Pobrojati likove koji se pojavljuju u salonu ane serer na pocetku rata i mira i objasniti njihov znacaj za dalji razvoj radnje????

"Najveca gospostina petrogradska": Knez Vasilije, kci kneza Vasilija, lepotica Elen, najlepsa i najzanosnija zena u Petrogradu, mlada mala kneginja Bolkonska, knez Ipolit, sin kneza Vasilija, Pjer, mladi knez Andrija Bolkonski, muz male kneginje, Ana A znacaj cenim jer je tu predstavljen hronotop salona, tu se skuplja aristokratija, raspravljaju o aktuelnim politickim pitanjima, iznose stavove o Napoleonu, svi govore izrazito negativno protiv Napoleona, a kao paradoks u najvecem se koriste francuskim jezikom, kao odlikom stila i viseg drustvenog sloja i obrazovanja. Pjer tu iznosi pohvalne reci o Napoleonu, jer on je odusevljen njegovom idejom o jednakosti i slobodi naroda, hvali Napoleona, zbog cega se svi sablaznjuju, a Ana Serer izjavljuje da se kaje sto ga je i zvala jer je niko i nista i lose vaspitan, jer je tada jos bio nepriznati sin Bezuhova. Tu se vidi licemerje, jer ce svi ti isti likovi kasnije se ulizivati Pjeru. Cini mi se da se tu upoznaju Andrej i Pjer, tako da je to znacajno za pocetak njihovog prijateljstva, a sjedinice ih postovanje Napoleona, u koga ce se kasnije obojica razocarati.

Kako uticu na dalji tok radnje likovi Balkonski, Liza, Pjer, Mortemar, Ana Drubecki, Ana Serer, Andrija...U salonu Ane Serer, knez Vasilijeugovara zenidbu sina, a kasnije je bitan zbog udaje cerke i ubacivanja Borisa Drubeckoj u vojsku. Drubecka je bitna kao posrednik izmedju svih porodica( Rostovi su joj rodjaci, Bezuhov joj je kum) a njena najvaznija uloga je za Pjerovo nasledstvo. Pjer se pojavljuje u tom okruzenju i tu pocinje njegova afirmacija u visokom drustvu, kao i nagovestaj druzenja sa Andrijom. U salonu se vode price o ratu, Napoleonu, rasprave o politici i ratu, ugovaraju se brakovi, poslovi tj. vojnicke sluzbe, sto ce se, kao tema, razviti i u daljem toku romana. Uvodeci likove u salon Ane Serer, Tolstoj, kasnije, koristi njih u daljem toku radnje, kako bi prikazao rat kroz dozivljaje junaka, izmedju ostalog. Recimo, Andreja Bolkonski biva razocaran nakon ranjavanja u Austerlickoj bici i u njemu se radja misao o smislu ratovanja, o smislu zivota. Francuski jezik, kome pribegavaju likovi u salonskoj atmosferi, Tolstoj koristi, da bi, kasnije, koristeci ga i neutralno, sto vernije prikazao odnos Francuske i Rusije. Prikaz jedne istorijske epohe -prikaz konkretnih istorijskih dogadjaja , uz koje se prikazuju i individualizuju likovi, cme Tolstoj predstavlja drustvenu i zivotnu stvarnost Francuske i Rusije u prvoj polovini 19.veka. Zatim prikaz zivota naroda, kao jos jedna od tema, koje ce kasnije razviti, a sto je jedna od sredisnjih ideja dela, postize pomocu prikaza aristokratije, gradskog plemstva, koja je izvestacena, licemerna, pohlepna, a predstavljena uliku Vasilija Kuragina i cele njegove porodice(Anatola, Ipolita, Elen, u liku ljudi, koji sustalniposetioci salona Ane Serer, kao i same vlasnice). Istice porodicne vrednosti u poredjenju ovih likova, koji su u suprotnosti sa porodicama Bolkonski, Rostov i Pjera Bezuhova. Bitno pitanje trazenja smisla zivota razvice kroz pomenute likove Andreje Bolkonskog i Pjera Bezuhova, kasnije. Ovo su vam vise teze, koje mozete da upotrebite za ovo pitanje, jer jos uvek nisam sistematizovala odgovor. Postavila sam i file o Austerlickoj i Borodinskoj bici, pa dopunite ovo ponekim primerom odatle

Ukratko predstaviti Raskoljnikovljev clanak, kome ga on objasnjava u delu, i kako.

Sa Porfirijem Petrovicem razgovara o clanku, to je clanak o obicnim i neobicnim ljudima (posebnim) koji zarad viseg dobra imaju pravo krsiti postojece zakone jer oni doprinose napretku covecanstva, prica o Njutnu, Koperniku, Napoleonu.... tu je sustina njegovog podsticaja da ubije babu, a na osnovu tog clanka i Porfirije donekle ga povezuje sa ubistvom, a i koristi taj clanak u razgovoru da ga navede na priznanje.objasnjava ga porfiriju.to je clanak pod nazivom:o zlocinu.tu deli ljude na obicne,nize(materijal koji jedino sluzi da radja sebi slicne) i druge,izuzetne,one koji imaju sposobnosti i talenta da svojoj sredini kazu novu rec.prva vrsta su oni ljudi koji su po prirodi konzervativni ,uredni i zive poslusno.druga vrsta su oni koji krse,ruse zakon ili su tome skloni.prvi cuvaju svet i umnozavaju ga brojno,drugi guraju svet napred i vode ga cilju.i jedni i drugi imaju potpuno isto pravo na postojanje.svi zakonodavci i reformatori covecanstva,likurg,solon,muhamed,napoleon,svi do jednog su bili zlocinci jer su,dajuci novi zakon,samim tim rusili stvari koje je drustvo postovalo kao svetinju i koje su ostale od predaka,a nisu,na kraju,prezali ni od prolivanja krvi ,samo ako bi im krv mogla pomoci.

raskoljnikov i razmihin odlaze kod porfirija,koji radi na ubistvu,da bi povratio drage zalozene stvari.on ih vrlo ljubazno docekuje.tu je i zametov.zapocinju razgovor o raskoljnikovljevom clanku"o zlocinu" koji je pre dva meseca izasao u novinama. u tom clanku on razmatra psiholosko stanje zlocinca za sve vreme zlocina tvrdeci da izvrsenje zlocina uvek prati bolest kao posledica grize savesti ili osecanje greha. medjuti,on tvrdi da postoje u svetu neobicni ljudi koji imaju pravo da izvrse zlocin:"neobican covek ima pravo...to jest,ne zvanicno pravo nego sam ima pravo da dozvoli svojoj savesti da prekoraci preko izvesnih prepreka i to jedino u slucaju ako to zahteva ostvarenje njegove ideje..."te"izvesne prepreke"su moralne prirode.ljudi se,po njegovom misljenju,dele na poslusne,"gospodare sadasnjosti"(obicni)i na one koji nemaju moralnih prepreka ,tj.na "gospodare buducnosti"(neobicni).obe kategorije ljudi imaju pravo na postojanje.u jednom trenutku porfirije pita raskoljnikova da li on sebe svrstava u tu grupu "neobicnih"i da li bi ubio da bi presao preko "prepreke".raskoljnikov ne daje konkretan odgovor.

