trei set aktivnosti, tj. oblast analize, uoena je aktivnost analize uticaja nepredvidivihfaktora na ostvarenje plana, koja je, kao i prva oblast, posmatrana kao posebna celina.

Takoe, je znaajno i pitanje nadlenosti subjekata u sprovoenju navedenih aktivnosti,te je i ono dobilo mesto u istraivanju.

Budui da su kao uzorak uzeta preduzea orijentisana na domae trite, u istraivanjunisu navedena dokumenta koja se koriste u meunarodnom prometu robe. Ostaladokumentacija je posebno naglaena.

U daljem tekstu sledi prezentacija dobijenih rezultata istraivanja.


6/20

KOLA BIzNISA

Leonard Salai | 129

ANALIZA USLOVA NABAVKE I TENDENcIJE

KRETANJA cENA NA TRITU NABAVKE

Za prvi set aktivnosti odnosno oblasti analize povratna informacija je dobijena od svegatri jedinice u uzorku (16,6%). Sva posmatrana preduzea su u oblasti trgovine, od toga

jedno u istoj veleprodaji i dva u maloprodaji.

Prema dobijenim informacijama, ova preduzea nabavku deniu unapred za predstojeuposlovnu godinu. Navodi se ve dobro poznat postupak, tj. pristup, planiranju nabavki:analiziranje dobrih i loih strana nabavke, kao i moguih posledica koje mogu proisteiiz pogreno donesenih odluka. Preduzea navode da vei broj porudbina manjeg obima

poveava trokove transportnih usluga, prijema i skladitenja robe, kao i da u svakojnabavci postoje ksni trokovi koji ne stoje u zavisnosti od prodatih koliina. Zbog toga

se ona uglavnom opredeljuju za vee porudbine, koje omoguavaju i vee popuste uvidu rabata, kasa-skonta, niih cena i plaanja u valutama iji je kurs najpovoljniji. Naformiranje cena i visinu mare odluujuu ulogu ima direktor/vlasnik preduzea, uz

praenje visine konkurentskih cena, trinih kretanja, ponaanja potroaa, elastinostitranje i ostvarivog prota.

Preduzee koje se bavi veleprodajom istie da su uslovi nabavke proizvoda krajnjejednostavni, zbog prirode delatnosti i asortimana proizvoda. Ovo preduzee sveinformacije o cenama nalazi na produktnoj berzi i posluje u skladu sa time. Prirodadelatnosti ovog entiteta ukazuje na to da ne postoji uniciranost cena usled meusobnog

dejstva ponude i tranje.

Jedno od preduzea u maloprodaji istie da je, pored toga to se rukovodi principomizbora izvora nabavke sa povoljnom ponudom, prinueno da prihvati ponude onihdobavljaa iji su proizvodi brendirani i koji, u odreenom smislu, dre monopol. Kaoilustraciju navodi primer jednog domaeg brenda vina, koje posmatrano preduzee nijeelelo da nabavlja usled nepovoljnih cena. Angaovani su strunjaci da pronau slino

vino ali po nioj ceni, to, konano, nije rezultiralo uspehom jer fokusirani segmentpotroaa nije prepoznao napore uinjene ka pomeranju njihovog fokusa na novi brend.

SASTAVLJANJE I RAZRADA PLANA NABAVKE

PREMA POSTAVLJENIM KRITERIJUMIMA

Povratne informacije o aktivnosti sastavljanja plana nabavke dobijene su od osam jedinicaiz uzorka (44,4%). Delatnost ovih entiteta je proizvodnja dopunjena maloprodajom (3sluaja), trgovina kombinovana veleprodaja i maloprodaja (2 sluaja), ista veleprodaja(1 sluaj) i ista maloprodaja (2 sluaja).

U preduzeima sa decentralizovanom strukturom za sastavljanje plana nabavke zaduenaje nabavna sluba. Ona vri speciciranje potreba za robom male i velike vrednosti


7/20


KOLA BIzNISA

odnosno hitno potrebne robe. U ovom tipu preduzea koristi se dokument Zahtevza nabavku iji sadraj opredeljuju raspoloiva projektno-tehnika dokumentacija,standardi, katalozi proizvoaa, zakonski propisi i sl. Priroda delatnosti opredeljuje

i zahteve u pogledu nabavki, te se, primera radi, u posmatranom poljoprivrednompreduzeu najvei deo potreba u pogledu nabavke odnosi na zatitna sredstva. U ovomsluaju strunjaci inenjeri zatite iniciraju potrebu za nabavkom zatitnog sredstva,nakon ega se pristupa prikupljanju ponuda od dobavljaa, vri izbor najpovoljnije

ponude, potvruje porudbina, te doprema predmet nabavke.

