PLODNOST I OPTEREĆENOST ZEMLJIŠTA U · PDF file8 1. Poljoprivreda u pograničnom području Republike Srbije Tabela 4. Proizvodnja važnijh useva, region Vojvodine, 2010-2012 Godina

PLODNOST I OPTEREĆENOST ZEMLJIŠTA U

POGRANIČNOM PODRUČJU

Urednikprof. dr Maja Manojlović, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Autoriprof. dr Maja Manojlović, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetprof. dr Darinka Bogdanović, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetprof. dr Sanja Lazić, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetprof. dr Ljiljana Nešić, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

Recenzentiprof. dr Momčilo Ubavić, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetprof. dr Marija Zgomba, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetprof. dr Vlada Ličina, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

Izdavač: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovića 8, 21 000 Novi Sad, Srbija

Dizajn i štampa TFK SIGNUM, Novi Sad

Tiraž40/100

ISBN 978-86-7520-290-5

Novi Sad, 2014.

3

SadržajPredgovor .................................................................................................................... 4

1. POLOPRIVREDA U POGRANIČNOM PODRUČJU REPUBLIKE SRBIJE ...................... 6

2. PLODNOST I TIPOVI ZEMLJIŠTA U POGRANIČNOM PODRUČJU .......................... 11 2.1. Kvalitet i plodnost zemljišta .......................................................................... 11 2.2. Tipovi zemljišta u Vojvodini ........................................................................... 14 2.2.1. Osnovne agroekološke karakteristike prostora .......................................... 14 2.2.2. Plodnost i tipovi zemljišta u Sremu ............................................................ 17

3. NITRATI U ZEMLJIŠTU I VODAMA ...................................................................... 21 3.1. Ciklus azota u agroekosistemu ....................................................................... 21 3.2. Đubrenje azotom ........................................................................................... 27 3.3. N-min metoda osnova za primenu N-đubriva ............................................... 27 3.4. Uticaj NO3-N na ekosistem ............................................................................ 28

4. FOSFOR U ZEMLJIŠTU I VODAMA ...................................................................... 32 4.1. Kruženje fosfora u agroekosistemu ................................................................ 32 4.2. Đubrenje fosforom ........................................................................................ 36 4.3. Ponašanje fosfornih đubriva u zemljištu zavisno od pH ................................. 37 4.4. Iskorišćavanje fosfora iz đubriva .................................................................... 38 4.5. Izvori eutrofikacije, štetno dejstvo i mere za sprečavanje ............................. 40

5. TEŠKI METALI U ZEMLJIŠTU ............................................................................... 43 5.1. Definicija teških metala ................................................................................. 43 5.2. Poreklo teških metala u zemljištu ................................................................. 43 5.2.1. Prirodno poreklo ........................................................................................ 44 5.2.2. Antropogeno poreklo ................................................................................. 44 5.3. Faktori koji utiču na pokretljivost i pristupačnost teških metala za biljke ...... 45 5.4. Mere za kontrolu i sprečavanje akumulacije teških metala u zemljištu ......... 45 5.4.1. Maksimalno dozvoljene koncentracije teških metala u zemljištu ............... 46 5.4.2. Maksimalno dozvoljene koncentracije teških metala u đubrivima ............. 47 5.5 Teški metali u zemljištima Srema .................................................................... 48

6. PESTICIDI U POLJOPRIVREDI ............................................................................. 49 6.1. Klasifikacija sredstava za zaštitu bilja prema toksičnosti ............................... 53

Literatura .................................................................................................................... 58

4

Predgovor

Priručnik Plodnost i opterećenost zemljišta u pograničnom području je prvi od priručnika pripremljenih u okviru IPA projekta Doprinos poljoprivrede čistoj okolini i zdravoj hrani (Agriculture Contribution Towards Clean Environment and Healthy Food). Cilj projekta je povećanje doprinosa poljoprivrede očuvanju okoline i proizvodnji kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane. Imajući u vidu cilj projekta, u ovom priručniku smo istakli značaj plodnosti zemljšta, đubrenja i zaštite poljoprivrednih useva za produktivnost i dobijanje hrane visokog kvaliteta, i ukazali na značaj razumevanja prirodnih ciklusa i procesa u agroekosistemu i životnoj okolini.

5

U prva dva poglavlja, opisana je poljoprivredna proizvodnja u Sremu i Vojvodini, plodnost zemljišta, i prikazani su najvažniji tipovi zemljišta, njihove prednosti i ograničenja. U narednim poglavljima, posebno je istaknut značaj azota, fosfora, mikroelemenata, teških metala i pesticida za poljoprivrednu proizvodnju ali i očuvanje agroekosistema. Želja nam je da sadržaj ovog priručnika pomogne poljoprivrednim proizvođačima, savetodavnim i stručnim službama, istraživačkim institucijama i učenicima i studentima prilikom planiranja i uzimanja uzoraka zemljišta i biljnog materijala.

Urednik Prof. dr Maja Manojlović

6

Pogranično područje Republike Srbije i Republike Hrvatske obuhvata četiri okruga u Republici Srbiji (Južnobački, Zapadnobački, Severnobački i Sremski) i dve županije u Republici Hrvatskoj (Osiječko-baranjska i Vukovarsko-sremska). Sva četiri okruga u Republici Srbiji se nalaze u AP Vojvodini. Autonomna pokrajina Vojvodina zahvata 24,4 odsto teritorije Republike Srbije, ili 21.588 km2 na severu Republike. Region Vojvodine obuhvata sedam upravnih oblasti, šest gradova, dve gradske opštine i 39 opština, kao i 467 naselja i 52 gradska naselja. Vojvodinu presecaju tri velike plovne reke (Dunav, Tisa i Sava), koje njenu teritoriju dele na tri jasno uočljive celine: na krajnjem istoku se nalazi Banat, na severozapadu Bačka, a na jugozapadu Srem. Ove tri regije karakterišu bogatstvo kvalitetnim obradivim zemljištem, opšta privredna i kulturna razvijenost, velika gustina naseljenosti i demogr-afsko šarenilo. Reljef Vojvodine je pretežno ravničarski, izuzev Srema kojim dominira planina Fruška gora, i jugoistoka Banata sa Vršačkim bregom. Danas najveći hidrografski potencijal čini reka Dunav sa svojim pritokama, kao najvažnija vodena saobraćajnica i strateški pravac u Evropi. U Vojvodini privreda je zasnovana na velikom bogatstvu kvalitetnog obradivog zemljišta, koje zahvata 84% njene površine, i čija je prirodna plodnost poboljšana mrežom kanala za navodnjavanje, tako da je od 1,75 miliona hektara obradive zemlje

Maja Manojlović

1. POLJOPRIVREDA U POGRANIČNOM PODRUČJU REPUBLIKE SRBIJE

7

1. Poljoprivreda u pograničnom području Republike Srbije

oko 0,5 miliona drenirano. Pod oranicama i baštama je 1,578 miliona hektara, pod voćnjacima 18 hiljada hektara, vinogradima 10 hiljada hektara, livadama 42 hiljade hektara, a pašnjacima 102 hiljade hektara zemljišta (Tabela 1). Oko 70% prinosa sa ovih polja otpada na žitarice, 20% na industrijsko bilje, a 10% na ostale kulture (Tabela 2). Deo plodova se izvozi, ali većina se prerađuje u domaćoj prehrambenoj industriji, stacioniranoj uglavnom u Vojvodini (pogoni za preradu mesa, voća i povrća, uljare, šećerane, mlekare, itd.).

Tabela 1. Korišćeno poljoprivredno zemljište, region Vojvodine, 2010-2012, hilj. ha

Godina Ukupno Oranice i bašte Voćnjaci Vinogradi Livade Pašnjaci2010 1750 1578 18 10 42 1022011 1747 1578 18 10 41 1002012 1747 1578 18 9 42 100

Tabela 2. Korišćena oranična površina, region Vojvodine, 2010-2012, hilj. ha

Godina Oranice i bašte1

Zasejana površinaRasa-dnici

Ugari i neob.

oraniceUkupno Žita Indust.bilje

Povrtno bilje

Krmno bilje

2010 1578 1559 1009 405 70 75 - 192011 1578 1559 1026 390 68 75 - 172012 1578 1656 1045 382 63 75 - 11

1) Razliku između površina oranica i bašta i zbira zasejanih površina, rasadnika, ugara i neobrađenih oranica čine površine pod vrbama i topolama na oranicama i površine pod cvećem i ukrasnim šibljem

Najveće površine u Vojvodini su pod kukuruzom, pšenicom, sojom i suncokretom (Tabela 3).

Tabela 3. Zasejana površina važnijih useva, region Vojvodine, 2010-2012, hilj. ha

Godina Pšenica Kukuruz Šećerna repa Suncokret Soja Detelina2010 252 703 65 157 159 82011 242 736 54 159 152 102012 237 760 64 151 152 10

Godina Duvan Krompir Pasulj Paprika Paradajz Lucerka2010 4 17 6 4 5 542011 4 18 6 4 5 522012 4 17 5 3 5 50

8


Tabela 4. Proizvodnja važnijh useva, region Vojvodine, 2010-2012

Godina Požnjevena površina, ha Proizvodnja, t Prinos po ha, tPšenica

2010 242969 904037 3,72011 242100 1180315 4,92012 237326 1062949 4,5

Kukuruz2010 698684 4688778 6,72011 733170 4404542 6,02012 752350 2283398 3,0

Šećerna repa2010 64542 3236914 50,22011 53921 2747828 51,02012 60891 2221471 36,5

Suncokret2010 156018 351166 2,32011 158792 400088 2,52012 150714 337361 2,2

Soja2010 158261 507219 3,22011 151712 411340 2,72012 150119 260550 1,7

Uljana repica2010 9863 20451 2,12011 12295 35954 2,92012 6275 15663 2,5

Duvan2010 3512 66616 1,92011 4285 6864 1,62012 4289 5735 1,3

Krompir2010 167778 255981 15,32011 17781 276382 15,52012 16594 183968 11,1

Pasulj1)

2010 6271 9534 1,42011 5683 8752 1,42012 5360 4877 0,8

Kupus i kelj2)

2010 4031 79409 18,52011 3885 69580 16,92012 3903 60800 15,6

Paprika2010 4114 43675 10,62011 3807 37179 9,82012 3453 26413 7,6

Paradajz2010 5363 60514 11,32011 5307 65561 12,42012 4857 46199 9,5

9


Lucerka3)

2010 53577 384355 7,22011 52267 350291 6,72012 49561 234955 4,7

Detelina4)

2010 8230 52981 6,42011 9593 54762 5,72012 9975 42311 4,2

Livade2010 37977 77597 2,02011 36801 65103 1,82012 38065 48061 1,3

Pašnjaci2010 90367 105657 1,22011 87957 111864 1,32012 877729 64331 0,7

Kukuruz za krmu5)

2010 8301 268405 31,82011 9707 290634 29,52012 16565 281747 17,0

1) Požnjevena površina i prinos po ha iskazani su az čist usev i međuusev zajedno2) Požnjevena površina i prinos po ha iskazani su za glavni usev, a proizvodnja za glavni i postrni usev zajedno3) Požnjevena površina i prinos sena po ha iskazani su za čist usev, a proizvodnja sena za čist usev i podusev zajedno4) Požnjevena površina, proizvodnja i prinos po ha iskazani su za seno 5) Požnjevena površina i prinos zelene mase po ha iskazani su za glavni usev, a proizvodnja za glavni i postrni usev zajedno

Tabela 5. Voćna stabla i proizvodnja voća, region Vojvodine, 2010-2012

GodinaStabla, hiljada

Proizvodnja hilj. t Prinos po stablu kgsvega Sposobna za rod

Jabuke2010 6460 5518 105 19,02011 6839 5524 108 19,62012 7356 6345 79 12,4

Šljive2010 2861 2648 47 17,72011 2829 2630 53 20,02012 2866 2664 35 13,0

Višnje2010 1693 1539 13 8,62011 1665 1573 23 14,52012 1718 1641 14 8,4

Prema podacima popisa iz 2012. godine, najveći broj gazdinstava u Vojvodini je površine do 2 ha, dok je najveća poljoprivredna površina u posedu gazdinstava sa preko 100 ha (Tabela 6).

10

Tabe

la 6

. Pol

jopr

ivre

dna

gazd

inst

va p

rem

a po

vršin

i, po

pis 2

012

11

Uku

pno

Bez

zem

ljišt

a0-

2ha

2-5h

a5-

10ha

10-2

0ha

20-5

0ha

50-1

00ha

Prek

o 10

0ha

Poljo

priv

redn

a ga

zdin

stva

, bro

j14

8077

6541

(4,4

2%)

6799

2(4

5,9%

)28

654

(19,

4%)

1897

6(1

2,8%

)11

728

(7,9

2%)

8608

(5,8

1%)

3904

(2,6

4%)

1674

(1,1

3%)

Koriš

ćeno

po

ljopr

ivre

dno

zem

ljišt

e, h

a15

9797

4-

4688

6(2

,93%

)92

267

(5,7

7%)

1331

07(8

,33%

)16

1453

(10,

1%)

2649

88(1

6,6%

)27

9050

(17,

5%)

6202

22(3

8,8%

)

Gove

da, b

roj

2522

5473

6318

922

2314

237

531

4567

547

967

2446

747

187

Svin

je, b

roj

1396

065

1287

9621

9340

1421

4215

3944

1425

1713

8774

7373

139

6821

Ovc

e, b

roj

2701

6698

7349

840

3992

845

021

4452

842

468

2003

518

473

Živi

na, b

roj

1193

3557

4417

492

2234

755

9060

3264

9786

6062

2549

2757

3663

6722

6014

3

Vlas

titi

dvoo

sovi

nski

tr

akto

ri, b

roj

1070

6483

014

910

1920

320

620

1802

117

246

8864

7370


2.1. Kvalitet i plodnost zemljišta Kvalitet zemljišta je definisan kao sposobnost zemljišta da ostvaruje svoje funkcije u granicama ekosistema, održavajući biološku aktivnost i obezbeđujući životnu okolinu za biljke i životinje (Doran et al., 1994). Smatra se da pojam kvalitet zemljišta uključuje fizička, hemijska i biološka svojstva. Hemijska svojstva zemljišta podrazumevaju pH-vrednost, sadržaj organske materije, sadržaj hraniva i sposobnost zemljišta da veže i akumulira hraniva. Fizička svojstva zemljišta se odnose na strukturu, teksturu, vodna i vazdušna svojstva zemljišta. Biološka svojstva zemljišta uključuju brojnost i mikrobiološku aktivnost. Zemljište visokog kvaliteta dugoročno obezbeđuje produktivnost biljaka sa minimalnim uticajima na životnu sredinu (Baere et al., 1997).

Plodnost zemljišta je usko povezana sa kvalitetom zemljišta i predstavlja sposobnost zemljišta da omogući zadovoljavajuću proizvodnju useva uz minimalno korišćenje đubriva i stajnjaka (Hansen et al., 2001).

Prilikom procene plodnosti i produktivnosti zemljišta, potrebno je da:izaberemo pokazatelje (indikatore) plodnosti i produktivnosti zemljišta;1. protumačimo rezultate izabranih pokazatelja; i2. u celini ocenimo plodnost zemljišta.3.

Maja Manojlović,

Ljiljana Nešić

2. PLODNOST I TIPOVI ZEMLJIŠTA U POGRANIČNOM PODRUČJU

12

13

2. Plodnost i tipovi zemljišta u pograničnom području 2. Plodnost i tipovi zemljišta u pograničnom području

Najznačajnija svojstva zemljišta koja se koriste kao pokazatelji plodnosti i pogodnosti zemljišta za optimalnu ishranu i đubrenje useva su:

dubina zemljišta1. mehanički sastav (tekstura) i struktura zemljišta2. pH vrednost (reakcija) zemljišta3. sadržaj humusa i hraniva4. vodni režim i5. sorpciona sposobnost zemljišta.6.

Veća dubina podrazumeva veću potencijalnu plodnost zemljišta usled mogućnosti biljaka da se snabdevaju vodom i hranivim materijama iz veće zapremine / mase zemljišta. Vreme i način đubrenja utiču na distribuciju hraniva po profilu zemljišta.

Tekstura zemljišta je udeo čestica različitih dimenzija, dok je struktura zemljišta povezivanje čestica u strukturne agregate. Tekstura i struktura zemljišta utiču na vodno-vazdušni režim i sorpciona svojstva zemljišta. Zemljišta lakšeg (skeletna, peskovita) i težeg mehaničkog sastava (glinovita) su manje plodnosti i produktivnosti.

Reakcija zemljišta predstavlja se sa simbolom pH i u poljoprivrednim zemljištima se najčeše nalazi u granicama od 3,5 do 9,5 (Slika 1). pH-vrednost utiče na mnoge procese u zemljištu, kao što su: rastvaranje minerala, koagulacija i peptizacija koloida, mikrobiološka aktivnost, usvajanje hranljivih materija, procesi oksidacije i redukcije i dr. Raspoloživost i pristupačnost hraniva je najpovoljnija u uslovima slabokisele i neutralne reakcije zemljišta.

<4,5 4,5-5,5 5,6-6,7 6,8-7,2 >7,2

jako kisela kisela slabo kisela neutralna alkalna

Slika 1. Klasifikacija zemljišta prema pH-vrednosti (1M KCl)

Sadržaj humusa je jedno od najvažnijih svojstava zemljišta, jer poboljšava fizička svojstva zemljišta (strukturu, vododržeću sposobnost zemljišta, itd.), i sorpciona svojstva zemljišta. Razlaganjem humusa oslobađaju se hranive materije u pristupačnom obliku.

