Sistem planiranja proizvodnje/pruanja usluga u preduzeu:poslastiarnica SLATKI -Seminarski rad-

Beograd, Februar 2010. S A D R A J 1. Uvod: 2. Preduzee: Poslastiarnica Slatki 2.1. Autorov kontakt sa preduzeem: 2.2. Poslastiarnica Slatki 2.2.1.Iz istorije preduzea 2.2.2. Delatnost Preduzea (Misija) 2.2.3. Stejkholderi preduzea 2.2.4. Procesi u preduzeu 2.2.5. Organizacija preduzea 2.3.Oekivanja preduzea od sistema planiranja 3.Planovi preduzea 3.1. Struktura ciljeva preduzea 3.2. Vrste planova u preduzeu 3.3 Povezanost planova preduzea 4.Proces planiranja u preduzeu 4.1. Proces dugoronog razvojnog planiranja 4.2. Proces godinjeg (tekueg) planiranja 4.3 Proces kratkoronog (operativnog) planiranja 5.Organizacija planiranja 5.1.Resursi angaovani u planiranju 5.2.Metaupravljaki alati za planiranje (modeli, metode, tehnika sredstva i organizaciona pomagala) 5.3. Organizacija slube planiranja u preduzeu 6.Zakljuak 7.Literatura 1 2 3 4 4 6 6 7 12 12 13 13 13 15 16 16 16 16 17 17 17 20 21 22

2

1. Uvod:Planiranje je nita, plan je sve. Ovde e biti posmatrano kako posluje poslastiarnica Slatki, procesi koji se odvijaju u procesu pruanja usluga, resursi preduzea, stejkholderi, ...Cilj rada je da se predstavi poslovanje jednog preduzea i planovi nabavke, proizvodnje i prodaje. U daljem radu bie predstavljeni kvantitativni planovi nabavke, proizvodnje i prodaje na sedminom, mesenom i godinjem nivou. Takoe bie opisani predlozi planova za kratkorone, srednjorone i dugorone planove. Cilj svakog preduzea je poveanje profita, a osnova da bi se neto uradilo u preduzeu je dobar plan. Planiranje je vano da bi se dobio visoko kvalitetan proizvod/usluga, sa to niim trokovima i u to kraem vremenu. Jako je bitno isplanirati proizvodnju tako da se ostvari efekat nula greaka, tj nula karta u proizvodnji. Ovo preduzee je trenutno suoeno sa padom prodaje zbog pojave velikog broja konkurenata i nemogunosti da odgovori na poveanu tranju. Osnovni problem planiranja nije ta bi preduzee trebalo da uradi u budunosti, nego ta treba danas da preduzme da bi obezbedilo da se eljeni razvoj realizuje u uslovima neizvesne budunosti.

2.

Preduzee: Poslastiarnica SlatkiOSNOVNI PODACI SLATKI, preduzee za proizvodnju torti i kolaa SLATKI,D.O.O. Ub Vuka Karadzia 15 014/414-235 1345653 131435144 55308 46767-43145 10 892125264565 9 30.06.1987.

Naziv kompanije Skraeno ime Adresa Telefon Matini broj Registarski broj ifra delatnosti Tekui raun PIB Broj zaposlenih Godina osnivanja

3

2.1. Autorov kontakt sa preduzeem:Vlasnik poslastiarnice Slatki me je pozvao da mu pomognem u planiranju prvenstveno iz razloga to je trenutno slaba tranja i veliki broj konkurenata na tritu, a poslastiarnica ima dugu tradiciju koju vlanik eli da ouva i podigne na vii nivo.

