PODSTICANJE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE NA TERITORIJI NOVOG … · PROIZVODNJE NA TERITORIJI NOVOG PAZARA Novi Pazar - Poljoprivredna proizvodnja, u novopazarskom kraju, resurs je

PETAK, 20. jul 2018, broj 7599/584, godina XXII, cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Abel Duran

Pobednika odlikuje upornost Strana V

Fahrudin Kladni~anin

Tetka Hanifa, {ta radi{? Strana II

Po~ela stru~na praksa zapripravnike u FAP

Podmla|ivanjei usavr{avanjeradne snage

Strana VI

Duplirana sredstva za agrar

„Zlatarfest“ od 25. do 29. jula

Dani zabave i druènja Strana IV

PODSTICANJE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE NA TERITORIJI NOVOG PAZARA

Novi Pazar - Poljoprivrednaproizvodnja, u novopazarskomkraju, resurs je na koji se ozbiljnora~una u razvojnim programima.Zbog toga se, poslednjih godina, ugradskom budètu pove}avajusredstva za razvoj ove grane i us-postavljaju veze sa inostranim do-natorima. Namera da se podstaknerazvoj ruralnog podru~ja ipoljoprivredne proizvodnje

iskazana je u ovogodi{njembudètu grada, u kojem su, u odno-su na pro{lu godinu, duplirana izd-vajanja za ove namene. Pro{le go-dine za poljoprivredu je izdvojenopet, a ove godine 10 miliona dinara.Pre dvadesetak dana, gradski parla-ment je usvojio Program podr{keza sprovo|enje poljoprivredne poli-tike i politike ruralnog razvoja. S. N.

Strana III

Novi Pazar, Beograd - Malo je vero-vatno da }e Bedèt Pacoli, zamenikpremijera i ministar inostranih poslo-va Kosova, ovog vikenda posetiti NoviPazar, ali je poziv Bo{nja~kog nacio-nalnog vije}a izazvao burnu reakcijuvi{e zvani~nika Srbije. BNV na ~ijem je~elu lider SDA Sulejman Ugljanin po-zvalo je Pacolija da prisustvuje njiho-voj sve~anoj sednici u Novom Pazaru,21. jula i da narednog dana poseti Pe-{tersku visoravan i susedne op{tine.Ugljanin je ju~e izjavio da se nada da }ePacoli do}i.

Pojedini mediji su ovaj poziv oka-rakterisali kao priznanje kosovske ne-zavisnosti i zatraìli reakciju dràve. Iz-jasnili su se i pojedini politi~ari i zva-

ni~nici. Ministar inostranih poslovaSrbije Ivica Da~i} smatra da je ovaj po-ziv provokacija, sa ciljem izazivanjao{tre reakcije dràve. „Bio bih zluradkada bih rekao da ako poku{a da do|eu Novi Pazar, da }e pro}i kao Marko\uri}, ali to se ne}e dogoditi jer je Sr-bija civilizovana dràva“, kazao je Da-~i} novinarima, dodaju}i da poseta ni-je u nadle`nosti Ugljanina i BNV i da}e o tome odlu~ivati nadle`ni organi.Milovan Drecun, predsednik Odboraza Kosovo i Metohiju Skup{tine Srbije,za Sputnjik je izjavio da ni BNV ni Su-lejman Ugljanin „nemaju prava da go-vore u ime svih gra|ana Ra{ko-polim-ske oblasti, a posebno ne u ime Srbakoji tamo ive.

- Propisane su i dogovorene proce-dure na osnovu kojih mogu zvani~ni-ci iz privremenih institucija samou-prave da dolaze u Srbiju, kao i kako na-{i zvani~nici mogu da idu na Kosovo iMetohiju. Niko nema prava da zovebilo koga iz tih institucija da dolazi ucentralnu Srbiju mimo tih procedura imimo nadle`nih dràvnih organa, re-kao je Drecun. Gostuju}i u Jutarnjemdnevniku RTS direktor kancelarije zaKosovo i Metohiju Marko \uri} izja-vio je da }e Srbija povodom Pacolijeveeventualne posete, reagovati ozbiljno,odgovorno i dostojanstveno, „potpu-no suprotno o~ekivanjima“. „ Reago-va}emo na na~in primeren dràvi“,poru~io je \uri}. S. B.

Burne reakcije na poziv BNV kosovskom ministru inostranih poslova da poseti Novi Pazar

Pacoli, izgleda, ipak ne}e do}i

M. \

erle

k

Ponos Novog Pazara

Novi Pazar - Gradske vlasti u Novom Pazaru nastavile su da ulep{avaju grad, a nedavno su u centru postavljenibilbordi sa likovima |aka generacije gradskih {kola. Zabeleìo je to i foto-reporter Senad Senko @upljanin.

S. D.

petak, 20. jul 2018.II

NO

VOPA

ZARS

KE

SLIK

E I P

RILIK

E

Cve}eKad pogledam sa bedema, ~ar{ija je cvetna ba{~a.

[areni se na sve strane. I jo{ vi{e }e da se {areni i zele-ni. Ima i para i volje, ali i navike. Oni sadili, „~ar{ijani“kidali za svoje ba{te i terase. Oni da miri{e svima, „oni“hteli sami da miri{u. Nije da se ne kidne i sada po ne-ki cvetak zanovetak, onako u prolazu sa bicikle. Mislida ga ne vidi niko. Te{ko da moè da vaì ono „nava-|en, oja|en“. Sad je navika ima odvika.

Boga mi, miri{e i u bolni~koj avliji. U ardinjeramai na kru`nim tokovima uspeva cve}e. Okolo ima opu-{aka, ali se sve manje „primaju“. Istina, red je da za-miri{e i bolni~ka ku}a. Samo da se ispotpisuju svi stra-te{ki sporazumi i upute lekari na obavezne edukacije.

Ostalo }e lak{e, dok se izre|aju hvalospevi o uspe-{nom gradona~elnikovanju koje treba da potvrdiuspe{no direktorovanje. Dijagnoza je tu. Hajde, da sele~imo, da nam aparati u Dijagnosti~kom centru nerade na havu, no na kvalitetnu struju.

E, cve}e je po~elo da nam uspeva. Ali, na troto-arima nam je i dalje sme}e. Pore|ane kante i kesesa sme}em. Valja tako izneti iz avlija, da odstojedvadeset ~etiri sata. Valjda, da se tu „prime“ ako,do sada, nisu. Drugog obja{njenja nema. S jednestrane cve}e, sa druge je sme}e. Po sredini su i pe-{aci i ~etvoroto~ka{i. Suprotnosti se privla~e. Zarne? S. N.

Sjenica - Komanda Druge briga-de Kopnene vojske obavestila jegra|ane sjeni~ke op{tine da }e ukompleksu aerodroma Sjenica, da-nas biti nastavljeno, do sada, pro-na|enih neeksplodiranih ubojnihsredstava. Stanovni{tvu je upu}enapel da do zavr{etka sanacije te lo-kacije ne ulaze u krug aerodroma.Posle ovoga, bi}e nastavljeno raz-miniravanje aerodroma, koje }etrajati do kraja septembra.

Od 170 vojnih objekata, koji suo{te}eni u toku NATO bombardo-vanja 1999. godine, a koji jo{ u

potpunosti nisu o~i{}eni od neek-splodiranih ubojnih sredstava, na-lazi se i aerodrom nedaleko odSjenice, koji je nekoliko putabombardovan kasetnim i bomba-ma velike razorne mo}i. î{}enjeovog kompleksa po~elo je pre me-sec i po dana.

U cilju razvoja ovog dela Srbi-je, pre dvanaest godina, pokrenu-ta je inicijativa da se taj aerodromobnovi i otvaranjem jednog delaza civilni saobra}aj bude okosnicaza privredni razvoj. Zaklju~komVlade Srbije ovaj objekat je izuzet

iz Master plana raspolaganja ne-pokretnostima, prodaji vojneimovine u cilju pokretanja razvojaop{tina, a koje nisu neophodne zafunkcionisanje VS. Sjeni~ki aero-drom se nalazi na nadmorskoj vi-sini iznad hiljadu metara i ima pi-stu dugu 2,5 kilometara. Deo ae-rodroma je ranije o~istio Centarza razminiranje Srbije. To je reali-zovano u okviru projekta koji je fi-nansirala Vlada SAD. preko Me-|unarodne fondacije za ja~anjebezbednosti ljudi.

S. Novosel

Poslednju retrospektivu pisao sam odmah nakon parlamentarnih izbora,poku{avaju}i da sumiram, {ta se sve doga|alo, u malom gradu, po imenu NoviPazar. U me|uvremenu Francuska je osvojila titulu svetskog prvaka, stanovnici

Tristan da Kunja, najudaljenijeg naseljenog mjesta na svijetu ~uli su za hrvatskunogometnu reprezentaciju, gorila Hanibako Koko koja je znala dvije hiljade rije~iengleskog jezika napustila je ovaj svijet, tetka Hanifa, Muratka i njena snaha, ~ekajuizbore i nadaju se da }e Srbija do 2025. godine postati ~lanica EU, Sandàk dobitiautonomiju i tramvajsku liniju broj 2. Zanimljivi su narativi oblikovali na{ ivot i doprinelida u~mala ivotna svakodnevica bude za nijansu druga~ija.

Futuristi~ke ideje o razvoju grada, urbanisti~kim procesima, podvizima, bili sulegitimna, stru~no re~eno, komunalna tema, delegirana iz online svijeta pazarskoggra|anstva. Slike grada koji ima besprekoran javni prevoz, tramvajsku liniju, koji podse}ana civilizaciju, na rahatluk i dostojanstvo {erovane su mjesecima na dru{tvenimmreàma. Gra|ani imaju pravo da predlaù, promi{ljaju, iniciraju, motivi{u, podrè, aliprije svega imaju pravo na pobunu i san. Pri~a o "tramvaju" paradigma je gra|anskogaktivizma koji mobili{e i okuplja sledbenike oko ideje za op{te dobro. U kojoj meri jeprojekat tramvajizacije grada izvodljiv nije u ovom trenutku od velike va`nosti, koliko~injenica o jednoj legitimnoj ideji grupe pojedinaca. U zajednicama gde je gra|anskiaktivizam dehumanizovan i sveden na folklornu zafrkanciju i mahalsko orgijanjebotovskih daktilografa, inicijative pokrenute iz iskrene potrebe osnaìvanja gra|anskesvijesti i ukazivanja na realne probleme, do~ekane su neprihvatljivo i nerazumno. To jelogi~ki okvir kretanja svih aktera koji prepoznajuopasnost male pobune gra|anske intervencije nastanje uspavane svijesti. Mo`da se ne}emo vozititramvajem, to je kaù stru~njaci sa dru{tvenihmreà, skupo i neizvodljivo, ali se treba prisetitijavno izre~enih "amaneta" i preuzetih obavezalokalnih du`nosnika o hitnom re{avanju iinstaliranju ograde na Bedemu, koga su opet vrligra|ani oslobodili.

