PLANIRANJE NASTAVE U KONTEKSTU DIDAKTIKIH TEORIJASistem znanja koji je utemeljen na njihovim bitnim pravilnostima definie se kao teorija. Postojanje teorija je neophodno jer se napredak u nauci ostvaruje jedino kada se ideje organizuju u oblik teorije. Osnovne funkcije teorije su, pre svega, mogunost sistematizovanja istraivakih nalaza. Teorija, takoe, predstavlja vaan izvor istraivakih hipoteza. Teorija je, takoe, pouzdana osnova za nauna predvianja i slui da objasni odreene pojave.ezdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, u evropskom regionu istovremeno nastaje vie didaktikih pravaca to je doprinelo razvoju didaktike teorije. Kao najkarakteristinije teorije izdvajaju se: didaktika kao terija obrazovanja, didaktika kao teorija pouavanja, didaktika kao teorija informacija, didaktika kao teorija kurikuluma i didaktika kao kritika teorija nastavne komunikacije. Didaktika kao teorija obrazovanja se fokusira na problem izbora sadraja i zbog toga se naziva didaktikom u uem smislu. Didaktika kao teorija pouavanja kao predmet didaktike uzima pouavanje i uenje (didaktika u irem smislu). Didaktika kao teorija informacija prenosi model upravljanja informacijama na proces uenja i pouavanja. Didaktika kao teorija kurikuluma je pokuala da reformie nastavne planove uvodei nove sadraje. Didaktika kao kritika teorija nastavne komunikacije se kritiki odnosi prema stvarnosti.

Planiranje nastave u didaktici kao teoriji obrazovanja

Prema didaktici kao teoriji obrazovanja, koju je utemeljio Erih Veniger, osnovna kategorija obrazovanja je sadraj. Sadraj iz stvarnosti se transformie u zadatke koje vaspitanici treba da savladaju ne bi li postali linosti. Volfgang Klafki, Venigerov uenik, izgradio je koncepciju didaktike u uem smislu, koja mu je kasnije posluila kao osnova za novi koncept teorije didaktika analiza. Didaktika analiza je veoma prihvaena u nastavnom radu jer nastavnicima olakava planiranje nastave. Klafki se zalae za to da se sadraji odreuju prema psihofizikim mogunostima dece, ali i prema duhovno istorijskim uslovima. Izbor sadraja je uslovljen i strukturom nauke nastavnog predmeta.Klafki je prihvatio kritike predstavnika didaktike zasnovane na teoriji uenja i koncipirao je didaktiku koja integrie didaktiku kao teoriju obrazovanja i didaktiku kao teoriju uenja. Koncipirao je kritiko-konstruktivnu teoriju. Kritiko konstruktivna teorija nudi novi model planiranja nastave u kome polazi od analize socio-kulturnih prilika uenika, ali i od uslova institucije obrazovanja.Prema miljenju Klafkija, koncept planiranja nastave treba da sadri sedam problemskih podruja. Prvo je znaenje za sadanjost, to podrazumeva shvatanje da je sadanji ivot dece uslovljen socijalni uslovima, kao to su pripadnost odreenoj klasi, religiji, regiji. Drugo je pitanje znaenja za budunost, to podrazumeva da se u nastavnom planiranju vodi rauna o tome da uenicima postavljeni cilj bude dostian. Ciljevi u odnosu na polaznu taku moraju biti realniji. Tree je pitanje egzemplarnog znaenja. Tema koja se planira mora da bude u sklopu optih zakonitosti i struktura to se izraava ciljevima uenja za konkretnu nastavnu jedinicu. Dakle, treba odgovoriti na pitanja optih i posebnih ciljeva kojima se tei u okviru nekog sadraja koji je planiran za odreenu nastavnu temu. etvrto pitanje je pitanje tematske strukture. Tematika, pritom, uvek ukljuuje i metod reavanja nekog problema. Sama metoda moe biti tema nastave. Peto pitanje obuhvata mogunost zakazivanja i ispitivanja uspenosti izvedenog procesa usvajanja. Klafki smatra da uenike sve vie treba ukljuivati u ovaj proces. Treba ih osposobiti da odreuju kriterijume uspenosti procesa uenja. Uitelji i uenici bi trebali da u procesu planiranja ustanove kako da procene koliko su napredovali. esto pitanje se odnosi na problem pristupanosti i prikazivosti tematike. Neku tematiku moemo prikazati pomou konkretnih radnji, igara, pomou medija. Prilikom izbora pristupa treba voditi rauna o uslovima socijalizacije uenika. Sedmo pitanje se odnosi na metodiko strukurisanje procesa uenja i pouavanja. Metode uenja ne treba sagledati samo kao oblik organizacije uenja, ve i iz ugla posrednika u procesu socijalnog uenja.

