polaganje kablova

8/10/2019 polaganje kablova

1/21

Elektrotehniki fakultet Podgorica

Elektroenergetski kablovi

Tema:Polaganje kablova

Profesor : Student:

Prof. Dr Jadranka Radovi

Podgorica Mart 2012 god.


2/21

POLAGANJE ELEKTROENERGETSKIH KABLOVA Seminarski rad

1

Sadrzaj:

1. Uvodna analiza ................................................................................................................2

2. Dozvoljeni poluprecnici savijanja kabla ......................................................................... 23. Dozvoljene visinske razlike na trasi kablovskog voda ................................................... 44. Dozvolene temperature polaganja kablova ..................................................................... 5

5. Polaganje kabla u rov ...................................................................................................... 6

5.1 Priblizavanje i ukrstanje energetskih i telekomunikacionih kablova ...... 95.2 Priblizavanje i ukrstanje energetskih kablova sa cevima vodovoda i kanalizacije ....... 10

5.3 Priblizavanje i ukrstanje energetskih kablova i toplovoda i gasovoda .........................10

5.4 Medjusobno priblizavanje i ukrstanje kablova ............. 115.5 Ukrstanje energetskog kabla sa putem izvan naselja, zeleznickomi tramvajskom prugom ...................... 116. Kablovska kanalizacija................127. Kablovsko okno (saht) ................138. Polaganje kablova u objekte ....... 149. Polaganje kablova preko rijeka ......... 1510. Polaganje kablovapreko mostova ...... 16Zakljucak...............................................................................................................................18Pitanja i odgovori .......... 19Literatura ........... 20


3/21


2

POLAGANJE ELEKTROENERGETSKIH

KABLOVA

1. Uvodna analiza

Na izbor konstrukcije kabla , nacin polaganja kabla, njegovo ucvrstenje na nosece konstrukcijepreko kojih se polaze , na dubinu iskopa rova, izradu kablovskog rova, na nacin zastite od uticaja

toplovoda na kabl , uticu cinioci kao sto su:

-fizicko hemijski sastav zemljista

- toplotne otpornosti zemljista

- klizista i podzemne vode- toplotni uticaj toplovoda i drugih elektroenergetskih kablova

- blizine i dubine priblizavanja TK-kablova

- druge podzemne instalacije: vodovodne i kanalizacione instalacije, gasovodi, naftovodi

- uticaj jednosmerne elektricne vuce- prelazak vodenih tokova

- prelazak preko mostova: zeleznickih i automobilskih

- visinska razlika trase kabla i sl.

Sve ovo naravno mnogo utice na cijenu gotovog kablovskog voda. Na cijenu puno uticu i

gradjevinski radovi.

2. Dozvoljeni poluprecnici savijanja kabla

Da ne bi prilikom polaganja kabla dolazilo do prskanja izolacije kabla i pojedinih slojevapropisuju se najmanji dozvoljeni poluprenici savijanja kabla.

Najmanje dozvoljeni poluprecnici savijanja kablova dati su u tabeli 2.1. ,gdje su Dk-spoljasnji

precnik kabla a dp-precnik provodnika.


4/21


3

Tip

kabla

Papirni kabal sa Pb-omotacem ili

valovitim Al-omotacem

Papirni kabal sa Al-glatkim omotacem PVC-kabal UPE-kabal

1 2 3 4 5

Visezilni

kablovi do

U0/U=0.6/1preko

U0/U=o.6/1

15xDk 25xDk 12xDk8x(dk+Dk)

10xDk7x(dk+Dk)

Jednozilnikablovi 25xDk 30xDk 10x(dk+Dk) 9x(dk+Dk)

Tabela 2.1Dozvoljeni prenici savijanja kablova

Prilikom polaganja kablova koriste se oblikovani elementi takozvani sabloni. Koristenjem

sablona pred kablovskim glavama dozvoljeni su manji poluprecnici savijanja 70% vrednostidatih u tabeli 2.1.

Poluprecnik savijanja kabla pred kablovskom glavom moze biti jos manji ako se rad izvodi na

temperaturi od +30 stepeni celzijusa i pomocu sablona za krivine do 50% manji od vrednosti u

tabeli. Medjutim kod masinskog polaganja zahtevaju se veci poluprecnici krivina za 1.5 do 2

puta od vrednosti datih u tabeli.Na slici 1 je prikazan prelazak kabla iz horizontalnog polozaja u vertikalni polozaj na mjestu

montaze kablovske glave.

(sl.1)Prelazak kabla iz horizontalnog u vertikalni poloajna mjestu montae kablovske glave


5/21


4

3. Dozvoljene visinske razlike na trasi kablovskog voda

Vrlo su bitne i visinske razlike na trasi kablovskog voda. Problem visinske razlike kablovskog

voda postoji kod papirnih kablova iji je dielektrik impregniran u normalnom tenomkompaundu. To su kablovi tipa IPO, IPZO i sl. Kad su poloeni u kablovskoj trasi sa veimvisinskim razlikama kompaund polako odlazi iz viih taaka u nie. Postepeno kabal u viimdionicama trase ostaje bez dovoljno kompaunda, stvaraju se upljine to kasnije dovodi doelektrinog proboja. Takoe, ako su najnie take trase kablovske glave, moe iz njih curitikompaund, pogotovu ako nisu odgovarajueg kvaliteta.

U tabeli 3.1. su date dozvoljene visinske razlike vertikalno poloenih kablova i kablovapoloenih na strmim dionicama, dok je u tabeli 3.2. dat dozvoljen pad na strmoj trasi kablovskog

voda.