Dok smo uìvali u komforu javnog tramvajskogprevoza, otpo~ela je restauracija i rekonstrukcija Arapdàmije. Kaù da su tramvaji zamaglili na{e o~i, {ine probile na{u glavu, dok su padali,jedan po jedan, zidovi Hasan elebi dàmije. Dràva i njene nadle`ne institucije ne vodebrigu o kulturno - istorijskom nasle|u u Novom Pazaru. Svedo~imo trenucima potpunedevastacije materijalnog kulturnog nasle|a otomanske zaostav{tine na ovom podru~ju.Nema jasne strategije, akcionog plana, konkretnih institucija i volje da se re{e prisutniproblemi koji potiru istoriju grada. Poslednjih godina na{e preokupacije bile suusmerene na pisanje deklaracija, memoranduma i kojekakvih budala{tina za dnevnopoliti~ka potkusurivanja i nadmudrivanja, dok je pred o~ima nestajao identitet grada.Mo`da }e obnoviteljske inicijative Republike Turske dobrim planovima i iskusnimneimarima vratiti izvorni oblik preostalog materijalnog nasle|a u centru grada.Rekonstrukcija i restauracija su druga paradigma prisvajanja, institucionalnog ludila imo}i pojedinaca, koja se reprezentativno ogleda u me|ama gradskog trga u centrugrada. Ni{ta u ovom gradu ne moè da iznenadi, jer smo u nedostatku ivotnihstandarda prinu|eni da sufliramo u folklornim, literarnim, ekolo{kim, teolo{kimsekcijama i potvr|ujemo gra|ansku poslu{nost "lajkovima" politi~ku privrènost"{erovanjem".

Me|unarodna zajednica koja je godinama sa pa`njom gledala na Sandàk i sarelevantnim sagovornicima iz tre}eg sektora promi{ljala o trenutnim krizama, re{enjima ina~inima kako da pomogne, umorila se od istih narativa, horizontalnih i vertikalnihpristupa, institucionalnih aran`mana, nedostaju}eg predikta, birokratskog jezika, odsvega. U neko drugo vreme civilno dru{tvo je bilo okosnica dijaloga, sada obi~nouspavljuje me|unarodne emisare, jer istim tonom, godinama obja{njavamo idekonstrui{emo problem nerazvijenosti, ekonomske devastiranosti, politi~kihkalkulacija, tenzija, autonoma{kih pretenzija i drugih problema sa kojima se Sandàk,bezmalo trideset godina, svakodnevno suo~ava. Koriste}i stanje op{te dezorijentacije,kolege iz Beogradskog pa{aluka u svojim izve{tajima sa ponosom isti~u institucionalnukrhkost i neorganizovanost organizacija civilnog dru{tva, pravdaju}i tako povremeneprojektne izlete do Novog Pazara. Potrebna je "radical strategy", iritiraju}i pristupi,inicijative i spremnost da se kontinuirano suo~avamo sa trenutnim izazovima surovesada{njosti, koja u raljama prisutnih lokalnih cenzura, podse}a na dobrobit minulog radai pristajanja na kolektivnu {utnju.

Jo{ jedan izazov nas ~eka u ovoj godini to su izbori za Bo{nja~ko nacionalno vije}e.Sve tri vode}e bo{nja~ke politi~ke partije kreira}e i podrà}e svoje liste. Na{a kontribucijaizbornom procesu, ogleda}e se u uspostavljanju prostora za zajedni~ko promi{ljanje idijalog kandidovanih vije}nika i gra|ana kroz Lokalnu platformu za dijalog. Vi{e stotinagra|ana je u prethodne dve godine svojim u~e{}em potvrdilo zainteresovanost zadijalog o razli~itim temama u lokalnoj zajednici, aktivno podràvaju}i na{e projektneinicijative usmerene na dijalog. Duboko verujemo, da na ovaj na~in, u skladu saograni~enim kapacitetima, dajemo svoj skroman, ali zna~ajan doprinos afirmacijidemokratske kulture u lokalnoj zajednici. Dok ~ekamo po~etak izborne groznice, o~ekujenas intenzivni period na afirmaciji koncepta Interkulturalnog obrazovanja u manjinskimzajednicama {irom Srbije. Treba sa~uvati snagu i sitnu pamet.

Autor teksta je programski koordinator u Akademskoj inicijativi Forum10

LI^NI STAV

Pi{e: Fahrudin Kladni~anin

TetkaHanifa, {taradi{?

Pri~a o "tramvaju"

paradigma je gra|anskog

aktivizma

Novi funkcioneri u SPPNovi Pazar - Stranka pravde i po-

mirenja (SPP), minulog vikenda,na strana~koj skup{tini izabrala jenove funkcionera. Generalni sekre-tar stranke, umesto Ferida Buli}a,sada je Edin \erlek. Do promene jedo{lo i na ~elu Nadzornog odbora.Umesto Edina Ze}irovi}a izabran jeFerid Buli}. Za koordinatora Izvr-

{nog odbora SPP izabran je pot-predsednik Jahja Fehratovi}, koji }ena toj funkciji osati do izbora no-vog. Izabrana su i tri potpredsedni-ka Izvr{nog odbora Rben Jakupi,profesor Safet Smailovi} i dr Bina-sa Sokolovi}. Na ovom skupu,predsednik SPP i narodni poslanikMuamer Zukorli} ozna~io je po~e-

tak kampanje za izbore za novi sa-ziv Bo{nja~kog nacionalnog ve}a(BNV), koji }e biti odràni „krajemoktobra ili po~etkom novembra“.Aktuelni saziv BNV sada ~ine ve}-nici lista „ Za bo{nja~ko jedinstvo -dr Sulejman Ugljanin“ 19 i 16 ve}-nika ima lista „Za Bo{njake, San-dàk i muftiju“. S. N.

Danas se nastavlja razminiravanje aerodroma kod Sjenice

Radovi traju dokraja septembra

Aerodrom kod Sjenice: Nastavlja seuklanjanje neeksplodiranih bombi

petak, 20. jul 2018. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

Plav - Zato {to je istovremeno bio nafunkcijama odbornika i vr{ioca du`no-sti direktora JU Centra za kulturu u Gu-sinju, odbornik Socijaldemokrata (SD)u Gusinju Irfan Dervi{evi} je prekr{iozakon. To se, kako pi{u podgori~ke Vi-jesti, navodi u odluci Agencije za spre-~avanje korupcije (ASK), u kojoj se isti-~e da je Dervi{evi} svjesno prekr{io Za-kon o spre~avanju korupcije.

U odluci ASK-a se isti~e da je Dervi-

{evi} u pisanoj izjavi naveo da nije prisu-stvovao sjednicama lokalnog parlamen-ta nakon {to je imenovan za v. d. direk-tora. On je, kako se navodi, kazao da ti-me nije podredio javni interes privat-nom.“Naveo je da su mu ispla}ene od-borni~ke nadoknade zaklju~no sa mar-tom ove godine, a da je dvije nadoknadedonirao u humanitarne svrhe i to jednuza izgradnju stambenog objekta sugra-|aninu u te{kom materijalnom stanju, a

drugu za lije~enje jednog mladog mom-ka. On je kazao da nije imao pretenzijeda bude istovremeno na dvije javnefunkcije iz materijalne koristi, ali da jesmatrao da nije u konfliktu s obzirom nato da je funkcija v. d. direktora privreme-na“, navodi se u odluci ASK-a. Dervi{e-vi} je, kako se isti~e, pojasnio Agenciji dau malim sredinama „imaju problema sakadrovima koji bi mogli kvalitetno oba-vljati funkciju odbornika“. C. D.

Novi Pazar - Poljoprivredna proizvod-nja, u novopazarskom kraju, resurs je nakoji se ozbiljno ra~una u razvojnim pro-gramima. Zbog toga se, poslednjih godi-na, u gradskom budètu pove}avajusredstva za razvoj ove grane i usposta-vljaju veze sa inostranim donatorimaraspoloènim da, kroz donacije u meha-nizaciji i sadnom materijalu, pomognurazvoj poljoprivrede u ovom kraju.

Ocene o stanju u poljoprivredi nisuba{ dobre. Dominiraju sitni i nespecija-lizovani proizvo|a~i, koji nemaju jasnuposlovnu i tr i{nu orijentaciju. Ne posto-je ni ozbiljna planiranja razvoja i investi-cija. Proizvodnja se, uglavnom zasnivana sto~arstvu i ratarstvu, a manje na vo-}arstvu. Stepen finalizacije ovih proizvo-da je nizak i naj~e{}e je u pitanju primar-na proizvodnja. Razlozi su nedostatakkapaciteta za preradu i nedovoljna trì-{na orijentacija. Posledica su niski i nere-dovni prihodi.

Namera da se podstakne razvoj ru-ralnog podru~ja i poljoprivredne proiz-vodnje iskazana je u ovogodi{njem bu-dètu grada, u kojem su, u odnosu napro{lu godinu, duplirana izdvajanja zaove namene . Pro{le godine za poljopri-vredu je izdvojeno pet, a ove godine 10miliona dinara. Pre dvadesetak dana,gradski parlament je usvojio Programpodr{ke za sprovo|enje poljoprivrednepolitike i politike ruralnog razvoja. Ovaj

dokument je definisao mere i sredstva zadirektna pla}anja, kreditnu podr{ku,podsticaj ruralnog razvoja i za posebnepodsticaje.

