SADRAJ
VISOKA EKONOMSKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA PE U LEPOSAVIU
SEMINARSKI RAD
Predmet: Ekonomika preduzea
Tema: Degresija trokova
Mentor: Student:
Prof. Dr.Slobodan Joki
Leposavi
Septembar, 2014
SADRAJ
Sadraj.....................................................................................................
2
Uvod........................................................................................................
3
Pojam i podjela
trokova.........................................................................
4
Kapacitet
preduzea...............................................................................
5
Fiksni trokovi i njihov uticaj na
preduzee............................................. 7
-apsolutno fiksni
trokovi............................................................
9
-relativno fiksni
trokovi.............................................................
9
Varijabilni trokovi i njihov uticaj na
preduzee.................................... 10
-proporcionalni
trokovi.............................................................
10
-degresivni
trokovi....................................................................
11
-progresivni
trokovi..................................................................
12
Razvojni tok
trokova............................................................................
13
Zakljuak...............................................................................................
16
Literatura................................................................................................
17
1. uvod
Preduzea ili preduzetnike organizacije su privredni subjekti u
kojima se obavljaju ciklusi reprodukcije na bazi drutvene podele
rada. Ovi organizacioni sistemi predstavljaju samostalne subjekte
drutvene raprodukcije, koji se povezuju u makroekonomski sistem
cirkulacijom vrijednosti u pojedinim fazama: proizvodnji, razmeni i
potronji.
Svaki put kada se neki od resursa u preduzeu uloi u proces
proizvodnje: npr. materijalni u obliku tekue ili stalne imovine,
finansijska imovina te ovjekov fiziki ili umni rad, a zbog
stvaranja uinaka u obliku proizvoda ili usluge prouzrokuje se
troak. U procesu stvaranja zarade pojava trokova je nunost.
Osnovni motiv organizovanja proizvodnje u preduzeu jeste profit.
Profit je deo novonastale vrednosti koja ostaje preduzeu nakon
podmirenih svih trokova proizvodnje. Poto je profit neophodan uslov
njegove egzistencije, preduzee nastoji u to veem stepenu poboljati
svoju profitabilnost i time ostvariti vei profit. Trokovi, koji
nastaju u procesu proizvodnje, su inioci od kojih profitabilnost
poslovanja preduzea najvie zavisi.
Pojam i podela trokova
Trokovi predstavljaju u novcu izraenu vrednost utroenih resursa
u proizvodnji novih ili stvaranju odreenih uinaka.
U uem smislu pod trokovima se smatra potronja resursa zbog
izrade novih proizvoda. Trokovi shvaeni na ovaj nain imaju karakter
prenete vrednosti. Prema pojmovnom odreenju u najuem smislu trokovi
predstavljaju svesno unitavanje korisnih resursa u procesu
proizvodnje s namerom da se u zamenu za to dobiju jo korisniji
proizvodi, odnosno neki drugi uinci. Moe se rei da trokovi
predstavljaju vrednosno izraene utroke rada, materijala, trajne i
tekue imovine te tuih usluga zbog ostvarivanja odreenih uinaka (
proizvod, roba ili usluga). Iz ovog pojmovnog odreenja vidljivo je
da se naglasak stavlja na vrste trokova.
Podelu trokova mogue je izvriti prema brojnim kriterijima i
to:
Prema elementima proizvodnje: trokovi materijala, sredstava za
rad i trokovi radne snage
Prema mjestu nastanka: trokovi reijskih poslova i proizvodnog
izvrenja
Prema vezanosti za nosioce: pojedinani i zajedniki
Prema nainu obrauna po nosiocima: direktni i indirektni
Prama uslovljenosti proizvodnjom i njenom pripremom: fiksni,
relativno fiksni i proporcionalni
Svako preduzee ima drugaiju strukturu trokova, koja se razlikuje
zavisno od vrste i veliine preduzea, podruja na kome preduzee
posluje, organizacije, broja zaposlenih itd. Kako faktori koji se
angauju u procesu proizvodnje mogu biti fiksni i varijabilni, tako
i trokovi u preduzeu mogu biti fiksni i varijabilni. Razlikujemo
trokove u kratkom i dugom vremenskom periodu. Ova podjela
proizilazi iz injenice to su u kratkom vremenskom periodu neki
inputi u proizvodnji fiksni, a neki varijabilni, dok su u dugom
vremenskom periodu svi inputi u proizvodnji varijabilni.