2.2. Poslastiarnica SlatkiPoslastiarnica Slatki se nalazi u centru Uba. U vlasnitvu je jedne porodice.

2.2.1.Iz istorije preduzeaPoslastiarnica SLATKI ima dugu tradiciju. Osnovana je 30.06.1987.godine. Nalazi se u centru Uba. I u vreme osnivanja bila je u vlasnitvu jedne porodice. Proizvodili su samo torte i kolae. Raspolagala je sa manjim radnim prostorom, nije postojala mogunost naruivanja proizvoda. Proizvodi su izraivani u manjim koliinama. Sve se radilo runo. U poslastiarnici su radila samo dva radnika i samo u jednoj smeni. Jedan radnik je izraivao proizvode a drugi je bio zaduzen za njihovu prodaju. U poetku nisu imali konkurenciju i ostvarivali su odreeni, tada zadovoljavajui prihod. Meutim zbog ogranienog kapaciteta i nedovoljnog broja radnika nisu mogli da obezbede dovoljnu koliinu traenih proizvoda. U kratkom roku se pojavila konkurencija koja je uoila njihove nedostatke i pokuala da ih nadoknadi. To je primoralo poslastiarnicu SLATKI da proiri radni prostor i u skladu sa tim povea broj zaposlenih. Da bi prevazili konkurenciju zaposlili su strune radnike i kupili su nove maine. Sada se preduzee bavi izradom torti i kolaa. U poslastiarnici radi devet radnika.Takoe postoji mogunost naruivanja vee koliine proizvoda za proslave, prijeme i druge sline dogaaje, kao i mogunost kune dotave. Poslastiarnica SLATKI ima sopstveni katalog proizvoda.U standardne proizvode koji se nalaze u katalogu spadaju: KOLAI: Rafaelo Bajadera Figaro Choco boom Bele kugle sa lenikom Kokos tanglice Kinder oblanda ito tanglice Rozen Ratluk kuglice ele trouglii Poljubac Grete Garbo TORTE arena torta Grka torta Bela Rada Reforma Ledeni breg Limun torta Voni snovi Bajadera torta Rafaelo torta Jafa torta okoladna poslastica Ledeni dvorac

4

2.2.2. Delatnost Preduzea (Misija)5

Kolai

Torte

Skoro svaki organizacioni sistem ima svrhu da traje to due,dakle svrha je opstanak sam po sebi. Misija organizacionog sistema se odnosi na njegove veze sa okruenjem,tj. na to ta taj sistem radi za svoje stejkholdere na dugi rok. Misija predstavlja i obrazloenje zbog ega firma postoji. Ona je osnovni dokument poslovnog sistema, koji izraava njegovu sadanju i buduu delatnost, odnosno svrhu i funkcionisanje, definie poslovnu orijentaciju celokupnog poslovnog sistema. Misija je definisana odnosom prema potroau i u centru svih njenih aktivnosti je zdravlje potroaa i kvalitet je na prvom mestu. Misija poslastiarnice Slatki Ub je izrada i prodaja i torti i kolaa visokog kvaliteta i zadovoljenje potreba korisnika na najviem nivou..

2.2.3. Stejkholderi preduzea Kupci Oekuju kvalitetne i ukusne proizvode, po pristupanim cenama, kao i brzu isporuku Dobavljai Dobavljai oekuju korektno saradnju koja ispunjava sve uslove navedene u ugovoru, kao i mogue poveanje saradnje u narednim periodima. Konkurenti Oekuju korektno poslovanje na tritu, bez odabira odreenih strategija koje bi ugrozile njihovu poziciju, a pri tom ne na fer nain. Trenutno je veliki broj poslastiarnica na teritoriji Uba koje ugroavaju konkurentnu poziciju poslastiarnice Slatki Drava nova radna mesta, porez da se plaa na vreme, da preduzee dobro posluje i da prua odreene proizvode za kojima postoji tranja. Lokalna samouprava oekuje da i ona ima koristi od poslovanja ove organizacije, recimo sponzorie odreene proslave u optini,kolama,obdanitima. Investitori da poslastiarnica dobro posluje i da se ne pokaju to su ulozili odreeni novac, ve da sami vide jasnu korist i dobit od toga. Vlasnici to bolji rad firme, napredovanje, proirenje trita, s obzirom da je porodina firma trenutni vlasnik eli da se to bolje pozicionira. Zaposleni plate, dobri uslovi rada, godinje odgovarajui zakonom propisani broj radnih i slobodnih dana, plaen prekovremeni rad itd.. Prirodno okruenje da se ne utie negativno na okruenje, ouvanje ivotne sredine.