Bez obzira {to je ovo tradicionalnosto~arski kraj, beleì se trend stalnogopadanja broja stoke, posebno kada su upitanju kvalitetna grla. Skoro polovinagazdinstava ima manje od tri grla gove-da, a samo osam odsto ima vi{e od 15 gr-la. Takva situacija dovoljno govori o ma-

loj proizvodnji na gazdinstvima. Zbogtoga je neophodno da se pobolj{a rasnisastav goveda. Jedan od na~ina je ve{ta~-ko osemenjavanje krava. Za obezbe|iva-nje reproduktivnog materijala iz gradskekase }e biti izdvojeno 1,5 miliona dinara.

Druga mera je sufinansiranje kama-ta poljoprivrednih kredita za koju }e, ta-ko|e, biti izdvojeno 1,5 miliona dinara..Poslovanje na granici rentabilnosti zna~ii da ovda{nja poljoprivredna gazdinstvaimaju i znatne finansijske probleme dasami finansiraju svoju proizvodnju, a ko-ri{}enje kredita dodatno optere}uje ceneproizvoda i njihovu konkurentnost.Zbog toga je lokalna samouprava preu-

zela na sebe da finansira tro{kove kama-ta. Finansira}e se isklju~ivo po jedanugovor o kreditu.

Najvi{e sredstava, 6,5 miliona dina-ra, bi}e uloèno mere ruralnog razvoja.Sa 3,5 miliona dinara investira}e se u fi-zi~ku imovinu gazdinstava: za sto~arstvo2,5 miliona dinara (nabavka kvalitetnihpriplodnih grla, mle~nih rasa, oprema zamuù, za pripremu sto~ne hrane i ostalaoprema neophodna za sto~arstvo)., 750hiljada dinara namenjeno je vo}arstvu ipovrtarstvu i 250 hiljada dinara name-njeno je razvoju p~elarstva. Mladima ururalnom podru~ju namenjeno je 1,5miliona dinara. Milion dinara namenje-no je za podizanje konkurentnosti proiz-voda ~ija vrednost }e se podizati krozpreradu i za uvo|enje i sertifikaciju siste-ma kvalitetne hrane, organskih proizvo-da i proizvoda sa oznakom geografskogporekla. I kod ove mere, pola miliona jeplanirano za odr ivo kori{}enje poljopri-vrednog zemlji{ta, odnosno, za unapre-|enje priprema dobre poljoprivredneprakse.

êtvrta mera obuhvata promotivneaktivnosti i za nju je namenjeno pola mi-liona dinara. Ova mera obuhvata stru~-na predavanja, prakti~ne radionice, po-sete poljoprivrednim sajmovima, nabav-ku stru~ne literature, upoznavanje sa no-vim trendovima u poljoprivrednoj pro-izvodnji. S. Novosel

Novi Pazar - Slede}eg meseca po~e}e radovi na sre|ivanjugradskih lokacija, koje su Novopazarci predloìli da budu ur-bane zone. Nove ure|ene sadràje dobi}e osam zona: platou Ulici kej 37. Sandà~ke divizije, plato u Ulici Jugovi}a, de-~ije igrali{te i plato u Ulici Mehmeda Aliba{i}a bb, 744/2, pla-to u Ulici Gojka Ba~anina, iza nove lu~ne zgrade, platoi u Uli-ci omladinske i u Ulici kej 12. srpske brigade kod mosta.

Gra|ani su izabrali lokacije, studenti arhitekture sa Dràv-nog univerziteta su uradili idejna re{enja, projektni biro„Nova“ projektno-tehni~ku dokumentaciju, a sve finansiraGrad Novi Pazar. Tender za najpovoljnijeg izvo|a~a radovaje u toku i 6. avgusta bi}e otvorene ponude. Pre po~etka gra-|evinski radova, svih osam lokacija mora}e da bude o~i{}e-no od divljih deponija, garaà i rastinja. S. N.

Novi Pazar - Turisti~ka organizacijaNovi Pazar (TONP), na konkursu „No-vi Pazar u fokusu mladih“, izabrala je inagradila tri najuspe{nije fotografije samotivima iz ovog grada.

U uì izbor u{lo je 57 fotografija, astru~ni ìri je odlu~io da prvu nagradudodeli Mustafi Kurtanovi}u, drugu na-gradu osvojio je na{ fotoreporter Senad@upljanin i tre}e mesto pripalo je Hajru-dinu Li~ini. Njima su pripale i nov~anenagrade: za prvo mesto 25 hiljada, dru-go 15 hiljada i 10 hiljada dinara je nov-~ana nagrada za tre}e mesto.

- Cilj konkursa je bio da svi ljubiteljifotografije izraze svoju kreativnost i ino-vativnost u prepoznavanju turisti~kihpotencijala ovog grada. Osim toga, kon-kursom je oboga}ena i fototeka TONP.Fotografije }e biti iskori{}ene da poka-èmo da je Novi Pazar jedan od najlep-{ih mesta u Srbiji i regionu, ali i daopravdamo nagradu izuzetne destinaci-je Evrope u Srbiji - obrazloìla je direk-torka TONP Ljiljana Le{evi}. Sredstva zarealizovanje ovog konkursa obezbediloje Ministarstvo trgovine, turizma i tele-komunikacija. S. N.

Novi Pazar - Dva novopazarska uni-verziteta, Dràvni i Internacionalni, zaupis na prvu godinu osnovnih studija,ove godine ponudili su 1.294 slobodnihmesta. Posle junskog upisnog roka, si-gurno je da }e mesta za budu}e bruco{ebiti i u septembru.

Dràvni univerzitet Novi Pazar(DUNP), u prvom upisnom roku, upisaoje 758 studenata - 566 na budètu i 192 jesamofinansiraju}ih. Za drugi upisni rokostalo je slobodno 271 mesto - 173 na bu-dètu i 98 samofinansiraju}ih. Ova viso-ko{kolska ustanova saop{tila je da su „ujunskom upisnom roku popunjena svamesta na studijskim programima Psiho-logija, Vaspita~ u pred{kolskim ustano-vama, Arhitektura, Softversko inènjer-stvo, Engleski jezik i knji evnost, Biologi-ja i Rehabilitacija. Istovremeno, na studi-jama Srpskog jezika i knji evnosti i Gra-|evinarstva popunjena su sva mesta nabudètu. Mali broj mesta ostao je na pra-vu, ekonomiji, poslovnoj informatici isportu“. Na Departmanu za matemati~-

ke nauke, u ~ijem sastavu su tri studijskaprograma, u drugom roku moè da seupi{e ukupno 118 studenata, na tehni~-kim naukama 28, biomedicinskim 15,dok je na Departmanu za biotehni~ke na-uke ostalo 20 mesta.

Upisnom kvotom predvi|eno je dase na 20 akreditovanih studijskih pro-grama, u prvu godinu osnovnih studijaupi{e 1.029 studenata., od kojih 70 od-sto moè da se {koluje o tro{ku budèta.I na Internacionalnom univerzitetu No-vi Pazar (IUNP) zavr{en je prvi upisnirok. Na {est departmana sa 12 studijskihprograma, budu}im bruco{ima ponu-|eno je ukupno 265 slobodnih mesta.Na pravnim naukama ponu|eno je 60,po 25 na Ekonomskim, Pedago{ko-psi-holo{kim i Ra~unarskim naukama, 85mesta ponudile su Filolo{ke nauke i 20Departman za umetnost. Na ovom uni-verzitetu svi studenti su samofinansira-ju}i. Prijavljivanje za septembarski upi-sni rok po~inje 20. avgusta i traja}e do 7.septembra. S. N.

Dvije funkcije zbog problema sa kadrovima

Podsticanje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Novog Pazara

Na agrar se ozbiljno ra~una

Pro{le godine zapoljoprivredu je izdvo-jeno pet, a ove godine10 miliona dinara

Do kraja godine osam urbanih zonaMaketa jedne od budu}ih urbanih zona

Foto

: S. @

uplja

nin

Posle prvog upisnog roka na univerzitetima u Novom Pazaru

Bi}e mesta i u septembru

Novi Pazar na fotografijama

petak, 20.IV

KULTURA

Nova Varo{ - Na spomenikvojvodi Petru Bojovi}u na istoi-menom Trgu u Novoj Varo{i, uponedeljak 16. jula, povodom160-godi{njice od ro|enja slav-nog vojskovo|e, vence su polo-ìle delegacije Vojske Srbije, lo-kalne samouprave, ovda{njeg iuì~kog Udruènja potomakaratnika 1912-1920, kao i nekoli-cina gra|ana - po{tovalaca lika idela ~uvenog komandanta Prvearmije u proboju Solunskogfronta. Cve}e u njegovu slavupoloèno je i na spomen-~esmuu rodnim Mi{evi}ima.

Povodom ovog jubileja i usklopu op{tinskog obeleàvanjaveka od zavr{etka Prvog svet-skog rata, pomen znamenitomvojvodi i oslobodiocima sluìlisu sve{tenici Mile{evske eparhi-je. Nakon molitve u slavu ratni-ka, skupu na gradskom Trguobratio se predsednik op{tineNova Varo{ Radosav Vasiljevi}.On je u prigodnoj besedi podse-tio na ljudske kvalitete i bri-ljantnu vojnu karijeru na{eg ze-mljaka rodom iz Mi{evi}a, kojije, kao u~esnik u {est oslobodi-la~kih ratova, u uniformi pro-veo punih 46 godina. Domi-nantne crte psiholo{ke struktu-re li~nosti Petar Bojovi} stekaoje u ranom detinjstvu, u svomzlatarskom kraju. One podrazu-mevaju po{tovanje predaka,po`rtvovanost, slobodarskiduh, hrabrost, gor{ta~ku pro-nicljivost, ma{tovitost...

- Onaj koji je proveo detinj-stvo na planini, rano nau~i oso-bine vuka koga je priroda daro-vala da za svaku rtvu ima pose-ban sistem napada, uvek napa-

Po~as

Povodom 1

Op{tinsku delegaciju predvodiopredsednik Radosav Vasiljevi}

Nova Varo{ - U Turisti~koj or-ganizaciji i Op{tinskoj upraviintenzivirane su pripreme za {e-sti po redu „Zlatarfest“ koji }ese odràti od 25. do 29. jula. Uokviru manifestacije ustano-vljene u cilju promocije poten-cijala zlatarskog kraja bi}e obje-dinjeni najzna~ajniji lokalni tu-risti~ki doga|aji , a festival }eobeleìti i bogat muzi~ko-za-bavni program uz u~e{}e po-znatih estradnih li~nosti i do-ma}ih izvo|a~a. Posetioci }eimati priliku i da uìvaju i u ra-znovrsnim kulturnim i sport-skim sadràjima.