Trokovi nisu nepromenljiva kategorija. Oni se kontinuirano
menjaju u zavisnosti od promene korienja proizvodnog kapaciteta.
Zbog toga se fiksni i varijabilni trokovi nazivaju jo i trokovima
kapaciteta.
KAPACITET PREDUZEA
Pod kapacitetom industrijskog preduzea podrazumeva se njegova
proizvodna sposobnost u odreenom vremenskom periodu. To je ona
proizvodnja koju preduzee u odreenom vremenskom periodu moe da
ostvari pri punom korienju maina i ostalih proizvodnih ureaja i pri
punom uposlenju radne snage. Kod kapaciteta razlikujemo dve
kategorije: tehniki i ekonomski kapacitet. Tehniki kapacitet
obuhvata: maksimalni, minimalni i normalni kapacitet.
Maksimalni kapacitet se naziva i teoretski jer ga je veoma teko,
skoro nemogue dostii. On predstavlja maksimalnu moguu proizvodnju
koju bi preduzee moglo ostvariti u odreenom vremenskom periodu pri
maksimalnom optereenju svih osnovnih sredstava i uz iskljuenje svih
trokova. Dakle 100 % korienja kapaciteta.
Normalni kapacitet (radni ili realni) odraava se u onoj
proizvodnji koju preduzee pod redovnim, normalnim uslovima
ostvaruje i to sa normalnim gubicima (trokovima).
Minimalni kapacitet predstavlja veoma slabo iskorienje nekog
osnovnog sredstva u duem vremenskom periodu, tako da je ono
predimenzionirano, neodgovarajue za odreenu vrstu proizvodnje i
racionalnije bi bilo zamijeniti ga novim osnovnim sredstvom manjeg
kapaciteta koje e se moi potpunije iskoristiti.
Ekonomski (optimalni) kapacitet je onaj pri kome su trokovi po
jedinici proizvodnje najnii tj, pri kome je ostvaren najvii stepen
ekonominosti u prizvodnji. Kada obim proizvodnje prekorai optimalni
kapacitet u pravcu u pravcu maksimalnog kapaciteta, ekonominost se
smanjuje, jer trokovi po jedinici proizvoda rastu. U najveem broju
sluajeva optimalni kapacitet lei pri stepenima zaposlenosti izmeu
75-90%.
Za svako preduzee je neophodno tano utvrivanje kapaciteta, jer
tek kada je veliina kapaciteta tano utvrena, preduzee moe da
ustanovi kojim intezitetom koristi svoj proizvodni kapacitet i
koliko visoki e pri tom biti trokovi. Ovo je naroito vano zbog toga
to izmeu intenziteta korienja kapaciteta i trokova preduzea postoje
odreeni uzajamni odnosi, a posebno kod onih preduzea kod kojih su
trokovi kapaciteta visoki.
Pri ispitivanju kako stepen korienja kapaciteta utie na pojedine
vrste trokova, moe se uoiti da postoje izvjesni trokovi na koje
kapacitet nema uticaja (fiksni trokovi), a postoje i takvi trokovi
na koje ima uticaja (varijabilni ili promjenjivi).
FIKSNI TROKOVI I NJIHOV UTICAJ NA PREDUZEE
Fiksni trokovi ne reaguju na oscilacije stepena korienja
kapaciteta. Dele se na: apsolutno fiksne i relativno fiksne. Visina
ukupnih fiksnih trokova preduzea je pri postojeem, neproirenom
kapacitetu stalna i od obima proizvodnje nezavisna. Ovi trokovi su
najveim dijelom uslovljeni tehniko proizvodnom opremom preduzea,
veliinom proizvodnog kapaciteta, pa se nazivaju i trokovima
proizvodne pripremljenosti. Posto je visina fiksnih trokova
uslovljena odreenom veliinom kapaciteta ovi trokovi se nazivaju i
trokovima kapaciteta. Svako poveanje kapaciteta poveava i fiksne
trokove, ali takvo poveanje nije prouzrokovano porastom stepena
korienja kapaciteta, nego novim osnovnim sredstvima pomou kojih se
postojei kapacitet proiruje.
