Pojam vetaenja saobraajne neygode

Pojam vetaenja saobraajne nezgode

-U nekim slucajevima kada se reavaju pitanja a najvie i sporova na sudu odredjuje se vetaenje.Vetaenje se trai ekspertna,struna preglednost ispitivanja koje vrsi ekspert odnosno vetak.

-Ekspert je strunjak koji dobro poznaje odredjenu oblast i moze da vri vetaenje iz te oblasti.

Vetaenje se moe obavljati i van sudskog postupka.

-Vetaenje se odredjuje kada za utvrdjivanje ili ocenu neke vane injenice treba pribaviti i miljenje lika koje raspolae potrebnim strunim znanjem.-Iz ovako izoptene definicije pojam vetaenja sledi da je vetaenje jedan od izvora saznanja ,a dobijanje podatka.

Uslov koji e predstavljati osnov za donoenje odluke u krivinom postupku.

-Vetaenje nema mesta u sluaju kada je opte znaenje sudije odnosno organa krivinog postupka dovoljno da obezbedi zapaanje injenika vanog za postupak, i odmenu njihovog znaaja.

-Opte znaenje treba shvatiti u objektivnom smislu,znaim nije bitno da li odredjeni sudija u konkretnom sluaju raspolae nekim znanjem koje prevazilazi uobiajni fond znanja sudija.-Razlog da se organ postupka poslui vetaenju nije samo u nedostatku strune spreme organa ve i u injenici da uloga vetaka nemoe biti spojena ni sa jednom drugom ulogom osim izuzetno sa ulogom svedoka.

Formiranje uvidjajne dokumentacije zapisnik o uvidjaju

Dokumentacija uvidjaja predstavlja veoma znacajan izbor pogodaka za izradu nalaza i miljenja vetaka.Zato se moe rei da je sistematizovana i struno uredjena uvidjajna dokumentacija neophodan preduslov za izradu kvalitetnog nalaza i miljenja vetaka.

Elementi uvidjajne dokumentacije:

zapisnik o uvidjaju

skica lica mesta

situacioni plan lica mesta

fotodokumentacija

ostali priloziZapisnik o uvidjaju mora da sadri naziv organa pred kojim se obavlja radnja,mesto na kome se radnja obavlja dan i vreme,imena svih osoba koje su prisutne.

Osim toga pisana dokumentacija treba da sadri podatke o:

Vremenu dolaska ekipe ha lice mesta nezgode,vremena nastanka nezgode vozilima koja su uestvovala u nezgodi uesnicima nezgode,tragovima na vozilu i putu.

Zapisnik o uvidjaju-pojam

Verbalni prikaz najvanijih elementa zateenog stanja okolnosti nastanka nezgode za vreme i posle uvidjaja.

Sadri nekoliko vanih celina:

-zaglavnje,podaci o nezgodi,podaci o radnjama pre poetka uvidjaja,podaci o putu,podaci o vremenu...Znaaj i kvalifikacija tragova saobraajne nezgode prema mestu nastajanja

Podela tragova prema mestu nastajanja deli se na:

tragovi na kolovozu

tragovi na vozilima

tragovi na licima

tragovi na predmetima i objektima

tragovi na odei oveka

Tragovi na kolovozu:

tragovi vonje

tragovi koenja

tragovi klizanja

tragovi blokiranog toka

tragovi zanoenja

Tragovi na vozilima:

tragovi grebanja

tragovi guranja

tragovi vuenja

deformacije na vozilima

Tragovi na licima:

tragovi preloma kostiju

tragovi ogrebotina

Tragovi na odei oveka:

iscepana odea

mrlja od krvi

Formiranje uvidjajne dokumentacije(skica lica mesta)Preliminarna faza uvidjaja

Uobiajni naini obavetavanja su:

linim opaanjem radnika organa unutranjih poslova (policije)

obavetavanje od strane uesnika saobraajne nezgode

obavetavanje od strane oevidaca

obavetavanje zdravstvenih ustanova

Obezbedjenja mesta saobraajne nezgode:

Patrola policije koja po pravilu vri obezbedjenje mesta saobraajne nezgode ima zadatak daouva izgled mesta nezgode nepromenjenom stanju,odnosno da neophodne promene izgleda mesta svede na minimum,a da isto vremeno obezbedi bezbedno odvijanje saobraaja.

Postuvidjajna faza i formiranje dokumentacije obuhvata:

utvrdjivanje podataka o putu ,signalizaciji i saobraaju utvrdjivanje podatka o vozilima i oteenja na njima

prikupljanje podatka o vremenu,vidljivosti i o metorolokim uslovima sasluanje uesnika i svedoka nezgode

Faze izrade skice:

upoznavanje sa dogadjajem

upoznavanje sa mestom saobraajne nezgode

skiciranje saobraajne povrine i objekta oko puta

skiciranje vozila,lica i tragova

merenje i unoenje podatka u skicu

rekapitulacija i usaglaavanje.

Put i vreme obilaenja

-U ukupnom broju s.n. na putevima i ulicama vrlo vaan broj negoda koje nastaju pri promeni saob. Traka,naruito pri preticanju.Osnovni uzroci za nastajanje ovakvih nezgoda su greke u proceni prostorno-vremenske situacije na putu,greke u tehnici venje i nepotovanju saobraajnih propisa uesnika u saobraaju.

-Promena saob. Traka je mnogo emu specifian sluaj kretanja vozila u tom smislu je usresredjena panja vozaa.Voza koji ima nameru da promeni saobraajnu traku prethodno se uverava da time ne dovodi u opasnost i sebe i druge uesnike u saobraaju.Brzinu vozila prilagodjava uslovima kretanja i proverava da li je na tom putu dozvoljena promena trake vozila .

Uz sve ove mere predostronosti ,pri promeni trake voza ne sme da ometa kretanje drugih uesnika u saobraaju zauzimajui neposredno rastojanje od njih.