Okosnicu doga|aja turisti~-kog karaktera ~ini}e nekolikomanifestacija : „Zlatarska rega-ta“, „Zlatne ruke Zlatara“ i „Naj-bolja zlatarska ~orba“. Prodajnaizlo`ba rukotvorina, starih zana-ta, p~elinjih i drugih proizvoda ,poznata kao Zlatne ruke Zlatara(13 po redu), kako najavljuju or-ganizatori, bi}e uprili~ena na ne-

kom od platoa gradskog Trga iposetiocima }e biti dostupna to-kom sva ~etiri dana trajanja fe-stivala. Gosti i me{tani }e u tra-dicionalnom splavarenju Zlatar-skim jezerom imati priliku dauìvaju u subotu 28. jula. Start jeokvirno planiran za oko 10 sati

na Kokinom brodu, gde }e istogdana, nakon regate , biti organi-zovano i tre}e po redu takmi~e-nje u spravljanju najbolje zlatar-ske ~orbe. Ova gurmanska smo-tra je, ina~e, u prethodne dve go-dine odràvana na Zlataru, ali suse organizatori odlu~ili za pro-

menu lokacije i termina zbogeventualne bolje pose}enosti.

Kulturni segment „Zlatarfe-sta“ obeleì}e : osmi po redu Sa-bor pevanja izvika, koji }e ovegodine bi}e odràn u petak 27.jula (mala pozornica na platoukod Doma kulture, po~etak oko

17 sati), [esta smotra folklornihansambala, zakazana za ~etvrtak26. jul (defile gradskim ulicama18 sati i koncert nakon {etnje uzu~e{}e vi{e od 300 igra~a iz Bije-log Polja, Prijepolja, Sjenice, Pri-boja i Nove Varo{i) i izlo`ba li-kovnih radova lokalnog slikar-

skog udruènja „Zlatarska pale-ta“ (~etvrtak 26. jul, sve~anootvaranje oko 17 sati u galerij-skom prostoru Doma kulture„Jovan Tomi}“).

- U fokusu muzi~kog progra-ma, koncipiranog u skladu sarazli~itim ukusima i senzibilite-tom publike, bi}e koncerti po-znatih estradnih umetnika koji }ese tokom sva ~etiri dana festivalau ve~ernjim satima (nakon 21sat) odràvati na impozantnojpozornici na centralnom platougradskog Trga. U sredu 25. jula,posetioce }e tako zabavljati etno-peva~ica Danica Krsti}, naredneve~eri }e nastupiti poznata folkdiva Dara Bubamara, u petak po-pularni Tropiko bend, dok }e„zavesu“ na ovogodi{nji „Zlatar-fest“ spustiti beogradski Tribut

bend Bijelo dugme - kaè BrankoPucarevi}, direktor Turisti~ke or-ganizacije „Zlatar“ , koja je zva-ni~ni organizator manifestacije.U ovda{njoj TO i Op{tinskojupravi o~ekuju da }e ovi dani za-bave i druènja privu}i veliki brojgostiju i animirati lokalno sta-novni{tvo. -Sa prili~no skromnibudètom od oko 3,5 miliona di-nara, ali ni{ta manje raznovrsnimi kvalitetnim sadràjima, poku{a-}emo da nadma{imo nivo pro-{logodi{njeg odnosno svih pret-hodnih festivala - dodaju u Orga-nizacionom odboru. Festivalskidani }e, ina~e, zvani~no biti otvo-reni u ~etvrtak oko 21 sat na cen-tralnom platou Trga i to obra}a-njem predsednika op{tine Rado-sava Rada Vasiljevi}a.

R. Popovi}

Petnjica - U Petnjici je nedavnootvoren Jedanaesti festival pri~e,~iji je specijalni gost Refik Li~ina.Li~ina je porijeklom iz Petnjice,odrastao i {kolovao se u NovomPazaru, a od 1994. ìvi i stvara u[vedskoj. Pi{e poeziju i prozu. Dje-la su mu objavljivana i na {ved-skom jeziku, a preveo je i velikibroj zna~ajnih {vedskih pisaca, po-sebno pjesnika, na na{ jezik.

- @ivot izme|u dva jezika te{koje iskustvo za svakog ~ovjeka, ali jeza pisca dobro jer u~enjem novogjezika sebi otvara vrata jo{ jednekulture, rekao je Li~ina, o ~ijemstvarala{tvu su govorili Dragana

Tripkovi}, Vasko Rai~evi}, Rebekaîlovi} i Selma Rastoder . Organi-zator Festivala uru~io je Li~ini „Bi-horski kazivar“, posebno priznanjeza doprinos razvoju kulture u pet-nji~kom kraju. Petnjica i Bihor po-znati su po tradiciji pripovedanja,a ]amil Sijari} je najpoznatiji knji-èvnik rodom iz ovog kraja. Festi-val iz godine u godinu okuplja vri-jedne stvaraoce iz Crne Gore i regi-ona, podsti~e talentovane da stasa-vaju na izvori{tu narodne tradici-je. U okviru Festivala organizujubrojne kulturne manifestacije, aorganizatori podsje}aju da je naovogodi{nji konkurs Festivala „Za-

vi~ajne staze - za pri~u inspirisanuBihorom“, prispjelo 37 rukopisa.@iri u sastavu: Zuvdija Hodì}, So-fija Kalezi} i Elvedin Nezirovi}uskoro }e saop{titi koje pri~e za-sluùju nagrade i pohvale. Dodjelanagrada i ve~e posve}eno laureati-ma planirano je 9. avgusta u Pet-njici. Prethodno }e, pored ostalog,biti odràna tribina o Jezi~koj tra-diciji Bo{njaka. Andrej Nikolaidisbi}e gost Festivala 3. avgusta, dokje 5. avgust rezervisan za tradicio-nalni „Susret kod ]amilove ~e-sme“, kada }e gosti govoriti o stva-rala{tvu i knjièvnom nasljedstvu]amila Sijari}a. C. D.

Pljevlja - Sutkinja Osnovnogsuda u Pljevljima Radinka Ga~e-vi} odbila je prigovor Op{tinePljevlja na rje{enje o izvr{enju, pa}e lokalni budèt biti olak{an zaoko 76.000 evra po osnovu kama-te za neblagovremeno pla}anjezemlji{ta otkupljenog 2009. godi-ne. Pljevljima je tada vladao DPS,a predsjednik Op{tina bio je FilipVukovi}.

Za otkup zemlji{ta u seluOtilovi}i, udaljenom od Pljeva-lja pet-{est kilometara, vlasnici-ma je tada{nja pljevaljska vlastisplatila vi{e od 970.000 evra, snamjerom da izgradi cementa-ru. Posao je propao, cementaranije izgra|ena, ali }e Pljevljacimorati da plate i kamatu. Novacje ranije skinut sa ra~una Op{ti-ne i do okon~anja postupka, uzsaglasnost povjerilaca, nalaziose na ra~unu sudskog izvr{ite-lja, po{to je Op{tina osporila vi-sinu potraìvanja povjerioca, is-takav{i prigovor zastarjelostikamate.

Op{tina je 2009. bez odluke lo-kalne Skup{tine preuzela obave-zu oduzimanja nepokretnostiumjesto kompanije, koja je, na-

vodno, prije nekoliko godina tre-balo da gradi cementaru. U pro-jekat se uklju~ila kada neki odvlasnika nijesu htjeli da imanja

prodaju kotorskoj firmi „Mon-tfloveri kompani“, koja je na tompodru~ju otkupila vi{e desetinahektara zemlji{ta, podsje}aju Vi-

jesti Gradnja cementare dovodilase u vezu sa Darkom [ari}em, ko-jem se u Beogradu sudi zbog{verca narkotika. Na mjestu gdjeje trebalo da se gradi cementara,preduze}e „Mat kompani“, vla-sni{tvo [ari}a, izgradilo je savre-menu betonjerku.

Prema dogovoru vlasnika iOp{tine, prvi dio duga u iznosuod 154.000 evra trebalo je da bu-de ispla}en do 26. februara 2010.godine, a ostatak do 28. marta2012. Najve}i dio duga ispla}en jeza vrijeme dok je na njenom ~elubio Miloje Pupovi} (SNP). Zbogotkupa zemlji{ta u Otilovi}ima idrugih propusta u radu, Slu`ba zaunutra{nju reviziju Op{tine Plje-vlja podnijela je 8. maja 2012. kri-vi~nu prijavu protiv Vukovi}a itada{njeg sekretara za finansijeMustafe Klepa. Tuìteljka u Plje-vljima Sanja Golubovi} po~et-kom ove godine je zbog zastarje-losti odbacila krivi~nu prijavuprotiv Vukovi}a, koja je pet godi-na bila u fazi izvi|aja. C. D.

U Petnjici otvoren Jedanaesti festival pri~e

Li~ina po~asni gost

„Zlatarfest“ od 25. do 29. jula

Dani zabave i druènja Muzi~ki deo festivalskog programa obeleì}enastupi Tropiko benda, Dare Bubamare, Danice Krsti}, Tribut sastava Bijelo dugme...

Nije zaboravljen ni sportTokom „Zlatarfesta“ ni ljubitelji sporta ne}e ostati uskra}eni. Me-

morijalni turniri u malom fudbalu i ko{arci, kup Zlatara u obaranjuruke, igre bez, granica, odbojka na pesku samo su neki od brojnihsportskih sadràja koji }e se tokom manifestacije odràvati na razli-~itim lokacijama i borili{tima u samom gardu i van njega.

Sutra se zavr{ava Likovna kolonija „Sopo}anska vi|enja“

U~estvovalo 10 likovnih umetnikaNovi Pazar - U Sopo}anima nedale-

ko od Novog Pazara, sutra zavr{ava rad43. Saziv Likovne kolonije „Sopo}anskavi|enja“. Jedna od najstarijih manifesta-cija ove vrste u Srbiji okupila je 10 likov-nih stvaralaca iz Beograda, Pariza i NovogPazara.