Tip kablaNazivni napon U0/Uu kV

Maksimalnodozvoljena visinska

razlika u m

Papirni kabl (IPO)do 3,5/6

5,8/10

50

10

Kabl sa tri metalna

omotaa (IPZO)5,8/10 do 8,7/15

20/35

30

15

Tabela 3.1: Dozvoljena visinska razlika vertikalno poloenog kabla

Da bi se ova mana papirnih kablova izbjegla, umjesto obinog kompaunda za impregniranje,koristi se tzv. naroiti (poluvrsti) kompaund. Ovaj kompaund ostaje u poluvrstom stanju primaksimalnoj radnoj temperaturi kabla, te ne dolazi do odleenja kompaunda sa viih u niedjelove kabla. Ovi se kablovi prema JUS obiljeavaju sa N: NPO, NPZO, i sl.

Nazivni napon

Dozvoljen pad u %

Bez ogranienjaDo maksimalne duine kabltrase od 500 m

0,6/1 do 20/35 4% 10%

Tabela 3.2: Dozvoljen pad na strmoj trasi kablovskog voda

Za vee visinske razlike, izlaske na stubove, visoke objekte, podzemne objekte i sl. Najpogodnijeje koristiti kablove s vstim dielektrikom: polivinil-hloridom, umreenim polietinelonom i dr.


6/21


5

4. Dozvoljene temperature polaganja kablova

U zavisnosti od primenjenog dialektrika i konstrukcije kabla odreduje se temperatura pri kojoj

treba polagati kablove. Sto se tice papirnih kablova kod njih je ogranicenje u vidu povecanja

viskoziteta kompaunda pri nizim temperaturama. Kompaund koji se nalazi izmedju papirnih

traka u uslovima nizih temperatura teze se istiskuje te se pri savijanju kabla moze pocepati papir.Kod cvrstih izolacionih materijala takodje postoje ogranicenja prilikom polaganja kablova. Pvc

ima ogranicenje na + 5 stepeni celzijusovih. On medjutim ima zavidnu savitljivost i na -20

stepeni celzijusa ali se zbog sigurnosti ove mogucnosti ne koriste. Slican slucaj je i sa umrezenim

polietilenom (UPE) koji ima ogranicenje na -10 stepeni ali ima zadovoljavajuce karakteristike ina -40.U tabeli 4.1 date su minimalne temperature polaganja kablova zavisno od izolacije.

Vrsta izolacije kabla Dozvoljena minimalna temperatura

polaganja kablova

Papir + 5

PVC +5

UPE -10

Tabela 4.1: Minimalne temperature polaganja kablova zavisno od izolacije

Kablovi sa izolacijom UPE tipa XHP posto je spoljasnji omotac od PVC imaju ogranicenje na-5 stepeni celzijusa.

Kabl se moze polagati ako tokom 24 sata pre polaganja kabla temperatura nije bila ispodpropisane , tj nije padala ispod propisane vrednosti. Pri tome , iskustveno gledajuci,

kratkovremeni pad temperature tokom nocnih mrazova u trajanju od dva do tri sata, ostaje bezuticaja na postupak polaganja kablova.

Ako je potrebno polagati kablove pri temperaturama koje su nize od propisanih onda je

neophodno kabl zagrevati. To se cini pomocu nekoliko mogucnosti u zavisnosti od prilika :

- elektricnom strujom

- toplim vazduhom

- u zagrejanim prostorijama i satorima


7/21


8/21


7

Normalna dubina rova u koji se polaze kabl iznosi:

1,1 m za kablove 35 kV; 0,7 m do 0,8 m za kablova 1 kV, 10 kV i 20 kV.

Odstupanja su dozvoljena na manjim duzinama pri ukrstanjima sa drugim kablovima iinstalacijama, kao i u slucajevima nepovoljnih uslova polaganja ( na primer: kamenito tlo).Takodje mora da se uvazi i planirana kota terena. Ako se zbog raznih prepreka i instalacija kabl

polaze na manju dubinu, treba da se predvidi dodatna zastita kabla od mehanickih ostecenja

primenom zastitnih cevi, betonskih kablovica i td. Moze se polagati i na vecu dubinu oduobicajene naravno ako je to ekonomski opravdano.

Kabl se polaze tako da bude u sredini sloja posteljice debljine 0,2 m, koja se stavlja na

dno kablovskog rova .

Za nabijanje sloja posteljice koriste se iskljucivo rucni nabijaci. Za posteljicu se koristimesavina peska i sljunka koji imaju dobre karakteristike odvodjenja toplote (visok sadrzaj

kvarca) granulacije do 4 mm.

Za posteljicu moze da se koristi i sitnozrnasta zemlja (iz otkopa ili dopremljena), poduslovom da ne sadrzi gra|evinski sut, kamenje, blato ili zemlju zagadjenu hemikalijama.

U slucaju teskih uslova odvodjenja toplote i opasnosti od isusivanja ( na primer pri polaganju

vise kablova u isti rov na izlazu iz TS, pri ukrstanju sa toplovodom itd.), koriste se posteljice od

specijalnih mesavina, na primer: mesavina sljunka i peska sa dodatkom do 15% mlevenogkrecnjaka, mesavina peska i cementa itd.Vazno je da pri zatrpavanju rova ne ostaju supljine jer

njihovo prisustvo moze smanjiti dozvoljenu strujnu opteretljivost kablova za nekoliko desetina

procenata. U tu svrhu treba nabijati rov masinskim nabijacima. Za relativno suvo zemljiste ikablovsku posteljicu pogodan je i vibacioni nabijac.

