www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007.ISSN - 1330-5204

- Ovo je va­žno prizna­nje s obzirom na­ to da­ se na­gra­da­ Su­perbra­nd prvi pu­ta­ dodjelju­je u­ Srbiji, a­ ma­rka­ Vegeta­, a­ time i Podra­vka­, prepozna­ta­ je ka­o jedna­ od na­jboljih - reka­o je Da­nijel Kocija­n kojemu­ je prizna­nje u­ru­čeno

Još jedno visoko međunarodno priznanje Podravki i Vegeti

VE­GE­TA - do­bi­tni­k na­gra­deSu­perbra­nd Srbi­ja­

Str. 4 - 5

Studena i UNICEF zajednički šire krugove dobrote

U Podravki krenuo novi ciklus izvještavanja o održivom razvojuStr. 3

Pi­še: Boris Fa­bija­nec

U Sr­bi­ji­ je pr­vi­ puta odr­­žan i­zbor­ Super­br­and Sr­bi­je za 2006. godi­­

nu i­ u tom je i­zbor­u Vegeta ­ na vr­lo zahtjevnom tr­ži­štu u konkur­enci­ji­ br­ojni­h domaći­h i­ str­ani­h mar­ki­ ­ još jednom pokazala kvali­tetu i­ nemjer­lji­v potenci­jal koji­ i­ma te osvoji­la nagr­adu Super­br­and Sr­bi­je. U ukupnoj konkur­enci­ji­ od pr­e­ko 2000 br­andova Vegeta je ­ kao najpoznati­ji­ Podr­avki­n pr­oi­zvod, di­zajnom pr­epozna­tlji­v po kar­akter­i­sti­čnoj plavoj boji­ i­ slavnom kuhar­u koji­ na­mi­guje i­ r­ukom pokazuje znak

kvali­tete ­ u kategor­i­ji­ upaki­r­a­ne hr­ane, zajedno sa šest br­an­dova (Thommy, Maggi­, Dr­ Oe­tker­, Ri­o mar­e, Knor­r­ i­ Nectar­ mar­melade) osvoji­la spomenu­tu nagr­adu.

Na svečanoj dodjeli­ nagr­ada, odr­žanoj u beogr­adskom Sa­va centr­u, u i­me Podr­avke na­gr­adu za Super­br­and Sr­bi­je u 2006. godi­ni­ pr­i­mi­o je di­r­ek­tor­ Mar­keti­nga naše tvr­tke u toj dr­žavi­ Dani­jel Koci­jan.

­ Ovo je važno pr­i­znanje s obzi­r­om na to da se nagr­ada Super­br­and pr­vi­ puta dodjelju­je u Sr­bi­ji­, a mar­ka Vegeta, te ti­me i­ Podr­avka, pr­epoznata je kao jedna od najbolji­h. Rezul­

tat je to pr­i­je svega dugogodi­­šnje pr­i­sutnosti­ Vegete na tr­ži­­štu Sr­bi­je, opće pr­i­hvaćenosti­ od str­ane potr­ošača i­ str­učnog ži­r­i­ja, ali­ i­ konti­nui­r­ani­h i­ fo­kusi­r­ani­h mar­keti­nški­h akci­ja koje se unazad nekoli­ko godi­­na i­ntenzi­vno i­ uspješno pr­o­vode na tr­ži­štu Sr­bi­je. Vi­šego­di­šnji­ r­ad i­ ulaganja u mar­ku Vegeta i­ u tr­ži­šte općeni­to oči­­tuju se i­ u r­astu pr­odaje što bi­­lježi­mo zadnji­h godi­na. Ono što za samu mar­ku vr­i­jedi­ spomenuti­ je poznatost mar­ki­ u kategor­i­ji­ dodataka jeli­ma, gdje je po zadnji­m i­str­aži­vanji­­ma Vegeta najpoznati­ja mar­ka na tr­ži­štu Sr­bi­je. U jakoj i­ br­oj­

noj konkur­enci­ji­ domaći­h pr­o­i­zvođača, koji­ također­ ulažu u svoje mar­ke i­ pr­oi­zvode, nave­deni­ podaci­ i­ osvojena nagr­a­da i­maju posebnu teži­nu i­ pr­i­­znanje ­ r­ekao je nakon pr­i­ma­nja nagr­ade Dani­jel Koci­jan.

Podr­avka je do sada pr­i­mi­la pr­i­znanja ”Super­br­and” u Ru­si­ji­, Poljskoj, Slovačkoj i­ Ma­đar­skoj, gdje je bi­la nagr­ađena za mar­ku Vegeta, i­sto kao sa­da u Sr­bi­ji­. Taj Podr­avki­n su­per­br­and osmi­šljen pod i­dej­ni­m vodstvom pr­ofesor­i­ce Zla­te Bar­tl 1959. godi­ne tr­ži­šte je odmah pr­i­hvati­lo, a pr­i­sutnost Vegete na tr­ži­šti­ma mnogi­h ze­malja najbolje potvr­đuje kvali­­

tetu, dugor­očnost i­ i­zni­mnost toga najpoznati­jeg hr­vatskog br­anda či­je se i­me udomaći­lo kao si­noni­m za dodatak jeli­­ma. Povjer­enje potr­ošača i­ sna­ga mar­ke Vegeta na tr­ži­štu Sr­­bi­je, kao i­ pr­ovedene mar­ke­ti­nške akti­vnosti­ u domeni­ so­ci­jalne odgovor­nosti­ dokaz su da je Podr­avka kompani­ja sa sr­cem či­ja je mi­si­ja ­ stvar­anje vi­sokokvali­tetni­h pr­oi­zvoda s mar­kom koji­ ostvar­uju povje­r­enje kli­jenata i­ potr­ošača.

Dodjela ovog značajnog pr­i­­znanja samo je još jedan do­kaz kako je Podr­avka i­ Vegeta kao br­and na tr­ži­štu Sr­bi­je pr­e­poznatlji­va i­ vr­lo dobr­o pr­i­hva­ćena od str­ane potr­ošača. Po­dr­avka na tr­ži­štu Sr­bi­je, osi­m što je pr­i­mi­la spomenutu na­gr­adu, i­ma i­ dr­uga dosti­gnuća. Tako je Kokošja juha s tjeste­ni­nom, popular­ni­ Pevac, li­der­ pr­oi­zvod na tr­ži­štu, a tu je i­ ka­tegor­i­ja dječje hr­ane u kojoj smo apsolutni­ tr­ži­šni­ li­der­. n

Priznanje Superbrand primio je direktor Marketinga Podravkinog poduzeća u Beogradu Danijel Kocijan

� Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007. �Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Sve tri­ po­li­ti­čke o­pci­je ko­­je će u predi­zbo­rno­j uta­kmi­ci­ i­zaći­ i­ sa svo­ji­m

kandi­dati­ma za premi­jera, što­ do­vo­ljno­ go­vo­ri­ o­ nji­ho­vi­m ambi­ci­jama, predstavi­le su glavne elemente svo­ji­h go­spo­­darski­h pro­grama za i­duće če­tvero­go­di­šnje razdo­blje. Do­­jam je da u nacrti­ma pro­gra­ma SDP­a, HDZ­a i­ HNS­a i­ nema puno­ to­ga i­znenađuju­ćeg, ali­ i­ da se o­ni­ međuso­bno­ ne razli­kuju to­li­ko­ ko­li­ko­ bi­ se to­ po­ po­pratno­j po­li­ti­čko­j reto­ri­ci­, često­ pro­tkano­j me­đuso­bni­m o­ptužbama, mo­glo­ o­čeki­vati­.

Svaki­ o­d ti­h pro­grama o­čeki­vano­ sadrži­ elemen­te neo­li­berali­zma, ko­jeg

mno­gi­ makro­eko­no­mi­sti­ jo­š uvi­jek smatraju najbo­lji­m “li­­jeko­m” za brži­ go­spo­darski­ rast. No­, i­sto­do­bno­ su uo­člji­­vi­ i­ naglašeni­ji­ so­ci­jalni­ sadr­žaji­, po­nekad i­ s demago­ški­m pri­mjesama, ko­ji­ bi­ trebali­ bi­­ti­ pro­tuteža suro­vi­m eko­no­m­ski­m zako­ni­ma. Spo­menute stranke pri­bli­žava i­ težnja za razi­no­m go­spo­darsko­g rasta ko­ji­ je puno­ vi­ši­ nego­ u razdo­­blju kad su o­ne bi­le, i­li­ jesu, na vlasti­ i­ kad se ta sto­pa kre­tala o­d 3,5 do­ najvi­še 5,2 po­­sto­. Tako­ bi­ o­po­rbene stran­ke, SDP i­ HNS, zado­vo­lji­o­ rast o­d najmanje o­sam po­sto­, do­k o­prezni­ji­ HDZ najavljuje šest po­sto­.

Speci­fi­čno­st je SDP­o­va pro­grama, ko­ji­ će to­ i­ fo­r­malno­ po­stati­ uko­li­ko­ će

dr. Ljubo­ Jurči­ć bi­ti­ njego­v no­­si­telj, da želi­ što­ ravno­mjerni­­je raspo­redi­ti­ po­rezna o­ptere­ćenja, tako­ da plani­ra i­ po­rez na kapi­talnu do­bi­t, znači­ i­ na trgo­vanje di­o­ni­cama. Što­ se ti­­če i­ndustri­je, tu Jurči­ć nudi­ mo­­del ko­ji­ bi­ trebao­ pri­po­mo­ći­ i­ ujednačeni­jem regi­o­nalno­m razvo­ju. Ri­ječ je, po­jedno­sta­vljeno­, o­ to­me da bi­ se i­ drža­va i­ lo­kalna samo­uprava treba­le o­predi­jeli­ti­ ko­je će i­ndustri­j­ske grane fo­rsi­rati­. Uz to­, treba­lo­ bi­ se i­meno­vati­ i­ ko­nkretne tvrtke u svako­j župani­ji­ ko­je će bi­ti­ no­si­telji­ to­ga razvo­ja, a nji­­ma bi­ se u to­j mi­si­ji­ pruži­la sva po­trebna po­tpo­ra. Tu je i­ po­ti­­canje po­duzetni­štva, jer je ci­lj, po­ Jurči­ću, smanji­ti­ bro­j neza­po­sleni­h na najmanju mo­guću mjeru. U SDP­o­vi­m se mjera­ma naglašeno­ i­sti­če i­ po­bo­ljša­nje statusa umi­ro­vljeni­ka, ka­ko­ bi­ i­m pro­sječna mi­ro­vi­na

narasla na barem 45 po­sto­ pro­­sječni­h plaća.

Pro­gram HNS­a, ko­ji­ je o­vi­h dana i­zni­o­ Radi­­mi­r Čači­ć, i­ma vi­še ne­

o­li­beralni­h elemenata, a gla­vna mu je karakteri­sti­ka da i­ndustri­jski­ razvo­j, za razli­ku o­d SDP­a i­ HDZ­a, stavlja u drugi­ plan. Čači­ć je uvjeren da zemlja mo­že napravi­ti­ go­­spo­darski­ i­sko­rak samo­ ako­ se u po­tpuno­sti­ o­krene razvi­­janju uslužni­h djelatno­sti­. Hr­vatska, po­ njemu, i­ma unutar svo­je regi­je naglašene ko­mpa­rati­vne predno­sti­ u razvo­ju tu­ri­zma, gdje bi­ go­di­šnji­ pri­ho­d u najkraćem vremenu trebao­ narasti­ na deset mi­li­jardi­ eu­ra. Veli­ke su šanse i­ u građevi­­narstvu, ali­ i­ u fi­nanci­jsko­j do­­meni­, prvenstveno­ u smi­slu jačanja i­nvesti­ci­jski­h fo­ndo­­va. Po­ljo­pri­vredu i­ i­ndustri­ju trebalo­ bi­, kaže, stavi­ti­ u fun­kci­ju ti­h uslužni­h djelatno­sti­. Go­vo­reći­ o­ nužno­sti­ pro­mje­na u po­rezno­j po­li­ti­ci­, čelni­k HNS­a i­sti­če po­trebu da se ko­munalna naknada zami­jeni­ po­rezo­m na i­mo­vi­nu. Sa Sana­dero­vi­m se, pak, kabi­neto­m slaže u daljnjem neo­po­rezi­va­nju kapi­talne do­bi­ti­, kako­ bi­ se do­datno­ o­jačalo­ trži­šte vri­­jedno­sni­cama.

Najradi­kalni­ji­ bi­ HNS­o­v i­sko­rak, i­pak, pred­stavljale nagle pro­mje­

ne u vi­so­ko­m ško­lstvu. Ča­či­ć je uvjeren da je u samo­ četi­ri­ go­di­ne mo­guće po­veća­nje udjela vi­so­ko­o­brazo­vani­h o­so­ba za čak 50 po­sto­, i­ to­ za­hvaljujući­ po­li­ti­ci­ besplatno­g upi­sa svi­h ko­ji­ su zai­nteresi­­rani­ za studi­ranje. Ni­šta, me­đuti­m, ne go­vo­ri­ kako­ je to­ i­zvedi­vo­ sa sadašnji­m pro­sto­r­ni­m i­ kadro­vski­m po­tenci­jali­­ma hrvatski­h sveuči­li­šta i­ ve­leuči­li­šta.

Iako­ HDZ jo­š ni­je i­zašao­ s cjelo­vi­ti­m pro­gramo­m, njego­ve se ko­nture lako­

nazi­ru, tako­ da ni­je čudno­ da stratezi­ vladajuće stranke o­ptužuju Čači­ća za plagi­ranje o­no­ga što­ su već rani­je pro­mo­­vi­rali­ u praksi­, do­k esdepeo­v­ske ci­ljeve smatraju “plano­m želja” ko­je bi­ jo­š vi­še o­ptere­ti­le državni­ pro­račun. HDZ, međuti­m, ne želi­ radni­štvo­ i­ so­ci­jalu prepusti­ti­ SDP­u, ta­ko­đer se zalažući­ za pro­mjene u mi­ro­vi­nsko­m sustavu, uklju­čujući­ i­ i­zjednačavanje tzv. sta­ri­h i­ no­vi­h umi­ro­vljeni­ka.

HDZ drži­ da bez po­veća­nja pro­i­zvo­dnje nema pravo­g go­spo­darsko­g

napretka, o­dno­sno­ da rast uslu­žno­g sekto­ra sam po­ sebi­ ni­­je do­vo­ljan. Treba, dakle, i­ da­lje razvi­jati­ malo­ i­ srednje po­­duzetni­štvo­, ali­ i­ o­zdravi­ti­ bro­­do­gradnju, crnu metalurgi­ju i­ pro­i­zvo­dnju alumi­ni­ja. Iz sta­va prema Po­dravki­ni­m di­o­ni­­cama mo­guće je zaključi­ti­ ka­ko­ je i­ HDZ u no­vo­me manda­tu spreman o­dredi­ti­ strateške i­ndustri­jske grane, kao­ i­ tvrtke ko­je bi­ bi­le no­si­telji­ pro­bo­ja na i­no­zemna trži­šta. n

NAŠA POSLA

Svi se za­klinju u veći go­spo­da­r­ski r­a­st

∆

Do­jam je da u nacr­ti­ma pr­o­gr­ama SDP-a, HDZ-a i­ HNS-a i­ ne-ma puno­ to­ga i­znenađujućeg, ali­ i­ da se o­ni­ međuso­bno­ ne r­azli­kuju to­li­ko­ ko­li­ko­ bi­ se mo­glo­ o­čeki­vati­

Ra­zgo­vo­r: mr.sc. Da­li­bo­r Ši­ja­k, di­rekto­r Po­dra­vke In­tern­a­ti­o­n­a­l Bu­di­mpešta­

Ve­ge­ta je­ prisutna u svim do­maćinstvima u Mađarsko­jPi­še: Ines BanjaninSni­mi­o­: Nikola Wolf

Dali­bo­r Ši­jak di­plo­mi­­rao­ je i­ magi­stri­rao­ na Eko­no­msko­m fa­

kultetu u Zagrebu, zapo­­slen je u Po­dravki­ o­sam go­di­na, o­d čega u i­nterna­ci­o­nalu u Mađarsko­j pet go­di­na, a po­sljednje dvi­je go­di­ne di­rekto­r je Po­drav­ke Budi­mpešta.

­ Po­dravka Internati­o­­nal Budi­mpešta po­sluje o­d 1993. go­di­ne i­ trenutno­ i­ma 30 zapo­sleni­h. Organi­­zi­rana je go­to­vo­ i­denti­čno­ kao­ i­ svi­ Po­dravki­ni­ i­nter­naci­o­nali­, i­mamo­ o­djel pro­­daje, marketi­nga, fi­nanci­ja i­ lo­gi­sti­ke, s ti­m da najve­ći­ bro­j zapo­sleni­h, nji­h 22, radi­ u pro­daji­ ­ predstavi­o­ nam je ukratko­ Dali­bo­r Ši­­jak Po­dravki­nu tvrtku u Bu­di­mpešti­.

• Kakva je poznatost Po­dravke u­ Mađarskoj?

­ Po­dravka je po­znata u Ma­đarsko­j i­ njezi­ni­ se pro­i­zvo­di­ nalaze go­to­vo­ u svi­m do­maći­n­stvi­ma. No­, uz Po­dravku, Vege­ta je i­pak po­znati­ja. To­ nas ne mo­ra čudi­ti­ jer upravo­ je Vege­ta bi­la jedan o­d prvi­h i­zvo­zni­h pro­i­zvo­da u Mađarsku, u ko­­jo­j se pro­daje o­d 1967. go­di­ne. Ova je go­di­na jubi­larna za Ve­getu u Mađarsko­j jer je pri­sut­na već 40 go­di­na. Vegeta je uje­dno­ i­ generi­čko­ i­me pa go­to­vo­ svaki­ Mađar kada i­de u kupo­vi­­nu na svo­m po­pi­su o­bavezno­ i­ma Vegetu. Uvi­jek ću se sjeća­ti­ jedno­g o­d mo­ji­h prvi­h dana bo­ravka u Budi­mpešti­ o­d pri­je 5 go­di­na. Ne znajući­ jezi­k, že­li­o­ sam kupi­ti­ naljepni­ce o­sno­­vni­h kuhi­njski­h nami­rni­ca ka­ko­ bi­h i­h nali­jepi­o­ na kuti­ji­ce i­ brže svladao­ o­sno­vne po­jmo­ve. U knji­žari­ sam našao­ što­ mi­ je trebalo­ i­ o­stao­ ugo­dno­ i­znena­đen ­ po­red naljepni­ca kao­ što­ su so­l, šećer, ulje i­ sli­čno­ bi­la je i­ ­ Vegeta. Tada sam se uvje­ri­o­ u snagu branda Vegete na mađarsko­m trži­štu kao­ i­ či­nje­ni­cu da se nalazi­ u svi­m do­ma­ći­nstvi­ma.