Selektorka Olivera Vukoti} je u ovogo-di{nja „Sopo}anska vi|enja“ pozvala Ve-snu Daki}, Mika Lovrea, Du{ana Mikonji-}a, Ljiljanu Stojanovi}, Miroslava Lazovi}a,Dimitrija Peci}a, Sa|u Filipovi}a i Vuka{i-na Milovi}a, svi iz Beograda, Ljubi{u \uri-}a iz Pariza i Amru Hodì} Jejnu iz NovogPazara. Oni su od pro{le nedelje slikali uSopo}anima u neposrednoj blizini sred-

njovekovnog manastira. Kao i prethodnihgodina, obaveza u~esnika ove likovne ma-nifestacije je da fundusu novopazarskegalerija ostave po dva svoja rada nastala ukoloniji. Izlo`ba radova u~esnika ovogodi-{njeg saziva kolonije „Sopo}anska vi|e-nja“ bi}e organizovana slede}e godine uBeogradu i Novom Pazaru. Istori~arkaumetnosti Olivera Vukoti} tre}i put je se-lektorka kolonije „Sopo}anska vi|enja“.Izbor u~esnika vr{ila je 2011. I 2015. Kadaje ova manifestacija obeleàvala jubilej,~etiri decenije postojanja. Organizator Li-kovne kolonije je novopazarski Kulturnicentar, a rad finansiraju Ministarstvo kul-ture Srbije i grad Novi Pazar. S. N.

Odbijen prigovor pljevaljske op{tine

Za kamatu 76.000 evra

. jul 2018. V

RAZGOVOR

da tamo gde je najslabija i neokleva. Mo`da u tome i leì taj-na vojvode Bojovi}a kada je ubesanim no}ima smi{ljao stra-tegiju i taktiku za presudne bit-ke i bojeve. Vojna nauka ga jesvrstala me|u najbolje strategeu istoriji ratovanja, kazao jepredsednik Vasiljevi} i naglasioda je u bogatoj vojni~koj karije-ri, u~estvuju}i u presudnim bit-kama za oslobo|enje Srbije, od1876. do 1918. godine, Bojovi}ispisao najlep{u stranicu srpske

istorije, juna{tva, ~asti i obraza.„O njegovoj hrabrosti najboljesvedo~i ~injenica da je on, {to jejedinstven primer u Prvomsvetskom ratu, kao komandantarmije bio na bojnom polju.Pravi komandant i ide spredsvoje vojske, a ne iza nje“, dodaoje Vasiljevi}.

Istorija je Petru Bojovi}u injegovom pokolenju dodelila~asnu ulogu - da svojim juna-{tvom, ùdnjom za slobodom,ratni~kom smr}u, patnjom, ali i

èljom da poru{eno obnove ipodignu, brane ~ast otad`bine ida potomcima ostanu nepresu-{ni izvor ljubavi i odanosti pre-ma rodnoj grudi, kazao je, izme-|u ostalog, Milan Bjeli}, pred-sednik novovaro{kog Udruè-nja potomaka ratnika 1912 -1920. On je istakao da i samovojvodino spomen-obele`jesimboli{e njegov karakter - od-lu~nost u najteìm okolnostimai sudbonosnim trenucima, uz-dignuto ~elo kada mnogi spu-{taju glavu ka zemlji, saose}anjeza svog vojnika i bli`nje, po{to-vanje neprijatelja...“Sablju je va-dio kada je imao povod, u kori-ce vra}ao sa slavom. Slavu je sti-cao zajedno sa svojom vojskom.Na nama potomcima je da voj-vodinu vojsku otrgnemo od za-borava jer su njihove seni ~uva-ri na{e slobode“, poru~io je Bje-li}, koji je u ime Udruènja na~ijem je ~elu i Republi~kog od-bora Saveza udruènja potoma-ka ratnika 1912-1920. uru~iospomenice zaslu`nim pojedin-cima. Priznanja su dobili: Mari-jana \oki}, pomo}nica pred-sednika op{tine i {efica Odelje-nja za lokalni ekonomski razvoj,(za podr{ku inicijativama Udru-ènja potomaka ratnika „Vojvo-da Petar Bojovi}“), Radivoje Bo-jovi} iz a~ka, kustos i muzejskisavetnik (za poseban doprinos usabiranju, prou~avanju i pre-zentaciji istorijske gra|e o ivot-nom i ratni~kom putu vojvodeBojovi}a) i Bo{ko Kopunovi} ,publicista iz Uìca (za pregala-{tvo i istraìva~ki rad pro{lostiJavorskog rata).

R. Popovi}

st slavnom vojskovo|i

60-godi{njice od ro|enja vojvode Petra Bojovi}a

Dobitnici spomenice

Prijepolje - Povodom Dana op-{tine Prijepolje, jedan od dobitni-ka nagrada za izuzetne rezultate,ove godine je i Abel Duran, studentgeneracije Gra|evinskog fakultetau Beogradu. Njegovi rezultati suimpresivni: dobitnik je i nagradeza najbolji diplomski rad na kate-dri za upravljanje projektima ugra|evinarstvu, pobednik nacio-nalnog i svetskog takmi~enja uupravljanju projektima u 2018. go-dini. Uspe{an, ljubazan, siguran.To su prvi utisci o Abelu Duranu,koji se u ime dobitnika nagrada naSve~anoj skup{tinskoj sednici po-vodom Dana op{tine Prijepoljeobratio prisutnima, motivi{u}imlade da ponesu iz svog kraja sa-mopouzdanje, koje }e im omogu-}iti da se upuste u ravnopravnanadmetanja u znanju.

Prise}aju}i se odrastanja u Pri-jepolju, kaè da je detinjstvo do po-laska u prvi razred osnovne{kole, proveo u selu Ta{evo.„Uz veliki napor i trud rodi-telja, preselili smo se u Prije-polje kako bih se, poslednjegdana pred po~etak nastave,upisao u O[ „Vladimir Peri}Valter“. Osnovnu {kolu samzavr{io 2009. godine kao no-silac diplome „Vuk Kara-d i}“, a bio sam u~esnik veli-kog broja takmi~enja iz ma-tematike, fizike, hemije, isto-rije i recitovanja poezije.Ostvarivao sam zapaènerezultate. Upisao sam Prije-poljsku gimnaziju (prirod-no-matemati~ki smer), bio~lan \a~kog parlamenta iKancelarije za mlade op{ti-ne Prijepolje, gde sam aktiv-no u~estvovao u organizaci-ji kulturnih i zabavnih doga-|aja sve do zavr{etka srednje{kole. Bavio sam se fudba-lom i razvio veliku strastprema {ahu, u~estvovao naop{tinskim omladinskimprvenstvima i imao dobrerezultate.

[to ba{ Gra|evinski fakultet?- Inspiracija da upi{em Gra|e-

vinski fakultet u Beogradu, odno-sno modul Upravljanje projektimau gra|evinarstvu, javila se kao po-sledica kombinacije svega onoga~ime sam u toku srednje {kole è-leo da se bavim. Upravljanje pro-jektima u gra|evinarstvu predsta-vlja poku{aj organizovanja haosa,odnosno jedan sloèn tehni~ko-tehnolo{ki, organizacioni, finansij-ski i pravni poduhvat sa velikimbrojem u~esnika, pri ~emu svaki

od njih ima razli~ite interese naprojektu. Osoba koja }e na pravina~in upravljati jednim tako sloè-nim procesom mora istovremenoda bude vrhunski inènjer, prav-nik, ekonomista, ali pre svega daposeduje menadèrske i liderskesposobnosti. Pored svega navede-nog, smatram da je od neprocenji-ve vrednosti to da jednog dana ka-da se va{e dete bude divilo nekommostu ili oblakoderu moète damu kaète: „Ja sam to uradio!“.

Kako se izdvaja iz proseka i po-stane „student generacije“?

- Ne volim prose~nost i jedini si-guran na~in na koji se ona moè iz-be}i jeste da radite vi{e i bolje nego{to se od vas o~ekuje, bez obzira nato koliko teàk zadatak imate. Ka-da se odlu~ite da ne{to radite, radi-te to sa najve}om mogu}om stra-{}u. Pobedi}ete. Kada se ne~emuposvetite, onda budite u tome sa

sto posto snage. Ne radite ni{tadrugo. Budite najbolji u onome {toste odabrali ili nemojte uop{te to daradite. Gra|evinski fakultet se, pre-ma uvreènom mi{ljenju, smatrajednim od najte ih na Univerzitetuu Beogradu. Ne delim to mi{ljenje.Smatram da ne postoji teàk fakul-tet, ve} samo fakultet koji nas {ko-luje za posao prema kome gajimoili ne gajimo strast. Za mene je ve-rovatno Fakultet muzi~kih umet-nosti najteì. Nemam talenat, negajim strast i ne vidim sebe kao ~la-na nekog orkestra. Gra|evinski fa-

kultet Univerziteta u Beogradu sva-ke godine upisuje 340 studenata.Biti najbolji student u generaciji ni-je lako, posebno kada moète umomentu da nabrojite jo{ najma-nje 10 ljudi koji to priznanje zaslu-ùju jednako kao i vi. Ono {to odli-kuje studenta generacije i bilo kogdrugog pobednika jeste upornost.Ni{ta ne moè da zameni upor-nost. Ni talenat, ni genijalnost.Upornost i odlu~nost su mo}.

Kako se postaje pobednik naci-onalnog i svetskog takmi~enja uupravljanju projektima u 2018?