U trgovinskoj delatnosti plan nabavke se sastavlja poetkom poslovne godine. Uvidomu robno raunovodstvo utvruju se sve obavljene nabavke i prodaje u prethodnoj godinii planira predstojea nabavka. Na osnovu plana o poslovanju, iji je deo plan nabavke,za narednu godinu se planira minimalno poveanje tekueg poslovanja (10%), to

poveava i planirane nabavke za istu veliinu. U sluaju planiranih investicija i proirenjatrgovinske mree, uzima se u obzir prodajni kapacitet novih objekata (prodavnica iskladita), ime se uveavaju koliine robe potrebne za narudbu. Prema rezultatima,dok je za maloprodaju karakteristina mesena analiza prodaje robe po objektima,utvrivanje usklaenosti sa planiranom nabavkom i uvaavanje sugestija i miljenja

prodavaca u pogledu sastavljanja plana, veleprodaju karakterie sastavljanje materijalnogbilansa, tj. materijalnog plana, rukovodei se vrsto odreenim grupama materijala, to

predstavlja vanu stavku sastavljanja ukupnog plana nabavke.

Ovaj segment aktivnosti je u najveem broju sluajeva ingerencija osobe koju vlasnikpreduzea zadui, a u manjem broju sluajeva je zastupljen referent komercijalnihposlova. Odobravanje nabavke (u jednom sluaju) je ingerencija direktora preduzea.

ANALIZA OSTVARENJA PLANA NABAVKE

U pogledu ovog segmenta aktivnosti, 6 jedinica iz uzorka (33,3%) je obezbedilo povratneinformacije. Uglavnom se radi o istim preduzeima koja su pristupila sastavljanju planai njegovoj razradi. Preduzea su izrazila tenju za ostvarenjem plana u njegovoj celosti,

kako se navodi, kako ne bi dolo do naruavanja kontinuiteta plasmana odnosno kako nebi bio ugroen asortiman. Dalje se navodi da se prate zalihe koje predstavljaju prioritet, akao kvantitativan kriterijum se istie koliina nabavke kod koje je zbir trokova nabavkei skladitenja najnii. Optimalna koliina nabavke treba da obezbedi kontinuiranosnabdevanje trita, a da pri tome trokovi nabavke i skladitenja budu najnii.

Sumarno gledano, prema rezultatima, informacije o uspenosti izvrenih nabavki sedobijaju analizom:

realizovanih rokova i dinamike isporuke

kvaliteta i koliine nabavke


8/20

KOLA BIzNISA

Leonard Salai | 131

kvaliteta pruenih usluga

poslovnosti dobavljaa

reklamacija pri prijemu nabavljenih materijala, robe i usluga.Stepen zaduenja za ovu aktivnost se formira na slian nain kao i za prethodni segment

poslova.

ANALIZA UTIcAJA NEPREDVIDIVIH fAKTORA NA OSTVARENJE PLANA

O analiziranju uticaja vanrednih okolnosti i nepredvidivih faktora na stepen ostvarenjaplana dobijena je povratna informacija iz pet jedinica u uzorku (27,7%).

Kao to se i moglo pretpostaviti, glavni rezidualni faktor, iji uticaj nije u potpunostimogue proceniti, u graevinarstvu i poljoprivredi jesu klimatski uslovi, te ih preduzeau ovim delatnostima navode na prvom mestu. Iza toga slede kanjenja isporuke odnosno

pogrene dostave. Po ovom pitanju preduzea imaju jasno razraenu proceduru: usluaju kanjenja isporuke preduzee obavetava krajnjeg korisnika/kupca o ovojokolnosti i vri proveru namere kupovine od strane korisnika/kupca uprkos kanjenju, akao stimulaciju na kupovinu nudi popust od pune cene date robe. U sluaju pogrenihisporuka, preduzee obavetava dobavljaa i trai zamenu u to je mogue kraem roku.

Na treem mestu, preduzea istiu nedostatke robe na tritu u trenutku kada je onatraena, a iza toga se navode kraa, poar, poplave i druge elementarne nepogode kojemogu predstavljati smetnju poslovanju, a time i ostvarivanju plana nabavke.

Jedno preduzee je na interesantan nain nepredvidivim faktorom na ostvarenje planaidentikovalo opte stanje ekonomije u dravi, sa valjanim rezonovanjem ekonomskelogike kojom se, inae, ova pojava objanjava. Budui da ovaj tematski okvir nije shvaenna adekvatan nain, on se na ovom mestu nee tumaiti (protumaen je u prethodnomdelu rada).

U pogledu zaduenja zaposlenih za reavanje ovog segmenta aktivnosti ni jednopreduzee nije obezbedilo povratnu informaciju, te se moe pretpostaviti da bi, poprirodi stvari, za subjektivno uslovljene gubitke (tetu) odgovornost snosilo lice koje jeprouzrokovalo taj gubitak, a u sluaju objektivno nastupajuih okolnosti, sanaciju tetebi snosilo drutvo tj. preduzee u celini.

fORMIRANJE KOMISIJE I SASTAVLJANJE KOMISIJSKOG ZAPISNIKA

Povratnu informaciju o ovoj aktivnosti su obezbedile etiri jedinice iz uzorka (22,2%).

Ova aktivnost je odreena kao opciona, s obzirom na njenu sporadinost u aktivnostimamalih preduzea.


9/20


KOLA BIzNISA

Formiranje komisije se sprovodi odlukom direktora preduzea, u dva sluaja:

kao redovna aktivnost (uglavnom kod preduzea srednje veliine) odnosno

kao vanredna aktivnost, u sluaju nastupanja nepravilnosti prilikompreuzimanja nabavke od dobavljaa (kod malih preduzea).