Kako Tolstoj gradi likove u Rat i miru?oneoblicavanje,spoljasnji izgled,dogadjaji,tikovi,pogledi i osmesi

Zlocin i kazna-uzori (osnovne ideje),autobiografski elementi,crna hronika,pikarski riman,menipova satira...to je to..i naravno,Dante,Bokaco,Servantes. dostojevski sluzio novinskim clankom i policijskim dosijeima.jedan od uzora za Zloin i kaznu je u ia Goriu, kada Rastinjak postavlja dilemu o ubistvu Mandarinca. , , , . , "" , , ...

. , , . , . ? , , . , . , , , , . , , ( ) , , . , . - . , - , . , , , ... , ... ,

'Nos'' (1836., u Savremeniku) preraivao je sve do 1842., to zbog cenzure, to zbog menjanja realistike postavke u groteskno-fantastinu (u prvoj verziji majoru se nestanak nosa samo prisnio). Gogoljeva fantastika nije izvan sfere realnosti : fantastini doivljaj je tek poetni impuls, apsurdna, nestvarna injenica na osnovu koje se razvija potpuno stvaran, logian sadraj, isprian jezikom realnosti. Gogolj slika banalnost tako da sve one sitnice, koje inae izmiu pogledu, prosto svima udare u oi. Da bi to postigao, pribegava groteski, usredsreujui svoju panju na sitnice, na odreene pojedinosti tako stvara tipian lik majora Kovaljova, otelotvorenje negativnih crta savremene birokratije. Gogoljeva umentika mata je okrenuta ivotu, vidi svu izvrnutu, zbrkanu sliku sveta. Bjelinski : majori Kovaljevi.

Analiza jedne pesme po izboru iz francuskog romantizma?Evo nala sam pesmu TUGA, Alfreda de Misea, poto nam je on dat kao pesnik za prepoznavanje, pesma ide: Izgubih ivot svoj i snagu,/i prijatelje i vedrinu;/ izgubih onu ast jedinu/ to duhu da mi veru blagu// Kad susreo sam ja Istinu,/ privinuh je za svoju dragu/ kad shavtih ja i videh nagu/ ve oseao sam svu muninu// A ipak vena sve je vie/ i oni to je ostavie/ zaboravie sve polako// Bog zbori, njemu rei treba/ Jedina radost ispod neba/ bee mi to sam kadkad plako.// Dakle u pitanju je forma soneta, dva katrena i dve tercine ili terceta. Pesdma nosi melanholian prizvuk, metaforom ispunjena kazuje da je ovek, umetnik tuan onda kada spoznaje Istinu, jer ona razotkriva, a oni koji se klone istine, sve zaboravljaju. Jedina radost ostaju iskrene suze. Pesma je setno-misaona. Inae Mise je pozat kao pesnik u ijoj poeziji se spajaju otvorena, skoro paradna emocionalnost i lako izraavanje. Njegova poezija ispunjena je otvorenou srca, emocijama, ali je i teio nekoj vrsti mondenskog to se moe smatrati preteom kasnog simbolizma (ovo je iz knjige Poezija romantizma, prireiva Miodrag Pavlovi). Kao liriar, Mize je delovao samo izmeu 1830. i 1841.g., stekavi blistavu reputaciju. ''Dete veka'' magnetski je privlailo svojim eleginim stihovima, koji su ispovedali nevienu opijenost ljubavnim bolom, neku samounitavajuu simbiozu ljubavi i patnje, ali je njegovo delo brzo palo u zaborav. (Bodler je bio otro kritian prema njemu, iako je po poetici bola Mise uticao na njega, kao i na Verlena). Iako se esto navodi kao primer lirskog hiper-romantizma, Mize mnogo toga duguje klasicistikoj versifikaciji uostalom, kao svoje uzore navodio je Boaloa i Rasina. To se osea u jezikom izboru i konstrukcijama, stilskim figurama, i uote u klasinosti forme njegovih stihova. Mise je ipak tipini romantiar : pesnika opsesija tog pokreta, potreba da se sasvim objavi i izrazi sopstveno Ja, jedini je impuls Miseove lirike, a kako se u njemu neprestano odvijala ista drama, tako on zapravo varira uvek iste motive i raspoloenja. Po njemu, ''umetniku ili pesniku potrebna je samo emocija''. Zato Mise, poput Lamartina, peva trenutano, gotovo improvizujui, i zazire od pesnikog doterivanja, upornog rada. Stalno emocionalno aktivan, stvara ovidijevskom lakoom, zahvaljujui izvanrednom lirskom temperamentu, i kolovanosti na primerima klasika. Tako ovo pesnitvo, iako stalno polazi od i vraa se ljubavi, sa mazohistikom glorifikacijom patnje koju ona izaziva, ima specifinu ivost i eleganciju.Alfred de Vinji: francuski pesnik starije romantiarske generacije pesnika, autor mnogih istorisjsko-filozofskih poema, ponekad vizionarsko-impresivnih, ponekad egzotino obojenih. Pisao je i romane i drame. Njegovu melanholiju i gorinu u zrelim godinama smenjuje humanistika filozofija svetlosti.// to je o njemu iz iste knjige, prireiva M.Pavlovi.. ali su mu pesme preopirne, ne mohgu da kucam. Vinji pie dela u kojima je ''neka filozofska misao izneta na videlo u epskom ili dramskom obliku''. Zazirui od intimne i sentimentalistike lirike, teko objavljuje iako ima ''vie izvornosti od bilo kog velikog pesnika romantizma''. Ta originalnost se ranije tumaila problematikom njegovih filozofsko-religioznih poema, u kojima versifikatorski skladno pokree vena pitanja ovekove egzistencije i sudbine, dok je moderno doba otkriva u simbolistikim i mitskim obelejima Vinjijeve poezije. Jo od prve zbirke, u kojoj preovlauju biblijski sadraji, Vinji razrauje sline teme - neka vrsta leopardovskog pesimizma, koja kod njega evoluira do neposredne optube boanstva i filozofije beznaa. Dok u ranoj poemi ''Mojsije'' bajronovski naglaava traginu usamljenost genija, u ''Sudbinama'' je ve propovednik apsolutnog fatalizma i teze da je ovaj svet zao, jalov i zanemaren od boga - teza koja dovodi u pitanje i samo postojanje boga. U razvoju Vinjijevih poema vidi se elja za epskom konstrukcijom istorije oveanstva, bliska Igoovoj ''Legendi vekova''. Vinjijeva ideja o oajnom i izolovanom ljudskom poloaju (razapetost izmeu Neba i Zemlje) ne implicira nikakvu mogunost revolucionarne promene. ''Dnevnik'' : ''Istina o ivotu je beznae. Dobro je i zdravo ne imati nikakvih nada''. Vinjijev pojedinac je prosveen i ponosan stoik, koji svojim utanjem dostojanstveno odgovara na veno utanje i okrutnost neumoljivog boanstva.Vinji je bio uveren da ''svi veliki problemi oveanstva mogu biti pretresani u obliku stiha'', za njega je ''tiina ve pesnitvo'', a samo pesnitvo je ''dragulj misli''. U predsmrtnoj pesmi ''isti duh'', Vinji poruuje da su pesnici izdvojenici, bez predaka i naslednika, iezavaju ispunivi uzvieni zadatak. ( Sainte-Beuve je Vinjijevu dugogodinju osamljenost nazvao ''kulom od slonovae''. )Vinjijeva poetika ne polazi od egoizma i subjektivne emocionalnosti, ve od univerzalnijih pobuda, koristei se mitovima i simbolima. Iako se Vinji kao pesnik kree svesno izdvojenim putem, jer misaonou, zgusnutim izrazom i klasinom smirenou izbegava karakteristine romantiarske versifikatorske postupke, on se ipak nalazi u okvirima svoje epohe, posebno u odnosu prema ljubavi (''tajnoj, nevidljivoj i neobjanjivoj moi'') i patnji. Iz te patnje proistie uzdignue (elevation) pesnika i trenuci njegovog stvaralakog komuniciranja sa drugima. Vinjijeva poetika bola se pribliava Miseovoj i prethodi Bodlerovoj.Pukin i LjermontovPukin i Ljermontov su pre svega lirski pesnici. (- videti kod ruskih formalista, posebno Tinjanov).Gogolj prihvata Pukina kao svog velikog uitelja. Tolstoj, posle mnogo neuspelih pokuaja, konana zapoeo ''AnuKarenjinu'' tako to je proitao jednu nedovrenu Pukinovu priu i pronaao ''ton'', kako je govorio. 1825. ustanak dekabrista, koji na carizam ne ostavlja neki veliki trag, ali ogroman na kulturu; naao neposredan izraz kod Pukina. Sva zbivanja u knjievnosti nose peat dekabrizma do Tolstoja i Dostojevskog (ak i ''Rat i mir'' dodiruje dekabrizam). Sredinom veka jedan broj dekabrista se vraa iz progonstva. Prie o enama prognanih dekabrista prevaraju se u legende. Snaan uticaj na Pukina imao je Bajron, sa svojim specifinim romantizmom (traenje slobode, dosada, egzotini predeli). Bajronovski romantizam Pukin osvetljava kritiki kao vrstu egoizma. On shvata da se moe artikulisati romantizam druge vrste vie nemakog tipa, koji vie proistie iz filozofskih razmatranja (Lenski). Mdm de Stal jedna od retkih koji su igrali ulogu posrednika izmeu Nemaca i Francuza, ali ta njena uloga nije proizvela razlikovanje. Nain na koji pisac uspostavlja svoj status (u delu) nije jedinstven : - pesnik se obraa itaocu : govori o okolnostima pod kojima je pisao delo, o poznanstvu sa junakom to su mesta sa najvie lirskih kvaliteta; takoe ramiljanja o mladosti. - u 3.delu pojavljuju se elementi autoreferencijalnosti. Pukin govori da je Riardson postao dosadan. Skree panju na gotski roman to je za njega beoug koji nastavlja istoriju romanaOn uvek unosi etike kategorije u ova razmatranja. Time podsea na Balzaka, koji u ''predgovoru'' (pred moguom kritikom da ne obraa panju na moralni uticaj svojih romana) kae : ''zlo je interesantnije''. Ista kategorija kategorija se moe pronai i u ''EvgenijuOnjeginu''.