- U finalu nacionalnog takmi~e-nja u~estvovalo je {est timova. Fi-nalu je prethodila kvalifikacionarunda, u kojoj je 64 takmi~ara, od-nosno 16 timova, sa {est fakultetare{avalo onlajn test, koji je zadalaSvetska asocijacija za upravljanjeprojektima (IPMA). U okviru fi-nalne runde, {est prvoplasiranih ti-

mova se borilo za titulu na-cionalnog prvaka re{avaju}isimulaciju Harvard busi-ness publishing. Nakon ~e-tiri razli~ita scenarija u final-noj rundi, moj tim je ostva-rio najbolji rezultat i na tajna~in poneo titulu nacional-nog {ampiona u upravljanjuprojektima i dobio prilikuda predstavlja Srbiju na in-ternacionalnom takmi~enjuu upravljanju projektima.Finale ovogodi{njeg inter-nacionalnog takmi~enja uupravljanju projektima „In-ternational Project Manage-ment Championship“ odr-àno je u Beogradu. Od 192tima, odnosno 760 takmi~a-ra, koje je IPMA okupila naovogodi{njem takmi~enju,najboljih devet timova je ufinalu svoja znanja i ve{tineiz oblasti upravljanja pro-jektima prikazalo kroz si-mulaciju realnim projek-tom, koju je obezbedilakompanija Open manage-

ment education center (OMEC). Uizuzetno jakoj konkurenciji kojusu ~inili, izme|u ostalih, timovi sapresti`nih univerziteta kao {to su:Politecnico di Milano, Politecnicade Valencia, Technische universi-teit Delft, tim Republike Srbije, ~ijisam bio ~lan, odneo je pobedu.

[ta sada radi{? - Privodim kraju pisanje master

rada i pripremam se za upis nadoktorske studije na Gra|evin-skom fakultetu Univerziteta u Be-ogradu. Pored toga, u protekloj{kolskoj godini sam radio kao stu-dent demonstrator na Katedri zaupravljanje projektima u gra|evi-narstvu, gde sam drào ve`be iz ~e-tiri predmeta koji se izu~avaju na~etvrtoj godini osnovnih studijagra|evinarstva. Tako|e sam, uzprofesore sa Katedre, bio uklju~enu realizaciju jednog luksuznog ho-telskog kompleksa u Tivtu, a tre-nutno sam uklju~en u realizacijuauto-puta E763, popularnog „Ko-ridora 11“.

I. Hadàgi} Durakovi}

Abel Duran, student generacije Gra|evinskog fakulteta uBeogradu i dobitnik nagrade Prijepolja

Pobednika odlikuje upornost

Dekan ili ministar Na{ sagovornik kaè da svoje trenutne planove vezuje za Srbiju. „Smatram da

znanje ima smisla samo ako se kreativno primenjuje u realnim situacijama, na-stavi}u aktivno da u~estvujem na realizaciji velikih infrastrukturnih projekata una{oj dràvi i verujem doprineti da isti budu realizovani na {to bolji i kvalitetnijina~in. Ukoliko okolnosti budu povoljne, nadam se da }u jedan deo doktorskih stu-dija provesti i na nekom od presti`nih svetskih univerziteta, a nakon toga ste~enoznanje poku{ati da implementiram u nastavu i prenesem ga na{im studentima.Iskreno, sebe smatram osobom jako visokih ambicija, tako da bih jednog dana vo-leo da postanem dekan Gra|evinskog fakulteta ili ministar gra|evinarstva u Vla-di Republike Srbije.

Ni{ta ne moèda zameni upornost: Abel Duran

Priboj - U sredu je u Fabrici automo-bila u Priboju (FAP) po~elo stru~nousavr{avanje za 50 pripravnika. Pri-pravnicima su dodeljeni mentori, sta-riji radnici, u pogonima :“Preseraj“,„Ma{inska“, „Razvoj“, kao i slu`bamaza odràvanje, marketing i ra~unovod-stvo, u skladu sa njihovim obrazovnimprofilima.

Ova stru~na praksa, u trajanju oddevet meseci, vrednosti 10 miliona di-nara, finansira se iz lokalnog budèta,a na osnovu ugovora koji su u apriluove godine potpisali predsednik op{ti-ne Lazar Rvovi} i direktor FAP RankoVukovi}. Investiranje Op{tine u stru~-no usavr{avanje pripravnika predsed-nik Rvovi} je objasnio potrebom da sepobolj{a kadrovska struktura fabrike,

koga , kako je rekao i dalje smatra naj-va`nijim privrednim subjektom u Op-{tini. Podmla|ivanje radne snage i po-bolj{anje kadrovske strukture je i je-dan od osnovnih uslova za zna~ajnijeuklju~ivanje FAP u namensku indu-striju koji je Ministarstvo odbrane po-

stavilo rukovodstvu fabrike. Vojska je28. juna i zvani~no preuzela upravlja-nje FAP-om, kada je po preporuci Vla-de Srbije odràna Skup{tina akcionaraFAP-a i formiran novi Nadzorni odborsastavljen od predstavnika Ministar-stva odbrane. S. B.

petak, 20. jul 2018.VI

TRA@I BESPLATNE UD@BENIKEPljevlja - Predsjednik Ekolo{kog

dru{tva Breznica Milorad Mitrovi}ponovo je pozvao pozvao predsjed-nika Op{tine Pljevlja Mirka \a~i}a daobezbijedi besplatne ud`benike u~e-nicima osnovne {kole, kao {to to ve}godinama rade neke druge op{tine uCrnoj Gori. Besplatne ud`benike zavi{e od hiljadu u~enika obezbe|ujesusjedna, siroma{nija op{tina Bera-ne, podsje}a Mitrovi}. „Zahtijevamood lokalne uprave i predsjednika \a-~i}a da pomogne stanovnicima oveop{tine i nabavi besplatne ud`beni-ke za u~enike osnovnih {kola. Ukoli-

ko ove godine nije u mogu}nosti daobezbijedi novac za sve osnovce, on-da neka besplatne ud`benike nabavimakar u~enicima od prvog do petograzreda. To bi bilo veliko olak{anjeosiroma{enim gra|anima da lak{eprebrode naredni period, kada je os-im za ud`benike potrebno novacobezbijediti i za ogrijev“, isti~e Mi-trovi}.

„VEKTRA“ NAJVE]I DU@NIKPljevlja - Prema podacima In-

formacije o aktivnostima u oblastikoncesija Vlade Crne Gore, pljevalj-sko preduze}e „Vektra Jaki}“, ube-

dljivo je najve}i du`nik u pla}anjukoncesije za drvo.. Ukupan dug kon-cesionara {uma po osnovu koncesi-one naknade u prvoj polovini ovegodine iznosio je 294.672 evra, od~ega samo pljevaljska „Vektra Jaki}“duguje 281.859, dok svi ostali dugu-ju 12.813 evra. „Ukupno dospjelakoncesiona naknada po zaduènji-ma Uprave za {ume za 2018. godi-nu, dugoro~nih koncesionara, u pr-vom polugodi{tu 2018. godine, iz-nosi 552.265 eura. Ukupno napla}e-na koncesiona naknada u prvom po-lugodi{tu 2018. godine iznosi257.592 evra“, pi{e u Informaciji.

U D

VE R

EÎ

Roàje - Lo{e vremenske prilike napodru~ju roàjske op{tine, tokom ju-na i u prvoj polovini jula, nanijele suogromnu {tetu poljoprivrednim pro-izvo|a~ima. Iako je trebalo ve} da bu-de zavr{ena, kosidba u ovom kraju jo{nije po~ela usljed ki{e koja svako-dnevno pada, {to moè imati pogub-ne posljedice da se sa~uva sto~ni fondkoji predstavlja glavni resurs ovda-{njih poljoprivrednika, javlja RadioCrne Gore.

]erim Mukovi}, poljoprivrednik ipredsjednik Mjesne zajednice Bi{e-vo, kaè da, kako stvari stoje, od po-ljoprivredne sezone ove godine ne}ebiti ni{ta.“Ve} je polovina jula a doovog vremena iz ranijih godina, ko-

sidba i sakupljanje trave je ve} bilazavr{ena. Trava je dobrim dijelomuni{tena jer truli zbog ogromnih ki-{a koje konstantno padaju na ovompodru~ju. U par navrata su se javlja-le i elementarne nepogode pra}enegradom, koji nije uni{tio samo travuve} i poljoprivredne kulture. Ove ne-pogode }e jo{ vi{e umanjiti sto~nifond koji je ionako bio mali na ovompodru~ju“, konstatovao je Mukovi},koji je apelovao na resorno ministar-stvo da pomogne poljoprivrednici-ma, kako se posljedice lo{ih vremen-skih prilika, koje su poprimile raz-mjere elementarne nepogode, ne bipogubno odrazile na poljoprivrednuproizvodnju. C. D.

Nova Varo{ - Iz budèta Op{tine No-va Varo{ ove godine bi}e izdvojenoskoro 150.000.000 dinara za izgradnjui modernizaciju tridesetak kilometaralokalnih saobra}ajnica. Unapre|enjeputne infrastrukture u zlatarskom kra-ju u zna~ajnoj meri podrà}e i dràva,iz ~ije kase se trenutno realizuju inve-sticije vredne oko 30.000.000 dinara.Iako im vremenske prilike zbog ~estihi obimnih padavina nisu i{le na ruku,putari su u protekla dva i po meseca nateritoriji nekoliko seoskih mesnih za-jednica i u samom gradu postavili pre-ko pet kilometara novog asfalta, a po-slove je sa oko 23,5 miliona dinara fi-nansirala lokalna samouprava. U op-{tini, ipak, strahuju kakav }e biti nasta-vak gra|evinske sezone jer su jo{od lane suo~eni sa pro-blemom nedostatkaizvo|a~a radova.

- Dok se naj-ve}i broj op{ti-na i gradovamu~i sam a n j k o mpara, mi smou apsurdnojsituaciji dapunu kasu nemoèmo da pra-znimo planiranomdinamikom jer nema

izvo|a~a - kaèpredsednik no-

vovaro{ke op{tineRadosav Vasiljevi}.

„Pro{la godina zavr{e-na je sa nerealizovanim

ugovorima vrednosti od oko 54 milio-na dinara, koje smo bili prinu|eni daprenesemo u 2018. Problem nas je,me|utim, sa~ekao i uo~i ove gra|evin-ske sezone jer se na ~etiri javna pozivaza izvo|a~a radova niko nije javio. Re~

je uglavnom o poslovima na hitnojadaptaciji nekoliko zna~ajnih putnihpravaca za koje su izdvojena sredstvaod preko sedam miliona dinara. îni-mo sve da problem prevazi|emo kakobismo {to pre ispunili obe}anja data

gra|anima, ali situacija je prili~noobeshrabruju}a“, nagla{ava Vasiljevi},dodaju}i da su na teritoriji novovaro-{ke op{tine mehanizaciju ve} uvelikopokrenule tri najve}e firme u ovom de-lu Srbije, ali se na tenderima ne kandi-duju i neka druga putarska preduze}alicencirana i osposobljena za ovu vrstuposlova. „Kako saznajemo, i ona suuglavnom optere}ena dugovanjima,nedostatkom stru~nog kadra, te{kemehanizacije i sli~no“, isti~e predsed-nik op{tine Nova Varo{.