Pored komisija, iji je zadatak da konkretno popiu odreene kategorije imovine iobaveza, formira se i centralna popisna komisija koja koordinira njihovim radom. Poizvrenom popisu, komisija sastavlja izvetaj sa predlozima u pogledu razlika (manjkova,

vikova i isporuke koja nije naruena) koji se upuuju upravnom odboru preduzea, aovaj daje konanu ocenu o izvrenom popisu i nastalim razlikama po popisu.

U jednom sluaju je evidentirano da se koriste dva tipa komisijskih zapisnika:Zapisnik

za oteenje robe u transportu iZapisnik za povraaj robe. U drugom sluaju, preduzeeizvetava o izvrenoj tzv. verikaciji nabavke, kao alternativno reenje formiranju komisijei sastavljanju komisijskog zapisnika. Sadraj ove aktivnosti je primopredaja nabavke uzoveru i uvoenje u evidenciju dokumenataRaun dobavljaa iKnjiga ulaznih rauna.

Nivo odgovornosti za ovu aktivnost je, prema informacijama dobijenim od preduzea,na nivou referade komercijalnih poslova. Kod malih preduzea re je o ingerenciji

preduzetnika i njegovih saradnika, kojima delegira odgovornost.

DAVANJE PRIGOVORA/REKLAMAcIJE NA KVALITETI KVANTITET ISPORUKE DOBAVLJAU

Ova aktivnost se posmatra kao dopuna, a u nekim sluajevima i kao alternativaprethodno pomenutom upuivanju izvrenog popisa (komisijskog zapisnika) namiljenje nadlenom upravnom organu preduzea, te se iz tog razloga prilikomistraivanja tretiralo kao opciona aktivnost. Povratna informacija o davanju prigovora/reklamacije je zabeleena u svega tri sluaja (16,6%).

U sluaju decentralizovane funkcije nabavke, procedura davanja reklamacije dobavljauje sistematizovana kroz:

1. ispostavljanje reklamacije dobavljau, na osnovuZapisnika o reklamaciji (uslobodnoj formi)

2. uvanje reklamirane isporuke oznaavanjem naIdentifkacionom kartonu sanaznakom neusaglaeno

3. razmatranje odgovora dobavljau

4. uslovni ili redovan prijem zamenjene koliine odnosno njegovo vraanjedobavljau, slubenim dopisom na memorandumu preduzea.


10/20

KOLA BIzNISA

Leonard Salai | 133

Odgovornost za ovu aktivnost u ovom sluaju snose referent komercijalnih poslovaodnosno skladitar, dok se sa direktorom preduzea vri konsultacija u pogledu odgovoradobavljaa na reklamaciju.

Od jednog preduzea je, u pogledu ove aktivnosti, uinjen napor koje ono ini u pogleduizbegavanja radnji koje stvaraju probleme dobavljau, koje su, kako navodi:

dostavljanje brzih i hitnih zahteva za isporuku

storniranje naruene robe ili promena specikacije

ispostavljanje zahteva koje dobavljai ne mogu da realizuju na odgovarajuinain npr. ukoliko dobavlja ne raspolae adekvatnim transportnimsredstvom kojim bi bila mogua isporuka.

U sluaju centralizacije nabavke procedura je znatno pojednostavljena i manjeformalizovana, a nosilac aktivnosti je direktor preduzea.

EVIDENTIRANJE ZALIHA

Ovu aktivnost, prema povratnim informacijama, vri est jedinica iz uzorka (33,3%).U pogledu preciznosti prikaza, ova aktivnost je razgraniena od aktivnosti utvrivanja

visine zaliha i njihovog poreenja sa optimalnim zalihama.

Pod zalihama se podrazumeva roba u prodavnici ili skladitu i roba na putu koja jo nijeprimljena u prodavnicu ili skladite. Zalihe se u navedenim preduzeima evidentirajuprilikom njihovog ulaza u skladini prostor (u jednom sluaju ne raspolae se skladinimprostorom). Sektor koji je zaduen za ulaz robe (najee komercijalni) unosi raun iotpremnicu u evidenciju putem kalkulacije. Takoe se uzima po jedan uzorak od svakenabavljene koliine i stavlja u tzv. izlobeni prostor. Prilikom voenja zaliha vodi se ievidencija primljene ambalae, te se prati njeno zaduivanje i razduivanje u dokumentuKnjiga evidencije prometa i usluga.

Elementi koji se unose u evidenciju zaliha su:

broj artikla

opis prema specikaciji narudbe, npr. aktivni ugalj, etiketa MC i sl.

sastavnica da li se koristi ili ne

jedinica mere u mernim jedinicama (kilogram, litar, komad)

grupa knjienja npr. sirovine i sl.

taka poruivanja.


11/20


KOLA BIzNISA

Najee se raspolae raunarskim programom u koji se unosi samo onaj broj elemenatakoji je podloan varijacijama, dok su ostali ugraeni u program.

O organizacionom reenju nadlenosti za sprovoenje aktivnosti evidencije zalihanije dobijena povratna informacija, te se moe pretpostaviti da se ono reava na nivouprethodno pomenutih nadlenosti.