Pored fiksnih trokova koji su uslovljeni kapacitetom i koji
postoje i onda kada preduzee ne proizvodi (to su: vremenska
amortizacija osnovnih sredstava, trokovi osiguranja, kamate,
trokovi odravanja, razne zakupnine, itd.), pojavljuju se i fiksni
trokovi koji su uslovljeni neposredno proizvodnjom, kao to su: lini
dohoci radnika koji upravljaju mainama i drugim proizvodnim
ureajima, lini dohodci inenjera, znatan deo trokova pogonske i
upravne reija, kontrole itd.
Visina ukupnih fiksnih trokova je stalna i od obima proizvodnje
nezavisna. Meutim, posmatrani u odnosu na jedinicu proizvoda,
fiksni trokovi su promenljivi. to se intenzivnije koristi
instalisani kapacitet preduzea, fiksni trokovi po jedinici
proizvoda bie sve nii, jer se ukupni fiksni trokovi preduzea tada
raspodeljuju na sve vei broj proizvoda. U odnosu na jedinicu
proizvoda, fiksni trokovi su obrnuto srazmjerni obimu
proizvodnje.
Smanjenje fiksnih trokova po jedinici proizvoda pri porastu
stepena korienja kapaciteta moe se prikazati sljedeom formulom:
ft = F / X
gdje je:
ft - fiksni troak po jedinici proizvoda
F - ukupni fiksni trokovi
X broj proizvedenih jedinica
Sljedei grafik pokazuje ponaanje fiksnih trokova po jedinici
proizvoda iz ega se jasno vidi da oni opadaju sa poveanjem obima
proizvodnje:
t
10000-
5000-
0 100 200 300 400 500 x
Apsolutno fiksni trokovi
Apsolutno fiksni trokovi su takvi trokovi ija je apsolutna
visina potpuno nepromenljiva i potpuno nezavisna od intenziteta
korienja kapaciteta. Ove trokove svako industrijsko preduzee mora
da snosi u njihovoj ukupnoj visini ve od svog osnivanja i oni se ne
mogu smanjiti ni onda kada je preduzee primorano da privremeno
obustavi proizvodnju i poslovanje. U ove trokove spadaju: vremenska
amortizacija, kamata na osnovna sredstva, trokovi osiguranja
osnovnih sradstava od poara, loma itd., trokovi odravanja i uvanja,
lini dohotci osoblja koje prduzee mora da dri i kad je privremeno
obustavilo proizvodnju, zatim razne zakupnine, doprinosi itd. Ovi
trokovi su uslovljeni kapacitetom tako da oni postoje ak i kada se
privremeno obustavi proizvodnja , jer i tada preduzee mora da plaa
osiguranje, da uplauje dospjelu amortizaciju kod banke, da plaa
kamatu na osnovna sredstva itd. Dakle, za vreme dok se ne
proizvodi, pri nultom stepenu korienja kapaciteta, ukupni trokovi
preduzea su jednaki njegovim apsolutno fiksnim trokovima.
Relativno fiksni trokovi
Relativno fiksni trokovi su takvi trokovi ija ukupna visina
ostaje nepromenjena samo u pojedinim slojevima proizvodnje (zona
kapaciteta). Meutim, kada obim proizvodnje premai odreene stepene
kapaciteta, pojavljuju se novi fiksni trokovi koji izazivaju
skokoviti rast ukupnih fiksnih trokova.
Ovi trokovi javljaju se pri prelasku iz jedne zone obima
proizvodnje u drugu. Poznato je da su apsolutno fiksni trokovi
fiksni, stalni, u jednoj zoni. Meutim, kada preduzee odlui da
proiri kapacitete, da povea obim proizvodnje, onda dolazi do naglog
skoka fiksnih trokova. To je sluaj kada se uvodi druga i trea
smjena u proizvodnju, nove serije modela i sl. Tada se pojavljuju
trokovi nove radne snage za novu smjenu, plate radnika u toj
smjeni, novi dodatni trokovi oko pripreme nove proizvodnje, trokovi
ogreva, osvjetljenja, maine poto rade u vie smjena, ee se kvare,
poveavaju se reijski trokovi i sl.