++- najvanija misao u Onjeginovom govoru Tanji : ''Mislio sam da e sloboda zameniti sreu'' to je ta nit njegove due (osnovna) koja ga povezuje sa kasnijim ''neistim silama''. To je ono na ta je Dostojevski mislio u svom govoru.

1.- romantizam u Rusiji je ''trezven'', racionalistiki orjentisan. ''Kuica u Kolomni'' spev u oktavama sa romantiarskim rimovanjem, i uvedena fabula, u neoekivanom tonu, iz ivota malog oveka moskovskog predgraa. Bez istorijskog traga kao u ''Bronzanom konjaniku''. Anticipira Dostojevskog. 2.- za razliku od zapadnih romantiara koji putuju, on svoje linosti nalazi u Rusiji. .3.- on je zaetnik realizma. Antiromatnizam jo u ''Ciganima''. ''Mezepa'', ''Poltava'' razlika u interesovanjima i senzibilitetu u odnosu na Bajrona. ''Poltava'' tipina realistika slika vremenarusko-vedskih ratova. ''BorisGodunov'' romantiarski akt vraanja u prolost, i realistika obrada. Suprotstavljanje romantiarske forme realistikoj sadrini najkompleksnije je izvedeno u ''EvgenijuOnjeginu''.

Pukin taljige ivotaU ovoj pesmi se govori o koijama u koje sedamo ujutru i viemo Teraj!, oko podne bismo da usporimo, a uvee dremamo dok vreme dalje tera konja. Kroz metaforu kola data je misao o ljudskom ivotu. ovek je sedi koija koji vozi kola bez prestanka. Na poetku ivota ovek je nestrpljiv, eli da proivi sve to je pre mogue, spreman je na sve to moe da ga zadesi. Kasnije shvata da ivot nije tako jednostavan, on obiluje usponima i padovima sa kojima ovek mora da se izbori. Pred smrt on ve postaje ravnoduan prema ivotnim mukama, a vreme prolazi istom brzinom.Pukin i muno i tunoI muno i tuno Samim poetkom je nagovetena atmosfera pesme. Prolaznost ljudskog ivota osnovni je motiv, ali i prolaznost ljudskih seanja, prolosti. Pesma potee pitanje nalaenja smisla u ivotu, ali ni ljubav ni strast nisu odgovor. Posle cele pesme sumornog tona, zanimljiva su zavrna dva stiha (ivot je prazna i glupa ala) koja su moda malo ironina, ali na neki nain predstavljaju bunt i poziv da ovek dela, da osmisli svoje postojanje. ..

Romantiarska ironija evgenije onjeginRomanticarskom ironijom otkrivaju se nacini stvaranja dela, a ona u kojima se nalazi nagovestavaju mogucnost da se visa stvaralacka svest pojavi pred publikom/citaocem i objavi svoje postojanje. Time se ukazuje da romanticarski subjekat ne pristaje na ono sto je unapred dato, vec moze da stvarnost pretvori u sopstveni umetnicki haos razgradjujuci je. Cilj romanticarske ironije jeste da ukaze da se nijednom umtnickom formom ne moze do kraja izraziti umetnicka imaginacija. Umetnik je sputan i te je sputanosti svestan, a romanticarski pesnik se upravo tome i podsmeva zahvaljujuci masti. Romanticarska ironija narusava estetsku iluziju dela. Slegel je definise kao permanentnu parabazu (parabaza - anticka knjizevnost, kada hor istupa i tumaci estetske kriterijume). Ukazuje na dvojstvo umetnickog teksta i poziva da se razdvoje autorovi pogledi i ciljevi od onih koji su svojstveni karakterima unutar teksta. Moze da se shvati kao moderna tendencija knjizevnosti koja je oduvek postojala (mozda u tom znacenju i kod Puskina). TANJINA DEFINICIJA"Ovaj postupak se vidi i kod puskina. Pored Onjegina, Tatjane i Lenskog, veoma vazna licnost je i sam autor. On je sa jedne strane ucesnik u radnji romana, prijatelj svojih junaka i kao i oni prezivljava cas tugu, cas razocarenja, sa njima i stari. s druge strane je nezavisan umetnik, koji kao sudija stoji iznad svojih junaka i donosi sud o njihovim postupcima i unapred vidi njihovu sudbinu. u toj ulozi se postavlja izmedju svojih likova i citaoca koji cine sadrzinu dela. jednom prica u 3.licu, a onda u pripovedanje unosi 2, koje ce kasnije iskoristiti kao sredstvo za uspostavljanje dijaloga izmedju autora i junaka. za objasnjenje odnosa autora i junaka bitan je pojam rom.ironije. to je vid literarne samosvesti koja narusava esteticku iluziju dela, otkriva nacine stvaranja i ukazuje na prisustvo autora. to je vrsta distance autora i samosvesti. vodi se dijalog izmedju autora i publike i na taj nacin se narusava iluzija. cesto obracanje citaocu, poistovecivanje sa junakom i komentarisanje junaka narusavaju iluziju u ovom delu. ovo delo je delo autorove svesti, autor unutar sadrzaja govori o sebi i sam se pojavljuje u delu. vec u prvoj glavu autor i Onjegin se srecu u petrogradskom pozoristu, autor pise o njemu kao o svom poznaniku koji mu je slican. ovde autor istice i da mu nije srodan, ne zeli da ga neko uklopi u njegov portret. postoji vrsta distance-u prvoj glavi se poistovecuje sa Onjeginom, a onda kaze da su bili prijatelji. puskin narusava pripovedacku iluziju u delu, nekada se sa junacima poistovecuje, nekad distancira, nekad se obraca citaocu, junaku, nekad sebi. junak se menja prema puskinovom raspolozenju a ne prema svom delovanju. svaki junak istovremeno pripada i realnom svetu. tako se onjegin prerusava u bajronovskog junaka, tatjana u heroje sentimentalnih romana, a lenski u junaka sekspirovih i silerovih drama..."specificna onjeginska strofa upotrebljena je u funkciji stilskog principa smenjivanja planova(kao slozena forma,poput soneta,nastala je objedinjavanjem malih stihovnih celina i korespondiranjem slicnih grupa).Logicno suprotstavljanje teze i antiteze i oslabljena kulminacija na kraju strofe otkriva strukturnu formu ironije(ironija kao dominantan faktor stilskig jedinstva romana i promene stilskih aspekata).Puskin insistira na principu slobodnog pricanja,oslobodjenog od knjiskog nacina izrazavanja klasicisticke,a narocito sentimentalisticke i romanticarske literature 18. i pocetka 19.veka , , ( ) . , . , , ! , , , . - . ... , ( . , ) , ( . ) , ( ), - . , , - 1,2, 3 .