IZRAUNAVANJE VISINE ZALIHA I UPOREIVANJESA VISINOM OPTIMALNIH ZALIHA

O ovoj aktivnosti informacije su dobijene od svega pet preduzea (27,7%), to se moe

objasniti, s jedne strane, responzivnou upitanih subjekata, a isto tako i kratkovidouupravljake funkcije. Uverenje je autora, meutim, da ova preduzea vre pomenuteanalize.

Naime, kontinuitet i ekonomija u poslovanju preduzea koja obavljaju prometnudelatnost (proizvoda, usluga, trgovinske robe), a koja predstavljaju jedinice uzorka uovom istraivanju, kree se na nivou koji se nalazi izmeu minimalnih i maksimalnihzaliha, kao optimalne zalihe. One predstavljaju najpovoljniji nivo zaliha koji omoguava

postizanje najnie cene kotanja u trenutku prodaje.

Preko jednog primera trgovinskog preduzea,7 pruene su informacije o izraunavanju iuporeenju nivoa zaliha, koji sledi u daljem tekstu.

Minimalne zalihe su utvrene kao umnoak dnevne prodaje robe (u ovom primeru,20.000 din.) i vremena potrebnog da se realizuje nabavka (25 dana). Kao drugu metoduizraunavanja istog, jedno preduzee koristi umnoak sa prosenim kanjenjem uisporuci robe od strane dobavljaa u prethodnom periodu. Iz ovoga se moe zakljuiti dase mogu koristiti aktuelni, ali isto tako i istorijski podaci za dobijanje visine minimalnihzaliha koje nose rizik prekida kontinuiteta u snabdevanju trita.

Vraajui se na prethodni primer, nivo minimalnih zaliha je utvren u iznosu od500.000 din.

U datom preduzeu prosean dnevni promet iznosi oko 20.000 din. a minimalne zaliheiznose oko 600.000 din., dakle, neto vie od izraunatog nivoa. Nivo maksimalnih zalihamoe se izraunati uveanjem minimalnih zaliha za izvrene nabavke. Pretpostavka je dase minimalne zalihe koliinski poklapaju sa jednom nabavkom, te je u tom sluaju iznosmaksimalnih zaliha 500.000 + 500.000 = 1.000.000 din.

7

Videti: Interni materijal preduzea: VB Trade, Novi Sad; Hidro-elektro d.o.o., Inija; Hipol a.d.,Odaci; Rudnap agrar d.o.o., Beograd; Best izgradnja, Novi Sad; Senta-promet a.d., Senta


12/20

KOLA BIzNISA

Leonard Salai | 135

Izraunavanje optimalnih zaliha treba da ine minimalne zalihe uveane za potrebetekueg snabdevanja objekta u obimu od jedne optimalne nabavke. Prema tome, sistemizraunavanja je slian kao i kod maksimalnih zaliha, s tim to se ovde u obzir uzima

optimalna koliina nabavke.

Kao i u prethodnom sluaju, nije dobijena informacija o nadlenosti nad sprovoenjemove aktivnosti, te se pretpostavlja da su to ista lica kao i u prethodnoj stavki rada.

IZRAUNAVANJE I UPOREENJE TROKOVA

NABAVKE I TROKOVA SKLADITENJA

Segment aktivnosti uporeenja trokova nabavke i trokova skladitenja se preduzimaod strane pet preduzea iz uzorka (27,7%).

Posmatrana preduzea vre ralanjavanje trokova nabavke na ksne i varijabilne, premave poznatoj optoj metodologiji ralanjavanja trokova. Takoe, vri se i razlikovanjetrokova skladitenja prema nosiocima trokova na: trokove osnovnih sredstava uskladitu, materijalne trokove uvanja zaliha i trokove izdavanja skladinog prostora.Navodi se da su trokovi nabavke vei u sluaju kada se ne koristi opcija skladitenja vese nabavljena roba direktno plasira kupcima.

Odreene kategorije proizvoda zahtevaju posebne naine skladitenja, to prouzrokujedodatne trokove posmatranim preduzeima. U ovu grupu proizvoda ona ubrajaju:suhomesnate proizvode koji se uvaju u specijalnim hladnjaama, konditorske proizvodekoji se u letnjem periodu hlade kako bi se spreilo njihovo topljenje i razna pia kojase uvaju od smrzavanja. Poznajui ovu kategoriju proizvoda, preduzee automatskiugrauje odreeni procenat u njihovu cenu kotanja kako bi trokovi koje oni uzrokujubili pokriveni.

Pomenuta preduzea zakljuuju da orijentacija na optimalne zalihe i direktnu nabavku

omoguava nie trokove nabavke, a time i nie trokove skladitenja. Za odreeneproizvode za kojima je tranja retka i koliinski nepredvidiva, posmatrana preduzeapokreu nabavku tek nakon prijema porudbine od klijenata/potroaa. Osim prednostidirektne nabavke, navode se i njeni nedostaci, koji se odnose na potrebu da se trgovinsko

preduzee mora pojaviti kod brojnih specijalizovanih proizvoaa koji esto proizvodejedan proizvod, to dovodi do veeg broja manjih narudbi kako bi se kompletiraoasortiman, a to u krajnjoj liniji poveava trokove nabavke.

Po prirodi stvari, ova aktivnost je u nadlenosti saradnje referada: komercijalne i

raunovodstveno-nansijske, u sluaju decentralizacije nabavne funkcije. U sluajucentralizovanih aktivnosti, nosilac aktivnosti je direktor preduzea.