Put obilaenja se odredjuje prema obrascima: Sob=L1+L2+L3+L4L1 - duina vozila koje obilazi L2 duina vozila ili drugog nepokretnog objekta koji se obilazi

L3 -bezbedan razmak izmedju vozila koje obilazi i nepokretan objekat na poetku obilaenja

L4 bez. Razmak izmedju voz. Koje obilazi nep.objekat na kraju obilaenja

Vreme obilaenja lob=3.6 Sob/V1 (s)

Ako u susret dolazi vozilo put obilaenja izraunava se po sl. Formuli: Sob vece ili jednako SrV1+V1+V2 (m)

a vreme obilaenja Lob manje ili jednako 3..6 Sr/V1+V2 (s) Put i vreme preticanjaU ukupnom broju saobraajnih nezgoda na putevima i ulicama vrlo je vaan broj nezgoda koje nastaju pri promeni saobraajnih traka,naruito pri preticanju .Osnovni uzroci za nastajanje ovakvih nezgoda su greke u proceni ,prostoru i vremenske situacije na putu,greke u tehnici vonje i nepotovanju saobraajnih propisa uesnika u saobraaju.

Promena saobraajne trake je u mnogo emu specifian sliaj kretanja vozila i u tome smislu je usredsredjena panja vozaa. Voza koji ima nameru da promeni saobraajnu traku prethodno se uverava da time ne dovodi u opasnost sebe ili druge uesnike u saobraaju.Brzina vozila prilagoava uslovima kretanja i proverava da li je na tom delu puta dozvoljena promena saobraajne trake.Uz sve ove mere predostronosti,promeni trake voza ne sme da ometa kretanje drugih uesnika u saobraaju zauzimajui nepropisano rastojanje od njih.-Kod nezgoda koje se dogadjaju prilikom preticanja vrlo retko se nalazi na tragove koenja jer se tada obino pre nezgode ne koi.Zbog toga to nema pouzdanih podatka, ne moe se precizno odrediti bezbedan razmak izmedju vozila na poetku i na kraju preticanja.(l3il4),kao ni brzina kojom su se vozila kretala.U tom sluaju ,da bi se reili problemi uzronika nezgode,polazi se od podatka koji su utvrdjeni istranom postupku.Mora se izraunati razmak izmedju vozila na poetku i na kraju preticanja,pa na osnovu toga izvesti zakljuak o eventualnim grekama koje su dovele do nezgode.Pri tome se polazi od postavke da proraunata veliina ovih razmaka u koonkretnom sluaju obezbedjuju obezbedjenje preticanje bez posledica.

Podeljena su miljenja strunjaka o veliini i nainu izraunjavanja bezbednih rastojanja izmedju vozila na poetku i na kraju preticanja.Prevkadava miljenje da veliina ovog razmaka odgovara razmaku izmedju dva vozila koja se kreu jedno iza drugog u koloni.

Na osnovu obavljenih istraivanja o ponaanju veeg broja vozaa pri preticanju, utvrdjenja je empirijska zavisnost brzine i veliine bezbednog razmaka izmedju vozila na poetku preticanja koja glasi:

L3=2.5+0.25V+0.01V (m)

V-brzina vozila u koloni (km/h) pri emu je V=V1=V2... veliina bezbednog razmaka izmedju vozila na kraju preticanja treba da iznosi: L4=0.73L3(m)Ukupna duina puta potrebnog izmedju vozila na kraju preticanja treba da iznosi :

Spr=L1+L2+L3+L4 (m)

L1-duina vozila koje pretie(m)

L2-duina vozila koje se pretie(m)

L3-Duina bezbednog razmaka izmedju vozila na poetku preticanja(m)

L4-Duina bezbednog razmaka izmedju vozila na kraju preticanja(m)

Vreme za koje se obavi preticanje izraunava se po obrascu:

Tpr=3.6 Spr/V1 (s)

V1-brzina vozila za vreme preticanja(km/h)

Uzimajui u obzir mogunost pojave vozila iz suprotnog smera,bezbedan put preticanja pri prelasku vozila koje pretie na levu traku,kojom nailazi vozilo iz suprotnog smera kretanja,ne sme biti manji od: SprSr*V1/V1+V3(m) a vreme preticanja od: tpr3.6*Sr/V1+V3(s)

Sr-Udaljenost izmedju vozila koje pretie i votila koje mu dolazi u susret na poetku preticanjaV3-Brzina kretanja vozila koje dolazi u susret vozila koje pretie.

Udaljenost izmedju vozila koje se jedno drugom pribliavaju pri kretanju p istoj levoj traci ne sme ,prema tome da bude maje od :

SrSpr * V1+V3/V1(m) ili SRSpr * V+V3/3.6(m) Formiranje uvidjajne dokumentacije(situacioni plan)

Situacioni plan je vrlo kvalitetan ,tehniki korektan i kompletan crte u razmeri.

Prati ga kratka i jasna legenda i podatak o razmeri.Kotiraju se samo najvanije duine i ostale izmerene duine moraju biti prikazani tano u razmeri.

Prednost skice u odnos na ostale elemente uvidjajne dokumentacije:

jednostavno se i brzo crta

razdvaja vano od nevanog

jednostavno prikazuje izgled saobraajne povrine i meusobni poloaj tragova i predmeta

vidi se ta je i kako mereno na licu mesta.Nedostaci skice:

nedaje opte podatke o S.N.

ne moe da prikae izgled tragova i predmeta S.N.

ne prikazuje verno situaciju jer se crta slobodnom rukom

tehniki nivo je nozak pa nejasna irem krugu korisnika.

Situacioni plan ima sledee prednosti na ostalemetode:

vrlo kvalitetno razdvaja vano od nevanog

rastereen je od kota koje nisu neophodne

verno prikazuje lice mesta jer se crta u razmeri

kvalitetan i prilagodjen korisnicima

jednostavno prikazuje geometriju saoracajnice i medjusobni raspored tragova i predmeta.

Nedostaci situacionog pana::

crta se na osnovu skice i beleki

ne vidi se ta je mereno na licu mesta

nedaje niz podatka o nezgodi i ne prikazuje izgleda lica mesta,tragova i predmeta.