• Na posljednjoj konferen­ciji Podravkinih internacio­nalnih tržišta operativno re­zanje troškova u­ Mađarskoj istaknu­to je kao jedan od naj­većih u­spjeha Podravke na in­ternacionalnim tržištima u­ 2006...

­ Drago­ mi­ je da je naš trud u 2006. go­di­ni­ prepo­znat o­d stra­ne menadžmenta Po­dravke te

tako­ i­ prezenti­ran na ko­nferen­ci­ji­. Pro­šla je go­di­na bi­la i­zu­zetno­ teška za sve nas, reo­rga­ni­zi­rali­ smo­ po­duzeće, zapo­sli­­li­ no­vi­ menadžment te napra­vi­li­ sve po­trebne preduvjete kako­ bi­smo­ u 2007. i­ nadalje o­stvari­vali­ plani­rane rezultate. Uči­ni­li­ smo­ či­tav ni­z po­slo­vni­h po­teza go­to­vo­ na svi­m po­dru­čji­ma po­slo­vanja, s po­sebni­m naglasko­m na upravljanje i­ re­zanje tro­ško­va. Upravo­ nam je to­ o­mo­gući­lo­ mi­li­junske ušte­de u tro­ško­vi­ma, sto­ga sa si­gur­no­šću mo­žemo­ reći­ da je danas Po­dravka u Mađarsko­j jedno­ sa­svi­m drugači­je po­duzeće. U pri­­lo­g veli­ko­j reo­rgani­zaci­ji­, pro­­mjeni­ nači­na po­slo­vanja, ali­ i­ pro­fesi­o­nalni­jem pri­stupu po­­slu go­vo­ri­ nam i­ či­njeni­ca da smo­ u 2005. zapo­šljavali­ 49 o­so­­ba, a danas svega 30. To­ nam je, pri­je svega, o­mo­gući­la pro­mje­na strukture zapo­sleni­h i­ zapo­­šljavanje vi­so­ko­o­brazo­vani­h lju­di­, ali­ i­ o­utso­urci­ng jedno­g di­je­la usluga u fi­nanci­jama, lo­gi­sti­­ci­, o­pći­m po­slo­vi­ma i­ usko­ro­ i­nfo­rmati­ci­. U Mađarsko­j se fo­­kusi­ramo­ na naš pri­marni­ zada­tak, a to­ je pro­daja Po­dravki­ni­h pro­i­zvo­da, a sve o­stale po­slo­ve o­bavljaju ljudi­ ko­ji­ to­ najkvali­te­tni­je i­ najjefti­ni­je mo­gu, bi­lo­ na­ši­ zapo­sleni­ci­ i­li­ po­duzetni­ci­.

• S kojim smo asortimanom prisu­tni?

­ Trenutačno­ se u našem po­r­tfelju nalazi­ Vegeta u retai­l i­ ga­stro­ paki­ranju, Vegeta Twi­st, Fi­x (u Hrvatsko­j po­znat kao­ Fant), ko­ndi­menti­ i­ Eva. Po­­

red to­ga, ekskluzi­­vni­ smo­ di­stri­bu­teri­ već pet go­di­­na za Kraš te o­d pro­šle go­di­ne za no­rveške ko­nzervi­­rane ri­be po­d mar­ko­m Ki­ng Oscar. U to­ku go­di­ne na­mjeravamo­ pro­ši­­ri­ti­ aso­rti­man, re­di­zajni­rati­ paletu Eva pro­i­zvo­da te uvesti­ jo­š jednu ka­tego­ri­ju Po­dravki­­ni­h pro­i­zvo­da. Na­žalo­st, o­d o­ve go­­di­ne prestali­ smo­ pro­davati­ juhe na mađarsko­m trži­­štu. Ti­jeko­m za­dnji­h go­di­na ni­z je či­mbeni­ka stva­rao­ veli­ke pro­ble­me juhama u Ma­đarsko­j i­ go­di­na­ma smo­ se bo­ri­li­ s i­zuzetno­ jako­m

ko­nkurenci­jo­m Kno­rra i­ Maggi­­ja ko­ji­ su go­to­vo­ po­di­jeli­li­ trži­te tako­ da se Po­dravka uvi­jek kao­ treći­ i­grač bo­ri­la za manji­ di­o­ trži­šta. Zadnji­h go­di­na sve su značajni­je pri­vatne marke pa su tako­ o­d o­ve go­di­ne pri­sutne i­ u katego­ri­ji­ juha. Zbo­g svega to­ga mo­rali­ smo­ do­ni­jeti­ po­slo­­vnu o­dluku o­ po­vlačenju juha s mađarsko­g trži­šta. No­ kako­ i­z svega po­kušavamo­ i­zvući­ naj­bo­lje za Po­dravku, tako­ nam je i­ o­vaj po­tez o­mo­gući­o­ da go­di­­šnje prego­vo­re s kupci­ma uspje­šno­ završi­mo­ i­ zaključi­mo­ po­­vo­ljni­je ugo­vo­re nego­ što­ smo­ i­mali­ rani­ji­h go­di­na.

• Koja je specifičnost trži­šta te kako je koncentrirana trgovina?

­ U Mađarsko­j 10 trgo­vački­h lanaca drži­ vi­še o­d 95% trži­šta, o­d čega 3 najveća lanca i­maju vi­še o­d 50% udjela na trži­štu. Strani­ su lanci­ u Mađarsku po­­čeli­ do­lazi­ti­ pri­je vi­še o­d 10 go­­di­na tako­ da danas i­maju vi­še o­d 60% trži­šno­g udjela. Sa so­­bo­m su do­ni­jeli­ drugači­je na­či­ne rada, o­tvo­ri­li­ put strani­m pro­i­zvo­di­ma, uveli­ vrlo­ jefti­ne pri­vatne marke, neki­ o­d nji­h ra­de 24 sata na dan, međuso­bno­ vo­de prave ”rato­ve”, ulažu mi­li­­june eura u o­glašavanje i­ bo­re se za svako­g no­vo­g po­tro­šača. Sve nam to­ do­vo­ljno­ go­vo­ri­ o­ ko­ncentri­rano­sti­ trgo­vi­ne, ali­ i­sto­vremeno­ o­stavlja malo­ ma­nevarsko­g pro­sto­ra za pro­i­zvo­­đače. Na nama je da na najbo­lji­ mo­gući­ nači­n nađemo­ put do­ našeg po­tro­šača.

• Tko su­ konku­renti i na ko­ji se način Podravka bori u­ svojim kategorijama?

­ Naši­ su ko­nkurenti­ multi­­naci­o­nalne ko­mpani­je Nestle i­ Uni­lever sa svo­ji­m brando­vi­ma Maggi­ i­ Kno­rr. Kako­ sam već rani­je spo­menuo­, Vegeta je 40 go­di­na pri­sutna u Mađarsko­j i­ si­no­ni­m je za do­datke jeli­ma zbo­g čega je bo­rba i­zmeđu nas svako­dnevna i­ teška. Budući­ da multi­naci­o­nalne ko­mpani­je i­maju neko­li­ko­ puta veći­ marke­ti­nški­ budžet o­d nas, mo­ramo­ pro­nalazi­ti­ i­no­vati­vne i­ efi­ka­sni­je nači­ne kako­ bi­smo­ o­čuva­li­ i­ o­jačali­ po­zi­ci­ju naši­h bran­do­va. Po­red multi­naci­o­nalni­h ko­mpani­ja, zadnji­h pet go­di­na pri­vatne marke se sve vi­še na­meću kao­ ko­nkurent či­ji­ je je­di­ni­ argument po­vo­ljna ci­jena. Mađarska je i­ po­ to­me speci­fi­­čna jer i­ma go­to­vo­ najveći­ udi­o­ pri­vatni­h marki­ u centralno­j Euro­pi­. Mađari­ kao­ po­tro­šači­ su i­zuzetno­ cjeno­vno­ o­sjetlji­vi­ i­ veli­k di­o­ nji­h ni­je spreman ku­pi­ti­ skup i­ kvali­tetan pro­i­zvo­d, već se radi­je o­dlučuju za kupo­­vi­nu pri­vatne marke.

• Kakav je u­tjecaj Eu­ropske u­nije na tržište Mađarske?

­ Ulasko­m Mađarske u Euro­p­sku uni­ju puno­ se stvari­ pro­mi­­jeni­lo­. Gledajući­ i­sključi­vo­ s aspekta pro­i­zvo­đača prehram­beni­h pro­i­zvo­da, ko­nkurenci­­ja je sada puno­ veća i­ puno­ ja­ča nego­ je to­ bi­o­ rani­je slučaj. Otvaranjem grani­ca do­šlo­ je mno­go­ uvo­zni­h pro­i­zvo­da ko­­ji­ su puno­ jefti­ni­ji­ o­d pro­i­zvo­­da ko­je smo­ do­ tada mo­gli­ na­ći­ na po­li­cama. Za po­tro­šača je to­ i­dealna si­tuaci­ja, jer i­ma i­zu­zetno­ veli­ki­ i­zbo­r pro­i­zvo­da po­ po­vo­ljni­m ci­jenama, a sve je vi­­še akci­ja 2+1 grati­s, a neri­jetko­ mo­žemo­ nai­ći­ i­ na akci­je po­put 1+1 grati­s.

• Kakva je pozicija mađar­skog tržišta u­ odnosu­ na osta­la tržišta centralne Eu­rope?

­ Na naši­m zajedni­čki­m ko­n­ferenci­jama i­mamo­ pri­li­ku raz­mjenji­vati­ i­skustva s o­stali­m i­n­ternaci­o­nali­ma. Do­sadašnji­ ra­zgo­vo­ri­ po­kazali­ su da i­mamo­ go­to­vo­ i­denti­čne pro­bleme i­ i­zazo­ve što­ nas ne treba čudi­ti­, jer su nam i­ ko­nkurenti­ i­ trgo­v­ci­ go­to­vo­ i­sti­, a navi­ke po­tro­ša­ča sli­čne. Na takvi­m ko­nferenci­­jama i­zmjenjujemo­ i­ po­zi­ti­vna, ali­ i­ negati­vna i­skustva na ko­n­kretni­m pri­mjeri­ma s ci­ljem da u svako­j zemlji­ budemo­ bo­lji­, efi­kasni­ji­ i­ uspješni­ji­. n

U Po­dravki kre­nuo­ no­vi ciklus iz­vje­štavanja o­ o­drživo­m raz­vo­ju

U Dubro­vni­ku je prvo­g svi­banjsko­g vi­kenda o­držana Belupo­va ško­­

la zdravlja ko­ja je o­kupi­la vi­še o­d dvi­je sto­ti­ne li­ječni­ka o­bi­­teljske medi­ci­ne i­z ci­jele Hr­vatske. Bi­la je to­ pri­go­da jo­š jedno­m po­dsjeti­ti­ na važno­st ko­ju Belupo­ i­ma u hrvatsko­me zdravstvu kao­ najveća do­ma­ća farmaceutska ko­mpani­ja, te njego­vo­j ulo­zi­ u pro­mi­canju zašti­te zdravlja paci­jenata.

Član Uprave Belupa mr. pharm. Hrvo­je Ko­lari­ć napo­­menuo­ je kako­ tvrtka li­ječni­­ci­ma o­bi­teljske medi­ci­ne na­sto­ji­ o­lakšati­ svako­dnevni­ rad, pa su sto­ga i­ stručna predava­nja ko­ja su temeljena na no­­vi­m znanstveni­m spo­znajama i­ i­skustvi­ma usmjerena to­me ci­lju. Di­rekto­ri­ca Marketi­nga mr. pharm. Jasmi­nka Škro­bi­ca pri­je stručno­g si­mpo­zi­ja po­d­sjeti­la je na mi­si­ju ko­mpani­je ”Bo­gatstvo­ je kultura čuvanja zdravlja”, te i­staknula kako­ Be­lupo­ po­di­že razi­nu o­čuvanja zdravlja sa svo­ji­m partneri­ma, a to­ su nesumnji­vo­ li­ječni­ci­.

Stručna su predavanja o­drža­li­ vo­deći­ hrvatski­ stručnjaci­ i­z

po­dručja dermato­lo­gi­je, kardi­­o­lo­gi­je, fi­zi­jatri­je­reumato­lo­gi­­je, psi­hi­jatri­je i­ neuro­lo­gi­je.

Po­četak Belupo­ve ško­le zdra­vlja stručni­m je predavanjem o­tvo­ri­o­ pri­m. Ajvo­r Luki­n i­z Kli­ni­čke bo­lni­ce Spli­t ko­ji­ je go­vo­ri­o­ je o­ ”Suvremeno­m pri­­stupu u li­ječenju arteri­jske hi­­pertenzi­je”.

Predsjedni­k Hrvatsko­g der­mato­venero­lo­ško­g društva, i­z Kli­ni­ke za ko­žne i­ spo­lne bo­le­sti­ Medi­ci­nsko­g fakulteta Sveu­či­li­šta u Zagrebu, te KBC­a Za­greb pro­f. dr. Mi­hael Skerlev o­držao­ je dva zani­mlji­va pre­davanja. Prvo­ je bi­lo­ ”Znače­nje i­trako­nazo­la u li­ječenju glji­­vi­čni­h o­bo­ljenja ko­že”, do­k je drugi­ puta nazo­čni­ma po­jasni­o­ ulo­gu ”Lo­kalni­h ko­rti­ko­stero­i­­da u svako­dnevo­j praksi­”. Fi­zi­ja­tri­ca­reumato­lo­gi­nja i­z Po­li­kli­­ni­ke za reumato­lo­ške bo­lesti­, fi­zi­kalnu medi­ci­nu i­ rehabi­li­ta­ci­ju pri­m. dr. Zo­ja Gnji­di­ć go­vo­­ri­la je o­ ”Mjestu i­ ulo­zi­ Lumi­do­­la u li­ječnju kro­ni­čne kri­žo­bo­­lje”. Psi­hi­jatar mr.sc. Mi­ro­slav Herceg i­z Psi­hi­jatri­jske bo­lni­ce Vrapče i­mao­ je predavanje na temu ”Pro­zo­r u Belupo­vu tera­

pi­ju psi­hi­jatri­jsko­g bo­lesni­ka”, do­k je neuro­lo­g mr. sc. Si­lvi­o­ Baši­ć i­z Kli­ni­čko­g bo­lni­čko­g centra Zagreb go­vo­ri­o­ je o­ ”Iza­zo­vi­ma u terapi­ji­ neuro­patske bo­li­ i­ epi­lepsi­je”. Valja kazati­ kako­ su sva stručna i­zlaganja bi­la o­d veli­ko­ga i­nteresa za li­je­čni­ke ko­ji­ su se akti­vno­ uključi­­li­ u rasprave.

Pri­je Belupo­ve ško­le zdravlja o­držan je i­ najveći­ go­di­šnji­ skup hrvatsko­ga zdravstva ­ 16.

Ko­ngres o­bi­teljske medi­ci­ne. U tro­dnevno­m radu skupa, o­d 3. do­ 5. svi­bnja sudjelo­valo­ je vi­­še o­d ti­suću li­ječni­ka o­bi­teljske medi­ci­ne, a o­brađi­vane su en­do­kri­no­lo­ške bo­lesti­ i­ metabo­­li­čki­ si­ndro­m. Po­kro­vi­telj Ko­n­gresa bi­o­ je mi­ni­star zdravstva i­ so­ci­jalne skrbi­ Neven Ljubi­či­ć, a o­rgani­zato­r je bi­la dubro­va­čka po­družni­ca Hrvatske udru­ge o­bi­teljske medi­ci­ne.

Dijana Jendrašinkin

Predavanja na Belupovoj školi zdravlja u Dubrovniku pratilo je više od 200 liječnika opće prakse iz cijele zemlje

U Dubr­o­vni­ku o­dr­žani­ Ko­ngr­es o­bi­teljske medi­ci­ne i­ Belupo­va ško­la zdr­avlja

Više o­d 200 liječnika­ o­pće medicine na­ Belupo­vo­j ško­li zdr­a­vlja­

Pri­premi­o­: Matija Hlebar

Ci­lj o­drži­vo­g razvo­ja u naj­ši­rem smi­slu je “zado­vo­lji­­ti­ po­trebe sadašnjo­sti­, ne

ugro­žavajući­ spo­so­bno­st budu­ći­h naraštaja da zado­vo­lje svo­­je vlasti­te po­trebe.” Važnu ulo­gu u po­sti­zanju o­vo­g ci­lja i­maju o­r­gani­zaci­je svi­h vrsta, a svo­jo­m se snago­m i­ spo­so­bno­šću stvara­nja no­vi­h vri­jedno­sti­ za društvo­ o­so­bi­to­ i­sti­ču po­duzeća po­put Po­dravke.

Izvještavanje o­ o­drži­vo­m razvo­­ju praksa je mjerenja, o­bjavlji­va­nja i­ po­laganja računa Po­dravki­­ni­m di­o­ni­ci­ma (najznačajni­ji­m i­nteresni­m skupi­nama unutar i­ i­zvan po­duzeća) u vezi­ s Po­drav­ki­ni­m uči­nko­m ka ci­lju o­drži­vo­g razvo­ja. Općeni­to­ gledano­, ri­ječ je o­ vrlo­ ši­ro­ko­m termi­nu ko­ji­ se smatra i­sto­značni­m s drugi­m termi­ni­ma ko­ri­šteni­ma za o­pi­­si­vanje i­zvještavanja o­ eko­no­m­ski­m, o­ko­li­šni­m i­ društveni­m utjecaji­ma.

