Podunavlje a.d. Čelarevo...Podunavlje a.d. Čelarevo Finansijski izveštaji 6 IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE ZA 2013. GODINU U hiljadama RSD 2013. 2012. Novčani tokovi iz poslovnih

Podunavlje a.d. Čelarevo

Finansijski izveštaji za godinu završenu

31. decembra 2013. godine

28. april 2014. godine

Podunavlje a.d. Čelarevo

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU ZAVRŠENU

31. DECEMBRA 2013. GODINE

S A D R Ž A J : Strana Izveštaj nezavisnog revizora 1 - 2 Finansijski izveštaji Bilans uspeha 3 Bilans stanja 4 – 5 Izveštaj o tokovima gotovine 6 Izveštaj o promenama na kapitalu 7 Napomene uz finansijske izveštaje 8 - 33

ABCD KPMG d.o.o. Beograd

Kraljice Natalije 11 11000 Belgrade Serbia

Telephone: Fax: E-mail: Internet:

+381 11 20 50 500 +381 11 20 50 550 [email protected] www.kpmg.rs

© 2014 KPMG d.o.o. Beograd, a Serbian limited liability company and a member firm of the KPMG network of independent member firms affiliated with KPMG International Cooperative (“KPMG International”), a Swiss entity. All rights reserved.

Matični broj:17148656 PIB: 100058593 Račun: 265-1100310000190-61 KPMG d.o.o. Beograd je jednočlano društvo.

Izveštaj nezavisnog revizora AKCIONARIMA PODUNAVLJE AD ČELAREVO Izveštaj o finansijskim izveštajima Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja društva Podunavlje a.d. Čelarevo (u daljem tekstu: „Društvo“) koji se sastoje od bilansa stanja na dan 31. decembra 2013. godine i bilansa uspeha, izveštaja o promenama na kapitalu i izveštaja o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomena, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i drugih napomena. Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i istinit i pošten pregled finansijskih izveštaja u skladu sa Zakonom o računovodstvu Republike Srbije, i za uspostavljanje takvih internih kontrola za koje se smatra da su relevantne za pripremu finansijskih izveštaja, koji ne sadrže materijalno značajne greške, nastale bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. Odgovornost revizora Naša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o priloženim finansijskim izveštajima. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije i Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi zahtevaju da se pridržavamo etičkih zahteva i da reviziju planiramo i obavimo na način koji nam omogućuje da steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne greške. Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izbor procedura zavisi od naše procene, uključujući i procenu rizika od materijalno značajnih grešaka u finansijskim izveštajima, nastalih bilo zbog pronevere ili zbog grešaka u radu. U proceni rizika uzimamo u obzir interne kontrole, koje su relevantne za sastavljanje i istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja, sa ciljem kreiranja odgovarajućih revizorskih procedura, ali ne i za svrhe izražavanja mišljenja o efektivnosti primenjenih internih kontrola. Takođe, revizija obuhvata i ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanosti značajnih procenjivanja, koje je rukovodstvo izvršilo, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su revizorski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i pružaju osnov za izražavanje našeg mišljenja.

ABCD

2

Mišljenje Po našem mišljenju, finansijski izveštaji pružaju istinit i pošten pregled finansijskog položaja Društva na dan 31. decembar 2013. godine, poslovni rezultat i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan i sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu Republike Srbije. Izveštaj o usklađenosti godišnjeg Izveštaja o poslovanju Izvršni odbor je odgovoran za sastavljanje priloženog godišnjeg Izveštaja o poslovanju u skladu sa zakonskim propisima. Godišnji Izveštaj o poslovanju nije sastavni deo finansijskih izveštaja i kao takav nije bio predmet revizije finansijskih izveštaja. U skladu sa zahtevom Zakona o reviziji u obavezi smo da razmotrimo usklađenost godišnjeg Izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima. Nismo uočili neusklađenost godišnjeg Izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima za godinu završenu na dan 31. decembra 2013. godine. Beograd, 28. april 2014. godine KPMG d.o.o. Beograd (M.P.) Đorđe Dimić Ovlašćeni revizor

Podunavlje a.d. Čelarevo Finansijski izveštaji

3

BILANS USPEHA ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2013. GODINE U hiljadama RSD Napomena 2013. 2012. Prihod od prodaje 4 556.355 510.255Ostali poslovni prihodi 5 34.520 27.079Nabavna vrednost prodate robe 6 (21.103) (40.426)Troškovi materijala 6 (248.885) (185.954)Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 7 (107.553) (87.268)Troškovi amortizacije i rezervisanja 8 (86.799) (72.549)Ostali poslovni rashodi 9 (171.498) (104.451) Dobit (gubitak) iz poslovanja (44.963) 46.686 Finansijski prihodi 10 576 165Finansijski rashodi 10 (77.028) (120.366)Finansijski prihodi i rashodi (neto) (76.452) (120.201) Ostali prihodi 11 160.121 156.850Ostali rashodi 11 (1.623) (3.986)Ostali prihodi i rashodi (neto) 158.498 152.864 Dobit pre poreza 37.083 79.349 Porez na dobit 12 (1.160) -Odloženi poreski prihod / (rashod) perioda 12 7.464 (3.464) NETO DOBITAK 43.387 75.885 Zarada po akciji 25 201 352

Napomene na stranama od 8 do 33 čine sastavni deo finansijskih izveštaja. Izveštaj nezavisnog revizora – strane 1 i 2.


4

BILANS STANJA NA DAN 31. DECEMBRA 2013. GODINE U hiljadama RSD Napomena 2013. 2012. AKTIVA Stalna imovina

Nekretnine, postrojenja i oprema 13 1.261.242 1.252.378Biološka sredstva 13 2.123.750 1.886.522

Ukupno stalna imovina 3.384.992 3.138.900 Obrtna imovina

Zalihe 14 181.168 192.600Potraživanja 15 28.484 9.548Potraživanja za više plaćen porez na dobit 15 - 101Gotovinski ekvivalenti i gotovina 16 336 2.631PDV i aktivna vremenska razgraničenja 17 61.239 65.248

Ukupno obrtna imovina 271.227 270.128 Odložena poreska sredstva 12 - 20.012

UKUPNA AKTIVA 3.656.219 3.429.040 Vanbilansna aktiva 26 57 6.246



6

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE ZA 2013. GODINU U hiljadama RSD 2013. 2012.

Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti Prilivi od prodaje i primljeni avansi 319.626 175.806Prilivi po osnovu primljenih kamata 13 96Ostali prilivi iz redovnog poslovanja 50.865 75.843Isplate dobavljačima i dati avansi (283.601) (217.302)Zarade i ostali lični rashodi (105.378) (94.636)Plaćene kamate (69) (32.100)Plaćanje po osnovu ostalih javnih prihoda (5.304) (15.279)

Neto priliv (odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti (23.848) (107.572)

Novčani tokovi iz aktivnosti investiranja Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme - 6.513Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme (7.818) (438.726)

Neto priliv (odliv) gotovine iz aktivnosti investiranja (7.818) (432.213)

Novčani tokovi iz aktivnosti finansiranja Dugoročni i kratkoročni krediti- neto priliv 29.391 541.969Neto priliv (odliv) gotovine iz aktivnosti finansiranja 29.391 541.969

Neto priliv (odliv) gotovine (2.275) 2.184

Gotovina na početku obračunskog perioda 2.631 530Pozitivne kursne razlike po osnovu preračuna gotovine 3 17Negativne kursne razlike po osnovu preračuna gotovine (23) (100)

Gotovina na kraju obračunskog perioda 336 2.631



7

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU U 2013. GODINI

U hiljadama RSD Akcijski kapital Ostali kapital Emisiona

premijaRevalori-

zacione rezerveNeraspo-ređena

dobit Ukupno

Stanje na dan 31. decembra 2012. 646.347 479 17.472 298.308 276.618 1.239.224

Dobit tekućeg perioda - - - - 43.387 43.387

Stanje na dan 31. decembra 2013. 646.347 479 17.472 298.308 320.005 1.282.611


Podunavlje a.d. Čelarevo Napomene uz Finansijske izveštaje

8

1. OSNIVANJE I DELATNOST Privredno društvo Podunavlje ad (u daljem tekstu Društvo) kao samostalno pravno lice egzistira počev od 31. decembra 1998. godine kada je nastalo podelom bivšeg PIK Podunavlje ad na Podunavlje ad Čelarevo i Pivara Čelarevo ad. Društvo je registrovano u Agenciji za privredne registre dana 23. novembra 2005. godine pod brojem BD 54360. Dana 12. maja 2005 godine je privredno društvo Delta M d.o.o., Beograd putem preuzimanja 49.99% otkupilo akcije akcionara AD Podunavlja čime je privredno društvo Delta M d.o.o., postalo vlasnik dela kapitala Društva. Dana 1. februara 2007. godine privredno društvo Delta M d.o.o. je sva prava i obaveze proistekle po osnovu preuzimanja prenelo je na privredno društvo Delta Agrar d.o.o., Beograd. 17. jula 2008. godine Delta Agrar je putem otkupa III emisije akcija preuzelo kontrolu nad Društvom a po osnovu učešća od 70.0147% akcija. Osnovne delatnosti Društva su: 1. Ratarska proizvodnja 2. Stočarska proizvodnja 3. Voćarska proizvodnja 4. Povrtarska proizvodnja 5. Ostalo Na dan 31. decembra 2013. Društvo raspolaže sa 1.273 ha zemljišta od čega je 1.234 ha u svojini Društva, a 39 ha je uzeto u zakup od države. Direktor Društva je Nikola Milićević. Sedište Društva je u Čelarevu, ulica Proleterska BB. Na dan 31. decembra 2013. broj zaposlenih radnika u preduzeću iznosio je 83 (31. decembar 2012. godine: 77).

2. OSNOVA ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

2.1. Izjava o usklađenosti Društvo vodi evidenciju i sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa važećim Zakonom o računovodstvu Republike Srbije (Službeni glasnik RS 62/2013) i ostalom primenljivom zakonskom regulativom u Republici Srbiji. U skladu sa Zakonom o računovodstvu pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji sastavljaju i prezentuju finansijske izveštaje u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom, pri čemu se pod profesionalnom regulativom podrazumevaju primenljivi Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Okvir“), Međunarodni računovodstveni standardi („MRS“), Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja („MSFI“) i tumačenja koja su sastavni deo standarda, odnosno tekst MRS i MSFI, koji je u primeni, ne uključuje osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi dopunski materijal.


9

Izmene postojećih MRS i prevod novih MSFI, kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenje MSFI do 1. januara 2009. godine, su zvanično usvojeni nakon odluke ministra finansija br. 401-00-1380/2010-16 i objavljeni su u Službenom glasniku RS 77/2010. Izmenjeni ili izdati MSFI i tumačenja standarda, nakon ovog datuma, nisu prevedeni i objavljeni, pa stoga nisu bili primenjeni prilikom sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja. Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u formatu propisanom Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ("Službeni glasnik RS", br. 114/06, 119/08, 9/09, 4/10, 3/11 i 101/12 i 118/12), koji propisuje primenu seta finansijskih izveštaja, čija forma i sadržina nisu usaglašeni sa onim predviđenim u revidiranom MRS 1 – Prikazivanje finansijskih izveštaja, čija je primena obavezna za obračunske periode koji počinju na dan 1. januara 2009. godine.

2.2. Pravila procenjivanja Finansijski izveštaji su sastavljeni na osnovu načela prvobitne (istorijske) vrednosti, osim za sledeće pozicije: Finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha se vrednuju po fer vrednosti, Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se vrednuju po fer vrednosti, Derivativni finansijski instrumenti se vrednuju po fer vrednosti, Investicione nekretnine vrednovane po fer vrednosti, Biološka sredstva vrednovana po fer vrednosti, umanjenoj za troškove prodaje.

2.3. Zvanična valuta izveštavanja Finansijski izveštaji Društva su iskazani u hiljadama dinara (RSD), koji je funkcionalna valuta Društva i zvanična valuta u kojoj se podnose finansijski izveštaji u Republici Srbiji. Osim ako nije drugačije naznačeno, svi iznosi su navedeni u dinarima zaokruženi u hiljadama.

2.4. Korišćenje procenjivanja Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa primenjenim okvirom za izveštavanje zahteva od rukovodstva korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na prezentirane vrednosti sredstava i obaveza, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na prethodnom iskustvu, kao i različitim informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, a koje deluju realno i razumno u datim okolnostima. Na bazi ovih informacija se formira pretpostavka o vrednosti sredstava i obaveza, koju nije moguće neposredno potvrditi na bazi drugih informacija. Stvarna vrednost sredstava i obaveza može da odstupa od vrednosti koja je procenjena na ovaj način. Procene, kao i pretpostavke na osnovu kojih su procene izvršene, su predmet redovnih provera. Revidirane računovodstvene procene se prikazuju za period u kojem su revidirane, u slučaju da procena ima uticaj samo na dati period, ili za period u kojem su revidirane i za buduće periode, u slučaju da revidiranje utiče na tekući i na buduće periode. Informacije o oblastima kod kojih je stepen procene najveći i koje mogu imati najznačajniji efekat na iznose priznate u finansijskim izveštajima Društva, date su u okviru sledećih napomena:


10

Napomena 3.4 – Koristan vek trajanja nekretnina, postrojenja i opreme, Napomena 3.3(e) – Obezvređenje potraživanja od kupaca i ostalih potraživanja, Napomena 28 (a) – Rezervisanja po osnovu sudskih sporova, Napomena 3.8, 20 (a) - Penzije i ostale naknade zaposlenima

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA Računovodstvene politike date u nastavku Društvo konzistentno primenjuje u svim periodima prezentiranim u ovim konsolidovanim finansijskim izveštajima.

3.1. Načelo stalnosti poslovanja (“going concern“) Finansijski izveštaji su pripremljeni u skladu sa načelom stalnosti poslovanja (“going concern” konceptom), koji podrazumeva da će Društvo nastaviti da posluje u doglednoj budućnosti.