Znaaj i kvalifikacija tragova saobraajne nezgode prema fazi nezgodePrema fazi nezgode,tagovi s.n.se dele na:

1)Tragovi nastali pre saobraajne nezgode

2)tragovi nastali u toku saobraajne nezgode

Tragovi nastali pre saobraajne nezgode

-Tragovi vonje pri kretanju vozila po kolovozu ili izvan njega,pneumatici vozila ostavljaju tragove koji su manje ili vie vidljivi,ako se vozilo kree po snenom pokrivau,blatu,praini ovi tragovi su jasni ,profil gume se dobro ucrtava,pa se lako moe utvrditi oblik ara protektora i vrsta gume odnosno njen proizvodja.

-Tragovi klizanja ovi tragovi najee nastaju na klizavom i zaledjenom kolovozu pri ubrzanom kotrljajuem toku,ili pri jedne manje ,trag klizanja,pri jednom manje zakoenom toku,trag klizanja poznaje se po zakrivljenoj putanji kretanja,sa promenjivim rastojanjem pojedinih tragova gume.-Tragovi koenja se dobro uoavaju kod kolovoza izradjenih od asvalta ili betona ,dok manje primeuju na kolovozu od kocke ili tucanika.Simbolina oznaka tragova koenja je puna linija, za zadnje tokove udvojena linija.

Tragovi nastali u toku saobraajne nezgode Tragovi guranja

Tragovi grebanja

Tragovi vuenja

Deformacije na vozilima

Okrznutine vozila na predmetima

Ovi tragovi su vani za saobraajno tehnike vetake. Znaaj i kvalifikacija saobraajne nesgode prema

velicini

Tragovi se prema veliini dele na mikro i makro tragove:

-Makro tragovi: su dovoljne veliine tako da se mogu videti golim okom.

-Mikro tragovi: su tragovi koji se zbog veliine ne mogu se uociti golim okom.

Zato se mesta na kojim se oekuje mikro tragovi pretrauju posebnim metodama i uy pomo posebnih pomagala.

U praksi se naalost tragovi obrauju samo kad su vidljivi dok se o mikro tragovima ne vodi dovoljno racuna zato se ni iz vrlo jednostavnih sluaja ne moe korektno analizirati niti rekonstrujusati.

Mikro tragovi imaju poseban znaaj u sluaju: izmene makro tragova

saobraajne nezgode nepoznati poinilac

koga su iskazi svedoka protivreeni, a makro tragovi ne moe iskljuiti ni jedna verzija.

Takasti tragovi:

su svi tragovi saobraajne nezgode ije su dimenzije male ili nebitne. Pri merenju poloaja takastih tragova dovoljno je odrediti:

poduni poloaj centra traga

popreni poloaj centra traga

Koncentrisani tragovi:

su svi tragovi koncentrisani na manjim povrinama ije su dimenzije bitne, ali ne i oblik i pravac pruanja. Kod njih se meri:

poduni poloaj centra traga

popreni poloaj centra traga

duina traga

irina traga

Liniski tragovi:

su oni tragovi ija je dimenzija(duina) bitna izraena u odnosu na drruge. Duina se ne crteu prikayuje u raymeri, a irina ne.Povrinski tragovi:

Su tragovi saobraajne nezgode rasuti na veoj povrini ija poloaj,oblik,pravac pruanja su vani. Najee pravac pruanja ovih tragova pomae vetaku da utvrdi pravac kretanja vozila podsredno pred sudar. Pri merenju odreuje se:

poduni poloaj poetka i zavretka traga

popreni poloaj poetka i zavretka traga

duina i irina zone traga

oblik zone traga

Zapreminski tragovi:

su oni tragovi kod kojih je znaajna i trea dimenzija (dubina ili visina). Pri merenju ovih tragova odreuje se:

poduni i popreni poloaj poetka i zavretka traga

duina i irina traga

oblik povrine traga

dubina tj. Visina traga.

Pojam i znaaj uvidjajaPoslovi vrenja uvidjaja saobracajne nezgode uredjeni su propisima,i to:

zakon o bezbednosti saobraaja

zakon o policiji

zakon o prekrajima

krivinom takonu

zakonu o krivinom postupku

Medjutim ,ovim propisima su regulisane samo vrste poslova,ali ne i konkretni poslovi.

Kompletiranje uvidjajne dokumentacije i arhiviranje:

Instrukcijom je propisano da se za s.n.sa poginulim ili povredjenim licima,odnosno materijalnom tetom koja ima obeleje krivinog dela,formira predmet koji sadri:

1) krivinu prijavu ili izvetaj o s.n. tuilatvu

2) obavezne elemente uvidjajne dokumentacije:

zapisnik o uvidjaju

skicu lica mesta

situacioni plan

fotodokumentacija

izvetaj o obezbedjenju lica mesta s.n.

3) ostale priloge znaajne za razmatranje i razjaenje s.n. koji mogu obezbediti:

video zapis

zapisnik o sasluanju osumljienog

izjave uesnika o oevidcima s.n,

zapisnik o izvrenoj kontroli uesnika u saobraaju vozila

nalaze o prisustvu i koncentraciji alkohola,opojnih droga ili lekova,

potvrdu o smrti lica ili beleku o tome

zapisnik o izvrenom vanrednom tehnikom pregledu vozil

potvrda o privremeno oduzetoj vozakoj dozvoli,saobraajnoj dozvoli,tahografskom ulokuuredjaju

sve drugo to je znaajno za razjanjenje s.n.Za s.n. sa samo malom materijalnom tetom koja nema obeleje krivinog dela ,formira se predmet koji sadri:

1) Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka odnosno izvetaja u sluaju nepoznatog poinioc.

