5.3.2. PLATNE KARTICE

Platna kartica je instrument bezgotovinskog naina plaanja i instrument za podizanje gotovog novca kod izdavaoca kartice ili preko bankomata. To je mali komad plastike koji sadri neko sredstvo za identifikaciju, to omoguava osobi na koju kartica glasi da je koristi za navedene namene. U naoj zemlji upotreba platnih kartica je prilino skromna, ali se oekuje da e one u sve veem obimu zamenjivati ekove i gotovinu.

Platne kartice se mogu podeliti u tri grupe:

kreditne kartice

debitne kartice

unapred plaene kartice

Kreditne kartice sadre odreeni kreditni limit koji potroa moe koristiti prilikom kupovine robe ili povlaenja gotovine. To znai da je banka odobrila vlasniku kreditne kartice unapred odreenu kreditnu liniju. Plaanje kreditnim karticama moe se vriti svima onima koji su sa izdavaocem tih kartica stupili u ugovorenu obavezu da e pri njihovom prezentiranju davati imaocima robu ili usluge. Pri tome je vlasnik kreditne kartice duan uz prezentaciju kreditne kartice da potpie raun koji prodavac robe ili davalac usluga dostavlja izdavaocu kreditne kartice od koga vri naplatu u ugovorenom roku.

Klijent banke kome je banka izdala kreditnu karticu ima odvojen raun po kreditnoj kartici od njegovog tekueg rauna. On obino na mesenoj osnovi dobija stanje na raunu kartice. Odobreni kredit, tj. duniki saldo na tom raunu moe se u celosti isplatiti na kraju meseca ili se moe isplaivati u ratama, pri emu neizmireni dug prelazi u produeni kredit na koji banka naplauje kamatu. Pored toga, neke banke naplauju i godinju taksu ili lanarinu od vlasnika kartice.

Debitna kartice omoguava njenom vlasniku da direktno zadui svoj raun kod banke. Vlasnik ove kartice posle kupovine nema period slobodnog kredita. To znai da komitent putem daljinskih komunikacionih veza povlai novac sa svog tekueg rauna kod banke, bez potrebe da fiziki doe u banku. Debitne kartice mogu se koristiti u trgovinskim radnjama koje su snabdevene POS terminalima ili bankarskim automatima (ATM). Vlasnik debitne kartice koji povlai novac ili vri plaanje za kupovinu roba ili usluga, odmah se zaduuje na svom raunu kod banke. Upravo zbog trenutnog zaduenja rauna potroaa koje se obavlja korienjem online veze sa kompjuterskim centrom, debitne kartice su povoljne za prodavce, odnosno davaoce usluga, na iji raun se takoe trenutno transferiu sredstva. Meutim, vlasnik debitne kartice ima mogunost korienja sredstava samo do iznosa pokria na svom raunu kod banke.

Unapred plaene kartice sadre kompjuterski ip na koji se ubacuje iznos novca sa rauna vlasnika kartice ili gotovinskom naplatom od njega. Na ovim karticama je dakle, uskladitena odreena vrednost, odnosno unapred uplaena sredstva koja su na raspolaganju klijentu. Prilikom kupovine roba ili korienja usluga taj iznos se smanjuje korienjem terminala na prodajnim mestima. Unapred plaene kartice mogu biti jednonamenske i vienamenske. Jednonamenske kartice su obino jednokratne tako da se po iskoriavanju na njima uskladitenih vrednosti ne mogu dopuniti i ponovo koristiti (kartice za telefonske govornice, za parking, mobilne telefone...). Za razliku od ovih, vienamenske kartice se mogu puniti i one se koriste kao opte sredstvo plaanja na mestima koja su snabdevena specijalnim terminalima.

Unapred plaene kartice predstavljaju jedan od oblika elektronskog novca. Ali ovde spadaju samo vienamenske unapred plaene kartice, zbog toga to elektronski novac poseduje dve osnovne karakteristike: unapred uplaena novana vrednost od strane vlasnika elektronskog novca i iroka prihvatljivost te elektronske vrednosti u plaanjima za niz roba i usluga. Prema tome, unapred plaene kartice kojima se vri samo jednonamenska plaanja ne spadaju u koncept elektronskog novca.

Da bi vlasnik elektronskog novca mogao da ga koristi za plaanja, on mora predhodno da kupi odreenu vrednost elektronskog novca u zamenu za konvencionalni novac. Kupovinom elektronskog novca on vri plaanje unapred, jer unapred kupuje eljeni iznos elektronskog novca koji e kasnije upotrebljavati za plaanja, za razliku od debitnih kartica gde se vri plaanje sada i kreditnih kartica gde vlasnik vri plaanje kasnije.

