Poeci moderne umetnostiXVII vek-taka prekretnice u politikoj, drutvenoj i socijalnoj strukturi drutvaIzmeu 1852 i 1929-Pariz je postao nezvanina prestonic a umetnosti1846-arl Bodler je objavio uvenu kritiku Salona u kojoj poziva umetnike da uestvuju u sadanjosti, a ne da se ugledaju na prolost, u ovo vreme ovaj poziv je posklualo veoma malo umetnika, a njegov kasniji esej ,,Slikar modernog ivota iz 1863. je ostavio mnogo znaajniji doprinos1848-revolucije u veem delu Evrope, ova godina je ipak imala suvie malo uticaja na umetnost da bi se mogla smatrati prekretnicom1855-Gustv Kurbe je naslikao ,, Umetnikov atelje: Prava alegorija1851-Svetska izloba, Kristalna palata-Dozef Pakston1863-stvoren ,,Salon odbaenih

Eduard Mane1876- ,, Eduard Mane i Impresionisti-Stefan Malerme1877-Kajbot je ukljuio Manea meu one koje je te godine pozvao u svoj kuu da organizuju izlobu za tu godinuRoen je u dobrostojeoj porodici, zbog toga mu nije bio nephodan uspeh da bi iveo od svoje umetnosti, pa je dozvoljavao sebi razne ,,ekskurzijeIspirisan Kurbeom i Bodlerom, Mane je inspiraciju traio u sopstvenom svetu pre nego u literarnim predlocima, strategija koju je Mane preuzeo od Kurbea jeste namerna provokacija, ali za razliku od politizovanog Kurbea, Mane se drao pre svega, moralnih i estetskih kontroverziSlikao je u slobodnom maniru i nije ekao da se njegovi potezi etkom osue pre nego to bi poeo da radi sa novim bojamaIpak, u prvoj deceniji svoje karijere Mane je bio optereen tradicijom, to je normalno za oveka njegovog statusa,,Pija apsinta, 1859.-alkoholizam je bio ozbiljan problem u Francuskoj XIX veka, posebno meu radnikom klasom, kada je Salon 1859. odbio ovu sliku to je bio Maneov orvi susret sa drutvenom osudom,,Stari muziar, 1862 i ,,Muzika u Tuileries Gardens- na njima je Mane radio u isto vreme, i izloio ih 1863. u galeriji trgovca umetninama i gravera Luisa MarinetaPre starog muziara Mane je uradio jo nekoliko predstava zabavljaa, od kojih je jedna ,,panski gitarista bila prihvaena od strane SalonaU ,, Starom muziaru-on izraava solidarnost sa ljudima na marginama drutvaU ,,Muzici u Tuileru-on je okupio svoje prijatelje, lanove porodice iz buroaskih krugovaDve slike iz 1862-3-,,Doruak na travi i ,,Olimpija su izazvale snanu reakciju i pojaale njegovu slavu,, Doruak na travi je originalno nosio naziv ,,Kupanje i aludirao je na sve popularnije letnje izlete na obalama reke Sene, ova slika parodira novi obiaj, koliko ga i oslikava, posmatra se odmah susree sa pogledom ene za koju veina pretpostavlja da je prostitutka koja se odmara sa mladiima koji su obueni kao studenti ili boemi aristokratskog porekla; nekoliko Maneovih savremenika je znalo da se ova kompozicija zasniva na delu Raimondijeve gravire; ipak, Maneovo osavremenjivanje klasinog prototipa sa ironijom; mnogi prepoznaju i uticaj ,,Pastoralne simfonije i ,,Koncerta u prirodi (1510.) od oronea-ene na oroneovim predstavama su bezvremene muze , Mane je ipak obdio takav narativi i simbolini okvir, ,,Doruak je naravno odbijen od strane Salona, ali je prikazan u Salonu Odbaenih1865 je dolo do liberalizacija uslova za izlaganje u Salonu, pa je Mane uspeo da izloi jo jednu skandaloznu sliku ,,Olimpija-mlada ena, u iji identitet prostitutke niko nije sumnjao: bilo je oigledno po svemu: od njenog pretencioznog imena, preko minimuma odee koju ima na sebi: ima samo papue, ogrlicu i narukvicu, do polaja njene ruke koji istovremeno i pokriva i skree panju na njene intimne delove, afrika slukinja joj donosi cvee od oboavaoca, dok na kraju kreveta Olimpiji pravi drutvo crna maka; Mane ponovo uzima izazovnu temu iz modernog vremena i stavlja je u tradicionalni okvir, jer je ,,Olimpija inspirisana Ticijanovom ,,Urbinskom Venerom (1538.), koja prikazuje ljubavnicu Urbinskog vojvode, koje je Mane dva puta kopirao tokom svojih putovanja u Firencu (umesto psa na Urbinskoj veneri koji je simbol vernosti, Mane je prikazao maku kao simbol slobode); 1878.- u Parizu je bilo 3 992 registrovana prostitutka; one su postale znaajna tema u knjievnosti (Aleksandar Dima-,,Dama sa kamelijama),,Argentil, 1874.- prikazuje mornara koji eka enu da odlui da li eli da se sa njim provoza; Argentil je bila ivena mornarsko mesto na Seni, nedaleko od Pariza,,Portret Emila Zole, 1867-8-Mane je napravio oma oveku koji ga je branio od kritika i koji e postati njegov prijatelj za itav ivot; ovo je vrlo moderan nain interpretacije umetnosti u kojoj sam umetnik postaje subjekat sopstvenog dela; Maneov portret Zole sadri brojne refrence na njega samog: Zola sedi za stolom na kojem su nagomilane knjiga i pamfleti od kojih je na jednom napisano Maneovo ime (aluzija na lanak koji je pisac napisao, ali ima i ulogu slikarevog potpisa), na zidu iza kritiara nalaze se 3 slike: jedna od njih je parafraza Maneove ,,Olimpije, druga slika je delo Franciska Goje, koja podsea na Maneovo divljenje prema panskom realizmu, , trea slika je drvorez koji predstavlja sumo rvaa koji je nainio Kuniaki II, ovo je referenca na japanske grafike koje su otkrili slikari Maneove genracije, za zapadnjako oko ove japanske grafike izgledale su kao da su bile osloboene tradicije,,Frula, 1866.-Mane koristi mnoge karakteristike japanske umetnosti. Frontalni stav, odvane boje, jake linije (posebno na ivicama pantalona) su sve znaci japanizma, re koja je postala deo terminologije istoriara umetnost,,Terasa, 1868-9-izloena na Salonu 1869.; ena u prvom planu je Berta Moriso (Mane ju je upoznao 1868 i ona se udala za njegovog brata Eugena), u senci, na levoj strani se nalazi figura za koju se mislilo da je umetnikov sin, roen pre njegovog braka sa suprugom Suzanom, ostale figure su prijatelji Maneove porodice; ova slika predstavlja referencu na uvenu Gojinu sliku; slika je zanimljiva zbog svoje kombinacije formalnosti u kompoziciji i tehnije slobode u pojedinanim formama, posebno u obradi kose, odee i dodataka (rukavica)Tokom 1870ih Mane je uradio veliki broj kompozicija sa predstavama parova na kojima dominira psiholoka udaljenost ,,Vonja brodom, 1874. i ,,U botanikoj bati, 1879.-uticaji impresionizma se prepozanju u okruenju u kojem je slika smetena, slobodnim potezima etke, ali za razliku od impresionistikih slika koje su esto neoptereene dubljim znaenjem, Maneove slike oslikavaju komplikovan psiholoki odnos predstavljenih aktera,,Bar u Foli Bereru, 1881.-2-naslikano nakon to je razvio neuroloke probleme izazvane gangrenom koji e se pogoravati sve do njegove smrti 1883.; kulminacija njegovih slika sa predstavama kafea i drugih gradskih utoita iz 1870ih godina (,,Maskenbal u Operi, 1873-4.)-slikano irokim potezima etke, Mane se potpisao na bocama pia; pitanje je da li je i sama ankerica roba koja je na prodaju, ogledalo iza ankerice istovremeno i produbljuje i izravnjuje prostor; ogledalo na ovoj slici-esta tema polemika; jedna od teorija-da ankerica sama gleda u ogeldalo, te da se slika posmatra iz njenog ugla; iako ankerica ne gleda direktno u posmatraa, ona je u strogom centru kompozicije, pa postoji jasan oseaj da posmatraeva pozicija treba da bude direktno ispred nje,,Mrtvi toreador, 1864.-5.-detalj sa vee sliek pod nazivom ,,Epizoda iz borbe sa bikovima, Mane mora da je smatrao ovaj fragment vie zadovoljavajuom verzijom i to se tie kompozicije i psiholokih komponenti; Mane ponovo koristi izvore iz prolosti: mrtvi vojnik koji je pripisivan Velaskezu