Sorptivna sposobnost zemljišta omogućava da se u površinskom sloju zemljišta zadrže oslobođene hranljive materije procesom mineralizacije, ili unete u zemljište đubrivima, i da kasnije procesom mobilizacije postepeno prelaze u zemljišni rastvor, u količinama koje su najpovoljnije za ishranu biljaka. Kada zemljište ne bi imalo sposobnost da veže hranljive materije, one bi se u visokim koncentracijama nalazile u zemljišnom rastvoru, što bi štetno uticalo na biljke.

U zavisnosti od sastava i svojstava, zemljišta se razlikuju u sposobnosti da snabdevaju biljke različitim hranljivim materijama. U većini slučajeva, ukupne rezerve hranljivih materija

u zemljištu su velike, ali ne i direktno pristupačne biljkama. Raspadanjem stena i minerala, kao i mineralizacijom organske materije, oslobađaju se hranljive materije u pristupačnom obliku za biljke (mobilizacija). U zavisnosti od svojstava zemljišta, oslobođene hranljive materije mogu da usvoje biljke, ili mogu da se vežu za glinene minerale i organsku materiju zemljišta i ostanu u obliku koji je pristupačan za biljke (adsorpcioni kompleks zemljišta).

U nekim slučajevima, pristupačne hranljive materije, procesom imobilizacije, prelaze u teško rastvorljive i samim tim i ne pristupačne oblike za biljke (Slika 2).

Slika 2. Hranljive materije u zemljištu

Plodnost zemljišta čine hranljive materije koje se nalaze u oblicima koji su rastvorljivi i direktno pristupačni za biljke. Na intenzitet procesa mobilizacije i imobilizacije hraniva u zemljištu, odnosno na njihovo prevođenje iz nerastvorljivog u rastvorljivo stanje i obrnuto, u najvećoj meri utiče adsorptivna sposobnost i reakcija zemljišta (pH-vrednost).

U zemljištu postoji ravnoteža između hraniva koja su adsorbovana na čestice zemljišta i hraniva koja se nalaze u zemljišnom rastvoru. Ukoliko se naruši ravnoteža, na primer zbog usvajanja hraniva iz zemljišnog rastvora, hraniva se oslobađaju iz adsorptivnog kompleksa zemljišta u zemljišni rastvor, da bi se ponovo uspostavila ravnoteža. Tom prilikom usvojeni katjoni se zamenjuju sa katjonima ili H+ jonom iz čvrste faze zemljišta, dok se anjoni zamenjuju sa OH- jonima.

Procesi adsorpcije i desorpcije anjona i katjona u zemljištu su značajni, posebno je značajna jačina vezivanja pojedinih jona za adsorptivni kompleks zemljišta, jer od toga zavisi kada i na koji način primeniti đubriva, da bi se ona najviše iskoristila i da bi se izbeglo zagađenje drenažnih i podzemnih voda ispiranjem hranjiva.

U zemljištu, adsorpciona svojstva poseduju organska materija i glineni minerali. Kako je organska materija sposobna da adsorbuje više hraniva od iste količine gline, od velikog je značaja održavanje i povećavanje sadržaja organske materije, posebno u zemljištima koja karakteriše nizak sadržaj gline.

14 15

2.2. Tipovi zemljišta u Vojvodini

2.2.1. Osnovne agroekološke karakteristike prostora Vojvodina pripada južnim delovima velike Panonske nizije i zauzima prostor između 440 38’ i 460 10’ severne geografske širine i 180 10’ i 210 15’ istočne geografske dužine. Sa svoje severne strane se graniči sa Mađarskom, na severoistoku sa Rumunijom, na zapadu sa Hrvatskom i na jugu sa Savom i Dunavom. U okviru pomenutih granica, ukupna površina Vojvodine iznosi 21.506 km2.

Vojvodina je izrazito zaravnjena nizija s nadmorskim visinama od 68 do 120 m. Iznad prostrane nizije, blago nagnute ka jugoistoku, izdižu se Fruška gora (538 m) i Vršačke planine (639 m).U hidrografskom pogledu, najznačajnije reke su Dunav, Sava, Tisa i Tamiš. Sve četiri imaju međunarodni karakter. Prve tri su plovne celom svojom dužinom kroz Vojvodinu. Sava, Tisa i Tamiš su pritoke Dunava, koji svu vodu preko Đerdapske klisure odvodi u Crno more. Ove reke su imale i imaju značajan učinak u morfološkom oblikovanju reljefa Vojvodine. Manje značajni rečni tokovi su razvijeni na Fruškoj gori i Vršačkim planinama. To su kratki rečni tokovi, koji se odlikuju povećanom erozijom u brdskim, odnosno povećanom akumulacijom erodovanog materijala u ravničarskim delovima terena.

Klimatski uslovi u Pokrajini su relativno povoljni i obezbeđuju dovoljne količine svetlosti, toplote i vlage za gajenje raznovrsnih poljoprivrednih kultura i postizanje njihovih visokih prinosa. Preovlađujuća je umereno-kontinentalna klima. Gledano u globalnim svetskim razmerama, Vojvodina kao deo Srbije zajedno sa drugim južnoevropskim i balkanskim zemljama, spada u isti agroklimatski region kao černozemna zona Rusije i Ukrajine. Osnovne karakteristike ovog makroregiona su: relativno dugi vegetacioni period, visoki broj časova sunčevog sjaja i nedovoljna količina i rasporeda padavina, posebno u njegovim nizijskim, najplodnijim delovima, koji stoga traže navodnjavanje.

Reljef Vojvodine je formiran dejstvom endogenih i egzogenih sila. Posredstvom endogenih sila formirani su morfostrukturni oblici u reljefu, odnosno stvorene su osnovne konture današnjeg reljefa. Morfostrukturni oblici reljefa su, međutim, u velikoj meri egzogeno preoblikovani. Završni oblici reljefa Vojvodine su rezultat periodičnog navejavanja lesa, erozionog rada padavina i reka kao i akumulacije fluvijalnog materijala na rečnim terasama. U reljefu Vojvodine razlikuju se sledeće geomorfološke celine: niskoplaninski oblici (Fruška Gora i Vršačke planine), lesne zaravni (platoi), peščane zaravni (Subotičko-Horgoška i Deliblatska peščara), lesne terase, aluvijalne terase i aluvijalne ravni. Teritorija Vojvodine u skladu sa uslovima obrazovanja, predstavlja specifični pedogeografski reon tj. stepsko i šumsko-stepsko područje Panonske nizije i njen obodni deo koju u geomorfološkom pogledu pokrivaju (Hadžić et.al., 2005):

• aluvijalni nanosi na rečnim terasama, na kojima se razvijaju fluvisoli, semiglejna zemljišta, ritska crnica, močvarno-glejna i halomorfna zemljišta,

• lesni platoi s černozemom i lesne terase na kojima se razvijaju černozemno oglejeno zemljište i slatine (solončak, solonjec i solođ),

• eolski pesak s tipovima: arenosoli, rendzine i černozemi,

• Fruška gora i Vršačke planine s heterogenim supstratom na kome se zavisno od njega i od reljefa razvijaju: rendzine, rankeri, eutrična i distrična smeđa, lesivirana i koluvijalna zemljišta.

Kao rezultat određene konstelacije pedogenetskih faktora i različitog intenziteta njihovog delovanja javlja se raznoliki zemljišni pokrivač Vojvodine koji je predstavljen na pedološkoj karti R 1: 50 000. Heterogenost zemljišnog pokrivača se naročito javlja u Banatu i Sremu, dok je u Bačkoj manje izražena (Živković et al., 1972).

Na pedološkoj karti Vojvodine R 1:50 000, (Nejgebauer et.al., 1971), koja predstavlja pravu pedološku zbirku, izdvojeno je čak 87 različitih sistematskih jedinica zemljišta na nivou tipa podtipa varijeteta i forme od kojih svaka poseduje određena morfološka, hemijska, vodno-fizička a s tim u vezi i proizvodna svojstva. Većina od njih su oličenje prirodno plodnog zemljišta, koje pruža optimalne uslove za postizanje visokih stabilnih i ekonomski opravdanih prinosa odgovarajućeg kvaliteta (npr. černozem karbonatni na lesu), a neka imaju takve karakteristike da na njima čak i prirodna vegetacija, koja podnosi takve uslove, u određenim periodima u toku godine potpuno propada, te se stvaraju tzv. »ćelava mesta« (npr. solončaci i solonjeci).

U skladu sa »Klasifikacijom zemljišta Jugoslavije (Škorić et.al., 1985) u AP Vojvodini (Tabela 7.), su zastupljena: Automorfna zemljišta na 1 107 167 ha, Hidromorfna zemljišta na 935 997 ha, Halomorfna zemljišta na 100 198 ha, i Subakvalna zemljišta 8 564 ha (Hadžić et.al., 1993).


16 17

Tabe

la 7

. Tip

ovi z

emlji

šta

na p

rost

oru

AP V

ojvo

dine

sa o

snov

nim

pod

acim

a o

bon

itetn

im k

arak

teris

tikam

a (N

ešić

, 201

1)

Tip ze

mljiš

taPo

vršin

a (ha

)Bo

nite

tne k

arat

kter

istike

Automorfni red

1. In

icijal

na ze

mljiš

ta (L

itoso

li Are

noso

li i R

egos

oli)

17 05

4Zn

atna

ogr

aniče

nja –

slab

o do

sred

nje p

rodu

ktivn

o ze

mljiš

te

2. D

eluvij

alna z

emljiš

ta (K

oluv

ijum

)3 8

06Um

eren

a do

znat

na o

gran

ičenj

a- u

slovn

o pr

oduk

tivno

zem

ljište

3. Pa

rare

ndzin

e i R

endz

ine (

Rend

zine)

14 48

1Um

eren

a do

znat

na o

gran

ičenj

a- u

slovn

o pr

oduk

tivno

zem

ljište

4. H

umus

no-si

likat

no ze

mljiš

te (R

anke

r)10

Umer

ena d

o zn

atna

ogr

aniče

nja-

prod

uktiv

no ze

mljiš

te

za liv

adsk

o-pa

šnjač

ku p

roizv

odnj

u5.

Čer

noze

m95

3 839

Bez o

gran

ičenj

a- vi

soko

pro

dukti

vno

zem

ljište

6. Sm

onica

(Ver

tisol

)36

139

Umer

ena o

gran

ičenj

a- vi

soko

pro

dukti

vno

zem

ljište

7. G

ajnjač

a (Eu

tričn

i Kam

biso

l)56

164

Umer

ena o

gran

ičenj

a-pr

oduk

tivno

zem

ljište

8.Ki

selo

smeđ

e zem

ljište

(Dist

rični

Kam

biso

l)1 4

12Zn

atna

ogr

aniče

nja –

slab

o do

sred

nje p

rodu

ktivn

a9.

Ant

ropo

geni

zova

ni ri

golo

vani

pes

ak (R

igoso

l)10

510

Umer

ena d

o zn

atna

ogr

aniče

nja-

uslo

vno

prod

uktiv

no ze

mljiš

te

Hidromorfni red

10. P

seud

oglej

130 1

76Um

eren

a do

znat

na o

gran

ičenj

a- u

slovn

o pr

oduk

tivno

zem

ljište

11.A

luvij

alna z

emljiš

ta (F

luvis

ol)

194 5

22Be

z ogr

aniče

nja d

o oz

biljn

ih o

gran

ičenj

a- u

slovn

o m

ogu

biti

visok

o pr

oduk

tivna

(meli

orac

ije)

12. L

ivads

ka cr

nica

(Sem

iglej)

370 4

96Um

eren

a ogr

aniče

nja-

viso

ko p

rodu

ktivn

o ze

mljiš

te

13. R

itska

crni

ca (H

umog

lej)

348 8

46Be

z ogr

aniče

nja d

o oz

biljn

ih o

gran

ičenj

a- u

slovn

o m

ogu

biti

visok

o pr

oduk

tivna

(meli

orac

ije)

14. M

očva

rno

glejn

a zem

ljišta

(Eug

lej)

15 26

9Zn

atna

ogr

aniče

nja –

slab

o do

sred

nje p

rodu

ktivn

a15

. Tre

setn

a zem

ljišta

420

Znat

na o

gran

ičenj

a – sl

abo

do sr

ednj

e pro

dukti

vna

Halomorfni red

16. S

olon

čak

19 86

5Zn

atna

ogr

aniče

nja –

slab

o pr

oduk

tivna

zem

ljišta

17. S

olon

jec80

333

Znat

na o

gran

ičenj

a – sl

abo

prod

uktiv

na ze

mljiš

ta18

. Sol

ođ6 4

24Zn

atna

ogr

aniče

nja –

slab

o pr

oduk

tivna

zem

ljišta

Subakvalni red

19. Z

emljiš

ta n

a dnu

jeze

ra, b

ara i

moč

vara

(Gitj

a, Da

j, Sap

rope

l).8 5

64Zn

atna

ogr

aniče

nja –

slab

o pr

oduk

tivna

zem

ljišta

Sa aspeskta stepena pogodnosti za korišćenje u poljoprivredi (bonitet zemljišta) zemljišni potencijal Pokrajine razvrstan je u osam bonitetnih klasa (Miladinović, 2004), pri čemu prve četiri klase predstavljaju bolja zemljišta, a u klase od 5 – 8 uključeni su prostori uglavnom nepogodni za obradu (Tabela 8). Gledano za Pokrajinu u celini zastupljenost zemljišta pogodnih za obradu je velika i iznosi 91% (černozemi, livadske crnice, ritske crnice, fluvisoli) dok zastupljenost zemljišta koja su nepogodna za obradu iznosi svega 9%.

Vojvodina sa svojih 1648000 ha obradivih površina predstavlja poljoprivredni region od izuzetnog značaja. Prema načinu korišćenja zemljišta, oranice i bašte zauzimaju 90% obradivog zemljišta AP Vojvodine (Statistički godišnjak Srbije 2010), što je čini tipičnim regionom biljne proizvodnje.

Tabela 8. Bonitetna struktura produktivnog zemljišta Vojvodine

Bonitetne klase Površina (km2)

Relativni udeo(%)

1 9.688 51,42 3.284 17,43 3.823 20,34 355 1,9

Svega pogodno za obradu 17.150 91,05 531 2,86 889 4,77 193 1,08 72 0,5

Svega nepogodno za obradu 1.685 9,0Svega produktivna površina 18.835 100,0

Neplodno 2.671UKUPNO 21.506

Izvor: Prostorni plan Republike Srbije iz 1996. godine i Studijsko analitičke osnove prostornog razvoja Republike Srbije, deo V, Beograd 2009.

2.2.2. Plodnost i tipovi zemljišta u Sremu Da bismo ilustrovali plodnost i tipove zemljišta u Sremu prikazujemo rezultate istraživanja koja su sastavni deo studije: Stanje plodnosti i sadržaja opasnih i štetnih materija u zemljištu, u cilju održivog razvoja poljoprivrede Vojvodine, koju je finansirao Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine. (Izveštaj o realizaciji ELABORATA broj 114-451-02610/2006-01)(Nešić et.al., 2008).


18 19

U cilju kontrole plodnosti i sagledavanja sadržaja opasnih i štetnih materija u zemljištima Srema i eventualno njihove degradacije u širem smislu, u toku septembra i oktobra 2006. godine prikupljeno je 250 uzoraka zemljišta. Lokaliteti na kojima su uzeti uzorci određeni su mrežom kvadrata 4 x 4 km, koja je izvučena na postojećoj pedološkoj karti Vojvodine R 1: 50000. Na ovaj način svaki uzorak je reprezentativan za 1600 ha zemljišta. Svaki uzorak prate i podaci o njegovom tačnom položaju sa koordinatama i nadmorskom visinom.

Kada se analizira procentualna zastupljenost uzoraka prema načinu korišćenja zemljišta uočava se da je najveći broj uzoraka 70%, uzet sa oranica, 18% uzoraka reprezentuju šumska zemljišta, 5% livade, 4% bašte i 3% voćnjake i vinograde (Slika 3.).

Na osnovu pedološke karte Vojvodine R 1: 50000 (Nejgebauer i sar. 1971), utvrđena je i procentualna zastupljenost uzoraka u odnosu na različite sistematske jedinice zemljišta. Najveći broj uzoraka prikupljen je sa zemljišta tipa černozem 48%, sa aluvijalnih i aluvijalno deluvijalnih zemljišta prikupljeno je 13% uzoraka, sa gajnjače 10%, sa livadske crnice 9%, sa ritske crnice 7%, sa pseudogleja 5%, sa pararendzina i rendzina 4% i sa halomorfnih zemljišta (solončak, solonjec, solođ) 4% (Slika 4).

Slika 3. Procentualna zastupljenost uzoraka zemljišta Srema prema načinu korišćenja.

.

Slika 4. Procentualna zastupljenost uzoraka zemljišta iz Srema, prema tipovima zemljišta (na osnovu Pedološke karte Vojvodine, Nejgebauer i sar. 1971.)

Černozem je najrasprostranjeniji tip zemljišta Vojvodine a i Srema (Slika 4). U pogledu vodnih, fizičkih i hemijskih osobina, smatra se za najpovoljnije zemljište za poljoprivrednu proizvodnju. Klima ima odlučujući uticaj na njegovo obrazovanje. Prilikom nastajanja černozema, dolazi do akumulacije humusa i formiranja humusnog horizonta različite moćnosti. Potrebno je naglasiti da pojedine sistematske jedinice černozema imaju smanjenu proizvodnu sposobnost, a u njegovoj degradaciji na žalost, visok uticaj ima antropogeni faktor. Prema aktuelnoj klasifikaciji zemljišta livadska crnica pripada tipu zemljišta černozem, oglejenom varijetetu.