Ukoliko se situacija u skorije vremene promeni, eventualno ponovo pro-pali tenderi odnosno manjak putaraprete tako da ugroze rehabilitaciju ko-lovoza i dela putnih pravaca na op{tin-skom putu Akma~i}i -Boèti}i, krakuod [titkova do Trudova, ka Pejovi}i-ma, Radoinjskom jezeru, na potezuZlo{nica-Vilovi, Petlovac-Mandi}i,Centar-Ze}evi}i... U Op{tinskom ode-ljenju za investicije, uprkos problemi-ma sa nedostatkom izvo|a~a , radi se,ipak, punom parom. U protekla dvameseca ve} su realizovani brojni putniprojekti u koje je investirano skoro 24miliona dinara. Raspisani su i tenderiza izvo|a~a radova na popravci i odr-àvanju putnih pravaca na podru~ju13 mesnih zajednica u ukupnoj vred-nosti od oko 17.000.000 dinara.

R. Popovi}

Zbog lo{eg vremenau Roàjama i okolini

Kosidba kasniskoro mjesec

Gra|evinsku sezonu u novovaro{kom kraju ugroàva nedostatak izvo|a~a radova

Puna kasa - putara nigde

Po~ela stru~na praksa za pripravnike u FAP

Podmla|ivanje i usavr{avanje radne snage

Vojska zvani~no preuzela upravljanjepro{log meseca: Zgrada montaè FAP

Radovi uì~kih Puteva u Jasenovu

Ve} propala~etiri tendera

za puteve vredneoko sedam

miliona dinara

Novi Pazar - Sjajan bokser novopazar-ske Mladosti s kraja sedamdesetih i po-~etka osamdesetih godina, Idriz Hajro-vi} Ljoji}, do~arava nam na~in ìvota uKoni~u, planinskoj zabiti bez ijednogmedija. ,,Moja memorija ti je bolja od aj-fona“, po~inje Ljoji}evo se}anje na de-tinjstvo u Koni~u.

- Bilo je to vreme kada je u gradovimaretko ko imao radio, o televizorima da ine pri~am. Bi}e da sam imao oko {est go-dina kada je otac jednog dana u{ao u ku-}u i doneo nam ne{to {to nikad pre toganismo videli. Moè{ misliti {ta u planin-skom selu moè da izazove jedno dugmekoje je otac odvrnuo na toj ~udnoj spravikoju je stavio u ugao sobe. Kad je to gru-nulo, mi deca se sva razbeàsmo u jedan}o{ak. Ko da je ju~e bilo se}am se lica mo-je bra}e, Hajra, Vejsela, Hadà i sestaraVezire i Mu{ke. Upla{enima nikako namnije bilo jasno u kojem delu te kutije ~u-~e, pevaju i pri~aju ti mali ljudi, tako smoih zami{ljali, po{to u tako malom prosto-ru nisu mogli da budu nikakvi d inovi. Uto vreme popularni su bili maleni tranzi-stori, na{ radio bio je mnogo ve}i od njih.Dosta vremena je trebalo da pro|e kakobi se oslobodili straha od tog ~uda kojenam je ,,u{lo“ u ku}u, prise}a se.

Prvi poraz - batine od majke Kaè da se ivelo te{ko i da su najvi{e

voleli kad do|e leto i iz ~ardaka u Koni-~u presele se na stanove (katune). Nje-gova porodica je u planini imala kolibui oko sto ovaca. Majka Aziza ih je muzla,a deca bi od ispijanja hladne izvorske vo-de, malo-malo, pa ogladnela. „[to vi{e

pije{ te vode sve ti se vi{e traì hrana.Imali smo ovcu po imenu [landa. Uvekje bila prljava, a varenike je imala ko tri.Vimena bi joj se spustila da zemlje, pakad je vidi{, a ko da ~eka da je majka po-muze. îni mi se da sam imao oko petgodina, pa zajedno sa bra}om i sestramaspustim se na kolena i dojim. Kad ima{toliko ovaca i mleka, normalno je da jetu i kajmak. Znao sam da ~ekam trenu-tak kad nema nikog u blizini i primak-nem se sudovima s kajmakom. Ko da~eka majku da kajmak postavi za sto?Kriju}i bi ga sa merakom rastezao doustiju. Nije moglo da se ne primeti da jekajmaka svakim danom sve manje.Majka je sumnjala da je napast na{ crnima~ak, zato je pozatvarala sve rupe ka-ko ne bi u{ao u izbu. Ali jednog dana seprejedem toliko da nemam gde da se sa-krijem, a kako je majka sve rupe zatvo-rila, a ja ve} krupan pa mi svi prolazi us-ki, nemam gde da se protnem i pobeg-nem. Nije vredelo ni to {to sam tom pri-likom optuìo ma~ka kom{ije Ahmeta,koji je bio jo{ deblji od na{eg. Kakve samsamo batine leskovim drvetom dobio odmoje dobre majke Azize. Nikad vi{e minije padalo na pamet da poku{am ne{tosli~no. Bio mi je to prvi poraz u ivotu“,sa {irokim osmehom se prise}a sadadragih sekvenci iz detinjstva, Ljoji}.

Bio je napredno dete, pa je normalno{to je u {kolu krenuo sa {est godina. „Ka-ko sam bio visok i jak trebalo je i sa ~eti-ri. [kola je bila u Delime|u, sedam ili de-vet kilometara udaljena od Koni~a, a uTutin u to vreme dopremili kinoprojek-tor i postavili platno. Odveli nas da prviput gledamo film, {ta smo mi deca izplanine mogla da znamo o filmu - ni{ta.Prvo smo videli to platno, pa tek mnogokasnije televizor. Bio je neki kaubojski

film, ko }e ga sad znati sa Dòn Vejnomili Gari Kuperom, ali se dobro se}am dakako oni zapucaju, mi deca, ko da nasga|aju, pa ruke na lica da bi se odbrani-li od napada kauboja. Veliku muku smoti tad videli“, govori Ljoji} bez sme{ka igrimasa na licu.

Negde 1974. godine Idriz Hajrovi}Ljoji} do{ao je sa odsluènja vojnog rokaiz Zagreba. Nije pro{lo mnogo vremenai vratio se treniranju. Nedugo potom sti-è i prvenstvo Srbije za juniore u Bo{nja-cu kraj Kru{evca. Selo, malo, ali bogato.Osim Ljoji}a, Pazar je imao jo{ tri bok-

sera na tom takmi~enju: Hasana Koni-~anina, Ramiza Mecinovi}a i rahmetliJusufa Varo{anina. Smestili ih u jednuprivatnu seosku ku}u.

Bez Pazara ne mogu - Borio sam se u polute{koj kategori-

ji u kojoj je bio i Ramiz Mecinovi}. Nje-ga je Miljojko Jovanovi} trenirao i nor-malno da je u Ramiza polagao velike na-de. Ja tek pristigao iz vojske, ali mlad i e-ljan uspeha, pobedio sam u polufinalu,iako nisam imao trenera u uglu, a ba{sam verovao mnogo u sebe. Neko od pa-zarskih boksera mi je sekundirao, da meubije{ sad ne mogu da se setim ko je tobio. U finalu jedan na drugog namerimose ja i Ramiz. Kako se dobro poznajemo,dogovorimo se pre me~a da nema tu~e,nego da skupljamo poene kljucanjem.Jesam direktima lukavo skupljao poene,ali osetim da je on dobio prvu rundu. Upauzi izme|u dve runde taj moj sekun-dant mi re~e - nastavi{ li ovako, gubi{me~. Vidim da je u pravu, jeste Mecino-vi} jako udarao, ali nije bio ba{ tvrd bok-ser. U tre}oj rundi ga dovedem do nok-dauna, na kraju i pobedim jednogla-snom odlukom sudija. Bilo je to vremebez nagrada, neka diploma i pakovanjesapuna, ali {ta }e ti ve}a nagrada od pra-va da se bori{ na prvenstvu Jugoslavijekao republi~ki prvak. Do tada sam se u

pazarskoj ~ar{iji ose}ao kao odba~en i nemnogo voljen. Titula prvaka Srbije je svepromenila. Sad su svi koji su ne{to zna-~ili u ~ar{iji hteli sa mnom da se druè.Vi{e nisam bio ,,Tigar samotnjak“, a do-tad, pa, jesam.

Prise}a se na{ sagovornik da se u tomBo{njacu dogodila i ljubavna pri~a iz ko-je se jedva izvukao. „Na{ seoski doma-}in imao je prelepu }erku koja se zaljubiu mene. Malo, malo, pa na vrata sobepokuca ona, tobo` da pita treba li nam{ta. Znao sam da dolazi zbog mene, inormalno je to, bio sam najlep{i od nas~etvorice. Veliki Teofilo Stivenson (ku-banski bokser) mi nije bio ravan. KakavStivenson, ja sam ti posle MohamedaAlija najlep{i bokser svih vremena! Kadsam se kasnije u karijeri borio protiv ~u-venog Cveti}a i tri puta ga pobedio,znam da je preko 500 ljudi dolazili samoda me vidi. Ulazi ona i koluta o~ima, sa-mo {to me ne pojede. Posle finala u so-bu u|e njen bogati otac, i kaè - Slu{aj si-ne, ovo mi je }erka jedinica, sinova ne-mam, a zaljubila se u tebe. Za nju sve da-jem, ostani ovde u selu i uzmi je za enu.Ni{ta ne mora{ da radi{, sve imam, hek-tare zemlje, plantaè gro`|a, traktor, au-tomobil, sve to ostavljam tebi i }erki. Je-dva sam se izvukao, a znam da me ni{tanije razumeo kad sam mu reko , ja ti bezPazara ne mogu“, evocira simpati~nuuspomenu iz mladala~kih dana, Ljoji}.

