1

LOGO

PLANIRANJE PROIZVODNJEPLANIRANJE PROIZVODNJE

www.themegallery.com

Planiranje proizvodnje2

Kontrola u integrisanom sistemu

proizvodnje4

Organizacija proizvodnje33

Upravljanje proizvodnjom31

2

�MODERNA PROIZVODNJA predstavlja koncept korišćenja visoke tehnologije(high tech), tj. Inovativno korišćenje dostignuća elektronike, obrade podataka i novih materijala kako bi se uveli novi proizodi ili usluge.

PROCES KONVERZIJE

Proizvodi,usluge

Proizvodi,usluge

Planiranje,Organizovanje,

Kontrola

Planiranje,Organizovanje,

Kontrola

SirovineEnergija,Oprema,

Tehnologija,Kapital,

Rad,Informacije

SirovineEnergija,Oprema,

Tehnologija,Kapital,

Rad,Informacije

INPUTIINPUTI UPRAVLJANJEUPRAVLJANJE OUTPUTIOUTPUTI

3

BITNE RAZLIKE

PRIZVODI

-materijaln kategorija,-ne postoji kontakt između proizvođača i korisnika,-tražnja za proizvodima varira,-tržište proizvoda može biti lokalno, regionalno, nacionalno i međunarodno,-efekti ekonomije obima.

USLUGE

-nematerijalna kategorija,-intenzivni kontakt sa korisnicima,-tražnja za uslugama je ekstremno varijabilna,-penetracija na lokalna tržišta,-onemogućava korišćenje ekonomije obima.

�PLANIRANJE PROIZVODNJE u okruženju visoke tehnologije se sprovodi na osnovu njegovog razumevanja, adekvatne podele resursa i procesa integracije, koji podrazumeva integraciju korisnika, funkcionalnu koordinaciju i koordinaciju resursa.

4

�SISTEM PROIZVODNJE ima četiri osnovne KARAKTERISTIKE:

Postojanje konačnog cilja,mogućnost interakcije sa okruženjem,mogućnost samoregulacije,mogućnost samopodešavanja.

� PLANIRANJE PROIZVODNJE obuhvata:1. Strategiju proizvoda,2. Strategiju procesa i3. Planiranje korišćenja kapaciteta.Klasifikacija proizvoda prema stepenu

diferenciranosti:-proizvodi po specifikacijama ili potrebama

kupaca,-standardizovani proizvodi.

5

STRATEGIJA PROIZVODA

ŽIVOTNI CIKLUS PROIZVODA-od uvođenja do zrelosti-

uvođenje u malom obimu prema zahtevima kupaca,

limitiranje broja varijanti,visok obim prodaje i standardizacija proizvoda,

opadanje prodaje pod uticajem supstituta.

STRATEGIJA PROIZVODNJE

� DVE DIMENZIJE STRATEGIJE PROIZVODNJE

1. FOKUS 2. KARAKTER

Strategijaza

sisteme proizvodnje:1.usmerena na procese,

2.usmerena na proizvode.

Proizvodnja -prema nalozima kupca,

-za zalihe

6

FOKUS

� STRATEGIJA PROIZVODNJE USMERENA NA PROCESE

-proizvodnja nije kontinuirana,

-tražnja nije kontinuirana,

-potreba za proizvodnim kapacitetima je povremena,

-fleksibilna proizvodnja.

� STRATEGIJA PROIZVODNJE USMERENA NA PROIZVODE

-veliki obim proizvodnje,-visoko standardizovani proizvodi,

-kontinuirano korišćenje kapaciteta,

-koriste se mehanizacija i automatizacija,

-skladištenje gotovih proizvoda.

KARAKTER

� PROIZVODNJA ZA KUPCA-fleksibilnost u konstrukciji

proizvoda,-eliminiše rizik zaliha,-svaki radni nalog se

kontroliše odvojeno,-pravovremene informacije o

vremenu proizvodnje, komponentnimtroškovima,krajnjoj ceni,

-kontrola pojedinačnih faza radnog procesa.

� PROIZVODNJA ZA ZALIHE-trenutno raspoloživi

proizvodi,-manji varijabilni troškovi,-rast tržišnog učešća,-nema specifičnosti u procesu

planiranja i kontrole.

7

FOKUS I KARAKTER

ŽIVOTNI CIKLUS PROIZVODA

FAZA UVOĐENJA-radionička proizvodnja,FAZA RANOG RASTA-serijska proizvodnja,FAZA KASNOG RASTA-serijskaproizvodnja za skladište,

FAZA ZRELOSTI-kontinualna proizvodnja

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

1. organizacija usmerena na procese

-menadžeri prve linije su eksperti iz oblasti proizvodnje,

-njihova odgovornost se ogleda u kontroli tehnologije, korišćenja ljudi i korišćenja kapaciteta,

-u nadležnosti menadžera proizvodnje se nalaze menadžeri različitih procesa,

-kod relativno velikih preduzeća,-obezbeđuje fleksibilnost

konstrukcije i kvalitet proizvoda,

-visoki troškovi koordinacije između organizacionih delova.