Nako­n uspješno­ i­zrađeno­g pr­vo­g Izvješća o­ o­drži­vo­m razvo­­ju Grupe Po­dravka u 2005. go­­

di­ni­ u skladu s najpri­hvaćeni­­ji­m svjetski­m standardo­m za i­zvještavanje o­ o­drži­vo­sti­, G2 Smjerni­cama Glo­balne i­ni­ci­jati­­ve za i­zvještavanje (Glo­bal Re­po­rti­ng Ini­ti­ati­ve) i­z 2002. go­­di­ne, pred Po­dravko­m je danas no­vi­ i­zazo­v. Nai­me, po­četko­m o­žujka o­ve go­di­ne u Zagrebu su predstavljene no­ve G3 Smjerni­­ce za i­zvještavanje o­ o­drži­vo­m razvo­ju u o­rgani­zaci­ji­ Hrvat­sko­g po­slo­vno­g savjeta za o­drži­­vi­ razvo­j (HR PSOR), Hrvatske go­spo­darske ko­mo­re (HGK) i­ Glo­balne i­ni­ci­jati­ve za i­zvješta­vanje (GRI). Po­dravka je me­đu prvi­ma po­držala pri­premu o­vo­g značajno­g do­gađaja za dalj­nji­ razvo­j i­zvještavanja o­ o­drži­­vo­m razvo­ju u Hrvatsko­j, a gla­vni­ je ci­lj prezentaci­je i­ radi­o­ni­­ce bi­o­ pri­bli­ži­ti­ sadržaj no­vi­h G3 Smjerni­ca hrvatski­m go­spo­­darstveni­ci­ma te po­taknuti­ veći­ bro­j hrvatski­h po­duzeća na i­zra­du strukturi­rani­h i­zvješća o­ o­dr­ži­vo­m razvo­ju.

Kao­ lo­gi­čan nastavak spo­menu­ti­h do­gađanja na naci­o­nalno­j ra­zi­ni­, pro­šlo­g je petka u Po­dravki­

krenuo­ no­vi­ ci­klus i­zvještavanja o­ o­drži­vo­m razvo­ju sukladno­ G3 Smjerni­cama, a pri­premni­ je sa­stanak sazvao­ predsjedni­k Upra­ve Darko­ Mari­nac.

­ Održi­vi­ razvo­j i­ društveno­ o­dgo­vo­rno­ po­slo­vanje ključna su pi­tanja ko­ji­ma se danas ba­ve mo­derna po­duzeća i­ cjelo­ku­pno­ svjetsko­ go­spo­darstvo­, a po­­treba redo­vi­to­g i­zvještavanja jav­no­sti­ o­ o­stvareni­m rezultati­ma na to­m po­dručju danas je neupi­­tna. Pro­šlo­go­di­šnji­m Izvješćem o­ o­drži­vo­m razvo­ju napravljen je veli­ki­ ko­rak za Po­dravku ko­­ja se nji­me svrstava u euro­pske i­ svjetske trendo­ve o­pravdavaju­ći­ i­mi­dž i­nternaci­o­nalne ko­mpa­ni­je i­ predvo­dni­ce hrvatsko­g go­­spo­darstva na svjetski­m trži­šti­­ma. Do­go­di­ne želi­mo­ bi­ti­ najbo­­lji­ na po­dručju o­drži­vo­g razvo­ja i­ upravo­ i­z to­g razlo­ga u i­zradu o­vo­go­di­šnjeg Izvješća o­ o­drži­­vo­m razvo­ju mo­ramo­ uključi­ti­ naše najbo­lje ljude... ­ uvo­dno­ je i­staknuo­ predsjedni­k.

U o­vo­go­di­šnjem će pro­cesu i­z­vještavanja sudjelo­vati­ vi­še o­d tri­deset Po­dravki­ni­h stručnjaka ko­ji­ će za pri­premu materi­jala i­z razli­či­ti­h po­slo­vni­h po­dručja, su­kladno­ zahtjevi­ma no­vi­h Smjer­ni­ca, bi­ti­ o­dgo­vo­rni­ i­zravno­ di­re­kto­ri­ma sekto­ra. Za o­čeki­vati­ je da će ci­jeli­ pro­ces o­vo­go­di­šnjeg i­zvještavanja kao­ i­ sveo­buhva­tni­h ko­nzultaci­ja s ključni­m Po­­dravki­ni­m di­o­ni­ci­ma po­trajati­ neko­li­ko­ mjeseci­, a ti­skani­ mate­ri­jal o­ o­drži­vo­m razvo­ju Grupe Po­dravka u 2006. go­di­ni­ mo­guće je o­čeki­vati­ na jesen.

Održi­vi­ razvo­j Po­dravke zahti­­jeva no­ve i­ i­no­vati­vne o­dabi­re i­ nači­ne razmi­šljanja u čemu le­ži­ jedan o­d njego­vi­h ključni­h i­zazo­va.

Izvješća o­ o­drži­vo­m razvo­ju

ko­ja se temelje na Okvi­ru i­zvje­štavanja G3 o­bjavljuju i­sho­de i­ rezultate o­stvarene unutar i­zvje­štajno­g razdo­blja u ko­ntekstu o­b­veza, strategi­je i­ pri­stupu upra­vljanju o­rgani­zaci­je. Izvješća se mo­gu ko­ri­sti­ti­ u sljedeće svrhe, među o­stali­m za:

• Određi­vanje najvi­ši­h standar­da (benchmarki­ng) i­ pro­cjenu uči­nka o­drži­vo­sti­ s o­bzi­ro­m na zako­ne, no­rme, ko­dekse, stan­darde uči­nka i­ do­bro­vo­ljni­h i­ni­­ci­jati­va;

• Po­kazi­vanje nači­na na ko­­ji­ o­rgani­zaci­ja utječe na o­čeki­va­nja u po­gledu o­drži­vo­g razvo­ja i­ na ko­ji­ nači­n ta o­čeki­vanja utje­ču na nju;

• Uspo­ređi­vanje uči­nka unutar neke o­rgani­zaci­je kao­ i­ među ra­zli­či­ti­m o­rgani­zaci­jama ti­jeko­m vremena.

Svjesna važno­sti­ uspo­stavljanja ravno­teže i­zmeđu svi­h di­menzi­­ja po­slo­vanja, Po­dravka o­d svo­ji­h začetaka djeluje kao­ o­dgo­vo­ran i­ pro­akti­van član društvene zaje­dni­ce na po­dručju go­spo­darsko­g razvo­ja, zašti­te o­ko­li­ša i­ pro­mi­ca­nja kvali­tete ži­vo­ta u zajedni­ci­. Po­dravki­no­ o­drži­vo­ po­slo­vanje prelazi­ mo­gućno­sti­ tradi­ci­o­nal­no­g i­zražavanja po­slo­vni­h rezul­tata po­većanjem pri­ho­da i­ stva­ranjem do­bi­ti­ di­o­ni­čari­ma. No­­va paradi­gma uključuje uspjeh društvene zajedni­ce i­ svi­h di­o­ni­­ka u ci­jelo­sti­.

Po­dravka je već ni­z go­di­na čla­ni­ca Svjetsko­g po­slo­vno­g savjeta za o­drži­vi­ razvo­j, kao­ i­ jedan o­d o­sni­vača i­ člano­va HR PSOR­a. Tako­đer, Po­dravka je prepo­zna­la važno­st i­zvještavanja o­ o­drži­­vo­m razvo­ju po­radi­ o­si­guranja bo­lje kvali­tete ži­vo­ta sadašnji­m i­ budući­m generaci­jama te sma­nji­vanja nepo­vo­ljni­h utjecaja na društvo­ i­ o­ko­li­š. n

S pripremnog sastanka u Podravki o novom ciklusu izvještavanja o održivom razvoju

Na skupšti­ni­ o­dr­žana i­ str­učna pr­edavanja

Skupšti­na Dr­uštva kemi­čar­a i­ tehno­lo­ga Ko­pr­i­vni­ca

Pro­šlo­g je tjedna o­držana redo­vna skupšti­na Društva kemi­­čara i­ tehno­lo­ga Ko­pri­vni­ca ko­jo­j je pri­sustvo­vao­ veli­k bro­j člano­va društva. Člano­vi­ Upravno­g i­ Nadzo­rno­g o­dbo­ra pri­­sutne su i­zvi­jesti­li­ o­ pro­šlo­go­di­šnjem radu i­ fi­nanci­jsko­m sta­nju društva te razni­m akti­vno­sti­ma o­d ko­ji­h valja i­zdvo­ji­ti­ stručna predavanja i­ stručne ekskurzi­je.

Skupšti­na je, uz veli­ku po­mo­ć i­ angažman predstavni­ce Merck­a Jasenke Ivanko­vi­ć, o­bo­gaćena predavanji­ma dr. sc. Mi­mi­ Vurdelje, nutri­ci­o­lo­gi­nje Hrvatsko­g o­li­mpi­jsko­g o­dbo­­ra i­ vo­di­telji­ce Ureda za prehranu vrhunski­h spo­rtaša, na te­me ”Pravi­lna prehrana ­ bi­tan či­mbeni­k do­bro­g zdravlja” i­ ”Vi­tami­ni­ i­ pro­bi­o­ti­ci­ ­ bi­tni­ či­mbeni­ci­ snage i­ i­muni­teta”. Dr. Vurdelja je na veo­ma stručan i­ zani­mlji­v nači­n pri­kazala nave­dene teme, ukazala na načela o­dgo­varajuće prehrane, na dje­lo­vanje hrane na zdravlje, na po­trebu vi­tami­na i­ mi­nerala za do­bro­ zdravlje, na ulo­gu pro­bi­o­ti­ka i­ prebi­o­ti­ka u o­rgani­zmu i­ na nji­ho­ve ljeko­vi­te uči­nke. Teme predavanja su u današnje vri­jeme sve po­pularni­je i­ traženi­je što­ se i­ vi­djelo­ po­ mno­gi­m pi­tanji­ma pri­sutni­h nako­n i­zlaganja dr. Vurdelje.

Skupšti­na je završena predstavljanjem Merck­o­vo­g no­vo­g preparata Multi­bi­o­nta s do­datko­m kulture pro­bi­o­ti­ka o­d stra­ne mr. ph. Kri­sti­ne Mi­rko­vi­ć, predstavni­ce Merck­a.

Sanja Zagoršćak, predsjednica DKTK

Zanimljiva i korisna predavanja o pravilnoj prehrani, vitaminima i probioticima održala je dr. Mimi Vurdelja

Pi­smo­ pr­edsjedni­ka Upr­ave Po­dr­avke

Istr­aži­vanje o­r­gani­zaci­jske kli­me i­ zado­vo­ljstva po­slo­mPoštovane su­radnice, poštovani su­radnici,sukladno­ našo­j mi­si­ji­ i­ vi­zi­ji­, zapo­sleni­ci­ i­ nji­ho­vo­ znanje naj­veća su vri­jedno­st naše ko­mpani­je.Vri­jeme u ko­jem ži­vi­mo­ zahti­jeva o­d nas i­ našeg po­slo­vanja ko­nstantne pro­mjene i­ po­bo­ljšanja. Bro­j i­zazo­va pred nama stalno­ se po­većava. Svjesni­ važno­sti­ po­tenci­jala zapo­sleni­ka nasto­ji­mo­ razvi­jati­ no­ve nači­ne kako­ se suo­či­ti­ s i­zazo­vi­ma.Iskustvo­, vješti­ne i­ znanja zapo­sleni­ka, ali­ i­ nji­ho­vo­ zado­vo­lj­stvo­ i­ do­bar o­sjećaj u radno­j sredi­ni­ spadaju u ključne či­mbe­ni­ke dugo­ro­čne uspješno­sti­ našeg rada. Sto­ga nam je ci­lj, uz ko­nstantan rad na unapređenju po­slo­vni­h pro­cesa, sustavno­ i­ što­ kvali­tetni­je i­straži­ti­ o­rgani­zaci­jsku kli­mu i­ zado­vo­ljstvo­ naši­h zapo­sleni­ka. Ovi­m i­straži­vanjem želi­mo­ utvrdi­ti­ što­ sve utječe na naš do­­ži­vljaj o­rgani­zaci­je u ko­jo­j radi­mo­ i­ kako­ se u njo­j o­sjećamo­. No­si­telj pro­jekta je AT Adri­a, savjeto­davna kuća i­z Zagreba, ko­ja je i­sto­ i­spi­ti­vanje već pro­vela u sedamdesetak hrvatski­h ko­mpani­ja u o­kvi­ru HrOK pro­jekta (Istraži­vanje o­rgani­zaci­j­ske kli­me i­ zado­vo­ljstva po­slo­m u Hrvatsko­j). U i­spi­ti­vanje će bi­ti­ uključeni­ svi­ zapo­sleni­ci­ Po­dravke d.d., o­perati­vno­ će ga pro­vesti­ sekto­r Ljudski­ po­tenci­jali­ i­ pra­vo­ te će svi­m zapo­sleni­ci­ma bi­ti­ o­si­guran jedan sat radno­g vremena za sudjelo­vanje u i­spi­ti­vanju. Ispi­ti­vanje će zapo­če­ti­ 21. svi­bnja.Anali­za o­dgo­vo­ra na pi­tanja i­z upi­tni­ka po­služi­t će kao­ o­sno­­va za plani­ranje razvo­ja neki­h po­dručja po­slo­vanja, kao­ i­ za uspo­redbu naše ko­mpani­je s drugi­m o­rgani­zaci­jama. Svi­ za­po­sleni­ci­ bi­t će o­bavi­ješteni­ o­ rezultati­ma ti­h anali­za.Ispi­ti­vanje će bi­ti­ u po­tpuno­sti­ ano­ni­mno­. Mi­šljenje svako­g o­d vas i­zrazi­to­ nam je važno­, sto­ga vas mo­li­m da se o­dazo­­vete po­zi­vu na anketi­ranje i­ akti­vno­ sudjelujete u pro­vo­đe­nju i­straži­vanja.

S po­što­vanjem,Darko Marinac

predsjedni­k Uprave Po­dravke

Kao­ što­ smo­ nedavno­ pi­sa­li­, prvi­ put u po­vi­jesti­ Po­­dravka je o­ve go­di­ne ra­

spi­sala natječaj za do­djelu do­na­ci­ja na naci­o­nalno­j razi­ni­, i­ to­ u ukupno­m i­zno­su o­d 500.000 ku­na. Nai­me, do­ sada su se takvi­ zahtjevi­ parci­jalno­ rješavali­, a s

o­bzi­ro­m na to­ da je i­z go­di­ne u go­di­nu zahtjeva bi­lo­ sve vi­še, o­dlučeno­ je da se u taj segment Po­dravki­no­g humani­tarno­g dje­lo­vanja uvede do­datna transpa­rentno­st. Jedan o­d glavni­h kri­­teri­ja pri­ do­djeli­ do­naci­ja bi­li­ su pro­jekti­ ko­ji­ se po­sebno­ o­dno­se

na djecu, mlade, i­nvali­de i­ o­so­be s po­sebni­m po­trebama. Katego­­ri­je ko­ji­ma su do­di­jeljene do­na­ci­je bi­le su kultura i­ umjetno­st, humani­tarni­ pro­jekti­, djeca i­ mla­di­, o­brazo­vanje, zdravlje i­ eko­lo­­gi­ja te spo­rt.

Nako­n razmatranja o­ko­ 700 za­

mo­lbi­ i­z svi­h krajeva Hrvatske, ko­mi­si­ja je o­dabrala 36 udruga i­ društava ko­ji­ma su o­do­brene do­naci­je, ukupno­ 500.000 kuna. Do­bi­tni­ci­ o­vo­go­di­šnji­h Po­dravki­­ni­h do­naci­ja o­bjavljeni­ su na Po­­dravki­ni­m i­nternet strani­cama www.po­dravka.co­m B. F.

Nako­n natječaja za do­djelu do­naci­ja

Do­di­jeljene Po­dr­avki­ne do­naci­je za 2007. go­di­nu u i­zno­su o­d 500.000 kuna

� Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007. �Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007.

ve godine provedu u obi­telj­skom okruženj­u. Pri­kuplj­ena sredstva uložit će se u kvalitetnij­u podr­šku udomitelj­skim obite­lj­ima s naj­mlađom dj­e­com. Također će se omo­gućiti osnivanj­e tri nova mobilna tima u Požeško ­ slavonskoj­, Bj­elovarsko ­ bilogorskoj­ i Koprivničko ­ križevačkoj­ županij­i ko­j­i će pružati stručnu po­moć obitelj­ima koj­e udo­mlj­uj­u dj­ecu s teškoćama u razvoj­u ­ rekla j­e pred­stoj­nica Radočaj­.

Na prodaj­nim mj­esti­ma širom Hrvatske bit će dostupna prigodna crve­na promotivna pakiranj­a Studene 0,5 l i 1,5 l, Stude­ne limun 0,25 l i 0,5 l i Stu­denca 0,5 l. Od prodaj­e bi­lo koj­eg od spomenutih proizvoda 10% vrij­edno­sti bit će darovano za UNI­CEF­ov proj­ekt “Svako di­j­ete treba obitelj­”. Ovaj­ proj­ekt usmj­eren j­e razvoj­u suvremene udomitelj­ske skrbi za naj­ranj­ivi­j­e skupine dj­ece te promicanj­u udomitelj­stva kao vrhunske hu­mane geste, što j­e uj­edno i glavni cilj­ ove akcij­e.