, ,, , ( . , )- .... . , .? . , , . -,... - , .

Ema Bovari je uvek nezadovoljna onim to ima i ezne za onim to nema. Stalno tei zamiljenim idealima, neemu to e je izvui iz sveta monotonije i dosade, kakav je svet oko nje. Ona trai ljubav o kakvoj je itala u romanima, ljubav koja e zadovoljiti strasti koje u njoj bukte. Izvitoperenost mate izaziva kod Eme pomeranje njene drutvene ravnotee i ta nesrazmera izmeu elja i mogunosti odvodi je u propast. Flober na ovaj nain iznosi kritiku romantiarskih pogleda na svet. Ema kao simbol romantiarskih tenji mora da propadne zbog pogrenih ubeenja. Ema Bovari zapravo rtva sopstvenih prohteva, elja i snova koje nikako da ostvari to je u delu imaginarno u odnosu na lik Eme Bovari, stvarno je sve ostalo, dogaakji, ponaanje i motivi Leona, Rodolfa i njegom mua, svi oni racionalizuju svoj poloaj u odnosu na Emu koja ivi od oseanja i pokuava da ivi boljim ivotom, stalno eli vie i nikad nije potpuno zadovoljna (muem na prvom mestu.

Uticaj pukina na rusku prozuU Pukinovom delu oseamo ostatke romantiarske poetike u graenju likova, opisima, lirizmu, uranjanju u duhovni svet junaka. Promena kod Pukina dolazi njegovim stavom da je napisavi slobodan roman, Pukin bio svestan isto kao to je i imao nameru da odbaci klasicistike, sentimentalne i romantiarske tenje, teei da prikae onu Rusiju koja je svakidanja. Folklorni elemnti u opisima, likovi svakidanji poput doilje, majke, spahijske sredine, provincijski ivot, sve to se uklapa u Pukinovu elju da prikae onu pravu, narodnu Rusiju. Napredak u pripovedanju je u ubacivanju pripovedaa, sveznajueg pripovedaa, autorskog "ja" kao ravnopravnog u odnosu na junaka. Pukin u delu komentarie recimo kako je opinjen pozoritem i kako od njega svi imaju koristi i kako je dobar za uzdizanje duha i bogaenje duhovnog, dok Onjegin kao lik u pozoritu primeuje lepe dame, njihove toalete i ne interesuje ga komad koliko sve okolo.. dakle, ova promena u odnosu na raniju tradiciju kada je u pitanju pripovedako "ja" (sveznajui pripoveda) donosi novine, a kasnije to preuzimaju Ljermontov, Dostojevski. Pukin je svoj roman smatrao slobodnim romanom, upravo zato to je dao ovakvu poziciju posmatranja i to je ne preui od kritike, koja mu nije bila ba naklonjena, pisao roman u stihu i to stvarajui potpuno novu vrstu stiha "onjeginski stih" kasnije popularan kod ruskih poeta. Uvoenjem lika koji je trao, iji svet se nikako nije mogao uklopiti u sredinu koju je stalno kritiki posmatrao, Pukin je dao jedan tip "suvinog oveka" koji takoe predstavlja novinu u pripovedanju kod Rusa u ono vreme. Kroz likove dao je tipine opise ruskih ljudi.. njegovi likovi nisu izdvojeni, usamljeni, iako su u sprezi sa svetom oko sebe kao Tatjana i Onjegin,. ali ipak su oni samo klasini predstavnici: Onjegin, predstavnik klasine ruske aristokratske omladine kojoj je sve dosadno i koja je dezorijentisana u svetu u kome odrasta, i Tatjane, predstavnika uboge mirne ruske spahijske keri koja je raspeta izmeu svog ljubavnog ara i nemogunosti da ga ostvari, zbog okolnosti na kojhe utie Onjegin prvenstveno svojim ponaanjem. Takoe, Lenski, predstavnik omladine, klasian primerak nekadanjih romantiarskih junaka koji brzo planu, u kojima oseanja nabujaju, a onda shvate da su nerazumni, zato i mora da pogine, jer takvi junaci mahom ginu, odlaze. U nekim delovima navodi kao sveznajui pripoveda svoju naklonjenost ajldu Haroldu time ukazujui na oiglednu paralelu koju moemo povui izmeu ajlda Harolda koji je lutalica u stalnoj potrazi za lepim i Onjegina koji takoe traga za slobodom zbog koje proputa ostvarenje ljubavi. Pitanje slobode je uslonjeno i dato kroz perspektivu Onjegina koji zbog elje da sauva slobodu odbija Tatjanu, ali kasnije shvata da je to bila greka. Uticaj Pukina je u nekoliko glavnih taaka: shvatanje romanesknog i prikaz ivota; fokalizacija, promena take gledita koja tei do realistikog; i na kraju u prilazu i prikazu tema.. shvatanje slobode, prikaz duhovnih i duevnih stanja likova; suvini ovek.u romanu je uocljiva promena perspektive, iz koje se gleda na junake, promena tacke gledista. Junaci se karakterisu kroz sopstvene dijaloge i delovanja, zatim kroz govore drugih likova i kroz direktnu ili posrednu piscevu naraciju. Ona sluzi i objektivizaciji karaktera likova, tako sto se uvodi vise stanovista. Ovakav postupak, kada piscev iskaz postaje samo jedan od vise iskaza u romanu, bice karakteristican za nov umetnicki postupak, koji se naziva realistickim, a koji Puskin samo nagovestava.