Pokreti moderne umetnostiImpresionizam1874-1886-grupa umetnika koja je sebe nazivala Anonimno Drutvo Umetnika je odrala osam zajednikih izlobi u ParizuKlod Mone, Kamij Pisaro, Pjer-Ogist Renoar, Alfred Sisli, Edgar Dega, Berta Moriso, Gistav Kajbot (?)Naziv skovao umetniki kritiar kao odgovor na Moneovu , ,Impresiju: Raenje sunca iz 1873.Moneove slike-blisko povezane sa savrmenim razmiljanjim i pisanjima o fotografijiNaturalizam-pokret u knjievnosti paralelan sa impresionizmom, predstavnik-Emil ZolaOsnovna razlika izmeu impresionizma i realizma-impresionizam prepoznaje (i na neki nain fetiizuje) subjektivnost predstavljakog inaDva tipa impresionizma1. Transparentni Impresionizam-veinom pejzai i gradske scene, Mone kao centralna figura, slika impresije vidljive stvarnosti, model za sliku predstavlja-itavo bizuelno polje koje se nalazi pred slikarom, pre nego iluzija stvorena u zatvorenom prostoru2. Posredni Impresionizam (?)-vidi vizuelnu stvarnost ne kao obojenu povrinu, ve ve kao drutveni svet u kojem figure i njihova pozadina moraju biti analizirani (Dega, Renoar); odlian primer- Degaov-,,Trg Konkord, 1874-7Impresionisti su bilo podeljeni u dve grupe:1. Oko Monea i Renoara-crte i kompozicija su bili manje vani od jedinstva boje i povrine 2. Oko Degaa-slikar je bio tvorac velianstvenih kopozicija sa mnogo elemenata Njihov sukob je na kraju doveo do propasti grupeNaziv Imprsionizam-skovao 1874. u jednom satirinom asopisu Lui Liroj; ismevao je slobodne pokrete etkom i najvie od svega Moneovu ,,Impresiju: Raenje sunca1874-Mone i njegovi prijatelji (Dega, Moriso, Pisaro, Renoar, Sisli, Gijom) u bivem pariskom ateljeu ozloglaenog fotografa Nadara; u ovoj grupi se nalazila vein originalnih impresionista i ovo je postalo poznato kao prve impresonistika izloba Pariska komuna iz 1871, Nadar-leviar1877.- Trea impresionistika izloba u preko puta galerije Pola Duranta-Ruela, izraz Imprsionizam je bio toliko prihvaen da su slikari ak razmiljali da ga iskoriste kao naslov izlobe8 izlobi sa ukupno 57 umetnika (Sezan je izlagao dvaput, a Gogen ak pet puta sa grupom, ali se oni obino ne smatraju delovima impresionistike grupe)Salon Odbaenih-alternativa zvaninom Salonu gde su umetnici izlagali svoja dela za kritiare i potencijalne kupce; ovde nije bilo nagradi koje su okretale umetnike jedne protiv drugih u okvirima zvanine salonske umetnostiTehnike impresionista:Kratki potezi etkom, debeli nanosi bojaBoje se minimalno meajuSiva i tamni tonovi nastaju kombinovanjem komplementarnih bojaKlod Mone1861-2-poeo je da ui u ateljeu arla Glejra (?) gde je upoznao Renoara, Sislija i Bazila,,Princezina bata, 1867.-pogled sa terase Luvra, ovaj ugao je bio est na fotografijama onog vremena, prikazao je oputen ivot turista i gornje srednje klase, istorijski Pariz je pozadina za aktivnosti koje nosi moderan ivot,,ena u bati, prolee i leto 1866.-slika ima autentian oseaj spoljanjeg sveta, iako je zavren au ateljeu, sa naglaskom na proleu koje predstavlja buket cvea i dama koja se divi njegovom mirisu, njegova ljubavnica Kamil je bila model za sve 4 figure na slici; poloaj figura i kombinacija poza je manje fluidna i prirodna nego na ostalim Moneovim slikamam; snaan kontrst suneve svetlosti i senke je izraz plener principa; za razliku od slikara akademizma koji su kombinovlai sivu sa ostalim bojama da bi dobili utisak senke; od tada Impresionisti gotovo prestaju da koriste crnu, odnosno odnosno odbijaju da je koriste za modelovanje svetlo-tamnog; ova slika je prva monumentalna slika savremenog prigradskog ivota,,Terasa u Sent-Adresu, 1867.-scena odmora, sa njegovim ocem i tetkom u cvetnoj batiTokom 70ih godina XIX veka (vrlo plodan period u Moneovom stvaralatvu) najei motiv je amac; on postaje voa Impresionistikih slikara koji stvaraju u pleneru, najee u predgrau na obalama reke Sene1873.- Mone poinje da slika iz ateljea-amcaU svakom delu potezi etkom menjaju pravac i duinu u zavisnosti od formi koje su predstavljene,,Stanica Sen Lazar. 1877.-1877.-Moneu je Gistav Kajbot iznajmio atelje u Parizu da bi mogao da naslika 12 prikaza stanice Sen Lazar; ova stanice je Moneu bila veoma dobro poznata jer je esto prolazio kroz nju kada je hvatao vozove za Argentil I Le Havr; zbog kombinacije stakla i elika u konstrukciji stanica je bila otvorena za sunevu svetlost i vazduh; stanica je privlaila i druge umetnike kao to su Mane i Kajbot; na Trepj impresionistikoj izlobi iz 1877. Mone je prikazao 8 slika stanice Sen Lazar; njegove slike su pune pare, pa sama stanica i blokovi zgrada u pozadini izgledaju kao da plutaju u vazduhu; ovo je spektakl kojin ujedinjuje modern snagu industrijalizacije sa modernism umetnikim tehnikama (pre Monea je Tarner slikao eleznike stanice),,Kamil na samrtnoj postelji, 1879.1880-posle 10 godina apstinencije od Salona, Mone je izloio dva velika pejzaa na kojima su bile prikazane sant leda na povrini Sene tokom uasne zimeBazij, Pisaro, RenoarFrederik Bazij-iz uvene porodice sa juga Francuske, tvrdilo se da je bio homoskesualac, poginuo je 1870 u Fransusko-pruskom ratu, ipak ostao je znaajna figura za Impresioniste tokom njihovih godina formiranja, njegov atelje je bio mesto okupljanja prvih impresionistaPjer- Ogist Renoar-poreklom iz radnike porodice, imao je strast prema enama i novcuKamij Pisaro-jevrejskog porekla, odgajili su ga trgovci na Karibima, koji su bili odbaeni u drutvuBazij:,,Porodino okupljanje-Bazij, 1867.-predstavlja Bazijevu porodicu na njihovom seoskom imanju; kombinacija grupnog portreta i slikanja u pleneru; moderna verzija tradicionalnog sveta; Bazijev autoportret se nalazi na krajnjem levom uglu; oponaajui Maneov poloaj na slici ,, Muzika u Tuileriju (istovremeno i posmatra i uesnik),,Letnja scena: Kupai, 1869.-bila je prihvaena od strane Salona 1880., mladi muki plivai obueni u kupae gae; aluzija na nagost, bez toga da se ona zapravo prikazuje; jedan od njih, koji veoma podsea na samog Bazija pomae drugom da izae iz vode; iako je slika slikana u pleneru kupai su postavljeni u poze prepoznatljive iz ranijeg slikarstva; kupa oslonjen na drvo podsea na Svetog Sebastijana; ovo je poigravanje sa tradicijom u Maneovom stilu

Pisaro:Njegovi pejzai-su inspirisani ranijom i malo konzervativnijom strujom nego MoneoviOn se obrazovao na Akdemiji Svis gde je upoznao svoje budue kolege impresionisteImao je viziju seoske sredine koja je bila zasnovana na njegovom divljenju prema Korou i Barbizonskoj koli (umetnici realisti koji su povukli iz guve i uurbanosti gradskog ivota i iveli i radili u Barbizonu, u umi Fontemblo)Izmeu 1860ih i 1880ih iveo je u Pontuazu-skroman, ali stari gradi na otprilike sat i po vremena od ParizaPisaro je oseao snano saoseanje sa zemljoradnicima i radnikom klasom i usvojio je odreene leviarske ideje koje se mogu povezati sa anarhizmomNa njegovim ranim crteima najee su prikazani radnici,,Ermita u Pontuazu, 1868.-istovremeno prikazani jednostavni seoski stanovnci i dobrostojei stanovnici, figure koje idu na posao ili sa njega su u pozadini; snaan kontrast izmeu suneve svetlosti i senke na putu podsea na Moneove ,,ene u bati,,Put u Luvsjenu, 1868-9.-oigledan stilski uticaj Monea, ipak odrava lojalnost pastoralnijoj vizuri karakteristinoj za Pisara,,Sena u Port Marliju, 1872.-otkriva kako je Pisaro reagovao na ivot u predgrau,,Seljanica sa tapom, 1881.-vremenom je Pisaro sve vie poeo da se bavi predstavljanjem figura; ova slika je jedna od mnogih njegovoih studija pojedinanih figura; Pisaro prenosi etos pariskog impresionizma u sopstvenu ruralnu formuOd ovog perioda Pisaro je poeo i da slika svoje predstave trnice, koje e slikati praktino do kraja svoje karijere; ovo je savrena kombinacija razliitih socijalnih klasa,, Trnica Poltri u Pontuazu, 1882.-kompaktna figuralna kompozicija koja je iseena na ivicama, neodreena razmena pogleda

Renoar:1861-doao je da ui sa GlejromBio je izmeu impresionista i malo konzervativnijih struja zbog toga to je 1878-je odustao od impresionistikih izlobi i ponovo se pridruio salonuRenoarove rane slike prikazuju prijateljstva, odnose sa patronima i odlaske u brojne pariske localeRenoar je u stilskom pogledu traio manir koji e biti istovrmeno i savremen i prijatan i neoptereuju za posmatraa,,Diana, 1867.-prikazana je boginja lova koja sedi na kemnu u umi sa lukom u ruci i ubijenim jelenom; Diana je bila popularna figura u umetnosti rokokoa; Renoarova Diana istovremeno i modernizuje ovu rokoko tradiciju, ali mu i pomae da svoju temu prilagodi zahtevima Salona,,Ponts des Arts (,,Most umetnosti), 1867.-spoj urbane plener prakse i teme odmora i uivanja slino kao na Moneovoj ,,Princezinoj bati; ovo je bio elini most koji je povezivao Luvr na desnoj strani reke Sene sa levom obalom, na mestu gde se nalazila kola lepih umetnosti,, Alfred Sisli i Liz Treot u bati, 1868.-Renoar ovde izgleda ostaje ravnoduan prema kontrastima svetlosti i senke koje je korsitio u ,,Mostu umetnosti, vie se koncentrie na svelte boje, svilenkastu teksturu; u pozadini ovog portreta moe se videti Renoarovi prepoznatljivi potezi etkom-nenija varjanta Maneovih nervoznih poteza,,Alirska ena, 1870.-prihvaena od strane Salona, pozirala je njegove ljubavnice Lisa obuena u orijentalni kostim; kompleksna povrina i brilijantne boje,,Put u Luvisjenu, 1872.-prikazuje slino okruenje kao i Pisarova slika istog naziva, ali ceo prostor je prekriven liem i sve izgleda kao nedeljna etnja za dobro obueni par (nema socijalnu notu koju ima Pisarova slika)1873-upoznao je knjievnika ora Riviera sa kojim je esto poeo da poseuje Monmartr1876.-je odluio da tamo napravi sliku koja predstavlja lokalce koji se oputaju u nedeljno popodne,,Mulen de la Galet, 1876.-prikazuje bliske prijatelje umetnika i njihove partnerke, u donjem desnom uglu se nalazi Rivier, mnogi Renoarovi modeli se mogu prepoznati na ovoj slici kako pleu sa umetnikovim prijateljima; iako je Renoar koristio skice i ovo veliko platno dovrio u ateljeu, slika pokazuje svoje plener poreklo kontrastom svetla i senke,,Madam arpentjer i njena deca, 1878.-prikazana na Salonu 1979.; ovu sliku je prilagodio tradicionalnim umetnikim zahtevima snanom piramidalnom kompozicijom figura