Planiranje nastave u didaktici kao teoriji pouavanja

Didaktika pouavanja i uenja koju je utemeljio Paul Hajman zastupala je teorijski model koji je nazvan berlinskom kolom. Hajman se vodio idejom da stvori model za sva vremena. Planiranje nastave je jedan od osnovnih pojmova u didaktici kao teoriji pouavanja. Elementi nastave koji su bitni kada je re o planiranju nastave su polje odluivanja i polje uslova. U polja odluivanja spadaju: a) intencionalnost (namere ili ciljevi koje nastavom treba ostvariti), b) sadraji (nastavni programi, tematika koju treba realizovati), v) metode i g) mediji (nastavna sredstva)Intencionalnost, koja spada u polja odluivanja, podrazumeva da se nastava posmatra kao proces koji planira i organizuje drutvo, a intencija je spolja odreena, i da se nastava temelji na sadraju, psihostrukturi uenika i na odnosu uenika i sadraja. Prilikom planiranja nastave nastavniku moraju da budu jasni ciljevi koje eli da ostvari. Hajman razlikuje tri dimenzije intencionalnosti :1) pragmatino-dinamike pedagoke intencije (kojima se utie na vetine i navike uenika); 2) kognitivno-aktivne pedagoke intencije kojima se utie na miljenje uenika; 3) patiko-afektivne pedagoke intencije kojima se deluje na emotivno polje uenika.U polje odluivanja spada i sadraj. Sadraj obuhvata nauku, tehniku i praksu. Prema Hajmanovom miljenju tehnike su najvaniji deo sadraja. Prilikom planiranja nastave, nastavnik treba da razmilja o tome: u kom e obliku predstaviti sadraje uenicima, da li kao nauku, tehniku ili praksu, koja dimnezija e prevladati i na kom stepenu e biti kvalitet realizacije sadraja.Metode predstavljaju nain ostvarivanja nastave i uenja. Hajman nudi strukturu od pet odlika metodike: 1) odreivanje metodike zamisli; 2) artikulacija nastave; 3) socio forme; 4) metodike aktivnosti nastavnika i uenika; 5) oblici verifikacije.Mediji obuhvataju nastavna sredstva koja posreduju izmeu uenika i sadraja. Intencija, sadraji, metode i mediji, ali i antropoloko-psiholoki i sociokulturni uslovi su meusobno zavisni, odnosno meu njima vlada odnos interdependencije. Od ovih elemenata zavisi i nain planiranja nastavnog procesa. Prema berlinskom modelu postoje tri naela: meuzavisnost, varijabilitet i kontrola. Pod odnosom meuzavisnosti podrazumeva se zavisnost izmeu oblasti odluivanja i uslova. Varijabilitet se odnosi na mogunost odstupanja realizacije od onoga to je planirano. Kontrola se odnosi na pravovremeno uoavanje slabosti u nastavnom procesu u cilju korekcije rada nastavnika i uenika.U okviru berlinske didaktike kole Volfgang ulc, Hajmanov saradnik, je izgradio hamburki model. Berlinska didaktika kola je nastala pod uticajem kritika zastupnika teorije obrazovanja. Prema hamburkom modelu razlikuju se etiri nivoa planiranja: 1) perspektivno planiranje (godinje ili polugodinje planiranje nastavnih jedinica); 2) tematsko planiranje (planiranje nastavnih jedinica za jednu tematsku celinu); 3) procesno planiranje (planiranje nastavnih koraka, oblika, metoda); 4) korektivno planiranje (reagovanje na situacije koje su nastale mimo plana). U hamburkom modelu se razlikuju tri kategorije intencionalnosti: kompetencija, autonomija i solidarnost. Ove kategorije su meusobno zavisne.ulc se zalagao za uee uenika u planiranju nastave, ali i za uee roditelja. ulcova zamisao da nastavu treba planirati u interakciji uenika, roditelja i nastavnika nije do kraja ostvarena, pa je teko primenjiva u praksi.