Za rov dubine 0.8 m uobicajeno je za normalne uslove zemljista i vlaznosti da se rov nabije

vibracionim nabijacem u dva sloja sa po dva prolaza nabijacem. Pri tome se postize

zadovoljavajuca nabijenost ( stepen zbijenosti 90% ).

Posle posteljice ide sloj vec iskopane zemljes tim da nema grumenja kamenja i organskih

trulezi isl.

Kabl se polaze vijugavo tako da je duzina kabla najvise 2% veca od duzine trase.

Kablovi se ispod ulica obicno polazu u cevi koje su od plastike (juvidur) ili betona. Od ovih

drugih se sve vise odustaje zbog neprakticnosti. Povoljnije su plasticne cevi jer su glatke , ne

smicu se na sastavima a i ugradnja im je jednostavnija. Ali kablovi se mogu polagati i direktno ukolovoz . Takvo resenje ima brojne prednosti jer otpada smanjenje prenosne snage i kabl se ne

ostecuje o ivice cevi.

Pri zatrpavanju kablovskog rova, iznad kabla du cijele trase, treba da se postaveplastine upozoravajue trake. Preporuuje se sledei raspored upozoravajuih traka:

a) Pri polaganju kabla na regulisanim povrinama postavlja se jedna upozoravajua traka na0,4 m iznad kabla (sl.2.a).

b) Pri polaganju kabla na neregulisanim povrinama postavljaju se dvije upozoravajuetrake, od kojih je prva na 0,3 m, a druga na oko 0,5 m iznad kabla (sl.2.b).


9/21


8

a) na regulisanim povrinama b) na neregulisanim povrinama

1 upozoravajua traka; 2 zemlja nabijena u slojevima; 3 kabl; 4 posteljica.

Sl.2. Direktno polaganje kabla u zemlju

c) Ako se u isti rov polae vie kablova, tada broj upozoravajuih traka i njihov meusobni

razmak treba da se odabere tako da svi kablovi budu pokriveni ovim trakama (sl.3).

1 SN kabl; 2 posteljica; 3 zemlja nabijena u slojevima; 4 upozorajavau traka;5 NN kablovi; 6 opeka.

Sl.3. Direktno polaganje vie kablova uisti rov

Plastina upozoravajua traka je crvene boje, sa utisnutim upozorenjem da se ispod

trake nalazi energetski kabl. irina trake treba da bude oko 0,1 m, a kvalitet materijala treba dagarantuje vijek trajanja trake od 30 godina.

Za prelaz ispod puta u urbanizovanim naseljima, umjesto kablovske kanalizacije moe da sekoristi direktno polaganje kablova u zemlju (sl.4.): u rov dubine 1,4 m postavlja se posteljica

kabla, iznad koje se postavljaju armirano-betonske ploe, sloj zemlje (ispuna) i sloj betonaMB-150.


10/21


9

1 kabl; 2 posteljica; 3 armiranobetonska ploa; 4 sloj zemlje (ispuna); 5 upozoravajua traka ;6 beton MB 150; 7 tampon puta.

Sl.4. Direktno polaganje kabla ispod puta

Poslije polaganja, izrade kablovskih spojnica i zavrnica, naponskog ispitivanja kompletnogkablovskog voda i zatrpavanja, kablovska trasa se dovodi u prvobitno stanje: planira se

zemlja, odvozi se suvina zemlja i materijal, popravljaju se i asfaltiraju saobraajnice.

5.1 Priblizavanje i ukrstanje energetskih i telekomunikacionih kablova

Cesto se srece slucaj paralelnog vodjenja telekomunikacionih i energetskih kablova najcesce

iz ekonomskih i prostornih zahteva. Prilikom paralelnog vodjenja energetsih i

telekomunikacionih kablova oni moraju biti na najmanjoj udaljenosti od 0,5 m za kablove

od 1kv, 10kv i 20kv. Za kablove od 35 kv mora biti 1m udaljenost.

Ukrstanje energetskog i telekomunikacionog kabla vrsi se narazmaku od najmanje 0,5m.Ugao ukrstanja treba da bude u naseljenim mestima: najmanje 30 stepeni, po mogucstvu

sto blize 90 stepeni a van naseljenih mesta: najmanje 45 stepeni. Energetski kabl se, po pravilu,postavlja ispod telekomunikacionog kabla. Ukoliko ne mogu da se postignu razmaci vec

navedeni , na tim mestima se energetski kabl provlaci kroz zastitnu cev, ali i tada razmak ne sme

da bude manji od 0,3 m. On ne sme biti manji od 0.3 m ni za opticki kabl.Telekomunikacioni kablovi koji sluze iskljucivo za potrebe elektrodistribucije mogu da se

polazu u isti rov sa energetskim kablovima, na najmanjem razmaku koji se proracunom pokaze

zadovoljavajuci, ali ne manjem od 0,2 m. Pri polagawu energetskog kabla 35 kV preporucuje se


11/21


10

polaganje u isti rov i telekomunikacionog kabla za potrebe daljinskog upravljanja

transformatorskih stanica koje povezuje kabl.