2) Obavezne elemente uvidjajne dokumentacije

zapisnik o uvidjaju

skica lica mesta odnosno situacioni plan

3) Ostale priloge znaaja za razmatranje i razjaenjenje s.n. koji mogu obezbediti:

fotodokumentacija

zapisnik o izvrenom kontroli uesnika u saobraaju vozila

izjave uesnika o oevidcima s.n.

potvrdu o privremeno oduzetim predmetima

zapisnik o izvrenom teh. Pregledu vozila potvrda o potvrda o privremenom oduzetoj vozakoj dozvoli,saobraajnoj dozvoli,tahografskom uloku-uvidjaju.Znaaj i kvalifikacija tragova saobraajne nezgode prema situaciji sa aspekta merenjaPodela tragovi sa aspekta merenja:

takasti tragovi

koncentrisani tragovi

liniski tragovi

povrinski tragovi

zapreminski tragovi

Takasti tragovi: su sbi tragovi s.n. ije su dimenzije male ili nebitne.Pri merenju poloaja takastih tragova dovoljno je odrediti:

poduni poloaj centra traga

popreni poloaj centra traga

Najei tragovi su:kapljice krvi,ljuspice boje,sitni delovi otpali sa vozila,delovi obue i odee.Neki krupni delovi mogu biti tretirani kao takasti tragovi ako njihove dimenzije nisu bitne za uvidjaj.Koncentrisani tragovi: su sbi tragovi koncentrisani na manjim povrinama ije su dimenzije bitne,ali ne i oblik i pravac pruanja.Kod njih se mere:

poduni poloaj centra traga

popreni poloaj centra traga

duina traga, irina traga

Liniski tragovi: su tragovi ija je jedna dimenzija (duina)bitno izraena u odnosu na drugu (irinu).duine se na crteu prikazuju u razneri, a irine ne.Liniski tragovi mogu biti:pravoliniski i krivoliniski.

Pravoliniski tragovi se mere tako to se odredi:

poduni i popreni poloaj poetka i zavretka traga

duina traga

irina traga

Kod krivoliniskih tragova odredjuje se i: poloaj nekoliko taaka na tragu

podaci za izraunavanje radijusa krivine traga.

Povrinski tragovi:su tragovi s.n. rasuti na veoj povrini najee pravac kretanja vozila neposredno pre sudara.Pri merenju odredjuje se :

poduni i popreni poloaj poetka i zavretka traga

duina i irina zone traga

oblik zone traga

Zapreminski tragovi: su oni tragovi kod kojih je znaajna i trea dimenzija (dubina ili visina).Pri merenju ovih tragova odredjuje se:

poduni i popreni poloaj poetka i zavretka traga

duina i irina traga

oblik povrine traga

dubina(visina traga)

Postupci obrade tragova-fiksiranje tragova

Osnovni cilj uvidjaja je struno i sveobuhvatno fiksiranje zateenog stanja,a najvaniji elementi zateenog stanja su predmeti i tragovi saobraajne nezgode.

Fiksirati trag saobraajne nezgode znai sauvati njegova bitna obeleija radi kasnije analize.

Osnovne metode fiksiranja su:

1) Izuzimanje(izuzimanje predmeta koji nose trag,izuzimanje mulaa,izuzimanje tragova

daktiloskopskim folija i sl.)

2) Fotografisanje i u novije vreme video snimanje.

3) Grafika metoda(skiciranje i crtanje u razmeri)

4) Verbalni metod fiksiranja tragova(opis).

-Postoje brojni kriterijumi za podelu tragova,ali ovde e biti objanjenja samo jedna grupa tragova koja je veoma bitna za izradu skice lica mesta saobraajne nezgode i situacionog plana.Ta grupa tragova sa aspekta merenja,koju moemo podeliti na:

takaste tragove

koncentrisane tragove

liniske tragove

povrinske tragove

tapreminske tragove

Podaci koji se mogu dobiti sa situacionog plana ,a koji su rezultat dobrog fiksiranja tragova sa aspekta merenja su: brzina kretanja vozilana osnovu duine traga koenja,izraunavanje zaustavnog puta,izraunavanje na osnovu odbaaja komadia razbijenog stakla,smer kretanja peaka u trenutku sudara,daljinu odbaaja peaka u sluaju kada se na osnovu tragova fiksiranih uvidjajnom dokumentacijom moe utvrditi mesto sudara i td.Otuda velika vanost pravilnog naina postupanja sa tragovima koji se pojave na licu mesta saobraajne nezgode. Tragovi sa aspekta merenja veoma dobro predstavljaju saobraajnu situaciju u trenutku nezgode

Elementi uviajne dokumentacije koja sadri ove tragove imaju zadatak da tu situaciju predstave sudijama i drugim nedlenim licima koji nisu bili na licu mesta saobraajne nezgode

To ynai da svaki trag koji se fiksira ima ogroman znaaj i ulogu za onog ko ga posmatra. U krajnjem sluaju, jedan trag moe u potpunosti da primeni miljenje sudije o nekoj saobraajnoj nezgodi. Kada govorimo o uviaju saobraajne nezgode kao sistemu radnji koje imaju svoj redosled, potrebno je shvatiti i uoiti da ovaj sistem radnji ima svoju zakonsku osnovu tj. Pravne odredbe koje definiu uviaj, rekonstrukciju, pokretanje prekrajnog ili krivinog popstupka, sastavljanje zapisnika, izbor vetaka saobraajnih nezgoda i slino.

U grupu tragova sa aspekta merenja pripadaju svi tragovi koji se nau na licu mesta saobraajne nezgode.

Samo se pojedinano mere tj: fiksiraju, kategorije ove grupe tragova.

Stoga je vano dobro vrenje uviaja saobraajne nezgode, jer u suprotnom su ogromne posledice. Upravo na njemu se zasniva krivina ili nevinost uesnika u saobraajnoj nezgodi.

Izuzimanje tragova saobraajne nezgode podrazumeva da se oni na licu mesta struno obrade, izdvoje, spakuju, ponesu i sauvaju.

Mogunost naknadnih analiza je najvea prednost medoda izuzimanja.

Izuzimanje tragova i metoda mulairanja se smatraju najznaajnijim u trasologiske analize.

Mulairanje to je svojevrsna zamena izuzimanju tragova, samo to se umesto predmeta ili traga izuzima njegov odlivak.