2.2.4. Procesi u preduzeu6

Definisanje osnovnih procesa stvaranja proizvoda i/ili usluga:

Pripremanje potrebnih sastojaka

Kuvanje fila

Peenje kora

Premazivanje kora filom

Hlaenje kolaa

Seenje

Izlaganje u rashladne vitrine radi daljeg usluivanja kupaca

Pakovanje u kartonsku ambalau i odlaganje u friidere za dalje dostavljanje maloprodajnim objektima

Pakovanje od 1 kg je prikazano na sledeoj slici:

7

1.Ljudski resursi:1.Vlasnici(2) 2.Radnici zadueni za nabavku (1) 3.Radnici zadueni za izradu torti i kolaa (4) 4.Radnici koji usluuju kupce(2)

2.Sirovine za proizvodnju:okolada Lenici Badem Orasi Badem Keks ele bombone Kokos eer u prahu eer kristal Margarin Puding lag Jaja Suvo groe Suve smokve Mleko Kakao Kartonske kutije Suve ljive Brano8

Praak za pecivo Vanilin eer Kartonske tacne Boja za kolae

Sastavnica pakovanja kolaa od 1 kg:

aa

Pakovanje sitnih kolaa 1kg

Ambalaa

Sastojci potrebni za 1 kg kolaa

Karonska kutija

aa knmnmnmnkj jhjh

Kartonski poklopac

Providna folija

Etiketa

Sastojci 1 kg kolaa (Krem kocke):Za testo: 5 belanaca 150 gr. eera 150 gr. mlevenih prenih lenika 2 kaike kakaoa 1 kaika brana

9

1 mala kaiica praka za pecivo Za krem: l mleka 5 umanaca 150 gr eera Puding od vanile 4 kaike brana 150 gr maslaca 80 gr. okolade za kuvanje okolada za posipanje Priprema: Od belanaca umutiti vrst sneg uz postepeno dodavanje eera, pa polako umeati lenike, brano, praak za pecivo i kakao. Od ove mase ispei tri kore. umanca umutiti sa eerom, dodati praak za puding, brano i malo hladnog mleka da se dobije gusta tena masa. Preostalo mleko zakuvati i dodati masu sa umancima. Kuvati dok se krem ne zgusne. Maslac penasto umutiti i dodati u ohlaeni krem. U treinu krema umeajte istopljenu okoladu. Prvu koru filujte svetlim kremom, na drugu stavite okoladni, a na poslednju koru svetli krem. Kola pospite mlevenim lenicima ili okoladom.

Sredstva za rad i alat1.Penice 2.poreti 3.Mikseri 4.Kuhinjske vage 5.Seckalice 6.Alati za precizno seenje kolaa 7.Posue 8.Rashladne vitrine 9.Friideri

Dokumentacija1.Planovi 2.Izvetaji 3.Rauni (ulazni, izlazni) 4.Zakoni 5.Uputstva za rad

Infrastruktura

10

1.Prostorija oprema za proizvodnju torti i kolaa 2.Magacin 3.Kancelarija 4.Prostorija za usluivanje kupaca

Novac1.Tekui i iro raun 2.Menice

Otpad1.Kartonske kutije 2.Kartonske tacne 3.Papirne salvete 4.Ostaci od voa i ostalih sastojaka 5.Kacelarijski otpad

2.2.5. Organizacija preduzea11

Organizaciona struktura

Direktor-Vlasnici poslastiarnice(2)

Radnici koji usluuju kupce (2)

Radnici koji su zadueni za izradu torti i kolaa (4)

Radnik koji je zaduen za nabavku (1)

Proizvodni kapacitet trenutno nije dovoljan da bi se odgovorilo na zahteve poveane tranje. to se tie line higijene svi radnici su obavezni da na svojim radnim mestima nose propisanu opremu. Zaposleni su obavezni da peru i dezinfikuju ruku pre svakog poetka rada, kao i u svakom trenutku kada doe do prljanja ruku u procesu rada. Zaposleni moraju imati urednu frizuru, kosa mora biti pokupljena ispod kape.Na radnom mestu je zabranjeno noenje dugih lakiranih noktiju, korienje minke i noenje nakita. Zabranjeno je puenje u svim prostorijama osim u jednoj koja je za to namenjena.Sve osobe koje dolaze u direktan ili indirektan kontakt sa proizvodima, sirovinama i ambalaom moraju se prodravati unapred propisanih pravila.