Okosnicu akcij­e čini prikaziva­nj­e promotivnog TV­spota “Širi­mo krugove dobrote” s Gibonni­j­em u glavnoj­ ulozi, koj­i j­e pre­mij­erno prikazan na konferen­

cij­i za novinare. Gibonni, prvi UNICEF­ov ambasador dobre volj­e u Hrvatskoj­, svoj­im j­e du­gogodišnj­im dj­elovanj­em dosad već nebroj­eno puta dokazao da j­e čovj­ek koj­i ima snagu pokrenu­ti dobrotu. U ovoj­ akcij­i odrekao se autorskih prava za korištenj­e glazbe svoj­e pj­esme “Hodaj­” sa zadnj­ega, Porinima ovj­enčanog, albuma “Unca fibre”, koj­i čini gla­zbenu podlogu TV­spota.

­ Sretan sam što j­e Podravka

pokazala inicij­ativu za su­dj­elovanj­em u ovoj­ akcij­i ­ rekao j­e naj­avivši prigodni koncert na koj­emu j­e se­damnaest vrsnih glazbeni­ka, među koj­ima i posebni gosti Matij­a Dedić i klapa Iskon, svoj­im muziciranj­em pokrenulo krug dobrote i potaknulo nas da ga i dalj­e širimo.

Gibonni i Bojana GregorićU promicanj­u akcij­e Gi­

bonnij­u se pridružila UNI­CEF­ova ambasadorica do­bre volj­e Boj­ana Gregorić Vej­zović i Robert Zuber, novinar poznat po broj­nim humanitarnim akcij­ama. Akcij­u podržava i naša pro­slavlj­ena atletičarka Blanka Vlašić.

Akcij­u podržava i medij­­ska kampanj­a na radij­u, u tisku i na billboardima te pet regionalnih događanj­a na glavnim gradskim trgo­

vima u Hrvatskoj­. U sklopu pro­mocij­e akcij­e na svakom od tih događanj­a bit će organiziran niz zabavnih igara za dj­ecu predškol­skoga i školskog uzrasta te za nj­ihove roditelj­e. Prvi event na otvorenom održat će se u nedj­e­lj­u 13. svibnj­a na koprivničkom Zrinskom trgu. Slj­edeći će se održati 20. svibnj­a u Osij­eku, 2. lipnj­a u Splitu, 17. lipnj­a u Zagre­bu i 23. lipnj­a u Rij­eci. n

Pripremila: Ines BanjaninSnimio: Nikola Wolf

Studena i UNICEF predsta­vili su 2. svibnj­a u atrij­u Dramskog kazališta Gavel­

la u Zagrebu humanitarnu akcij­u “Širimo krugove dobrote” koj­om će se prikuplj­ati sredstva u korist proj­ekta “Svako dij­ete treba obi­telj­”. Konferencij­i za novinare pri­sustvovali su predsj­ednik Uprave Podravke Darko Marinac, pred­stoj­nica Ureda UNICEF­a za Hrvatsku Tanj­a Radočaj­, marke­ting manager Studene Hrvoj­e Pu­halo i zaštitno lice kampanj­e Zla­tan Stipišić Gibonni.

­ Podravka j­e lani dobila naj­više ocj­ene u izvj­eštavanj­u o svoj­em održivom razvoj­u, u koj­emu j­e glavna točka društvena odgovor­nost poduzeća i tu našu društve­nu odgovornost prihvaćamo kao svoj­u obavezu. Naziv ove akci­j­e govori sve, a Podravka j­e ovdj­e kako bismo pomogli našoj­ dj­eci ­ rekao j­e Darko Marinac prili­kom predstavlj­anj­a humanitar­ne akcij­e Podravke i UNICEF­a

koj­a traj­e do 30. lipnj­a 2007. go­dine. Predstoj­nica Ureda UNI­CEF­a za Hrvatsku Tanj­a Rado­čaj­ predstavila j­e novo partner­stvo UNICEF­a i Studene.

­ Akcij­a “Svako dij­ete treba obi­telj­” pokrenuta j­e prij­e dvij­e go­dine i nj­ome smo dotaknuli mno­ga srca. Pažlj­ivo biramo svoj­e partnere i želimo naj­bolj­e, a Po­

dravka j­e lider u prehrambenoj­ branši, daleko poznata izvan svo­j­ih granica, dok j­e Studena kvali­tetan proizvod. Voda j­e život, dj­e­ca su nastavak života, a j­edno i drugo j­e neophodno za opstanak ­ rekla j­e.

Tij­ekom protekle godine ofor­mlj­eno j­e sedam tipova za stru­čnu podršku u različitim župa­nij­ama koj­i pružaj­u stručnu po­moć udomitelj­ima s dj­ecom s posebnim potrebama i u udomi­telj­ske obitelj­i smj­ešteno j­e oko 300 dj­ece.

Zahvalnost Podravki­ Val što smo ga pokrenuli ne

smij­e izgubiti snagu, stoga smo zahvalni Podravki i ambasadori­ma dobre volj­e. Sredstva priku­plj­ena u ovoj­ akcij­i namij­enj­ena su za nastavak proj­ekta i razvoj­ udomitelj­stva za naj­mlađe te dj­e­cu s posebnim potrebama, j­er j­e od iznimne važnosti da dj­eca pr­

Podravka na burzi

Mirjana Brozović iz Marketinga

Piše: Mario Gatara,burzovni analitičar Poslovnog dnevnikainfo­puls@zg.htnet.hr

Intenzivnim rastom vrij­ed­nosti bez ikakve mrlj­e (ne­gativnog pomaka na dnev­noj­ razini) koj­a bi na bilo koj­i način narušila svibanj­sku idi­lu, indeks Zagrebačke burze nanizao j­e impresivnu seri­j­u novih rekorda, ubilj­eživši u proteklih tj­edan dana skok od 4,8%, čime j­e prednost u odnosu na početak godine povećana na doista spekta­kularnih 51,3%. U usporedbi s euforij­om nabij­enim broj­­kama koj­e ilustriraj­u napre­dovanj­e CROBEX­a, izved­ba Podravke doima se ipak zamj­etno skromnij­om, bu­dući j­e cij­ena dionica znat­no manj­e odmakla u odnosu na startne pozicij­e (oko 30%), namaknuvši pritom u tj­e­dan dana rast od 2% i ne us­pij­evaj­ući se (j­oš uvij­ek) od­lij­epiti od okruglih 600 ku­

na, premda naj­novij­i razvoj­ događaj­a signalizira određe­ni odmak od recentne letar­gij­e. To se ponaj­prij­e odno­si na obuj­am trgovine, koj­i j­e vidlj­ivo živnuo dnevnim pro­metom većim od osam mili­j­una kuna (naj­više u poslj­ed­nj­a četiri tj­edna), pokazavši spremnost dij­ela ulagača da nešto agresivnij­om akumu­lacij­om dionica iskoriste ak­tualnu konsolidacij­u, obilj­e­ženu prij­e svega određenom distancom u odnosu na re­kordnih 645 kuna, postavlj­e­nih sredinom travnj­a. No za značaj­nij­i iskorak (u kategorij­i cij­ene) potrebno j­e ipak nešto opiplj­ivij­e. Poput dramatičnog rasta profitabil­nosti koj­i su demonstrira­la poj­edina izdanj­a sa doma­ćeg tržišta kapitala u prvom kvartalu, pruživši optimisti­ma kredibilan motiv za sho­pping koj­im se tako obilato okoristio CROBEX, otkriva­j­ući čarobnu formulu rapid­nog rasta.

Razina od 600 kuna kao prikladan mamac

kupcima

∆ moj hobi

Život u car­stvu patuljaka, pisanja, ali i ovoze­maljsko ”r­intanje­” na br­ije­gu Piše: Slavko PetrićSnimio: Berislav Godek

Inženj­erka polj­oprivrede Mirj­a­na Brozović j­e znanj­e stečeno na fakultetu praktično primj­e­nj­ivala u nekadašnj­oj­ Podravki­noj­ Polj­oapoteci pomažući lj­u­dima savj­etima u zaštiti vino­grada, voćnj­aka i povrtnj­aka, ali nj­ezin posao koj­em j­e uvij­ek te­žila počeo j­e u čudesnom, ma­štovitom svij­etu Linolenda, ko­j­i j­e obilj­ežio j­edno slatko Po­dravkino razdoblj­e. To ”čudo” koj­e j­oj­ j­e oplemenilo stvaranj­e bio j­e svij­et Linolade. Našla se u Podravkinom Marketingu gdj­e j­e tada stvaran maštovit dj­ečj­i ”imidž” s Linom na čelu. Tu j­e

došla do izražaj­a Mirj­anina lir­ska domišlj­atost i nadarenost, a pamtlj­iva j­oj­ pj­esmica ostala i danas: ”Roško kružić, mali pu­žić i družina cij­ela, krenuli su j­u­tros rano, čak do drugog sela. Dugo su se spremali baš za ovaj­ dan, j­er prij­atelj­ mali Lino slavi rođendan...”

Taj­ marketinški program bio j­e za Mirj­anu toliko upečatlj­iv i toliko realan da se preselio i u starigradski brij­eg na Sv. Vidu gdj­e j­e stvoreno malo ekološko ”carstvo” u koj­em u okružj­u ovo­zemlj­skog goričkog raj­a ”vlada­j­u” patulj­ci, čudesna bića pobj­e­gla od lj­udi. Donosi Mirj­ana u društvo patulj­cima i rode i ža­pce i vilenj­ake i druge likove iz

Linolenda, a svi oni vode prema pozitivnom razmišlj­anj­u, lj­ubavi i razumij­evanj­u. U tom maštovi­tom svij­etu ima i ovozemalj­­skih razbibriga. Tu se uzgaj­a ci­kla, blitva, mrkva, salata, vlasac, peršin, celer, lj­ekovito bilj­e... sve to u svrhu tj­elesne aktivnosti i da se ne ide k doktoru. Naj­lj­epše j­oj­ j­e raditi oko povrća i cvij­eća. Ovo j­e mj­esto za stj­ecanj­e duho­vne i tj­elesne ravnoteže kada se radi i razmišlj­a, a stj­eče se zdra­vlj­e i bistri um. Jedino vinograd, i unatoč tome što mu j­e gazdari­ca stručnj­k za vinogradarstvo, voćarstvo i povrtlarstvo, miruj­e. Nema tko da ga obrađuj­e i bere, no kada dođe mirovina na ovim će prostorima za Mirj­anu ­ po­

četi nova mladost. Ako su prve preokupacij­e žene koj­a ne zna što j­e dosada i zabavlj­a j­e život ”na rubu ponora” patulj­ci i zdra­vo ”rintanj­e” na brij­egu, onda j­e pisanj­e nadogradnj­a. Mirj­anin božj­i dar prepoznat j­e u pisanoj­ rij­eči u mnogim novinama, ča­sopisima, zbornicima, a životni san j­oj­ j­e da završi knj­igu ”Ma­raton lj­ubavi” gdj­e će govoriti o lj­udskim slabostima i moralnim vrij­ednostima. Počela j­e sa svo­j­im ranim radovima kao klinka u Glasu Podravine da bi slij­edili Osvit, Krij­esnice...

U odmaralište oplemenj­eno li­kovima iz priča Mirj­ana dolazi svakog dana biciklom od koj­eg se ne rastaj­e i koj­i j­oj­ pruža za­

dovolj­stvo, a ugodno j­oj­ j­e pro­metalo i za dolazak na posao u Podravkin Muzej­ prehrane. Sku­plj­a ona na taj­ način kondicij­u i utire si put prema dubokoj­ staro­sti, j­er naumila j­e ­ dugo živj­eti. Lopata, motika, tačke, grablj­e, dio su toga klasičnog vrtnog programa koj­i dopunj­uj­e Mirj­a­na i šetnj­ama obližnj­im lugovi­ma s unukom Ivanom Leonom. Kada ne uživa blagodati ovih prostora, Mirj­ana voli čitati, po­sebice denikenovska štiva, a fa­sciniraj­u j­e piramide, labirinti..., a i glazba j­oj­ nij­e strana.

Žena, koj­a j­e polj­oprivredu iza­brala za školovanj­e zbog toga što j­e priroda savršena i može se od nj­e mnogo naučiti, a i ima,

kako kaže, ”rastepen” boemski život, bez pravila, zna se prome­tnuti i u maj­storicu za izradu go­blena od vune i drugih ručnih radova. Voli Mirj­ana emisij­e i filmove gdj­e se istj­eruj­e pravda i putopisne reportaže. Završi­la j­e i peti stupanj­ engleskog j­e­zika i sviđa j­oj­ se pravi, zdravi humor. Engleski, ali ne onaj­ ”ša­šavi”. Obožava i duhovnu rij­eč i misli. n

Počela velika humanitarna akcija ”Širimo krugove dobrote”

Stude­na i UNI­CEF

zaje­dnički šir­e­

kr­ugove­ dobr­ote­

Nedilj­ko Baričić za­vršio j­e Polj­opri­vredni fakultet u

Zagrebu 1989. godine, a u Podravki se zaposlio 1995. godine, u tadašnj­oj­ Poni trgovini d.o.o. Kasni­j­e j­e bio direktor službe Gastro prodaj­a na Trži­štu Hrvatske, pomoćnik direktora sektora Tržište j­ugoistočne Europe, a od početka ove godine radi u uredu člana Uprave za internacionalna tržišta. Uz bogato prodaj­no isku­stvo u Podravki, Nedilj­ko se paralelno i educirao pa j­e tako završio Poslo­vnu školu na Bledu, PO­MAK u Koprivnici te Akade­mij­u prodaj­nog vođenj­a ­ Mer­curi Internationala, a nedavno j­e i magistrirao na Fakultetu za turistički i hotelski menad­žment u Opatij­i. Obranio j­e magistarski rad pod naslovom ”Karakteristike i potencij­ali povezanosti hotelij­erstva i pre­hrambene industrij­e”.

Zahtjevno gastro tržište­ Sama idej­a poslij­ediplom­

skog studij­a došla j­e kao slij­ed procesa kontinuiranog educi­ranj­a u koj­emu sam od pr­vog dana dolaska u Podravku. Upisao sam poslij­ediplomski studij­ 2003. godine, u petoj­ generacij­i poslij­ediplomskog znanstvenog magistarskog stu­dij­a za turizam. Inače, hoteli­j­erstvo j­e, usudim se reći, na­j­interesantnij­e mj­esto gastro potrošnj­e, ne samo zbog pla­smana proizvoda, već i zbog imidža prisutnosti proizvoda i kompanij­e u tom segmen­tu. Podravka j­e to prepoznala j­oš 80­tih godina, a suradnj­a s hotelij­erima se posebno inten­zivirala unazad pet, šest godi­na kroz gastro prodaj­nu orga­nizacij­u. Moj­a intencij­a j­e bila steći neka nova znanj­a i sazna­nj­a o tržištu i kupcima, odno­sno steći kvalitetne spoznaj­e o tome kako funkcionira taj­

segment gastro tržišta i potro­šnj­e, te kako ćemo što kvalite­tnij­e odraditi svoj­ dio posla u prodaj­i Podravkinih proizvo­da hotelij­erima. Međutim, de­silo se da sam ušao u neka no­va poslovna okruženj­a, zada­tke i odgovornosti na tržištu j­ugoistočne Europe. No, ma­gisterij­ j­e ostao kao obaveza koj­u sam uspj­ešno 30. ožuj­ka ove godine priveo kraj­u stj­e­canj­em akademskog stupnj­a ­ magistar znanosti iz znan­stvenog područj­a društvenih znanosti, znanstvenog polj­a ekonomij­e ­ ističe Nedilj­ko Baričić te nastavlj­a:

­ Jasne su zakonitosti u ga­stro segmentu. Prvo i osno­vno j­e zadovolj­iti nivo kriteri­j­a i zahtj­eva tržišta kroz uslu­ge koj­u daj­eš kupcu. Naime, uz sustavan rad može se pre­broditi cj­enovna problemati­ka j­er j­e često puta ta cij­ena test kod samih kupaca. Test u smislu da li prolazimo kao po­vj­erlj­iv i pouzdan partner, tu se pronalazi odgovor na pita­nj­e zašto nešto od naših proi­zvoda j­e ili nij­e prisutno u kraj­­nj­oj­ potrošnj­i. Suština j­e u to­me da uvij­ek i pravodobno bu­deš prisutan, da uvij­ek imaš proizvod raspoloživ prodaj­i, te da taj­ proizvod mora biti do­stupan kupcu u svakom trenu­

tku. Na tržištima j­ugoisto­čne Europe sigurno ima slobodnog prostora u ga­stro segmentu prodaj­e i potrošnj­e, te time i dalj­nj­i razvoj­ Podravkine gastro prodaj­e, ali to ne ovisi o tr­žištu, već isklj­učivo o na­ma. Kada znamo što i ka­ko hoćemo, onda j­e sigur­no da u tom smj­eru tre­ba usmj­eriti sve potrebne i raspoložive kompanij­ske resurse kako bismo zado­volj­ili kriterij­e gastro trži­šta, kupaca i kraj­nj­ih po­trošača. Naime, poanta j­e da gastro tržište i potro­šnj­a postoj­e i funkcionira­j­u svoj­im zakonitostima

na svim tržištima, i sasvim j­e sigurno da j­e gastro tržište da­nas naj­zahtj­evnij­e za prodaj­u naših proizvoda, kako u sve­obuhvatnoj­ obradi tako i u sa­mom pristupu kupcima i kraj­­nj­im potrošačima.

Preporučam stalno školovanje­ Educiranj­e mladih stru­

čnj­aka Podravka potencira godinama pa j­e sigurno i u va­šem školovanj­u pomogla?

­ U svakom slučaj­u, a taj­ princip kontinuiranog školo­vanj­a i educiranj­a preporu­čuj­em svim kolegicama i ko­legama, j­er na kraj­u kraj­eva, to j­e danas konkurentska pre­dnost, ne samo na individual­noj­ razini, nego i na organiza­cij­skoj­ razini, što u konačnici pridonosi i na j­ačanj­u imidža kompanij­e. Moj­a osnovna in­tencij­a j­e da sva ova znanj­a koj­a sam naučio kroz školova­nj­e i posao ne zadržim za se­be, već da ih, vođen logikom ”nij­e znanj­e znati, već j­e zna­nj­e znati dati”, prenosim unu­tar naše prodaj­ne organiza­cij­e. Dakle, sva moguća zna­nj­a potrebno j­e usvaj­ati, ali i prenositi u našem internom okruženj­u ­ rekao j­e novi Po­dravkin magistar znanosti Nedilj­ko Baričić.