Primenjuju se izuzetno na reljefne tragove, a posebno na tragove vonje sa dobro otisnutim arama pneumatika i na tragove stopala. Zadatak ovog metoda je da se dobije negativ traga koji predstavlja.

Fotografisanje je veoma znaajan metod fiksiranja tragova koji ima znaajne prednosti u odnosu na ostale metode fiksiranja.

To je najobjektivniji i najoigledniji metod fiksiranja tragova i predmeta saobraajne nezgode (posle izuzimanja).

Fotografija je sveobuhvatna to jeste na njoj se nalazi sve to je optiki vidljivo, bez obzira da li se smatra vanim ili ne. Fotografija jednostavno saoptava veliku koliinu informacija o izgledu (oteenja vozila, izgledu lica mesta, nepravilnih tragova i predmeta).

Grafiki metod fiksiranja odnosi se na crtanje lica mesta saobraajne nezgode i to pomou: kroki skice, skice i situacionog plana.

Verbalni metod fiksiranja tragova se bazire na mogunostimada se reima prikae zateeno stanje na licu mesta saobraajne nezgode.

Primenom ovog metoda dolazimo do zapisnika o uviaju, slubenih beleki, raznih izvetaja i slino. Prilikom primene verbalne metode posebno panja se mora posvetiti nabrajanju i opisivanju predmeta i tagova saobraajne nezgode.

Pri tome je potrebno opisati i evidentirati sve vane obeleja traga:

1) vrstu i izgled traga

2) porekli i nain nastajanja traga

3) poloaj traga

4) bitne dimenzije traga

5) detaljni opis izgleda i poloaja karakteristinih detalja na tragu.

Izraunavanje brzine vozila na osnovu tragova guma i Kada se trag koenja prostire na dve razliite podloge

Osim tragova blokiranja toka za odreivanje brzine vozila mogu se koristiti i tragovi zanoenja. Tragovi zanoenja nastaju pri zanoenju vozila na kolovozu. Na osnovu tragova dejstva centrifugalne sile uslovno se rekonstruie brsina vozila. Ako znamo veliinu radijusa krivine i popreno usporenje koje se ostvari za vreme ostavljanja tragova na proklizavanje u krivini.

VGK = R* bp

VGK granina brzina na proklizavanje u krivini (m/s)R radijus krivine (m)

bp popreno usporenje (m/s)

Izraunavanje brzine automobila kada se posle koenja vozilo sanosi:

V1 = 2*( b*S4p+bZ*S4z)S4p put koenja bez zanoenja

S4z put koenja sa zanoenjem

bz ~ 0,8*b usporenje pri zanoenju

Ako je automobil koen pri istoj brzini (V1) na dva razliita kolovoza koja omoguavaju razliita usporenja (b1=/= b2)

V1 = 2*b1*S41 => S41 = V1/2*b1 V1 = 2*b2*S42 => S42 = V1/2*b2

Obzirom da se radi o istoj brzini to reavanjem po V1 ove dve jednaine dobijamo:

2* b1* S41 = 2* b2* S42

S41 = b2/ b1* S42

U sliaju horizontalnog puta (i=0) jednaina postaje:

S41 = g*( 2* +-0)/ g*( 1* +-0)* S42 = 2/ 1* S42Brzina kada se trag koenja prostire na dve razliite podloge se moe izraunati i na ovaj nain:

V1 = 2*(b1* S41+b2* S42+bsr*lo)

V1 = 2*bsr*(S41+S42)

Proseno usporenje na putu koenja S41+S42:

bsr = S41b1+S42b2/S41+S42S41,b1 put koenja i usporenja na prvoj vrsti i stanju podloge

S42,b2 put i usporenje na drugoj vrsti i stanju podloge

lo meuosovinsk rastojanje

Brzina automobila koji vue nekoenu prikolicu, a koenje je sa njom zaustavljen na tragu koenja S4:

V1 = 2*b*S4*ma/ma+mpr (m/s),

b usporenje automobila bez prikolice

U ovakvim sluajevima se obino radi o nezgodi u kojoj je vozilo udarilo u pokretnu(ili nepokreto) prepreku ija je masa znatno manja od mase vozila(peak,biciklista). Koliina kinetike energije utroene na deformacioni rad i saoptavanje poetne brzine udarenom predmetu dovoljno je mala da se moe zanemariti.

Kada se vozilo prilikom kretanja du tragova kree pravoliniski izvoenje analitikog izraza za proraun brzine polazi od toga da je u koliko se vozilo zaustavilo na koje je vozilo posedovalo utvrena na savlaivanje otpora du puta koenja, tj:Ek = Em*V/2 = (+-i)G*SkG = m*g

G/g*V/2 = (+-i)G*Sk

g = 9,21 m/s

V = 2*g*Sk(+-i)

G teina vozila (N)

g ubrzanje zemljine tee

Ek kinetika energija

E0 rad (J-ul)

koeficijent prijanjanja

i poduni nagib puta

(+ za uspon, - pad)

Znajui da je brzina

V = 2*b*S4 = b = const, Sk = S4I u sluaju kada je usporenje konstantno izjednaenje 2*g*Sk(+-i) = 2*b*S4Dobijamo da se usporenje b moe izraziti na sledei nain

b = (+-i) g (m/s)

Pod predpostavkom da su i i tane, brzine izraunate pomou ovog izraza neto je manja od stvarne brzine kojom se kretalo vozilo neposredno pre aktiviranja mehanizma za koenje. Koeno vozilo poinje da ostavlja trag neto kasnije od trenutka kada pone dejstvo sistema za koenje.

Izraz V = 2*g*Sk(+-i) odnosi se na sluaj kada su tokovi na vozilu koje je ostavilo trag koji su bili blokirani tj. Kada je vozilo klizalo blokiranim tokom.