2.3.Oekivanja preduzea od sistema planiranjaOekivanja poslastiarnice su da se naprave planovi koji bi omoguili da se prodaja povea za bar 20% u narednih godinu dana kao i da se smanje trokovi. Cilevi su da se proiri trite, odnosno da se otvori jo jedna poslastiarnica u Valjevu, da zadre postojee kupce i njihovo zadovoljstvo postojeim uslugama. Krajnji cilj je poveanje profita.

3.Planovi preduzea

12

3.1. Struktura ciljeva preduzeaCiljevi preduzea su da se opstane na tritu, da zadri postojei kvalitet usluge, da se odgovori na poveanu tranju kupaca kao i da se usluge konstantno inoviraju.. Ljudski resursi su maksimalno bezbedni na poslu, a cilj je da se zbog poveane tranje zaposli odreeni broj novih radnika.

3.2. Vrste planova u preduzeuPlaniranje tranje Dalje planiranje tranje e se obaviti na osnovu dosadanjeg iskustva, pri tom e se uvesti jedna novina koja e se sastoja ti u anketiranju kupaca kako bi oni bili u mogunosti da izraze svoje zadovoljstvo/nezadovoljstvo trenutnom uslugom kao i da sami daju predloge za poboiljanje. Planiranje ponude Ravnotei na tritu doprinosi postojanje ponude. Odredjuju ju je, u uslovima lojalne konkurencije, svi proizvoai posmatranog proizvoda ili/i usluge, pa i njihovih supstituta. Oni svojim (pojedunanim) funkcijama ponude-za posmatrani period definiu skup funkcija iji prosek predstavlja (prosenu) funkciju drutvene ponude. Ponuda e se definisati na osnovu ugovora sa dosadanjim distributerima i u saglasnosti sa tranjom. Trenutno su ogranieni kapaciteti pa se planira zapoljavanje novih radnika i nabavka jo jednog vozila za potrebe kune dostave. Analiza i planiranje cene Cene proizvoda/usluge, dugorono posmatrano, funkcija su produktivnosti rada, tj. Koliine rada uloenog u posmatrani proizvod. Razvojem proizvodnih snaga i znanja one opadaju. Sredja drutvena cena je aproksimacija cene posmatranog proizvoda/usluge kod raznih proizvoaa, posmatrano kroz vreme, oko nje varira (prodajna) trina cena. Dakle, cena po kojoj se roba prodaje na tritu nije zavisna samo od produktivnosti rada Planira se da se treutna cena torti i kolaa ne menja u kratkom roku. Ali za dui rok cena e se formirati u skladu sa tranjom i cenama konkurencije. Analiza i planiranje trokova Trokovi nekog proizvoda/usluge su vrednosni (novani) izraz troenja elemenata proizvodnje pri njegovom nastajanju i odgovarajuih nabavnih cena. U trokove spadaju trokovi: neto sirovine, pomoni materijal, elektrina energija, amortizacija, reijski trokovi, plate radnika i zajednika potraivanja, akumulacija...