13/20


KOLA BIzNISA

RALANJAVANJE DOGAAJA U PRETHODNOM

POSLOVNOM PERIODU TJ. POSLOVNOJ GODINI

Ralanjavanje poslovnih dogaaja iz prethodnog poslovnog perioda je segmentaktivnosti koji, prema rezultatima istraivanja, prati svega etiri preduzea iz uzorka(22,2%). Razlozi toga se ponovo mogu traiti u objektivno i subjektivno uslovljenimfaktorima, kao to je ve prethodno analizirano.

Preduzea navode da je analiza i kontrola uspenosti poslovne godine, naelno, veomakompleksna. Zasniva se na funkcionalnosti trokova i kretanju (porastu/padu) obima

prodaje. Za merenje ekasnosti koriste se pokazatelji kao to su: prosean dnevnipromet, procenat poveanja dnevnog prometa u vreme akcija, vreme trajanja akcije,procenat razlike u ceni i sl. Navodi se da ovim podacima raspolae direktor preduzea,

kako u sluaju centralizacije nabavne funkcije, tako i u sluaju njene decentralizacije.Konsultacija se vri sa efovima prodavnica, u cilju poveanja obima prodaje.

Kao dopunu prethodnom, preduzea navode sledee aktivnosti ije mesto vide u ovomsegmentu rada:

tehnoekonomska analiza isplativosti uvoenja novog sistema rada

prenos tehnologije u cilju zapoinjanja dugorone poslovne saradnje

otvaranje maloprodajnih objekata

proirenje skladinog prostora

prikaz bilansa stanja i bilansa uspeha (za prethodnu poslovnu godinu)

rezime delatnosti, trinog uea, konkurentske snage preduzea itd.

ANALIZA PREDNOSTI I NEDOSTATAKA

POSLOVANJA U PRETHODNOM PERIODU

Povratnu informaciju o izvrenju ovog segmenta aktivnosti dala su uglavnom istapreduzea koja su pruila informacije za prethodnu analizu, a to su etiri preduzea izuzorka (22,2%).

Analizu poslovne godine, a unutar toga i analizu mesta nabavne funkcije, preduzeasvode putem izrade godinjeg inventara. Navodi se da su tada zalihe najvee, jer seobim prometa znaajno uveava u vreme boinih i novogodinjih praznika. Odreeni

proizvodni programi i linije dobijaju na znaaju, dok su, opet, drugi sezonskog karakteraili manjeg znaaja. Analizu rezultata poslovanja, u sluaju decentralizovanog tipa

preduzea, prate nabavka i nansije ali i terenske slube (prodavnice itd.), dok je ucentralizovanom tipu preduzetnik taj koji analizira i donosi konane odluke.


14/20

KOLA BIzNISA

Leonard Salai | 137

Kao bitne dogaaje, koji utiu na poslovanje preduzea u proizvodno-trgovinskojdelatnosti, upitana preduzea istiu: privremeno zatvaranje objekata zbog renoviranja

poslovnog prostora, organizaciju programa zabavnog sadraja (muziki festival,

koncerti, sportski dogaaji itd.), kolski raspust, prodajne aktivnosti osiguravajuegdrutva, nerazvijenu mreu nabavke, nedostatak sredstava, strunost kadrova (uglavnomu pozitivnom kontekstu) i sl.

ANALIZA KORIENJA USLUGA DOBAVLJAA

U vezi ovog segmenta aktivnosti dobijen je srazmerno vei broj povratnih informacijaod preduzea iz uzorka ukupno sedam (38,8%).

U teoriji poznatu konkurentsku mreu8

za analizu izbora dobavljaa preduzea koristeu njenoj modikovanoj formi, kao to je prikazano u narednoj tabeli:

Tabela 1: Analiza dobavljaa prema odabranim kriterijumima

KRITERIJUMIDobavljai za isti materijal

Dobavlja A Dobavlja B Dobavlja C

Kvalitet visok 3 srednji 2 srednji 2

Rok isporuke kratak 3 kratak 3 dug 1

Nain isporuke Franko kupac 3 Franko dobav. 1 Franko kupac 3Nain plaanja ek 1 ek 1 menica 3

Cena niska 3 srednja 2 visoka 1

Udaljenost velika 1 mala 3 srednja 2

Mogu prevoz sve vrste prevoza 3 voda, kamion 2 kamion 1

Bonifkacije visoke 3 male 1 visoke 3

Asortiman irok 3 srednji 2 mali 1

Koliina neograniena 3 neograniena 3 neograniena 3

Pouzdanost visoka 3 niska 1 srednja 2

UKUPNOPOENA

29 21 22

Izvor: Interni materijal preduzea: VB Trade, Novi Sad; Hidro-elektro d.o.o., Inija; Hipol a.d.,Odaci; Rudnap agrar d.o.o., Beograd; Best izgradnja, Novi Sad; Senta-promet a.d., Senta

U najveem broju preduzea navode da je vezivanje za iskljuivog dobavljaa izvorpotencijalnih problema. Iako odreeni dobavljai nude povoljne uslove nabavke po

8 Salai (2007: 69)


15/20


KOLA BIzNISA

gotovo svim aspektima, potrebno je uvaiti suptilne razlike koje postoje meu njima.Najee se primenjuje poznati Pareto-optimum 80:20,9 tj. 80% nabavki pokriva jedandobavlja dok je uee ostalih dobavljaa 20%. Uverenje je ispitanika da svaki dobavlja,

kojeg preduzee smatra konkurentnim za realizaciju procesa nabavke, treba da dobijeonaj udeo koji e ga stimulisati na ulaganje maksimalnog napora u zadovoljenju potrebaza nabavkom.