Ako se vozilo ne zaustavi koenjem, na kraju traga koenja tada je:

Sk(+-i)

V1 brzina vozila na poetku traga

V2 brzina vozila na kraju traga

Postpuci obrade tragova (pronalazenje tragova)

Na licu mesta, iroj i uoj okolini pri saobraajnoj nezgodi nastaju tragovi. Tragovi saobraajne nezgode ine sve posledice koje se mogu fiksirati. Da bi se taj posao u toku uviaja obavio kvalitetno i efikasno neophodno je pre poetka traenja tragova shvatiti saobraajnu situaciju i traenje tragova izvriti sa jasnim oekivanjem ta e se pronai. Tragove trai i obrauje lan uviajne ekipe koji mora biti struno osposobljen za taj posao. Misaona konstrukcija nezgode moe se tokom uviaja menjati, dopunjavati i usaglaavati sa stvarnim stanjem. Trae se svi tragovi, meutim u uviajnu dokumentaciju fiksiraju se samo znaajni za analizu saobraajne nezgode.

Pronalaenje tragova je u direktnoj vezi sa saobraajnom nezgodom.Kad se shvati saobraajna situacija trebalo bi pouzdano odgovarati na pitanje koje tragove gde traimo.

Pretraivanje celog prostora bez jasnih oekivanja samo bi nepotrebno oduzelo vreme, a ne bi garantovalo otkrivanje svih vanih tragova.Tragove saobraajne nezgode pronalazi i obrauje lan uviajne ekipe koji je nesumljivo osposobljen za taj posao. To je najese kriminalistiki tehniar ili saobraajni policajac. Ostali lanovi ekipe a posebno rukovodilac uviaja pomau tako to sugeriu na postojanje tragova i ukazuju na njihovu vanost za analizu nezgode. Tragovi se, prvenstveno, traze na osnovu misaone rekonstrukcije dogaaja. Kada struno lice shvati ta se desilo, trebalo bi da tano zna gde i koje tragove oekuje na licu mesta (tipicni tragovi). Ovu misaonu rekonstrukciju bi trebalo na licu mesta neprekidno usaglaavati i menjati u zavisnosti od toga da li postoje tipicni tragovi za tu situaciju ili ih nema. Meutim, na neke znaajne tragove mogu ukazati uesnici i svedoci saobraajne nezgode. Oni to mogu uiniti direktno-pokazujui tragove i indirektno- objanjavajui kako se nezgoda dogodila.Naime, na licu mesta se nalazi i po nekoliko strotina raznih tragova. Kada su rukovodilac uviaja i strunjak za obradu tragova odredili ta e biti znaajno za sveobuhvatnu i pouzdanu analizu nezgode, oni se opredeljuju i za tragove kojima dokumentuju najznaajniji elementi zateenog stanja. Tako se zanemaruje veliki broj tragova koji ne pruaju nikakve nove informacije o nezgodi. Ne postoji drugo pravilo po kome se aproksimira jedini tragovi, a izdvajaju i obrauju neki drugi. Nekad se jedan vaan element okolnost pouzdano i precizno dokumentuje jednim ili sa vie tragova. U drugoj situaciji (ako nema pouzdanih tragova), isti tragovi e biti vrlo znaajni i bie sveobuhvatno fiksirani.

Za kvalitetnu obradu tragova, trebalo bi poznavati i pravilo ceniti njihov znaaj. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaaj. Tragove bi trebalo obraditi tako da se zadovolji njihov znaaj. Naime, za svaki trag bi se trebalo znati koje vane informacije prua u procesu razmatranja nezgode te ga obraditi na nacin da se ove informacije kvalitetno prenose. Npr. kod traga vonje oderuje se njegov poloaj kako bi se utvrdila putanja vozila. Kod traga koenja meri se njegova duina kako bi se izraunala brzina kretanja vozila. Ako se radi o NN vozilu meri se i irina ovih tragova, kako bi se vrila eliminacija onih kojih nisu ostavili takav trag. Ako su na tragu vonje dobro uoljive are, one se fotografiu razmerno u cilju informacije onih pneumatika ije se are razlikuju. Ako se na reljefnom tragu vonje nalaze i neki karakteristini detalji, trag se mulaira.Na licu mesta bi redovno trebalo uzeti izjave uesnika ili svedoka nezgode. Shvatajuci izjave rukovodilac uviaja shvata saobraajnu situaciju i mehanizam nastanka tragova. Ovo pomae u odreivanju tipinih i netipinih tragova saobraajne nezgode. Pri tome rukovodilac uviaja stalno i uporedno analizira izjave i naene tragove na licu mesta. Trebalo bi posebno ceniti delove izjave koje nisu u skladu sa tragovima i ovo kvalitetno fiksirati.

Postupak obrade tragova (obezbeivanje tragova)