Edgar DegaDegaov odnos sa impresionizmom je odpoetka bio problematianIpak, zajedno sa Maneom, koji mu je bio blizak prijatelj definisao je urbanu dimenziju impresionizmaDrao je do crtea, kopirao je ranija umetnika dela, pravio je brojne studije pre nego to bi pristupio slikanjuZbog svega ovoga bio je suprotan spontanosti plener slikarstvaImao je aristokratsko porekloImao je najbolje mogue obrazovanje1856-1859-boravio je u Italiji, najvie u Firenci, gde se upznao sa delima italijanske renesanse i baroka,,Porodica Belieli, 1858-60-pokazuje Degaovu sposobnost da kombinuje kompozciionu strukturu sa fiziognomatskim promatranjima da bi proizveo psiholoku tenziju; prostor na slici je podeljen geometrijski; Degaova tetka je obuena u crno zbog alosti za preminulim ocem, iji portret je u crteu u stilu svernjake renesanse okaen na zidu,,Enterijer, 1868-9.-elementi istorijskog slikarstva su uklopljeni u moderno okruenje; od kada su savrmenici videli ovu sliku govorilo se da scena daje sugestiju prostitucije ili silovanja to su bili esti motivi u realistikoj knjievnosti; otuenost ovih likova moe se primetiti u fizikoj udaljenosti i izbegavanju kontakta oima; veina impresionistikih slika koje prikazuju enterijere predstavljaju prijatnu atmosferu sa prijateljima, ali ova nije takva, ona podsea na scenu ili ilustraciju,,ena sa hrizantemama, 1865.-verovatno predstavlja enu njegovog prijatelja iz detinjstva; ona je upravo napravila buket cvea, gest-delimino prekrivena usta je bio omiljeni Degaov gest; njen pogled pokazuje da je svesna sveta izvan rama slike; ova slika podsea na Kurbeovu ,,Trelis,,Koija na trkama, 1869.-jedna od mnogih slika konjskih trka koje je Dega nainio; ovde kombinuje efekat isecanja figura kao na ,,eni sa hrizantemama sa narativom anr scene; u okviru ove slike pronalazimo dirljivu priu: beba odbija mleko svoje doilje u koijama; odea oca i njegov poloaj pokazuju njegov visok drutveni status1869.-otputovao je u Normandiju gde je naino svoje malobrojne pejzae na obaliNeoekivano isecanje figura, asimetrija koji su karakteristini za Degaa mogu se prepoznati i na delima mnogih japanskih duborezaca XIX veka kao to su Hokusai i Hiroige,,Vojvoda Ludovik sa erkama, 1875.-pozadina skoro ista kao na ,,Koijama; Ludovik je bio slikar i Deagov prijatelj kojeg je ovaj uveo u impresionistiki krug; figure su iseene u kolenima i izgleda kao da plutaju po platnu; Lepikov govor dela ukazuje na oputenu etnju,,Portret Edmonda Durantea, 1879.-pisac i kritiar; cenio je realiste, a impresioniste, a posebno Degaa je smatrao njihovim naslednicima; Durante je predstavljen kako sedi za pretrpanim stolom iza zida ispunjenog policama sa knjigama; Duranteova poza potie od romantiarskog kliea, poza u kojoj su obino predstavljanin pesnici, slikari i muziari; tehnika-pastel i tempera,,Muziari u orkestru, 1870.-kompozicija podsea na popularne ilustracije iz asopisa,,Baletska proba na sceni, 1874.-postoje jo dve verzije u razliitim tehnikama; ova poslednja je slikana u tehnici ulje na platnu; vaan je contrast izmeu gracionih pokreta ballerina na sceni i zevanja i grubih pokreta ballerina u pozadini; Degaova balerine nisu nuno lepe, bio je optuivan za mizoginiju,,Mala etrnaestogodinja plesaica, 1879.-81-jedina skulptura koju je javno izlagao1880.-prouavao je fizionomiju zloinaca, tada je izloio nekoliko pastel kriminalaca u sudnici tokom poznatog suenja za ubistvo iz 1879.; ovo je moda najsenzacionalniji doprinos Degaovom prouavanju ljudske fizionomije i psihologijePravio je ilustarcije ljudskog izopaenja do stadijuma kada poinju da podseaju na ivotinjeOpera i balet su bili zanimljivi Degau, ne samo zbog drutvenog znaaja, ve i zbog seksualnih aluzija,,ene na terasi kafea, vee, 1877.-za razliku od brojnih predstava nagih prostitutki koje je naslikao, ali nikada nije izloio, ovde ih prikazuje potpuno obuene u kafeu; nejasno je da li se oputaju ili ekaju klijente je nejasno; ova slika je bila prikazana na impresionistikoj izlobi iz 1877.; pogled izbliza na crte lice figura prikazuje Degaovu sklonost prema karikaturi,,Caffe-Concert at Les Ambassadeurs, 1877.-kao i Foli Bere i Kafe Les Ambassadeurs je bilo vrlo poseeno mesto gde su se okupljali ljudi razliitih klasaMonotip-je bio medijum za njegove slike bordelDegaove slike kupanja su takoe proistekle iz teme prostitucije; veina ena iz viih drutvenih klasa se nisu kupale potpuno goleNa poslednjoj impresionistikoj izlobi iz 1886. Dega je prikazao seriju pastel kupaa; kompozicije su mu bile jednostavnije nego ranije i psiholoki udaljenije zato to su bile okrenute leima ili su gledale na drugu stranu,,Kada, 1886.-,,Nakon kupanja, ena brie stopalo, 1885-6.,,ena sa dvogledom, 1875-6.-iako joj oi nisu vidljive oseamo njen pogled; injenica da je ona ena pojaava posmatraev oseaj nelagodnostu,,Zelena plesaica, 1877-9.-

Moriso, Kasat, KaibotTri najznaajnije predstavnice impresionizma: Berta Moriso, Meri Kasat, Meri BrakmanBerta Moriso:Mnogi je smatraju jednim od najvanijih impresionista, karakterizuju njenu umetnost kao umetnost zavodljivih boja i instinktivne tehnikeBerta i njena sestra Edma su radile sa Koroom tokom ranih 1860ih1867.-Moriso je upoznala Manea u Luvru1874-Mane je pokuao da je ubedi da ne izlae sa impresionistimaOna je razumela ensku sferu; verovala je da njena umetnost zasluuje ravnopravan tretman kao i stvaralatvo mukaraca, ali da nije istaTematika slika od Moriso je gotovo iskljuivo kunaPo njenoj smrti, Moriso je ostala poznata u umetnikim krugovima, ali nije stekla slavu koju su imali Mone, Dega i Pisaro, pa ak ni Renoar, ije je stvaralatvo najslinije njenom,,Umetnicina sestra na prozoru, 1869.-prikazuje njenu sestru, koja se tek udala, kako sedi ispred svetlosti otvorenog prozora

Meri Kasat:Sline kune teme kao i kod MorisoKasat je poticala iz dobrostojee porodice iz Pitsburga, studirala je na Fakultetu lepih umetnosti u Pensilvaniji1873-je dola u Pariz, do tada je putovala po EvropiNjen slobodarski izraz se odraavao u farbanju okvira u crvenu i zelenu boju,,itanje Le Figara, 1878.-predstavlja njenu majku; ovo pokazuje odbijanje tradicionalnih rodnih uloga ,,Dve mlade dame u loi, 1882.-tinejderke koje prvi put dolaze na predstavu; stidljivost, imitiraju dranje odraslih; na ovoj slici je prikazano sr enske socijalizacije,,ena u crnom u opera, 1880.-skrivena je ne samo tamnom odeom, ve i operskim dvogled,,Devojica u plavoj fotelji, 1878.-iako se sama nije udavala i nije imala decu, Meri Kasat je jedna od najboljih posmatraa dece,,Porodica, 1878.- Kasat aludira na komozicije sa Bogoroicom, detetom i svetiteljem; slika je smetena na otvoreno to doprinosi oseaju oputenosti

Gistav Kajbot:Bio je par godina mlai od ostalih impresionista i pridruio im se 1876.Nasledio je veliko bogatstvo od oca, koji je bio tekstilni magnatKajbot je koristio rigoroznu perspektivu, sa takom nedogleda pomerenom na jednu stranu,,Parketari, 1875.-svetlo koje ulazi u prostoriju kroz vrata balkona daje velianstven efekat kontrasvetla; svetlo se reflektuje na leima i rukama radnika,,Most Europa, 1876.-figure izgledaju kao da ure preko mosta

PostimpresionizamVan Gog, Gogen, SezanRe istovremeno oznaava i poredak u vremenskom nizu, ali i izvesne promene unutar same umetnostiPostimpresionisti nisu odreena grupa, oni su individualci koji stvaraju samostalno, neki od njih imaju i potrebu za radom u izvesnoj izolacijiU poetku su bili koncentrisani u Parizu, da bi se kasnije ratrkali na razne druge lokacije (Sezan odlazi u Provansu, Gogen u Bretanju i na egzotina ostrva, Van Gog u Arl)Impresionisti su bili umetnici koji su imali afirmativan stav prema modernom ivotu, on je bio deo njihove sfere interesaIpak, uporedo sa stavom afirmacije poinje da se javlja i ideja udaljavanja od modernog ivota i mainstreamaProfil modernog umetnika govori o problematizaciji, savremenosti, kritikom pogledu ka njoj, povlaenju i vraanju izvornim oblicima ponaanja1906.- Roder Fraj smislio izraz postimpresionizam, u izlobenom katalogu da bi opisao mnotvo umetnikih dela koji potiu iz poslednje deve decenije XIX veka; on je zapravo hteo da opie I odreeni broj grupa koje su poele da niu nakon impresionizma, kada je umetnost poela da dobija kultni katakter1883.-grupa umetnika sa malo izgelda da im slike budu prihvaene od strane Salona, osnovali su ,,Grupu nezavisnih, ija je glavna svrha bila da prave godinje izlobe na kojima je svako ko je bio voljan da plati minimalnu proviziju mogao da okai svoje slike, a da ne mora da proe iri; prva izloba je bila potpuni fijasko1886-drutvo se preselilo u Paviljon dela Vile u ParizuKrajem veka je ve postojao tolerantniji stav prema modernoj umetnosti, koji se razlikovao od onog u vreme prve impresionistike izlobe iz 1874.Ovo se odraavalo na razvoj novih izlobenih mesta za umetnike, tipino za ovo razdoblje to su bili barovi, kafane i kabarei na Monmartru, koji se od 1880. razvio u umetniku koloniju; veina njih je imala stalnu postavku ili je pak postavljala izlobe odreenih umetnikaPostimprsionisti su se smatrali naslednicim impresionista, iako se u velikoj meri odvajaju od njihovih naela i razlikuju se od umetnika simbolizma koji su generalno smtrani ne-modernim, osnosno naslednicima akademijeStilistike odlike postimpresionizma: verovanje u boju kao nosioca emocionalnog/estetskog znaenja, gotovo nezavisno od forme i kompozicije, prihvatanje artificijelnosti slike, posveenost slikama sa pokretnim nogarimaUmetnici postimpresionizma, a posebno Sera, Sezan i Gogen bili su naveliko izlagani irom Evrope i Amerike u period 1890.-1929.Postali su kanonske formativne figure moderne umetnosti za najranije velike teoretiare i pisce (Rodera Fraja, Alfreda Bara); za njih je postimpresionizam predstavljao istinski poetak moderne umetnostGrafika umetnost je prolazila kroz period masovne obnove u zadnje dve decenije XIX veka, delom zbog novih otkria u tamparstvu i procesu reprodukcije, a delom i usled razvoja pravce Umetnosti i zanata; process reprodukcije je (sa izuzetkom Pisaroa) imao veoma malu ulogu u radu impresionista; izuzetan primer je Tuluz-Lotrek, koji je u toku svog stvaralakog rada koji je trajao 16 godina uradio 368 printova i posteraJapanizamOd kraja srednjeg veka Evropa je malo ili nimalo panje posveivala kulturama koje su bile izvan njenih geografskih granicaOd XVII veka, pa nadalje dekorativne umetnosti, a do manjeg stepena i arhitektura, odraavale su neke kineske i japanske uticaje, meutim Evropljani u to vreme nisu jasno razlikovali ove dve kultureKada je Napoleon pokorio Egipat 1798., pratila ga je grupa uenjaka i umetnika iji je rad detaljnije otkrivao bogatstvo kulture koja je ranije bila posmatrana kao tek neto malo vie od pozadinske scene Starog zaveta; I ovde je uticaj u prvom talasu bio arhitektonske i dekorativne prirodeRenoar e priznati uticaj koji je na njega izvrila poseta AliruEvropski umetnici su tek 1860-ih poeli da potpadaju pod direktan uticaj stila i umetnike tradicije koja je gotovo u celosti izvan umetnike tradicije renesanse1854-Japan je otvoren prema trgovini sa spoljnim svetom; na Evropu je osloboen umetniki uticaj koji ona nije iskusila jo od vremena ranog Srednjeg vekaGalerija trgovca umetninama Semuela Binga odravala je trgovinu i postal drutveni centar kulturnog ivota u ParizuOsnovan je klub Jinglar iji su lanovi nosili kimona i jeli tapiima iz posua koje je bilo ukraeno dizajnom koji su radili Katushiga Hokusai i Ando HiroshigeNa Univerzalnoj izlobi 1867. i 1878. bilo je znaajno prisustvo JapanaMane, Dega, Mone i Meri Kasat su absorbovali u sopstveni rad kompozciona sredstva, gledita i trikove perspective, kao i pristupe korienja boje koji su bili uobiajeni za japansku umetnost itav vek ranije; ipak, veina impresionista je bila suzdrana u usvajanju takvih uticajaMeutim, umetnost japanskog printa, a posebno duborez u drvetu proizveo je jednu od dominantnih karakteristika postimpresionizmaVan Gog je prvi put otkrio japanske printove u Antverpenu; njegov entuzijazam za njih je rastao i u Parizu; godine 1887.-priredio je izlobu printova u saradnji sa Teom u Le Tamburin, ak je i naslikao neke u pozadini svoje slike u Le Segatori, japanski prinovi su se pojavili i na pozadini njegovog portreta ,,ia Tangaji (1887-8), koji je uvek drao zalihu printova u svojoj prodavnici; Van Gog je i kopirao nekoliko od njih, ukljuujui i ,,Most Ohashi po kii, koju je uradio Hiroshige; kada je odluio da se preseli na jug opisao je Provansu kao ,,drugi Japan, i im je stigao u Arl 1888. Okaio je japansku rezbariju u boji na zid svoje sobe u utoj kuiGogen bio je pod uticajem jakih boja i vijugavih linija japanske umetnosti, takoe je inkorporirao i japanske motive kao to su netsuke figure u svoje rezbarije; ukljuio je japanske printove na jo nekoliko svojih slika, kao to je ,,Mrtva priroda sa vazom u obliku glave i japanskim duborezom, 1889.; figura Jakoba na slici ,,Vizija posle propovedi: Borba Jakoba i anela potekla je iz Hokusaijevog ,,Manga; na svojim ilustracijama za Noa Noa i litografijama iz Martinika Gogen je izvlaio iz leksikona japanskih slikarskih konvencijaSera i Sinjak-formalni stav i hijerarhijski kvalitet koji se javlja na slikama ova dva umetnika jasno su povezani sa zajednikom strau za japansku umetnostTuluz-Lotrek-uticaj koji su na njeg izvrili japanski printovi bio je daleko dublji nego to bi se moglo pretpostaviti1883.-Galerija or Peti je organizovala izlobu oko 3000 japanskih umetnikih radova, prvenstveno printova i bakroreza1888.-Bing je poeo da tampa asopis ,,Le Japon Antiqe1889. na Univerzalnoj izlobi koja je bila namenjena slavljenju stogodinjice revolucije ukljueni su i klasini japanski artefakti1890-kola lepih umetnosti je postavila izlobu od gotovo 1000 Ukyio-e printova (stil koji se prvo pojavio u XVI veku, slike koje su opisivale savremen gradski ivot, zamiljen da zadovolji ukus radnike i trgavke klase, ukljuivala i umetnike kao to su Hokusai i Hirodhige, njegova vitalnost poela je da opada do kraja XIX veka)-izloba je imala naroito jak uticaj na Nabise, mgue je das u Nabisi pogreno razumeli pravu prirodu japanske umetnosti, ona je verovatno samo uvrstila njihovo verovanje u inovacijePostimpresionisti su se dodirnuli mnogih izvora mogue inspiracije, ukljuujui Limoges emajle, bojeno staklo iz XII veka i mnotvo malih dekorativnih elemenataOni su se neprestano vraali na egipatsku umetnostPrimitivizamPrimitivna umetnost kree iz glave i koristi prirodu, tzv. ,,fina umetnost kree iz senzualnosti i slui prirodiU vreme postimpresionizma odigrala se temljna promena u razumevanju primitivne umetnosti i istorijske procene razvoja civilizacijeTokom XIX veka Britanci, Holanani, Francuzi, Nemci, Belgijanci, Italijani i Holanani su dograbili velika prekomorska bogatstva ili su pak istraivali i koristili ona koja su ve imaliEvropski naunici, arheolozi, antropolozi, istoriari i misionari su poeli da poseuju ove zemlje; ponekad njihove ekspedicije nisu bile toliko dobronamerneU teorijama evolucije, koje su dominirale evropskom milju, poevi od Darvina, primitivna umetnost je viena kao inferiorna kulturna pojava, zato to je previe zavisila od materijala od kojih je izraivanaDo druge polovine veka, meutim, ove ideje poele su da se menjajuPisci, kao to su Vilijam Moris, propovedali su povratak primitivnom zanatstvu1890ih Alojz Rigl je predlagao da je imitacija u potpunosti strani koncept za ove narode i da je najvanija stvar u jednom umetnikom delu zapravo njegova vidljivost, izraajnost, a ne odnos prema spoljnim objektima i verovanjima,,Primitivna umetnost ukazivala je na to da postoje odrive alternative racionalnim perspektivama konvencija postrenesansne umetnostiSa isto stilske take gledita-vei deo primitivne umetnosti je zapravo geometrijski, to je odgovaralo onima koji su nastojali da zamene slobodu impresionizma sa formalnim strukturalizmom vrste kojoj su put utrli Sezan i SeraZnanje ovih primitivnih umetnikih formi nije bilo samo pojmovnoVelika izloba iz 1889.-izloila je budistiki hram, marokanski bazaar, kineski paviljon, rekonstruisanu ulicu Kaira, selo u Senegalu, vijetnamsku pozorinu trupu i kampong sa ostrva Jave