Povezati prikaze bitke kod austerlica i borodinske bitke? u kom delu su prikazane, sa cijih stanovista i pomocu kakvih postupaka? Kakvo je njihovo znacenje u odnosu na celinu?Austerlicka,perspektiva kneza Andrije.Oneoblicavanje hrabrosti- bitka gotova,a on sa zastavom u ruci krece u juris.Ranjen.Lezi na zemlji i gleda u nebo-slike iz zivota mu se redjaju.Bitno,jer u to nebo gleda jos jednom,kada,cini mi se,dolazi Pjer do njega pre Borodina.Ista osecanja mu se nizu,iste slike,mogucnost smrti,ljubav prema Natasi,smrt oca i francuska najezda- najvece opterecenje..Misli o Natasi,njenom snu,seti se Anatola i pobesni.Vec odatle krece njegova promena razmisljanja,vere..Napoleona vidi u Austerlickoj bici,dok stoji iznad njega i hvali hrabrost,tada menja i sliku o Napoleonu koju je imao do tada.U obe bitke je ranjen.Borodinska krece iz Pjerovog ugla,cini mi se,pa Andrija opet..ranjavanje,bolnica,Anatol,mislio je o njemu,i sada ga vidi posle toliko vremena,ali ne oseca mrznju.Place,nad sobom,sudbinom,zivotom...ljubav,shvata o cemu mu je sestra pricala- oprostiti i neprijatelju,shvata smisao zivota.Prate se i Napoleon i Kutuzov,i uopste,promena razmisljanja citave vojske,sa obe strane.Austerlika bitka 1805. , . , . , . , , , . : , , , . , ,( ) , . , , , ... , . ( ) , , , , , , , . , . , . . : ,,,, . , ( -.- ) , .., , , .. . , , ,, ... . , ... , , ...

Znacenje Crveno i crno kod Stendala ?vie tumaenja"o simbolinom znaenju samog naslova romana mnogo se raspravljalo. Jo prevladava "kolsko miljenje da on iskazuje antitezu izmeu republikanstva i karijere o kojoj sanja mladi jakobinac i oboavalac Napoleona (crvena odora) i svetenikog poziva (crna odora) koji ne voli, ali je primoran da prihvati ako eli da uspe". Meutim, u naslovnoj sintagmi mogue je iitati i nekoliko drugih znaenja, a to je pre svega, podvojenost i dijalektika veza izmeu dva suprotstavljena pola: ljubavi i smrti, strasti i politike, ulnosti i voluntarizma na razini prie, mitskog i povjesnog na razini znaenja" - Ingrid afarnek "Crveno i crno i Parnamski kartuzijanski samostan" . , t 99% ... .. -.- , , , .. , , ... , . ( , ) .. , , , , ..crveno- ljubav, crno- zalost, nesreca. a umesto burzoazije- crvenoo- vojska. to ja imam. imam i rulet- sve ili nista: crveno- sve, crno- nista. bas kako ide i junak- na sve ili nista. crvena je i zavesa u crkvi, kada puca.tendal razmatra drustveno-politicku problematiku Francuske u doba Restitucije (pocetak XIX veka). Prikazuje sa jedne strane sitno i visoko plemstvo- CRVENO (burzoazija), a sa druge strane prikazuje svestenstvo i njegovu moc -CRNO. Naslov je simbolicno prikazivanje ta dva najsnaznija drustvena sloja.Odakle su likovi Luzina i Svidrigajlova i kakva im je sudbina.Oni su iz gubernije (valjda je gubernija u pitanju...) u kojoj ive Raskoljniikovljeva majka i sestra, Ako si to mislila. Ako si mislila iz kog dela, iz Zloina i kazne su. Dunja ( sastra Raskoljnijikovljeva) je radila kao guvernanta kod Svidrigajlova i on joj se tada udvarao, pa je njegova ena saznala i Dunja je ostala bez posla i sve. Ali mu je ena umrla i na samrti ostavila Dunji neki novac, jer se pokajala to ju je stavila u nezgodnu situaciju (ogovaranja itd.). Doaao je u Petrograd i uspeo je da navede Dunju da doe kod njega u stan, i hteo da je napastvuje (poto je on matri perverznjak), ali nekako se obuzdao- jer je imao iskrena oseanja prema njoj. Posle tog incidenta je neto lutao po gradu, raskinuo verdibu sa nekom bogatom devojkom (tj. devojicom) koju je hteo da obmane, i na kraju se ubio. On je, inae, par puta sretao Raskoljnikova i, poto je iveo pored Sonje, uo je kad je ovaj priznao da je ubica. Jo od prvog susreta je Raskoljniikovu govorio da su njih dvojica slini- poroni. Zato je i uspeo da namani Dunju kod sebe, jer joj je rekao da ima da pria sa njom neto bitno o njenom bratu.Luin je, isto, iz te gubernije. on je neki roak Svidrigajlovljeve ene. Verio se sa Dunjom i imao je fantaziju o tome kako on nju spaava, jer je zbog njenog otkaza izbio skandal, i zato to su ona i majka siromane. Doao je u Petrograd, gde su planirali da ive kada se uzmu. Raskoljnikov je pobesneo im je uo za sestrinu veridbu jer je znao da je ona na to pristala samo da bi njemu, bratu, obezbedila novac. To za njega nije nita bolje od onoga to Sonja radi (ona je prostitutka), jer se obe prodaju. Raskoljnikov i Luin su se sukobili (Luin je iveo u zgradi gde su iveli Sonjini roditelji i ogovrao ga je kod Dunje to se drui sa Sonjim...), pa je Luin zatraio da Dunja i majka izaberu izmeu njega i Raskoljnikova. Dunja je raskinula veridbu sa njim, prilikom ega je on pokazao kakav je ljigavac, pomenuo njegovo spaavanje Dunje.Junak naseg doba i ruska tradicija.Roman sadrzi i elemente romanticarske poetike: fragmentarnost fabule, paralelizam pejzaza sa dusevnim dozivljajem likova. Ovaj roman se moze svrstati u prvence ruskog realizma. U "Beli" se jedna licnost, koja je, inace, junak svih prica i nosi jednu misao, javlja kao tajanstvena licnost, junak kao da se prikazuje pod izmisljenim imenom, da ga niko ne prepozna. Po njegovom stavu, citalac pretpostavlja da postoji i neka druga pripovetka, primamljiva,tajanstvena i mracna. " Junak naseg doba" je suprotnost romanticarskom junaku, koga su svi rado prihvatali i stvarali. Sada je pred ljudima realan junak, predstavnik drustva,jedan od njih. Tako se pisac priblizava realizmu, dajuci sliku savremenog drustva. Kada je pisac sa Maksimom Maksimicem na putovanju po Kavkazu, zima je, puno je neprilika na putu, ali on i dalje opisuje, realisticno, i divne prizore, na koje nailazi..On je bio najizrazitiji...ima Kavkaza i kod Puskina i kod Tolstoja...samo,kod Ljermontova vlada dualizam. Maksim Maksimi je bio oficir kavkaski i deo o Kavkazu vezuje se za njegov lik..za rusku tradiciju je bitan element Kavkaz,kao ruski Orijent.Zapadna Evropa je imala pisce koji su opisivali putovanja junaka u egzoticne krajeve,narocito Azije,pa su Rusi Kavkaz usvojili kao svoj Orijent.Osvajanje Kavkaza pocinje 1818.pod A.Jermolovim(pominje se na.pocetku,u I glavi),a zatim i stvaranjem carstva.Rusi masovno odlaze na Kavkaz.Na taj nacin se prublizavaju evropskoj kulturi,jer i oni imaju svoj istok,a opet i na Kavkazu,smatrali su Ruse Evropljanima,dok su ih Evropljani smatrali Tatarima.Tako da su Rusi bili posrednik izmedju dve kulture,a cilj je bio zagospodariti istokom,i razviti duh.. tvaranje knjizevnog Kavkaza krece sa Puskinom"Kavkaski zarobljenik" 1822,a zavrsava se sa Tolstojem( Hadzi Murat,pisan 1896-1904,objavljen 1922.).Izmedju je Ljermontov..