Slika 5. Černozem na lesu i lesolikim Slika 6. Gajnjača- Eutrični kambisolsedimentima, karbonatni

Gajnjače (Eutrični kambisol) (Slika 6) u Sremu su pretežno poljoprivredna zemljišta sa izraženom teksturnom diferencija unutar profila. Humusno – akumulativni horizont se karakteriše veoma povoljnim vodno-vazdušnim režimom, kao rezultat povoljnog odnosa krupnih, srednjih i finih pora. To su dobro ocedna i topla zemljišta. Hemijska svojstva variraju u zavisnosti od intenziteta korišćenja, stepena erodiranosti, hemijskih svojstava matičnog supstrata, a i stepena razvoja. Sadržaj humusa kod gajnjača je u intervalu od 2 do 5%, neutralne su do slabo kisele hemijske reakcije i imaju visok kapacitet adsorbcije a od jona dominira Ca i Mg. Gajnjače su pogodne za ratarsku, povrtarsku, voćarsku i vinogradarsku proizvodnju.

Aluvijalno zemljište (Fluvisol) (Slika 7.), nastaje taloženjem materijala različitog mineraloškog i mehaničkog sastava poplavnim vodama reka. Nalaze se u prvoj, priobalnoj zoni poloja. Izražena je slojevitost ovog zemljišta po dubini. Fluvisoli srednjeg mehaničkog sastava, zbog svoje plodnosti i blizine vode za navodnjavanje, predstavljaju zemljišta visoke plodnosti, prvenstveno za povrtarsku proizvodnju.

Ritska crnica (Humoglej) zauzima znatne površine u dolinama velikih reka. Izražena je visoka akumulacija humusa, što daje crnu boju zemljištu u vlažnom stanju. Crnice


20 21

su pretežno glinovitog mehaničkog sastava, što uzrokuje nepovoljne vodne i fizičke osobine tokom većeg dela godine. Izražen je i pedogenetski proces oglejavanja u zoni oscilacije nivoa podzemne vode. Ovo su potencijalno plodna zemljišta, ali njihovu proizvodnu vrednost umanjuju loše vodne i fizičke osobine koje prvenstveno utiču na obradu zemljišta (Slika 8).

Slika 7. Fluvisol Slika 8. Ritska crnica

Kada su u pitanju osnovna hemijska svojstva zemljišta Srema (Slika 9), prema istraživanjima iz 2006. godine, može se zaključiti da najveći broj ispitivanih zemljišta ima umereno alkalnu reakciju (prosečna vrednost za sve ispitivane uzorke pH u H2O 7,83). Obezbeđenost humusom je dobra tj. oko 70% uzoraka ima sadražaj humusa u granicama od 2 do 4% sa prosečnim sadržajem od 3.01 %. Srednji sadržaj CaCO3 iznosi 5,79%. Sadržaj lakopristupačnog fosfora i kalijuma nalazi se na optimalnom nivou (srednja vrednost P2O5 22,7 mg/100g a K2O 21,9 mg/100g zemljišta).

Slika 9. Osnovna hemijska svojstva zemljišta Srema (maksimalne, minimalne i srednje vrednosti za sve ispitivane uzorke).

2006 MAX 2006 MIN

8.71 3.62

9.02 5.17

60.59 0.00

7.83 0.30

0.502 0.032

237.50 1.30

131.10 2.38

2. Plodnost i tipovi zemljišta u pograničnom području

3.1. Ciklus azota u agroekosistemu U prirodi se azot nalazi u elementarnom stanju i u obliku jedinjenja. Sadržaj elemen-tarnog azota u atmosferskom vazduhu je oko 78% zapreminske ili 75,5 masenih %. U atmosferi azot je prisutan u obliku N2, N2O, NH3, NH4

+, NO, NO3-, HNO3 kao i organski azot.

Sadržaj ukupnog azota u većini obradivih zemljišta u našoj zemlji kreće se u granicama između 0,1 i 0,3%. Sadržaj ukupnog azota u zemljištu zavisi od pedogenetskih činilaca i to: klime, vegetacije, reljefa, matičnog supstrata, aktivnosti mikroflore i mikofaune i fizičko-hemijskih osobina zemljišta.

Azot spada u grupu neophodnih, biogenih, makrohranljivih elemenata, organogenih sa C, O i H i deficitarnih zajedno sa P i K. Od ukupnog azota u zemljištu organski čini > 90%.

Zapravo, azot je sastavni deo raznih jedinjenja u biljkama od kojih neka (belančevine, hlorofil, enzimi) imaju esencijalne fiziološke uloge u biljkama.- Iznošenje azota žetvama (prinosom) je veće od ostalih deficitarnih elemenata- Dejstvo jedinice azota iz đubriva je znatno veće od dejstva jedinica fosfora i kalijuma- Na osnovu relativnog broja atoma potrebnih za biljke azot je na vrhu liste onih elemenata koje biljka usvaja iz zemljišta i đubriva - Za razliku od drugih deficitarnih elemenata, za azot je specifično da se u zemljištu ne mogu stvarati trajne rezerve mineralnih oblika.

Darinka Bogdanović

3. NITRATI U ZEMLJIŠTU I VODAMA

22 23

3. Nitrati u zemljištu i vodama 3. Nitrati u zemljištu i vodama

Koncentracija mineralnih oblika azota u zemljištu (NH4-N i NO3-N) je vrlo promenljiva i u tesnoj korelaciji sa tº i padavinama.

Dospevanje azota u zemljište: - azotofiksacijom - unošenjem organskih i mineralnih đubriva - procesima truljenja i sagorevanja - razlaganjem u zemljištu otpadaka biljnog i životinjskog porekla - razlaganjem biomase mikroorganizama

Slika 10. Kruženje azota u agroekosistemu

Azot dospeva u zemljište elektrohemijskom fiksacijom i biološkom koja može biti slobodna i simbiotska i industrijska fiksacija. 1.Elektrohemijska fiksacija, odnosno “atmosferska nitrifikacija” je proces koji se odigrava u atmosferi, pod uticajem električnog pražnjenja, pri čemu se azot jedini sa vodonikom ili kiseonikom i gradi jedinjenja HNO2, HNO3 ili NH3, koji sa padavinama dospevaju u zemljište. U našem klimatskom području količina ovako obrazovanog azota je mala i nema značaj za bilans azota. 2. Biološka fiksacija atmosferskog azota može biti: slobodna, asocijativna i simbiozna. Slobodna azotofiksacija može se obavljati u aerobnim i anaerobnim uslovima.a) Aerobna slobodna azotofiksacija je dominantan tip slobodne fiksacije u poljoprivre-dnim zemljištima. Ovu azotofiksaciju vrše bakterije i plavo zelene alge (cijanobakterije). Među najaktvnijim su bakterije iz roda Azotobacter, zatim Pseudomonas, Bacillus, Derxia, Beiijerinckia, Azospirilum. Količine ovako fiksiranog azota direktno zavise od: pH vrednosti zemljišta, sadržaja organske materije, vlažnosti zemljišta, temperature, sadržaja azota, molibdena, gvožđa, mangana, kalijuma i fosfora. Procenjuje se da se u aerobnim uslovima fiksira 20-70 kg N·ha-1·god-1.

b) Anaerobna azotofiksacija u poljoprivrednim zemljištima ređe je prisutna, usled stalne obrade i provetravanja, mada je postojanje anaerobnih bakterija u ovakvim uslovima često određeno prisustvom aerobnih, koje troše kiseonik i omogućavaju rad anaerobnih azotofiksatora, ili one mogu biti prisutne u strukturnim agregatima, gde je slobodnog kiseonika manje. Anaerobni azotofiksatori su nešto tolerantniji prema uslovima spoljašnje sredine, kakvi su pH vrednost zemljišta, vlažnost i temperatura, sadržaj makro i mikroelemenata, tako da oni u vlažnim i kiselim zemljištima imaju određen značaj. Anaerobnu azotofiksaciju vrše bakterije iz roda Clostridium. Količine ovako fiksiranog azota su male i iznose 5-15 kg N·ha-1·god-1.c) Simbiozna azotofiksacija zauzima u fiksaciji atmosferskog azota posebno mesto, a prema vrsti biljke sa kojom žive azotofiksatori u simbiozi, može biti simbiozna azotofiksacija sa leguminoznim i neleguminoznim biljkama. Za poljoprivredna zemljišta, svakako izuzetan značaj ima simbiozna azotofiksacija sa leguminoznim biljkama, gde azotofiksatori sa njima žive u prisnoj zajednici. Simbiozni azotofiksatori sa leguminoznim biljkama su prave bakterije iz roda Rhizobium i Bradyrnizobium. Limitirajući faktori za odvijanje procesa simbiozne azotofiksacije su: pH vrednost zemljišta, O2, temperatura, primena mineralnih đubriva, pesticida itd. Zavisno od uslova u zemljištu, delovanja ekoloških činilaca, vrste biljke i bakterijskog soja, procenjuje se da se u ovoj fiksaciji može vezati 25-300 kg N·ha-1·god-1.d) Industrijska fiksacija i različiti procesi sagorevanja predstavljaju još jedan od načina unošenja azota u biosferu. Procenjuje se da se u industriji mineralnih đubriva godišnje fiksira nekoliko miliona tona azota prilikom proizvodnje azotnih đubriva. U razvijenim zemljama, na obradivim zemljištima, primenom azotnih đubriva se godišnje unosi najviše azota u odnosu na ostale izvore. Azot iz atmosfere može dospeti u zemljište i preko čestica koje su nastale u procesu sagorevanja kao i od amonijaka koji u kruženju azota emituju biljke i životinje. Sve ostale kulturne biljke koje čovek proizvodi na gazdinstvu od kojih ostvaruje profit, a nisu leguminoze, usvajaju mineralni azot iz zemljišta bilo da je nastao mineralizacijom organske materije u zemljištu ili da je unet kroz organska i mineralna đubriva. Hrana za biljke kada je u pitanju azot su NH4

+ i NO3-

joni. Biljke usvajaju oba rastvorljiva oblika azota, amonijačni i nitratni, mada po pravilu usvajaju veće količine azota u obliku nitrata.

Koliko će biljke usvojiti azota iz zemljišta zavisi od mnogih činilaca, uključujući klimu i uslove u zemljištu, vrstu gajene kulture, fazu razvoja...Mikroorganizmi, bakterije i gljive, koriste i amonijačni i nitratni azot, mada generalno više usvajaju amonijačni azot.Transformacija azota u zemljište teče kroz više procesa : Imobilizacija amonijačnog i nitratnog azota spada u najvažnije procese u transformaciji azota u zemljištu. Mineralizacija i imobilizacija omogućavaju neprekidno kruženje mineralnog i organskog azota u zemljištu.

24 25

Imobilizacija azota obuhvata dve faze. U prvoj mikroorganizmi usvajaju amonijačni i nitratni azot, a u drugoj se odvija sinteza organskih jedinjenja u mikrobnim ćelijama i njihovim metabolitima. Glavnu ulogu u procesu imobilizacije imaju heterotrofni mikroorganizmi, bakterije, gljive, celulizatori, koji su vrlo prisutni u rizosferi i van nje. Za tri godine mineralizuje se oko 25 % imobilisanog azota a godišnje se mineralizuje od 1 do 10 % imobilisanog azota. Mineralizacija azota u zemljištu je deo ciklusa azota u kojem se razlažu organska azotna jedinjenja i oslobađa mineralni azot (NH4

+). Za ovaj proces neophodno je da je ugljenik lakorazloživ i pristupačan mikroorganizmima, jer je on za njih izvor energije. Osim što amonijačni azot nastaje u procesu mineralizacije organskih azotnih jedinjenja, on u zemljištu nastaje hidrolizom uree, kao i primenom amonijačnih đubriva. Amonijačni azot, stvoren u zemljištu na bilo koji od navedenih načina, podleže procesu nitrifikacije, usvajaju ga biljke i mokroorganizmi, gubi se u procesu volatizacije ili se fiksira u zemljištu. Nitrifikacija je proces u okviru ciklusa azota gde se amonijačni azot oksidiše u prvoj fazi do nitrita (uz pomoć Nitrosomonasa) i u drugoj fazi oksidaciji se odvija do nitrata (uz pomoć Nitrobacter). Osim nitrifikacijom nitratni azot u zemljište može dospeti primenom mineralnih đubriva. Prisutne nitrate u zemljištu usvajaju biljke i mikroorganizmi, podležu procesima ispiranja ili denitrifikacije. Najviše nitratnog azota u zemljištu ima u zemljišnom rastvoru, jer se slabo veže za adsorptivni kompleks zemljišta, tako da je u zemljišnom profilu vrlo pokretan i sklon ispiranju i migraciji u dublje slojeve. Gubici azota iz zemljišta odvijaju se kroz više procesa: Denitrifikacija u užem smislu obuhvata biološku redukciju nitrata preko nitrita do isparljivih gasova N2O, NO ili N2. Denitrifikacija u širem smislu, obuhvata gasovite gubitke azota nastale mikrobiološkim i hemijskim putem (hemodenitrifikacija), pri čemu se volatizacija amonijaka isključuje. Procenjuje se da se procesom denitrifikacije gubi 10-35%. Na osnovu velikog broja istraživanja utvrđeno je da na černozemu pod biljkama, gasoviti gubici iznose 22-35%, a bez biljaka 22-31%, a da su u istim uslovima na pseudogleju gubici bili 16-33%, odnosno 4,9-29,8%. Procesom biološke denitrifikacije ne mogu se objasniti svi gasoviti gubici koji nastaju u zemljištu. Naime, utvrđeno je da gasoviti gubici azota nastaju i u potpuno sterilisanom zemljištu, pa se nastali gubitak objašnjava procesom hemijske denitrifikacije. Denitrifikacija se javlja u zemljištima gde se intenzivno nagomilavaju nitriti i pri niskim pH vrednostima zemljišta i to manjim od 5,5 (u vodi). U procesu hemodenitrifikacije nastaju gasoviti proizvodi: NO, N2 ili N2O. Hemodenitrifikacijom se ne gube velike količine azota, gubici iznose 0,2-0,6 kg N·ha-1·godini.

Volatizacija je proces hemijske prirode i obuhvata, kako zemljišni azot, tako i azot iz amidnih i amonijačnih đubriva. Gubici koji nastaju volatizacijom u obliku NH3 su u većoj korelaciji sa sadržajem CaCO3 u zemljištu nego sa pH vrednošću. Intenzitett volatizacije (NH3) zavisi i od anjona unešenih đubriva. Više se gubi NH3 iz (NH4)2SO4 nego iz NH4NO3, a veoma malo iz amonijačnih fosfata. Pri površinskom unošenju N-đubriva gubici volatizacijom zavise od više faktora kao što su reakcija sredine, sorptivna sposobnost zemljišta, doza đubriva, vlažnost i temperatura biljnog pokrivača, i padavine. Pri unošenju amidnih i amonijačno-azotnih đubriva na površinu alkalnih ili karbonatnih zemljišta dolazi do obrazovanja amonijum-karbonata koji je vrlo nestabilno jedinjenje i razlaže se na NH3 koji se gubi, ugljendioksid i vodu.( tab.9.) Uneta urea u zemljište vrlo brzo hidrolizuje do NH4

+, koji lokalno povećava pH zemljišta, pa su mogući gubici NH3.

Osnovna mera za sprečavanje volatizacije NH3 je unošenje u zemljište, a ne površinska primena đubriva. Zatim treba izbegavati primenu amonijačnih đubriva na krečnim zemljištima, jer su NH4

+ i Ca2+ antagonisti, već ih primenjivati u manjim dozama na zemljišta dobre sorptivne sposobnosti, čija je reakcija kisela do neutralna, i držati zemljište pod usevom.

Vrsta đubriva Dubina (cm) % gubitka N iz đubriva

Amonijum sulfat024

37,33,80,5

Amonijum nitrat024

12,31,30,7

Urea024

30,86,10,6

Tečna N đubriva024

20,43,90,5

Tabela 9. Procentualni gubici N iz đubriva primenjenih u količini od 200 kgN/ha u zavisnosti od vrste đubriva i dubine primene na glinovitom zemljištu pri temperaturi od 10ºC

Erozijom se gube i mineralni i organski oblici azota. Odnošenjem erozijom hranjivih materija znatno se smanjuje produktivna sposobnost zemljišta, jer se odnosi njegov najplodniji deo, po pravilu ceo oranični sloj, te se tako gubi najveći deo humusa zemljišta. Ovakvo odnošenje oraničnog sloja uzrokuje povećano prisustvo nanosa i hemijskih elemenata, naročito azota, fosfora, herbicida u vodotocima, što ozbiljno ugrožava životnu sredinu.


26 27

Brković (1977) je pratio uticaj slabe, srednje i jake erozije na hemijska svojstva nekih tipova zemljišta (smonica, crveno-rudo i pseudoglej). Proračunati gubitak azota u sloju od 0 do 40 cm za smonicu je 4050 kg/ha, za crveno-rudo 3345 kg, a za pseudoglej 1875 kg·ha-1.

Ispiranjem se gube značajne količine azota i drugih hranjiva, mnogo više nego drugim procesima (erozija, denitrifikacija). Količina ispranih hraniva direktno zavisi od klime, odnosno količine, rasporeda i intenziteta padavina, fizičkih, hemijskih i bioloških svojstva zemljišta, od vrste biljaka, načina iskorišćavanja zemljišta, temperature i od količine đubriva koja se primenjuje. Proces ispiranja nosi niz negativnih posledica. Ova vrsta gubitka je trajna i sa stanovišta ekonomičnosti povećava troškove proizvodnje. Ispiranjem se zemljište osiromašuje pre svega u azotu (NO3-N), kalcijumu i magnezijumu, dok su gubici drugih hraniva nešto manji. Ispiranje je jedan od najopasnijih izvora zagađivanja, kako podzemnih voda tako i velikih vodotokova, što je posebno veliki problem u najrazvijenijim zemljama.