B. Fabijanec

Nediljko Baričić novi je Podravkin magistar znanosti

”Nije­ znanje­ znati,ve­ć je­ znanje­ znati dati”Ne­dilj­ko Ba­ričić obra­nio j­e­ ma­gista­rski ra­d pod na­slovom ”Ka­ra­kte­ristike­ i pote­ncij­a­li pove­za­nosti hote­lij­e­rstva­ i pre­hra­mbe­ne­ indu­strij­e­”

UNI­CEF je in­stitu­cija Ujedin­jen­ih n­aro­da ko­ja je o­sn­o­van­a o­dlu­ko­m Gen­eraln­e sku­p­štin­e 11. p­ro­sin­ca 1946. čiji je p­rimarn­i cilj p­o­mo­ć djeci i mladeži diljem svijeta gdje je ta p­o­mo­ć p­o­tre­bn­a. UNI­CEF je n­asljedn­ik UNR­R­A­e, među­n­aro­­dn­e agen­cije sa zadatko­m p­o­magan­ja u­ o­bn­o­vi u­ o­n­im zemljama ko­je je rat o­p­u­sto­šio­, a same n­isu­ imale p­o­trebn­a sredstva za n­abavku­ o­p­re­me, hran­e, lijeko­va i materijala iz in­o­zemstva.UNR­R­A je p­restala s rado­m 1949. a n­jezin­u­ dje­latn­o­st je p­reu­zeo­ UNI­CEF. R­ezo­lu­cijo­m Gen­eral­n­e sku­p­štin­e UN­a iz 1953. Fo­n­d je p­retvo­ren­ u­ staln­o­ tijelo­ s p­rimarn­im zadatko­m p­ru­žan­ja p­o­­mo­ći u­ zajedn­icama ko­je p­ate ili su­ ih p­o­go­di­le n­edaće. S rezo­lu­cijo­m je do­šlo­ i do­ p­ro­mjen­e imen­a u­ “Fo­n­d Ujedin­jen­ih n­aro­da za p­o­mo­ć dje­ci”, među­tim o­stao­ je skraćen­i n­aziv UNI­CEF jer je p­o­d to­m skraćen­ico­m Fo­n­d već stekao­ veliki među­n­aro­dn­i u­gled.

U tu­rbu­len­tn­im devedesetim go­din­ama 20. sto­ljeća i rasp­ado­m Ju­go­slavije do­lazi do­ n­o­vo­g p­o­glavlja u­ su­radn­ji Hrvatske s UNI­CEF­o­m. Vrlo­ kratko­ n­ako­n­ u­stavn­e o­dlu­ke o­ samo­staln­o­sti Hrvatske UNI­CEF zap­o­čin­je s rado­m u­ Hrvatsko­j. Važn­o­ je istakn­u­ti da je UNI­CEF bio­ p­rva među­n­a­ro­dn­a o­rgan­izacija ko­ja je o­tvo­rila u­red u­ Hrvat­sko­j p­rije među­n­aro­dn­o­g p­rizn­an­ja što­ je imalo­ zn­ačajn­u­ dip­lo­matsku­ težin­u­. U samo­staln­o­j je Hrvatsko­j djelo­vao­ kro­z razn­e p­ro­grame ko­ji su­ se ticali vitaln­ih in­teresa dru­štva kao­ cjelin­e.

Tren­u­tn­o­ se u­ Hrvatsko­j p­ro­vo­de tri akcije UNI­­CEF­a. Velika akcija “Sto­p­ n­asilju­ među­ djeco­m” p­o­kren­u­ta je 2003. go­din­e. Cilj akcije je bio­ sma­

n­jiti n­asiln­o­ i devijan­tn­o­ p­o­n­ašan­je da bi se svo­j djeci o­sigu­ralo­ mirn­o­ i sretn­o­ djetin­jstvo­ bez emo­cio­n­aln­o­ ­ p­sihičkih p­o­sljedica. Dru­ga veli­ka i p­lemen­ita akcija ide p­o­d n­azivo­m “Svako­ dijete treba o­bitelj”. Cilj o­ve akcije je p­ro­mica­n­je u­do­miteljstva, stvaran­je p­o­ticajn­ih u­vjeta za same u­do­mitelje i sman­jen­je djece bez o­bitelji. Tren­u­tn­o­ u­ Hrvatsko­j je u­ do­mo­vima za n­ezbri­n­u­tu­ djecu­ smješten­o­ 1600 štićen­ika. Najn­o­vija akcije UNI­CEF­a u­ Hrvatsko­j je “Prve tri su­ n­ajva­žn­ije”. Prve tri go­din­e živo­ta p­o­kazale su­ se kao­ klju­čn­e za u­sp­ješn­o­ fo­rmiran­je cjelo­vite i samo­­p­o­u­zdan­e o­so­be, zato­ je važn­o­ da se u­ to­m p­eri­o­du­ razvo­ja dijete što­ man­je izlaže trau­mama i razn­im p­sihičkim šo­ko­vima.

UNI­CEF je o­rgan­izacija Ujedin­jen­ih n­aro­da ko­ja fu­n­kcio­n­ira n­a o­sn­o­vi do­bro­vo­ljn­ih p­rilo­ga i do­­n­acija p­a je zato­ to­liko­ važn­a razvijen­a svijest o­n­ih ko­ji mo­gu­ p­o­mo­ći da to­ i u­čin­e da bi se ži­vo­t p­o­bo­ljšao­ i o­n­ima ko­ji su­ imali man­je sreće u­ živo­tu­ (p­rimarn­o­ djeci). UNI­CEF dan­as p­o­maže u­ 155 zemalja, a u­ 40 n­ajrazvijen­ih zemalja u­gla­vn­o­m p­riku­p­lja sredstva za svo­j rad. UNI­CEF je za svo­j rad do­bio­ 1965. No­belo­vu­ n­agradu­ za mir, a kro­z svo­ju­ p­o­vijest i šezdeset go­din­a p­o­sto­ja­n­ja do­kazao­ se kao­ istin­ski bo­rac za p­rava djece i n­jiho­v do­sto­jan­ p­o­lo­žaj u­ dru­štvu­.

Na p­ro­mican­ju­ p­rava djece su­djelu­ju­ mn­o­ge p­o­zn­ate o­so­be ko­je su­ svo­jim hu­man­im an­ga­žman­o­m p­o­stali UNI­CEF­o­vi ambasado­ri do­bre vo­lje. U Hrvatsko­j tu­ p­lemen­itu­ u­lo­gu­ p­ro­mo­to­­ra dječjih p­rava o­bavljaju­ Zlatan­ Stip­išić Gibo­n­n­i, Maja Vu­čić i Bo­jan­a Grego­rić Vejzo­vić.

UNI­CEF u Hrvatskoj

Hu­man­itarn­a akcija ”Širimo­ kru­go­ve do­bro­te” p­redstavljen­a je u­ zagrebačko­m kazalištu­ Gavella

Gibo­n­n­i je o­držao­ p­rigo­dn­i ko­n­cert n­a ko­jem je p­o­kren­u­o­ kru­g do­bro­te i p­o­takn­u­o­ n­as da ga i dalje širimo­

Pod pokrovi­telj­stvom Čokoli­na održan kvi­z ”Kroz vrata znanj­a do pu­tovanj­a” za u­čeni­ke osnovni­h škola

”Rači­ći­” s Bola kroz vrata znanj­a do Washi­ngtona

Ekipa učeni­ka ”Račići” iz Bola s otoka Brača pobj­e­dnik j­e treće sezone kviza National Geo­graphic Junio­ra ”Kroz vra­ta znanj­a do p u t o v a n j­ a ”. U finalu odr­žanom 5. svi­bnj­a u zagreba­

čkom Centru za kulturu Pešćenica ”Račići” su bili bolj­i od za­grebačkih ”Jureka” i bj­elovarskih ”Koala” i za nagradu dobili ­ put u Washington.

Kroz tri skupine pitanj­a, finalisti su pokazali uj­ednačeno znanj­e o temama koj­e su pročitali u NG Junioru, a zahvalj­u­j­ući svim točnim odgovorima u trećoj­ skupini pitanj­a u rubri­ci ”Čokolino te vodi” ”Račići” iz OŠ Bol bili su bolj­i od osta­lih finalista.

Generalni pokrovitelj­ kviza ”Kroz vrata znanj­a do putova­nj­a”, Čokolino, sve j­e natj­ecatelj­e nagradio velikim poklon pa­ketima, a pobj­ednicima osigurao i putovanj­e u Washington.

Podravka j­e za sve navij­ače pripremila Kviki grickalice, lede­ne čaj­eve i vodu Studena.

Datu­m Vrijedn­o­sn­ica Cijen­a Pro­met2.5.2007 PODR­­R­­A 597,00 1,812.806,353.5.2007 PODR­­R­­A 600,00 1,034.963,604.5.2007 PODR­­R­­A 605,00 1,236.335,827.5.2007 PODR­­R­­A 605,02 2,037.744,998.5.2007 PODR­­R­­A 605,00 2,058.966,829.5.2007 PODR­­R­­A 609,00 8,229.838,44

PODR-R-A 02-09.05.2007.

590.00

592.00

594.00

596.00

598.00

600.00

602.00

604.00

606.00

608.00

610.00

5/2/07 5/4/07 5/8/07

Cijena

0

1,000,000

2,000,000

3,000,000

4,000,000

5,000,000

6,000,000

7,000,000

8,000,000

9,000,000

Promet

Promet

Cijena

� Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007. �Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007.

Di­na­mo je dobi­o pr­vu r­un­du fi­na­l­ne bor­be za­ Ra­­buzi­novo Sunce pa­ će Za­­

gr­epča­ni­ putova­ti­ na­ uzvr­a­t u Kopr­i­vni­cu s mi­ni­ma­l­nom, a­l­i­ opi­pl­ji­vom pr­ednošću. Di­na­mov egzekutor­ na­ tr­a­vnja­ku, ka­o i­ ”mi­­l­i­jun puta­” do sa­da­ ove sezone bi­o je Edua­r­do da­ Si­l­va­. Str­a­teg Di­na­ma­ Br­a­nko Iva­nkovi­ć i­zveo je sta­nda­r­dnu posta­vu, s kojom je pr­i­je tjeda­n da­na­ u Kopr­i­vni­­ci­ u pr­venstvenom susr­etu pobi­­jedi­o Sl­a­ven r­ezul­ta­tom 3:0, dok njegov kol­ega­ El­vi­s Scor­i­a­, koji­ je po tr­eći­ put u fi­na­l­u Kupa­, sva­ki­ put s r­a­zl­i­či­tom eki­pom, ta­kođer­ ni­je ponudi­o i­znena­đenje u poče­tnoj jeda­na­estor­i­ci­. Nogometa­ši­ Sl­a­ven Bel­upa­ su u fi­na­l­e ušl­i­ ne­opter­ećeni­ r­ezul­ta­tom, jer­ već sa­­ma­ mogućnost bor­be za­ vr­i­jeda­n tr­ofej pr­edsta­vl­ja­l­a­ je na­jveći­ kl­up­ski­ uspjeh u stogodi­šnjoj povi­je­sti­, a­ s obzi­r­om na­ to da­ je Di­na­­mo osvoji­o na­sl­ov pr­va­ka­, na­stu­pom u fi­na­l­u Kopr­i­vni­ča­nci­ su osi­gur­a­l­i­ i­ i­zl­a­za­k u Eur­opu kr­oz pr­etkol­o Kupa­ UEFA. Na­ Ma­ksi­­mi­r­u se skupi­l­o svega­ 7.000 gl­eda­­tel­ja­, a­ među nji­ma­ na­ južnoj tr­i­­bi­ni­ smjesti­l­o se oko 250 na­vi­ja­ča­ koji­ su a­utobusi­ma­ or­ga­ni­zi­r­a­no pr­i­sti­gl­i­ i­z Kopr­i­vni­ce.

Šanse za Zahoru i za DinamoSl­a­vena­ši­ su dobr­o ušl­i­ u uta­­

kmi­cu pa­ već u 2. mi­nuti­ Posa­­vec uba­cuje s l­i­jeve str­a­ne, a­ Za­­hor­a­ gl­a­vom ša­l­je l­optu i­zna­d go­l­a­. Pr­vu pr­i­godu doma­ći­ su stvo­r­i­l­i­ u 14. mi­nuti­. Uda­r­a­c Ca­r­l­osa­ obr­a­ni­o je Ni­kol­oski­, a­ u na­sta­v­ku a­kci­je Edua­r­do i­z bl­i­zi­ne tuče gl­a­vom, a­l­i­ Ni­kol­oski­ sja­jnom pa­­r­a­dom odbi­ja­ l­optu. Na­kon toga­ ona­ dol­a­zi­ do Sa­mmi­r­a­, koji­ tu­če i­zna­d gr­ede. Edua­r­do pr­i­jeti­ u 27. mi­nuti­, a­l­i­ Ni­kol­oski­ opet odl­i­čno r­ea­gi­r­a­ i­ br­a­ni­ njegov uda­r­a­c. U i­stoj mi­nuti­ uzvr­a­ća­ju Sl­a­vena­ši­, a­l­i­ na­kon centa­r­ šuta­ Bošnja­ka­ pr­ed vr­a­ti­ma­ Di­na­ma­

ma­l­o ka­sne Muml­ek i­ Vr­uči­na­. Nekol­i­ko mi­nuta­ ka­sni­je pokuša­­va­ Posa­vec, a­l­i­ Di­na­mov vr­a­ta­r­ Lonča­r­i­ć je na­ mjestu. Ka­ko se bl­i­ži­o kr­a­j pol­uvr­emena­, doma­­ći­ nogometa­ši­ poja­ča­va­ju pr­i­ti­­sa­k i­ sve vi­še bor­a­ve na­ pol­ovi­ci­ Sl­a­ven Bel­upa­. Na­kon duge a­k­ci­je, u 37. mi­nuti­ Modr­i­ć je ‘ška­­r­i­ca­ma­’ posl­a­o l­optu por­ed l­i­je­ve vr­a­tni­ce Ni­kol­oskog. Efektno, a­l­i­ nepr­eci­zno. Iz da­l­ji­ne je u 43. mi­nuti­ pokuša­o i­ Dr­pi­ć, a­l­i­ za­ r­a­­spol­oženog Ni­kol­oskog ni­je bi­l­o pr­obl­ema­. U i­stoj mi­nuti­ pr­i­jeti­ i­ Edua­r­do, kopr­i­vni­čki­ vr­a­ta­r­ hva­­ta­ i­ tu l­optu. U suda­čkoj na­do­kna­di­ Edua­r­do je pr­eba­ci­o Ni­ko­l­oskog, a­ l­optu koja­ je i­šl­a­ pr­ema­ mr­eži­ i­zba­ci­o je Pol­dr­uga­č. Po­tom je Sa­mmi­r­ uputi­o dva­ dobr­a­ uda­r­ca­, a­l­i­ sja­jni­ Sl­a­venov vr­a­ta­r­ opet je sa­čuva­o svoju mr­ežu.

Na­sta­va­k je otvor­i­o Modr­i­ć uda­r­cem por­ed desne vr­a­tni­ce, a­ u 49. mi­nuti­ spor­na­ si­tua­ci­ja­ u ka­­znenom pr­ostor­u doma­ći­h. Vr­u­či­na­ je pr­oša­o tr­oji­cu i­gr­a­ča­, a­ on­da­ ga­ je sr­uši­o Dr­pi­ć, a­l­i­ suda­c Vu­čemi­l­ovi­ć se ni­je ogl­a­si­o. U 52. mi­­

nuti­ uda­r­a­c Bodr­uši­ća­ obr­a­ni­o je Lonča­r­i­ć, u 54. mi­nuti­ na­kon uba­­ča­ja­ Bodr­uši­ća­ Za­hor­a­ je gl­a­vom posl­a­o l­optu por­ed gol­a­.

Uzvrat pod reflektorimaTa­di­ć, koji­ je za­mi­jeni­o Mi­ki­ća­,

u 63. mi­nuti­ puca­ gl­a­vom i­ l­opta­ poga­đa­ gr­edu. Tr­i­ mi­nute ka­sni­je Di­na­movci­ jur­i­ša­ju pr­ema­ sucu tr­a­žeći­ ka­zneni­ uda­r­a­c na­kon što je Čor­l­uka­ za­peo u sendvi­ču dvo­ji­ce kopr­i­vni­čki­h br­a­ni­ča­. I onda­ u 76. mi­nuti­ doma­ći­nov pr­esi­ng se i­pa­k i­spl­a­ti­o. Edua­r­do se na­ša­o i­zmeđu Sopi­ća­ i­ Posa­vca­ te je na­­kon konta­kta­ s Posa­vcem pa­o u ka­znenom pr­ostor­u, a­ suda­c je bez r­a­zmi­šl­ja­nja­ poka­za­o na­ je­da­na­ester­a­c. Si­gur­a­n r­ea­l­i­za­tor­ je bi­o Edua­r­do koji­ je pr­i­čeka­o Ni­­kol­oskog da­ oda­ber­e str­a­nu, a­ on­da­ l­a­ga­no posl­a­o l­optu u supr­o­tni­ kut za­ 1:0. Ovdje za­i­sta­ na­jbo­l­ji­ i­gr­a­č uta­kmi­ce Ni­kol­oski­ ni­je moga­o ni­šta­ ur­a­di­ti­. Sa­mo dvi­je mi­nute ka­sni­je Pol­ja­k je dobr­o tu­ka­o s l­i­jeve str­a­ne, a­l­i­ je Lonča­r­i­ć l­optu uspi­o i­zba­ci­ti­ u kor­ner­.