kakav je znacaj uvodnih scena u romanu ,,Ana Karenjina" u kuci Oblonskih i na zeleznickoj stanici i kakav je njihov znacaj za dalji tok romana?Tu se vidi dvolicnost ruskog drustva, dvostrukih pravila, Stiva koji je prevario zenu i niko ga ne krivi, svi je nagovaraju da se ne ljuti pa i deca i njan dadilja i sama Ana Karenjina, on na pocetku sanja zene kao flase, tu se vidi njegov stqav prema zenama kao predmetima, dok ce kasnije Ana za isti cin biti izopstena iz drustva. Dolazi i do susreta Ane i Vronskog na zeleznickoj stanici i smrt onog radinka zeleznice koji je simbol njene smrti kasnije. Njihiova ljubav pocinje i zavrsava se na zelez. Stanici.kad kiti ugleda anu pomisli da ima nesto u isti mah i andjeosko i demonsko.ironijom,ana dolazi da spase brak stive,a razara svoj-put do pakla poplocan najboljim namerama. scena kad strada covek a ana kaze: rdjav znak. kad ana dolazi,dolazi kao osoba vrha,prvom klasom,na kraju romana mesa se sa ruljom,sa seljankama...pocetak romana prihvacenost od strane drustva,kraj romana-izopstenost.Sam kraj nepovezani tok misli...ukljucujuci i taj trenutak.Seca se da su se tu upoznali,kako je covek nastradao,i tada odlucuje da uradi to isto.. da nije bilo svadje izmedju Doli i Stive, Ana ne bi upoznala Vronskog, a isto tako Kiti ne bi shvatila da Voli LjevinaSuvini ovekPretecom suvisnog coveka smatra se bajronovski junak, nazvan po junaku Bajronovog Cajld Harolda,od koga preuzima neke odlike kao sto su konfliktna osecanja,samokriticnost, osobenjastvo..Dok se u okvirima ruske knjizevnosti kao neposredni uzor uzima glavni junak Puskonovog dela Evgenije Onjegin.Najvazniji predstavnici ovog tipa junaka smatraju se Ljermontovljev Pecorin,Hercenov Beljtov...alfons de Lamartin Jezero Lirski subjekt posmatra pejza i to ga nagoni na razmiljanja o ljubavnom rastanku koji se dogodio godinu dana ranije. Pesma je ispevana u formi obraanja jezeru. Pesma povezuje romantiarske motive prirode i ljubavi. Sliku jezera i prirode koja ga okruuje Lamartin doarava vizuelnim i zvunim efektima (sinestezija). Lirski subjekt eli da zaustavi vreme, da ponovo proivi radost. Motiv prolaznosti snano je ispoljen u ovoj pesmi mladost brzo nestaje i zbog toga njene trenutke treba na vreme iskoristiti."" -

1.: . , , . , " ". : , ,, , . , , .2.: 16 . ( )3.: . . , , , . , . ,, . , , , . , , , . , . " ", , .4. : ( .. ,,,) .: , , , ...Persi Bi eli Oda evi - pesma koja uvodi formalnu novinu : kvinta od 4 kratka i 1 dugog stiha. eva se javlja kao simbol pesnike umetnosti; postupnim smenjivanjem metafora eve od ptice postaje simbol umetnosti. Prva strofa uvodi evu kao duha vedrine, da bi u narednih 5 strofa bila smetena u domen nebeskih pojava : nebo, sunce, zvezda, meteor, mesec. Ovde se vidi elijeva entuzijastika poetika, jer on kae da pesma eve stie sa neba. U narednim strofama eva se dovodi u vezu sa svetom oveka i zemaljske prirode kroz niz poreenja (poredi se sa pesnikom, i time se nagovetava njeno simboliko znaenje, zatim sa devojkom, svicem, ruom, kiom, cveem), da bi od 13. strofe poreenja stigla do sveta duhovnosti: emocije, poezija, znanje... eva se pokazuje kao simbol osloboenosti od strasti, poznavanja vene ljubavi, spontanog sagledavanja tajne ivota i smrti. eva je idealni pesnik, slobodan od ljudskih slabosti i strasti, koji zna samo za venu ljubav (elijevo bitno uverenje : pesma moe izvirati samo iz ljubavi), i koji sponatano sagledava sve tajne ivota i smrti. eva sagledava lepotu sadanjeg trenutka i iskazuje je simbol poezije. Zavrne strofe sve intenzivnije i setnije iskazuju pesnikovu enju da dostigne ideal otelovljen u srenoj ptici, da stvori poeziju tako neodoljive snage da bi ljudi morali da je sluaju i da za njom pou.Oda grkoj urnipesma pocinje apostrofom,obraca se urni koju karakterisu umetnicke slike i reljefi. Kits ih sa uzivanjem opisuje. Slika ima mnogo: mladi ljubavnici, svirac na fruli, junicu na zrtvovanje- a sve to je okruzeno drvecem i zbunjom. Ima 5 strofa, po 10 stihova i odvija se po cvrstom i jasnom planu. TEMA PESME je neprolaznost umetn.lepote u kontrastu sa prolaznoscu ljudskog zivota. Pesnik opisuje slike i reljefe na starogrckoj vazi i razmislja o vecnosti umetnosti. Citaocu se pesnik obraca u 1.licu mnozine,sto naglasava objektivnost.groteskno u sinjelu je celo to preplitanje humora i tragicnog kraja?Spoj nespojivog, takodje- ozivljavanje nezivog, tuznog i smesnog). Zatim naruseni osnovni zakoni realnog sveta, sto izaziva jezu, jer nema objasnjenja tih promena(pojavljivanje cinovnika-mrtvaca)- Vojfgang Kajzer.o autopoetikim postupcima kod StendalaStendal objasnjava ove stavove metaforom da je roman ogledalo sto se nosi po velikom drumu. To ogledalo moze da pokazuje i plavetnilo neba i kaljugu na drumu. Za to nije kriv covek koji nosi ogledalo vec onaj sto odrzava puteve. U ovim recima su dva vazna realisticka metoda: stvarnost se prikazuje objektivno i to ogledalom i analiticno,detaljisanjem. Primer: Stendal iznosi Z.nevolje s mladim bogoslovima ali naglasava da nece izneti veliki broj cinjenica iz Z. Zivota da ne bi smorio citaoca. Ali ipak kad se prodje ceo roman vidi sd da podaci iz z.zivota ne nedostaju,ipak je sve receno ali mozda je ono u bogosl.puno crno pa bi se kosilo s umerenom bojom romana."Roman je ogledalo sto se nosi po velikom drumu. To ogledalo moze da prikazuje i nebesko plavetnilo i kaljugu na drumu. Za to nije kriv covek, koji u svojoj kotarici nosi ogledalo, vec covek, zaduzen za odrzavanje puteva." U ovim recima se otkrivaju vazne odlike realistickog metoda: objektivno prikazivanje stvarnosti, cija je metafora ogledalo i analiticnost, kauzalnost i teznja ka detaljnom opisivanju. U prvom delu romana, po dolasku Zilijena u bezonsonsku bogosloviju, pisac, u jednom kratkom poglavlju, iznosi nevolje svog junaka medju mladim bogoslovima. Ali, i na pocetku i na kraju poglavlja, pisac naglasava" da nece izneti veliki broj jasnih i tacnih cinjenica iz Zilijenovog zivota, jer bojimo se da cemo zamoriti citaoca, ako budemo iznosili tisuce neprilika naseg junaka."Ovde je izneto recepcijsko merilo, kojim je Stendal podvrgao svoja razmatranja i u clancima. Samo merilo logicki protivreci "ogledalu".Time pisac, sa odraza u ogledalu, skrece paznju citalaca na sam umetnicki cin. Ova pripovedaceva intervencija pokazuje da se on nije strogo pridrzavao metafore o ogledalu i da postoje umetnicki postupci, koji su deo pripovedacevog plana(strategije) a da, istovremeno, nemaju svoj ekvivalent u stvarnosti. I vise od toga, podaci iz tog perioda Zilijenovog zivota uopste ne nedostaju. Naprotiv. "Ali, mozda je ono, sto je on video u bogosloviji isuvise crno, da bi se uskladilo sa umerenom bojom, koju nastojimo da sacuvamo na stranicama ove knjige".U ovaj roman, pisac unosi i puno toga licnog, svoje zivotno iskustvo i poglede na svet. Uporno suprodstavljanje obicajima i shvatanjima porodice(Zilijen i njegov otac na pocetku romana) potice iz njegovog dozivljaja porodice. Otac mu je ostao u losem secanju. Opat, koji ga je vaspitao, zbog lose metodologije, ulio mu je odvratnost prema religiji.Kompozicija evgenija onjegina: Delo se sastoji iz 10 delova, 10 glava, s tim da postoji 8 glava, 9. je nazvana "Dodatak", pa nakon nje ide 10. glava. Rukopis poslednje glave romana Puskin je unistio, a deo poslednje glave romana, u kome se Onjegin sprema za moguceg borca-dekabriastu i koji govori o njegovom putovanju po Rusiji, objavio je samo u odlomcima, bojeci se, verovatno, cenzure, kao dodatak romanu. Pretpostavljam da si na ovaj deo kompozicije mislila.:pisao je delo 8 godina, prvo celovito izdanje izaslo 1831./32. ZANR: roman u stihu,ne u prozi i to je djavolska razlika. ROMAN NIJE ZAVRSEN. Svaku glavu je imenovao. 9 glava je podelio u celine : Petrograd, pesnik, gospodjica, selo, imendan, dvoboj, moskva, putovanje, veliki svet. S 8 glava se skida baksuzluk,ukinuo je 1 glavu. 8. Je spaljena. Princip nedovrsenosti je sustinski princip tj. Konstruktivni princip dela. Delo je podeljeno na strofe, Lotman je izbrojao i ima ih 366, kao kod Petrarke. ROMAN JE FRAGMEntaran.