3.2. Poslovne promene u stranoj valuti Poslovne promene u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu valute utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Monetarne pozicije iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunate su u dinare prema srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan bilansa. Nemonetarne pozicije preračunate su u dinare prema srednjem kursu valute koji je važio na dan poslovne promene. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po osnovu izvršenih plaćanja i naplata u stranim sredstvima plaćanja u toku godine kao i kursne razlike nastale prilikom prevođenja sredstava i obaveza iskazanih u stranoj valuti na dan bilansa iskazane su u bilansu uspeha Društva, kao prihodi/rashodi po osnovu kursnih razlika u okviru pozicije finansijskih prihoda/rashoda. Potraživanja u koje je ugrađena valutna klauzula preračunata su u dinare po srednjem kursu valute koji je važio na dan bilansa. Pozitivni i negativni efekti nastali po ovom osnovu iskazani su u bilansu uspeha Društva, kao prihodi/rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika u okviru kategorije ostalih prihoda/rashoda. U skladu sa Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 4/2010 i 101/2012 godine Društvo je odlučilo da neto efekat nerealizovanih kursnih razlika nastalih po osnovu kursiranja dugoročnih dospeća dugoročnih obaveza i potraživanja iskaže na pozicijama aktivnih i pasivnih vremenskih razgraničenja. Zvanični srednji kursevi značajnijih stranih valuta su: Valuta 2013. 2012. CHF 93,5472 94,1922USD 83,1282 86,1763EUR 114,6421 113,7183


11

3.3. Finansijski instrumenti Klasifikacija Društvo klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednostima iskazuju u bilansu uspeha, krediti i potraživanja, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i sredstva koja se drže do roka dospeća. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su finansijska sredstva pribavljena. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih plasmana u momentu inicijalnog priznavanja. Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja, koja se ne kotiraju ni na jednom aktivnom tržištu. Uključuju se u tekuća sredstva, osim ukoliko su im rokovi dospeća duži od 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. U tom slučaju se klasifikuju kao dugoročna sredstva. Potraživanja se sastoje od potraživanja od kupaca u zemlji i inostranstvu i ostalih potraživanja. Potraživanja od kupaca su iskazana po fakturnoj vrednosti umanjenoj za odobrene popuste, kao i za ispravku vrednosti koja je zasnovana na proceni naplativosti pojedinačnog potraživanja. Ispravka vrednosti se formira za ona potraživanja za koje postoji objektivan dokaz da su obezvređena, odnosno za koja rukovodstvo Društva procenjuje da se ne mogu naplatiti u punom iznosu, i ista se evidentira kao rashod u bilansu uspeha perioda kada je procena izvršena. Gotovina i gotovinski ekvivalenti U bilansu tokova gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju gotovina u blagajni, sredstva na računima kod banaka i ostala visoko likvidna finansijska aktiva sa dospećem do 3 meseca. Obezvređenje finansijskih sredstava Društvo obračunava obezvređenje sumnjivih potraživanja na osnovu procenjenih gubitaka koji nastaju, jer kupci nisu u mogućnosti da izvrše tražena plaćanja. U proceni odgovarajućeg iznosa gubitka od obezvređivanja za sumnjiva potraživanja, Društvo se oslanja na starost potraživanja, ranije iskustvo sa otpisom, bonitet kupaca i promene u uslovima plaćanja. Ovo zahteva procene vezane za buduće ponašanje kupaca i time izazvane buduće naplate u gotovini. Stvarni nivo potraživanja koja su naplaćena može da se razlikuje od procenjenih nivoa naplate, što može pozitivno ili negativno da se odrazi na rezultate poslovanja. Odluku o indirektnom otpisu, odnosno ispravci vrednosti potraživanja od kupaca preko računa ispravke vrednosti donosi rukovodstvo Društva na osnovu procene naplativosti svakog pojedinačnog potraživanja. Otpis potraživanja od kupaca se vrši pod uslovom da su potraživanja prethodno bila uključena u prihode Društva, da je potraživanje u knjigama Društva otpisano kao nenaplativo i da Društvo nije moglo da naplati potraživanje sudskim putem. Odluku o direktnom otpisu potraživanja od kupaca donosi direktor Društva.


12

Finansijske obaveze Finansijske obaveze se inicijalno priznaju u visini nabavne vrednosti koja predstavlja poštenu vrednost primljene nadoknade. Nakon inicijalnog priznavanja, finansijske obaveze se iskazuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, osim finansijskih obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Amortizovana vrednost finansijske obaveze je iznos po kome se obaveze inicijalno vrednuju, umanjen za otplate glavnice, a uvećan ili umanjen za akumuliranu amortizaciju korišćenjem metoda efektivne kamatne stope. Finansijske obaveze uključuju obaveze po osnovu kredita odobrenih od banaka u zemlji. Obaveza je tekuća ukoliko se očekuje da bude izmirena u redovnom toku poslovnog ciklusa Društva odnosno koja dospeva u periodu do 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. Sve ostale obaveze se klasifikuju kao dugoročne. Primljeni krediti sa ugovorenom valutnom klauzulom se obračunavaju u dinarskoj protivvrednosti deviznog iznosa neotplaćenog dela kredita. Prihodi i rashodi nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u okviru bilansa uspeha kao finansijski prihodi, odnosno finansijski rashodi, odnosno kao ostali prihodi i rashodi za efekte revalorizacije primenom stope rasta cena na malo. Društvo vrši isknjiženje obaveze kada je obaveza izmirena, ukinuta ili kada je preneta na drugoga. Obaveze iz poslovanja Obaveze prema dobavljačima i ostale obaveze iz poslovanja vrednuju se po nominalnoj vrednosti.

3.4. Nekretnine, postrojenja i oprema Nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po procenjenoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i gubitke usled obezvređenja. Početno merenje nekretnina, postrojenja i opreme vrši se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja. Nabavna vrednost uključuje izdatke direktno pripisive nabavljenom sredstvu. Izdaci za nekretnine, postrojenja i opremu se priznaju kao sredstvo ako i samo ako je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom priticati u Društvo i ako se izdaci za to sredstvo mogu pouzdano meriti. Nabavke nekretnina, postrojenja i opreme tokom godine evidentirane su po nabavnoj vrednosti koju čini faktura dobavljača uvećana za zavisne troškove nabavke i troškove dovođenja sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti. Saglasno usvojenoj računovodstvenoj politici, na dan bilansa stanja, rukovodstvo Društva analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna i materijalna imovina Društva. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost veća od neto prodajne vrednosti i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvređenja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda. Dobici od prodaje nekretnina, postrojenja i opreme se knjiže direktno u korist ostalih prihoda. Gubici po osnovu prodaje ili rashodovanja nekretnina, postrojenja i opreme terete ostale rashode.


13

Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme obračunava se po proporcionalnom metodu primenom amortizacionih stopa koje su određene tako da se nabavna vrednost nekretnina, postrojenja i opreme amortizuje u jednakim godišnjim iznosima u toku veka upotrebe. Amortizacija sredstava aktiviranih u toku godine se obračunava kada se sredstva stave u upotrebu, odnosno počev od narednog meseca od datuma nabavke na nabavnu vrednost. Primenjene stope amortizacije u tekućem i prethodnom obračunskom periodu su:

Opis 2013.