13

Planiranje asortimana Za sada preduzee u svojoj ponudi ima samo torte i kolae ali ima u planu da u svoj asortiman uvede sladolede i vone salate. Kriterijum za razuman izbor asortimana je vezan za ukupan prihod, poslovni rezultat, obim, stepen zadovoljenja tranje ili neto slino, ili za trokove, proizvodne cikluse... Plan proizvodnje U osnovni plan proizvodnje ulaze proizvodi koji su dobijeni kao reenje korienjem metode optimizacije (tj metodom ABC ili naknadnim intervencijama na modelu) i odgovarajui obimi. Koliine tih proizvoda ne moraju biti celobrojne veliine. Sudei po sadanjem stanju, zbog rasta potranje proizvodnja mora biti intenzivnija. Planiranje resursa Resursima se smatraju materijalna dobra kojima se mogu zadovoljavati drutvene potrebe. U informatikoj eri, resursi su nematerijalna dobra: informacije, znanje, pa i imid, volja entuzijazam, lojalnost kupaca i sl. Planiranje kapaciteta sredstava za rad Prema vremenu i nainu korienja moe biti: Ugraeni kapacitet se odnosi na radnu sposobnost posmatrane organizacione celine u toku cele (kalendarske) godine, za sva sredstva tokom 24 asa dnevno, umanjenu za zbir standardnih vremena odravanja svih sredstava (za rad u toj organizacionoj celini).Poslastiarnica Slatki zbog ogranienog kapaciteta nije u mogunosti da odgovori na poveanju tranju. Raspoloivi kapacitet je realna proizvodna mo sredstava za rad u posmatranoj organizacionoj celini. Zavisi ne samo od broja ( i vrste sredstava za rad) ve i od broja radnih dana u godini, broja smens, broja sati rada, gubici usled odsustva radnika, gubici usled organizacionih nedostataka, gubici usled vie sile. Potrebni kapacitet je funkcija planiranih koliina i vrsta proizvoda i (tehnikih ili empirijskih) normativa rada (na posmatranim sredstvima za rad) za posmatrani plan proizvodnje... Iskorieni kapacitet se odreuje po isteku planskog perioda ili/ i po realizaciji plana proizvodnje. Zavisi od realizovanih vrsta i obima proizvodnje i evidentiranih ostvarenih normativa. Planiranje alata Kao znaajna komponenta sredstava za rad, alati se razmatraju odvojeno od ostalih

14

resursa. Oni su spona izmeu maina i predmeta rada. Izmeu maine i alata postoji neraskidiva veza. Alati koji se koriste u poslastiarnici su razne vrste kaika, varjaa, noeva, kuhinjskih vaga....

Planiranje materijala Materijal se moe podeliti na osnovni, pomoni i potroni materijal. Planiranje ljudskih resursa Planiranje ljudskih resursa je skup aktivnosti na utvrivanju potreba za ljudskim resursima i utvrivanje naina za njihovo zadovoljenje u odgovarajuem planskom periodu. Planiranje finansijskih sredstava U osnovna sredstva spadaju: zgrada poslastiarnice, penice, mikseri,,, U obrtna sredstva spadaju: plaena a neisporuena roba, zalihe materijala i alata u magacinima, proizvodnja u toku, zalihe gotove robe, nenaplaena potraivanja... Planiranje vremena Savremenom oveku je vreme kao resurs posebno znaajno jer se ne moe rezervisati na klasian nain niti se moe reciklirati to se tie planiranja lokacije i poslovno proizvodnog prostora, planira se proirenje postojee i otvaranje poslastiarnica u apcu i Valjevu. to se tie planova za nabavku i proizvodnju to obavljaju vlasnici poslastiarnice. Oni su takoe odgovorni za planove oko preventivnog odravanja maina, kao i za planove prodaje

3.3 Povezanost planova preduzeaPlanovi poslastiarnica Slatki

4.Proces planiranja u preduzeu

15

4.1. Proces dugoronog razvojnog planiranjaDugoroni planovi se donose za period od deset i vie godina i njime se utvruju dugoroni ciljevi i pravci razvoja preduzea. Zadatak dugoronih planova jeste da se predvidi dinamika rasta i pravci razvoja preduzea. Dugoroni planovi sadre elemente neizvesnosti koju donosi budunost. Dugorono planiranje proizilazi iz strategije preduzea, dajui osnovne principe poslovanja u toku dueg vremena. Na osnovu ovih planova pravimo srednjorone i kratkorone planove, koji se odnose na izbor proizvodnog programa iz asortimana. Dugoroni planovi impliciraju dugoronu pripremu tj. pripremu uslova i resursa koja zahteva dugorono voenje aktivnosti: promene u programu proizvoda, osvajanje novih trita, priprema lokacije, objekata, obnova mainskog parka, osposobljavanje ljudskih resursa. Vlasnik planira da u narednih pet godina otvori dve poslastiarnice, jednu u apcu i jednu u Valjevu kao i da zaposli odreeni broj radnika. Kako bi ostvarili zadovoljavajui procenat uea na novom titu (apcu i Valjevu) planira se i intenzivnija reklama na lokalnim televizijskim i radio stanicama.