Od ostalih aspekata koje preduzea navode izdvaja se tzv. ambulantno snabdevanje, kojeje prisutno u maloprodaji, kao vid nabavke kod kojeg dobavlja nudi isporuku direktnou prodajne objekte.

U ovom segmentu aktivnosti zaduenje imaju referenti nabavke, uz obaveznukonsultaciju direktora preduzea, budui da se radi o odnosu preduzea prema spoljnoj

sredini (stejkholderima preduzea). U sluaju malih preduzea, jedini subjekt koji sejavlja u odnosima sa dobavljaima je preduzetnik.

ANALIZA LOKAcIJE SKLADITA

Ovaj segment aktivnosti od znaaja za planiranje nabavke odvija se najee ad hoc, tj.pre otpoinjanja procesa rada, ali, kao i planski proces uopte, zbog promenljivih uslovaposlovanja koje efektiraju i proces nabavke ono bi trebalo da se vri povremeno, u svrhuneometanog procesa reprodukcije i realizacije. Od preduzea uzeta u uzorak istraivanja

svega pet preduzea (27,7%) prepoznaje ovu realnost.

Opcije koje posmatrana preduzea koriste su:

smetanje skladita teritorijalno udaljeno od maloprodajnih objekata

lociranje skladita neposredno uz maloprodajni objekat

formiranje privremenog tipa skladita, za vanredne potrebe

nepostojanje skladinog prostora.

U prvom sluaju, kada se skladite locira u industrijskoj zoni, to zahteva i dislociranjenabavne slube ili referade komercijale od sedita preduzea, ime se omoguavaekasnije poslovanje i komunikacija izmeu zaposlenih u skladitu i onih u nabavnojslubi odnosno referadi. Pored toga, istie se da ovakva lokacija skladita donosiocimaodluka o nabavci omoguava da lake steknu vizuelni uvid u predmet nabavke kako bise skladini kapaciteti racionalno i svrsishodno koristili.

U drugom sluaju, kada je skladite locirano uz prodavnicu, u njemu se vri prijem robe,njegovo skladitenje, razvrstavanje i numerisanje robe kao i druge pripremne radnje

9 Salai (2007: 158)


16/20

KOLA BIzNISA

Leonard Salai | 139

koje prethode iznoenju robe u prodavnicu. Od naroitog je znaaja, kako preduzeanavode, da pored funkcionalnosti budu prisutni i aspekti prostranosti magacina, njegoveosvetljenosti i provetrenosti, kako bi se mogao odrati stalni kvalitet zaliha i time ubrzao

koecijent obrtaja sredstava vezanih za zalihe.Nepostojanje skladinog prostora ne mora obavezno da predstavlja nedostatak planskog

pristupa nabavnom poslovanju. U ovom sluaju re je o nabavkama iji je kvalitet stalan,tj. nepromenjen, te ne iziskuje potrebu uvanja, zatite i odravanja ziko-hemijskihsvojstava, kao to je to sluaj kod kvarljive robe. Ukoliko je ekonomski opravdan,nedostatak skladinog kapaciteta moe da znai i manja ulaganja u otpoinjanje

poslovanja, a time i manje trokove nabavke odnosno realizacije, budui da stavkatrokova skladitenja ne uestvuje u takvim proizvodima odnosno robi.

Za analizu lokacije skladita odgovornost snose lica kao u prethodnoj stavki ovog rada.

ANALIZA PRIJEMA ROBE U SKLADITE SA OSVRTOM

NA OPREMU I UREENJE SKLADITA

Po logici stvari, povratnu informaciju za ovaj segment aktivnosti dobili smo samo odonih preduzea koja raspolau skladinim kapacitetima, a to su ista preduzea koja su seizjasnila kao u prethodnoj stavki rada (27,7%).

Organizaciona reenja za prijem robe u magacin u posmatranim preduzeimavariraju od krajnje jednostavnih i tradicionalnih do sosticiranih, savremenih reenja,zavisno od raspoloive tehnologije i stepena dostignute modernizacije preduzea.Savremena dostignua na ovom polju uglavnom koriste preduzea srednje veliinekoja su u mogunosti da ih kupe i primenjuju. Tako, primera radi, preduzee u oblasti

vodosnabdevanja raspolae soverom koji upravlja skladinim procesima i mobilnimraunarima za magacionere-peake i viljukariste koji preko beine mree komunicirajusa magacinskim soverom. Svaka lokacija u skladitu je obeleena jedinstvenim bar-kodoznakama, pomou kojih se ubrzava proces skladitenja i spreava njeno usmeravanje na

pogrenu lokaciju. Roba koja ulazi u skladite raspolae oznakom SSCC (eng. StandardShipping Container Code). Prilikom prijema osoblje dobija sve potrebne informacije naskeneru, kako o robi tako i o paletama za transport. Nakon toga, na osnovu podeavanja

parametara, raunarski sover sam rasporeuje robu u magacinskom prostoru.10

U najveem broju sluajeva, meutim, i danas se primenjuju tradicionalna organizacionareenja za postupak prijema nabavki u skladite, a to su: razvrstavanje po artiklima,zaprimanje na osnovu otpremnice, numerisanje, kontrola ispravnosti i smetanje u

predvien magacinski prostor.