%

Procenjeni vek trajanja u godinama

2012. %

Procenjeni vek trajanja u godinama

Građevinski objekti 2,0 19-50 2,0 19-50 Kompjuterska oprema 20 5 20 5 Motorna vozila 10 10 10 10 Nameštaj i ostala oprema 15,0 7 15,0 7 Određivanje korisnog veka trajanja nekretnina, postrojenja i opreme se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

3.5. Biološka sredstva Biološka sredstva se prikazuju po njihovoj fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje, uz sve prateće dobitke ili gubitke prikazane u bilansu uspeha. Troškovi prodaje uključuju sve troškove oko prodaje sredstava, osim troškova transporta sredstva do prodajnog mesta. Efekti promene fer vrednosti i prirasta osnovnog stada evidentiraju u okviru povećanja vrednosti zaliha, a efekti prodaje, prinudnog klanja i slično u okviru troškova nabavne vrednosti prodate robe. Biološka sredstva se najvećim delom odnose na višegodišnje zasade-voćnjak i goveda. Plodonosna biološka sredstva su iskazana u okviru stalne imovine, dok su konzumna biološka sredstva iskazana u okviru obrtne imovine – zaliha. Biološka sredstva se u toku godine evidentiraju po fer vrednosti kao i na dan bilansa stanja.

3.6. Zalihe Zalihe se iskazuju po ceni koštanja ili po neto prodajnoj vrednosti u zavisnosti od toga koja je niža. Neto prodajna vrednost je cena po kojoj zalihe mogu biti prodate u normalnim uslovima poslovanja nakon umanjenja cene za troškove prodaje. Nabavnu vrednost sirovina i trgovačke robe čini fakturna cena dobavljača uvećana za zavisne troškove nabavke. Cenu koštanja nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda čine direktni troškovi materijala i zarada i pripadajući deo opštih troškova proizvodnje. Nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi koji se odnose na konzumna biološka sredstva i poljoprivredne proizvode su vrednovani po fer vrednosti.


14

Terećenjem ostalih rashoda vrši se ispravka vrednosti zaliha robe u slučajevima kada se oceni da je potrebno svesti vrednost zaliha na njihovu neto prodajnu vrednost. Oštećene zalihe robe i zalihe koje po kvalitetu ne odgovaraju standardima se u potpunosti otpisuju. Ispravka vrednosti - obezvređenje zaliha vrši se za materijal i rezervne delove koji su bez promena duže od 1 godine.

3.7. Naknade zaposlenima Kratkoročne beneficije zaposlenih - porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je obavezno da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Društvo ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Doprinosi na teret zaposlenih i na teret poslodavca knjiže se na teret troškova u periodu na koji se odnose. Dugoročne beneficije zaposlenih - obaveze po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada U skladu sa Pojedinačnim kolektivnim ugovorom o radu, Društvo je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 bruto mesečne zarade koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, a koje pri tom ne mogu biti manje od 3 prosečne mesečne bruto zarade isplaćene u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina. Obračun i iskazivanje dugoročnih obaveza po osnovu otpremnina i jubilarnih nagrada izvršeno je korišćenjem metoda sadašnje vrednosti budućih očekivanih isplata, na osnovu obračuna aktuara. Budući da se radi o dugoročnim naknadama zaposlenima, a ne o naknadama nakon prestanka radnog odnosa, aktuarski dobici i gubici, kao i troškovi prethodne službe priznaju se u celini u periodu u kome nastanu. Društvo nema dodatnih obaveza za naknade zaposlenima po ovom osnovu. Društvo nema sopstvene penzione fondove niti opcije za isplate zaposlenima u vidu akcija i po tom osnovu nema identifikovanih obaveza na dan 31. decembra 2013. godine. Kratkoročna, plaćena odsustva Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu kumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi.

Prema proceni rukovodstva Društva, iznos kratkoročnih plaćenih odsustava na dan 31. decembra 2013. godine nije materijalno značajan i shodno tome, Društvo nije izvršilo ukalkulisavanje navedenih obaveza na dan bilansa stanja.

3.8. Rezervisanja Rezervisanje se priznaje u bilansu stanja u momentu kada Društvo ima pravnu ili stvarnu obavezu nastalu kao rezultat prošlih događaja i kada je verovatno da će podmirenje obaveze zahtevati odliv sredstava s ekonomskim koristima.


15

3.9. Kapital Kapital Društva obuhvata osnovni kapital po osnovu udela osnivača, rezerve, revalorizacione rezerve i akumulirani rezultat. Kapital Društva obrazovan je iz uloženih sredstava osnivača Društva u novčanom obliku. Osnivač ne može povlačiti sredstva uložena u osnovni kapital Društva.

3.10. Prihodi Prihodi od prodaje i pružanja usluga Prihodi od prodaje proizvoda i robe se priznaju u momentu kada se značajni rizici i koristi koji proizilaze iz vlasništva nad proizvodima i robom prenesu na kupca. Prihodi od prodaje proizvoda i robe su iskazani po fakturnoj vrednosti umanjenoj za odobrene popuste i porez na dodatu vrednost. Prihodi od pružanja usluga se priznaju u obračunskom periodu u kome je usluga pružena i iskazuju po fakturnoj vrednosti umanjenoj za odobrene popuste i porez na dodatu vrednost. Prihodi od aktiviranja učinaka U okviru prihoda od aktiviranja učinaka i robe, iskazuju se prihodi po osnovu upotrebe robe, proizvoda i usluga za nematerijalna ulaganja, za osnovna sredstva, za materijal, za prirast osnovnog stada i za sopstveni transport nabavke materijala i robe. Finansijski prihodi Finansijski prihodi obuhvataju prihode od kamata, kursnih razlika, dividendi i ostali finansijski prihodi, ostvareni iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima. Prihodi od kamata se, u skladu sa načelom uzročnosti, priznaju u bilansu uspeha perioda na koji se odnose. Ostali prihodi U okviru ostalih prihoda iskazani su dobici po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja i opreme (osnovnih sredstava) , viškovi, prihodi od smanjenja obaveza, prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja, prihodi od usklađivanja vrednosti imovine.

3.11. Rashodi Rashodi se priznaju u bilansu uspeha po načelu uzročnosti prihoda i rashoda odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su nastali. Poslovni rashodi Poslovni rashodi obuhvataju troškove uslovljene stvaranjem prihoda od prodaje i uključuju nabavnu vrednost prodate robe, troškove materijala, goriva i energije, bruto zarade, troškove amortizacije i usluge pružene od strane trećih lica. Poslovni rashodi obuhvataju i opšte troškove kao što su troškovi zakupa, marketinga, osiguranja, platnog prometa, poreza i ostali troškovi nastali u tekućem obračunskom periodu.


16

Finansijski rashodi Finansijski rashodi obuhvataju rashode po osnovu kamata i kursnih razlika i ostale finansijske rashode. Rashodi kamate obuhvataju kamatu obračunatu na primljene kredite, koja se evidentira u bilansu uspeha perioda na koji se odnose, a u skladu sa načelom uzročnosti. Ostali rashodi U okviru ostalih rashoda iskazani su gubici po osnovu prodaje i rashodovanja nekretnina, postrojenja i opreme , manjkovi, , rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja.