5.2 Priblizavanje i ukrstanje energetskih kablova sa cevima vodovoda i kanalizacije

Nije dozvoljeno paralelno vodjenje energetskih kablova ispod ili iznad vodovodnih i

kanalizacionih cevi. Horizontalni razmak energetskog kabla od vodovodne ili kanalizacione

cevi treba da iznosi najmanje 0,5 m za kablove 35 kV, odnosno najmanje 0,4 m za ostale

kablove. Pri ukrstanju, energetski kabl moze da bude polozen ispod ili iznad vodovodne ilikanalizacione cevi na rastojanju od najmanje 0,4 m za kablove 35 kV, odnosno najmanje 0,3 m

za ostale kablove.

Ukoliko ne mogu da se postignu razmaci gore navedeni, na tim mestima energetski kabl seprovlaci kroz zastitnu cev. Na mestima paralelnog vodjenja ili ukrstanja energetskog kabla sa

vodovodnom ili kanalizacionom cevi, rov se kopa rucno (bez upotrebe mehanizacije).

5.3 Priblizavanje i ukrstanje energetskih kablova i toplovoda i gasovoda

Ovde takodje nije dozvoljeno paralelno vodjenje energetskih kablova ispod ili iznad

toplovoda i gasovoda. Pri ukrstanju, energetski kabl se montira iznad toplovoda, a izuzetnim

situacijama i ispod toplovoda.Izmedju energetskog kabla i toplovoda se pri ukrstanju postavlja

toplotna izolacija od poliuretana, penusavog betona itd.

Horizontalni razmak energetskog kabla od spoljne ivice kanala za toplovod treba da

iznosi najmanje 0,7 m za kablove 35 kV, odnosno najmanje 0,6 m za ostale kablove.

Ukoliko ne mogu da se postignu najmanji razmaci vec navedeni primenjuju se dodatne zastitnemere kojima se obezbedjuje da temperaturni uticaj toplovoda na kabl ne bude veci od 20 stepeni

celzijusa, kao:

- pojacana izolacija izmedju toplovoda i energetskog kabla;- primena kablova sa izolacijom od umrezenog polietilena (XPO);

- primena metalnih ekrana izmedju kabla i toplovoda.

- primena posteljice od specijalnih mesavina za zatrpavanje toplovoda i kabla, na primer:

mesavina sljunka i peska sa dodatkom do 15% mlevenog krecnjaka, mesavina peska i cementaitd.

Pri ukrstanju i paralelnom vodjenju energetskog kabla za javno osvetljenje i toplovoda treba

da se ostvari razmak od najmanje 0,3 m.

Razmak izmedju energetskog kabla i gasovoda pri ukrstanju i paralelnom vodjenju treba dabude najmanje:

- 0,8 m u naseljenim mestima;

- 1,2 m izvan naseljenih mesta.


12/21


11

Razmaci mogu da se smanje do 0,3 m ako se kabl polozi u zastitnu cev duzinenajmanje 2 m sa

obe strane mesta ukrstanja ili celom duzinom paralelnog vodjenja.

5.4 Medjusobno priblizavanje i ukrstanje kablova

Medjusobni razmak energetskih kablova (visezilnih, odnosno kablovskog snopa tri jednozilna

kabla) u istom rovu odredjuje se na osnovu strujnog opterecenja, ali ne sme da bude manji od

0,07 m pri paralelnom vodjenju, odnosno 0,2 m pri ukrstanju. Treba da se obezbedi da se u rovu kablovi medjusobno ne dodiruju, izmedju kablova mozecelom duzinom trase da se postavi niz opeka, koje se montiraju nasatice na

medjusobnom razmaku od 1 m.

5.5 Ukrstanje energetskog kabla sa putem izvan naselja, zeleznickom i tramvajskom

prugom

Ukrstanje kablovskog voda sa putem izvan naselja vrsi se tako sto se kabl polaze u betonski

kanal, odnosno u betonsku ili plasticnu cev uvucenu u horizontalno izvucen otvor, tako da jemoguca zamena kabla bez raskopavanja puta.

Vertikalni razmak izmedju gornje ivice kablovske kanalizacije i povrsine puta treba da iznosi

najmanje 0,8 m. Ukrstanje kabla sa putem izvan naselja

Razmak kablovskog voda od puta izvan naselja pri paralelnom vodjenju, odnosno priblizavanju,iznosi:

- za autoput i put I-og reda: najmanje 5 m za paralelno vodjenje i najmanje 3 m za

priblizavanje;- za puteve iznad I-og reda: najmanje 3 m za paralelno vodjenje i najmanje 1 m za

priblizavanje.

Na mestu ukrstanja kablovskog voda sa zeleznickom prugom kabl se polaze u betonski kanal,odnosno u betonsku ili plasticnu cev uvucenu u horizontalno izbusen otvor nasipa, tako da je

moguca zamena kabla bez raskopavanja donjeg stroja pruge. Ukrstanje kablovskog voda sa

zeleznickom ili tramvajskom prugom treba da se izvede pod pravim uglom i tako da kabl bude

najmanje 1 m ispod gornje ivice sine. Mesto ukrstanja treba vidljivo da se obelezi oznakama odbetona, plastike itd.


13/21


12

6. Kablovska kanalizacija

Kablovska kanalizacija se koristi na prelazima ispod kolovoza ulica, puteva, tramvajskih

kolosjeka, eljeznikih pruga, kolskih prolaza, za uvoenje kablova u TS 10(20)/0,4 kV), krozdvorita zgrada, kada ne mogu da se postignu dozvoljena odstojanja kabla u odnosu na drugepodzemne instalacije itd.

Kablovska kanalizacija se izrauje od plastinih cijevi, alije dozvoljena i primjena

prefabrikovanih betonskih elemenata (kablovica). Iznad cijevi postavljaju se upozoravajuetrake.