Obezbeivanje tragova saobraajne nezgode, podrazumeva obezbediti odvijanje saobraaja i spreiti mogunost nastajanja novih saobraajnih nezgoda kao i spreiti unitavanje, promenu ili pomeranje tragova. Promene je vano spreiti jer bi izmenilo znaaj traga i doprinele neprekornosti analize traga pa i saobraajne nezgode. Obezbeivanje mesta saobraajne nezgode poinje odmah posle saobraajne nezgode naime poev od uesnika u saobraajnoj nezgodi, a traje dok se ne izvri obrada tragova i njihova analiza. Za neke tragoveto podrazumeva fotografisanje, za neke merenje i unos u zapisnik o uviaju, a za tragove koje se izuzimaju zbog nekih dodatnih ispitivanja i analize obezbeivanje se nastavlja do okonenja analiza.Markiranje tragova je postupak ispitivanja neisprekidanih ili isprekidanih linija pored tragova ili predmeta na licu mesta saobraajne nezgode. Vri se da bi se neki deo zateenog stanja uoio dobro uoljivim.Ove linije moraju da prate pravu pruanja liniskih tragova odnosno oblik zone traga. Ako se trag nalazi na povrsini na kojoj je ne mogue iscrtavati linije onda se markiranje vri posebnim trakama na licu mesta.Markiranje se vri najese na licu mesta a moe i naknadno na fotografijama. Tad markira lice koje je prisustvovalo uviaju, pored traga ucrtava liniju kontrasne boje ili strelicom upuuje na mali trag ili detalj na tragu.Markiranje je posebno vano u nekim situacijama:-ako postoji potreba da se trag pomeri pre zavretka uviaja ako se time olakava merenje traga;-ako se oekuje fotogrametrisko korienje fotografija;-da se istakne vaan trag u grupi dobro vidljivih tragova;-ako preti opasnost da se neki trag nee videti dobro na fotografiji;-da bi se odredila zona prostiranja traga;Oznaavanje tragova podrazumeva pridodavanje pojedinih oznaka, simbola svakom tragu pojedinano. Oznake mogu biti numerike, slovne ili kombinovane. U naoj praksi najee se koriste numerake oznake. Tragovi se po pravilu oznaavaju na licu mesta, a izuzetno i naknadno na fotografijama. Oznaavanje na licu mesta se vri tako to se pored traga postavi ploica na postolju ili piramida sa oznakom.Ploica sa jedne strane ima svetlu podlogu i tamnu oznaku a sa druge obrnuto.Ukoliko iz bilo kog razloga oznaavanje nije izvreno na licu mesta, moe se izvriti naknadno na fotografijama tako to se pored traga crnim ili belim tuem upie njegova oznaka. Oznaavanjem se olakava rad ekipi za uviaj.Pri odreivanju redosled oznaka treba biti dosledan nekoj logici, obino se oznaava sledeim redosledom:-prve oznake se pridodaju vozilima;-sledee leevima i povreenima;-zatim se oznae liniski tragovi;-ostali postojei tragovi;-oznae se nepostojei tragovi (pravac kretanja vozila i peaka, poloaj svedoka, poloaj vozaa pre pomeranja...)

POSLOVI koje policij obvlj u bezbednosti sobrj prem

rzliitim subjektim mogu se grupisti n:

NEPOSREDNU KONTROLU I INTERVENTNO REGULISANJE SAOBRAAJA

UPRAVNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

PRAENJE I UNAPREENJE PROPISA U BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

OBRADA I RASVETLJAVANJE SAOBRAAJNIH PREKRAJA I SAOBRAAJNIH NEZGODA

INSPEKCIJSKO-TEHNIKI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

PREVENTIVNO-PROPAGANDNI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA

OSTALI POSLOVI BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA.U bezbednosti sobrj policij im jsno definisnu funkciju, odreenu zkonim i drugim propisim. Svrh policijskog rd je ztit orgnizovnog funkcionisnj drumskog sobrj i ztit grn i mterijlnih vrednosti u procesu prevoenj. To se postie primenom mer ztite bezbednosti i sprovoenjem preventivnih ktivnosti, uz podrku jedinstvene bze podtk o vozilim, vozim, sobrjnim prekrjim i sobrjnim nezgodm.

Kontrolu u pogledu pridrvnj propis u vezi s bezbednou sobrj n putevim sprovodi sobrjn policij. Deltnost policije u vezi s bezbednou sobrj n putevim je prvno ureen, u skldu s principim demokrtskog drutv i ustvom zgrntovnim sistemom ztite slobod i prv grn.

Zkonom o policiji iz 2005. godine kontrol u sobrju n putevim odreen je ko poso policije. Imjui to u vidu, n rd sobrjne policije, ko integrlnog del Direkcije policije u Ministrstvu unutrnjih poslov Republike Srbije, primenjuju se opti propisi i prvil rd policijske slube.

Prem odredbm ln 3 Zkon o bezbednosti sobrj n putevim predvien je ndlenost orgn unutrnjih poslov (Slubeni glsnik SRS broj 53/82) d prte stnje bezbednosti sobrj n putevim, vre kontrolu i regulisnje sobrj n putevim i ndzor u sprovoenju propis i preduzimju druge mere koje se odnose n bezbednost sobrj n putevim.

N ovj nin odreen je neln stvrn ndlenost policije d vri kontrolu u sobrju n putevim.

Zkon o bezbednosti sobrj n putevim, u lnu 4 stv 1, odredio je funkcionlnu ndlenost z vrenje nvedene kontrole. Tko, kontrolu u sobrju n putevim mogu vriti uniformisni policijski slubenici. Meutim, treb imti u vidu d je, zbog specifinosti rd i potrebnih znnj i vetin, izvren specijlizcij obvljnj ove deltnosti, tko d je obvljju posebno orgnizovne jedinice sobrjne policije, prepozntljive po posebnim obelejim. ln 4 stv 1 Zkon o bezbednosti sobrj n putevim propisuje d kontrolu sobrj i kontrolu ispunjenosti uslov z uee u sobrju voz i vozil vre rdnici milicije ( u dnnjoj terminologiji to bi bili uniformisni policijski slubenici).Znaaj i klasifikacija tragova saobraajne nezgode prema vrsti

Tragovi saobraajne nezgode prikupljaju se pri uviaju i predstavljaju skiciranjem, fotografisanjem i opisivanjem.Tragovi mogu biti pokretni i nepokretni. Oni su esto presudni za analizu toka nezgode pa ih pri uviaju treba evindetirati oznaavanjem svih karakterisitka koje su od znaaja za utvrivanje porekla, oblika, izgleda, lokacije, dimenzija itd.Pod tragom saobraajne nezgode podrazumeva se svaka vidljiva ili prostim okom nevidljiva postojea materijalna promena koja je proizvedena u toku saobraajne nezgode. Za svaku vrstu traga potrebna je odreena tehnika i taktika za pronalaenje i fiksiranje pri uviaju.Znaaj traga je razliit, u razliitim situacijama.Prema tome to se iz traga moe zakljuiti o nezgodi razlikujemo kriminalistiki (kriminalistiko-tehniki) i saobraajni (saobraajno-tehniki) znaaj tragova.Tragovi se prema vrsti dele na:-povrede lica i ivotinja;-oteenja vozila, objekata i predmeta;-ostali tragovi nezgoda;Za uspeno vrenje saobraajno-tehnikog vetaenja od posebnog je znaaja i dobro poznavanje, tumaenje indetifikacija i korienje tragova motornog vozila u analizi saobraajnih nezgoda.Za ovu upotrebu, a prema nainu nastajanja u tragove koji su predmet nae analize spadaju:1. Tragovi vonje2. Tragovi klizanja3. Tragovi zanoenja4. Tragovi blokiranog toka5. Tragovi koenja