Kako se NO3- ne vežu ni jednom vrstom sorpcije do biološkom (usvajaju ih biljke i

mikroorganizmi) u našim semiaridnim klimatskim uslovima više ima migracije NO3- kroz

profil zemljišta od ispiranja (slika 11). Nitrati se kreću kroz profil zemljište na bazi difuzije, hidričkog pritiska i simultano i to ascedentno, descedentno i laterarno. Migracija NO3

- u zoni korenovog sistema biljaka do 120 cm je pozitivan proces. Negativna migracija je kada NO3

- sa vodom migriraju izvan zone korenovog sistema a nivo podzemne vode je jako dubok (10-15 m), tada su štete manje od ispiranja jer se ne zagađuju podzemne vode.

Slika 11. Distribucija nitrata u jesen i proleće na černozemu pod pšenicom.

Iznošenja azota prinosom se tretira kao gubitak samo onda kada se posmatra bilans azota zemljišta. Prema navodima izliterature biljke u proseku koriste 60% azota đubriva, 25% se izgubi usled ispiranja i migracije, a 15% se gubi gasovitim putem, usled denitrifikacije.

3.2. Đubrenje azotom U ishrani biljaka azot je nosioc prinosa, sinonim plodnosti zemljišta, i elementom u prvom minimumu, te je otuda đubrenje N-đubrivima i najvažnije, ali i najteže.Azot je najvažniji elemenat jer najviše doprinosi u formiranju prinosa, a zbog specifičnog ponašanja NO3

- jona u zemljištu (koji je u više od 90% N-hrana za biljke), ishrana gajenih biljaka azotom je najteža. Treba ukazati na činjenicu da biljke ne raspoznaju i ne prave razliku pri usvajanju NO3

- jona poreklom iz različitih izvora: mineralizacije organske materije, unetih organskih i mineralnih đubriva.Zapravo, NO3

- joni se ne vezuju za adsorptivni kompleks zemljišta, već se nalaze u zemljišnom rastvoru, i ukoliko ih ne usvoje biljke i mikroorganizmi, ponašaju se isto kao i voda u zemljištu. S obzirom da se NO3

- u zemljištu kreću zajedno s vodom (descedentno, ascedentno i laterarno) na bazi razlike u koncentraciji, hidričkom pritisku i simultano u periodu bez aktivnosti biljaka novembar-mart, mogući su gubici ispiranjem.Vodeći računa o specifičnom ponašanju NO3

- jona u zemljištu i đubrenje N-đubrivima se razlikuje od đubrenja fosforom i kalijumom koji su isto kao i azot deficitarni i unose se u zemljište svake godine.

3.3. N-min metoda osnova za primenu N-đubriva Za određivanje potrebne količine N đubriva za gajene biljke najčešće se koriste vrednosti NO3-N u profilu zemljišta dubine aktivne zone korenovog sistema gajenih biljaka, ili zbir (NH4+NO3)-N, što je ispravnije, posebno pri davanju preporuka za đubrenje ozimih useva, a mnogo ređe vrednosti sadržaja NH4-N (u hladnim i neprovetrenim zemljištima). N-min. metoda je u našoj zemlji, prihvaćena za referentnu metodu pri N-đubrenju ratarskih i povrtarskih useva od osamdesetih godina pa do danas. Osnovu N-min. metode čine sledeći parametri:- rezerva rezidualnog azota u profilu zemljišta u zoni rasprostiranja korenovog sistema određuje se rano u proleće (N rezidualni);- mineralizujuća sposobnost zemljišta u vegetacionom periodu gajenog useva merena na ugaru, bez đubrenja (N mineralizujući);- usvojen azot biološkim prinosom (Nu);- potreba gajenog useva za azotom izračunava se iz razlike ukupnih potreba useva za azotom umanjenih za zbir rezerve rezidualnog azota i mineralizujuće sposobnosti zemljišta (Nđ).

Jednačina za potrebe N đubrenja po N-min. metodi Scharpfa i Wehrmana (1978) je:

(Nđ)= Nu - (Nrezid. + N-mineraliz.)



28 29

Osnovu N-min. metode čini određivanje (merenje)količine mineralnog azota, kao odlučujućeg faktora koji determiniše potrebnu količinu azota za đubrenje. Smatra se da je količina mineralnog azota (uglavnom nitratnog) u zoni korenovog sistema određena prethodnim gajenim usevima, primenom N đubriva za prethodne kulture, mineralizovanim azotom iz organske materije, načinom korišćenja žetvenih ostataka, vremenskim uslovima do momenta uzimanja uzoraka i dr. Znači, količina mineralnog azota u datom momentu predstavlja sintezu dejstva svih tih faktora i umesto da se meri učinak svakog od njih pojedinačno, određuje se posledica njihovog zajedničkog dejstva - rezerva rezidualnog azota.

Za ozime useve vreme, način i količine primene N-đubriva za prihranu (jednu ili dve) uslovljeni su:- rezervom rezidualnog azota u zoni rasprostiranja korenovog sistema 0-90 cm rano u proleće - (kraj februara početak marta) za zemljišta u Vojvodini, primenjuje se urea, NH4NO3; a za zemljišta centralne i južne Srbije prihrana je KAN- distribucijom NO3-N po profilu- ukupnim potrebama useva za azotom i stanjem useva

Ukoliko se ide na dve prihrane ozimih useva, druga prihrana je 20-30 dana posle prve, a provera da li je treba izvesti je na bazi brzih metoda: difenilamin testa; lisna analize; hlorofilmetar...). Druga prihrana se izvodi najčešće folijarno, fertirigacijom, a primenjuju se tečna đubriva, UAN rastvori...

Za okopavine: vreme, način i količina primene N đubriva je:- sve predsetveno- na osnovu izmerenih količina i rasporeda rezidualnog azota u profilu zemljišta od 0 do 120 cm dubine- procene mineralizujuće sposobnosti zemljišta za vegetacioni period gajene kulture- ukupnih potreba gajenog useva u azotu

3.4. Uticaj NO3-N na ekosistem Nekontrolisana upotreba N-đubriva dovodi do neželjenih posledica u biljnoj proizvodnji: nagomilavanje nitrata u zemljištu - njihovo oticanje u vodotokove i podzemne vode i zagađenje agroekosistema, sukulentnosti biljnih tkiva, nagomilavanje NO3

u proizvodima, smanjenje otpornost useva na poleganje i bolesti. Takođe preobilna ishrana nitratima dovodi do smanjenja upotrebne i hranljive vrednosti proizvoda.U nepovoljnim zemljišnim uslovima (vodoleži, bez O2, kisela pH) mogu se nagraditi nitrofenoli u zemljištu koji su vrlo toksični i usev propada.

Azotna đubriva nisu i ne mogu biti zagađivači zemljišta, vode i hrane, ako se njihova primena zasniva na naučnim principima i u skladu sa ekološkim načelima.

Kako je azot nosilac prinosa mora se primenjivati pod gajene useve bilo kroz mineralna đubriva ili kroz organska. Biljke ne prave razliku pri usvajanju NO3

- jona nastalog mineralizacijom organske materije zemljišta ili iz primenjenih organskih i mineralnih đubriva. Imajući u vidu tu činjenicu rasprave među istraživačima ne bi smela da postoje, da li u organskoj proizvodnji, kada je u pitanju ishrana biljaka azotom, treba primenjivati samo organska đubriva za zadovoljenje potreba useva u azotu ili se ravnopravno mogu primenjivati mineralna N-đubriva.

Prednosti i nedostaci pri primeni mineralnih N-đubriva ali i organskih svakako postoje i najbolje bi bilo primenjivati ih kombinovano na naučnim principima i ekološkim načelima. Prednosti mineralnih N-đubriva su u brzini dejstva, primenjuju se u oblicima koje biljke direktno usvajaju a to su: NH4

+; NO3-, ako su u amidnom obliku hidroliza je

relativno brza (u dobrim zemljištima traje 3-7 dana).

Istovremeno mineralni oblici azota iz N-đubriva posebno NO3- su njihovi veliki

ekonomski i ekološki nedostaci, jer je velika koncentracija NO3- prisutna u ranom

vegetacionom periodu kada su zahteva gajenog useva mali, mogućnost ispiranja, migracije, volatizacije

3130

Takođe, primena organskih đubriva u ishrani biljaka ima prednosti i nedostataka. Organska đubriva deluju dvojako: kao hrana biljkama u biogenim elementima i mnogo važnije kao popravljači zemljišta (u organskoj materiji, boljim fizičko-biološkim svojstvima, ali i vodno-vazdušnim i toplotnim). Sa ekonomskog stanovišta primenom organskih đubriva smanjuje se upotreba mineralnih đubriva, a sa ekološkog aspekta biološki otpad na farmi može se primeniti kao organsko đubrivo. U organskim đubrivima hranjivi elementi su u organskim jedinjenjima te se moraju prethodno mineralizovati kako bi biljke i mikroorganizmi mogli da ih usvoje. Prednost organskih đubriva je u produženom delovanju i permanentnoj mineralizaciji. Međutim, intenzitet mineralizacije organskih jedinjenja je i glavni nedostatak ovih đubriva jer visoke tº i period bez padavina smanjuju mineralizaciju, te nema pristupačnih oblika azota za biljke u dovoljnoj meri, ili je visok procenat mineralizacije u periodu visokih tº i dosta padavina, te dolazi do nagomilavanja i ispiranja NO3,

- volatizacije NH3 i dr. Važan je i stepen razloženosti stajnjaka pre iznošenja na njive. Treba đubriti zgorelim stajnjakom povoljnog C/N odnosa, po prohladnom vremenu (kasno u jesen) po oblačnom vremenu i treba ga odmah zaorati, čime su gubici amonijaka i vode znatno smanjeni. Odnos C/N je vrlo značajan, ako se po zaoravanju stajnjaka seje usev da ne bi došlo do azotne depresije (povoljan je 25:1 do 10:1).

Nitratnu direktivu (1991/676/EEC) propisala je Evropska unija s ciljem da se zaštite vode Evrope. Nitratnom direktivom obuhvaćena su dva osnovna načela zaštite voda:

1. sprečavanje zagađenja površinskih i podzemnih voda nitratima s poljoprivrednih površina

2.donošenje načela dobre poljoprivredne prakse.

Nitratna direktiva obuhvata:

1. Identifikaciju zagađenih voda i voda koje su izložene riziku zagađenja. Identifikacija uključuje površinske i podzemne vode koje sadrže više od 50 mg/l nitratne vode koje su već eutrofikovane ili takve mogu postati.

2. Određivanje zagađenih područja. To su površine gde vode perkolacijom kroz zemljište u vodotokove ili podzemne vode donose (ili postoji opasnost da donesu) značajne količine nitrata.

3. Donošenje Načela dobre poljoprivredne prakse koje farmeri primenjuju dobrovoljno a načela sadrže:

• propisano vreme kada je dozvoljena primena N-đubriva radi sprečavanja ispiranja hraniva u vode

• opis površina (nagnutih, zamrznutih, blizu stajaćih i tekućih voda) gde je ograničena primena đubriva radi sprečavanja ispiranja i površinskog oticanja nitrata

• propisane minimalne kapacitete za čuvanje stajskih đubriva

• propisane plodosmene i postrne useve radi sprečavanja ispiranja i površinskog oticanja nitrata za vreme vlažnog perioda.

4. Donošenje akcionog plana koji su proizvođači obavezni primenjivati u označenim zagađenim područjima. Mere navedene u Načelima dobre poljoprivredne praksesu obavezne, a uključene su i dopunske mere i to:

• ograničena primena đubriva (mineralnih i organskih) prema zahtevima useva i obezbeđenosti zemljišta

• maksimalna količina azota koja se godišnje može uneti iz organskih đubriva je 170 kg/ha N (ili 210 kg/ha u prelaznom periodu)

• Kako Srbija još nije članica EU, nije u obavezi da sprovodi monitoring i izveštavanje na državnom nivou,

Sbija nema identifikovana zagađena područja nitratima kao što to imaju zemlje članice EU.


4. Fosfor u zemljištu i vodama 4. Fosfor u zemljištu i vodama

32 33

Darinka Bogdanović

4. FOSFOR U ZEMLJIŠTU I VODAMA

4.1. Kruženje fosfora u agroekosistemu Fosfor spada u grupu neophodnih makrohranljivih elemenata, deficitarnih, i konstitucionih. Ulazi u sastav mnogih organskih jedinjenja kao što su nukleinske kiseline, fitin, nukleotidi i dr. U biljkama se nalazi u organskim i neorganskim jedinjenjima. Organska fosforna jedinjenja su daleko zastupljenija u biljkama od neorganskih i to: fitin, fosfolipidi, nukleinske kiseline, glikofosfati. Neorganska fosforna jedinjenja su najčešće u obliku fosfata kalcijuma, kalijuma, natrijuma i magnezijuma, od kojih su najzastupljeniji magnezijumovi fosfati. Ukupan sadržaj fosfora u suvoj supstanci cele biljke obično ne prelazi 1%, a najčešće se kreće između 0,2 i 0,3%.

Fosfor u zemljištu je zastupljen u 170 minerala, od kojih, na minerale apatit i fosforit otpada oko 95%, na minerale vivijanit i ambligonit 3%, a na ostale minerale 2%. Najveći procenat soli fosforne kiseline vezan je za aluminijum (30%), zatim gvožđe imangan (18%), te kalcijum (15%) i magnezijum 5%.

U mineralima se fosfor nalazi najčešće u obliku pentakalcijum fosfata - apatita, i trikalcijum fosfata - fosforita. Apatit u svom sastavu može imati različite elemente, pa mu se i sastav menja u širokim granicama. Najčešće se pojavljuje kao: fluor-apatit, hidroksi-apatit, hlor-fluor-apatit, fluor-oksi-apatit.

Količine fosfora u zemljištu kreću se između 0,03 i 0,3%. U našim zemljištima količine mu se kreću između 0,02 i 0,2%. Po pravilu, fosfora ima uvek više u površinskim slojevima, a sa dubinom profila količina mu se smanjuje, što se može tumačiti njegovom biološkom akumulacijom, i uticajem unošenja đubriva.

Fosfor se u zemljištu nalazi u organskom i mineralnom obliku. Organski fosfor zemljišta predstavlja deo fosfora zemljišta koji ulazi u sastav organskih fosfornih jedinjenja ili je vezan sa organskom materijom zemljišta.

U sastav organskog fosfora zemljišta ulaze:- organska fosforna jedinjenja biljnih delova;- organska fosforna jedinjenja mikroorganizama;- produkti ekskrecija mikroorganizama, korena, glista;- fosfohumati (kompleksi humusa i fosforne kiseline).

Organski fosfor u zemljištu vodi poreklo iz neorganskog fosfora, koji biljke i mikroorganizmi usvajaju za svoje potrebe i sintezu jedinjenja: iz unetih đubriva (organskih i mineralnih), iz biljnih ostataka na parceli, te iz tela mikroorganizama po izumiranju (azotobakter npr. u svom telu sadrži 5% fosfora od suve mase). Najveći deo organskih fosfornih jedinjenja u zemljištu je mikrobiološkog porekla. Ispitivanjem organskih fosfornih jedinjenja dokazano je da se najveći deo fosfora nalazi u obliku fitina i njegovih derivata (>50%). Fitin se rastvara u vodi i razlaže pod uticajem fermenta fitoze, i tada se pri hidrolizi izdvaja ortofosforna kiselina, koja prelazi u rastvor, odakle se usvaja od strane biljaka ili mikroorganizama i koristi za novu sintezu organskih fosfornih jedinjenja (fitin, fitinska kiselina, inozit).Zatim, po svojoj zastupljenosti dolaze nukleinske kiseline, čiji je sadržaj dosta varijabilan ali prema najnovijim podacima on se kreće 0-10%, i manjim delom fosfolipidi sa sadržajem do 1% od organskog zemljišnog fosfora. Količine organskog fosfora uzemljištu su varijabilne i njegov udeo u celokupnom fosforu zemljišta kreće se od 3 do 75%.

Fosfor iz organskih fosfornih jedinjenja nije direktno pristupačan biljkama. Ova jedinjenja predstavljaju “potencijalnu” rezervu fosforne hrane za ishranu biljaka, nakon njihove mineralizacije. Da bi se odvijala mineralizacija fosfora potrebni su određeni uslovi, a među najvažnijim su: pH zemljišta; prisustvo organskog energetskog materijala (ugljenih hidrata); temperatura, određena vlažnost i dr. Uticaj reakcije zemljišta na mineralizaciju je velik. Tako npr. u kiselim zemljištima fitin će nagraditi nerastvorljive Fe i Al-fitine koji su otporni na defosforilaciju. Proces mineralizacije se intenzivira sa povećanjem pH vrednosti, čemu pomaže kalcifikacija, koja povećava pristupačnost fosfora zbog stvaranja rastvorljivih Ca-fosfata.

Temperatura takođe utiče na proces mineralizacije organskih fosfornih jedinjenja. Optimalna temperatura je 25-35ºC. Najpovoljnija vlažnost je vlažnost P.V.K. Mineralizaciju

34 35


organskih fosfornih jedinjenja prati oslobađanje mineralnog fosfora, te njegova imobilizacija tj. ponovno ugrađivanje u organska jedinjenja. Procesi mineralizacije i imobilizacije fosfora zavise, pre svega od odnosa C:P. Ukoliko je taj odnos širok, u tom slučaju u organskoj materiji koju mikroorganizmi razlažu nema dovoljno fosfora. Do imobilizacije zemljišnog P dolazi ako je odnos C:P od 300:1, a do mobilizacije pri užem C:P odnosu 200:1.

Sadržaj neorganskog fosfora u zemljištu je varijabilan i nalazi se u granicama između 27 i 82% od ukupnog.

Neorganski fosfor obuhvata jedinjenja različite rastvorljivosti, pa otuda i pristupačnosti za biljke.- fosfor koji ulazi u sastav neraspadnutih stena i minerala- fosfor koji je produkt potpune mineralizacije organskih fosfornih jedinjenja- fosfor koji je sastavni deo sekundarnih tvorevina.