Na sl.5 prikazan je primjer izvoenja kablovske kanalizacije korienjem 8 plastinih cijevi.

Sl.5.Primjer izvoenja kablovske kanalizacije

.

Minimalni unutranji prenik cijevi mora da bude najmanje 1,5 puta vei od spoljanjegprenika kabla (troilnog, odnosno snopa tri jednoilna kabla). Unutranji zid cijevi mora dabude gladak. Ako se cijevi nastavljaju, tada proireni (enski) kraj cijevi mora da bude vidljiv,a kabl se obavezno provlai sa tog kraja.

Kada se koriste plastine cijevi veih duina (preko 10 m), treba da se uvai strujni korekcioni

faktor () zbog oteanih uslova odvoenja toplote, koji za praktine proraune ima vrijednosti:

=0,8 ako se u cijevi nalazi vieilni kabl tipa XP00-ASJ, NPO 13-AS itd.

=0,85 ako se u cijevi nalazi snop trijednoilna kabla tipa XNE 49-A, NPHA 03-A itd.

Preporuuje se postavljanje cijevi u najvie dva nivoa (sl.5), osim na izlazu iz TS 110/ 10(20)kV koji se posebno projektuje.


14/21


13

Ako se u kablovsku kanalizaciju polau kablovi razliitih naponskih nivoa, tada se kabloviniih napona polau u vii nivo kanalizacije. Kablovi koji se polau ranije zauzimaju najnieotvore u kanalizaciji.

Otpor cijevi koja se ne koristi treba da se zatvori plastinim epom ili na slian nain.

7. Kablovsko okno(saht)

Kabovsko oknose koristi na mjestu promjene pravca ili nivoa kablovske kanalizacije, kao i

na pravoj deonici kablovske kanalizacije koja je dua od 40 m.Kablovsko okno se izvodi u trotoaru, a izuzetno i u kolovozu ulice.

Kablovsko okno, zajedno sa poklopcem, mora statiki da podnese sva optereenja koja sejavljaju na mjestu ugradnje.

Veliina kablovskog okna zavisi od broja kablova, uslova rada u oknu, dozvoljenog

poluprenika savijanja kablova itd. Minimalni ulazni otvor, pokriven poklopcem od livenoggvoa, treba da iznosi 0,65 m x 0,65 m. Na dnu okna treba da bude drenani otvor. Boni zidoviokna mogu da budu od betona ili opeka. Na sl.6. prikazan je primjer izvoenja kablovskog okna.

Sl. 6. Primjer izvoenja kablovskog okna


15/21


14

8. Polaganje kablova u objekte

Kablovi se u objekte polazu na zidove, u kanale, na police i sl. Najvaznije je kod polaganjakablova u objekte preduprediti da dodje do pojave pozara. Kablovi sa izolacijom od umrezenog

polietilaena i spolasnjim omotacem od polietilena nisu preporucljivi za naseljene objekte jer

polietilen je zapaljiv. Kad se jedanput zapali on nastavlja da gori i bez podrzavanja vatre sastrane. Zbog toga se za ovakve slucajeve koristi kabl sa spoljasnjim omotacem od PVC.

PVC se ne smatra gorljivimali pri visim temperaturama razvija gasove i dim. Cist PVC se

na oko 150 stepeni celzijusa raspada uz razvijanje hlorovodonika HCl u obliku gasa, ali ako mu

se dodaju stabilizatori to se sprecava. Pri nastanku pozara su ogromne temperature i tada seraspadanje ne moze izbeci. Hlorovodonik sa vlagom ili sa vodom ako se njome gasi vatra stvara

sonu kiselinu a ta sona kiselina ugrozava kontakte i metalne delove opreme objekta. Takodje je

nepovoljna po zdravlje coveka pa se u tako ugrozene objekte dozvoljava pristum samo sa gas

maskama. supstance koje se dodaju PVC-u kao anrimontrioksid i aluminijum hidroksidpoboljsavaju njegovu otpornost na gorenje i sirenje plamena.

Za ogranicavanje pozara uklanja se sa kablova bituminizirana juta, nanose se premazi kojionemogucavaju gorenje, koriste se specijalni kablovi otporni na plamen ( mineralni kablovi bez

halogenih elemenata) a i ulaz u druge prostorije se izvodi kroz specijalno zaptivene otvore kako

bi se onemogucilo sirenje plamena, gasova i dima.

Ako se kablovi polazu u ravni onda treba paziti da se obujmice ne postavljaju na vecemrastojanju od 80 cm s tim da se uobicajeno postavljanje obujmica radi na osnovu precnika kabla i

konstrukcije tako da je dvadesetostruko vece rastojanje obujmica od precnika kabla. Kod

kablova sa mehanickom zastitom i do tridesetak, trideset i pet puta. Za vertikalno polozenekablove pak ne treba da predje metar i po. Kod UPE kablova dobijaju se veca dozvoljena

rastojanja nego kod PVC kablova.Obujmice za jednozilne kablove treba da budu od nemagnetnog materijala da bi se izbeglo

dodatno zagrevanje. Mogu se koristiti i obujmice od magnetnog materijala ali onda magnetnokolo mora biti prekinuto ubacanjem izolacionih umetaka.