Planiranje nastave u didaktici kao teoriji informacija

Teorija informacija je kibernetika[4] disciplina koja prouava prijem, obradu, prenos, skladitenje i razmenu informacija. Informacija primaocu saoptava neto novo. Nastava shvaena kao sistem prenoenja informacija podrava didaktiku kao teoriju informacija.Prema teoriji informacija planiranje nastave tee u tri koraka: razvijanje strategije; planiranje upotrebe prikladnih medija; odreivanje didaktikih stanica. Prva etapa planiranja podrazumeva planiranje ciljeva uenja, onoga to treba postii u nastavi. U drugoj etapi se vri izbor strategija uenja, a u treoj se vri kontrola ostvarenosti ciljeva uenja. Efikasnost postavljenih ciljeva moe se stalno kontrolisati i egzaktno dokazivati.Didaktika zasnovana na teoriji informacija zastupa stav da se za sve ciljeve uenja trebaju precizirati iskustva koja vode ka uspenoj realizaciji nastave, to je veoma zahtevno.

Planiranje nastave u didaktici kao teoriji kurikuluma

Kurikulum je sistematska struktura na osnovu koje se organizuje proces uenja. Kurikulum sadri deo o ueniku i drutvu, ciljeve i zadatke, sadraje, organizaciju i evaluaciju. Postoje brojna shvatanja o kurikulumu, ali se sva bave problemima sadraja nastavnih programa. Preko sadraja se ostvaruju razliiti nastavni ciljevi. Kurikularna teorija je obezbedila realnije i uspenije praktino planiranje nastave i uenja.U planiranju nastave prema didaktici kao teoriji kurikuluma polazi se od eljenih rezultata uenja, ustanove se eljena ponaanja na osnovu kojih se vrednuje uenje.Prema kurikularnoj teoriji, odnosno ciljno usmerenom pristupu (kako je Kristina Meler terminoloki odredila ovaj pristup), planiranje uenja se odvija u etiri koraka: Prikupljanje to veeg broja ciljeva uenja za odreenu nastavnu jedinicu; Ciljevi moraju biti definisani na nain koji jasno opisuje ponaanja koja se od uenika oekuju da bi se postigli ciljevi; Ciljeve treba razvrstati prema vrsti ponaanja i prema sadrajima; Odluivanje koje ciljeve ostavarujemo u odreenoj nastavnoj jedinci.Na ovaj nain, kako kae Kristina Meler, ostvaruju se transparentnost (jasno su prikazani ciljevi kojima teimo), proverljivost (uitelj ima mogunost provere onoga to je planirao), uee uenika, uitelja i roditelja u procesu planiranja nastave, i delotvornost (ciljevi su konkretno opisani ).

Planiranje nastave u didaktici kao kritikoj teoriji nastavne komunikacije

Proces pouavanja i uenja je neophodno planirati, jer bi u suprotnom drutvo propalo. Kritiko-komunikativna teorija je teorija kolskog pouavanja i uenja. Kritika je jer ne prihvata nekritiki postojeu stvarnost, komunikativna je, to se odnosi na dva nivoa znaenja. Nastava je komunikativni proces jer podrazumeva permanenciju, odnos, odreenost, ekonominost, instituciju, oekivanost, pravila i uloge, sadraje i odnose, kontrolu, smetnje, sredstva ili ciljeve. Sam proces pouavanja i uenja mora postati komunikativniji, mora se vie usmeriti na uenika.Prema kritiko-komunikativnoj teoriji, prilikom planiranja nastave bitno je pet stvari. Prvo: organizacija, oblici pomoi uenicima i reene situacije. Drugo: svaki nastavni as je samo deo procesa pouavanja i uenja. Tree: ciljevi su opti za sve predmete, ali istovremeno i specifini za odreeni predmet. etvrto: svaka pojedinana reena situacija nastavne jedinice ima za cilj ostvarivanje otvorenih ciljeva (ciljeva koji nisu unapred dati). Peto: planiranje i analiza nastave ine ciklian proces koji se stalno nastavlja.