Pol GogenPotie iz dobrostojeeg okruenja, nikada nije imao problema sa nematinom i mogao je da ivi lagodnim ivotomOn gradi krtiki stav prema drutvu u kojem eivi iz ugla umetnika, a ne iz ugla nekoga ko pati egzistencijalnoNjegova ideja o povratku praiskonskom, istom, autentinom je proces koji dosta dugo traje u istoriji umetnosti i pojavljuje se u odreenim periodima, pa nestajePrimitivizam karakterie traenje formalnih i idejnih modela koji su drugaiji od onih koje nudi evropska tradicijaDeo ovog stave predstavlja i interesovanje za narodnu umetnost, infantilizam i deiju umetnostOvi umetnici se esto trude da se priblie spontanosti dece i tu istu spontanost pronalaze i u totemskoj umetnosti ,,primitivnih narodaGogen smatra da umetnost mora da ponudi neki sadraj, a ne samo da se oslanja na vizuelno; eli da obnovi viziju o slici kao o prenosiocu metafizikih sadraja (kultna slika)Gogen je pokuavao da vrati kult i mit u umetnostNjegova slika postaje nosilac smisla koji nije dostupan u impresionizmuSintetizam-odnosi se na niz tekstova napisanih od strane samog Gogena i njegovih uenika Pont-AvenuGogen i njegovi sledbenici stvarali u Pont-Avenu i selu Le Pouldu u drugoj polovini 1880-ih godinaOni su izlagali samo jendom, u Kafeu des Arts, 1889. godine; ovaj kafe drao je gospodin Volpini, koji je dozvolio da se zidovi prekriju crvenim platnom i da se na njima postavi izloba koja je prvobitno bila namenjen da se sastoji od 50 slika, ali je na kraju ukljuivala 100 slikaPrincipi sintetizma-slikarska umetnost je rezultat estetske sinteze izmeu nekoliko elemenata, atificijelnost stvaranja slike daje veu slobodu umetnicima da izmene i preuveliavaju formalne apekte slike; umetnici sintetizma moraju da dominiraju pre nego da budu pokorni prirodiSintetizam se esto smatra avangardnim podskupom simbolizmaStudenti u Pont-Avenu su ukljuivali i umetnike iz vajcarske, Irske, Engleske, Belgije, Maarske, panije i PoljskeOvaj pokret se esto naziva kloizonizam, po proimajuoj upotrebi crnih kontura i relativno nediferenciranoj bojiNabisti-preradili Gogenovu teoriju sintetizma i primenili je na gradske teme zadravajui njene korene u umetnosti Degaa,,uti Hrist, 1889.-uradio je u Pont-Avenu, u Bretanji, gde je bio vrsta neformalnog voe ,,pont-avenske kole slikarstva, iroke plohe ravnih, isto nanetih boja, linija vrlo bitan faktor, povrina iste, ravne boje se prekida pomou linijaGogen-postao simbol nostalgije za verovanjima primitivnih narodaPrimitivna umetnost se jo rano pojavila u njegovom ivotu pod uticajem njegove bake sa majine strane, koje je bila izuzetno ponosna na poreklo koje je vodila od plemena InkaKada je imao 36 godina izvajo je fantastinu kutiju za nakit, koja se zasnivla na kovegu iz Bronzanog doba, sa leom figurom mrtvog deteta koje igra ulogu mumije, spoljanost kutije-bareljef plesaa baleta i s aorijentalnim maskama koje se takoe pojavljuju okolo arki u obliku cvetova, zajedno sa netskuke figurama; itava kutija-pardigma egzotinog uticaja osloboene mate postimpresionistaBretanja-postala pristupana umetnicima zahvaljujui otvaranju eleznice linije 1870ihU junu 1886.-odluio je da provede leto u Pont-Avenu, malo selo u blizini june obale Bretanje, 5 km udaljeno od mora1889.-1891. I 1894.-1895.-provodio tamo nekoliko mesecikola iz Pont-Avena-Bernard, Serusje, Deni, Jakob Mejer de Han, Jan Verkade, arl Filiger i OKonor,,Vizija posle propovedi, 1888.-dominira crvena ploha sa belim kapama, jednostavni oblici koji nastaju iz pobonog slikarstva i drvoreza, oblasti boje-inspirisnae japanskim slikarstvom; figura preuzeta iz Hokusaijevog printa; tema: nekon nedeljne propovedi, pobone Bretonke imaju viziju teme o kojoj je priao svetenik; ene su subjekti vizije koja se odigrava, crvena ploha-potpuno apstraktna, nedeskriptivnaPosle ,,Vizije, otkrio je Univerzalnu izlobu (1889.) postaje izvor uzbuenja za njegaBoravci na Tahitiju i Martiniku-ispunjenje romantinog sna, meutim, niz sjajnih slika koje je tamo naslikao malo su dugovale stilskom uticaju primitivne umetnosti, izvan korienja tahianskog pribora (1891-1893-boravio na Tahitiju)Njegove rezbarije u drvetu, skulpture i grnarija-ukazivali na direktan uticaj ne-humanistikih umetnikih formi,,Duh smrti posmatra, 1892.-slika kao prenosilac vanlikovnih sadraja,,Nikad vie, 1897-ne treba kopirati prirodu, ve uzeti od prirode sanjajui o njoj, aludira na Maneovu ,,Olimiju, ali nema one smirenosti koja postoji na ,,Olimiji,,Beli konj, 1898.-idealna, ulepana, udesna priroda,,Varvarske prie, 1902.-slike sa Tahitija izgledaju dekorativno, ali nikad ne skliznu u formalizam dekorativne umetnosti,,Odakle dolazimo, ko smo, kuda idemo, 1897.-veoma komplikovana slika, sadri nekoliko dogaaja i zbivanja u jednom prostoru; svaki deo slike je jedan prostor, ali ga nije mogue odvojiti od ostatka slike; Gogenova pisma indikuju da je ova slika namenjena da se ita sa desna na levo , poevio od uspavanog deteta; opisuje da razne figure predstavljaju pitanja o ljudskom postojanjuGogenova strast za prvobitnim, instinktivnim, prelogikim i nevinim je uticala na foviste, Ruooa i iznad svih PikasaVinsent van GogVrlo ozbiljno shvata umetnost, ivi za nju uozbiljuje je i uzdieDovodi je u vezu sa religijomPomaganje drugima je smatrao vanom misijom u svom ivotuVan Gogova slika tei sadraju, moda ak i previe, da optereujeNjagova umetnost govori o njemu, ona je vrsta medikamenta i on se njome isceljujeVan Gog je vie od veine umetnika radio autoportrete, pa se na osnovu njih moe videti kako on sebe doivljavaUmetnost vidi kao polje samoekspresije i potpuno joj je posveenVan Gog je vrlo iskreno pristupio svom pozivu svetenika, ali se brzo razoaraoVan Gogova potreba za slikanjem portreta potie iz nesigurnosti, a ne iz smaosvesnosti kao to je to bilo u vreme kada je autoportret poeo da se osamostaljav (Direrovi autportreti u nemakoj renesansi)Periodizacija Van Gogovog stvaralatva:1.prva etapa (do 1885.)2.vrhunac njegovog stvralatva u Parizu (1886.-1888.)3.trea etapa u Arlu (1888.-maj 1889.)4.Sen Remi (maj 1889.-maj 1890.)5. poslednja etapa u Overu (maj-jul 1890.)Prva etapa:,,Biblija, 1885.-njegov rani period je obeleen njegovim prvima, najranijim uenjem vezanim za stare majstore, u ovom period on je sebe smatrao propovednikom i hroniarem ljudske patnje; ova slika je moda simbol njegovog kolebanja izmeu vere i umetnosti,,Ljudi koji sade krompir, 1885.,,Ljudi koji jedu krompir, 1885.-ove slike su manje motivisane u politikom smislu (kao kod Milea), vie je akcenat na saoseajnosti