10

Videti: Interni materijal preduzea: VB Trade, Novi Sad; Hidro-elektro d.o.o., Inija; Hipol a.d.,Odaci; Rudnap agrar d.o.o., Beograd; Best izgradnja, Novi Sad; Senta-promet a.d., Senta


17/20


KOLA BIzNISA

U ovaj segment aktivnosti, pored subjekata pomenutih u prethodnim stavkama rada,ukljuuje se i magacinsko osoblje koje vri sve neophodne radnje zaprimanja (proizvoda,robe) uz nadzor rukovodilaca. U malim preduzeima preduzetnik se u ovom poslu

oslanja na saradnike.

ANALIZA MEUSOBNOG TETNOG UTIcAJA ROBE,

KALA, RASTURA, KVARA I LOMA U SKLADITU

Kao to je navedeno, ovaj segment pitanja je ispitanicima postavljen sa opcijom davanjaodgovora. Dobijena je povratna informacija od svega dva preduzea (11,1%).

Preduzea pristupaju sa izvesnim stepenom svesnosti o moguim rezidualima koji semogu javiti u navedenim vanrednim okolnostima. Iako se kalo, rastur, kvar i lom mogujaviti u svakom obliku delatnosti, najei su u onim industrijama koja vre preradu iskladitenje nabavljenih koliina (sirovina, poluproizvoda, proizvoda, trgovinske robe).Tako, proizvodno-trgovinsko preduzee navodi brojne sluajeve tetnog uticaja robekoja se uva integralno, uticaja temperaturnih kretanja i prisustva kiseonika u skladinom

prostoru (hladnjai) i sl. Dok navedeno preduzee preduzima preteno preventivnemere, trgovinsko preduzee na nedeljnom nivou priprema Zapisnik za otpis, u sklopusvojih redovnih procedura kada nastupi oteenje robe. Odreen je procenat vrednostirobe tj. normativ koji je dozvoljen da bude otpisan (12% na mesenom nivou). Uzapisniku se navode potrebni podaci sa obrazloenjem o nastupajuem kalu, rasturu,kvaru odnosno lomu robe, a potvrdu zapisnika obezbeuje rukovodilac magacinaodnosno komercijale nakon uvida u stanje, pri emu je od znaaja uverenje o tome da li

je ambalaa obezbeena, tj. zatvorena, i da li je dolo do manipulacije robom kao uzrokaoteenja. Pri uverenju u regularnost, rukovodilac odobrava otpis takve robe.

POPUNJAVANJE DOKUMENTAcIJE O IZDAVANJU ROBE IZ SKLADITA

Budui da je ovaj segment aktivnosti normiran u sklopu redovnog obavljanja delatnosti,najvei broj preduzea ga obavlja na programiran nain, a to je sedam preduzea (38,8%).

Slino prijemu robe u skladite, njegovo izdavanje je predmet razliitih organizacionihreenja: od onih jednostavnih do primene automatizacije i raunarske tehnologije.Preduzee u oblasti vodosnabdevanja navodi proceduru izdavanja robe: magacionerdobija na ekranu prenosnog raunara listu artikala sa navedenim koliinama i lokacijamasa kojih treba da ih uzme, na osnovu Otpremnice koju izdaje referada komercijale. Soversam odreuje lokacije sa kojih se roba uzima, u zavisnosti od toga da li je u pitanju

dostava krajnjem kupcu ili veleprodaji. Pored pomenute otpremnice izdaje se iRaun nabazi podloge narudbenice kupca ili se formira novi raun.


18/20

KOLA BIzNISA

Leonard Salai | 141

Drugi vid izdavanja robe iz skladita, koji se vie oslanja na tradicionalne metode,koristi Trebovanje ili Nalog magacinu kao relevantnu dokumentaciju. Na osnovunaloga magacioner priprema robu za izdavanje. Ukoliko njom ne raspolae (npr. jer

nije na raspolaganju u dovoljnoj koliini), magacioner vri zabeleku na nalogu koji sealje kupcu odnosno knjigovodstvu. Kada je pripremio svu robu, nalog alje u slubunabavke i na osnovu toga izrauje Otpremnicu. Nakon toga nalog i otpremnica praterobu prilikom isporuke. U sluaju isporuke robe koja je namenjena kao poklon ili gratis,sa njom se isporuujePojedinana otpremnica.

Organizacionu odgovornost za realizaciju ovog segmenta aktivnosti imaju naprednavedena lica. U sluaju malog preduzea procedura je po prirodi stvari pojednostavljena,a vrioci aktivnosti su preduzetnik i njegovi saradnici.

POPUNJAVANJE POPISNIH LISTA I POPIS ROBE

Aktivnost popisa, tj. inventarisanja robe, prema povratnim informacijama, obavljajuuglavnom ona preduzea koja su u posmatranom uzorku najaurnija u pogledu voenjadokumentacije planiranja i izvrenja procesa nabavke, a to je sedam preduzea (38,8%).

