ПОДЕЛА ГЛАСОВА

ГЛАС је најмања јединица говора.Писана ознака за глас назива се СЛОВО.У српском језику сваком гласу одговара један писани знак, дакле има 30 гласова и 30 слова.

ГЛАСОВИ

САМОГЛАСНИЦИ СУГЛАСНИЦИ

Шумни (прави) сугласници Сонанти

Има их 5 (а,е,и,о,у) Ваздушна струја не

наилази на препреку

Чују се као тонови Нелокализовани су Сви су ЗВУЧНИ Слоготворни су

Има их 17 (б,т,д,т,г,к,з,с,ж,ш,ђ,ћ,џ,ч,ф,х,ц)

Ваздушна струја наилази на препреку

Чују се као шумови Локализовани су Неки су ЗВУЧНИ, неки

БЕЗВУЧНИ Неслоготворни су

Има их 8 (в,њ,н,м,љ,л,ј,р)

Ваздушна струја делимично наилази на препреку

Локализовани су Сви су ЗВУЧНИ Неки су

неслоготворни а неки могу бити слоготворни (р,л најчешће)

ПОДЕЛА ШУМНИХ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИзвучни Б Г Д З Ж Ђ Џбезвучни П К Т С Ш Ћ Ч Ф Х Ц

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА

уснени Зубни Алвеоларни Предњонепчани задњонепчанидвоуснени уснено-

зубнишумни сугласници

Б,П Ф З,Д,Т,С,Ц - Ч,Ђ,Ж,Ш,Ћ,Џ К,Г,Х

сонанти М В - Р,Л,Н Њ,Љ,Ј

ПОДЕЛА РЕЧИ НА СЛОГОВЕ

СЛОГ је скуп гласова (или само један глас) који изговарамо једним отварањем уста. Граница слога долази иза самогласника (у-чи-о-ни-ца) Граница слога може доћи и иза сугласника (бо-гат-ство)

Сонант Р је СЛОГОТВОРАН када се нађе: Између два сугласника (ср-це, тр-но-вит) На почетку речи испред сугласника (р-ва-ти, р-за-ти, р-ђав)

Иза самогласника у неким сложеницама (за-р-ђа-ти)

Правила поделе речи на слогове: Граница слога је испред груче сугласника који почињу струјним или сливеним

сугласником (з,с,ж,ш,ф,х/ђ,ћ,џ,ч.ц): ла-ста, по-шта, на-фта Испред групе сугласника ако је други сонант: то-пЛа, све-тЛост, пре-бРа-нац Између два сонанта (в,њ,н,м,љ,л,ј,р): трам-вај, дим-љив, мар-ва Између два сугласника ако је први праскави (б,п,г,к,д,т) а други било који осим

в,љ,ј,л,р: леп-тир, при-по-вет-ка, јад-ник

Постоји и такозвана психолошка подела речи на слогове. Она се одвија најчешће у сложеним речима, подразумева одвајање префикса у сложеним речима: раз-љу-ти-ти, од-ле-пи-ти

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ

Једначење сугласника по звучности догађа се када се у речи један до другог нађу шумни сугласници неједнаки по звучности, и то тако што се први сугласник једначи по звучности са другим.

Нпр. оД+Пловити,отпловити беЗ+Коначан, бесконачан наруЧ (ити)+Бина, наруџбина буреК+Џиница, бурегџиница

Гласови Ф,Х,Ц немају парњаке и не могу се мењати, али утичу на промену: раЗ+Формирати, расформирати

Одступање: Ако се звучно Д нађе испред безвучног С и Ш, неће доћи до једначења по

звучности: граДСки, оДШтампати, поДСетити, оДШетати Звучно Ђ испред наставка –СТВО у речи вођство У неким сложеним речима: подтип, предтакмичење, нокдаун, драгстор

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ (изговора)

Једначење сугласника по месту изговора је галсовна промена у којој зубни сугласници С и З, кад се у једној речи нађу испред предњонепчаних (ч,ђ,ж,ш,њ,ћ,љ,џ) прелазе у предњонепчане Ш и Ж. Сонант Н испред двоусненог Б прелази у двоуснено М.

Нпр. паЗ(ити)+Љив, паЖљив ноС(ити)+Ња, ноШња С+чепати, Шчепати С+ћућурити се, Шћућурити се стаН+Бени, стаМбени зелеН+Баћ, зелеМбаћ прехраН(а)+Бени, прехраМбени

Одступање: С и З не мењају се испред Њ и Љ у речима: раЗЉутити, иЗЉубити,иЗЊихати Н се не мења испред Б и П у сложеним речима: страНПутица, једаНПут, ваНБрачни,

црвеНПерка

Пажња: иМпулс, сиМбол, иМперија, иМператор, поМфрит, боМбона, иМперфекат

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА

Палатализација је промена задњонепчаних сугласника К,Г,Х испред Е,И или непостојаног А, у предњонепчане Ч,Ж,Ш.

У вокативу једнине именица мушког рода: путниК+е, путниЧе беГ+е, беЖе сиромаХ+е, сиромаШе У презенту глагола: пеК+ем, пеЧем, моГ+е, моЖе При грађењу речи: јунаК+ина, јунаЧин

круГ+ић, круЖић смеХ+ан, смеШан

Палатализација је и промена Ц у Ч (палаЦ-палЧеви) и З у Ж (кнеЗ-кнеЖеви)

Одступање: 1. Када се од личних имена која се завршавају наставком –ка или –га прави

присвојни придев: ЛенКа- ЛенКин ОлГа- ОлГин МилКа – МилКин

2. Код именица које се завршавају наставком –ица, Ц прелази у Ч: МилиЦа – МилиЧин ВериЦа – ВериЧин НовиЦа – НовиЧин

СИБИЛАРИЗАЦИЈА

Сибиларизација је промена задњонепчаних сугласника К,Г,Х испред И, у зубне Ц,З,С. У дативу и локативу једнине именица женског рода: мајКа-мајЦи, књиГа-књиЗи,

сврХа – сврСи У множини именица мушког рода: ђаК-ђаЦи, излоГ-излоЗи, монаХ-монаСи У императиву неких глагола: испеК+и, испеЦи

Одступање: У личним именима која се завршавају на –ка или –га у дативу (и локативу) НевенКа – НевенКи БранКа – БранКи МилКа – МилКи ДесанКа – ДесанКи У неким заједничким именицама које се завршавају на –ка, -га или-ха у дативу (и

локативу) тачКа – тачКи воћКа – воћКи лиГа – лиГи колеГа - колеГи