3.12. Porez na dobit Tekući porez Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije. Tekući porez na dobit predstavlja iznos obračunat primenom propisane poreske stope od 15% na osnovicu koju predstavlja oporeziva dobit. Oporeziva dobit se utvrđuje u poreskom bilansu kao dobit pre oporezivanja iskazana u bilansu uspeha, nakon usklađivanja prihoda i rashoda na način propisan poreskim zakonodavstvom Republike Srbije. Iznos ovako utvrđenog poreza i iskazanog u poreskoj prijavi se umanjuje po osnovu poreskih kredita i poreskih podsticaja. Zakon o porezu na dobit preduzeća Republike Srbije obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 33% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina. Poresko zakonodavstvo Republike Srbije ne predviđa da se poreski gubici iz tekućeg perioda mogu koristiti kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u prethodnim periodima. Međutim, gubici iz tekućeg perioda iskazani u poreskom bilansu, izuzev onih iz kojih proizilaze kapitalni gubici i dobici, mogu se iskoristiti za umanjenje dobiti utvrđene u poreskom bilansu budućih obračunskih perioda, ali ne duže od pet godina. Odloženi porez Odloženi poreski efekti obračunavaju se za sve privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihove knjigovodstvene vrednosti utvrđene u skladu sa propisima o računovodstvu Republike Srbije. Važeće poreske stope na dan bilansa stanja ili poreske stope koje su nakon tog dana stupile na snagu, koriste se za utvrđivanje odloženog poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se u celini za sve oporezive privremene razlike. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, kao i po osnovu poreskih gubitaka i poreskih kredita koji se mogu preneti u naredne fiskalne periode do stepena do kojeg je izvesno da će postojati oporeziva dobit po osnovu koje se preneti poreski gubitak i poreski krediti mogu iskoristiti. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobit perioda, izuzev iznosa odloženih poreza koji je nastao po osnovu revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme, kao ulaganja u akcije pravnih lica i banaka, a koji se evidentira preko revalorizacionih rezervi.


17

4. PRIHODI OD PRODAJE U hiljadama RSD 2013. 2012. Prihodi od prodaje-povezana pravna lica 545.761 501.861Prihodi od prodaje robe 10.434 8.391Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 160 3 Ukupno 556.355 510.255

5. OSTALI POSLOVNI PRIHODI U hiljadama RSD 2013. 2012. Prihodi od aktiviranja učinaka 5.953 5.898Drugi poslovni prihodi 33.822 28.569Povećanje (smanjenje) vrednosti zaliha (5.255) (7.388) Ukupno 34.520 27.079

6. TROŠKOVI MATERIJALA I NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE U hiljadama RSD 2013. 2012. Nabavna vrednost prodate robe 21.103 40.426Direktni materijal 231.061 170.476Ostali materijal i rezervni delovi 1.023 1.715Gorivo i energija 16.801 13.763 Ukupno 269.988 226.380

7. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI U hiljadama RSD 2013. 2012. Troškovi bruto zarada 67.656 51.603Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 12.341 10.784Ostali lični rashodi 27.556 24.881 Ukupno 107.553 87.268


18

8. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA U hiljadama RSD 2013. 2012. Troškovi amortizacije: - nekretnine, postrojenja i oprema 86.617 72.272Ukupno 86.617 72.272 Troškovi rezervisanja za: - naknade i beneficije 182 277Ukupno 182 277 Ukupno 86.799 72.549

9. OSTALI POSLOVNI RASHODI U hiljadama RSD 2013. 2012. Troškovi na izradi učinka 54.845 26.365Troškovi transportnih usluga 14.203 6.942Troškovi zakupa 5.962 1.440Troškovi održavanja 5.811 4.841Troškovi ostalih usluga u prometu 4.785 1.610Troškovi premije osiguranja 32.277 8.573Troškovi reprezentacije 1.409 1.216 Troškovi provizija i naknada 960 5.594Troškovi ostalih neproizvodnih usluga 40.329 37.306Porezi i doprinosi 8.690 5.654Ostali nematerijalni rashodi 2.227 4.910 Ukupno 171.498 104.451

10. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI U hiljadama RSD 2013. 2012. Finansijski prihodi

Prihodi od kamata 13 96Pozitivne kursne razlike - realizovane 551 67Ostali finansijski prihodi 12 2

Ukupno 576 165 Finansijski rashodi

Rashodi kamata 70.045 90.490Negativne kursne razlike - realizovane 245 4.677Negativne kursne razlike - nerealizovane 6.681 25.198Ostali finansijski rashodi 57 1

Ukupno 77.028 120.366 Neto finansijski prihodi/rashodi (76.452) (120.201)


19

11. OSTALI PRIHODI I RASHODI U hiljadama RSD 2013. 2012. Ostali prihodi

Dobici od prodaje nepokretnosti,opreme i bioloških sredstava - 1.619Viškovi 210 330Prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja - 1.000Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava 152.410 138.500Ostali prihodi 7.501 15.401

Ukupno 160.121 156.850 Ostali rashodi

Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nepokretnosti,opreme i bioloških sredstava 31 1.188Gubici po osnovu rashodovanja zaliha 1.298 910Rashodi od usklađivanja vrednosti potraživanja - 92Ostali rashodi 294 1.796

Ukupno 1.623 3.986 Neto ostali prihodi/rashodi 158.498 152.864 Prihodi od uskladjivanja vrednosti bioloških sredstava odnose se na procenu voćnjaka na dan 31. decembra 2013. godine od strane nezavisnog procenitelja.

12. POREZ NA DOBIT a) Komponente poreza na dobit U hiljadama RSD 2013. 2012. Tekući poreski rashod (1.160) -Odloženi poreski prihod/(rashod) 7.464 (3.464) Ukupno poreski prihod/(rashod) perioda 6.304 (3.464) Zakon o porezu na dobit pravnih lica propisuje izradu Studije o transfernim cenama do 30. juna 2014. godine, radi utvrđivanja da li su transferne cene Društva u skladu sa principom „van dohvata ruke“. Društvo do dana sastavljanja finansijskih izveštaja nije pripremilo navedenu Studiju. Na osnovu razumnih pretpostavki, ne očekuju se materijalno značajne korekcije poreza na dobitak, po ovom osnovu.


20

b) Usaglašavanje iznosa tekućeg poreza na dobit i proizvoda dobiti pre oporezivanja i propisane poreske stope

U hiljadama RSD 2013. 2012. Dobit pre oporezivanja 37.083 79.349Obračunati porez po stopi od 15% (2012: 10%) 5.562 (7.935)Efekti stalnih razlika 370 543Efekti privremenih razlika (3.510) (4.522)Iskorišćeni poreski krediti (1.262) (3.956)Tekući poreski rashod prikazan u poreskom bilansu 1.160 - Efekti odloženih poreza Odloženi poreski prihodi / (rashodi) 7.464 (3.464) Ukupan porez na dobit prikazan u bilansu uspeha 1.160 - Efektivna poreska stopa 3.13% / c) Odložena poreska sredstva/obaveze Odložena poreska obaveza u iznosu od RSD 22.815 hiljada nastala je kao posledica razlike između poreske osnovice pojedinih sredstava i obaveza i iznosa tih sredstava i obaveza iskazanih u bilansu stanja, kao i po osnovu poreskog kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva. Obračun odloženih poreskih obaveza je prikazan u sledećoj tabeli: 2013. 2012. U hiljadama RSD Aktiva Pasiva Neto Aktiva Pasiva Neto Amortizacija osnovnih sredstava - (22.815) (22.815) - (50.292) (50.292)Poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva - - - 20.012 - 20.012 Odloženo poresko sredstvo/obaveza, neto - (22.815) (22.815) 20.012 (50.292) (30.280)

Poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva na dan 31. decembar 2013. godine iznosi RSD 968.066 hiljada. (31. decembar 2012: RSD 952.357 hiljada).