Obujmice moraju da budu takve da pritisak na kabl bude konstantan prilikom temperaturnih

izduzenja i skupljenja kabla, kada dolazi do promene njegovog spoljnjeg precnika i da neostecuju kabl i zato se za visokonaponske kablove uvode obujmice sa oprugama kojima se

odrzava konstantan pritisak od 20 do 50N po cm kvadratnom za jednozilne UPE kablove.

Polaganje kablova u predhodne kanale koristi se u slucajevima kad se zbog malog slobodnogprostora ne mogu smestiti u zemlju ili se zbog gomilanja ne moze obezbediti potrebna prenosna

snaga. Po pravilu se u prethodne kanale polaze jedna vrsta instalacije.

Moguce je polagati i druge instalacije zajedno sa energetskim kablovima kao npr PTTkablove. Vodovod i kanalizaciju ipak nije pozeljno polagati sa kablovima u objektima zbogeventualnog prskanja cevi. Nije preporucljivo ni nastavljati cevi zbog moguceg nastanka pozara

pri ekspoziji kablovske spojnice. U kanalima treba da postoji prirodna ventilacija ali ako se

temperature u kanalu ne moze drzati ispod 30 stepeni celzijusa onda treba primeniti prinudnu

ventilaciju.


16/21


15

9. Polaganje kablova preko rijeka

Ukrstanje sa vodotokom moze da se izvede polaganjem kabla na dno ili ispod dna vodotoka.

Pre polaganja kablova preko reke treba snimiti dno korita reke kao i njegov sastav. takodje treba

utvrditi gornji i donji nivo vodostaja i brzinu vode. Pri odredjivanju mesta prelaska reke trebakablovima treba voditi racuna o udaljenosti od pristanista , sidrista , mostova i slicnih mesta gde

plovni objekti recnog saobracaja mogu ostetiri kabl.

Polaganje energetskog kabla na dno vodotoka izvodi se na mestu gde je brzina vode

najmanja i gde ne postoji mogucnost veceg odrona zemlje ili nasipanja mulja. Polaganjeenergetskog kabla ispod dna vodotoka izvodi se provlacenjem kroz cev na dubini od najmanje

1,5 m ispod dna vodotoka.

Kablovi preko reka polazu se na nekoliko nacina:

- polaganjem na dno reke

- ukopavanjem kabla u dno reke

- ukopavanjem plasticnih cevi u dno korita reke kroz koje se povlace kablovi

- polaganje kablova u podzemne prohodne galerije.

Direktno polaganje kabla na dno reke se iako je najeftinije ne preporucuje zbog mogucihostecenja brodskim lagerima i metalnim delovima koji se vuku po dnu reke. Ukopavanjem kabla

u iskopani rov u dnu korita reke obrzbedjuje se zastita od mehanickih ostecenja ali se ne resaveproblem opravke i zamene ostecenog kabla. Polaganjem kablova u ukopane plasticne cevi u dno

korita reke zadovoljavaju se trazeni uslovi. Nema ostecenje od brodova a i zamena jejednostavna. Izrada podzemnih prohodnih galerija je najskuplja i po pravilu se sprovodi

generalnim resenjem prelaska preko reke kojom se prilikom resavaju i pitanja saobracajnica i i

prelaska drugih instalacija.Cevi su izradjene od od polutvrdog ili tvrdog polietilena. One se rade u duzinama od 500 m ,

obicno. U njih su uvucena uzad za vucu kabla koja su otporna na rdjanje. Pravilo je da jedan

kabl ide u jednu cev. Na obalama reke se obicno izgradjuju vodeno propusni ste se timeobezbedjuje lak pristup ustima cevi i laka zamena kabla.

Razlikuju se dva nacina izrade kablovskog rova u dnu reke:

- Kopanje rova bagerom

- Izrada rova tzv, ispiranjem

Ekonomicnost postupka ispiranje prema procesu kopanja bagerom raste porastom sirine reke,dubine vode i brzine vode. Kopanje bagerom takodje nije pogodno u rastresitom terenu, kakav je

pesak, jer se iskopan rov relativno brzo zatrpava pri jakim strujam vode. Zatrpavanje takvog rova


17/21


16

je tesko nadzirati jer se izvodi sa ladja a onda nastaju bujice sljunka te gotovo redovno dolazi do

neravnomjernog zatrpavanja rova i prakticno je nemoguce dovesti zemljiste u prethodno stabnje.

Takav se rov ne moze ni nabiti tako da uvek postoji mogucnost da zemljiste bude odneto jakimstrujama.

Kod izrade rova ispiranjem nema tih problema. Najvazniji deo ovog uredjaja je cev za

ispiranje sljunka koja se na dnu siri u obliku raonika i sluzi za rezanje terena i time pomaze dazemljiste postane rastresito i obrazuje uzan rov velicine 30 do 50cm. U takav rov se polazeplasticna cev ili direktno kablo. Tok reke u ovom slucaju ne deluje erozivno na rov jer se on

oddmah zatrpava.

Kablove na obali reke neko vreme ne treba zatrpavati dok ne dodje do stabilizacije

polozaja kabla.Na mestu prelaska kablova na kopno na obali se postavljaju oznake za zabranu

ukotvljavanja plovila cija velicina zavisi od sirine reke.

10. Polaganje kablova preko mostova

Pri projektovanju kablovskih vodova cije trase prelaze preko mostova treba odabrati takvu

konstrukciju kabla koja ce najbolje odgovarati postojecim uslovima. Projektovanje kablovskih

vodova obavezno zahteva timski rad sa konstruktorima projektantima mostova jer sejedino tako moze postici laka montaza i ispravan pogon kablova.