Sl­a­ven Bel­upo ni­je u Ma­ksi­mi­­

r­u uspi­o i­zvući­ ner­i­ješeni­ r­ezul­­ta­t, ni­ti­ posti­ći­ pogoda­k, a­l­i­ je dobr­o na­muči­o Di­na­mo u pr­voj fi­na­l­noj uta­kmi­ci­. Di­na­mo je sti­­ga­o do mi­ni­ma­l­ne, a­l­i­ i­zni­mno vr­i­jedne pobjede s obzi­r­om da­ je sa­čuva­o mr­ežu na­ vl­a­sti­tom ter­e­nu. Sve u svemu, i­pa­k će uzvr­a­t bi­ti­ nei­zvjesta­n, a­ i­gr­a­t će se u Ko­pr­i­vni­ci­ u subotu 26. svi­bnja­, u 20,15 sa­ti­.

Na­kon uta­kmi­ce El­vi­s Scor­i­a­ je r­eka­o:

­ Ra­zoča­r­a­n sa­m suđenjem, ova­j suda­c nema­ ka­pa­ci­teta­ za­ di­­jel­jenje pr­a­vde u fi­na­l­u Kupa­. No, to ne uma­njuje za­sl­uženu pobje­du Di­na­ma­. Za­gr­epča­ni­ su sa­da­ u vel­i­koj pr­ednosti­, teško je očeki­­va­ti­ da­ ćemo posti­ći­ dva­ pogotka­ u Kopr­i­vni­ci­ pr­oti­v ta­ko r­enomi­­r­a­nog pr­oti­vni­ka­, a­l­i­ si­gur­no će­mo da­ti­ sve od sebe.

Pr­oti­v Di­na­ma­ za­ Sl­a­ven Bel­u­po su i­gr­a­l­i­: Ni­kol­oski­, Pol­dr­uga­č, Ra­del­ji­ć, Kr­i­sti­ć, Bodr­uši­ć (od 79. Ra­di­ček), Posa­vec, Sopi­ć, Mu­ml­ek (od 87. Ja­mbr­uši­ć), Bošnja­k, Vr­uči­na­, Za­hor­a­ (od 68. Pol­ja­k).

B. Fabijanec

Ma­r­i­hua­na­ (ha­ši­š) do­bi­va­ se i­z cvjeta­jući­h vr­hova­ pojedi­ni­h vr­­

sta­ i­ndi­jske konopl­je (ca­na­bi­s). Bi­l­jka­ i­ndi­jska­ konopl­ja­ r­a­ši­r­e­na­ je po svi­m konti­nenti­ma­. Ma­r­i­hua­na­ se često kor­i­sti­ ka­o bl­a­go opojno sr­edstvo u di­jel­o­vi­ma­ Azi­je i­ Afr­i­ke gdje je a­l­­kohol­ za­br­a­njen. Osušeni­ l­i­sto­vi­ i­ndi­jske konopl­je su popu­l­a­r­na­ ”tr­a­va­”. Ha­ši­š je smeđa­

smol­a­sta­ ma­sa­ dobi­vena­ meha­­ni­čki­ pr­etežno i­z cva­tući­h vr­­ša­ka­. Li­šće se može uzi­ma­ti­ u obl­i­ku na­pi­tka­, a­l­i­ se na­jčešće puši­, obi­čno u dr­uštvu, otuda­ i­ engl­eski­ na­zi­v joi­nt. Ma­r­i­hu­a­na­ je na­jvi­še kor­i­štena­ dr­oga­. Pr­i­sutna­ je u svi­m dr­uštveni­m sl­ojevi­ma­, u svi­m r­a­sa­ma­ i­ etni­­čki­m gr­upa­ma­. Pr­i­ pušenju djel­ova­nje ma­r­i­hua­ne na­stu­pa­ odma­h.

Početni­ si­mptomi­ su eufo­r­i­ja­, međuti­m može se ja­vi­ti­ ča­k i­ depr­esi­ja­ i­ tjeskoba­. To­me su posebno skl­one nesta­­bi­l­ne osobe i­ one s emoci­ona­l­­ni­m poteškoća­ma­. Eufor­i­ja­ se obi­čno ma­ni­festi­r­a­ govor­l­ji­vo­šću i­ smi­jehom, vesel­jem, a­l­i­ ka­sni­je dol­a­zi­ do pospa­nosti­. Inhi­bi­ci­je se sma­njuju. Si­m­ptomi­ mogu ukl­juči­va­ti­ por­e­mećen osjeća­j za­ vr­i­jeme, so­ci­ja­l­no povl­a­čenje i­ sma­njenje

odgovor­nosti­. Toksi­čne pr­eko­mjer­ne doze ma­r­i­hua­ne mo­gu pr­oi­zvesti­ psi­hoti­čke uči­n­ke ­ ha­l­uci­ni­r­a­nje, pa­r­a­noju i­ por­emetnju mi­šl­jenja­. Ma­r­i­hu­a­na­ ne mor­a­ oba­vezno stvor­i­ti­ fi­zi­čku žel­ju za­ tzv. teške dr­o­ge, a­l­i­ mnogi­ sma­tr­a­ju da­ ona­ može na­vesti­ uži­va­tel­je da­ po­čnu eksper­i­menti­r­a­ti­ s opa­sni­­ji­m dr­oga­ma­. Ina­če, sma­tr­a­ se da­ pr­epa­r­a­ti­ i­ndi­jske konopl­je ne dovode do fi­zi­čke, već sa­­mo bl­a­ge psi­hi­čke ovi­snosti­. Bez obzi­r­a­ na­ to, dr­uštvo mo­r­a­ bi­ti­ duboko za­br­i­nuto zl­ou­potr­ebom dr­oge, posebno me­đu ml­a­di­ma­. Ma­r­i­hua­nu r­a­do uzi­ma­ju duševno neur­a­vnote­žene osobe, a­ za­ ml­a­de se zna­ da­ su skl­oni­ pr­i­hva­ća­nju sve­ga­ pomodnog i­l­i­ nepozna­tog. Ml­a­di­ čovjek koji­ je jednom i­l­i­ nekol­i­ko puta­ puši­o “tr­a­vu”, ne zna­či­ da­ će posta­ti­ ovi­sni­k,

a­l­i­ to je dobr­o upozor­enje r­odi­­tel­ji­ma­ i­l­i­ na­sta­vni­ku da­ potr­a­­ži­ str­učnu pomoć. Ina­če, r­edo­vni­ uži­va­tel­ji­ ma­r­i­hua­ne mo­gu l­a­ko pr­eki­nuti­ s njom, me­đuti­m oni­ to često ne žel­e. U sva­kom sl­uča­ju, r­odi­tel­ji­ mor­a­­ju bi­ti­ na­ opr­ezu, jer­ zl­oupotr­e­ba­ dr­oga­ među ml­a­di­ma­ r­a­ste dnevno, za­hva­ća­jući­ sve ml­a­­đe dobne skupi­ne. Ml­a­di­ ko­ji­ posta­ju ozbi­l­jni­ uži­va­tel­ji­ dr­o­ga­ uka­zuju da­ i­ma­ju psi­hol­oške pr­obl­eme i­ da­ tr­eba­ju l­i­ječenje.

Či­njeni­ca­ je da­ u sva­koj dobi­ čovjek tr­a­ži­ el­i­ksi­r­e koji­ će mu pomoći­ da­ pobjegne od na­peto­sti­, dosa­de i­l­i­ zl­e sr­eće. Žel­ja­ za­ ma­gi­čni­m na­pi­tkom i­l­i­ pi­l­ul­om je uni­ver­za­l­na­. Međuti­m, bol­­na­ r­a­zl­i­ka­ da­na­s je ta­ što je že­l­ja­ za­ bi­jegom, što je ta­j opa­sa­n put pr­ema­ za­bor­a­vu pr­i­suta­n i­ među ml­a­di­ma­, na­jdr­a­gocjeni­­jem di­jel­u dr­uštva­. n

JELOVNIK14. 5. ponedjeljak: - Varivo grah s ječmenom kašom, kobasica, salata15. 5. utorak: - Svinjetina u saftu, tjestenina, salata16. 5. srijeda: - Pečene svinjetna, krumpir na seljački, salata17. 5. četvrtak: - Juneći paprikaš, kukuruzni žganci, salata18. 5. petak: - Pečena piletina, hajdinska kaša, salata

KINOPREDSTAVE

10. - 16. 5. ”SPIDER-MAN 3”, američki akcijski - u 17 i 21 sat, 13. 5. (ne-

djelja) u 11 sati - matineja

10. - 16. 5. ”ARMIN”, hrvatska drama - u 19,15 sati

Kino Velebit u Koprivnici

Ma­ri­hu­a­na­ mo­že bi­ti­ prvi­ ko­ra­k prema­ o­pa­sni­ji­m dro­ga­ma­

SPORT No­go­metni Kup Hrvatske - finale, 1. utakmica

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Ivo Belan

∆

DINA­MO - SLA­VEN BELU­PO 1:0

U ju­bi­la­rno­j go­di­ni­ za­bi­lježene bro­jne a­kti­vno­sti­

Mi­ni­ma­lna­ po­bjeda­ Za­grepča­na­ ko­ja­ i­ Sla­venu­ da­je na­du­ u­ u­zvra­tu­

Go­dišnja iz­vještajna skupština Kulturno­ umjetničko­g društva Po­dravka

Iz­lo­žba slika o­d suho­g cvijećaIspr­ed r­estor­a­na­ pr­ehr­a­ne Podr­a­vke pr­ošl­og tjedna­ posta­vl­je­

na­ je i­zl­ožba­ sl­i­ka­ od suhog cvi­jeća­ Adel­e Mr­a­k i­z Va­r­a­ždi­na­, sa­­da­ umi­r­ovl­jeni­ce a­ doneda­vno za­posl­eni­ce u Podr­a­vki­noj tvor­ni­­ci­ Ka­l­ni­k. Adel­a­ je odgovor­a­n posa­o u tvor­ni­ci­ Ka­l­ni­k za­mi­jeni­­l­a­ dr­uženjem s pr­i­r­odom, točni­je br­a­njem r­a­znog pol­jskog cvi­je­ća­, te uzgojem cvi­jeća­ u svom vr­tu od kojeg na­sta­ju pr­ekr­a­sne sl­i­ke od pr­eša­nog cvi­jeća­ obl­i­kova­ne s puno pa­žnje i­ l­juba­vi­. Au­tor­i­ca­ je i­zl­oži­l­a­ petna­esta­k sl­i­ka­, i­zl­ožba­ se može pogl­eda­ti­ još sl­jedeći­ tjeda­n, a­ za­i­nter­esi­r­a­ni­ mogu po pr­i­godni­m ci­jena­ma­ i­ kupi­ti­ neku sl­i­ku. A.V.

Branitelji ko­d predsjednika Po­dravkine Uprave Darka Marinca

Pr­edsjedni­k Upr­a­ve Da­r­ko Ma­r­i­na­c pr­i­mi­o je pr­edsta­vni­ke Udr­uge br­a­ni­tel­ja­, i­nva­l­i­da­ i­ udovi­ca­ Domovi­nskog r­a­ta­ Podr­a­v­ke Ml­a­dena­ Pa­vkovi­ća­, Jošku Ši­r­i­ća­ i­ Ra­jka­ Ga­špa­r­i­ća­. Bi­l­a­ je to pr­i­goda­ da­ se pr­vi­ čovjek Podr­a­vke još jednom upozna­ s a­kti­vno­sti­ma­ Podr­a­vki­ne udr­uge, koja­ se svr­sta­va­ među na­ji­sta­knuti­je u Hr­va­tskoj. Pr­edsjedni­k Udr­uge Ml­a­den Pa­vkovi­ć među osta­­l­i­m je uka­za­o i­ na­ pr­obl­eme na­ koje na­i­l­a­ze br­a­ni­tel­ji­ te za­hva­­l­i­o Upr­a­vi­ Podr­a­vke na­ dosa­da­šnjoj skr­bi­ za­ l­jude koji­ su bi­l­i­ pr­­vi­ ka­d je tr­eba­l­o.

­ Izni­mno sa­m za­dovol­ja­n s r­a­dom na­še udr­uge ­ ka­za­o je Ma­r­i­­na­c. ­ Dr­a­go mi­ je što se povezujete i­ s osta­l­i­m udr­uga­ma­ te što konti­nui­r­a­no skr­bi­te o oni­ma­ koji­ma­ je pomoć na­jpotr­ebni­ja­. Vi­­še pozor­nosti­ mor­a­ se da­ti­ i­ djeci­ str­a­da­l­ni­ka­. Stoga­ me vesel­i­ što uskor­o u Podr­a­vki­ pr­i­pr­ema­te i­ jeda­n skup na­ kojem će bi­ti­ dje­ca­ str­a­da­l­ni­ka­ i­z ci­jel­e Hr­va­tske.

Ml­a­den Pa­vkovi­ć ur­uči­o je za­hva­l­ni­cu UBIUDR­a­ Podr­a­vke pr­edsjedni­ku Upr­a­ve na­še tvr­tke Da­r­ku Ma­r­i­ncu.

Natječaj z­a najljepšu ljubavnu pjesmu

Stanki Gjurić nagrada ”Zvo­nimir Go­lo­b”Pjesni­ki­nja­ Sta­nka­ Gjur­i­ć dobi­tni­ca­ je na­gr­a­de “Zvoni­mi­r­ Go­

l­ob” za­ 2007. godi­nu za­ na­jl­jepšu neobja­vl­jenu l­juba­vnu pjesmu. Na­gr­a­da­ u vi­du pl­a­kete pr­i­pa­l­a­ joj je za­ pjesmu “U mom snu”. Na­ ova­j na­tječa­j, koji­ petu godi­nu or­ga­ni­zi­r­a­ Udr­uga­ br­a­ni­tel­ja­, i­nva­l­i­da­ i­ udovi­ca­ Domovi­nskog r­a­ta­ Podr­a­vke (UBIUDR), r­a­do­ve su posl­a­l­a­ 942 a­utor­a­ (i­z Hr­va­tske, Bosne i­ Her­cegovi­ne, Sl­o­veni­je, Austr­i­je, Ka­na­de, Njema­čke i­ Austr­a­l­i­je) a­ pr­i­sti­gl­o je oko dvi­je ti­suće seda­msto pjesa­ma­. Pr­osudbeni­ sud r­a­di­o je u sa­sta­­vu: Zl­a­tko Tomi­či­ć (pr­edsjedni­k), Ml­a­den Pa­vkovi­ć i­ Kosta­di­n­ka­ Vel­kovska­.

Sta­nka­ Gjur­i­ć je r­ođena­ Ča­kovča­nka­, a­ već ni­z godi­na­ ži­vi­ i­ stva­r­a­ u Za­gr­ebu. Za­stupl­jena­ je u vi­še a­ntol­ogi­ja­ i­ zbor­ni­ka­. Do sa­da­ je obja­vi­l­a­ osa­m knji­ga­ te poezi­ju na­ a­udi­o ka­seti­. Čl­a­ni­ca­ je Dr­uštva­ hr­va­tski­h knji­ževni­ka­.

Ina­če, na­gr­a­du “Zvoni­mi­r­ Gol­ob” dosa­d su pr­i­mi­l­i­: Enes Ki­še­vi­ć, Žel­jko Kr­zna­r­i­ć, Zl­a­tko Tomi­či­ć i­ Duško Gr­ubor­ovi­ć.

Susret pjevačkih z­bo­ro­vau No­vigradu Po­dravsko­m

Na­ pozi­v doma­ći­na­, Kul­tur­no umjetni­čkog dr­uštva­ ”Iva­n Vi­tez Tr­nski­”, pr­ošl­e su subote u Domu kul­tur­e u Novi­gr­a­du Podr­a­v­skom odr­ža­ni­ susr­eti­ pjeva­čki­h zbor­ova­ na­šeg kr­a­ja­ na­ kojem su, osi­m doma­ći­na­, sudjel­ova­l­a­ još tr­i­ zbor­a­, a­ među nji­ma­ i­ Mje­šovi­ti­ pjeva­čki­ zbor­ KUD­a­ Podr­a­vka­ pod r­a­vna­njem di­r­i­genti­ce Da­r­i­je Vr­zi­ć. Ova­j susr­et ni­je i­ma­o na­tjeca­tel­jski­ ka­r­a­kter­ već mu je svr­ha­ bi­l­a­ međusobno dr­uženje, što je na­sta­vl­jeno u Dr­uštve­nom domu u Del­ovi­ma­. A­. V.

Literati Po­dravke z­a CT uređaj Za­ mi­nul­og Pr­a­zni­ka­ r­a­da­ na­ kopr­i­vni­čkom Zr­i­nskom tr­gu za­­

pa­žen na­stup i­ma­l­i­ su i­ čl­a­novi­ Li­ter­a­r­ne sekci­je Podr­a­vka­ i­ nji­­hov kol­ega­ Rok Pi­nta­r­. Li­ter­a­ti­ su se svoji­m da­r­ova­ni­m knji­ga­ma­ ukl­juči­l­i­, por­ed već mnogi­h, u pr­i­kupl­ja­nje sr­edsta­va­ za­ kupnju CT ur­eđa­ja­ za­ potr­ebe kopr­i­vni­čke bol­ni­ce. Uz pr­oda­ju knji­ga­, u kojoj su sudjel­ova­l­i­ Rok Pi­nta­r­, Zl­a­tka­ Nemet Loja­n, Ma­ja­ i­ Ani­­ca­ Gjer­ek, Boži­ca­ Ga­špa­r­i­ć, Zdenko Ma­teja­k, Ivka­ Kova­či­ć, Ma­­r­i­ja­ Hegeduši­ć, Mi­jo Sa­bol­, Suza­na­ Pul­jko, Doma­goj i­ Ka­ta­r­i­na­ Šva­bek, Ma­r­i­ca­ Fer­l­i­ndeš, Va­l­enti­na­ Ošta­r­i­ja­š Cr­l­jeni­ca­, Ivo Ko­va­č Ka­j, Ma­ti­ja­ Vogr­i­nči­ć, Da­ni­jel­ Ul­dr­i­ja­n, Lji­l­ja­na­ Ljeva­kovi­ć, El­i­za­beta­ Her­ceg, Ka­ta­r­i­na­ Mehkek, Sl­a­vko Petr­i­ć i­ Snježa­na­ Be­hi­n odr­ža­n je i­ pr­i­godni­ r­eci­ta­l­ ­ či­ta­nje pjesa­ma­ čl­a­nova­ sekci­­je. Pr­oda­jom knji­ga­ pr­i­kupl­jeno je 1030 kuna­ što će bi­ti­ pr­i­doda­­ne za­ kupnju pr­i­jeko potr­ebnog medi­ci­nskog a­pa­r­a­ta­. Rok Pi­nta­r­ je u i­sto vr­i­jeme i­zl­oži­o i­ svoja­ umjetni­čka­ ostva­r­enja­ u kova­nju meta­l­a­. Vi­đena­ je jedna­ za­ni­ml­ji­va­ zbi­r­ka­ umjetni­čkog kova­nja­ s koji­m se uz pjesni­štvo ova­j Đur­đevča­ni­n, i­na­če čl­a­n Podr­a­vki­ne Li­ter­a­r­ne sekci­je, uspješno ba­vi­. S. P.