21

13. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA Promene na nekretninama, postrojenu i opremi su prikazane u narednoj tabeli:

U hiljadama RSD ZemljišteBiološka sredstva

Građevinski objekti Oprema

Investicije u toku i

avansi Ukupno Nabavna vrednost Stanje na 1. januar 2013. 380.985 1.680.005 345.524 850.748 206.517 3.463.779Povećanja - - - - 180.412 180.412Rashodovanje - - - (910) - (910)Prenos sa/na - 146.523 3.228 92.365 (242.116) -Procena - 152.410 - - - 152.410Stanje na 31. decembar 2013. 380.985 1.978.938 348.752 942.203 144.813 3.795.691 Akumulirana ispravka vrednosti Stanje 1. januar 2013. - - 70.580 254.300 - 324.880Amortizacija za 2013. godinu - - 8.854 77.763 - 86.617Prodaja/rashod - - - (798) - (798)Stanje na 31. decembar 2013. - - 79.434 331.265 - 410.699 Sadašnja vrednost na dan 31. decembar 2013. godine 380.985 1.978.938 269.318 610.938 144.813 3.384.992Sadašnja vrednost na dan 31. decembar 2012. godine 380.985 1.680.005 274.944 596.448 206.518 3.138.900

14. ZALIHE U hiljadama RSD 2013. 2012. Materijal 35.625 52.982Rezervni delovi 17.261 16.966 52.886 69.948 Nedovršena proizvodnja 107.729 106.121Gotovi proizvodi 18.467 13.101Dati avansi za zalihe 258 300 126.454 119.522 Roba 1.828 3.130 Stanje na dan 31. decembra 181.168 192.600


22

15. POTRAŽIVANJA

U hiljadama RSD 2013. 2012. Potraživanja po osnovu prodaje Kupci - povezana pravna lica (Napomena 27) 26.460 7.152Kupci u zemlji 1.212 2.410Minus: Ispravka vrednosti (139) (161) 27.533 9.401Ostala potraživanja iz poslovanja Ostala tekuća potraživanja 951 147 951 147 Saldo na dan 31. decembra 28.484 9.548 Potraživanja za više plaćen porez na dobit - 101 Saldo na dan 31. decembra 28.484 9.649

16. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA U hiljadama RSD 2013. 2012. Tekući račun 166 2.540Devizni račun 170 91 Stanje na dan 31. decembra 336 2.631

17. POREZ NA DODATU VREDOST I AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA U hiljadama RSD 2013. 2012. Porez na dodatu vrednost 32.502 11.521Razgraničene obaveze za PDV 5.190 460Razgraničeni efekti negativnih kursnih razlika 20.529 16.727Ostala AVR 3.018 36.540 Stanje na dan 31. decembra 61.239 65.248


23

18. OSNOVNI KAPITAL Osnovni kapital Društva se odnosi na obične akcije u iznosu od RSD 646.347 hiljada i ostali kapital u iznosu od RSD 479 hiljada. Na dan 31. decembra 2013. godine, akcijski kapital se sastoji od 215.449 običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 3.000 RSD. Sve emitovane akcije su u potpunosti uplaćene. Većinski vlasnik Društva je DELTA AGRAR sa 70,01% akcija i prava glasa. Struktura akcijskog kapitala na dan 31. decembra 2013. godine je sledeća:

Akcionar Broj

akcijaU hiljadama

RSD Pravo Glasa

Delta Agrar 150.846 452.538 70.01 %Akcionari PIO fond 21.935 65.805 10.19 %Mali akcionari 42.668 128.004 19.80 % Ukupno 215.449 646.347 100.0%

19. DUGOROČNA REZERVISANJA a) Struktura dugoročnih rezervisanja je prikazana kako sledi: U hiljadama RSD 2013. 2012. Rezervisanja za dugoročne naknade zaposlenih 2.372 2.190 Stanje dan 31. Decembra 2.372 2.190 Rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. b) Promene na dugoročnim rezervisanjima u toku 2012. i 2013 godine prikazane su u

sledećoj tabeli:

U hiljadama RSD Naknade

zaposlenima Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2012. godine 1.933 1.933Dodatna rezervisanja 277 277Iskorišćena rezervisanja (20) (20)Stanje na dan 31. decembra 2012. godine 2.190 2.190 Dodatna rezervisanja 874 874Iskorišćena rezervisanja (692) (692)Stanje na dan 31. decembra 2012. godine 2.372 2.372


24

20. DUGOROČNE OBAVEZE

U hiljadama RSD 2013. 2012. Dugoročni krediti od banaka 624.633 695.998Dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga 1.199 - Minus: Tekuća dospeća dugoročnih obaveza - dugoročni krediti od banaka 152.797 82.859 - dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga 221 - Stanje na dan 31. decembra 472.814 613.139

Dugoročne kredite čine: EUR 2013. 2012. Piraeus banka 1.755.370 201.239 269.554Komercijalna banka 3.693.181 423.394 426.444VB Leasing 10.458 1.199 - 625.832 695.998 Dugoročni krediti odobreni su Društvu sa rokom otplate od 5 do 7 godina, uz kamatne stope na godišnjem nivou u rasponu od 1M EURIBOR+2,50% do 1M EURIBOR+5,50% kod Piraeus banke i 6m EURIBOR + 5,95% kod Komercijalne banke. Dospeće navedenih kredita sa stanjem na dan 31. decembra 2013. godine je prikazano u sledećoj tabeli: U hiljadama RSD 2013. 2012. Period otplate Do 1 godine 152.797 82.859 Od 1 do 5 godina 439.318 509.759 Preko 5 godina 32.518 103.380

Ukupno 624.633 695.998


25

Obaveze po osnovu finansijskog lizinga

Društvo je putem finansijskog lizinga nabavilo putničko vozilo od lizing kuće VB Leasing doo Beograd. Obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing prikazane su kako sledi: 2013. 2012. U hiljadama RSD Ukupno Kamata Glavnica Ukupno Kamata Glavnica Dospeva do 1 godine 286 65 221 Dospeva od 1 do 5 godina 1.097 119 978 Dospeva posle 5 godina Ukupne obaveze po osnovu lizinga 1.383 184 1.199 Minus: Tekuća dospeća 286 65 221 Stanje na dan 31. decembar 1.097 119 978

21. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE U hiljadama RSD 2013. 2012. Kratkoročni krediti od povezanih lica 613.931 393.814Tekuće dospeće dugoročnih kredita 152.797 82.859Tekuće dospeće - lizing 221 - Stanje na dan 31. decembra 766.949 476.673 Kamata na kratkoročne kredite od povezanih i matičnih preduzeća je sa dospećem do godinu dana i fiksnom kamatom od 7,5% na pozajmice sa valutnom klauzulom. Kratkoročni krediti od povezanih lica se u potpunosti odnose na Delta Agrar.

22. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

U hiljadama RSD 2013. 2012. Dobavljači – povezana pravna lica (Napomena 27) 717.279 638.642Dobavljači u zemlji 19.842 20.569Primljeni avansi za proizvode i usluge 765 61.103 Stanje na dan 31. decembra 737.886 720.314


26

23. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE U hiljadama RSD 2013. 2012. Obaveze za neto zarade i naknade zarada 4.085 3.988Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 474 581Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 1.101 887Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 990 887Obaveze po osnovu kamata povezana lica (Napomena 27) 338.390 304.804Obaveze po osnovu kamata - Ostalo 3.840 841Ostalo 1.396 520 Stanje na dan 31. decembra 350.276 312.508

24. OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA DODATU VREDNOST I OSTALIH JAVNIH PRIHODA I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

U hiljadama RSD 2013. 2012. Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 7.182 3.254Obaveze za porez na dobit 1.060 -Ukalkulisanja za sudske sporove 9.003 9.003Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 3.251 2.443 Stanje na dan 31. decembra 20.496 14.700

25. ZARADA PO AKCIJI U hiljadama RSD 2013. 2012. Neto dobit 43.387 75.885Prosečan ponderisani broj akcija 215.449 215.449 Zarada po akciji 201 352

26. VANBILANSNA EVIDENCIJA U hiljadama RSD 2013. 2012. Tuđa roba na zalihama 57 6.246 Stanje na dan 31. decembra 57 6.246


27

27. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA U svom redovnom poslovanju Društvo ostvaruje poslovne transakcije sa povezanim licima. Društvo pruža usluge povezanim pravnim licima i istovremeno je korisnik njihovih usluga. Odnosi između Društva i njegovih povezanih pravnih lica regulisani su na ugovornoj osnovi i po tržišnim uslovima. Ostale transakcije sa povezanim licima prikazane su u sledećoj tabeli: Kupci Dobavljači Ostale obaveze U hiljadama RSD 2013. 2012. 2013. 2012. 2013. 2012. Delta Agrar 20.547 768 707.532 605.625 338.390 304.804Napredak 28 28 - - - -Jedinstvo 196 - 219 - - -Interservis Futog 5.663 6.356 25 - - -Delta Vet med - - 6.944 4.294 - -Delta DTS - - 556 43 - -Kozara 16 - - - - -Delta automoto 8 - 13 61 - -Agroapoteka - - - 28.079 - -Delta DMD - - 3 6 - -Delta Real estate - - 182 302 - -Delta M - - 1.742 186 - -Florida bel - - 10 - - -Danubius 2 - - - - -Delta Pak - - 53 46 - -

Stanje na dan 31. decembra 26.460 7.152 717.279 638.642 338.390 304.804


28

Prihodi i rashodi: Prihodi Rashodi U hiljadama dinara 2013. 2012. 2013. 2012. Delta Agrar doo 554.564 499.952 68.438 104.497Danubius ad 28 7 - -Napredak ad 1.910 602 396 1.349Interservis-Futog - - 251 251Jedinstvo ad 1.842 1.300 1.685 915Topola ad 2.888 - - 320Agroapoteka - - - 26Delta DMD - - 3 6Delta Real Estate - - 12 68Delta Broker - - - 442Delta Holding - - 6 -Delta Automoto doo - - 140 226Delta Vet med - - 332 39Delta M - - 3.886 310Kozara 326 - 33 -Florida Bel - - 10 -Delta Pak - - 6 17Delta DTS - - 463 - Stanje na dan 31. decembra. 561.558 501.861 75.661 108.466

28. POTENCIJALNE OBAVEZE Rezervisanje po osnovu sudskih sporova Društvo je uključeno u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njegovog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Društvo procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka. Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Na dan 31. decembra 2013. godine Društvo se javlja kao tužena strana u određenom broju sudskih sporova. Društvo na dan 31. decembar 2013. godine ima formirana rezervisanje za sudske sporove u iznosu od RSD 9.003 hiljade.


29

29. DOGAĐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA Rukovodstvo Društva smatra da nema značajnijih dogadjaja koji bi uticali na finansijske izveštaje za 2013. godinu.

30. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA Društvo je u svom redovnom poslovanju u različitom obimu izloženo određenim finansijskim rizicima i to: Tržišnim rizicima, Riziku likvidnosti, Kreditnom riziku. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih uticaja na finansijsko stanje i poslovanje Društva u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta.

30.1. Tržišni rizik (a) Rizik od promene kursa stranih valuta

Društvo je izloženo riziku od promene kursa stranih valuta prilikom poslovanja u zemlji i inostranstvu, a koji proističe iz poslovanja sa različitim valutama, prvenstveno EUR. Devizni rizik nastaje u slučajevima neusklađenosti finansijskih sredstava i obaveza izraženih u stranoj valuti i/ili sa valutnom klauzulom. U meri u kojoj je to moguće, Društvo minimizira devizni rizik kroz minimiziranje otvorene devizne pozicije. U narednoj tabeli je prikazana izloženost Društva deviznom riziku na dan 31. decembar 2013. godine: U hiljadama RSD USD EUR RSD Ukupno Gotovina i gotovinski ekvivalenti 65 105 166 336Potraživanja od kupaca - - 27.533 27.533Ukupno 65 105 27.699 27.869 Kratkoročne finansijske obaveze - 153.018 613.931 766.949Obaveze prema dobavljačima - - 737.121 737.121Dugoročne obaveze - 472.814 - 472.814Ukupno - 472.814 1.504.071 1.976.885 Neto devizna pozicija na dan 31. decembar 2013. 65 (472.709) (1.476.372) (1.949.016)


30

U narednoj tabeli je prikazana izloženost Društva deviznom riziku na dan 31. decembar 2012. godine: U hiljadama RSD EUR RSD Ukupno Gotovina i gotovinski ekvivalenti 92 2.539 2.631Potraživanja od kupaca - 9.401 9.401Ukupno 92 11.940 12.032 Kratkoročne finansijske obaveze 356.635 120.038 476.673Obaveze iz poslovanja - 659.211 659.211Dugoročne obaveze 613.139 - 613.139Ukupno 969.774 779.249 1.749.023 Neto devizna pozicija na dan 31. decembar 2012. (969.682) (767.309) (1.736.991) (b) Rizik od promene kamatnih stopa

Društvo je izloženo raznim rizicima koji kroz efekte promena visine tržišnih kamatnih stopa deluju na njegov finansijski položaj i tokove gotovine. Poslovanje Društva je izloženo riziku promene kamatnih stopa u meri u kojoj kamatonosna sredstva (uključujući investicije) i kamatonosne obaveze dospevaju za naplatu u različito vreme ili u različitim iznosima. U sledećoj tabeli je prikazana izloženost Društva riziku promene kamatnih stopa: 2013. 2012.Instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom Finansijske obaveze 613.931 393.814 613.931 393.814Instrumenti sa varijabilnom kamatnom stopom Finansijske obaveze 625.832 695.998 625.832 695.998 S obzirom da Društvo nema značajnu kamatonosnu imovinu, prihod Društva i tokovi gotovine u velikoj meri su nezavisni od promena tržišnih kamatnih stopa. Rizik Društva od promena fer vrednosti kamatnih stopa proističe prvenstveno iz obaveza po osnovu primljenih kratkoročnih i dugoročnih kredita od banke. Krediti su primljeni po promenljivim kamatnim stopama i izlaže Društvo kamatnom riziku tokova gotovine. Tokom 2013. godine, obaveza po kreditu je bila sa varijabilnom kamatnom stopom, koja je vezana za Euribor. Obaveza po kreditu sa promenljivim kamatnim stopama bila je izražena u stranoj valuti ili se radi o kreditu sa valutnom klauzulom (EUR). Društvo vrši analizu izloženosti riziku od promene kamatnih stopa na dinamičkoj osnovi uzimajući u obzir alternativne izvore finansiranja i refinansiranje, pre svega za dugoročne obaveze budući da one predstavljaju najznačajniju kamatonosnu poziciju. Aktivnosti upravljanja rizicima imaju za cilj da optimiziraju neto rashod od kamata, uz uslov da su tržišne kamatne stope na nivou koju je u skladu sa poslovnom strategijom Društva.