Druga etapaU prolee 1886. odlazi u Pariz gde sa bratom Teom deli kuu na Monmartru; ovde sree impresioniste, Tuluz-Lotreka i GogenaPoto veina informacija o Van Gogovom ivotu dolazi iz njegovih pisama bratu, a poto ih u ovo vreme nije pisao, ne zna se mnogo toga o njegovom ivotu u ParizuU Parizu je najvie slikao portrete prijatelja i poznanika, mrtve prirode, poglede na Monmartr i Mulen dela GaletOvde se i zainteresovao za japansku umetnost i poeo da skuplja japanske duboreze,,Portret ia Tangija, 1887.-on je bio ovek kod kojeg su mnogi umetnici kupovali boje i materijale, iza njega se moe videti nekoliko japanskih ukyoe duboreza,,Kurtizana ili Oiran, 1887.-on je sliku naao kao repordukciju u jednom pariskom asopisu i uveao je,,Drvo u cvatu, 1888.-pokazuje koliko je cenio dela koja je sakupljao, Pod uticajem Emila Bernarda usvojio je neke odlike poentilizma u svom stvaralatvuU novembru 1887.-Teo i Vinsent su upoznali i sprijateljili se sa Gogenom, koje je tek bio doao u Pariz

Trea etapa:Krajem zime, poetkom prolea 1888. Van Gog je napustio Pariz i otiao u Arl, gde mu je brat iznajmio tzv. ,,utu kuuNovembar/decembar 1888.-Gogen dolazi u Arl23.12.1888.-Gogen je odluio da ode to je Van Goga dovelo do epizode sa odsecanjem uvaOvaj njegov period karakterizuju plavo-ute kombinacije sa jedne strane, crveni tonovi koji za posmatraa deluju daleko vie uznemirujue sa druge stranePostoji itava serija slika koje se uslovno nazivaju ,,Slike za kuu-slike koje e postati reprezentativne za njega kao za umetnika i kojima e ukrasiti svoju kuu u ArluMeu njima su slike: enterijera, eksterijera, slike iz okoline Arla, nonih pejzaaNono slikanje u pleneru je Van Gogov izumGogen i Van Gog u Arlu u takmiarskom duhu slikaju iste motive,,Slika Vinsentove i Gogenove stolice-vrsta portreta u odsustvu portretisanog; na Van Gogovoj rustinoj stolici stoji duvan i lula kao vrsta insignije,,Terasa kafane nou u Arl-,,uta kua, 1888.-,,Spavaa soba u Arlu, 1888.,,Crveni vinograd, 1888.,,Suncokreti, 1888.-Van Gog je ve slikao suncokrete u Parizu u kompozozciji ,,Rue i suncokreti iz 1886.,,Zvezdana no nad Ronom, 1888. (septembar)

etvrta etapa:Period u sanatorijumu u Sen RemijuDominiraju sumporne nijanse kao konotacija pakla, kovitlaci na nebu i davanje nebu kompozicione dominacije-glavni elementi Van Gogovog postarleanskog periodaTokom njegovog boravka u sanatorijumu bolnica i pogled kroz njen prozor su bile glavne teme kojima se bavio,,Zvezdana no, 1889.-predstavlja pogled sa prozora njegovog sanatorijuma, iako je on ovu sliku slikao po seanju preko dana; ovo je jedno od najpoznatijih Van Gogovih dela; tumaenje ovog dela su raznolika-ima strunjaka koji misle da je ovo meavina realnog pogleda kroz prozor i njegove halucinacije; kao mogui literarni izvori takoe se navode se Biblija, dela Viktora IgoaPoto je bio ogranien na bolnicu i njeno neposredno okruenje on se okrenuo interpretaciji radova drugih autora, posebno Milea i Kurbea; kao i obnavljanju nekih svojih starih tema,,Dve seljanke kopaju na polju prekrivenom snegom po zalazku sunca,,Tuni starac,,Madam ino

Peta etapa:Nakon to je u maju 1890. otputen iz bolnice, preselio se u Over da bi bio blie svom lekaru doktoru Gaeu; doktor Gae je bio veliki ljubitelj i patron umetnosti, a i sam je bio slikar amater,,Portret doktora Gaea-Van gog je naslikao nekoliko portreta doktora, na svakom je naglaavao njegovo melanholino dranje,,Crkva u Overu-reminiscencija na severnjake pejzae njegovog detinjstva i mladosti, koristi prodornu tamnu boju,,itno polje sa gavranovima-esto se navodi kao Van Gogovo poslednje delo, iako istoriari umetnosti nisu zapravo sigurni koje je njegovo poslednje delo; oseaj otuenosti i izolacije je naglaen putem koji ne vodi nidokle i nesigurni pravac letenja vrana

Pol SezanSezan je koristio izraze-realizacija i modulacija. Realizacija znai ostvariti, i u Sezanovoj upotrebi ta re nema znaenje knjievnog ili akademskog realizma; Modulacija znai prilagoditi material izvesnom visokom stupnju ili intenzivnostiSezanov slikarski pristup ogledao se u tome to bi prvo izabrao motiv, a zatim bi ostvario svoje vizuelno shvatanje tog motiva, ali tako da u tom procesu ne izgubi nita od vitalne intentzivnosti koju poseduje motiv u svom stvarnom postojanjuSezanov temperament je bio u osnovi klasian: on je bio za strukturu po svaku cenu, tojest za stil iji su koreni u prirodi stvari, a ne u neijim subjektivnim senzacijama; izgledalo mu je da senzacije (koje su impresionisti toliko nastojali da prikau) izobliuju pravi cilj ili vrlinu umetnosti koja se sastoji u stvaranju neeg monumentalnog i trajnogAmbicija mu je bila da postigne isto dejstvo monumentalnosti kao na slikama starih majstora, ali da pritom zadri intenzivnost vizuelne slikeSezan je isticao da je ljudska percepcija nejasna i da je umetnost u sutini postizanje strukturalnog reda unutar naih polja vizuelnih senzacijaPrirodu treba prikazati pomou valjka, lopte, kupe u odgovarajuoj perspektivi, tako da svaka strana jednog predmeta bude upravljena prema nekoj sredinjoj takiGovorio je da postoji jedna kulminativna taka u svakom predmetu i da je ona uvek najblia naem oku; mi uvodimo fokus i pokuavamo da nau senzaciju poveemo sa tom izabranom takomSezan je vie puta izjavljivao da za slikara svetlost ne postojiSezanova kola u sutini ne postoji, ali nema nijednog znaajnijeg umetnika XX veka na koga nije uticao neki vid Sezanovog dela; ti uticaji su ponekad bili povrni, ponekad su se ak zasnivali na pogrenom razumevanju karakteristika Sezanovih slikaNajraniji Sezanov period-,,tamni period-period ateljeskog radaImpresionistiki period-radi niz prizora iz mesta po kojima putije 70ih XIX veka; 1877.-poslednji put izlae sa impresionistima,,Moderna Olimpija, 1873-74.-,,Autoptret, 1873-1876.,,Kupai 1894-1905-aluzija na venecijansku renesansu; jedna od tri kompozicije kupaa koje je Sezan uradio,,Planina Sv.Viktor-serija slika, vizure koje e kasnije slediti i or Brak, neposredno pre analitiko kunistikog perioda,,Igrai karata ukupno postoji pet kompozicija ,,Igraa karata koje je nalsikao Sezan; najvea verzija nalikana izmeu 1890-1892. je najkompleksnijaor SeraNaslikao je mali broj slika pre prerane smrti u 32oj godini 1891.,,Nedeljno popodne na ostrvu Grand ad, 1884.-izloeno na onome to je trebalo da bude zavrna impresionistika izloba 1886.; povrina slike je izvedena diskretnim dodirima boje preko kojih je nanesen sloj naslikanih takica; iako je zasnovana na produenom period istraivanja na prigradskom pariskom ostrvu, slika je ipak izvedena u pariskom ateljeu uz prouavanje mnogih uljanih studija i slika; jasna asocijacija na dinastiku umetnost drevnog Egipta koja se namerno sudara sa savremenou i tranzitnou realistike teme; velika razmera i otra vizuelna pretenzija oteale su drugim umetnicima rad po njegovom tragu; T.D.Klark-govori o tome kako najrevolucionarnija karakteristika ove slike nije vezana za njenu teoriju boje ili poentilistiku tehniku, ve za socijalni diskurs zasnovan na klasnim odnosima u Francuskoj toga vremena; Klark se bavio veliinom, odeom, polom i odnosima izmeu brojnih figura na slici; ena pecaro i ena sa majmunom su identifikovane kao prostitutke na osnovu svojih atributa, ena koja ita knjigu i deli hlad sa veslaem i dendijem se moda nudi i pravi dogovore sa jednim od njih dvojice za kasnije,,Kuai u Asnieru, 1883-4-kao i Grand ad, predstavlja figure na otvorenom na dva razliita, ali ipak u nekim aspektima slina pejzaa; svi likovi na ,,Kupaima gledaju na desno, prema istoku, prema ostrvu Grand ad; takoe na obe slike se moe prepozanti trka brodova, to ukazuje na moguu povezanost dve slike; sve figure na slici su mukarci, nijedna ne nosi lepu, buroasku odeu, on se na ovoj slici verovatno bavio pitanjima siromatva i moda nezaposlenosti; u okruenju dominira industrijska arhitektura sa eleznikim mostovima i fabrikim dimnjacima koji ispunjavaju pejza, oito je da je Sera ovde nalikap sliku koja je po svemu suprotna oputenoj i bezbrinoj atmosferi predstavljenoj na slici ,,Nedeljno popodne na ostrvu Grand adNeoimpresionizam ili nauni impresionizam-opisivan kao pokret kratkog veka od strane istoriara umetnosti; vaniji zbog svoje teorije, nego zbog slikarstva; razvio se iz teorije o lakoj i humanoj percepciji iji se koreni mogu nai u prirodnim naukama i koji su nesavreno primenjivani na vizuelno prikazivanjePol Sinjak i Anri Edmond-Kros-obojica imali oigledan uticaj na evropsko slikarstvo u prve dve decenije XX vekaPostojali su umetnici irom Evrope koji su bili taknuti Seraovim oblikom hijerarhijskog divizionizma: ovani Segantini, Angelo Morbeli i uzepe Pelica del VolpedaOvaj pokret je imao manji uticaj u istonoj i severnoj Evropi i relativno malo na engleskom govornom podruju