VARIJABILNI TROKOVI I NJIHOV UTICAJ NA PREDUZEE
Varijabilni (promjenjivi) trokovi su takvi trokovi koji reaguju
na svako poveanje kao i smanjenje obima proizvodnje. Ovi trokovi
neposredno su uslovljeni proizvodnjom. Izmeu koliine proizvedenih
proizvoda i ukupne visine varijabilnih trokova postoji odreena
funkcionalna zavisnost. Postoje varijabilni trokovi koji se potpuno
prilagoavaju oscilacijama stepena korienja kapaciteta. Svako
poveanje obima proizvodnje povui e za sobom proporcionalno poveanje
ukupnih trokova. Takvi varijabilni trokovi nazivaju se
proporcionalnim trokovima.
Pored proporcionalnih trokova, postoje i varijabilni trokovi
koji se ne prilagoavaju srazmerno oscilacijama stepena kapaciteta.
Poveanje obima proizvodnje imae za posledicu i poveanje ovih
trokova, ali ne u istoj srazmjeri u kojoj se proizvodnja poveava.
Takvi neproporcionalni varijabilni trokovi, koji rastu usporenijim
intenzitetom od porasta stepena kapaciteta, nazivaju se degresivnim
ili ispod proporcionalnim trokovima.
Varijabilni trokovi, iji je rast jai od rasta stepena korienja
kapaciteta, nazivaju se progresivnim trokovima.
Proporcionalni trokovi
Proporcionalni trokovi se srazmerno prilagoavaju oscilacijama
stepena korienja kapaciteta. Ovi trokovi su elastini. Poveanje
stepena korienja kapaciteta proporcionalno utie na poveanje ukupnih
proporcionalnih trokova preduzea. Isto tako, svako smanjenje obima
proizvodnje izaziva smanjenje ukupnih trokova, srazmerno smanjenju
proizvodnje.
Ukupni proporcionalni trokovi preduzea se mogu izraunati
sljedeom formulom:
VT = vt / x
gdje je: VT ukupni proporcionalni troak
vt proporcionalni troak po jedinici proizvoda
x broj jedinica proizvoda
U proporcionalne trokove spadaju trokovi materijala za izradu
(osnovnog materijala), deo pomonog materijala, lini dohotci izrade,
trokovi pakovanja i ekspedicije, ambalaa i znatan deo trokova
prodaje. Proizvodnja i prodaja u preduzeu neposredno uzrokuju
proporcionalne trokove.
Degresivni trokovi
Kao ukupni trokovi degresivni trokovi rastu pri poveanju stepena
korienja kapaciteta, ali u slabijoj meri od porasta stepena
korienja kapaciteta.
Degresivni trokovi su sloeni, meoviti i sastoje se od fiksnih i
varijabilnih trokova.
Degresivni trokovi su tipina pojava u svim granama industrije, u
kojima tehnoloka priroda proizvodnog procesa uslovljava intenzivno
uee osnovnih sredstava u procesu proizvodnje. Jaka degresija
trokova tipina je pojava u elektrinim centralama, u plinarama, u
rafinerijama nafte, u automatskim mlinovima, u topionikoj
industriji, u velikoj hemijskoj industriji, zatim kod saobraajnih
preduzea.
Ukoliko je vei udeo fiksnih trokova u ukupnim trokovima, utoliko
e degresija trokova biti jaa, pa e preduzee morati intenzivnije da
koristi proizvodni kapacitet da bi to ekonominije poslovalo.
Pri niskim stepenima korienja kapaciteta, trokovi po jedinici
proizvoda su visoki zbog neiskorienih fiksnih trokova, tj. zbog
toga to su kvote fiksnih trokova po proizvodu, zbog malog broja
proizvoda visoke. to se proizvodnja vie poveava, trokovi po
jedinici proizvoda postaju sve nii.
Progresivni trokovi
Progresivni karakter imaju trokovi koji rastu pri poveanju obima
proizvodnje ali u jaoj mjeri od porasta obima proizvodnje.