Kod platnih kartica sigurnost je obezbeena putem personalnog identifikacionog broja koji se sastoji od digitalnih znakova i ugraen je na magnetnu traku ili ip, u zavisnosti od vrste kartice. Po ovom kriterijumu, kartice se mogu podeliti na kartice sa magnetnom trakom i inteligentne kartice (smart kartice).

Standardne plastine kartice sadre magnetnu traku na kojoj je upisan PIN (identifikacioni broj) vlasnika kartice, njegovo ime, broj rauna i limit za korienje kartice. Inteligentne kartice su istog oblika kao i standardne, ali sadre ugraen silicijumski mikroprocesorski ip koji daje ovoj kartici bitne prednosti u odnosu na kartice sa magnetnom trakom: mogunost korienja vie funkcija sa jednom karticom, smanjenje zloupotreba, donoenje offline odluka i online kontrola. Smart kartica je u stanju da registruje znatno vei broj informacija nego kartica sa magnetnom trakom. Zahvaljujui mikroprocesoru, ima mogunost donoenja odluka po odreenim pravilima programiranim na ipu bez potrebe da se kontaktira izdavaoc kartice, ime se ne optereuju komunikacione linije, a sam proces se ubrzava. Izdavalac kartice moe kontrolisati korienje smart kartice i nakon njenog izdavanja. Tako, ukoliko je neki korisnik kartice vremenom izgubio odreeni kredibilitet koji je posedovao, izdavalac moe poslati komandu za blokiranje odreene funkcije prilikom prvog online pristupa kartice hostu izdavaoca. Na ovaj nain je znatno poveana kontrola korienja kartica od strane njihovog izdavaoca, a postojanje mikroprocesora sa sigurnosnim mehanizmima svodi mogunost kopiranja i zloupotrebe na najmanju moguu meru.

Pored meunarodnih kartica koje izdaju svetski priznate firme Visa, Master Card, American Express, Diners kartica, kod nas funkcionie nacionalna platna kartica Yuba card koju podravaju sve banke sa nae teritorije. Koncipirana je 1996. godine kada je Udruenje banaka Jugoslavije (sada Udruenje banaka Srbije) donelo odluku o kreiranju nacionalne platne kartice. Trenutno, Yuba card sistem ine 23 banke meu kojima su i banke osnovane stranim kapitalom koje su se prikljuile Yuba card sistemu. Yuba kartica je debitna kartica i moe se koristiti u vie od 3000 prodajnih mesta u Srbiji, a do sada je izdato oko 100.000 primeraka. Ona se koristi:

kao garantna kartica prilikom plaanja ekovima po tekuim raunima graana ili prilikom podizanja gotovog novca na alterima banaka i organizacionih jedinica PTT-a (pota)

za podizanje gotovog novca preko ATM terminala (bankomata) i za plaanje roba i usluga preko POS terminala

za plaanje roba i usluga preko POS terminala i imprintera

Od septembra 2003. godine, Yuba karticu e zameniti Dinacard, nova nacionalna kartica. Ona e se koristiti za plaanja na teritoriji Srbije, a postoji mogunost da u saradnji sa Visa ili Master Cardom bude koriena i u inostranstvu. Nova kartica bie i debitna i kreditna, a njen vlasnik e biti svako ko otvori tekui raun u banci i preko tog rauna prima uplate po osnovu svoje zarade. Uvoenje kartice Dinacard treba da omogui vlasnicima da lake i jeftinije upravljaju svojim novcem prilikom obavljanja svakodnevnih poslova, bankama i trgovcima da poveaju profite, a na makro nivou da doprinesu razvoju bezgotovinskog plaanja i smanjenju uea gotovog novca u opticaju, suzbijanju sive ekonomije i poveanoj kontroli novanih tokova.

Meutim, naa zemlja je jedna od retkih kod kojih postoji izrazito visoka odbojnost prema plaanju karticama. Tu su sumnje, kako buduih korisnika tako i trgovaca. Predstavnici trgovakih kua smatraju da je materijalnim prilikama stanovnitva primerenije plaanje ekovima nego platnim karticama, budui da 5060% stanovnitva najosnovnije stvari kupuje na kredit. Otpora e biti i u preduzeima povodom uvoenja biznis-kartica za zaposlene. Tako se za slubena putovanja vie ne bi dobijala gotovina ve bi se nosile platne kartice, pri emu bi postojala tana evidencija o iznosu i nameni potroenog novca. Pored svega toga, na sistem bezgotovinskog plaanja platnim karticama jo dugo e karakterisati siromana infrastruktura, mali broj terminala, posebno bankomata i dominacija magnetnih nad smart karticama.