FovizamAnri Matis, Anre Deren, Moris Vlamenk1904-1907-Anri Matis, Anre Deren, Moris Vlamenk zajedno sa malom grupom studenata razvili su stil slikarstva koji je francuski kritiar Luj Voksel krstio Fauves (divlje zveri)Karakterisala ih je sloboda izraza kroz korienje istih boja i preuveliavanje crtea i perspectiveTokom nekoliko godina oni su bili najekperimentalnija grupa slikara koji su do tad radili u ParizuIpak, od svih umetnikih pravaca XX veka ovaj je bio najprelazniji i najtee ga je bilo definisatiModa za ove slikare nije postojala neka zajednika doktrina, ali na osnovu njihovih pisama, beleki i samih dela znamo da su imali vrsta uverenja i ideje o slikarstvu u to vreme, ali oni su bili previe lini za svakog od ovih slikara ponaosob, pa sui h mogli deliti samo kratak vremenski periodSvakako je oigledan bio nedostatak usmerenja koje su iskusili kolege student koji su izlagali sa Matisom i drugima i ija su dela bila posmatrana kao deo fovizmaMatis je oigledno bio vodei slikar, kao takvog su ga smatrali zbog njegove starosti i superiornosti njegovog dela, ali on nije pokuao da stvori pravacOn je otvorio nove vizuelne mogunosti mlaim slikarima i oni su osnovali slobodno vezanu grupuOd 1905.-oni su izlagali zajedno na dve velike izlobe moderne umetnosti u Salonu Nezavisnih i Jesenjem SalonuPovremeno oni su se pribliavali jednan drugom, ipak do 1907. postalo je oigledno da su nezavisni jedan od drugog1895.-Matis je uao u studio Gustava Moroa; tamo je ve bilo upisano pet studenata koji e kasnije izlagati sa fovistima, meu njima i RuoMoro je aktivno ohrabrivao svoje studente da ispituju ak i njegov sopstveni rad i da reaguju protiv njega1898.-posle Moroove smrti njegovi uenici su otili u okruenje koje je imalo manje razumevanja prema njihovom raduMatis je upisao studio kod akademskog slikara Kormona, koji je od svojih uenika traio striktno potovanje prema principimaMatisovo slikarstvo u to vreme-moan trodimenzionalni kvalitet iskazan u jakim potezima boje, eksperimentisao i sa brzim skicamaMatis je zamoljena da napusti Kormonov studioRuoove slike iz ovog vremena nisu mnogo razliite od Matisovih-njihove palete su snane i rezonantne, jako naglaavaju figure Ruo-,,Gospodin i gospoa Pulet-ilustracija za jedan od romana Leona BlojemaMatis je u to vreme vie voleo da izae na ulicu i napravi injenike impresije ivota oko sebe u seriji brzih skicaTeme koje su oni birali su bile iste kao i teme koje su birali impressionist 1860ih-70ih, ali sui h obraivali na potpuno nov nainirok pristup boji i reorganizacija prostora-ukazuju na novu interpretaciju realnosti kojoj e fovisti na kratko prethoditiU atou, u Parizu dva mlada slikara su eksperimentisala sa pejzaem na slian nain-Anre Deren i Moris VlamenkVlamenkov pristup slikarstvu je bio potpuno spontan-on nikada nije pohaao umetniku kolu, niti imao neku formalnu obukuDeren je prvi put upoznao Vlamenka sa Matisom 1901., na retrospektivnoj izlobi Vinsenta van Goga, u galeriji Goupil; dva mlada slikara navode kolosalni utisak koji je ta izloba imala na njih iako njihove slike iz tog vremena ne izraavaju taj utisakVlamenk je subjektivno i strasno postovao Van Goga, dok je Matis vie bio privren hladnijem slikarstvu GogenaI Derene i Vlemenk su veoma cenili ZoluValmenk je izdao i nekoliko romana i bio manji politiki aktivista-pisao je lanke za anarhistike novine i urnale, ali nikada se nije dublje ukljuio u sve toNjegov eksplozivni entuzijazam-pokazao se i kao njegov slaba takaOva iskonska potreba navela je Vlamenka da slika neka od najboljih dela u svojoj karijeri, ali i oni i Deren oseali su da poetni uticaj poinje da bledi1904.-Matis radio na slici ,,Rasko, mir i uivanje-praktino manifest onoga to je kasnije postao fovizam; povrinski gledano-varijacija na poznatu temu koja se javlja kod neoimpresionista, ukljuujui i ponetilistiku tehniku koju je razvio Sera; drvo, amac i linija obale-linearni obrasci koji ujedinjavaju povrinu slike u jedan prostoran plan; otkriva i Matisove velike imaginativne moi kao koloriste, dok je suptilna kombinacija roze, ute i plave boje i budi lirsku atmosferu koja je inspirisana linijama iz Bodlerove pesme ,,Putovanje na Kiteru; ukazuje na eskapizam koji je zapoeo svoju tradiciju kroz slike poevi od Delakroa do Gogena; ova slika je stovrila veliku pometnju kad je izloena na Salonu nezavisnih 1905. Godine; Sinjak je kupio za sebe ovu sliku i odneo je nazad u Sen TropeTokom leta 1904.-Matis odlazi u Sen Trope, gde je Sinjak imao kuu, gde je iveo jo jedan neoimpresionista-Anri Edmond Kros (Matis-,,Zaliv u Sen Tropeu) Sledeeg leta Deren se pridruuje Matisu u Koljuru na obali-ovo je naroito plodonosni period za obojicu slikaraDeren je poeo da ekperimentie sa poentilistikom tehnikom i njegove slike su postale lake i u boji i po potezu; neke oblasti platna ostavljao neoslikanim, tako da bela povrina postaje isto toliko delom kompozicije koliko i sama boja, to stvara oseaj prostora koji fluktuira (Deren-,,Luka u Koljuru)Kada su se vratili u Pariz, poslali su svoje radove u Jesenji salon i upravo tamo publici predstavili prvi ukus fovizma: Deren izloio svoje pejzae koji su sijali od vriteih crvenih, zelenih i utih boja, koje su nanete bez potovanja za zavrnicuMatis-,,Portret ene sa eirom-opisivan kao neopisivo lo, karikatura enstvenosti; sloboda boje i slobodna interpretacija poznatih tema-smatrali je dokazom potpune ekscentrinosti,,Zelena linija ili gospoa Matis-naredni portret njegove ene koji je Matis nainio; izraena zelena linija koja naglaava nos; narandasta i zelena na obe strane lica daju oseaj vetake dubine; Leo Stajn kupi njegov prvi, nepoznati portret gospoe MatisVlamenkove slike-zaete na potpuno drugaiji nain; namerno pokuavao da radi sa rpimitivnom intuicijom i neobaziranjem na konvencionalne naine vienjaNjegovi vizuelni izvori-u neistraenom kontekstu kao to su bile afrike sculptureVlamenk je tvrdio da je upravo on prvi otkrio afriku skulpturu 1904.; I Matis i Deren su postali jednako cenjeni u ovoj vrsti umetnosti, iako je Matis poeo ozbiljno da se bavi skupljanjem primitivne sculpture; U celini interesovanja Derena i Vlamenka ostala su na nivou divljenjaPostoje i neki drugi elementi ne-evropske umetnosti koji se najjasnije otkrivaju u radovima koje je Matis stvorio od 1906., pa nadalje; u martu 1906.-posetio je Alir i sa sobom nazad doneo lepu kolekciju grnarije i jakih ara i tekstila,,Mrtva priroda sa belo-crvenim lukom-jasne, nepomuene boje i jake are oigledno su mu se svideli i on je poeo da ih koristi na svojim slikama mrtve prirode; namerna naivnost u nainu na koji je tema predstavljena, veoma suptilan stepen organizacije je bio potreban da bi se postigla ova jednostavnostSmanjivanje broja slikarskih elemenata sa kojima se radi-sutinski razvoj u Matisovoj karijeriMatis, a do odreenog stepena i Deren i Vlamenk-bio sposoban da improvizuje tradicionalne teme i da reorganizuje unapred zamiljene idejeTaj stepen asimilovanja tradicije-delo jaza koji ova tri slikara odvaja od ostatka fovistaMarket, Valtat i Van Dogen-koristili treperave boje koje su prepoznate kao tema fovizma,ali one previe esto slue da zamaskiraju solidne pejzae i scene figura XIX veka; njihovo usvajanje nove slikarske tehnike nije uvek bilo dovoljno radikalno1906.-godina trijumfa za foviste, pravac dostigao svoj klimaks u Salonu Nezavisnih,,Radost ivljenja-jedina slika koju je Matis izloio u Salonu Nezavisnih; ukazuje na njegovu povezanost sa knjebnim tradicijama 1880ih i 1890ih godina; oslanjala se na hedonizam koji se esto mogao nai kod odreenih pesnika simbolizma, ovo oigledno nije fovistika slika, bar ne u , ona je korak ispred, ukazujui na Matisovo reavanje problema vezanih za to gde i emu fovizam vodi, prelepo kontrolisana slika; svaka linija, svaki prostor doprinosi izraavanju hladnoe i smirenosti; savreni vizuelni ekvivivalent Bodlerovoj imaginaciji, prikazan pomou meke bledo-crvene i zelene boje, kao i pomou gipke iskrivljenosti parova koji se grle, rezultat godina strpljivog ekperimentisanja i prouavanja, ovo delo bi bilo nezamislivo bez primer Gogena ili Seraa-obojica ciljali ka pojednostavljenim, a ipak formalnim kompozcijama; smatrao da harmonija boja treba da je usmerena ka istim principima kao to su oni koji upravlojaju muzikom; ova njegova slika ukazuje na vizuelnu interpretaciju Debisijeve kompozcije; manipulacija bojom ima korene u poetskim aspiracijama Gogena i kvazi-naunoj analizi SeraaUvianje i imaginacija-kvaliteti koje je koristio na veoma slian nain kao i SezanDuboko divljenje prema Sezanu-moda poticalo iz razumevanja naina na koje je ovaj posmatrao stvari oko sebeTehnika i nanoenje boja-veoma slini kasnom Sezanovom slikarstvu,,Kupaitri figure sa kornjaom koja tri, postojr tri bojene ploheMatis je doslednije uio od Sezana nego od bilo kojeg drugog slikara njegove generacije,,Svetlost, 1907.-ponovo pokuao sa novom interpretacijom ove teme figura sa pejzaima, izvlai figure iz konteksta uz uznemirujue rezultate,,Crveni atelje-sve je pomeano i zapakovano na jednu povrinu; ravna crvena povrina, nema plafona, poda,,Harmonija u crvenom, 1908.-itavo polje slike sadri crvenu plohu, nema deskriptivnih naznaka,,Muzika, 1910.-preko 4m; simplifkacija dovedena do vieg stadijuma i pojam istog slikarastva; 5 figura, slika se gleda odjednom,,Ples, 1910.-slika poseduje udnu energiju, praktino se sastoji od 3 boje, a dinaminost je uvedena uz pomo likova koji su povezani1906.-bila uspena godina i za Derena i VlamenkaVlamenk-slika ivlje nego ikad, ohravruje posmatraa da boju gleda kao fiziki deo slike, njegovo korienje boja i crtanje sugeriu na ekspresivno, ali da li oni zaista prenose neku ekspresivnu ideju osim oiglednog uivanja u vedrim bojama?Vlamenkov radikalizam ipak nije iao dalje od povrnog, njegov izbor tema i kompozicija imaju vrstu potku u impresionizmuUpotreba boje-oslobaajua i stimuliua za sve fovisteKrajem 1905. ili poetkom 1906.-Deren slika seriju slika reke Temze; za to vreme u Londonu Deren je stvorio neke od najreprezentativnijih primera fovizma; snaan utisak na njega je ostavila nestalna priroda svetlosti i postepeni prelazi magle i pare nadvijene nad rekom; ipak to nsiu bile samo ponovljene impresionistike reakcije, ve su reinterpretirane u karakteristino subjektivnom maniru; na ovim slikama Temze njegove boje su jako retko mone i skadne, pa ipak on je izbegao neskladDeren je radio na nekoliko tema i na njima se jasno mogu videti dve struje u fovizmu: 1.pokuaj subjektivne interpretacije prirode odravajui tananu vezu sa naturalizmom (Deren u pejzaima i slikama reka) i 2. Izrazito lirske scene koje je Matis zaeo u ,,Radosti ivljenjaDeren-,,Ples-Deren je pronaao svoj jedinstveni stil slikanja; ; udnovate i ivahne figure spadaju u deo primitivnog okruenja u koje ih je Deren smestio; taj primitivizam za Derena nije bio odraz ivota kao to je to bio za Gogena, ve delo i pitanje stave; figure su kod njega vie genralizovana ideja ; doze egzotinog su u kontradiktornosti sa sofisticirnaim art nouveau stilom koji vlada celim platnom1907. Pikaso i Brak nude nova vizuelna reenja, koja e se kasnije razviti u kubizam; Deren je pokativao simpatije za njihove ciljeve, iako nije priao kubizmu; Apoliner zapaa da se,,nova estetika prvi put pojavila u svesti Anre DerenaBrakova fovistika dela-eksperimenti sa svetlim crtama iste boje i bila su vrlo bliska tehnici i izrazu koje su Deren i Matis korsitili u KoljuruFovizam nikada nije bio pokret sa odreenim ciljevima poput kubizma, ve proces eksperimentisanja sa mogunostima koje su postimpresionistiki slikari ostavili