Neorganski fosfor se nalazi u zemljištu u raznim jedinjenjima:- primarni minerali kalcijuma pre svih fluor-apatita (Ca5(PO4)3·F; hlor-apatit (Ca5(PO4)3·Cl i hidroksli-apatit (Ca5(PO4)3·OH i sekundarne tvorevine - fosforit (Ca5(PO4)2(Cl,OH).

Fosfor iz ovih minerala nije direktno pristupačan biljkama, već tek nakon njihovog raspadanja. Otuda ovaj oblik fosfora čini samo trajnu rezervu - bogatstvo - zemljišta u ovom elementu. Fosfor iz ovih minerala se postepeno oslobađa pri njihovom raspadanju pod dejstvom vode, ugljen dioksida, ali i raznih kiselina, pre svih azotne koja nastaje u procesu nitrifikacije, sumporene u procesu sulfofikacije, kao i radom mikroorganizama. Prelaženje fosfora iz ovih minerala u rastvorljivo stanje može da se ubrza i unošenjem đubriva koja menjaju reakciju zemljišta.

Znači pod uticajem zemljišnih kiselina, izlučevina korenovog sistema, vode i ugljendioksida vrši se mobilizacija fosforne kiseline. Oslobođeni fosfatni joni, ukoliko ne budu usvojeni od strane biljaka manjim delom ostaju u zemljišnom rastvoru, a većim delom - grade fosforna jedinjenja različite rastvorljivosti.

Fosfor zemljišnog rastvora. Koncentracija fosfora u zemljišnom ratstvoru je veoma mala i najčešće se kreće između 0,2 i 0,5 mg P2O5·l

-1 rastvora. U plodnijim zemljištima ta količina može dostići i do 1 mg P2O5·l

-1. Ova varijabilnost u njegovom sadržaju zavisi, pre svega od pH vrednosti zemljišta, sadržaja gline, te od đubrenja.

Značaj ovog fosfora je velik, jer se smatra da biljka isključivo usvaja fosfatne jone iz zemljišnog rastvora, a znatno manje kroz direktan kontakt korena i čvrste faze. To je najpristupačniji oblik fosfora za biljku. Ukoliko se koncentracija ovog fosfora u rastvoru smanji, bilo da ga usvoji biljka ili na drugi način, u rastvor će preći nove količine fosfata, i to onih koji su teže rastvorljivi, i obrnuto, ako mu se količina poveća (najčešće dodavanjem đubriva) onda će jedan deo ovog fosfora preći u teže rastvorljive fosfate.

Biljka usvaja fosfor iz zemljišnog rastvora u obliku jona ortofosforne kiseline. Jonizacijom, odnosno elektrolitičkom disocijajacijom ortofosforne kiseline, nastaju tri vrste jona. Koje jone će biljka više usvajati zavisi pre svega od pH. Biljka usvaja fosfor iz zemljišta u obliku jona ortofosforne kiseline, i to u obliku primarnog i sekundarnog jona. Primarnog jona u kiseloj pH sredini ima više, dok sekundarnog ima više u neutralnoj i alkalnoj. Na pristupačnost fosfora za biljke, od svih sorpcija koje se dešavaju u zemljištu, presudnu ulogu ima hemijska sorpcija - hemosorpcija.Hemijsku sorpciju karakteriše sjedinjavanje jona između sebe (bilo da se radi o jonima u rastvoru ili rastvoru i čvrstoj fazi), i stvaranje teško ratsvorljivih jedinjenja koja se talože i postaju nepristupačna za biljke. Na rastvorljivost fosfora utiče čitav niz faktora, a pre svih:

- prisustvo slobodnog Fe i Al

- prisustvo hidratisanih oksida Fe i Al

- prisustvo Ca

- priroda glinenih minerala

- pH zemljišta.

Kako protiče sorpcija fosfata u zemljištu pri različitim pH vrednostima i u zavisnosti od sadržaja Fe, Al i Ca prikazano je na slici 12.

Slika 12. Sorpcija fosfata u zemljištu pri različitim pH-vrednostima

Lakopristupačan fosfor je fosfor koji biljke mogu lako da usvoje za svoje potrebe, a tu spada: fosfor zemljišnog rastvora, adsorbovani deo fiksiranog fosfora, fosfor nekih jedinjenja (primarna, sekundarna i tercijerna jedinjenja alkalnih elemenata, primarna i delimično sekundarna jedinjenja zemnoalkalnih elemenata). Lakopristupačni fosfor se za naša zemljišta određuje AL-metodom (Riehm-Egner), gde je ekstrakciono sredstvo amonijum-laktat (tabela 10).

36 37

Tabela 10. Nivoi hraniva u zemljištu i stepen potrebe đubrenja fosforom zemljišta za njivske kulture (Manojlović i sar 1986)

Oznakanivoa Ocena nivoa Sadržaj u zemljištu

mg P2O5·100-1gProcena vraćanja P2O5 od iznete količine prinosom

(M) Vrlo nizak (meliorativni) Ispod 5 Melioraciono đubrenje 200%

od iznete količine

A Nizak (siromašno) 5-10 Veoma povećano đubrenje 130-150% od iznete količine

B Srednji (srednje siromašno) 10-15 Umereno povećano đubrenje

110-130% od iznete količine

V Optimalan (dobro obezbeđeno) 15-25 Samo đubrenje održavanja 100

(vraća se samo izneta količina)

G Visok (preterano obezbeđen) 25-40

Umereno umanjena potraba đubrenja 70-80% od iznete

količine

DVrlo visok

(ekstremno obezbeđen)

40-50Ne postoji potreba đubrenja (đubrenje se izostavlja 1-3 godine uz kontrolu nivoa

mikroelemenata)

(Š) Štetan Preko 50

Ne postoji potreba đubrenja za duži period sprovode se mere zaštite od eventualne

toksičnosti uz strogu kontrolu mikroelemenata

Gubici fosfora iz zemljišta. Fosfor se iz zemljišta gubi prinosima i erozijom i ispiranjem samo u lakim peskovitim zemljištima. Količine iznetog fosfora prinosima su znatno manje od iznetog azota. Iznošenje prinosima zavisi od biljne vrste, visine ostvarenog prinosa i sadržaja pristupačnog fosfora u zemljištu. Poznavanje količina iznetog fosfora prinosima gajenih biljaka je od velike važnosti, jer je to jedan od parametara za pravilno određivanje doza fosfornih đubriva.

Kada je u pitanju gubitak fosfora erozijom ona može biti znatna, osobito ako se radi o hidro eroziji, gde se može gubiti, ne samo lakopristupačni, već i ukupni fosfor. Ovi gubici se mogu smanjiti držanjem zemljišta pod vegetacijom.

4.2. Đubrenje fosforom Fosforna đubriva predstavljaju hemijske supstance koje sadrže fosfor u obliku u kome ga biljke mogu usvojiti ili se on posle transformacije u zemljištu prevodi u oblike dostupne biljkama. S obzirom na svu složenost transformacija kojima podležu P joni uneti đubrenjem, jedno od najvažnijih pitanja vezanih za fosforna đubriva jeste njihova rastvorljivost. U ovoj grupi đubriva susrećemo se sa širokim spektrom P supstanci od

kojih su neke potpuno vodno rastvorljive, do nekih koje su vrlo slabo rastvorljive i za čiju je transformaciju u zemljištu potrebno određeno vreme i određeni uslovi. Prema rastvorljivosti ortofosforne kiseline P đubriva su podeljena na: (a) vodno rastvorljiva, (b) citratno ratsvorljiva (rastvorljiva u 2% limunske kiseline), zatim (c) rastvorljiva u (1N) neutralnom amonijum-citratu ili (1N) alkalnom amonijum-citratu, kao i đubriva koja su (d) rastvorljiva u formičnoj (2%) i ostalim mineralnim kiselinama (sumporna itd.). Količina fosfora koja se iz đubriva rastvori u vodi i pređe u filtrat predstavlja vodno rastvorljivi fosfor, a preostala frakcija koja se potom rastvara u 2% limunskoj kiselini ili u 1N amonijum-citratu (neutralnom ili alkalnom) predstavlja citratno rastvorljivi P. Ona uglavnom čini oko 60% vodno rastvorljivog fosfora. Nerastvorljivi deo (citratno nerastvorljivi P) obično se rastvara u formičnoj ili ostalim mineralnim kiselinama.

Pojedinačna primena fosfornih đubriva danas je relativno retka, pošto se ona češće kombinuju sa N i K đubrivima. Međutim, pojedinačna primena ovog đubriva u intenzivnoj poljoprivredi ima svoje mesto i njome se uglavnom zadovoljavaju potrebe biljaka pri ukorenjavanju (rasađivanju ili sadnji) i u fenofazi cvetanja.

Kod svih fosfornih đubriva sadržaj P se, uglavnom izražava kao P2O5. Konverzija kojom se prevodi sadržaj P2O5 u elementarni P postiže se množenjem sa 0,43 a suprotan preračun (% P2O5 u %P) dobija se množenjem sa 2,29.

4.3. Ponašanje fosfornih đubriva u zemljištu zavisno od pH Odmah po unošenju P-đubriva u zemljište, pod dejstvom zemljišne vlage, đubrivo počinje da se rastvara. S njegovim rastvaranjem, u neposrednoj blizini same granule, zemljišni rastvor se značajno obogaćuje rastvorenim fosfatima, omogućavajući tako da se oni udalje od samog jezgra. Ovo difuzno kretanje fosfatnih jona, međutim, teče dosta sporo, tako da se oni udaljavaju od same granule najviše 3-7 cm, ali se može intenzivirati padavinama ili većom količinom vode koja dospeva u zemljište navodnjavanjem.

Pošto se ovde radi o sporom kretanju u ratsvoru, većina fosfatnih jona reaguje sa čvrstom fazom zemljišta. Ovaj izrazito koncentrovani rastvor P (2,9-6,8 ml/l) reaguje sa česticama zemljišta koje mu se nađu na udaru, pri čemu dolazi do rastvaranja nekih od prisutnih minerala u zemljištu. Rastvorljivosti minerala doprinosi i pH vrednost ovog zasićenog rastvora, koja oko granula iznosi 1,5-8,5, a aktivan, hemijski uticaj ovog koncentrovanog rastvora, prvenstveno se ispoljava na površini minerala. Kao rezultat tog procesa zemljišni rastvor se obogaćuje brojnim katjonima koji potiču iz kristalne rešetke minerala, a rastvor postaje bogatiji u Fe3+, Al3+, Mn2+, K+, Ca2+ i Mg2+. Novonastali katjoni u zemljišnom rastvoru, mogu zameniti katjone u adsorptivnom



38 39

kompleksu, koji, opet, reaguje sa fosfatima i stvaraju nove proizvode nastale u reakciji zemljište-đubrivo. Posle unošenja u zemljište P-đubriva sa primarnim fosfatima Ca(H2PO4)2, vrlo brzo će se oko 20-35% P iz najpristupačnijeg oblika prevesti u manje pristupačne sekundarne Ca-fosfate (CaHPO4), koji će u ovom obliku egzistirati nekoliko nedelja. Međutim, prevođenje sekundarnih fosfata u druge, stabilnije okto Ca-P oblike [Ca4H(PO4)3)·2,5H2O], može trajati i nekoliko meseci, a nastajanje trikalcijum-fosfata (Ca3(PO4)2) može trajati i znatno duže.

U zavisnosti od pH reakcije zemljišta, odvija se i pravac hemijskih procesa, tako da na kiselim zemljištima oni od primarnih fosfata idu ka stvaranju sekundarnih [Ca(H2PO4)2) → CaHCO3], a pri izrazito kiselim uslovima, postepeno se prevode u amorfni AlPO4 i FePO4 i talože u kristalne taloge minerala varescita i strengita. Dok se na karbonatnim zemljištima prvo stvaraju dikalcijum pa trikalcijum-fosfati. Ukoliko se unose đubriva MAP i DAP, prisustvo NH4

+ utiče na pH rastvor ovih đubriva, tako da MAP stvara izrazito kiselu sredinu od pH 3,5 dok kod DAP-a pH je izrazito alkalno i iznosi 8,5 pa će fosfor biti rastvorljiviji u blizini granula DAP-a. Unošenjem u zemljište đubriva na bazi amonijum-polifosfata (pH 6,2) njihovo ponašanje identično je kao i ponašanje svih ostalih granulisanih P đubriva, a isto je ponašanje i kalcijum i kalijum-polifosfata. Mada se reakcije koje dovode do smanjenja pristupačnosti P dešavaju u celom obimu pH zemljišta, one su ipak najviše izražene na alkalnim (pH>7,3) i kiselim zemljištima (pH<5,5). Stoga održavanje zemljišne kiselosti između pH 6 i 7 doprinosi najvećoj efikasnosti primenjenih fosfornih đubriva.

4.4. Iskorišćavanje fosfora iz đubriva Kada se poredi prosečno iskorišćavanje P dodatog đubrivima, u odnosu na iskorišćavanje N (50-60%) i K (70%), ono je znatno niže, tako da se tokom prve godine prinosima iznese tek 10-20% P.- Na stepen usvajanja P, pored svih navedenih problema vezanih za njegovo vezivanje u zemljištu, u velikoj meri utiče i biljna vrsta.- Biljke koje imaju kratak vegetativni period akumuliraju veće količine P, pošto se na taj način iskorišćava i inicijalna količina lako rastvorljivog P dodatog đubrivima.- Iskorišćavanje P-đubriva zavisi od pojedinih fenofaza razvoja biljaka, gde ukorenjavanje i cvetanje zahtevaju veće količine ovog elementa.- Žitarice i trave uglavnom iznose znatno veće količine P u poređenju sa voćnim vrstama ili vinovom lozom, a ovo se pored genetskih razlika, vezuje i za izrazito veliku apsorptivnu zonu koju ima korenov sistem ovih biljaka.- Na stepen adsorpcije utiče blizina rastvorenog P, koja je najizraženija u površinskim slojevima, gde korenov sistem ovih biljnih vrsta ima najveću masu.

- Na stepen adsorpcije utiče i temperatura zemljišta, tako da se sa povećanjem temperature zemljišta povećava i njegova adsorpcija.- Pristupačnost P vezuje se za njegovu rastvorljivost, a ona se povećava sa većim sadržajem vlage, pa će biljke koje se navodnjavaju usvojiti i veće količine P.- Iskorišćavanje P iz dubljih slojeva zavisi i od dubine korenovog sistema, posebno ako se biljke ne đubre P, njihova aktivnost u nakupljanju P zavisi i od slojeva do kojih korenov sistem može da dopre.

Po unošenju fosfornih đubriva, svaki proizvod u reakciji zemljište-đubrivo dovodi do smanjenja rastvorljivosti i pristupačnosti fosfora u zemljištu. To uglavnom dovodi do toga da biljke ne iskoriste primenjene količine P tokom prve vegetacije, a njegova kontunuirana primena (svake godine) ima rezidualni efekat. Kod jako obogaćenih zemljišta fosforom može se manifestovati njegov rezidualni efekat godinama, što uglavnom zavisi od tipa zemljišta: na više razloženim, kiselim zemljištima on je manje izražen u odnosu na slabo razložena, karbonatna zemljišta . Naime, zemljišta fine do srednje teksture imaju mnogo veću sposobnost da zadržavaju i vezuju fosfate adsorpcijom i taloženjem nego zemljišta grube teksture. Ovo je posebno važno za slučajeve kada se primenjuju veće količine P đubriva, pri čemu zemljišta fine teksture mogu da vezuju i po nekoliko stotina kilograma P po hektaru, dok zemljišta grube teksture znatno manje.

40 41

4.5. Izvori eutrofikacije, štetno dejstvo i mere za sprečavanje Eutrofikacija je povećanje biološke produktivnosti vodenih bazena, a nastaje kao posledica nakupljanja biogenih elemenata u prvom redu nitrata i fosfata pod dejstvom prirodnih i antropogenih faktora. Prirodna eutrofikacija je pozitivna zbog povećanja bioloških resursa, veoma spora i ne može se zaustaviti. Veštačka eutrofikacija je izazvana čovekovim delovanjem, može narušiti ekološku ravnotežu, veoma je brza posebno u zemljama sa razvijenim tehnologijama i ima štetne posledice na ekosistem. Pojava eutrofikacije nije neka prosta promena vode, već promena metabolizma čitavog ekosistema, a rezultat toga je promena i samog ekosistema. U Srbiji su prisutni svi oni atributi koji pospešuju eutrofikaciju stajaćih voda, posebno u ravničarskim rejonima, ali i tekućih voda.

Visoke koncentracije fosfata i nitrata u vodama su značajni faktori eutrofikacije, te se i posebna pažnja posvećuje kontroli tih elemenata u zemljištu. Uz višak soli fosfata i nitrata u vodama, biljke, posebno alge često počinju da bujaju. Povećava se broj uginulih algi, koje razlažu saprofiti i troše kiseonik. Smanjenjem koncentracije kiseonika i prodora svetlosti, u vodi dolazi do gušenja i masovnog pomora vodenih organizama kojima je kiseonik neophodan za disanje. U uslovima smanjene koncentracije O2 u vodama i samo razlaganje neće biti potpuno, te se stvaraju produkti razlaganja koji vodi daju loš ukus, neprijatan miris i uopšte lošiji kvalitet. Izvori zagađenja površinskih voda, voda prve izdani, i podzemnih voda iz poljoprivrede, najčešće su od primene mineralnih đubriva, tečnog stajnjaka, otpadnih komunalnih industrijskih voda. Količine soli u vodama prvenstveno fosfora i nitrata zavise od klimatskih uslova, erozije, primene mineralnih đubriva u slivu, kao i od količine i sastava otpadnih voda koje se ulivaju u akumulacije. Na bazi praćenja parametara trofičnosti vode u akumulacijama i jezerima u Vojvodini kvalitet vode se jako pogoršao sa tendencijom dalje eutrofikacije.