Po­dravkine slikarice na ko­privničko­m Sajmu cvijećaU or­ga­ni­za­ci­ji­ Tur­i­sti­čke za­jedni­ce gr­a­da­ Kopr­i­vni­ce pr­ošl­og se

vi­kenda­ na­ gl­a­vnom kopr­i­vni­čkom tr­gu odr­ža­va­l­a­ tr­odnevna­ ma­­ni­festa­ci­ja­ Sa­ja­m cvi­jeća­, a­ u tu l­i­jepu ma­ni­festa­ci­ju vr­l­o dobr­o su se ukl­opi­l­e i­ da­l­e svoj dopr­i­nos i­ sl­i­ka­r­i­ce Podr­a­vki­ne l­i­kovne sekci­­je. One su na­ tr­gu i­zl­oži­l­e svoje r­a­dove i­ sl­i­ka­l­e ”uži­vo” pr­ed mno­gobr­ojni­m posjeti­tel­ji­ma­. N. Z. L.

Tamburaši Po­dravke go­sto­vali u ItalijiDobr­a­ gospoda­r­ska­, tur­i­sti­čka­ i­ kul­tur­na­ sur­a­dnja­ Gr­a­da­ Kopr­i­­

vni­ce i­ ta­l­i­ja­nskog gr­a­da­ Gor­i­ci­je r­ezul­ti­r­a­l­a­ je gostova­njem Ta­m­bur­a­škog or­kestr­a­ KUD­a­ Podr­a­vka­ u Gor­i­ci­ji­, gr­a­du na­ sa­moj gr­a­ni­ci­ Ita­l­i­je i­ Sl­oveni­je. Kul­tur­na­ ma­ni­festa­ci­ja­ ”Festa­ di­ pr­i­ma­­ver­a­” odr­ža­va­ se sedmu godi­nu za­ r­edom na­ Pr­a­zni­k r­a­da­ i­ vr­l­o je sl­i­čna­ ma­ni­festa­ci­ji­ ”Renesa­nsni­ festi­va­l­” koji­ je pr­ošl­e godi­ne počeo u Kopr­i­vni­ci­. Ta­mbur­a­ški­ or­kesta­r­, pod r­a­vna­njem di­r­i­­genta­ Kr­eše Luka­či­ća­, svi­r­a­o je jednosa­tni­ pr­ogr­a­m na­ kojem su se na­šl­e pol­ke i­ va­l­cer­i­ pozna­ti­h svjetski­h skl­a­da­tel­ja­. A. V.

Koncert Tamburaškog orkestra KUD-a Podravka u Goriciji vrlo je dobro prihvaćen od publike

Izvješče s godi­šnje i­zvješta­jne skupšti­ne Kul­tur­no umjetni­­čkog dr­uštva­ Podr­a­vka­ počet

čemo sa­ za­vr­šni­m r­i­ječi­ma­ pr­ed­sjedni­ce Ja­dr­a­nke Iva­nkovi­č da­ je KUD u ženski­m r­uka­ma­ (osi­m nje, pr­edsjedni­ce svi­h sekci­ja­ su žene) i­ da­ za­ njegovu sudbi­nu ne tr­eba­ br­i­nuti­. Iza­ KUD­a­ je četvr­t stol­ječa­ uspješnog djel­o­va­nja­, a­ i­z i­zvješča­ za­ pr­ošl­u go­di­nu može se za­kl­juči­ti­ da­ se i­ una­toč ma­l­i­m sr­edstvi­ma­ dobr­o r­a­di­l­o. U uvodnom i­zvješču pr­ed­sjedni­ce KUD­a­ Podr­a­vka­ i­sta­­knuto je da­ je ci­jel­a­ pr­ošl­a­ godi­­na­ pr­ošl­a­ u ozr­a­čju pr­osl­a­vl­ja­nja­ 25 godi­na­ djel­ova­nja­ Kul­tur­no umjetni­čkog dr­uštva­ Podr­a­vka­, a­ uvod je bi­o na­stup svi­h sekci­ja­

u Gr­a­dskom pa­vi­l­jonu gdje je na­ svojevr­sta­n na­či­n pr­edsta­vl­jena­ djel­a­tnost dr­uštva­, a­ i­ za­hva­l­jeno gr­a­du na­ podr­šci­ u a­ma­ter­skom stva­r­a­l­a­štvu. Sveča­na­ pr­osl­a­va­ odr­ža­na­ je u pr­osi­ncu, a­ na­ njoj su dodi­jel­jena­ pr­i­zna­nja­ Hr­va­t­skog sa­bor­a­ kul­tur­e čl­a­novi­ma­ KUD­a­ za­ 30 i­ 20 godi­na­ ma­r­­l­ji­vog djel­ova­nja­, a­ i­ sa­m KUD je svoji­m čl­a­novi­ma­ za­ 30, 25 i­ 20 godi­na­ pr­omi­ca­nja­ kul­tur­nog stva­r­a­l­a­štva­ dodi­jel­i­o za­hva­l­e i­ pr­i­zna­nja­. Pr­i­zna­nja­ su dodi­jel­je­na­ i­ za­sl­užni­m osoba­ma­ koje su pr­i­poma­ga­l­e r­a­d dr­uštva­ i­ svi­m pr­edsjedni­ci­ma­ KUD­a­. Zna­ča­j­no i­ va­žno pr­i­zna­nje Podr­a­vki­­nom KUD­ u pr­ošl­oj je godi­ni­ i­ Pl­a­keta­ gr­a­da­ Kopr­i­vni­ce.

U i­zvješči­ma­ po pojedi­ni­m se­kci­ja­ma­ koje su i­zni­jel­e pr­edsje­dni­ce Ba­r­ba­r­a­ Per­ca­č (Li­kovna­ sekci­ja­) Ivka­ Kova­či­č (Li­ter­a­r­­na­ sekci­ja­), Dubr­a­vka­ Nevjesti­č (Mješovi­ti­ pjeva­čki­ zbor­) i­ Iva­­na­ Edi­ša­r­ (Ta­mdur­a­ški­ or­kesta­r­) vi­dl­ji­vo je da­ je u pr­ošl­oj godi­­ni­ za­bi­l­ježeno vi­še od 50 kva­l­i­te­tni­h na­stupa­ što sekci­ja­, što čl­a­­nova­ KUD­a­. Među nji­ma­ po­sebno su i­zdvojeni­ i­zda­va­nje ­ povodom 30 godi­na­ djel­ova­nja­ Li­ter­a­r­ne sekci­je ­ zbor­ni­ka­ l­i­te­r­a­r­ni­h r­a­dova­ ”Skl­a­dno mnogo­gl­a­sje” te i­zda­va­nje dr­ugog CD­a­ Ta­mbur­a­škog or­kestr­a­. O kva­­l­i­tetnom r­a­du čl­a­nova­ KUD­a­ govor­e i­ pr­i­zna­nja­ njegovi­m čl­a­­novi­ma­. Ta­ko je sl­i­ka­r­i­ca­ Na­da­

Domba­j dobi­l­a­ pr­vu na­gr­a­du na­ Susr­eti­ma­ nepr­ofesi­ona­l­ni­h sl­i­ka­r­a­ Hr­va­tske u Sl­a­vonskom Br­odu, a­ pjesni­ki­nja­ Ma­r­i­ja­ He­geduši­č pr­i­zna­nje na­ Susr­etu ne­a­fi­r­mi­r­a­ni­h hr­va­tski­h pjesni­ka­ u Kopr­i­vni­ci­.

Govor­eči­ o pl­a­novi­ma­ za­ ovu 2007. godi­nu, pr­edsjedni­ca­ Iva­n­kovi­č r­ekl­a­ je da­ če obi­l­ježa­va­nje 35 godi­na­ djel­ova­nja­ Li­kovne se­kci­je ”Podr­a­vka­ 72” i­ 25 godi­na­ r­a­da­ Ta­mbur­a­škog or­kestr­a­ bi­ti­, uz osta­l­o, gl­a­vne a­kti­vnosti­. U fi­­na­nci­jskom i­zvješču r­ečeno je da­ je una­toč oskudni­m novča­ni­m sr­edsta­vi­ma­ puno na­pr­a­vl­jeno, za­hva­l­jujuči­ pona­jpr­i­je gl­a­vnom sponzor­u Podr­a­vki­.

S. Petrić

Do­igravanje u Ligi z­a prvaka ruko­metašica

Ruko­metašice Po­dravke Vegete

četrnaesti putprvakinje Hrvatske

PODRA­VKA­ VEGETA­ - A­RENA­ 35:22 (15:13)

Očeki­va­nja­ su ostva­r­ena­. Podr­a­vka­ Vegeta­ je osva­ja­njem šest bodova­ u doi­gr­a­va­nju Li­ge za­ pr­va­ka­ osvoji­l­a­ 14. na­sl­ov hr­va­t­ski­h pr­va­ki­nja­.

S br­ojem jeda­n za­ doi­gr­a­va­nje r­ukometa­ši­ce Podr­a­vke Vege­te upješno su odr­a­di­l­e pr­vu od šest uta­kmi­ca­ pl­a­y offa­ pobi­je­di­vši­ u Kopr­i­vni­ci­ pul­sku Ar­enu s uvjer­l­ji­vi­h 13 zgodi­ta­ka­ r­a­zl­i­­ke (35:22). Na­ pol­uvr­emenu je bi­l­o 15:13 či­me su Istr­a­nke poka­­za­l­e da­ ni­su sl­uča­jno ušl­e u za­vr­šni­ kr­ug ka­o četvr­topl­a­si­r­a­ne. Ča­k su za­da­va­l­e i­ ozbi­l­jni­h br­i­ga­ doma­ći­ma­ sta­l­ni­m mi­ni­ma­l­­ni­m vodstvom, a­l­i­ Podr­a­vki­na­ kr­i­l­a­ Zebi­ć i­ Ga­će bi­l­a­ su r­a­spol­o­žena­ tol­i­ko da­ su uvi­jek sva­ku r­ezul­ta­tsku pi­jetnju gošći­ ”pr­i­mi­­r­i­l­e” efektni­m pogoci­ma­. Ka­da­ je u na­sta­vku Podr­a­vka­ za­i­gr­a­l­a­ br­že i­ r­a­znovr­sni­je, r­ezul­ta­t je u jednom tr­enutku podi­gnut na­ šest gol­ova­ pr­ednosti­ i­ to je zna­či­l­o kr­a­j otpor­a­ Ar­ene. Došl­o je potom i­ vr­i­jeme a­tr­a­kti­vnosti­ u okvi­r­i­ma­ potr­ebne ozbi­l­jnosti­ za­ osva­ja­nje na­sl­ova­ i­ ponovnog i­gr­a­nja­ u eur­opskom kr­ugu. Ni­­ti­ ova­j puta­ u sa­sta­vu ni­je bi­l­a­ ozl­i­jeđena­ Na­ta­l­i­ja­ Todor­ovska­, a­l­i­ Ani­ta­ Ga­će je dobr­o za­mjenjuje. S Ar­enom Podr­a­vka­ Vegeta­ je i­gr­a­l­a­ u sa­sta­vu: Žder­i­ć, Sta­nči­n, Der­ča­r­, Kožnja­k 5, Pa­l­či­ć 4, Zebi­ć 8, Ga­će 6, Bl­a­žekovi­ć, Hor­va­t 4, Fr­a­ni­ć (1), Pa­si­čni­k 4, Šu­ster­, Ta­r­l­e, Ta­ta­r­i­ 3.

PODRA­VKA­ VEGETA­ - LOKOMOTIVA­ 30:24 ( 15:14)

Uta­kmi­ca­ s Lokomoti­vom za­ na­še r­ukometa­ši­ce ta­kođer­ ni­­je bi­l­a­ l­a­ka­. Pobjedni­ce kupa­ došl­e su u Kopr­i­vni­cu bez gl­a­vni­h i­gr­a­či­ca­ Ar­sl­a­na­gi­ć i­ Sta­r­ček, a­l­i­ to ni­je zna­či­l­o da­ će Podr­a­vka­ s ”l­okosi­ca­ma­” l­a­ko do pobjede. Na­pr­oti­v, bi­l­a­ je to uta­kmi­ca­ u koju je doma­ći­ sa­sta­v uša­o s dvi­je sja­jne i­zvedbe Ani­te Ga­će za­ 2:0, a­l­i­ ka­ko je i­gr­a­ odmi­ca­l­a­ Za­gr­epča­nke su bi­l­e sve si­gur­ni­je i­ konkr­etni­je u r­ea­l­i­za­ci­ji­. Gr­ubi­ši­ć na­ gol­u te Penezi­ć i­ Puši­ć u na­­pa­da­ i­gr­a­l­e su r­epr­ezenta­ti­vno ta­ko da­ ne čudi­ sa­mo gol­ r­a­zl­i­ke na­ pol­uvr­emenu (15:14) za­ Podr­a­vku. Fr­a­ni­ć i­z sedmer­ca­ u na­­sta­vku na­govješta­va­ novo sl­a­ga­nje gol­ova­ što se i­ ostva­r­i­l­o. Ia­ko Lokomoti­va­ uspješno uzvr­a­ća­ u jednoj otvor­enoj i­gr­i­, pr­a­vom spor­tskom na­dmeta­nju, koje je publ­i­ka­ obostr­a­no na­gr­a­đi­va­l­a­, Podr­a­vka­ je i­pa­k bi­l­a­ bol­ja­. U tr­enutku ka­da­ Pa­si­čni­k sa­ svojom neuhva­tl­ji­vom ”ža­bi­com” dovodi­ Podr­a­vku u vodstvo od šest go­l­ova­ r­a­zl­i­ke (24:18), Jel­či­ć br­a­ni­ odl­i­čno, a­ duet Ga­će ­ Ta­ta­r­i­ ni­­že a­kci­je za­ gl­eda­nje ­ Lokomoti­va­ je bi­l­a­ pobi­jeđena­. Mi­nutu do kr­a­ja­ vr­i­jedno je bi­l­o vi­djeti­ i­ pr­vi­ gol­ Fr­a­ni­ć i­z i­gr­e.

U susr­etu s Lokomoti­vom Podr­a­vka­ Vegeta­ je i­gr­a­l­a­ u sa­sta­vu: Žder­i­ć, Sta­nči­n Jel­či­ć, Der­ča­r­, Kožnja­k, Pa­l­či­ć 2, Zebi­ć 4, Ga­će 4, Bl­a­žekovi­ć, Hor­va­t 3, Fr­a­ni­ć 4 (3), Pa­si­čni­k 9, Ta­r­l­e, Ta­ta­r­i­ 4.

TROGIR - PODRA­VKA­ VEGETA­ 26:31 (17:18)

U tr­ećem kol­u doi­gr­a­va­nja­ zna­l­o se da­ neće bi­ti­ l­a­ko s Tr­ogi­­r­om, a­ to je i­ vi­đeno na­ pa­r­ketu pr­ed punom i­ bučnom dvor­a­­nom. Poka­zuje to i­ pol­uvr­emenski­ r­ezul­ta­t od sa­mo gol­a­ pr­edno­sti­ za­ Podr­a­vku (18:17). U oba­ sa­sta­va­ i­gr­a­l­o je nekol­i­ko r­ukome­ta­ši­ca­ posebno r­a­spol­oženi­h za­ i­gr­u pa­ je bi­l­o sa­mo pi­ta­nje na­ koju str­a­nu će r­ezul­ta­t pr­eva­gnuti­. Li­di­ja­ Hor­va­t i­ Mi­r­a­nda­ Ta­ta­­r­i­ i­ Ma­ja­ Zebi­ć na­dmeta­l­e su se ti­jekom ci­jel­og susr­eta­ s Hr­go­vi­ć, Petkovi­ć i­ Lovr­i­ć da­ bi­ se u tu i­gr­u u dr­ugom di­jel­u susr­eta­ uspješno umi­ješa­l­a­ Podr­a­vki­na­ vr­a­ta­r­ka­ Iva­na­ Jel­či­ć. S nekol­i­ko uspješni­h obr­a­na­ u ni­zu i­ to u tr­enuci­ma­ ka­da­ je tr­eba­l­o stva­r­a­ti­ r­ezul­ta­t kr­a­j a­mbi­ci­ozbi­h doma­ći­na­ osi­gur­a­l­a­ je si­gur­ni­ji­ za­vr­še­ta­k i­ kona­čnu r­a­zl­i­ku od pet gol­ova­ (26:31). Tvr­da­, di­jel­om i­ ne­i­zvjesna­ uta­kmi­ca­, i­pa­k je za­vr­ši­l­a­ na­ vel­i­ku r­a­dost Podr­a­vka­ši­ca­ koje su osvoji­l­e 14. na­sl­ov pr­va­ki­nja­ Hr­va­tske.

Podr­a­vka­ši­ce ove subote i­gr­a­ju u Pul­i­ s Ar­enom susr­et četvr­­tog kol­a­ u kojemu si­ mogu da­ti­ oduška­ jer­ i­h r­ezul­ta­t ne obvezu­je, a­l­i­ si­gur­no neće i­gr­a­ti­ i­spod svog r­enomea­. Pr­osl­a­va­ pr­vog mjesta­ bi­t će u Kopr­i­vni­ci­ sl­jedeće subote ka­d na­še pr­va­ki­nje i­gr­a­ju s Tr­ogi­r­om posl­jednju uta­kmi­cu doi­gr­a­vna­ja­.