Lutkina kuca - kompozicija da je drama u tri cina, psiholoska drama bez posebne radnje jer je naglasak na psih.junaka. Radnja je u 4 zida smestena.Primer grotesknog i fantasticnog u Revizoru?Lakomislenost svih ljudi, koje je Hljestakov,sa slugom Osipom uspeo da nasamari. Koristoljublje, licemerje, neodgovornost: sudija Ljapkin Tjapkin, u cijem liku je prikazana nemarnost i nepravednost, pre svega nezainteresovanost sudija za pravdu i mir. Lik lekara Zemljanike, koji se smatra pametnim, jer je procitao 5-6 knjiga, a preko cijeg lika se prikazuje stanje u zdravstvu:prljave bolnice, zapusteni, neuhranjeni pacijenti. Zatim lik skolskog nadzornika Hlopova, u kome se prikazuje sva neprosvecenost i nemarnost za skolsko obrazovanje. Lik upravnika poste, Spekina, koji pokazuje svu neprofesionalnost postanskih sluzbenika, koji otvaraju tudja pisma radi svoje zabave, narusavajuci privatnost gradjana...Sve je ovo potpuno izradjeno kroz komican i satirisan zaplet. Junaci su kaznjeni tako, sto su prikazani kao stvarni ljudi. Zigosani su smehom, koji izaziva njihova lakomislenost. Mozes iz dela primeniti na samu definiciju groteske, dok fantastike ima nesto malo.neto o osnovnim odlikama kompozicije i narativnim postupcima u "Ratu i miru"Roman ima 2 sizejna toka- period rata i period mira. To su 2 centra, oko kojih autor koncentrise drustvene i istirojske dogadjaje tog doba. Roman, istovremeno, prati i istorijsko stanje(vojskovodje, bitke, pregovori, savezi, sporazumi) i stanje naroda, zivot, koji je predstavljen preko velikog broja likova(preko 550) tako da potpuno docarava zivot jedne epohe- prikazani su predstavnici raznih klasa i socijalnih grupa, data je umetnicka slika socijalnih potresa, karakteristicnih za zivot Rusije u prvoj polovini 19. veka. Prikazan je socijalno-istorijski i porodicni osnov epohe.U sredistu romana, dat je prikaz zivota triju porodica- Rostov, Bolkonski i Bezuhov.Dogadjaji u romanu se mogu podeliti na ratne, vojnicke(kada se iznose istorijske cinjenice i dogadjaji, opisi bitke, pre svega), na gradske, koji se odvijaju unutar porodicnih domova, salona, prikazanih kroz ljubavne zaplete i porodicne odnose. U romanu su prikazana 2 rata- rat u inostranstvu(Poljska) koli traje 1805-1807.koji se zavrsava mirovnim sporazumom Napoleona i Aleksandra, ruskog cara. I rat u Rusiji, 1812. koji se zavrsava povlacenjem Rusa iz Moskve.U prvom ratu su opisane dve bitke- sengrebenska i austerlicka, a u drugom ratu je najznacajnija borodinska bitka, koja je shvacena kao pobeda Francuza, a u kojoj je jedino Kutuzov video rusku pobedu, sto ce se, kasnije, pokazati tacnim, jer su Francuzi oslabili i povlace se iz Rusije, koju su osvojili.Tolstoj prikazuje rat bez ulepsavanja, sa svim strasnim prizorima, karaktristicnim za rat-krv, lesevi, bolest, ranjenici, osakaceni. Takodje, prikazuje rat i kroz dozivljaje junaka, gde se vidi njihov patriotizam i borbeni duh, ali i gnusanje nad posledicama rata. Ovo je posebno izrazeno u luki Andreje Bolkonskog, koji biva razocaran nakon ranjavanja u austerlickoj bici i u njemu se radja misao o smislu ratovanja, o smislu zivota. Pripovedanje je u epskom tonu- radnja je razvijena, dogadjaji su prikazani detaljno i slikovito, likovi su detaljno okarakterisani. U ovom romanu se mogu naci elementi istorijskog romana, porodicnog, drustvenog, odredjeni elementi anticke knjizevnosti, elementi memoarske knjizevnosti(zbog njegove preciznosti u opisu istorijskih desavanja, zbog odredjene realnosti i istinitosti tih dogadjaja, posebno onih iz kulturnog i drustvenog zivota Rusije). Tolstoj je majstor portreta, svi likovi su precizno fizicki okarakterisani. Slikajuci njihovu spoljasnjost, on istice neki detalj i stalno ga ponavlja. Detaljniji fizicki opis obicno primenjuje na ljude sa primitivnom psihologijom, bez slozenog duhovnog zivota. Tolstoj koristi i govor u karakterizaciji junaka. Pre svega francuski jezik, prema kome se odnosi ironicno i parodira ga( francuskom jeziku pribegavaju likovi u salonskoj atmosferi, kada dolaze u dodir sa likovima francuske aristokratije, kada govore o nekim vaznim, najcesce politickim temama).Tolstoj francuski jezik koristi i neutralno, da bi sto bolje docarao odnos Francuske i Rusije.Ko u romantizmu govori o poetici romantizma i u kom delu?viktor igo u predgovoru kromvelu.kljucan tekst za poetiku romantizma je kromvel! tu govori o groteski,pravi paralele itd. ljudi,t u romantizmu se mesaju zanrovi,imate onjegina-roman u stihovima npr. to je bitno.Sta Balzak u Ljudskoj komediji kaze o prikazivanju stvarnosti u romanu?Balzak je pobornik upravo takvog prikazivanja ivota, tj.stvarnosti, on smatra da pera ne treba da se hvata onaj koji se boji kritike i da pisac mora da prikazuje i nemoral ako eli da bude objektivan, tj.da prikazuje stvarnost.Koja dela imaju dva kraja?Crveno i crno - prvi kraj je kad pogube zilijena. Drugi kraj je kada gdja Matilde nosi glavu do grobnice koju je sam izabrao,a gdja Renal umire grleci svoju decu.injel -1.kraj je kad umire basmackin. drugi je kraj same pripovetke. prvi kraj je realistican kraj,drugi je fantastican-to je pojava mrtvaca.Anin tok svestiDok Ana sedi u koiji sea se dogaaja od prethodnik dana, svojih svaa sa Vronskim.. Potom ita natpise na izlozima prodavnica: Kancelarija i stovarite. Zubni lekar...Da, rei u Doli sve. Ona ne voli Vronskog. Bie me sramota i teko, ali i joj sve kazati. Ona me voli, posluau njen savet. Neu da mu se pokorim, neu da mu dopustim da me vaspitava. -Filipov, kolai... Kau da odatle alju testo u Petrograd. Moskovska je voda tako dobra. I mitiinski izvori, i palainke...