U Srbiji eutrofikacija voda više je vezana za koncentrisane zagađivače, kao što su stočarske farme. Naročito velike farme svinja, zbog neadekvatnog skladištenja tečnog stajnjaka, kao i lokalizovane upotrebe stajnjaka kao đubriva (iznose se na njive najbliže farmi) su veliki zagađivači voda.. Tečni stajnjak se odlaže u lagune - prelivne bazene, iz kojih prodire u podzemne vode, posebno u područjima sa visokim nivoom podzemnih voda i zagađuje ih.

Osim iz đubriva (mineralnih i organskih) koja se primenjuju u biljnoj proizvodnji, eutrofikaciju u znatnoj meri uzrokuju i padavine, otpadne vode iz prehrambene industrije i kanalizacione vode iz gradova, kao i sve otpadne vode bogate mineralnim i organskim materijama.

U Srbiji, kao i u drugim zemljama centralne i istočne Evrope, izuzev Slovenije, nizak bilans fosfora u poljoprivrednim zemljištima, rezultat je njegovog malog unošenja organskim i mineralnim đubrivima, a relativno velikog iznošenja prinosima gajenih biljaka, te je i manja mogućnost eutrofikacije (tabela 11).

Tabela 11. Bilans fosfora u nekim zemljama centralne i istočne Evrope, 1960-2004. ( Csatho et al. 2007)

DržavaBilans fosfora (kgP/ha-1) od poljoprivrednog zemljišta

1960-te 1980-te 2000-teAlbanijaAustrija

BugarskaČeška

EstonijaMađarskaLitvanijaPoljska

RumunijaSrbija

SlovačkaSlovenija

6 4 69 5 2

4 10 -7 11 30 0 18 22 -4 2 13 -3 - - 3 5 24 2 2 8 -1 9 13 -1 10 29 -2 - - 20

U razvijenijim zemljama Evropske unije, zbog klimatskih uslova, erozije i primene velikih količina organskih i mineralnih đubriva, eutrofikacija voda zagađenjima iz poljoprivrede predstavlja ozbiljan problem. Prema podacima iz 2000 godine (Csatho et el 2007), primena P iz mineralnih i organskih đubriva, dva puta je bila veća u EU-15 zemalja (19 kg P·ha-1), od njegove primene u zemljama novim članicama EU (10 kg P·ha-1).

Severni deo Srbije - Vojvodina, raspolaže obradivom površinom od 1642000 ha i na osnovu analiza zemljišta u periodu 2002-2012 god. (oko 180 000 uzoraka), kada je u pitanju procentualna zastupljenost zemljišta Vojvodine po klasama obezbeđenosti u lakopristupačnom fosforu stanje je sledeće (tabela 12)

Tabela 12. Procentualna zastupljenost zemljišta Vojvodine po klasama obezbeđenosti u lakopristupačnom fosforu

Nivoi obezbeđenostimg P2O5/100g < 5 5-10 10-15 15-25 25-50 50-100 > 100

% udeo uzoraka 5,8 13,5 20,1 32,7 19,4 5,8 2,7



43

Rezultati su rezultat projekata: “SKPZ Vojvodine” koji finansira Izvršno veće Vojvo-dine a u realizaciji projekta učestvuje 13 Poljoprivrednih stanica i Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. U održivoj poljoprivrednoj proizvodnji kroz zakone, pravilnike i druga akta, regulisana je primena mineralnih i organskih đubriva. Proizvođači moraju da poštuju propisane mere u cilju proizvodnje zdravstveno ispravne hrane (od njive do trpeze), a te mere doprinose smanjenju gubitaka fosfora i riziku zagađenja životne sredine fosfatima:- moraju primenjivati đubriva na bazi rezultata analiza zemljšta- poštovati plan gazdovanja organskim i mineralnim đubrivima voditi računa o udaljenosti vodenih tokova od površina koje se đubre- podizanjem vetrozaštitnih pojaseva smanjiti eolsku eroziju zemljište, koja je posebno izražena u Vojvodini- smanjiti hidro-eroziju na nagnutim terenima (“terasama”) radi sprečavanja eutrofikacije fosforom- fosforna đubriva uvek zaorati, a ne primenjivati površinski po smrznutom i zbijenom zemljištu.

5.1. Definicija teških metala Naziv teški metali se koristi za elemente koji su većinom velike relativne gustine, najčešće iznad 5 g cm3. Neki od njih (Mn, Zn, Cu, Fe, Mo, Ni, B, Cl) su neophodni za ishranu biljaka u niskim koncentracijama, te se nazivaju i mikroelementi (elementi u tragovima). U većini slučajeva u zemljištu se nalaze u niskim koncentracijama U većim količinama, Mn, Zn, Cu, Fe, Mo, Ni, predstavljaju opterećenje za životnu okolinu. Drugi elementi (Cr, Cd, Hg, Pb), koji se takođe nalaze u tragovima u zemljištu ali nisu neophodni za biljke, uglavnom su od značaja za zagađivanje zemljišta.

5.2. Poreklo teških metala u zemljištu Teški metali u zemljištu mogu da budu prirodnog (geološkog) ili antropogenog (usled aktivnosti čoveka) porekla.

Maja Manojlović

5. TEŠKI METALI U ZEMLJIŠTU

5. Teški metali u zemljištu 5. Teški metali u zemljištu

44 45

5.2.1. Prirodno poreklo U prirodi, teški metali dospevaju u zemljište raspadanjem stena i minerala na kojima se formira zemljište, a koji u svom sastavu sadrže i teške metale, najčešće: Cu, Zn, Ni, Pb, Al, Cr. Prirodni sadržaj teških metala u zemljištu u većini slučajeva je nizak i nema značajnijeg uticaja na zagađivanje agroekosistema. Izuzetak su zemljišta u neposrednoj blizini rudnika ili ležišta metala, u kojima koncentracije teških metala mogu da budu veoma visoke (Manojlović i Singh, 2012).

5.2.2. Antropogeno poreklo U poslednje vreme, u nekim poljoprivrednim zemljištima ima više teških metala od njihove koncentracije u stenama i mineralima na kojima je obrazovano zemljište. Uzroci povećanom sadržaju teških metala u zemljištu mogu da budu: industrijska postrojenja za preradu metala (rudnici, topionice metala), saobraćaj, te korišćenje fosilnih goriva (ugalj, nafta) u termoelektranama, industriji i domaćinstvima. Usled pomenutih aktivnosti čoveka, teški metali se oslobađaju u vazduh, i u vidu kiše, gasova i čađi dospevaju na površinu zemljišta. Problem predstavljaju i izduvni gasovi automobila, koji zagađuju zemljište metalima u neposrednoj blizini puteva (do 100 m).

Poljoprivredna proizvodnja takođe može da utiče na povećanje koncentracije teških metala u površinskim slojevima zemljišta, što za posledicu može da ima povećanu akumulaciju metala u biljci. Agrotehničke mere koje doprinose akumulaciji metala u zemljištu su:

đubrenje mineralnim đubrivima 1.

đubrenje organskim đubrivima 2.

popravka zemljišta (primena poboljšivača, kalcifikacija, gipsovanje) 3.

primena pesticida4.

navodnjavanje.5.

Pre pojave sintetičkih organskih preparata za zaštitu biljaka, korišćeni su preparati koji su sadržali As, Hg, Zn, Cu i Pb i koji su dosta korišćeni u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji. Dugotrajna primena bordovske čorbe takođe doprinosi povećanju koncentracije Cu u zemljištu. Osim toga i mineralna đubriva, u prvom redu fosforna, mogu da budu izvor teških metala u zemljištu, posebno ako se proizvode od sirovih fosfata sa višim sadržajem teških metala. Na ovaj način u zemljište dospevaju Cd, Zn i Ni. Poseban problem može da predstavlja Cd, koji se u sirovim fosfatima nalazi u širokim granicama od 1 do 110 mg kg-1, u zavisnosti od porekla fosfata. Nekontrolisana upotreba otpadnih industrijskih i komunalnih voda za zalivanje; korišćenje komposta od gradskog smeća i kanalizacionog mulja kao organskog đubriva, takođe predstavlja

opasnost za kontaminaciju zemljišta teškim metalima. Osim neophodnih elemenata za ishranu biljaka, ovi organski materijali, mogu da sadrže i povišene koncentracije teških metala. Iz tog razloga, pre primene u poljoprivredi, neophodno je proveriti sastav komposta i poštovati pravila o dozvoljenom sadržaju zagađivača (Tabela 14) i načinu primene.

5.3. Faktori koji utiču na pokretljivost i pristupačnost teških metala za biljke Mnogobrojni faktori utiču na ponašanje teških metala u zemljištu, a samim tim i na njihovu pokretljivost u zemljištu i pristupačnost za biljke: reakcija zemljišta (pH vrednost), sadržaj organske materije i gline u zemljištu, mehanički sastav, vlažnost, sadržaj kalcijum karbonata i dr. Reakcija zemljišta ima presudan uticaj na dinamiku svih elemenata u zemljištu, posebno mikroelemenata i teških metala. U kiseloj sredini, povećava se rastvorljivost teških metala, oni prelaze u zemljišni rastvor iz koga ih biljka usvaja, što može da dovede do većeg usvajanja ovih elemenata od strane biljke. Kod zemljišta sa kiselom reakcijom, kalcifikacija, odnosno podizanje pH-vrednosti preko 6,5 značajno smanjuje rastvorljivost, a time i njihovu toksičnost za biljke i organizme u zemljištu. Organska materija u zemljištu ima veliki uticaj na pristupačnost teških metala za biljke. Prisustvo organske materije u zemljištu povećava zadržavanje mobilnih formi ovih elemenata u zemljištu (adsorpciju). Utvrđeno je da organska materija sa teškim elementima stvara komplekse (helate), koji olakšavaju usvajanje teških metala. Sadržaj gline takođe ima velikog uticaja na dinamiku teških metala u zemljištu. U zemljištima sa visokim sadržajem gline, izuzetno je veliko vezivanje i zadržavanje ovih elementa.

5.4. Mere za kontrolu i sprečavanje akumulacije teških metala u zemljištu Razvojem industrije, saobraćaja i povećanjem korišćenja hemijskih sredstava u poljoprivredi, u zemljište dospevaju značajnije količine teških metala. Zbog toga se dospevanje i sadržaj teških metala u zemljištu mora kontrolisati kako bi u sistemu zemljište-biljka-čovek krajnji korisnik imao visokovrednu i zdravstveno bezbednu hranu.

Naročito oštra kontrola sadržaja teških metala treba da bude u blizini topionica metala, industrijskih postrojenja i drugih izvora zagađenja. U poljoprivrednoj proizvo-dnji, da bi se sprečili i uspešno rešavali problemi zagađivanja zemljišta teškim metalima, treba primenjivati principe sistema kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva, kao naučne osnove za racionalnu primenu đubriva.

46 47

5.4.1. Maksimalno dozvoljene koncentracije teških metala u zemljištu U cilju kontrole koncentracije teških metala u zemljištima, koriste se granične vrednosti za maksimalno dozvoljene koncentracije teških metala u zemljištu (MDK). Najčešće se maksimalno dozvoljene koncentracije teških metala u standardima za kvalitet zemljišta odnose na ukupni sadržaj teških metala, odnosno na koncentracije dobijene razaranjem zemljišta jakim mineralnim kiselinama. Maksimalno dozvoljene koncentracije teških metala su definisane Pravilnikom o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i metodama njihovog ispitivanja, koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije br. 23 iz 1994. godine (Tabela 13). Važeći pravilnik (Sl. gl. RS 23/1994) definiše MDK kao maksimalno dozvoljene količine opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje: koje mogu da oštete ili promene proizvodnu sposobnost (plodnost) poljoprivrednog zemljišta i kvalitet vode za navodnjavanjekoje dolaze ispuštanjem iz fabrik, izlivanjem deponija, nepravilnom upotrebom mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja. Prema ovom pravilniku opasne materije su: Cd, Pb, Hg, As, Cr, Ni i F, dok su kao štetne materije označene: Cu, Zn i B.

Tabela 13. Maksimalne dozvoljene koncenracije opasnih i štetnih materija u zemljištu u Republici Srbiji (mg/kg vazdušno suvog zemljišta)

Element Konvencionalna proizvodnjaSl. glasnik RS br. 23/1994

Organska proizvodnja Sl. list RS br. 51/2002

CdPbHgAsCrNiF

CuZnB

MoCo

3100

225

10050

30010030050--

0,8500,8105030-

50--

1030

- Nije definisano

5.4.2. Maksimalno dozvoljene koncentracije teških metala u đubrivima Zakonskom regulativom takođe su propisane maksimalno dozvoljene koncentracije teških metala u đubrivima, pomoćnim materijama za zemljište i pomoćnim sredstvima za bilje (Službeni list RS, 2009) (Tabela 14).

Tabela 14. Maksimalno dozvoljene koncentracije teških metala u đubrivima, pomoćnim materijama za zemljište i pomoćnim sredstvima za bilje (mg kg-1) (Službeni list RS, 2009)

Metal Đubriva1 Đubriva sa više od 5% P2O5 SupstratiOlovo (Pb) 100 100 50

Kadmijum (Cd) 3 75 mg kg-1 P2O5 1Hrom (Cr) 100 2500 70Nikl (Ni) 100 100 70Živa (Hg) 1 1 0,5

1 Đubriva, pomoćne materije za zemljište i pomoćnim sredstvima za bilje, izuzeta mineralna đubriva sa više od 5% P2O5

Zakonskom regulativom U R. Srbiji, ograničena je opterećenost zemljišta teškim metalima (Tabela 15).

Tabela 15. Regulisanje opterećenosti teškim metalima (Sl. list RS, 2009)

Metal Opterećenost (g ha-1 za dve godine)Olovo (Pb) 600

Kadmijum (Cd) 10Hrom (Cr) 600

Bakar* (Cu) 700Nikl (Ni) 400Živa (Hg) 10

Cink* (Zn) 3000

*Izuzeta mineralna đubriva sa hranljivim elementima

Kako su mere za popravku (rekultivaciju) zemljišu zagađenog teškim metalima veoma skupe i ne potpuno uspešne, rešavanje problema teških metala treba usmeriti na sprečavanje njihovog dospevanja i akumulacije u zemljištu. Zbog toga je potrebno poštovati propise kojima se reguliše unošenje otpadnih muljeva, komposta i drugih organskih đubriva na bazi sadržaja teških metala u zemljištu, kao i u materijalima koji se unose. Povećane koncentracije teških metala u zemljištu, posredno, preko lanca ishrane dospevaju do organizma čoveka, gde se akumuliraju i značajno utiču na zdravlje ljudi.



48 49

5.5 Teški metali u zemljištima Srema Rezultati istraživanja sadržaja teških metala u zemljištima Srema, koja su sastavni deo studije Stanje plodnosti i sadržaja opasnih i štetnih materija u zemljištu, u cilju održivog razvoja poljoprivrede Vojvodine, koju je finansirao Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine (Izveštaj o realizaciji ELABORATA broj 114-451-02610/2006-01) (Nešić et.al., 2008), pokazuju da u celini zemljišta nisu zagađena teškim metalima. Međutim u nekoliko uzoraka, u većini slučajeva nepoljoprivrednog zemljišta, je utvrđena povišena, koncentracija teških metala. Mada je poreklo visokih koncentracija ispitivanih štetnih elemenata verovatno geohemijsko, postoji opasnost da, ukoliko se promene uslovi u zemljištu, u uslovima kisele reakcije zemljišta i niskog sadržaja CaCO3, njihova rastvorljivost i pristupačnost za biljke bude visoka. Utvrđivanjem pristupačnog sadržaja u zemljištu, moguće je jasnije sagledati njihovo poreklo i proceniti realnu opasnost od ulaska u lanac ishrane.

2006 MAX 344 35,5 2936 21,9 128 254 1,50 115 294 276050

2006 MIN 2,49 3,81 75,4 1,76 7,11 9,28 0,05 7,11 5,85 6590

MAC 100 - - 25 100 50 3 100 300 -

Slika 13. Sadržaj teških metala u zemljištima Srema (maksimalne, minimalne i srednje vrednosti za sve ispitivane uzorke) (Nešić et.al., 2008).

Pesticidi (latinski pestis-kuga, pošast, štetnik; occidere-ubiti) predstavljaju sredstva namenjena za sprečavanje, suzbijanje, ili kontrolu štetnika zoogenog porekla (insekti, pregljevi, puževi, nematode, glodari), uključujući i vektore humanih i animalnih bolesti, prouzrokovače biljnih bolesti gljivičnog, bakterijskog i viralnog porekla, kao i neželjene vrste biljaka (korova), koji izazivaju štete u vreme vegetacije, proizvodnje, prerade, skladištenja, transporta poljoprivrednih kultura i životnih namirnica. Za pesticide koji se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji koristi se naziv sredstvo za zaštitu bilja, čija su registracija, kontrola, promet, uvoz i primena u poljoprivredi i šumarstvu, kao i poslovi od javnog interesa u ovoj oblasti u Republici Srbiji regulisani Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja (Sl. glasnik RS, br. 41/2009). U pesticide se ubrajaju i biocidni proizvodi koji sadrže pesticidnu aktivnu materiju, ali je njihova registracija i kontrola regulisana Zakonom o biocidnim proizvodima (Sl. glasnik RS, br. 36/2009; 88/2010 i 92/2011.)