4.2. Proces godinjeg (tekueg) planiranjaOvaj plan je dosta precizniji i detaljniji od dugoronih planova i on je orijentisan na korienje postojeih mogunosti u preduzeu i uslova okruenja u plansoj godini. U procesu godinjeg planiranja se planira dopuna programa proizvodnje, asortiman, poslovni rezultat, pojedinane nabavke, remonti, zapoljavanje, otputanje, ugovaranje prodaje... Poslastiarnica Slatki planira da u prvoj polovini 2010. zaposli jo 4 radnika i time odgovori na poveane zahteve kupaca, a takoe i da ve pre poetka leta svoj asortiman obogati ponudom raznovrsnih vonih salata i sladoleda.

4.3 Proces kratkoronog (operativnog) planiranjaKratkorona priprema je to to se, klasino, posmatra kao priprema. Poinje po definisanju operativnog plana koji se odnosi na vremenski period krai od godinu dana. Kratkoronim planom definiemo koliine i termine. Ti planovi su ono to zaista radimo iz perioda u period.Na osnovu plana prodaje, planiraemo kapacitete, sredstva za rad, alat materijal, energiju, ljudske resurse, finansijska sredstva, vreme.. Planira se da se u prvom kvartalu 2010.godine zaposli najmanje dva radnika i odvoje odreena sredstva za reklamiranje na lokalnim radio i televizijskim stanicama. Kod kratkoronog paniranja nabavke nee biti promena vezano za dobavljae. I dalje e se nabavka vriti dva puta meseno, poetkom i sredinom meseca. to se tie proizvodnje ona e se formirati u skladu sa poveanom tranjom koja e nakon to se zaposle najmanje dva radnika moi u odreenom procentu da se zadovolji.

5.Organizacija planiranja 5.1.Resursi angaovani u planiranju

16

Prema[Ome05] kada je ve doneta odluka o poslovanju (asortimanu, tj vrstama i koliinama proizvoda/usluga) u sledeem planskom periodu, potrebno je stvoriti uslove da se taj plan ostvari. Planu proizvodnje se pridruuju planovi resursa. Ovi planovi se sastoje od prorauna potreba za resursima i planiranih aktivnosti za zadovoljenje tih potreba. U proizvodnji i pruanju usluga resursi se koriste za prenoenje i dodavanje vrednosti. Prema tome, ta se u procesu rada dogaa sa resursima, razlikuju se: 1. Predmet rada-kao resurs kome se u radu dodaje vrednost. 2.Sredstvo za rad-kao resurs kome se, u radu smanjuje vrednost, prenoenjem sa predmeta rada. Resursi proizvodnog sistema nam govore, kolike su proizvodne mogunosti, sa aspekta koliine, asortimana, kao i mogunosti razvoja proizvoda, kapaciteta, investiranja i uspenog poslovanja. Resursi proizvodnog sistema su: -maine, ureaji i oprema za proizvodni proces -radna snaga-kadrovi za realizaciju proizvodnih zadataka, -energija svih objekata koja uestvuje u realizaciji proizvodnog procesa. Pokazatelji koji su neophodni i omoguuju kvalitetno pripremanje proizvodnje su: -kapacitet sredstava za rad -kapacitet energetskih izvora, -broj zaposlenih po strukturi i obrazovanju-kvalifikaciona struktura, -prostor za obavljanje proizvodnog procesa. U delu 2.2.4 su opisani resursi za proizvodnju u poslastiarnici Slatki.

5.2.Metaupravljaki alati za planiranje (modeli, metode, tehnika sredstva i organizaciona pomagala)Pri svakoj fazi procesa upravljanja neophodno je prikupiti informacije i podatke, razmotriti ciljeve i ogranienja aktivnosti posmatrane faze, prikupiti modele, metode i mogua reenja i isplanirati aktivnosti te faze. Moraju se preduzeti planirane organizacione aktivnosti posmatrane faze i realizovati. Metaupravljaki posistem definie metode upravljanja, modele upravljanja, tehnika sredstva upravljanja i upravljake resurse. Upravljaki sistem u poslastiarnici Slatki ine vlasnici, upravljani podsistem ine izvioci dok mataupravljaki podsistem ine takoe vlasnici. Prema[Ome05] po Porterovom modelu Pet konkurentskih sila, a nakon nekoliko(sve uspenijih) obrta, s obzirom na projekciju ponaanja tranje, konkurencije, dobavljaa, pojavljivanje novih roba i/ili usluga i pojavljivanje supstituta odluuje o proirenju ili/i promeni strukture sopstvenih sredsrava za rad.