Posmatrani u odnosu na jedinicu proizvoda, ovi trokovi pri porastu
obima proizvodnje takoe rastu.
Progresija trokova je posledica preoptereenja radne snage i
osnovnih sredstava. Kada je neko preduzee preoptereeno porudbinama
koje su vezane za odreene rokove isporuke, bie primorano da uvede
prekovremeni rad. Tada dolazi do breg zamaranja ljudi to se
ispoljava u opadanju stepena uinka kod radnika, kao i do veeg loma
rastura materijala itd. Poveanje potronje materijala ispoljava se u
poveanju proporcionalnih trokova, to dovodi do promene njihovog
karaktera.
Zbog znatne uurbanosti u proizvodnji, manje briljivo se rukuje
sa raznim mainama, tako da ee dolazi do kvara na njima. To iziskuje
trokove opravke, koji nekada mogu biti i znatni. Pored toga rastu i
trokovi osvetljenja i ogreva koji su preteno degresivnog karaktera,
pa i kod ovih trokova esto moe doi do izmjene u njihovom
karakteru.
Kao to se iz izloenog moe uoiti, preoptereenje u proizvodnji
prouzrokuje poveane trokove. Pre svega kod proporcionalnih trokova
dolazi do poveanja linih dohodaka zbog prekovremenog rada, koji se
skuplje plaa. Kod trokova materijala, naroito osnovnog, zbog veeg
rastura i veih otpadaka dolazi do osjetnojeg poveanja ovih
trokova.
Kao to se vidi, progresije ukupnih trokova u preduzeu izazivaju
varijabilni trokovi. Fiksni trokovi ne mogu nikada izazvati
progresiju trokova, jer oni po jedinici proizvoda stalno opadadaju
sve do tehnike granice kapaciteta.
Obino je progresija trokova prolazne prirode, i to traje sve dok
je preduzee preoptereeno. im se obim proizvodnje smanji i kad
stepen korienja kapacitetaopet dospije u zonu optimalnosti,
progresija trokova prestaje i trokovi po jedinici proizvoda opet
dostiu minimum.
Razvojni tok trokova
Razvojni tok trokova pokazuje nam kako se trokovi ponaaju pri
razliitim stepenima korienja kapaciteta kao i veoma bitne
informacije za preduzee o tome kako dostii to bolji finansijski
rezultat uz to nie trokove. Razvojni tok trokova nam prua pregled
trokova u tri zone stepena korienja kapaciteta: zona degresije,
zona optimalnosti i zona progresije.
Pri nultom stepenu korienja kapaciteta, ukupni trokovi preduzea
sastoje se samo iz trokova kapaciteta tj. iz apsolutnih fiksnih
trokova.
Poveanjem obima proizvodnje, od nultog do viih i visokih stepena
korienja kapaciteta, pored apsolutno fiksnih trokova, pojavljuju se
varijabilni trokovi koji su uslovljeni proizvodnjom i rastu sa
obimom proizvodnje. Tada fiksni i varijabilni (degresivni) trokovi
usporavaju proporcionalni rast ukupnih trokova. Ukupni trokovi
rastu sa poveanjem obima proizvodnje ali rastu ispodproporcionalno
obimu proizvodnje.
Trokovi po jedinici proizvoda opadaju to je uslovljeno
degresijom fiksnih trokova, a pored toga jo i opadanjem pojedinih
vrsta varijabilnih trokova po jedinici proizvoda, dok
proporcionalni trokovi po jedinici ostaju vie ili menje isti.
Zona u kojoj ukupni trokovi preduzea pri poveanju stepena
korienja kapaciteta rastu ispod proporcionalno, a prosjeni trokovi
po jedinici opadaju, naziva se zona degresije.
Kada stepen korienja kapaciteta prekorai granicu degresije i ide
prema jo viem obimu proizvodnje, trokovi po jedinici proizvoda vie
nee opadati. Ukupni trokovi preduzea tada jedno kratko vrijeme
proporcionalno rastu, dok trokovi po jedinici proizvoda ostaju
konstantni i imaju karakter proporcionalnih trokova. Zona u kojoj
ukupni trokovi proporcionalno rastu i u kojoj je visina prosjenih
proizvodnih trokova po jedinici proizvoda najnia, naziva se zona
optimalnosti.