Tragovi vonje

Pri kretanju vozila po kolovozu ili van njega, pneumatici vozila ostavljaju tragove. Ako se radi o kretanju vozila vozila po snenom pokrivau, blatu, praini ili drugim povrinama na kojima se oriskuju tragovi pneumatika, oni se jasno uoavaju, tako da se dobro otisnut profil gume lako raspoznaje, pa se veoma lako mogu utvrditi vrsta i izgled ara protektora, a preko njih i kataloga guma, vrsta i dimenzije gume, zatim proizvoa gume, a orjentaciono vrsta i tip vozila. Ovi tragovi su znaajni za saobraajno tehnikog vetaka radi rekonstruisanja putanje kretanja vozila. U sluaju naputanja mesta nezgode, tragovi vonje su od naroitog znaaja za indetifikaciju vozila koje je uestvovalo u nezgodi i smera kretanja pri naputanju mesta nezgode.

Tragovi klizanja

Ovi tragovi najee nastaju na klizavom (zaprljanom ili zamaenom delu kolovoza) i zaleenom kolovozu pri nekontrolisanoj vonji izazvanoj ubrzanim kotrljanjem ili jednog jae, a drugog manje koenog toka, pri koenju sa razliitim dejstvom sila koenja na tokovima ili pri prikoivanju ili koenju na razliitim kolovoznim povrinama (desni tokovi na bankini, a levi na kolovozu).

Tragovi zanoenja

Popreni profil automobilskog pneumatika ocrtava se kod kotrljajueg toka formiranjem poprenih crta u odnosu na pravac vonje. Ukoliko dolazi do jaeg zakoenja tokova ove crte se vie povijaju ka pravcu vonje, tako da se formiraju prave linije i ocrtavaju pun trag.

Tragovi blokiranog toka

Ovakve tragove ostavljaju pojedini tokovi vozila kad su potpuno blokirani. Pojavljuju se usled oderenih neispravnosti ili oteenja vozila, tako da nastupi blokiranje jednog ili vie tokova na vozilu. Kako se blokirani tokovi ne okreu ve stalno klizaju oni formiraju trasove izrazitog intenziteta. Pod dejstvom sila izazvanih blokadom nekog od tokova, stvara se obrtni momenat oko vertikalne osovine toka koji proizvodi rotaciju i zanoenje vozila koje skree sa pravoliniske putanje po istom tragu koji se i argumentuje postojanjem i dejstvom blikade.

Tragovi koenja

Nastaju kao rezultat proizvedene sile koenja na koionim uredjajima vozila koja se preko pneumatika prenela ocrtala na kolovoznom zastoru.Tragovi koenja su dobro uoljivi kod kolovoza izgradjenih od asvalta ili od betona dok su manje vidljivi kod kolovoza kamene kocke ili tucanika.

Bezbednost saobraaja

Odeljenje: S-33

Kordinatori: Igi Nemanja

Ratkovi Minja

Igi Aleksandar

1) Kontrola brzine na putu pomou uredjaja(radara i tahografa)

Aleksi Sinia

2) Zadaci i organizacija slube unutranje kontrole BS.

Bjelobrk Marko3) Proraun brzine kretanja vozila na osnovu oitavanja sa tahografa

Divljaki Sneana

4) Proraun brzine kretanja vozila na osnovu daljine odbaaja stakla razbijenog fara-izrada zadatka.

Bukvi Ivana

5) Rad saobraajne policijei znaaj za bezbednostsaobraaja

Vukomanovi Marko

6) Proraun brzine kretanja vozila na osnovu odbaaja peaka-izrada zad.

Voinovi Milena

7) Put i vreme preticanja Dimi Stefan

8) Pojam vetaenja saobraajnih nezgoda

Djuri Dejan

9) Uloga i rad saobraajnotehnikog vetaka u toku uvidjaja i u toku vodjenja postupka

Igi Aleksandar

10)Proraun brzine kretanja vozila na osnovu duine traga koenja-izrada zadatka

Igi Nemanja

11)Proraun brzine kretanja vozila na osnovu odbaaja bicikla i bicikliste-izrada zadatka

Jankovi Filip

12)Formiranje uvidjajne dokumentacije zapisnik o uvidjaju

Jovanovi Aleksandra

13)Formiranje uvidjajne dokumentacije fotodokumentacija

Karanovi Nemanja

14)Zaustavni put

Markovi Miroslav

15)Put i vreme obilaenja

Joki Uro

16)Postupak obrade tragova fiksiranje tragova Milivojevi Ivan

17) Formiranje uvidjajne dokumentacije skica lica meta

Srebrov Filip

18) Formiranje uvidjajne dokumentacije skice

Sandi Stefan

19) Formiranje uvidjajne dokumentacije situacioni plan

Radivojevi Nikola i Petkovi Milan

20)Postupak obrade tragova pronalaenje tragova

Parovi Nikola

21) Postupak obrade tragova obezbedjenje tragova

Nisi Vladimir

22) Postupak obrade tragova markiranje tragova

Ratkovi Minja

23)Znaaj i Kvalifikacija tragova saobraajne nezgode prema vrsti Stanimirovi Jovana

24) Znaaj i Kvalifikacija tragova saobraajne nezgode prema veliini

Sari Branislav

25) Znaaj i Kvalifikacija tragova saobraajne nezgode prema fazi nezg.

Kurtii Senad

26) Znaaj i Kvalifikacija tragova saobraajne nezgode prema mestu nalaenja

Subai Nikola

27) Znaaj i Kvalifikacija tragova saobraajne nezgode prema situaciji-sa aspekta merenja

Subai Stefan

28)Pojam i znaaj uvidjaja saobraajne nezgode

Sulejmanovi Enes