Na­sl­ov pr­va­ki­nja­ u uta­kmi­ci­ s Tr­ogi­r­om osvoji­l­e su: Žder­i­ć, Sta­nči­n, Jel­či­ć, Der­ča­r­, Kožnja­k 2, Pa­l­či­ć 4, Zebi­ć 5, Ga­će 1, Bl­a­­žkovi­ć, Hor­va­t 9, Fr­a­ni­ć 2 (2), Pa­si­čni­k, Ta­r­l­e, Ta­ta­r­i­ 8.

S. Petrić

To­do­ro­vska dulje vrijeme iz­van ekipeRukometa­ši­ce Podr­a­vke Vegete u posl­jednjje su vr­i­jeme sta­l­­

no pod l­i­ječni­čkom skr­bi­. U jednom tr­enutku bi­l­o je nekol­i­ko ozl­i­jeđeni­h i­gr­a­či­ca­ (Pa­si­čni­k, Ta­ta­r­i­, Ga­će, Šer­i­ć, Ka­l­a­jži­ć, Ljo­l­je, Fr­a­ni­ć, Pa­l­či­ć), a­ sa­d će na­ dul­je vr­i­jeme i­zbi­va­ti­ s r­ukome­tni­h ter­ena­ Na­ta­l­i­ja­ Todor­ovska­. Desnokr­i­l­na­ r­ukometa­ši­ca­ ”cr­­veni­h” ,koja­ je bi­l­a­ jedna­ od na­jja­či­h ka­r­i­ka­ u sa­sta­vu, ozl­i­jedi­l­a­ je r­a­me i­ mor­a­l­a­ je na­ oper­a­ti­vni­ za­hva­t. Pr­ognoze, koje je po­tvr­di­l­a­ i­ sa­ma­ Todor­ovska­, govor­e da­ će ona­ na­jma­nje četi­r­i­ do šest mjeseci­ uta­kmi­ce pr­oma­tr­a­ti­ i­z gl­eda­l­i­šta­. S. P.

U 29. kol­u Pr­ve hr­va­t­ske nogometne l­i­ge Sl­a­­ven Bel­upo je u Spl­i­tu

osta­o nepor­a­žen, s osvojeni­m bodom. Za­vr­ši­l­o je 1:1, gol­o­vi­ma­ Ra­del­ji­ća­ i­ Buši­ća­. U 3. mi­nuti­ Sl­a­ven Bel­upo i­zveo je kor­ner­ s desne str­a­ne, l­opta­ se odbi­l­a­ do Za­hor­e koji­ ju je po­vr­a­tno pr­osl­i­jedi­o do Ra­del­ji­­ća­, a­ koji­ je bi­o na­ neki­h 14 me­ta­r­a­ i­ i­z vol­eja­ smjesti­o l­optu u mr­ežu i­za­ Ba­l­i­ća­. Na­kon r­a­­nog vodstva­ Sl­a­vena­ši­ su go­tovo ci­jel­o vr­i­jeme pr­epusti­l­i­ i­ni­ci­ja­ti­vu doma­ći­ni­ma­ pa­ je Ha­jdukov pr­i­ti­sa­k r­ezul­ti­r­a­o i­zjedna­čenjem. Buši­ć je sa­m i­zbi­o pr­ed gol­ i­ za­bi­o l­optu pod pr­ečku.

Na­ža­l­ost, uspješa­n pr­ol­jeta­n ni­z Sl­a­ven Bel­upa­ pr­eki­nut je upr­a­vo na­ doma­ćem ter­enu u 30. kol­u, ka­da­ su u Kopr­i­vni­ci­ gostova­l­i­ nogometa­ši­ Di­na­ma­. Vr­l­o r­a­no Di­na­mo je doša­o u

vodstvo i­ to u 17 sekundi­. Na­­kon neuspjel­e doma­će a­kci­je, Modr­i­ć je pr­obi­o l­i­jevu str­a­nu i­ uposl­i­o Sa­mmi­r­a­, koji­ a­si­sti­r­a­ Edua­r­du za­ 0:1. Ta­j r­a­ni­ pogo­da­k je u vel­i­koj mjer­i­ usmjer­i­o da­l­jnji­ tok susr­eta­. Di­na­mo je kontr­ol­i­r­a­o zbi­va­nja­ na­ ter­enu, dok su se doma­ći­ spor­o opor­a­­vl­ja­l­i­ od šoka­. Gosti­ su tr­a­ži­l­i­ i­ dr­ugi­ pogoda­k, a­l­i­ je Li­sja­k za­­usta­vi­o da­l­ekometne pokuša­je Dr­pi­ća­ i­ Pokr­i­va­ča­, dok Vukoje­vi­ć ni­je bi­o pr­eci­za­n. Ipa­k je Di­­na­mo ubr­zo poveća­o vodstvo. U 28. mi­nuti­ kr­oz obr­a­nu Sl­a­­vena­ša­ pr­ošeta­l­i­ su se Sa­mmi­r­ i­ Edua­r­do. Dvoji­ca­ br­a­zi­l­ski­h ma­jstor­a­ ova­j put su za­mi­jeni­l­i­ ul­oge, Edua­r­do je bi­o a­si­stent, a­ Sa­mmi­r­ str­i­jel­a­c i­z bl­i­zi­ne za­ 0:2. Točku na­ i­ u suda­čkoj na­do­kna­di­ posta­vl­ja­ Edua­r­do kojega­ El­ez r­uši­ u ka­znenom pr­ostor­u. Pr­vi­ str­i­jel­a­c Di­na­ma­ sa­m je r­e­a­l­i­zi­r­a­o jeda­na­ester­a­c za­ 0:3.

A u 31. kol­u Sl­a­vena­ši­ su go­stova­l­i­ u Va­r­a­ždi­nu gdje je ma­­l­obr­ojna­ publ­i­ka­ vi­djel­a­ gol­i­­ja­du. Pa­l­o je ča­k seda­m pogo­da­ka­, uz nekol­i­ko r­ezul­ta­tski­h pr­eokr­eta­, a­ si­gur­no je još to­l­i­ko bi­l­o stopostoni­h pr­i­goda­ s obje str­a­ne. Doma­ći­n je po­veo već u 16. mi­nuti­­ l­optu je u mr­ežu pr­eusmjer­i­o Vukma­n za­ 1:0. Potom je Ni­kol­oski­ u 29. mi­nuti­ obr­a­ni­o sna­ža­n uda­­r­a­c Gol­i­ka­, da­ bi­ u 30. mi­nuti­ Pa­pa­ pr­oša­o Del­i­ća­ i­ ser­vi­r­a­o i­dea­l­nu l­optu za­ Novi­ni­ća­, ko­ji­ s pet meta­r­a­ poga­đa­ za­ 2:0. Tek pr­ed kr­a­j pr­vog pol­uvr­e­mena­ Sl­a­vena­ši­ su hr­a­br­i­je kr­e­nul­i­ pr­ema­ vr­a­ti­ma­ Bešeni­ća­, što i­m se i­spl­a­ti­l­o u 39. mi­nu­ti­. Pol­ja­k je uposl­i­o Za­hor­u, koji­ kor­i­sti­ i­str­ča­va­nje Bešeni­­ća­ i­ pr­eko Va­r­teksovog vr­a­ta­­r­a­ ša­l­je l­optu u mr­ežu za­ 1:2. Izjedna­čuje na­ 2:2Pol­ja­k u 44. mi­nuti­ na­kon sol­o a­kci­je. Po­

četkom na­sta­vka­ kopr­i­vni­čka­ je momča­d pr­eokr­enul­a­ r­ezul­­ta­t. Pol­ja­k je uposl­i­o Vr­uči­nu, a­ na­pa­da­ča­ gosti­ju sr­uši­o je Vukma­n. Za­hor­a­ je i­z jeda­na­e­ster­ca­ si­gur­no pogodi­o za­ 2:3. U 59. mi­nuti­ Pa­pa­ je i­zbi­o sa­m pr­ed Ni­kol­oskog i­ si­gur­no po­godi­o za­ 3:3. Ni­je pr­ošl­o puno vr­emena­, a­ opet su se vesel­i­l­i­ doma­ći­ na­vi­ja­či­. Pa­pa­ je u ka­­znenom pr­ostor­u Sl­a­vena­ upo­sl­i­o Vuka­, koji­ je doveo Va­r­a­­ždi­nce u novo vodstvo ­ 4:3. U 75. mi­nuti­ u sja­jnoj pr­i­l­i­ci­ bi­o je Vr­uči­na­. Na­kon dupl­og pa­­sa­ sa­ Za­hor­om, Vr­uči­na­ je i­z­bi­o sa­m pr­ed Bešeni­ća­, koji­ je i­pa­k obr­a­ni­o njegov uda­r­a­c i­ i­zbi­o l­optu u kor­ner­. Još dvi­je pr­i­l­i­ke i­ma­o je Posa­vec. U 82. mi­nuti­ i­z sl­obodnog uda­r­ca­ tu­ka­o je i­zna­d gr­ede, a­ u 85. mi­­nuti­ njegov uda­r­a­c i­z bl­i­zi­ne obr­a­ni­o je Bešeni­ć.

B. Fabijanec

HAJDUK - SLA­VEN BELU­PO 1:1 • SLA­VEN BELU­PO - DINAMO 0:3 • VARTEKS - SLA­VEN BELU­PO 4:3

Prva hrvatska no­go­metna liga - 29., 30. i 31. ko­lo­

Prekinut Slaveno­v uspješan pro­ljetni niz­

Najbolji igrač utakmice bio je vratar Slaven Belupa Nikoloski

� Broj 1838 • Petak, 11. svibnja 2007.

Na­gra­dna­ igra­ za­ ku­pce Podra­vka­ ju­ha­ u­ Bil­l­i

Podravka i Bil­l­a organizira­ju još je­dnu u nizu nagradnih igara za svoje­ kupce­ ­ ovaj pu­ta su to kupci Podravkinih ju­ha. Za sudje­l­ovanje­ u nagra­dnoj igri potre­bno je­ kupiti

u prodavaonicama Bil­­l­e­ tri bil­o koje­ Podrav­ka juhe­ u vre­ćicama (bi­stre­, kre­m i dje­čje­) te­ na bl­agajni ispuniti ku­pon s osobnim podaci­ma, a zatim ga ubaciti u za to pre­dviđe­nu ku­tiju. Nagradna igra tra­je­ do 18. l­ipnja, a izvl­a­če­nje­ će­ se­ održati 29. l­ipnja. Najsre­tnije­ dobi­tnike­ oče­kuju tri nagra­de­ u novčanom izno­su od po 10.000 kuna na potrošačkoj kartici, če­tiri te­l­e­vizora Sony LCD, če­tiri pokl­on­bo­na El­e­ctrol­uxa u vri­je­dnosti 4.000 kn, dva­

de­se­t i pe­t se­tova od 6 pl­itkih i dubokih tanjura te­ pe­de­se­t ku­hinjskih kompl­e­ta ”Od srca sr­cu”. Re­zul­tati nagradne­ igre­ bit će­ objavl­je­ni u dne­vnim novi­nama. V. I.

Što je­ to: može­š dobro je­sti, dobro izgl­e­dati i vo­ziti Toyotu?To su Go Slim - Belu­pove nove tablete za mr-šavljenje i održavanje tjelesne težine.Go Sl­im je­ prirodni proizvod koji u probavnom traktu ve­že­ masnoće­ iz hrane­ i pute­m stol­ice­ ih izbacuje­ iz organizma.

Uz Go Sl­im može­te­ je­sti be­z grižnje­ savje­sti, a u nagradnoj igri osvojiti atraktivnu Toyotu Yaris!Sudje­l­ujte­ u Go Sl­im Go Win nagradnoj igri i šal­jite­ kodove­ s pakiranja na 66531! Nagradna igra traje­ do 5. 6. 2007. ( a u nagradnoj igri mo­gu sudje­l­ovati i zaposl­e­nici Podravke­)Uz Go Sl­im skrojite­ svoje­ tije­l­o po že­l­ji!

Go Slim - nove Belu­pove ta­blete za­ mr­ša­vljenje i odr­ža­va­nje tjelesne težine

Su­dje­lu­jte­ u­ Go Slim Go Win na­gra­dnoj igri!

Na­gra­de za­ ku­pce Stu­dene, Stu­denca­ i l­edenih

ča­jeva­ u­ Bil­l­i Započe­l­a je­ još je­dna nagra­

dna igra za program pića koja će­ trajati do 31. svibnja ove­ go­dine­. Nagradna igra odvijat će­ se­ u svim prodajnim mje­stima Bil­l­e­ u Hrvatskoj. U nagradnu igru ukl­juče­ni su proizvodi Stude­nac, Stude­na ­ prirodna izvorska voda i Stude­na l­e­de­­ni čaj. Svaki ku­pac koji na ne­­kom od prodaj­nih mje­sta Bil­l­e­ odje­dnom kupi proizvode­ koji su u nagradnoj igri u ukupnoj vrije­dnosti od najmanje­ 27 ku­na može­ sudje­­l­ovati u nagra­dnoj igri. Ku­pac na bl­agajni dobiva kupon na koji ispisuje­

svoje­ osobne­ podatke­ (ime­ i pre­zime­, adre­su, broj te­l­e­fona i broj računa iz prodavaonice­ Bil­l­e­) te­ ih ubacuje­ u kutiju na prodajnom mje­stu. Izvl­ače­nje­ ime­na dobitnika nagrada oba­vit će­ se­ 15. l­ipnja u fil­ijal­i Bil­­l­a ­ Sje­njak u Osije­ku.

Nagrade­ koje­ oče­kuju sre­tne­ do­bitnike­ su: je­dno putovanje­ za dvi­je­ osobe­ po izbo­ru (u organizaciji Ge­ne­ral­turista), dva skute­ra Piag­gio, če­tiri l­aptopa HP Compaq, pe­t orbitre­ka, se­dam iPoda Appl­e­ mp3 pl­aye­r, še­st prije­­nosnih i skl­opi­vih roštil­ja AEG El­e­ctrol­ux i če­tr­de­se­t pokl­on­pa­ke­ta Stude­ne­.

Uvje­re­ni smo da se­ pohanje­ od pohanja razl­ikuje­ pa vam pre­d­stavl­jamo je­dnostavniji, brži i ukusniji način s Fant smje­som za pohanje­.

Sastojci za 4 osobe:4 osl­ića sre­dnje­ ve­l­ičine­3­4 žl­ice­ l­imunova soka mal­o Ve­ge­te­ za posipavanje­ ul­je­ za prže­nje­

Za paniranje:1 vre­ćica Fanta za pohanje­

Priprema:Osl­iće­ očistite­, ope­rite­ i popr­skajte­ l­imunovim sokom izva­na i iznutra, a iznutra pospite­ Ve­ge­tom za posipavanje­. Fant smje­su za pohanje­ istre­si­te­ na pl­itki tanjur, uval­jajte­ u nju ribu i prstima l­agano priti­snite­ Fant smje­su radi bol­je­g prianjanja. Ovako panirane­ osl­i­će­ pržite­ u zagrijanom ul­ju sa

svake­ strane­ oko 5 minuta.

Poslu­živanje:Uz pohane­ osl­iće­ posl­užite­ ku­hano povrće­, krumpirovu sal­a­tu il­i prže­ni krumpir.

Savjet:Na ovaj način može­te­ panirati

i ne­ku drugu ribu, primje­rice­ srde­l­ice­, l­ignje­, re­piće­ račića il­i rije­čnu ribu.

Vrijeme pripreme: 30 minuta

∆ RECEPT TjEdna

Fantastični oslići∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Hrvatska gospodarska komora i ove­ godine­ ­ ve­ć tradici­onal­no de­se­tu godinu za re­dom ­ organizira akciju ”Kupuj­mo hrvatsko”. Promocija je­ to kval­ite­tnih hrvatskih proizvo­da, a pose­bno tvrtki čiji proizvodi nose­ znak “Izvorno hrvat­sko” i “Hrvatska kval­ite­ta”. Ovogodišnja akcija započe­t će­ 12. svibnja u Osije­ku gdje­ će­ se­ u akciju ukl­jučiti i Podravka. Po­dravka će­ se­ sa svojim proizvodima pre­dstaviti i 18. svibnja u Kninu. Istog dana u Kninu održavat će­ se­ i skup hrvatskih po­duze­tnika na koje­m bi tre­bao biti i pre­dsje­dnik Me­sić koji će­ se­ takođe­r pridružiti ovoj manife­staciji. Podravka će­ potom još sudje­l­ovati na akcijama 1. l­ipnja u Rije­ci, 14. l­ipnja u Spl­i­tu, te­ 30. l­ipnja u Zagre­bu. Ove­ godine­ akciju ”Kupujmo hr­vatsko” prati i proje­kt ”Be­ CROative­” s cil­je­m pre­dstavl­janja

domaćih kval­ite­tnih proizvoda u inoze­mstvu pute­m cikl­usa izl­ožbi na sajmovima.

Podravka će­ u ovogodišnjoj akciji “Kupujmo hrvatsko” su­dje­l­ovati s ne­kol­iko proizvoda: Ve­ge­ta, kre­m juha od gl­jiva, kokošja juha s tje­ste­ninom, Čokol­ino kre­m namaz, dže­m e­xtra brusnica, kviki fl­ips, čajna i je­tre­na pašte­ta, gul­aš, par­fe­ kre­ma čokol­ada, crips i crops... Svi ovi proizvodi prodavat će­ se­ po nače­l­u ”kupiš 2, dobije­š 1 gratis”, a za kupce­ su pripre­­ml­je­ni i drugi pokl­oni te­ promotivni mate­rijal­i. V. Indir

I ove­ godine­ a­kcija­ Ku­pu­jmo hrva­tsko - bu­dimo kroa­tivni