Sredstva za zaštitu bilja su proizvodi hemijskog ili biološkog porekla namenjeni za:• sprečavanje, suzbijanje i uništavanje organizama štetnih za bilje, biljne proizvode i plodove, drvo i proizvode od drveta (u zatvorenom i otvorenom prostoru), kao i za

• suzbijanje ili uništavanje nepoželjnih vrsta biljaka (korovi i alge, mahovine i lišaji),

• privlačenje ili odbijanje štetnih insekata, ptica i sisara (atraktanti i repelenti),

• izazivanje ili remećenje normalnog ponašanja insekata (feromoni), osim feromonskih klopki, koje se koriste za praćenje leta insekata,

Sanja Lazić

6. PESTICIDI U POLJOPRIVREDI

50 51

6. Pesticidi u poljoprivredi 6. Pesticidi u poljoprivredi

• delovanje na životne procese biljaka različito od načina delovanja sredstava za prihranjivanje (regulatori razvoja i rasta biljaka)

• izazivanje prevremenog opadanja lišća (defolijanti), ubrzano sušenje lišća i drugih nadzemnih delova (desikanti) sprečavanje rasta biljaka,

• sprečavanje klijanja merkantilnih biljnih delova, pojave zaperaka, preranog opadanja plodova, kao i proređivanje mladih plodova za lakše ubiranje plodova,

• zaštitu biljnih proizvoda tokom skladištenja, koja se primenjuju posle žetve, odnosno berbe i prehrambenih proizvoda biljnog porekla,

• poboljšano delovanje pesticida (sinergisti, ađuvanti, protektanti i drugi).

Pod pesticidima se podrazumevaju i mikroorganizmi (bakterije, gljive i virusi) predatori i parazitoidi, toksini mikrobiološkog, biljnog i životinjskog porekla, koji se koriste za suzbijanje štetnih organizama.

Pesticidi se klasifikuju prema biološkoj aktivnosti, stepenu otrovnosti, genotoksičnosti i ekotoksičnosti.

Klasifikacija pesticida prema biološkoj aktivnosti:Insekticidi - hemijska sredstva koja se primenjuju za suzbijanje štetnih insekata i vektora prenosioca prouzrokovača bolesti biljaka, insekata, ptica, ljudi;Akaricidi - hemijska sredstva koja se primenjuju za suzbijanje štetnih pregljeva (grinja) (Acarina) i onih koji parazitiraju životinje;Nematocidi- hemijska sredstva koja se primenjuju za suzbijanje štetnih nematoda ;Rodenticidi- hemijska sredstva koja se primenjuju za suzbijanje glodara;Limacidi, sredstva namenjena za suzbijanje štetnih puževa;Korvicidi ili avicidi - sredstva namenjena za suzbijanje štetnih ptica;Piscicidi- sredstva namenjena za suzbijanje neželjenih riba;Fungicidi su sredstva namenjena za suzbijanje prouzrokovača biljnih bolesti;Herbicidi - sredstva koja se primenjuju za suzbijanje ili uništavanje korova, zeljastih i drvenastih korova, parazitnih cvetnica i drugih biljaka koje rastu na neželjenim mestima. U ovu grupu spadaju i algicidi - sredstva namenjena za suzbijanje algi i lišajeva. Regulatori rasta biljaka - utiču na metabolizam gajenih biljaka ubrzavanjem, usporavanjem ili modifikovanjem pojedinih fizioloških procesa (stimulatori, inhibitori, retardanti),Atraktanti - sredstva koja privlače izvesne štetočine;Repelenti - sredstva koja odbijaju izvesne štetočine (insekte, ptice, glodare);Antibiotici - proizvodi metabolizma živih organizama, ili proizvodi sinteza, koji deluju antagonistički na neke mikroorganizme, prouzrokovače oboljenja biljaka, životinja ili ljudi.

Insekticidi se prema području primene mogu podeliti na poljoprivredne, veterinarske (za suzbijanje ektoparazita - spoljnih insekata, koji parazitiraju životinje), za primenu u komunalnoj higijeni - insekticide za suzbijanje insekata vektora humanih oboljenja, te

skladišne insekticide. Insekticidi koji se primenjuju u poljoprivredi dele se prema načinu primene na insekticide za folijarnu primenu - koji mogu da se usvoje putem nadzemnih delova biljke i zemljišne insekticide, koji se usvajaju preko korenovog sistema. Prema načinu unošenja u organizam insekticid može biti: kontaktni - koji deluje na mestu dodira odnosno kontakta s insektom; utrobni ili digestivni - insekticidi koji nakon dospevanja u probavne organe (insekta, životinje ili čoveka) manifestuju svoje delovanje i insekticidi koji deluju preko organa za disanje insekata. Fungicidi mogu biti preventivni za patogena pre ostvarene infekcije, kurativni za suzbijanje patogena nakon ostvarene infekcije i eradikativni za sprečavanje sporulacije patogena. Herbicidi se dele: prema vremenu primene - primena pre setve, ili sadnje, posle setve (sadnje), a pre nicanja i posle nicanja korova; prema načinu usvajanja - herbicidi koji se usvajaju korenovim sistemom iz tretiranog zemljišta (zemljišni herbicidi), i herbicidi koji deluju na nadzemne delove (folijarni herbicidi); prema načinu delovanja - na kontaktne i translokacione herbicide; prema selektivnosti - neselektivne ili totalne i selektivne; prema perzistentnosti - lako razgradive, umereno stabilne i izrazito stabilne u zemljištu. Biopesticidi predstavljaju formulisane proizvode na bazi mikroorganizama kao što su bakterije, virusi, gljive, nematode ili prirodnih proizvoda kao što su biljni ekstrakti i semiohemikalije (npr. feromoni insekata). Deo biopesticida koji se primenjuju u zaštiti bilja iznosi svega nekoliko procenata od ukupne količine pesticida koja se upotrebljava u te svrhe (Gašić, Tanović, 2013).

Oblici proizvodnje pesticida

Formulisanje je proces prevođenja pesticidne materije u proizvod koji može da se koristi u praktičnim uslovima, uz obezbeđenje efikasne, bezbedne i ekonomične zaštite biljaka, biljnih proizvoda i dr. Formulacija je fizička smeša jedne ili više biološki aktivnih supstanci s neaktivnim (inertnim) nepesticidnim razređivačima (ako su formulacije čvrste) ili rastvaračima (ako su formulacije tečne), uz dodatak drugih nepesticidnih materija (površinski aktivnih materija - emulgatora, adhezita, disperzita, stabilizatora itd).

Slika 14. Preparati formulacija EC, SC i FS Slika 15. Preparati formulacija WP i WG

52 53

Tabela 16. Podela pesticidnih preparata prema agregatnom stanjuPreparat Oznaka

a) Čvrste formulacijePrašivo za posipanje i zaprašivanje DPPrašivo za suvo tretiranje semena DS

Veoma fino prašivo GPVodorastvorljivo prašivo za vlažno tretiranje semena SSVododisperzno prašivo za vlažno tretiranje semena WSGranule, makrogranule, mikrogranule i fine granule GR, GG, MG, FG

Vododisperzibilne granule WGVodorastvorljive granule SGKoncentrat za suspenziju WPMamak u obliku granula GBMamak u obliku bloka BB

Mamak obložen PBMamak zrnast AB

Briketi BRPelete PTTablete TB

Mikrokapsule za izradu suspenzije MCKapsulirane granule CG

b) Tečne formulacijeKoncentrat za emulziju EC

Koncentrovana emulzija CEKoncentrovana suspenzija SC

Koncentrovani rastvor SLRastvor za tretiranje semena LSEmulzija za tretiranje semena ES

Emulzija ulje u vodi EWEmulzija voda u ulju EO

Koncentrovana suspenzija za tretiranje semena FSSuspoemulzija SEUljni rastvor OL

Vodeni rastvor ASTečnost za primenu ultramalih zapremina UL

Suspenzija za ULV aplikaciju SUPasta PA

Tečna pasta LPKoncentrat u obliku paste ili gela PC

c) Posebne formulacijeTečnost, gas, tablete, pelete, trake za fumigaciju LF, GA, TB, PT

Formulacije za toplo i hladno zamagljivanje HN, CNFormulacije za zadimljavanje granule, štapići i pelete

Tablete za zadimljavanjeGenerator za zadimljavanje

GF, FR, FWFTFU

6.1. Klasifikacija sredstava za zaštitu bilja prema toksičnosti Klasifikacija sredstava za zaštitu bilja prema toksičnosti vrši se na osnovu Pravilnika o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda (Sl. glasnik RS, br. 59/2010, 25/2011 i 5/2012).

Kriterijumi za klasifikaciju, izbor znakova opasnosti, pisanih upozorenja i oznaka rizika:

Veoma toksično: Hemikalije se klasifikuju kao veoma toksične, dodeljuje im se znak opasnosti “T+” i pisano upozorenje “veoma toksično” u skladu sa kriterijumima navedenim dalje u tekstu. Oznake rizika dodeljuju se u skladu sa sledećim kriterijumima:

R28 Veoma toksično ako se proguta Rezultati akutne toksičnosti: - LD50 peroralno, pacov: ≤ 25mg/kg, - manje od 100% preživljavanja, peroralno, pacov, 5mg/kg, metoda fiksnih doza, ili - visoka smrtnost, peroralno, pacov: ≤ 25mg/kg, metoda određivanja klase akutne toksičnosti.

R27 Veoma toksično ako je u kontaktu sa kožom Rezultati akutne toksičnosti: - LD50 dermalno, pacov ili kunić: ≤ 50mg/kg.

R26 Veoma toksično ako se udiše. Rezultati akutne toksičnosti: - LC50 inhalaciono, pacov, za aerosole ili čestice: ≤ 0,25mg /l (4h), - LC50 inhalaciono, pacov, za gasove i pare: ≤ 0,5mg/l (4h).

Toksično: Hemikalije se klasifikuju kao toksične, dodeljuje im se znak opasnosti “T” i pisano upozorenje “toksično” u skladu sa kriterijumima navedenim dalje u tekstu. Oznake rizika dodeljuju se u skladu sa sledećim kriterijumima:

R25 Toksično ako se proguta Rezultati akutne toksičnosti: - LD50 peroralno, pacov: 25 < LD50 ≤ 200mg/kg, - granična doza, peroralno, pacov, 5mg/kg: 100% preživljavanje uz evidentnu toksičnost, - visoka smrtnost, peroralno, pacov, opseg doza: >25mg/kg do ≤ 200mg/kg, metoda određivanja klase akutne toksičnosti.

R24 Toksično ako je u kontaktu sa kožom. Rezultati akutne toksičnosti: - LD50 dermalno, pacov ili kunić: 50 < LD50 ≤ 400mg/kg.

R23 Toksično ako se udiše. Rezultati akutne toksičnosti: - LC50 inhalaciono, pacov, za aerosole ili čestice: 0,25< LC50 ≤ 1mg/l (4h), - LC50 inhalaciono, pacov, za gasove i pare: 0,5 < LC50 ≤ 2mg/l (4h).

Štetno: Hemikalije se klasifikuju kao štetne, dodeljuje im se znak opasnosti “Xn” i pisano upozorenje “štetno” u skladu sa kriterijumima navedenim dalje u tekstu. Oznake rizika se dodeljuju u skladu sa sledećim kriterijumima:

R22 Štetno ako se proguta. Rezultati akutne toksičnosti: - LD50 peroralno, pacov: 200 < LD50 ≤ 2000mg/kg, - granična doza, peroralno, pacov, 50mg/kg: 100% preživljavanje uz evidentnu toksičnost,


54

- manje od 100% preživljavanja pri 500mg/kg peroralno, pacov, metodom fiksnih doza - visoka smrtnost u opsegu doza: >200mg/kg do ≤ 2.000mg/kg, peroralno, pacov, metoda određivanja klase akutne toksičnosti.

R21 Štetno ako je u kontaktu sa kožom. Rezultati akutne toksičnosti: - LD50 dermalno, pacov ili kunić: 400 < LD50 ≤ 2.000mg/kg.

R20 Štetno ako se udiše. Rezultati akutne toksičnosti: - LC50 inhalaciono, pacov, za aerosole ili čestice: 1 < LC50 ≤ 5mg/l (4h), - LC50 inhalaciono, pacov, za gasove ili pare: 2 < LC50 ≤ 20mg/l (4h).

R65 Štetno: može izazvati oštećenje pluća ako se proguta

Registracija, kontrola, promet, uvoz i primena sredstava za zaštitu bilja u poljoprivredi i šumarstvu, kao i poslovi od javnog interesa u ovoj oblasti u Republici Srbiji regulisani su Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja (Sl. glasnik RS, br. 41/2009).

Sredstvima za zaštitu bilja, se prema ovom zakonu, smatraju svi proizvodi za zaštitu bilja, pomoćna sredstva, proizvodi koji se koriste u organskoj proizvodnji i proizvodi koji sadrže genetički modifikovane organizame (ako je njihovo uvođenje u životnu sredinu, stavljanje u promet ili tranzit dozvoljeno na osnovu procene rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi, u skladu sa zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi).

Aktivna supstanca jeste supstanca ili mikroorganizam, uključujući i viruse, koja ima opšte ili specifično dejstvo na štetne organizme, biljke ili biljne delove.

Proizvod za zaštitu bilja je aktivna supstanca ili preparat koji sadrži jednu ili više aktivnih supstanci, namenjen za zaštitu bilja ili biljnih proizvoda od štetnih organizama, zaštitu proizvoda tokom skladištenja pre ili posle žetve, odnosno berbe, uništavanje neželjenih biljaka i delovanjem na životne procese (kao što su regulatori razvoja i rasta biljaka).

Pomoćno sredstvo za zaštitu bilja je proizvod koji sadrži jednu ili više supstanci prirodnog ili sintetičkog porekla i koji se koristi zajedno sa proizvodom za zaštitu bilja.

Preparat je mešavina ili rastvor supstanci namenjenih za upotrebu kao proizvod za zaštitu bilja, od kojih je najmanje jedna supstanca aktivna materija.

Dobra poljoprivredna praksa (Good agriculture practice-GAP) podrazumeva obavljanje poljoprivredne delatnosti na način kojim se omogućava upravljanje poljoprivrednim zemljištem i reproduktivnim materijalom, poštovanje prirodnih karakteristika datog područja i optimalnu kombinaciju agrotehničkih mera u cilju očuvanja prirodne plodnosti zemljišta i sprečavanja prekomernog zagađenja životne sredine, prekomerne upotrebe sredstava za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivača zemljišta tako da proizvedeno bilje ili biljni proizvodi namenjeni ishrani sadrže što manji nivo ostataka sredstava za zaštitu bilja.

Lista odobrenih aktivnih supstanci sadrži samo supstance odobrene za upotrebu u sredstvima za zaštitu bilja, i ona se usklađuje sa listom aktivnih i osnovnih supstanci na teritoriji Evropske unije.

Lista zabranjenih aktivnih supstanci i osnovnih supstanci sadrži supstance zabranjene za upotrebu u sredstvima za zaštitu bilja, koja se usklađuje sa listom zabranjenih aktivnih i osnovnih supstanci na teritoriji Evropske unije.

Registrovanje sredstava za zaštitu bilja Pre stavljanja u promet i primenu, sredstva za zaštitu bilja i uređaji za primenu, treba da prođu određeni postupak registracije u okviru Ministarstva, na osnovu Zahteva za registraciju koji podnosi proizvođač. Proizvođač koji ima sedište u Republici Srbiji, zahtev za registraciju sredstava za zaštitu bilja može podneti ako je registrovan u Registru privrednih subjekata, a proizvođač koji nema sedište u Republici Srbiji, zahtev za registraciju podnosi preko zastupnika, odnosno predstavništva koji moraju biti registrovani u Registru privrednih subjekata. Ministarstvo registruje sredstva za zaštitu bilja ako na osnovu procene utvrdi da je aktivna, odnosno osnovna supstanca upisana u Listu odobrenih supstanci ili se može upisati u tu listu i ako sredstva za zaštitu bilja, uzimajući u obzir naučna i tehnička saznanja, imaju zadovoljavajuću efikasnost, nemaju neprihvatljiv uticaj na biljke ili biljne proizvode, životnu sredinu, zdravlje ljudi ili životinja, posredno ili neposredno putem vode za piće, hrane ili hrane za životinje, ne prouzrokuju nepotrebnu patnju štetnih kičmenjaka koji se suzbijaju, ako se priroda i sastav aktivne i ostalih supstanci mogu odrediti propisanim metodama i drugo. Ministarstvo vodi Listu odobrenih supstanci, Listu zabranjenih supstanci i Listu sredstava za zaštitu bilja na osnovu izdatih rešenja o registraciji sredstava za zaštitu bilja koje se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije” jednom godišnje.Rešenje o registraciji izdaje se na rok od najviše deset godina i može se produžiti. Ministar donosi rešenje o ukidanju rešenja o registraciji i zabrani ili ograničenju prometa i primene registrovanih sredstava za zaštitu bilja, ako utvrdi da su ona prestala da ispunjavaju bilo koji od uslova za registraciju. Preparat, odnosno pomoćna sredstva za zaštitu bilja, koja sadrže novu aktivnu supstancu registrovaće se na osnovu rešenja o privremenoj registraciji preparata, odnosno pomoćnih sredstava za zaštitu bilja, koje donosi ministar i izdaje se na rok od najviše tri godine. Za dobijanje ovog rešenja, utvrđuju se maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja u poljoprivrednim proizvodima. Primena neregistrovanih sredstava za zaštitu bilja je dozvoljena samo u slučaju nepredvidivih opasnosti koje mogu prouzrokovati štetni organizmi, a koje nije moguće suzbiti ili ograničiti na odgovarajući način primenom registrovanih sredstava i drugim merama. Kontrolisanu upotrebu odobrava ministar rešenjem. Republika Srbija je potvrdila Roterdamsku konvenciju, Zakonom o potvrđivanju Roterdamske konvencije, sačinjene u Roterdamu 10. septembra 1998. godine, o post-upku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za određene opasne hemikalije i pesticide u međunarodnoj trgovini. Cilj ove Konvencije je promovisanje podeljene odgovornosti i saradnje između strana ugovornica na polju međunarodne trgovine određenim opasnim hemikalijama da bi se zaštitilo ljudsko zdravlje i životna


55

57

sredina od potencijalne štete i da bi se doprinelo korišćenju tih hemikalija na način koji je prihvatljiv za životnu sredinu, i to lakšim protokom informacija o njihovim karakteristikama, starajući se o procesu donošenja odluka na nacionalnom planu o uvozu i izvozu i prenošenju ovih odluka drugim stranama ugovornicama. Ova Konvencija se primenjuje na: (a) Zabranjene ili strogo ograničene hemikalije; i (b) Izuzetno opasne formulacije pesticida.