EkspresionizamEkspresivnost-unutranji doivljaj koji se izraava spoljaEkspresionizam-nemaki ekspresionizam i pokreti koji su potekli iz njega Ekspresionizam je pojam koji se javio u pisanju o umetnosti poetkom XX veka, umetnost koja nije impresiva, koja ukljuuje neko iskrivljenje realnostiEkspresionizam predstavlja atmosferu, raspoloenje itave generacije umetnika pred i nakon Prvog svetskog rataImae neke vrste metamorfoza i trajae sve do 30ih godina XX vekaTokom XIX veka Nemaka bila u procesu nacionalnog ujedninjenja1871.-pruski car Vilhelm II ujedinio sve ove dravice u Veliko nemako carstvo, sa prestonicom u BerlinuSvi nemaki gradovi prolaze kroz nagli process urbanizacije i modernizacijeNemaka je u ovom periodu veoma decentralizovana; drugi centri sem Berlina: Minhen, Dizeldorf, Keln-u svakom od ovih gradova su se razvijale razliite umetnike grupe

Nekoliko pojava koje su utrle put za razvoj ekspresionizma:1.Edvard Munk-izlobe u Berlinu, tu e izloiti 2 slike iz 1890ih2.Fridrih Nie-filozof koji je uticao na novu generaciju mladih Nemaca zbog otrih kritika graanskog morala i insistiranja na instinktivnom3. Paola Moderson-beket - osnovala umetniku koloniju na selu i stvarajui umetnike radove fascinirane mirnim, povuenim seoskim ivotom kao alternativom gradskom ivotu; naglaeni ustri potezi, nedovreni potezi, sirovost i instinktivnost koja se vezuje za novu kulturu ekspresionizma4.Keti Kovic-bavila se stranim posledicama nagle urbanizacije: beda, siromatvo, nasiljePrvi autentini avangardni pokret u NemakojDela stvorena od strane 3 kljune grupe:1.Most (Die Brucke)-osnovana 1905. u Drezden: Ernst Ludvig Kirhner, Erih Hekel, Karl-mit Rotluf, Fric Blejl (Emil Nolde, Maks Pehtajn i Oto Miler-pridrili se kasnije); neki strunjaci navode da bi naziv ,,Most mogao poticati od ideja iz knjige ,,Tako je govorio Zaratustra Fridriha Niea, koji govori kako je ovek kanap, konac izmeu dve take, most izemu ivotinje i nadoveka2. Plavi jaha (Die Blaue Reiter)-osnovana 1911. u Minhenu, kao izlobeno Drutvo koje je prualo forum za dela 3 velika umetnika: Franc Mark, Gabrijel Minter i Vasilij Kandinski; oni su iveli i radili u Minhenu od 1896.; naziv ,,Plavi jaha izvodi se iz biblijkse teme3. Nova stvarnost (Neue Sachlichkeit)Karakterisale sui h boje velikog intenziteta koje su poticale iz radova Van Goga i Gogena; za ekspresioniste emocionalna snaga njihovih tema bila je isto toliko vana koliko i bojaSlikarstvo je iznedrilo iz realistike urbane kulture; njihove dela se otvoreno bave drutvenim klasama, seksualnou, ivotinjskim svetomKrizni periodi izgleda daju umetnike koji kanaliu svoju anksioznost kroz umetnost koju stvarajuKada se jednom linost umetnika prizna kao odluujui faktor u umetnikom delu, umetnost sve otvorenije moe da slui kao sredstvo samootkrivanjaUmetnost Direra, Boa i drugih koji su stvarali na vrhuncu reformacije obeleena je ekspresionistikim kvalitetima i naroito apokaliptinim strahomVenecijanska tradicija dramatinog osvetljenja, ponekad pasioniranih poteza, bogatstva boja bila je u neku ruku ekspesionistika tradicija; iz nje su se razvili slikari poput El Greka i RembrantaBarok bio skoncentrisan na reakciji publikeRomantiari su dali izvrstan doprinos kampanji samoispitivanjaObnovljeni romantizam kasnog XIX veka postao je neposredna osnova modernom ekspresionizmu: Gogenovo odbacivanje zapadne civilizacije, Ensorov nagli preokret sa lepog slikanja ka namerno okantnim tehnikama i motivima, Munkova upotreba halucinatornih slika na kojima oslikava sopstvenu patnju, Van Gogovo strastveno, mada kontrolisano deformisanje prirode i inteziviranje prirodnih bojaPokret Sturm Und Drang iz kasnog XVIII veka-zaeo pokuaj da se slomi uticaj mediteranske kulture na severne narode i nemaki eskpresionisti ranog XX veka bili su zadojeni njegovim idejama i literaturomSam naziv ekspresionizam doao je 1911.Do 1914. ovaj naziv se primenjivao i na umetnike grupe ,,MostGrupa ,,Most:1906.-izadaju katalog kao neku vrstu njihovog proglasaive u malim komunama izvan gradovaErnst Ludvig Kirhner, Karl-mit Rotluf, Fric BlejlEmil Nolde, Maks Pehtajn, Oto Miler-kasnije se pridruili grupiKirhner, Hekel, mit-Rotluf, Pehtajn-stubovi grupe ,,Most, iveli i radili zajednoNolde je proveo samo dve godine sa grupomOd 1909.-razvijaju se najbitnija dela ove grupeEtnografski muzej u Drezdenu u to vreme otvorio svoja vrata i pokazao etnografske zbirke; na osnovu ovih zbirki nastao veliki broj dela grupe ,,Most1909.-1911.-provode neko vreme u Morizburgu u predgrau Drezdena i u to vreme nastaje veliki broj slika koji predstavlja mlade ljude u Morizburgu1910.-Hervart Valden je osnovao izdavaku kue Der Sturm, koja je postal glavna sila u objavljivanju nemakih i centralnoevropskih avangardnih trendova1912.-otvorio je galeriju sa istim imenom1913.-grupa ,,Most se raspala

Ernst Ludvig KirhnerIsprva student arhitekture, a kasnije je sve blii graficiPrva dela (drvorezi) bili su pod uticajem Jugendstila, ali podlegao je i neoimpresionistikom slikarstvu, afrikoj i orijentalnoj umetnosti, Gogenu i Van Gogu,,Kupaice u sobi, Kirhner, 1908.-prikazuje 4 ene i petu za koju istraivai nisu sigurni da li je u pitanju slika u slici ili akt u nii; soba je Kirhnerov atelje; kultura nagog tela-fenomen vezan za Nemaku, kao vrsta reakcije na strogu graansku kulturu,,Kupai u Morizburgu,,Akt sa eirom-Kirhner-nastala po ugledu na sliku Lukasa Kranaha Starijeg ,,Venera, on pravi aluziju na sliku koja je poznata veini Nemaca (Kranahova ,,Venera je Nemcima bila poznatija od Ticijanove ,,Venere),,Devojka ispod japanskog suncobrana-Kirhner-netipian poloaj enskog tela kada je u pitanju prikazivanje akta, koji ukazuje na izuzetnu skesualnu osloboenostEkspresionisti su se bavili i skulpturom, koja oigledno ukazuje na primitivnu umetnost koja je sluila kao inspiracijaGrafika i tehnika drvoreza-interesuje ekspresioniste, ove se do tada smatralo niim medijem,,Panama devojke-Kirhner-vrsta poigravanja sa seksualnim identitetom; egzotine plesaice,,Ulica Drezden, Kirhner-jarke, dreave boje; on ne eli Matisovu harmoniju i usklaenost, ve ide na otre kontraste ; prostori ulice su izoblieni, figure poremeene u proporcijama1911.-Kirhner i ostali lanovi grupe ,,Most se sele u Berlin, gde im se pridruuju Maks Pehtajn i Oto Miler,,Lajpcigtrase sa tramvajskim inama-Kirhner,,Pet ena na ulici,,Postamer plac,Kirhner 1914.,,Autoprtret u vojnikom odelu,Kirhner-prisutna otuenost, iako su on i model zajedno na slici, osea se udaljenost izmeu njih dvoje, u septembru 1914. Kirhner se prijavio za vojnu slubu,,Autoportret sa cigarom, Kirhner

Emil Nolde,,Maske,,Tajna veera-lica podseaju na maske ime je umetnik eleo da naglasi bolsno stanje uma i zlobu i izopaenost ovekaGrupa ,,Plavi jahaKandinski, Mark i jo neki su bili lanovi skoro formiranog minhenskog drutva ,,Novi umetnici, ali su se mnogi povukli iz njega zbog Kandinskovog okretanja apstrakcijiKandinski i Mark su ve imali u planu ,,Plavi jaha almanahAlmanah je trebalo da bude zbirka lanak koji e rasvetliti njihove stavove i uputitit na surge sline radove iz drugih mesta i medijaTakoe je trebalo da predstavi umetnosti Rusije, Italije, Oni su takoe organizovali dve izlobe u Minhenu: jedna je otvorena u decembru 1911., a druga u februaru 1912.Prva izloba grupe je imala slian cilj kao i almanah, izloba je prikazala i nekoliko stranih dela kao to su dela brae Burljuk, Delaunaya i Anrija RusoaDruga izloba je bila ograniena na grafiku umetnost i sadrala je radove umetnika pozvanih iz inostranastva kao to su Pikaso, Brak, Maljevi, Larinov i GonarovaKada je doao rat Mark i Make su poginuli, Kandinski se vratio u Rusiju i tamo se umeao u politiku i kulturnu revoluciju; Kle, koji se uvek drao po strani, se jo vie povukao u sebeVailij KandinskiStigao u Minhen iz Moskve 1896.Postepeno je, pod uticajem ruskog i bavarskog primitivizma, I pratei primere fovizma, smanjio naturalistiki moment u svom slikarstvu i proirio njegovu lirsko-ekspresivnu mo Prvo je naginjao romantinim temama1910.-okree se jednostavnim pejzaima; iz ove godine potie i njegov prvi eksperiment sa potpuno apstraktnom umetnou; uveni akvarel na kojem boja I potezi etkom direktno prenose oruku posmatrauU kasnijim godinama,Kandinski je ovu ne-tematsku tehniku odveo jo dalje, ali ne uvek izbegavajui svaki nagovetaj oblikovanja i ponekad koristei tehniku polu-improvizacije kako bi postigao najveu neposrednostRazmiljanja Kandinskog su naroito oslikavala ideje i nagovetaje novog doba, njegovo ortodoksno poreklo vodilo ga je ka okultnom, a iveo je i u Parizu, gde je absorbovao razliite umetnike uticaje, ukljuujui i uticaje filozofa Bergson, bio je zainteresovan za teozofiju (religijska filozofija i metafizika) i pohaao je predavanja Rudolfa Stajnera u Minhenu; okrenuo je lea materijalnom svetu i okuavao je da pomiri disbalans izazvan naglaavanjem materijalnog progresa (suprotan put od onog kojim su krenuli futuristi)Njegova knjiga ,,O spiritualnom u umetnosti, napisana 1910., a objavljena 1911. (moda 1912.) doivela je veliki uspehIme Vilhel Voringer se esto pominje u vezi sa odlaskom Kansinskog u apstrakciju, on je 1908. Odtampao doktorsku disertaciju od naslovom ,,Apstrakcija i empatija: doprinos prsihologiji stila, a 1911. je objavio delo ,,Forma gotike-u ova dva dela on pravi razliku izmeu pozitivnog stava prema prirodi karakteristinog za klasinu umetnost i tendenciju ka apstraktnom primetnu u tvorevinama severnjakih naroda koji su iveli u prilino neprijateljskim prirodnim uslovimaKandinski je eleo da direktno povee vidljivu materijalnu umetnost sa unutranjim ivotom oveka,,Tri konjanika u crvenom-konjanici na ovoj slici nisu eksplicitno prisutni, ali je tu njihova reminiscencija u odreenom pejzau; ovde je sve umereno, poev od kontrasta, istih ploha, za razliku od prethodne grupe ekspresionista,,Kompozicija 4, 1912.-13.-monumentalna slika i po format,,Kompozcija 6-ovde je do kraja emancipovana apstrakcija; kompleksna struktura unutar koje vlada kompaktan odnos; zasebne celine na slici se podreuju glavnoj, ono to spade u domen forme je sekundarnoKod Kandinskog je znatan uticaj muzike; on svoje komozicije deli na dve grupe: melodijske (jednostavne) i simfonijske (jako kompleksne)On je takoe izveo teoriju ,,korespondencije formalnih bojenih elemenata sa psihikim stanjima; po njemu kvadrat odgovra crvenoj boji, trougao utoj (to spada u istraivanje psihologije getalata)Franc MarkPokuao je uporediv prelaz sa umetnosti orijentisane na predmete ka umetnosti lirskog izrazaUticaj muzike na kreativni ivot Kandinskog, kod Marka je zamenjena ivotinjamaMark je video nevinost koju su ljudi izgubili jedinstvenu sa ritmom prirode od koje su se odrodiliSlikao je ivotinje kao simboline izraze i predmete kontemplacije kroz koju se ostie prosvetljenjeOn je ivotinje slikao najpre impresionistiki, a kasnije u maniru ikona sa neprirodnim bojama i u stilizovanoj reiji, a kasnije u okvirima ne tako vrstih geometrijskih strukturaOn nikada nije bio silovit ni radikalan,,Sudbina ivotinja-kouta u sredini u propetom stavu, a okolo neka fantastina astraktna priroda,,Tirol-regija u Austriji, slika prirode, a ivotinje su deo tog sveta