17

Konkurenti: Poslastiarnice Medeno srce i Slatka tajna

Dobavljai: Promeks-abac M.T.V-katonska ambalaa Mlin UNION-Krni

Preduzee: Poslastiarnica Slatki

Kupci: Opta populacija

Supstituti: Kolai Torte

Nova ponuda: Vone salate i sladoledi

Slika: Porterov model: Pet konkurentskih sila

Prema ABC analizi, odnosno metodi za analizu i upravljanje zalihama pomnoimo koliine sa cenama i dobijamo: okolada Lenici Badem Orasi Badem Keks ele bombone Kokos eer u prahu 10000 din. 9000 din 8700 din 8500 din 8000 din 8000 din 7500 din 7500 din 7300 din

18

eer kristal Margarin Puding lag Jaja Suvo groe Suve smokve Mleko Kakao Kartonske kutije Suve ljive Brano Praak za pecivo Vanilin eer Kartonske tacne Boja za kolae

6500 din 4000 din 3000 din 3000 din 1600 din 1500 din 1200 din 1000 din 1000 din 1000 din 900 din 700 din 400 din 300 din 200 din 200 din

Komponente klase A ine prve, najskuplje pozicije, tj. Proizvodi koji ine 80% vrednosti a to su okolada., lenici, badem, orasi, badem, keks, ele bombone, kokos, eer u prahu, eer kristal, margarin, puding i lag . . Komponente klase B ine sledeih 10% pozicija i to su : jaja, suvo groe, suve smokve, mleko, kakao, kartonske kutije, brano i suve ljive. Preostale pozicije ine klasu C.

SWOT analiza kod dugoronog planiranja

19

Prednosti su: Inovacije u ponudi (vone salate i sladoledi) Inovacije u pakovanju, dizajnu Veoma povoljna lokacija (centar grada)

Nedostaci su: Nemogunost da se zadovolji poveana tranja Nedovoljno ulaganje u marketing Zastarela oprema

Pretnje su: Sve vei broj konkurenata sa povoljnijom ponudom Ekonomska kriza i sve nii ivotni standard stanovnitva u ovoj optini

anse su: Prodor na nova trita (abac i Valjevo) Svest kupaca o dugoj tradiciji ove poslastiarnice Poklon popusti(za kupljena etiri kilograma sitnih kolaa jedan kilogram besplatan)

5.3. Organizacija slube planiranja u preduzeuOrganizaciju slube planiranja u poslastiarnici Slatki ine vlasnici u saradnji sa ostalim zaposlenima. Oni prikupljaju i obraduju podatke o trenutnoj tranji, lojalnosti kupaca/korisnika usluga, daje predloge za poboljanje usluga,planove za proirivanje na domaem tritu....

6.ZakljuakU ovom radu su predstavljeni planovi koje bi preduzee trebalo da ostvari u narednom

20

periodu, kako bi usled jake konkurencije opstalo na tritu. Kao to je navedeno potrebno je zaposliti odreeni broj radnika, nabaviti jo jedno vozilo za dostavu i ulagati u marketing. Na osnovu SWOT analize utvrdili smo da preduzee ima dugu tradiciju i stalne kupce to je jako bitno. U sadanjoj situaciji potrebno je definisati minimalan broj radnika koje treba zaposliti u to kraem vremenskom periodu zbog poveane tranje. Osnovni marketing ciljevi odnose se na proirivanje trita i informisanje postojeih korisnika o novoj ponudi. Ovo preduzee oekuje jo bolje odnose sa kupcima a samim tim i vei profit.

8.

LITERATURA

21

[Ome, 06] Omerbegovi-Bjelovi Jasmina, Planiranje i priprema proizvodnje i pruanje usluga, Beoknjiga , Beograd 2006 [Sla, 09] Interna dokumentacija poslastiarnice Slatki Ub , 2009.

22