Prema Zakonu o raunovodstvu i reviziji, preduzea su duna da jednom godinje izvrepopis robe. Iz praktinih razloga, meutim, brojna preduzea, pa tako i ona u uzorku,vre ee inventarisanje imovine kako bi stekli uvid u rad maloprodajnih objekata, zbogzahteva trine inspekcije i sl.

Popis robe se uglavnom vri automatski, itanjem bar-kodova, iako jo postoje primeri da seova aktivnost obavlja runo, na tradicionalan nain. Procedura zapoinje formulisanjemodluke kojom se tumai potreba vrenja popisa (Odluka o inventarisanju), nakon togase formira komisija, a zatim vri sam proces popisivanja. Popisna lista sadri podatkeo rednom broju, nazivu artikla, koliini robe i maloprodajnoj ceni, a sutinu popisaini stvarno zateeno stanje u prodajnom objektu. Svaka popisna lista se po zavretku

popisa potpisuje od strane predsednika i lanova komisije. Nakon toga, popisna lista seobraunava radi utvrivanja stvarnog robnog i nansijskog stanja u prodajnom objektu.Za utvrene manjkove i vikove robe, prema Zakonu, predviena je obaveza plaanja

poreza odnosno otpisa robe, te se formiraju dokumentaNalog vikova iNalog otpisa ukojima se evidentiraju nastale promene.

Organizacionu odgovornost za sprovoenje popisa snose direktor preduzea odnosnolica koja on odredi za realizaciju ove aktivnosti.


19/20


KOLA BIzNISA

ZAKLJUcI

Kroz rad su prikazani razliiti aspekti planiranja i izvrenja procesa nabavke, u proizvodno-trgovinskoj odnosno isto trgovinskoj delatnosti (veleprodaji i maloprodaji), na uzorku

preduzea koja, prema saznanjima autora, obavljaju ovu delatnost. Za sprovoenjeistraivanja jedinice su za uzorak uzete namerno, kao tzv. kvota-uzorak, kao to je ranije

ve eksplicirano.

Za potrebe istraivanja formirane su 3 globalne celine, kao klasteri aktivnosti, detaljnijerazraene i operacionalizovane kroz 15 uih celina, tj. segmenata aktivnosti. Polazei od

prirode tih segmenata aktivnosti i mogunosti njihovog sprovoenja u malim odnosnosrednjim preduzeima, u kojima je istraivanje vreno, one su odreene kao stalne(obavezne) odnosno opcione (neobavezne) aktivnosti, te su na taj nain prezentirane

ispitanicima i obraeni rezultati.Sudei prema dobijenim rezultatima, naa preduzea u navedenim aktivnostimauestvuju u onoj meri u kojoj to priroda procesa rada zahteva. Segmenti aktivnostikoji se najee obavljaju prilikom planiranja i izvrenja nabavke su: sastavljanje plananabavke i njegova razrada, analiza korienja usluga dobavljaa, analiza prijema robeu skladite i izdavanja robe iz skladita, kao i popisivanje tj. inventarisanje robe. Ovisegmenti ujedno predstavljaju i kljune aktivnosti ijim bi zanemarivanjem ekasnarealizacija plana nabavke mogla biti ugroena.

Imajui u vidu navedeno, moe se smatrati da su potvrene polazne hipoteze, premakojima:

1. najvei broj preduzea sagledava interne aspekte analize nabavne funkcije,koje kasnije implementira u svoju poslovnu praksu, u odnosu na eksterneaspekte kojima se pridaje znatno manji znaaj

2. najmanji broj preduzea planira rezidualne veliine i disparitete u svomnabavnom poslovanju.

Shodno tome, preporuka rada, u cilju poveanja ekasnosti nabavne funkcije odnosno

procesa nabavke i njenog izvrenja, jeste jaa orijentacija ka eksternim aspektima,prvenstveno u smislu praenju uslova nabavke i tendencije kretanja cena na tritunabavke, kao i uvaavanje rezidualnih veliina i dispariteta u poslovanju, prvenstveno

vanrednih okolnosti kao to su: meusobni tetan uticaj robe, kalo, rastur, kvar i lom uskladinom prostoru.

Druga preporuka, u pogledu buduih referentnih istraivanja, je uzimanje veeg brojajedinica u uzorak, to implicira i potrebu precizne obrade statistikih podataka.


20/20

KOLA BIzNISA

Leonard Salai | 143

LITERATURA

[1] Interni materijal preduzea: VB Trade, Novi Sad; Hidro-elektro d.o.o.,Inija; Hipol a.d., Odaci; Rudnap agrar d.o.o., Beograd; Best izgradnja,

Novi Sad; Senta-promet a.d., Senta

[2] Lancaster, G., (2005)Research Methods in Management: A concise introductionto research in management and business consultancy, Oxford, Burlington,Elsevier Butterworth-Heinemann

[3] Salai, L., (2007) Menadment malih i srednjih preduzea, Novi Sad, Viaposlovna kola

Primljeno: 16.09.2011.

Odobreno: 22.09.2011.

Documents

Planiranje i izvrš enje nabavke