(...) Kako runo mirie pva boja. Zato neprestano boje i zidaju?... Modni predmeti i ukrasi ... , . ,- ,. , , ... .. , , ... , ...Tok svesti i kod andrije bolkonskog (u ratu, njegovo prvo umiranje)intertekstualna veza izmedju "A.Karenjine" i "Gospodje Bovari"anina prevara je fizioloske prirode,a emina psiholoske. za razliku od floberove eme tolstojeva ana nije antijunak,ona je jaka licnost,na pocetku braka spasava brak svog brata stive i doli. ema je osoba koja dela nagonski,povrsna je. flober direktno prikazuje lascivne scene(susreti u hotelskoj sobi) dok je anina eroticnost prikazana posredno putem njenog ponasanja.ana je poklekla iz cisto fizioloskih,a ne iz psiholoskih razloga.Detaljnije -1. , ( , ), , ..., - , , , (. 9., ), , , . , , , . ( , ,, )= , , , . , , .. . ...2. , . ( , , , . , -.- ) 3. - odnos prema deci: ana je brizna, misli na serjozu, ali ga ipak prepusta ocu (bira vronskog, a ne sina), a prema cerki je nemarna. bovari je isto nemarna.direktna veza (pored svih oiglednih u fabuli) je kad Ana ita u vozu i zamilja da je junakinja iz knjige, eli da proivljava isto to i junaci o kojima ita - direktna veza sa Emombraa karamzovi ivan i djavoono sto bi trebalo reci za djavola je da je on Ivanova halucinacija i posledica je sizofrenije. Djavo se pojavljuje onda kada Ivanova svest ne moze vise da podnese ideju o tome da je on sam naveo Smerdjakova na ubistvo. Kad nema vise Smerdjakova djavo postaje Ivanov pandan-lik odnosno moze se posmatrati i kao njegova savest.Detaljnije - Ivan je inace bio bolestan poodavno,bio je kod lekara koji mu je rekao da u njegovom stanju halucinacije su mogucne, ali ivanu nije padalo na pamet da se leci,borio se sam protiv bolesti i mislio da dok god stoji na nogama' da mu je dobro.Pa,posle razgovora sa smerdjakovom kada mu je priznao ubistvo i optuzio ga(tad se treci put sastaju) ivan odlazi kuci,ostaje sam u sobi i pada u bunilo,lose mu je. ne zna dal je zaspao. pricinjava mu se covek kako sedi-ruski dzentlmen 50ih godina elegantno obucen,iznosena odeca,ali s ukusom....prvo sta kaze ivanu je to da je on samo dosao da ga podseti,ivana, kako je zaboravio da pita smerdjakova za katarinu ivanovnu...ivan je u polusnu,polubunilu,haosu,stalno se pita dal sanja ili halucinira....nervozan je,seta po sobi,razmislja kako to da dzentlmena nekad vidi,a nekad ne,pa zakljkucuje da je to on u stvari sam.,..stavlja hladni ubrus na glavu misleci da ce tako prikaza da nestane... ivan mu se obraca i govori mu da je laz,utvara,njegova bolest,halucinacija,kaze mu 'ti si ja'.Utvara mu se zali na reumatizam na sta se ivan cudi kako je moguce da djavo ima to. djavo mu odgovara da je on satana i nista covecansko nije mu strano...a ona mu objasnjava da je dobio reumatizam putovanjem kroz vasionu-bio je samo u fraku,a tamo je minus 150stepeni,lecio se svuda,isao od doktora do doktora,i na kraju mu pomogao lekar iz mil,ana kome je on hteo javno da se zahvali preko novina,medjutim,nisu mu dali da objavi tako nesto samo zbog potpisa jer bi bilo previse cudno da djavo objavljuje bilo sta...tokom celog razgovora ivan mu govori kako ne veruje u njega i raspravlkjau se,u jednom trenutku ivana ga gadja soljom caja... cuje se kiucanje na prozoru i djavo govori ivanu da obavezno odgovori jer je to aljosa koji mu donosi vazne vesti na sta mu ivan odgovara ljkutito da on to vec zna i da nema potrebe za njegovim pametovanjem....inace, sve vreme razgovora govori djavolu da je glup..kucanje se nastavlja,djavo nestaje.ANA KARENJINA pogledaj film iz 2012. (verovatno su ruski bolji, ali ko ce da gleda to satima), a nakon filma uzmi prepricano sa tabanovic.com i jos nesto sa neta. skockace se prica, to ti je to. tu ipak ima manje likova, jasnije je. imas tri linije ljevin-kiti liniju, ana- karenjin- vronski i stiva-doli. vazna je suprotnost ljubavi: vronski-ana vs. ljubav ljevin-kiti (fatalna vs. metafizicka). obrati paznju na kraj romana, kad se baca pod voz, monolog. to je otprilike to. nije malo, ali moze bez citanja. scene koje je doka navela, doka je i prepricala, pa to procitaj iz doke, nemamo mi vremena tamo d aprepicavamo detalje, vazan je osnovni tok price.

Ana Karenjina-teme i povezanost sa kompozicijom , . - , ... - , ? , . , , , ....

- . , , . ,( ) , , .Rat i mir-kompozicija i postupci , , ... , 1812,, -, - , , ( , , ), ,, , , , , ... : , , "", , , ... , ( ) , ,, ,( ), , , ... , , , ( , , ) ... , , , , , .Znaenje tatjaninog sna ! ,., ( , ), , ( . , - ,. , - ), : ! ? , ...