2. organizacija usmerena na proizvode

-na najnižem nivou nalaze se proizvodi ili proizvodne linije,

-odgovornost menadžera prve linije je ostvarenje planova,

-u nadležnosti menadžera proizvodnje su male organizacione celine,

-kod relativno malih preduzeća,-obezbeđuje adekvatnu kontrolu

troškova, isporuku na vreme i kvalitet proizvoda,

-gubitak fleksibilnosti u pogledukadrova I konstrukcije.

8

KONTROLA U INTEGRISANOM SISTEMU PROIZVODNJE

�CIM je tehnika programirane automatizacije pomoću računarom integrisane proizvodnje čime se olakšava kontrola procesa proizvodnje pomoću informacione tehnologije.

-CIM dovodi do izmene konvencionalne strukture upravljanja putem promene toka informacije, umesto odozdo na gore, dolazi do razmene informacija u okviru zatvorene petlje.

KONTROLA U INTEGRISANOM SISTEMU PROIZVODNJE

TRI MENADŽERSKA NIVOATRI MENADŽERSKA NIVOA

Vrhovni

menadžment

Izvršni nivo

Planski nivo

9

KONTROLA U INTEGRISANOM SISTEMU PROIZVODNJE

CIM se sastoji od četiri računarom integrisane funkcije:

1. Inženjering,2. Planiranje proizvodnje,3. Proizvodnja,4. Poslovna aktivnost.

Komuniciranje između poslovnh funkcija, tj. upravljanje poslovnim procesom u CIM okruženju je zasnovano na:

Modelu obrade informacija,Modelu podataka.

KONTROLA U INTEGRISANOM SISTEMU PROIZVODNJE

-automatizacija inženjeringa se vrši pomoću hardvera i softvera za računarom podržani inžinjering-CAE,

-instrukcije za proizvodnju šalju se direktno kroz softver za računarom podržan proces planiranja-CAPP,

-povezivanje računarom podržano konstruisanje-CAD i računarom podržanu proizvodnju-CAM je prvi korak u izgradnji CIM-a.

-CIM se dobija kada se sistem fleksibilne proizvodnje-FMS direktno poveže sa CAD/CAM.

10

Preduzeće u svoja dva proizvodna pogona, proizvodi tri proizvoda i raspolaže sa sledećim proizvodnim kapacitetima:

Pogon A 500 t/god.Pogon B 900 t/god.Pogon C 1100 t/god.

Iskorišćenost kapaciteta u prethodnom planskom periodu u pogonu A je bila 50% , u pogonu B 70% i u pogonu C 90%.

a) Izračunajte kolika je bila proizvodnja u sva tri pogon u prethodnom planskom periodu, kao i stepen iskorišćenosti kapaciteta na nivou preduzeća.

b) Kolika će biti proizvodnja u narednom planskom periodu, ako je organ upravljanja doneo odluku da planirana iskorišćenostkapaciteta bude 80% na nivou organizacije.

c) Izračunajte robnu proizvodnju za naredni planski period, ako su cene za proizvode u pogonu A 95nj/t, u pogonu B 110nj/t i u pogonu C 80nj/t.

d) Izračunajte kretanje cena posmatranih proizvoda po Lespejeru, ako su cene u prethodnom planskom periodu bile u pogonu A 80nj/t, pogonu B 100nj/t i u pogonu C 75nj/t.

11

e)Utvrdite kolika treba da bude proizvodnja u posmatranoj organizaciji da bi se primenila zakonitost krive iskustva.

Grupni indeks cena po Lespejeru

Gil=

Grupni indeks cena po Pašeu

Gip=

Grupni indeks cena na bazi srednjih indeksa

Gi%=

∑(Q0 x C1)

∑(Q1 x C0)

∑(Q1 x C1)

∑(Q0 x C0)

∑(C1/ C0 x Q0 x C0)

∑(Q0 x C0)

12

1.87074,82.500Title

990901100C

63070900B

25050500A

Ostva.u pret. pl. per.

Q0

Iskori.Kapac.

%

Instalisanikapaciteta

187.600-2.000

70.40080880

79.200110720

38.00095400

Vred. pl.obima proizvo.

����

C1

Pl. obimproizvo.

Q1

-

75

100

80

C0

170.000157.250172.250

66.00074.25079.200

72.00063.00069.300

32.00020.00023.750

Q1 x C0Q0 x C0Q0 x C1

171.805-

78.7051,06

69.3001,10

23.8001,19

C1/C0 x Q0 x C0C1/C0

4.000

1.760

1.440

800

Q1 x 2

13

d)

Gil= =1,095=109,5%

Cene posmatranih proizvoda su se povećale za 9,5% u odnosu na prethodni planski period.

172.250

157.250

LOGO

Add your company slogan