Zakon o potvrđivanju Stokholmske konvencije Narodna skupština Republike Srbije je usvojila juna meseca 2009. godine. Ovaj dokument tj. Nacionalni implementacioni plan za sprovođenje Stokholmske konvencije, pomogao je da se sagledaju sve obaveze koje proističu iz ove konvencije tako da je stvorio dobru osnovu za njeno sprovođenje u našoj zemlji. Osnovni cilj Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supsta-ncama (POPs), koja je stupila na snagu 17. maja 2004. godine kada je 50 zemalja ratifikovalo konvenciju, je zaštita zdravlja ljudi i životne sredine od štetnog dejstva POPs hemikalija. Države članice Konvencije imaju obavezu da utvrde zabrane ili ograničenja proizvodnje, spoljno trgovinskog prometa i upotrebe POPs hemikalija, kao i obavezu da smanje, odnosno eliminišu emisije 12 POPs hemikalija (aldrin, hlordan, DDT, dieldrin, endrin, heptahlor, heksahlorbenzen, mireks, toksafen, PCB, HCB, PCDD/PCDFs) u životnu sredinu. Na četvrtom sastanku Konferencija članica koji je održan maja meseca 2009. godine predloženo je da se nove hemikalije uključe na Liste Konvencije i to: hlordekan, heksabrombifenil, pentahlorbenzen, lindan, α-heksahlorcikloheksan, β-heksahlorcikloheksan, tetrabromdifenil etar i pentabromdifenil etar, heksabromdifenil etar i heptabromdifenil etar, perfluorooktan sulfonska kiselina, njene soli i perfluorooktan sulfonil fluorid (PFOS).

Pesticidi koji se nalaze na listi Stokholmske konvencije zabranjeni su za promet i primenu u poljoprivredi u našoj zemlji, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. DDT je prestao da se koristi u javnom zdravstvu početkom devedesetih godina prošlog veka. Lindan je od 2001. godine do 31.decembra 2007. godine primenjivan samo za zaštitu drveta, a endosulfan je takođe van prometa od 31. decembra 2007. godine (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Republika Srbija, 2010).

U Republici Srbji je 2013. godine u prometu bilo 377 pesticidnih aktivnih materija, formulisanih u 924 proizvoda (Sekulić i Jeličić, 2013).

Primena sredstava za zaštitu bilja doprinela je povećanju prinosa gajenih vrsta, ali pored svih prednosti koje je donelo korišćenje ovi sredstava, pojavile su se i štetne posledice usled neodgovarajuće primene, za biljke, čoveka i celokupni ekosistem. Pod ostacima sredstava za zaštitu bilja podrazumeva se jedna ili više aktivnih supstanci, uključujući i njihove metabolite i proizvode nastale njihovom razgradnjom ili reakcijom, koji su prisutni u bilju i proizvodima biljnog porekla, u jestivim proizvodima životinjskog porekla, ili bilo gde u životnoj sredini (vazduh, voda, zemljište), a posledica su upotrebe sredstava za zaštitu bilja. Njihova količina izražava se u mg/kg sveže materije.

Maksimalno dozvoljena količina ostataka sredstava za zaštitu bilja (MDK) u Republici Srbiji propisana je Pravilnikom o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstva za zaštitu bilja (Sl. glasnik RS, br. 25/2010, 28/2011 i 20/2013).

U cilju kontrole ostataka sredstava za zaštitu bilja, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije doneo je Pravilnik o utvrđivanju godišnjeg programa postregistracione kontrole sredstava za zaštitu bilja (Sl. glasnik RS, br. 12/2013), sa ciljem:

1) praćenja stanja (monitoringa) u oblasti ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani u smislu prisustva i nivoa ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani biljnog i životinjskog porekla u Republici Srbiji;

2) upoznavanja proizvođača, distributera, uvoznika i potrošača o utvrđenim nepravilnostima;

3) isključivanja iz prometa u Republici Srbiji hrane biljnog i životinjskog porekla koja ne ispunjava uslove maksimalno propisanih količina ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani.

Uzorkovanje hrane biljnog i životinjskog porekla vrši se u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju metode uzorkovanja i ispitivanja hrane radi utvrđivanja ostataka sredstava za zaštitu bilja. Uzorkovanje hrane vrši nadležna inspekcija u skladu sa ovlašćenjima utrđenim zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane. Uzorkovanje se vrši u objektima za promet hrane na veliko i malo i kod primarnih proizvođača hrane u toku 2013. godine, u zavisnosti od vrste hrane.

Za 2013. godinu je predviđeno uzorkovanje 670 uzoraka hrane biljnog porekla na prisustvo 53 pesticidne aktivne supstance.

Integralna zaštita bilja (Integrated pest managment-IPM) je primena kombinacije bioloških, biotehnoloških, hemijskih, agrotehničkih ili oplemenjivačkih mera gajenja bilja, pri čemu je upotreba hemijskih sredstava ograničena na najnužniju potrebnu meru, u cilju održavanja populacije štetnih organizama ispod nivoa koji može prouzrokovati ekonomsku štetu.

Mere integralne zaštite, sa ciljem smanjenja upotrebe hemijskih sredstava podrazumevaju primenu agrotehničkih mera, izbor polja, korišćenje tolerantnih ili otpornih sorti, plan upravljanja rezistentnošću, uzorkovanje zemljišta i biljnog materijala i analiza na prisustvo štetnih organizama, zdrav sadni i setveni materijal, prognozu i signalizaciju, uz vođenje evidencije o svim aktivnostima tokom vegetacije, utvrđivanje ekonomskog praga štetnosti i praga ekonomičnosti, kao i primenu mera biljne higijene. Mere integralne zaštite podrazumevaju i primenu metoda biološke kontrole, uz korišćenje prirodnih neprijatelja, kao i metodu hemijske kontrole, ali bez negativnih uticaja na korisne organizme.


56

58 59

LiteraturaAlloway, B.J. ed. (1990): Heavy metals in soils. John Wiley and Sons, Glasgow and London.Beare, M.P., Cameron, K.C., Wiliams, P.H., Doscher C.: http://www.hortnet.co.nz/publications/nzpps/proceedings/97/97_520.htm, Crop & Food Research, Cantebury Agriculture & Science Centre, Lincoln.Bogdanović D., Ubavić M. (2008): Đubrenje u plodoredu. Poglavlje u monografiji „Đubrenje u održivoj poljoprivredi „ ured. M. Manojlović. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, , 78-98. Bogdanović D. (2006) :The role of phosphorus in eutrophication. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke 111: 75-86.(Proceedings for Natural Sciences,Matica Srpska, Novi Sad Bogdanović, D., Ubavić, M., Malešević, M. (2005): Metode za utvrđivanje potreba biljkaka za azotom, 152-188 U: Kastori, R. (ured.) Azot - agrohemijski, agrotehnički, fiziološki i ekološki aspekti. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.Bogdanović D., Ubavić M, Malesevc M., (2005) :Metode za utvrđivanje potreba đubrenja. Poglavlje u monografiji AZOT - Agrohemijski, Agrotehnički, Fizioloski i Ekoloski Aspekti. Urednik R. Kastori. Novi Sad, 153/ 188.Bogdanović D., Čuvardić M. (2002): Sadržaj nitrata i teških metala u salati u plasteničkoj proizvodnji u Futogu EKO-KONFERENCIJA 2002, Zdravstveno bezbedna hrana,SAFE Food, Monografija, 241-247, Novi SadBogdanović D., Ubavić M., Čuvardić M. (1999): Effect of phosphorus fertilization on Zn and Cd contents in soil and corn plants. Nutrient Cycling in Agroecosystems, 54: 49-56.Bogdanović D., Ubavić M., Dozet D. (1993): Hemijska svojstva i obezbeđenost zemljišta Vojvodine neophodnim makroelementima. Teški metali i pesticidi u zemljištu – Teški metali i pesticidi u zemljištima Vojvodine, Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.Cshatho P, Sisak I,Radimszky L,Lushaj S,Spiegel H, Nikolova M. T, Nikolov N, Čermak P, kril J,Astover A,Karklins A,Lazauskas A, Kopinski J, Hera C,Dumitru E, Manojlović M, Bogdanović D, Torma S,Leskošek M,Khristenko A., (2007): Agrculturale as a source of phosphorus causing eutrophication in Central and Eastern Europe. Soil Use and Management. 2007 British Societu of Soil Science, 23 (suppl. 1), 36-56Čabilovski R., Manojlović M., Bogdanović D. (2009): Uticaj primene stajnjaka i guana na hemijski sastav salate i dinamiku usvajanja hraniva u organskoj proizvodnji. Letopis naučnih radova, godina 33, (2009) br. 1. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 102-112.Gašić, S., Tanović, B., (2013): Formulacije biopesticida mogućnost primene i perspektive daljeg razvoja. Pesticidi i fitomedicina, Vol. 28, br.2, 97-102.Govedarica M., Jarak M., Milošević, N. (1993): Mikrobiološke karakteristike zemljišta Vojvodine. Teški metali i pesticidi u zemljištu – Teški metali i pesticidi u zemljištima Vojvodine, Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.Hadžić, V., Sekulić, P.,Vasin J., Nešić, Lj. (2005). Geološka osnova zemljišnog pokrivača Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede 52(4), 428-438.Hadžić, V., Ćirović, M., Ubavić, M., Govedarica, M., Dragović, S., Verešbaranji, I., Kastori, R. (1993): Kontrola plodnosti zemljišta i utvrđivanje sadržaja štetnih i opasnih materija u zemljištima Vojvodine. Zbornik radova, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, sv. 21, str. 43-48.Hansen B., Fjelsted A. H., Kristensen E.S. (2001): Approches to access the environmental impact of organci farming with particular regard to Denmark. Agriculture, Ecosystem and Environment 83: 11-26.Haynes, R.J. and Scherlock, R.R. (1986): Gaseous Losses of nitrogen. In: (T.T. Kozlowski, ed.) Mineral Nitrogen in the Plant-Soil System. 242-285. Medison, Wisconsin.Jakovljević, M. (1979): Proučavanje mehanizma aktiviranja azota zemljišta pod uticajem azota iz dodatog đubriva. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Beograd.Kresović, M. (1999): Uporedna proučavanja metoda za ocenu pristupačnosti zemljišnog azota. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Beograd.Manojlović M, Singh BR (2012): Trace elements in soils and food chains of the Balkan region. Acta Agriculturae Scandinavica, Section B - Plant Soil Science, 62(8), 673-695. Manojlović M. (ed) (2008): Đubrenje u održivoj poljoprivredi. Poljoprivredni fakultet, Novi SadManojlović S. (1986): Sistem kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva u SAP Vojvodini – od naučnih istraživanja, preko razvojnih istraživanja do funkcionisanja u poljorivrednoj proizvodnji Vojvodine. Zbornik radova Pokrajinskog komiteta za nauku i informatiku, knjiga broj 18, 123-127.Miladinović, M. (2004). Katastar nepokretnosti. Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet, Odsek za geodeziju, Beograd.Miljković N. (1996): Osnovi pedologije. Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno - matematički fakultet. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Republika Srbija, Nacionalni implementacioni plan za sprovođenje Stokholmske konvencije, 2010. Nejgebauer V., Živković B., Tanasijević Đ., Miljković N. (1971): Pedološka karta Vojvodine R 1 : 50000, Institut za poljoprivredna istraživanja, Novi Sad. Nešić Lj., Belic M., Manojlović M., Pucarevic M., Sekulic P., Vasin J. (2008): Fertility status and hazardous and harmful residues in the soils of Srem. Eurosoil 2008. The Book of Abstracts, Winfried H. Blum, Martin H. Gerzabek and Manfred

Vodrazka (Eds.) University of of Natural Resources and Applied Life Sciences (BOKU) Vienna, Austria, August 2008-08-04, P433, p. 286 ISBN: 978-3-902382-05-4Nešić, Lj., Pucarević, M., Sekulić, P., Belić, M., Vasin, J., Ćirić V. (2008): Osnovna hemijska svojstva u zemljiština Srema. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 45(2), 247-255.Nešić Lj. (2011): Poglavlje u monografiji: Pogodnost zemljišta Vojvodine za navodnjavanje, str. 3-27. Monografija Upotrebljivost voda Vojvodine za navodnjavanje, ed. Sima Belić., Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, ISBN: 978-86-7520-223-3, COBISS: SR-ID 268044295, 177str. Službeni glasnik RS, br. 59/2010, 25/2011 i 5/2012. Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda. Službeni glasnik RS, br 25/2010, 28/2011, 20/2013. Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstva za zaštitu bilja. Službeni glasnik RS, br. 51/2002. Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede. Službeni glasnik RS, br. 12/2013. Pravilnik o utvrđivanju godišnjeg programa postregistracione kontrole sredstava za zaštitu bilja. Službeni glasnik RS, br. 23/1994. Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja. Popovic O, Almås ÅR, Manojlovic M, Muratović S, Singh BR (2011): Chemical speciation and bioavailability of Cd, Cu, Pb and Zn in Western Balkan soils. Acta Agriculturae Scandinavica, Section B - Plant Soil Science, 61(8), 1651-1913 Republički zavod za statistiku (2013). Statistički godišnjak Srbije: Poljoprivreda [Zvanični podaci]. Dostupno na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku: http://www.stat.gov.rs Republički geodetski zavod (2007): Analiza potrebe uređenja poljoprivrednog zemljišta komasacijom na teritoriji AP Vojvodine. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, 1-617.Živković, B., Nejgebauer, K.V., Tanasijević, Đ., Miljković, N., Stojković, L., Drezgić, P. (1972). Zemljišta Vojvodine, Institut za poljoprivredna istraživanja, Novi Sad.Scharpf, H.C., Wehrmann, J. (1978): N-min. Methode auch bei Zuckerruben. Sonderdruck aus Johrgang 92, Heft 7, Seite 409.Scharpley, A.N. (1993): Assessing phosphorus bioavailability in agricultural soils and runoff. Fertilizer Research 36, 259-272.Sekulić, J., Jeličić,S., Sredstva za zaštitu bilja u prometu u Srbiji, 2013. (2013): Biljni Lekar, br. 1-2, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.Sekulić P., Kurjački I., Vasin J., Šeremešić S. (2007): Plodnost poljoprivrednih površina na privatnom sektoru u Vojvodini. Ekonomika poljoprivrede, 1, 73-84.Službeni glasnik RS br. 41/2009: Pravilnik o uslovima za razvrstavanje i utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja, odstupanjima sadržaja hranljivih materija i minimalnim i maksimalnim vrednostima sadržaja hranljivih materija, kao i o sadržini deklaracije i načinu obeležavanja sredstava za ishranu biljaka.Studijsko-analitičke osnove Strategije prostornog razvoja republike Srbije, deo V, Prostorno uređenje; Zaštita i razvoj ka održivom, integrisanom razvoju Korišćenje poljoprivrednog zemljišta. Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije – Beograd, april 2009. godineŠkorić, A., Filipovski, G., Ćirić, M. (1985). Klasifikacija zemljišta Jugoslavije. Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Posebna izdanja, knjiga LXXVIII, Sarajevo.Republika Srbija: Prostorni plan Republike Srbije, Planska i analitičko-dokumentaciona osnova, Beograd, 1996Šovljanski, R., Lazić, S. (2007): Osnovi fitofarmacije, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.Ubavić, M., Bogdanović, D. (2001): Agrohemija, udžbenik, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.Ubavić M., Bogdanović D. (1995): Agrohemija. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Novi SadVasin J., Sekulić P., Kurjački I. (2004): Plodnost zemljišta zaštićenih prostora u privatnom vlasništvu u Vojvodini. III EKO Konferencija 22.-25.09.2004., Novi Sad, Srbija i Crna Gora, Zbornik radova, 83-88Službeni glasnik RS, br. 36/2009; 88/2010 i 92/2011. Zakon o biocidnim proizvodima. Službeni glasnik RS, br. 62/06 i 41/09. Zakon o poljoprivrednom zemljištu.Službeni glasnik RS, br. 41/2009. Zakon o sredstvima za zaštitu bilja.

Literatura Literatura

Evropsku uniju čine 28 zemalja članica koje su odlučili da postupno povežu svoja znanja, resurse i sudbine. Zajednički su,tokom razdoblja proširenja u trajanju više od 50 godina, izgradile zonu stabilnosti, demokratije i održivog razvoja, zadržavajući pritom kulturnu raznolikost, toleranciju i lične slobode. Evropska unija posvećana je deljenju svojih postignuća i svojih vrednosti sa zemljama i narodima izvan svojih granica.

Ova publikacija izrađena je uz pomoć EU. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost nosioca ovog projekta i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledište Evropske unije.

Projekat finasira EU This project is funded by the European Union

Documents

PLODNOST I OPTEREĆENOST ZEMLJIŠTA U · PDF file8 1. Poljoprivreda u pograničnom području Republike Srbije Tabela 4. Proizvodnja važnijh useva, region Vojvodine, 2010-2012 Godina