petak, 20. jul 2018. VII

I Ba{i} bi pao da nisu skratili rundu Juniorski {ampionat Jugoslavije u boksu organizovali su Skoplje i [tip, a no-

vopazarski bokseri, me|u kojima je bio i Ljoji} jedva su stigli do Makedonije. Ljo-ji} se prise}a da im se u putu pokvario automobil, {to je odmah shvatio kao lo{predznak. Boksovao je tre}i me~ bez trenera. „êkao me je odli~ni Bojovi} iz Pan-~eva, bio je to stra{an me~. Obojica bi bolje pro{li da smo bili na frontu. Izgubimme~, falio mi tad trener, mnogo, da mi kaè {ta, kad i kako da uradim. Posle smose ~esto sretali na ringu, dvaput sam ga i tukao. Prvi me~ za Mladost bio je u ta-da{njoj drugoj ligi. U ekipi su jo{ bili veliki bokseri tog doba, ljudina Safet Kocai skoro kompletna zlatna generacija. Nikad u dresu Mladosti nisam izgubio dvame~a zaredom. De{avalo se pobedim osam puta uzastopno, onda izgubim, bio jei niz od 13 dobijenih me~eva. I kad sam gubio to se de{avalo zato {to su me {eta-li od polute{ke do te{ke kategorije. [teta, falio nam je te{ka{. Mislim da je bila1978. godina, od 18 borbi pobedim u 17. Nikad bolja sezona u karijeri, pobedime samo sjajni Milivoje Ba{i} u tada{njem Ivangradu (Berane), a da je bilo prav-de ne bi ni on. Bio sam bolji, letim po ringu u poslednjoj rundi koju namernoskrate za 15 sekundi“, se}a se Ljoji}.

SPORT

Prvoslav Le{evi}

Idriz Hajrovi} Ljoji}, biv{i sjajni bokser Mladosti (deo drugi)

Pometnju u ku}i napravio radio

Kakav Stivenson, ja sam ti posle Mohameda Alija najlep{i boksersvih vremena: Idriz Hajrovi} Ljoji}

RUKOMETA[I SE POJAÂLI Novi Pazar - Rukometni klub Novi Pazar angaòvao je ~e-

tvoricu novih igra~a: golmana Janka Gemaljevi}a, srednjegbeka Bojana Gruji~i}a, levog beka Spasoja Peki}a i pivota Ste-fana [aponji}a. Ekipu Pazara su napustili golmani Nikola Mi-lojkovi} i Marko Antelj, levi bek Vuk Stevanovi} i srednji bekDu{an Medi}. „Superliga je dvostruko kvalitetnije takmi~enjeod Super B lige, pa smo na vreme krenuli da formiramo tim.“,rekao je sportski direktor Pazaraca Samir @upljanin, dodaju}ida je prioritet tima dovo|enje trenera. „Pregovaramo s neko-liko eminentnih stru~njaka, verujem da }emo to pitanje re{i-ti u narednih sedam do deset dana“, otkrio je @upljanin.

BIBI] OSMI U TAMPEREUNovi Pazar - Reprezentativac Srbije u atletici Elzan Bibi}

zauzeo je osmo mesto u finalu discipline 5.000 metara naSvetskom prvenstvu za starije juniore u finskom Tampereu.

Bibi}u je prethodno u finalu trke na 1.500 metara pripalo {e-sto mesto. Komentari{u}i prvenstvo u Tampereu, selektor ju-niora Edin Zukovi} rekao je da je zadovoljan rezultatima, kojisu pokazali da Srbija ima svetlu atletsku budu}nost. PremaZukovi}u, Bibi} je odli~no tr~ao na Svetskom prvenstvu za uz-rast do 20 godina i bio me|u najboljim Evropljanima na 1.500i 5.000 metara.

DO[LJAK USPE[AN U TUZLI Novi Pazar - Novopazarski automobilista Esad Do{ljak

osvojio je dva prva i drugo mesto drugog dana takmi~enjau brzinskoj vo`nji u @ivinicama kraj Tuzle. U nadmetanju zabalkanski {ampionat, Do{ljak je bio najbolji u Klasi P2 prorwd, trijumfovao je i u superfinalu, dok je u Klasi 10 sekun-di zauzeo drugo mesto. On je na stazi dugoj 402 metra dvaputa popravljao rekord opel korse RS, koji sada iznosi10,577 sekundi.VE

STI IZ

SPO

RTA

petak, 20. jul 2018.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 âvrljanje14:00-18:00 Eurotop 44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATA NA DODATAK

SAND@AK DANASPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sandàk Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sandàka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

U okviru projekta „Priboj siguran grad“

Ceo grad pod video-nadzorom

Celodnevno snimanje: Priboj

Foto

: Zla

tko T

asi}

Priboj - U prisustvu predstavnika lokalne vlasti,u Policijskoj stanici Priboj, nedavno je zvani~nopu{ten u rad video-nadzor, sa nadzornim cen-trom, koji }e sa 12 kamera visoke rezolucije pokri-vati javne povr{ine Priboja na 12 lokacija, 24 satadnevno .

Video-nadzor je postavljen u okviru projekta„Priboj siguran grad“, kori{}en je probno i tokomnedavno zavr{enih Me|uop{tinskih omladinskihigara. Nabavku kamera, radove, povezivanje, odr-àvanje sistema i zakup telekomunikacionih uslu-ga finansirala je lokalna samouprava, kroz Savetza bezbednost, u iznosu od 4,5 miliona dinara bezPDV-a. „Jedan smo od retkih gradova u Srbiji ko-

ji ima privilegiju da poseduje ovakav sistem videonadzora, {to }e u znatnoj meri unaprediti efika-snost u radu policije i suzbijanja svih oblika krimi-nala“, rekao je povodom zvani~nog pu{tanja u radvideo-nadzora Branimir Stani{i}, na~elnik Policij-ske stanice Priboj.

Zamenik predsednika op{tine Priboj Sa{a Vasi-li} rekao je da se lokalna samouprava pri nabavciopreme trudila da tenderske uslove postavi tako,kako bi se dobila najkvalitetnija oprema. „Pokri-vene su zone od ulaska do izlaska u grad, od skve-ra u Starom Priboju do Op{tine, preko Luke, ne-koliko lokacija u gradskom jezgru novog dela gra-da, kao i na raskrsnicama na Jarmovcu i na krivi-

ni kod Banje.“, rekao je Vasili} i dodao da }e sebroj kamera, koje pored snimanja imaju i drugemogu}nosti, (obave{tavanje, merenje temperatu-re, nivoa buke...) pove}avati u skladu sa potreba-ma policije. Kamere koje su postavljene na 12klju~nih lokacija u gradu, snimaju 24 sata i svisnimci, koji se nalaze na za{ti}enom Telekomo-vom serveru, mo}i }e da se pregledaju 30 danaunazad. Radi se o internoj mreì kojoj nije mogu}pristup preko Interneta, a kako kaù u Policijskojstanici Priboj, samo jedno lice je ovla{}eno za pre-gledanje snimaka. Snimci se pregledaju po potre-bi i na na mese~nom nivou .

S. Bjeli}

Berane - U organizaciji lokalne Tu-risti~ke organizacije i ~lanova Oldtaj-mer kluba u Beranama je nedavnoodràna izlo`ba starih automobila, ko-ja je okupila tridesetak starih automo-bila iz vi{e gradova Crne Gore i Srbije.Prema ocjeni publike, najljep{i oldtaj-mer bio je „por{e“, proizveden 1969.

godine, vlasnika Vasilija Pero{evi}a izBijelog Polja. Pero{evi} je kazao da jenagra|eni automobil naslijedio odsvog oca i da mu predstavlja pravo za-dovoljstvo {to je ponio titulu najljep{egizloènog vozila.

- Ponosan sam {to su posjetiociocijenili da je moj automobil bio naj-

ljep{i. „Por{e“ je svojevremeno kupiomoj otac koji je danas u Berane dopu-tovao sa starim „mercedesom“. Va-`no je re}i da je „por{e“ stariji od me-ne ~itavih 27 godina, da je registro-van, i da je u ekstra voznom stanju.Nagrada mi je tim draà jer ja prvi putu~estvujem na ovakvim izlo`bama -

kazao je Pero{evi} za podgori~ki Dan.I sti~e da }e ponovo slede}e godine sa„por{eom“ do}i u Berane. Izlo`bu jeotvorio direktor lokalne Turisti~keorganizacije Ivan Radevi} isti~u}i damu je drago {to su mnogobrojni po-sjetioci mogli da uìvaju gledaju}i sta-re ~etvoroto~ka{e. C. D.

Izlo`ba starih automobila

Petnjica - Veliko nevrijeme zahvatilo je dio op-{tine Petnjica po~etkom ove sedmice. Nevrijemeje u ponedeljak najvi{e ugrozilo zaseok Bare, gdjeje osam doma}instava pretrpjelo {tetu na ku}amai pomo}nim objektima. Stradali su plastenici ivo}njaci, o{te}ena saobra}ajna infrastruktura.[teta je zabiljeèna i u Kru{~ici i Da{~i. Predsjed-

nik op{tine Samir Agovi} kazao je da ovakvo ne-vrijeme ne pamte ni najstariji stanovnici Bihora.„Lokalna uprava }e pristupiti sanaciji u mjeri svo-jih kapaciteta, a obrati}e se nadle`nim dràvniminstitucijama jer se radi o ogromnoj {teti koju supretrpjeli mje{tani na{e op{tine i o~ekujemo po-mo} i sa te strane“, najavio je Agovi}. C. D.

Dan op{tine BeraneBerane - U subotu, 21. jula, Berane slavi Dan op{tine.

Tim povodom }e biti odràna sve~ana sjednica Skup{ti-ne op{tine i uru~ene op{tinske nagrade za ovu godinu.@iri za dodjelu nagrada, na ~elu sa Mirosavom Bojovi},odlu~io je da nagradu dodijeli Dragoslavki \oki}, defek-tolo{kinji i dr Dragoljubu Kastratovi}u, specijalisti op{tehirurgije. S. D.

Nevrijeme u Petnjici

Documents

PODSTICANJE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE NA TERITORIJI NOVOG … · PROIZVODNJE NA TERITORIJI NOVOG PAZARA Novi Pazar - Poljoprivredna proizvodnja, u novopazarskom kraju, resurs je