Kablovi polozeni preko mostova su izlozeni razlicitim uticajima:

- mehanickim

- hemiskim- svetlosnim

- toplotniim.

Od vaznosti su pogotovo uticaj vibracija i potresa na olovne omotace kablova. Uticaj

inteziteta zaprljanosti vazduha, prisutnog smoga, morske sredine, razvijenog recnog saobracajapod mostom i sl. moze biti od znacaja na vek trajanja kabla. Korozija omotaca kablova moze se

ponekad brzo razvijati. Takodje i sunceva radijacija ima uticaja na vreme trajanja zastitnih

spoljnih omotaca kabla. pregrejane metalne povrsine mosta mogu u letnim mesecima zracititoplotu i pregrejavati kablove tako da se njihovi prenosni kapaciteti mogu znacajno smanjiti.

Mora se obezbediti valjana cirkulacija vazduha jer kablovi zatvoreni u nosece konstrukcije

vazduha bez prirodne cirkulacije mogu se zagrijavati preko dozvoljene mere.Za polaganje preko mostova preporucuje se koriscenje kablova sa polimernom

izolacijom i polimernim plastom .Za polaganje srednjenaponskih kablova preko mostova sa

intenzivnim vibracijama preporucuje se koriscenje trozilnih kablova . To je kabl koji se sastoji

od tri pouzena jednozilna kabla, koji je armiran sa okruglom pocinkovanom zicom i zasticen

polietilenskim plastom. Za polaganje preko mostova dozvoljeno je koriscenje papirnih kablovasa aluminijumskim plastom, tipa.


18/21


17

Nije dozvoljeno polaganje energetskih kablova sa olovnim plastom preko celicno-resetkastih

mostova zato sto olovo ima jednu veliku manu , osetljivo je na vibravije i potrese. Liveno cisto

olovoima krupnu zrnastu strukturu koja vodi usred vibracija i potresa do starenja olova i dostvaranja medjukristalnih naprslina i do neupotrebljivosti cistog olova kao omotaca kablova.

Naprsline na olovu mogu se javiti i usred duzeg transporta zeleznickim saobracajem. Posto cisto

olovo nije upotrabljivo u energetici ono se legira raznim metalima kao sto su bakar , antimon,kalaj i dr.Cak i legirano olovo iako vrlo otporno na zamor slabije je u odnosu na aluminijum koji je

sasvim neosetljiv na zamor nastao usred vibracija i potresa. Primenom kablova sa

sintetickom izolacijom od UPE, problem vibracija vise ne postoje. Ukoliko se zeli veca otpornostna mehanicko habanje kabla koristi se pojacana mehanicka zastita od celicnih zica i PE omotaca.

Polaganje energetskih kablova vrsi se ispod pesackih staza u kanalima ili cevima. Ovi kanali

(cevi) ne smeju da sluze za odvod atmosferske vode, a mora da bude omoguceno prirodno

hladjenje kablova. Kod veceg mosta je uobicajeno da se u njegovoj unutrasnjosti predvidiposeban tunel sa konzolama ili ispustima za nosenje kablova.

Mogu se i slobodno polagati kablovi po konstrukciji mosta ako su energetski kablovi

nepristupacni nestrucnim licima i ako su zasticeni od direktnog zracenja sunca.Mostovi su izlozeni visestrukom naprezanju i pomeranju koja se manje ili vise prenose i na

kabl zavisno od nacina njegovog postravljanja na most a uzrok sui m temperature i teret na

mostu (vozila). usred dnevnih promena temperature most dilatra od nekoliko cm do preko jednog

metra sto zavisi od duzine mosta. Sva ova pomeranja se prenose na kabl koji se takodje izduzujei napreze a najvise u dilatacionom delu mosta sto visegodisnjeg pogona dovodi do ostecenja

kabla. Zato se prave duze diletacije koje obezbedjuju ravnomerno naprezanje kabla a da kabl ne

bi delio sudbinu mosta sto se tice pomeranja na nekim resenjima postavljaju se na visecehvataljke. U principu njih ne bi trenalo vezati za konstrukciju mosta ali kod jednozilnih usled

pomeranja zbog pojave kratkih spojeva vrsi se ucvrstavanje.

Gde je to moguce, energetske kablove treba polagati bez spojnica na mostu.Preporucuje

se da kablovske spojnice budu udaljene najmanje 10 m od krajeva mosta.Ako je postavljanje spojnice na mostu iznudjeno resenje, spojnicu treba montirati na noseci stub

ili na neko drugo stabilno mesto. Treba izbegavati postavljanje kablova na drvene mostove ali

ako se to radi treba kabl polagati u plasticnu ili metalnu cev.


19/21


18

Zakljucak

Na izbor konstrukcije kabla , nacin polaganja kabla, njegovo ucvrstenje na nosece konstrukcijepreko kojih se polaze , na dubinu iskopa rova, izradu kablovskog rova, na nacin zastite od uticaja

toplovoda na kabl i td. utice fizicko hemijski sastav zemljista, toplotne otpornosti zemljista,

klizista i podzemne vode, toplotni uticaj toplovoda i drugih elektroenergetskih kablova, blizine idubine priblizavanja TK-kablova, druge podzemne instalacije: vodovodne i kanalizacione

instalacije, gasovodi, naftovodi, uticaj jednosmerne elektricne vuce, prelazak vodenih tokova,

prelazak preko mostova: zeleznickih i automobilskih, visinska razlika trase kabla i td.