KubizamKubizam je dvosmislen izraz, podrugljiv po poreklu i ograniene primene (1908. francuski likovni kritiar Luj Voksel je odsmeljivo prokomentarisao jednu sliku ora Braka)Kubizam kao pokret se moe pratiti od 1907. do izbijanja rata 1914. godineKubistiki pokret ima izvesnu stilsku povezanost koja je nedostajala fovizmuOn je jo dugo trajao kao uticaj u arhitekturi i dekorativnim umetnostima,,Gospoice iz Avinjona, Pikaso, 1907.-primetan individualni in percepcije karakteristian za kubizam, on je sliku zapoeo 1907., ali kada je zavrio nije poznato, iako je naglasio da su dve figure na desnoj strani kompozcije, odreivenje datuma kompozicije je bitno da bi se utvrdilo da li je i koliko na stvaranje ove slike utucala afrika skulptura; Alfred Bar smatra da ovo nije prva kubistika slika, ali da je najvanija protokubistika slika; 19129.-otkupljena prilikom osnivanja Muzej moderne umetnosti u NjujorkuDoie do pojaanog afrikog uticaja na njegovim kasnijim slikama: ,,ena u utom, 1908.; ,,Igraica, 1908. i ,,Prijateljstvo, prolee 1908.1907-1909.-period koji je Pikaso proveo u Orta de Ebro u paniji bilo je za njega vreme snanog ponovnog proveravanjaDavid Henri Kanvajler, ija e galerija biti ia novog razvoja, upoznao ga je u jesen 1907. sa jednim mladim slikarom iz Avra, orom Brakom1908.-su na Monmartru formirali grupu ,,Grupa iz plovee perionice (nazvana po kui u kojoj je Pikaso iveo od 1904.)Pored Braka i Pikasa, u njoj su bili i Maks akob, Mari Loransen, Gijom Apoliner, Andre Salmon, Moris Renal, Huan Gris, Gertruda i Leo Stajn, Apoliner je uveo u grupu i Ferdinanda Leea, mada je Lee doao u blizak lini dodir sa Pikasom i Brakom tek 1910.; tokom 1909. dolo je jo nekoliko novih lanova: Robert Delone, Alber Glez, Ogist Erben, Anri Le Fokonje, Andre Lot, an Metsene, Fransis Pikabija, Aleksandar Arhipenko (vajar)Teko je razdvojiti individualne dorinose pojedinanih umetnika razvoju kubistikog stilaIzvesni Brakovi pejzai naslikani u Estaki 1908. veoma podseaju na pejzae koje je Pikaso slikao u Porta de Ebro (Pikasova ,,Fabrika u Orti i Brakova ,,Kua u Estaki)Kada se Pikaso vratio iz Orte 1909. i u galeriji Ambroaza Volara priredio izlobu slika koje je naslikoa to leto, postalo je jasno da je kubizam dobio novo znaenje (ono to je u ,,Gospoicama predstavljalo manirizm, u portretu ,,Fernande se pretvorilo u stil)Ovaj stil se obino razlikuje od ranijih faza kubizma kao analitikiFaze kubizma: sezanistika, analitika i sentitkaSezanistik faza: geometrizacija kod Sezana se postie pomou modulacije; Sezan je mogao da bude oslonac ka geometrizaciji osnovnih oblika; prisutna je istovremeno i dvodimenzionalnost i trodimenzionalnost, reljefni i svetlo-tamni odnosi su vrlo plitko uraeni,,Kue u Estaku-vrlo rigidne i jednostavne geometrizacije formi; Brak je bio toliko fasciniran Sezanom da je otiao u Estak, gde je i sam Sezan neko vreme boravio, da bi radio na serijama pejzaa; Sezan je smatrao da u slikarstvo treba uoiti oko i um, a kubisti su se potpuno usmerili na um,,Pejza u Kataloniji, Pikaso-slian raspored predmeta kao u stvarnoj prirodi, ali je slika sa stanovita perspective vrlo nekoherentna; neke kue izgledaju kao da su slikane odozgo, a neke frontalno; postupka umnoavanja taaka gledanja; dolazi do integrisanja vie razliitih izgleda u jedan prostor; direktna percepcija ne igra glavnu ulogu kod kubista, nego iskustveni moment; dolazi do postepneog gubljenje otrih razlika izmeu figura ili predmeta i onga to se gleda kao pozadina Analitika faza: u period izmeu 1910. i 1912., ovaj izraz navodi na misao o intelektualnom i metodinom prilaenju slikarstvu koje su Pikaso i Brak odbacili i stalno insistirali na sutinski intuitivnoj ili ulnoj prirodi svoje kreativne delatnosti; postoji vrlo celovita i dosledna geometrijska strukturalizacija sadraja, onakva kakvu je na manje oigledan nain upranjavao Sezan; Pikaso i Brak su napustili pokuaj da problem reavaju pomou boje i u sutini se oslonili na svetlost i senku; Pikaso je definisao kubizam kao umetnost koja se prvenstveno bavi formom, a kada je forma ostvarena ona ivi svojim sopstvenim ivotom; prvi primeri analitikog kubizma: Pikasovi portreti ,,Ambroaza Volara i ,,Vilhelma Uhdea-ove slike i dalje funkcioniu kao portreti, jer postoje znaci prepoznavanja, javlja se nastanak monohromije, onitava se dualizam izmeu pozadine i figure; primetan je odnos sukobljavanja naroito linearnih; Pablo Pikaso.,,Kahnweiler, or Brak ,,Portugalac-jo vie dolazi do atomiziranja slike, ali dualizam i dalje postoji, najrazvijeniji tiovi analitikog kubizma; razlika izmeu pozadine i portreta se jo vie smanjila i svela na dve dimenzije; Pablo Pikaso ,,enski akt-radikalni primer krajnjeg dela analitike faze, format je jako izduenSintetika faza-nastavlja se do izbijanja rata; elementi koji e dominirati u slikama 1913-1914 (delovi muzikih instrumenata, tampani fragmenti, tkivo drveta) prisutni su u embrionu u slikama 1910.-1912.; Pikasov portret ,,Devojka sa manolinom, 1910. Jo uvek se moe prepoznati kao portret, ali ,,Harmonika,1911. je potpuno neprepoznatljiv, a ,,Ma Jolie 1911.-12. bez ikakvih snanih prelaza uvodi tipografiju koja e postati dominantna odlika kolaa iz 1913.-1914.; u fazi kolaa nestaje ikonini model predstavljanja, a pojavljuje se simboliki; slova imaju dvostruku prirodu: kao isto vizuelni znak i kao termin jezika koji nosi svoje znaenje; kola podrazumeva upotrebu razliitih materijala, a ne samo lepljenje papira; jedan od prvih Pikasovih kolaa predstavlja mrtvu prirodu, okvir nije naslikan, ve je napravljen od tordiranog ueta, ova slika takoe moe da se posmatra iz ptiije perspective kao sto; material, koji nije slikarski upotrebljen je u tradicionalnoj predstavljakoj funkciji; sadraji na kubistikim pejzaima spadaju u krug boemskog ivota i predsavljaju ikonografiju ateljea i kafea; 1914.-Pikaso konstituisao nekoliko trodimenzionalnih mrtvih priroda od otpadaka iz ateljea i kafea, oni se mogu smatrati prethodnicima konstrukcije sline prirode koje e nekoliko godina kasnije sainjavati jednu od glavnih karakteristika nadrealistikog pokretaKubistikom pokretu se posle 1909. pridruuju novi lanovi; 1910.-Roe dela Frene, Luj Markusi, ak Vilon, Dian-Vilon i Marsel Dianto se vie poveavao broj kubista samostalnog stila postajalo je sve jasnije da je u pokretu bilo ne samo neumnjivih individualnosti, ve i stilskih protivrenostiMetsene je prvi prihvatio intelektualnu viziju i pribliio se uzvienom, Glezov cilj je bila uzviena preciznost i sposobnost individualiziranja apstrakcijeHuan Gris je prvo planirao strukturu slike, a onda je u taj okvir umetao sadraj; taj proces je duboko uticao na razvoj nefigurativne umetnosti u posleratnim godinamaFernan Lee izgleda da je bukvalnije od svih slikara tog vremena prihvatio Sezanovu primedbu o interpretiranju prirode pomou valjka, kupe i kocke,,Nagi u umi Lee-predstavlja gusto zbijenu grupu tih geometrijskih oblika1911.-1918.-u Leeovom slikarstvu postoji izvesna neposrednost koja nedostaje drugim kubistima tog periodaRobert Delone odgovoran za jedno drugo skretanje ortodoksnog kubizma, koji Apoliner naziva orfizam i definisao ga kao ,,umetnost slikanja novih struktura elementima koji nisu pozajmljeni iz vizuelne sfere, nego ih umetnik stvara potpuno sam i daje im punou stvarnostiDela orfikog umetnika-estetsko zadovoljstvo + struktura jasna sama po sebi+ uzvieno znaenje, tojest sadraj (Delone-,,Prozor)Kubistika skulpturaImala odvojen razvoj, vezan za Brankuzija, Dian-Vilona, Gonsalesa, Arhipenka, Lipica i Andrija LoranaNeki kubistiki sliakri su eksperimentisali i sa skulpturomDian-Vilon-,,Konj-strukturi daje dinamino dejstvoAleksandar Arhipenko ,,Boks meDian-Vilon ,,Glava profesora Goseta-dostigao je stupanj strukturne intenzivnosti koji nagovetava predstojea dostignua konstruktivistikog pokretaArhipenko-doao iz Moskve u Pariz 1908., bio je najintenzivniji pionir moderne sculpture; ve 1912. Uveo je u istu konstrukciju razne materijale: drvo, metal, staklo; bio je prvi sculptor koji je shvatio izraajnu umetnost probijene rupe kao suproznosti ispupenjaAnri Loran ,,ena sa lepezom, 1914.an Lipic ,,ovek sa gitraom, 1915. (?) oba su tana transpozcija Pikasovog i Brakovog slikarstva u trodimenzionalne struktureKonstantin Brankuzi-napor mu je bio da sauva integritet originalnog vizuelnog iskustva, a ne da razbija jedinstvo perceptivne slike da bi fragmente ponovo kombinovao u jednu slobodnu konstrukcijuBrankuzi ,,Glava muze,1909-1926Brankuzi ,,Glava mlade devojke 1907-1908

4