31

30.2. Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti je rizik da Društvo neće biti u mogućnosti da finansira sredstva odgovarajućim izvorima finansiranja sa stanovišta rokova i stopa i rizik nemogućnosti da se sredstvo realizuje po razumnoj ceni u odgovarajućem vremenskom okviru. Društvo upravlja likvidnošću sa ciljem da osigura da izvori finansiranja budu raspoloživi za izmirenje obaveza u trenutku njihovog dospeća. Društvo neprekidno procenjuje rizik likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima finansiranja potrebnim za ispunjenje poslovnih ciljeva Društva, a u skladu sa poslovnom strategijom Društva. Društvo ima pristup raznolikim izvorima finansiranja. Sredstva se prikupljaju putem: Kratkoročnih i dugoročnih kredita, Depozita i Akcijskog kapitala. Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća, na dan 31. decembra 2013. godine:

U hiljadama RSD Do

6 meseci

Od 6 meseci do

1 godine1 do 5 godina

Preko 5 godina Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 336 - - - 336Potraživanja 28.050 434 - - 28.484Ostala potraživanja 5.190 35.520 - - 40.710Ukupno 33.576 35.954 - - 69.530 Kratkoročne finansijske obaveze 306.965 459.984 - - 766.949Obaveze iz poslovanja 737.121 - - - 737.121Dugoročne obaveze - - 440.296 32.518 472.814Ostale obaveze 189.302 180.410 - - 369.712Ukupno 1.233.388 640.394 446.759 26.055 2.346.596 Ročna neusklađenost na dan 31. decembar 2013. (1.199.812) (604.440) (446.759) (26.055) (2.277.066) Od ukupno iskazanih kratkoročnih finansijskih obaveza koje na dan 31. decembra 2013. godine iznose RSD 766.949 hiljada na tekuće dospeće dugoročnih kredita dobijenih od banaka se odnosi RSD 152.797 hiljada. Društvo planira da iznos od RSD 74.632 hiljada izmiri u 2014. godini. Iznos od RSD 613.931 hiljada odnosi se na pozajmice od povezanih lica koje se mogu reprogramirati, a preostalih RSD 221 hiljada se odnosi na kratkoročne obaveze za lizing.


32

Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća, na dan 31. decembra 2012. godine:

U hiljadama RSD Do

6 meseci

Od 6 meseci do

1 godine1 do 5 godina

Preko 5 godina Ukupno

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2.631 - - - 2.631Potraživanja 9.097 552 - - 9.649Ostala potraživanja 460 41.444 - - 41.904Ukupno 12.188 41.996 - - 54.184 Kratkoročne finansijske obaveze 196.907 279.766 - - 476.673Obaveze iz poslovanja - 659.211 - - 659.211Dugoročne obaveze - - 509.759 103.380 613.139Ostale obaveze 163.604 163.604 - - 327.208Ukupno 360.511 1.102.581 509.759 103.380 2.076.231 Ročna neusklađenost na dan 31. decembar 2012. (348.323) (1.060.585) (509.759) (103.380) (2.022.047)

30.3. Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik nastanka finansijskih gubitaka Društva kao rezultat kašnjenja klijenata ili druge ugovorne strane u izmirivanju ugovornih obaveza. Kreditni rizik se prvenstveno vezuje za izloženost Društva po osnovu gotovine i gotovinskih ekvivalenata, depozita u bankama i finansijskim institucijama, investiranja u hartije od vrednosti, potraživanja od pravnih i fizičkih lica i preuzetih obaveza. Društvo je izloženo kreditnom riziku i obezbeđenje od kreditnog rizika uspostavljeno je preduzimanjem određenih mera i aktivnosti na nivou Društva. U slučaju neblagovremenog izmirivanja obaveza kupaca prema Društvu, istima se prekida isporuka proizvoda. Međutim pored toga, Društvo ima značajnu koncentraciju kreditnog rizika u vezi sa potraživanjima, jer ima mali broj međusobno nepovezanih kupaca sa pojedinačno velikim iznosima dugovanja. Pored prekida isporuka proizvoda, koriste se sledeći mehanizmi naplate: reprogramiranje duga, kompenzacije sa pravnim licima, utuženja, vansudska poravnanja i ostalo. Na dan 31. decembar 2013. godine Društvo raspolaže gotovinom i gotovinskim ekvivalentima u ukupnom iznosu od RSD 336 hiljada (31. decembar 2012. godine: RSD 2.631 hiljada), što po proceni rukovodstva predstavlja maksimalni kreditni rizik po osnovu ovih finansijskih sredstava. Potraživanja od kupaca Maksimalna izloženost Društva po osnovu kreditnog rizika za potraživanja od kupaca po geografskim regionima data je u sledećoj tabeli:

U hiljadama RSD 2013. 2012.

Kupci u zemlji 27.533 9.401Kupci u inostranstvu

- Evro zona - -- Ostali - -

Ukupno 27.533 9.401


33

Ispravka vrednosti Starosna struktura potraživanja od kupaca data je u narednoj tabeli: Bruto

Ispravka vrednosti Bruto

Ispravka vrednosti

U hiljadama RSD 2013. 2013. 2012. 2012. Nedospela potraživanja 434 - 552 -Docnja od 0 do 30 dana 519 - - -Docnja od 31 do 60 dana - - 507 -Docnja od 61 do 90 dana 20.783 - 1.986 -Docnja od 91 do 120 dana - - - -Docnja od 121 do 360 dana 5.797 - 6.356 -Docnja preko 360 dana 139 139 161 161 Ukupno 27.672 139 9.562 161 Promene na ispravci vrednosti potraživanja od kupaca date su u narednoj tabeli: U hiljadama RSD 2013. 2012. Stanje 1. Januara 161 69Povećanja - 92Smanjenja (22) - Stanje 31. decembar 139 161

30.4. Pravična (fer) vrednost Poslovna politika Društva je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Društva vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti. Fer vrednost finansijskih sredstava koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti procenjuje se diskontovanjem novčanih tokova korišćenjem kamatne stope po kojoj bi Društvo moglo da pribavi dugoročne pozajmice, a koja odgovara efektivnoj kamatnoj stopi. Društvo smatra da iskazana knjigovodstvena vrednost potraživanja, nakon umanjenja za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja, kao i nominalna vrednost obaveza iz poslovanja, približno odražava njihovu tržišnu vrednost. Fer vrednost obaveza po kreditima procenjuje se diskontovanjem budućih ugovorenih novčanih tokova prema trenutnoj tržišnoj kamatnoj stopi koja je Društvu na raspolaganju za potrebe sličnih finansijskih instrumenata. Ovako utvrđena fer vrednost ne odstupa značajnije od vrednosti po kojoj su iskazane obaveze po kreditima u poslovnim knjigama Društva. Rukovodstvo Društva smatra da iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.

Documents

Podunavlje a.d. Čelarevo...Podunavlje a.d. Čelarevo Finansijski izveštaji 6 IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE ZA 2013. GODINU U hiljadama RSD 2013. 2012. Novčani tokovi iz poslovnih