Normalna dubina rova u koji se polaze kabl iznosi 1,1 m za kablove 35 kV i 0,7 m do 0,8 m zakablova 1 kV, 10 kV i 20 kV. Oko kabla se postavlja posteljica debljine 0.2 a iznad zastitna

upozoravajuca traka. Cesto se srece slucaj paralelnog vodjenja energetskih kablova i drugih

kablova i instalacija najcesce iz ekonomskih i prostornih zahteva. Prilikom paralelnog vodjenja

energetskih i telekomunikacionih kablova oni moraju biti na najmanjoj udaljenosti od 0,5 m zakablove od 1kv, 10kv i 20kv. Za kablove od 35 kv mora biti 1m udaljenost. Nije dozvoljeno

paralelno vodjenje energetskih kablova ispod ili iznad vodovodnih i kanalizacionih cevimtoplovoda ili gasovoda. Horizontalni razmak energetskog kabla od vodovodne ili kanalizacione

cevi treba da iznosi najmanje 0,5 m za kablove 35 kV, odnosno najmanje 0,4 m za ostale

kablove. Horizontalni razmak energetskog kabla od spoljne ivice kanala za toplovod treba da

iznosi najmanje 0,7 m za kablove 35 kV, odnosno najmanje 0,6 m za ostale kablove.Medjusobni razmak energetskih kablova ne sme da bude manji od 0,07 m pri paralelnom

vodjenju, odnosno 0,2 m pri ukrstanju.

Precnici savijanja kabla su dati tehnickim preporukama u zavisnosti od vrste kabla i od toga dali se koristi sablon. Problem slivanja dialektrika kod kablova sa papirnim omotacem iz visih

delova trase u nize resava se uvodjenjem polucvrstih ili cvrstih dialktrika u zavistnosti od nagiba.U zavisnosti od primenjenog dialektrika i konstrukcije kabla odreduje se temperatura pri kojoj

treba polagati kablove. Za papir i PVC je ogranicenje na +5 stepeni a za UPE je na -10 stepenicelzijusa.

Najvaznije je kod polaganja kablova u objekte preduprediti da dodje do pojave pozara.

Kablovi sa izolacijom od umrezenog polietilaena i spolasnjim omotacem od polietilena nisupreporucljivi za naseljene objekte jer je polietilen zapaljiv.

Kablovi preko reka polazu se polaganjem na dno reke, ukopavanjem kabla u dno reke,

ukopavanjem plasticnih cevi u dno korita reke kroz koje se povlace kablovi i polaganjemkablova u podzemne prohodne galerije.U zavisnosti od ekonomskih srestava, stepena sigurnosti i

drugih faktora biramo neki od ovih nacina. Kablovi se polazu i preko mostova u dogovoru sa

projktantima izvodjacima i tada su podlozni mehanickim, hemiskim, svetlosnim i toplotnimuticajima. Nije dozvoljeno polaganje energetskih kablova sa olovnim plastom preko celicno-resetkastih mostova zato sto olovo ima jednu veliku manu , osetljivo je na vibravije i potrese.


20/21


19

Pitanja i odgovori

1. Koja je normalna dubina kopanja rova pri polaganju kabla, od cega zavisi, kad se moze

odstupiti od nje i sta se treba tad uraditi da bi se osigurala bezbednost kabla?

Normalna dubina rova u koji se polaze kabl iznosi 1,1 m za kablove 35 kV i 0,7 m do 0,8 m zakablova 1 kV, 10 kV i 20 kV.

Odstupanja su dozvoljena na manjim duzinama pri ukrstanjima sa drugim kablovima i

instalacijama, kao i u slucajevima nepovoljnih uslova polaganja ( na primer: kamenito tlo).Takodje mora da se uvazi i planirana kota terena. Ako se zbog raznih prepreka i instalacija kabl

polaze na manju dubinu, treba da se predvidi dodatna zastita kabla od mehanickih ostecenja

primenom zastitnih cevi, betonskih kablovica i td.

2. Nabrojati nacine polaganja kablova preko reka i uporediti ih sa stanovista sigurnosti

kablova i ekonomskog stanovista.

Kablovi preko reka polazu se na nekoliko nacina:

- polaganjem na dno reke

- ukopavanjem kabla u dno reke

- ukopavanjem plasticnih cevi u dno korita reke kroz koje se povlace kablovi

- polaganje kablova u podzemne prohodne galerije.

Direktno polaganje kabla na dno reke se iako je najeftinije ne preporucuje zbog mogucihostecenja brodskim lagerima i metalnim delovima koji se vuku po dnu reke. Ukopavanjem kabla

u iskopani rov u dnu korita reke obrzbedjuje se zastita od mehanickih ostecenja ali se ne resave

problem opravke i zamene ostecenog kabla. Polaganjem kablova u ukopane plasticne cevi u dnokorita reke zadovoljavaju se trazeni uslovi. Nema ostecenje od brodova a i zamena je

jednostavna. Izrada podzemnih prohodnih galerija je najskuplja i po pravilu se sprovodi

generalnim resenjem prelaska preko reke kojom se prilikom resavaju i pitanja saobracajnica i iprelaska drugih instalacija.


21/21


20

Literatura:

[1] Branislav M. LaleviElektroenergetski kablovi, Beopres, Beograd, 1993. godine

[2] Vjekoslav SrbKabelska tehnika, Tehnika knjiga Zagreb, Zagreb 1970. godine

[3] Tehnika preporuka broj 3.JP EPS Direkcija za distribuciju elektrine energije, Beograd 2004. godine

Documents

polaganje kablova