Zona optimalnosti lei kod svakog industrijskog preduzea na
razliitoj visini, to u svakom preduzeu treba tano ustanoviti. U
najveem broju preduzea, ova zona lei kod visokih stepena korienja
kapaciteta (80% - 90%).
U okviru zone optimalnosti, proizvodnja je najekonominija.
Proizvodni trokovi po jedinici proizvoda ovde su najnii. U zoni
optimalnosti faktori proizvodnog procesa su najpovoljnije
iskoriteni i najbolje su meusobno usklaeni.
Kada stepen korienja kapaciteta prekorai zonu optimalnosti,
celokupni trokovi preduzea progresivno rastu. Ovo uslovljava i
porast prosenih trokova po jedinici proizvoda.
Zona u kojoj ukupni trokovi preduzea, kao i prosjeni trokovi po
jedinici proizvoda progresivno rastu, naziva se zonom progresije. U
ovoj zoni progresija trokova je utoliko jaa ukoliko se stepen
korienja kapaciteta vie udaljava od zone optimalnosti.
Grafik: razvojni tok trokova:
Ukupni trokovi
T
zona
optimalnosti
zona zona
degresije progresije
0 Xmax
Grafik:razvojni tok trokova.
Po jedinici proizvoda:
t
zona
optimalnosti
zona
degresije
zona
progresije
ZAKLJUAK
Iz prethodnog izlaganja se vidi da troskovi, kao takvi ne mogu I
ne smeju biti zanemareni. Profitabilnost direktno zavisi od uspenog
i racionalnog upravljanja trokovima. Posebno je bitno za
preduzetnika koji poinje nov posao da odradi temeljnu anlizu
trokova pokretanja novog biznisa kako bi se predupredila i ne tako
mala stopa smrtnosti novih malih i srednjih preduzea od kojih 60%
na doivi petu godinu poslovanja
Podaci koji se dobijaju iz svih ovih analiza neiskorienih
resursa, odnosno, unutranjih rezervi, treba da budu korieni u svrhu
pronalaenja naina za njihovo korienje na pravi nain i u to veoj
mjeri ili za traenje nekih drugih rjeenja da bi se njihova
neiskoritenost svela na to je mogue manju mjeru. To bi bila ,na
primjer, prodaja osnovnih sredstava koja se ne koriste, otputanje
vika radne snage, razvijeniji kontrolni mehanizmi raznih oblika,
poev od kontrole kvaliteta, pa do spreavanja otuivanja, nemara i
sl.
LITERATURA
1. Enerprise Policy, Bulletin EU , 1996, (1/3),
2. Mala i srednja preduzea i zapoljavanje, Republiki zavod za
trite rada, Beograd, 1998.
3. Tomi Dragan, Mala preduzea- velika ansa, CMP i VEDES,
Beograd, 1995.
4. Vukoti Veselin, Privatizacija i razvoj preduzetnitva,
Meunarodni Work shop o politici razvoja MSP u Jugoslaviji,
Zrenjanin, oktobar 1997.
5. Grozdani R., orevi D., Strukturni, finansiski i poreski
preduslovi razvoja malih i srednjih preduzea, Ekonomski anali,
vanredni broj decembar 1997, Ekonomski fakultet Beograd, 1997.
str.182.
6. orevi Dejan, Mala i srednja preduzea, KAS, Beograd, 2001.
7. orevi D., Bei C., Marketing komuniciranje, TF Mihajlo Pupin,
Zrenjanin, 2004
8. Drucker Peter, Menadzer za budunost, PS Grme- Privredni
pregled, Beograd, 1995.
9. orevi D., Bei C., Bogeti S.,Osnove funkcionisanja savremene
ekonomije, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2005.
10. Sajfert Zvonko, Preduzetnitvo, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin,
2003.
11. Mala i srednja preduzea i preduzetnici u Srbiji, Godinji
izvetaj 2003., Republika Srbija, Republika agencija za razvoj MSP i
preduzetnitva, Beograd
12. Grozdani R., orevi D., Osnove ekonomije, TF Mihajlo Pupin,
Zrenjanin, 1999.
www.maturski.org
