Polimeri I polimerizacijaNaziv polimer je složenica dve grčke reči: poli - mnogo i meros -

deo, što bi značilo „mnogo delova“.  

Polimeri su slozene organske supstance koje se dobijaju hemijskom sintezom jednostavnih jedinjenja poznatih pod nazivom monomeri. Polimeri se dele na prirodne I vestacke. U prirodne spadaju proteini, celuloza I josneka jedinjenja. Vestacki polimeri se jos nazivaju sintetickim smolama, oni se karakterisu manjom ili vecom tvrdocom, lepljivoscu, sposobnjoscu omeksavanja na povisenim temperaturama. Polimeri spadaju u kategoriju visokomolekularnih jedinjenja ciji se molekuli sastoje od nekoliko stotina do nekoliko hiljada atoma povezanih valentnim vezama. Polimeri su molekuli nastali od relativno manjih molekula monomera. Međusobno se povezuju i to se naziva polimerizacija.

Polimerizacija predstavlja reakciju dobijanja polimera iz monomer. Mozemo govoriti o dve reakcije polimerizacije: o adicionoj I kondenzacionoj polimerizaciji. Adiciona podrazumeva cistu adiciju istih ili razlicitih monomer. Adiciona polimerizacija se moze inicirati povisenom temperaturom, povecanim pritiskom. Kondenzaciona polimerizacija je reakcija polimerizacije izmedju dva monomera pri kojoj se dobija polimer. Osim polimera kao rezultat reakcije dobija se I voda, hlorvodonik I neka druga jedinjenja.

Mehanizam polimerizacije Može biti:adicioni– nastaju kovalentnim povezivanjem istih molekula nezasićenih komponenata. Obično linerani polimeri. Kondenzacioni–nastaju hemijskom reakcijomizmeđu različitih molekula, obično uz stvaranje nusprodukata kao što je voda. 

Molekularna struktura1.Linearna–obrazuju dugačke lance velikih molekulskih težina, imaju velikuasimetriju. Stvaraju se ili adicionom ili kondenzacionom reakcijom.2.Razgranata–karakteriše ih osnovni lanac na kome se nalaze bočne grane čiji broj I dužina mogu znatno da variraju.3.Umrežena–trodimenzionalne strukture stvorene krutom poprečnom vezom. Mogu biti i adicioni i kondenzacioni.

Termičke osobine1.Termoplastični polimeri– poliplasti, se ponašaju plastično. Oblikuju se na povišenimtemperaturama, omekšavaju pri zagrevanju i ponovo očvršćavaju pri hlađenju, bez promene osnovne strukture osobina. Ovde se ubrajaju: polietilen, polipropilen, polivinilhlorid, teflon, polistirenm poliakrilati i sli.2.Termoreaktivni–termostabilni, duroplasti, omekšaju pri prvom zagrevanju, pa onda otvrdnu, ne mogu se ponovo oblikovati i obično nastaju kondenzacionom metodom pase izdvajaju nusprodukti. Čvršći su od termoplastičnih polimera. Ovde se ubrajaju: poliestri, epoksi, poliuretanu, fenol-formaldehidne smole.3.Elastomeri–gume, mogu biti i termoplastični i termoreaktivni, a imaju sposobnostada se elastično deformišu bez trajne promene oblika. Ovde se ubrajaju: poliizopropen, polibutadien, poliburnilen, neopren.U elastomerima su poprečne sekundarne vezeravnomerne i retke pa obezbeđuju elestične osobine. Lanci polimera su zamršeni a tazamršenost povećava čvrstoću.

Uticaj temperature na mehaničke osobineTemperatura utiče na mehaničko ponašanje termoplastičnih polimera.1.Tečni polimeri–viskozno stanje, viskozitet nizak na temp. topljenja. Čvrstoća i modulelastičnosti je približno 0 i polimer se lako oblikuje.2.Amorfni polimeri– plastično stanje se javlja ispod temp. topljenja. Polimerni lanci suizuvijani dajući amfornu strukturu. Polimer ima neku čvrstoću i elastičnost.3.Staklasti polimeri–kruto stanje, nastaje opadanjem temperature. Plastičnadeformacija je veoma ograničena. Prelazak polimera iz tečnog u čvrsto stanje se naziva ostakljavanje. Srednja temperatura gde se odigrava ostakljavanje se naziva temperatura ostakljavanja, polimer postaje krut i čvrst, ponaša se kao staklo.

Primena polimernih materijala Polimerni materijali se ubrajaju u najvažnije tehničke materijale današnjice. Osim što služe kao zamena za uobičajene materijale poput stakla, metala, drveta ili keramike, njihov nagli razvoj u 20. veku ubrzao je i napredak mnogih drugih područja ljudske delatnosti. Primena polimernih materijala u oblasti ambalaže, elektroindustrije i elektronske industrije, brodogradnji, hemijskoj industriji, transportu, avionskoj industriji, građevinarstvu i oblastima široke potrošnje danas je preko potrebna i nezamenjiva. Mnogi polazni polimeri dobijaju se preradom naftate.

Zanimljivosti-Prvi zapis o pravljenje polimera je recept Iz 16-og veka koji je pronađen u Švajcarskoj. U njemu je prikazano pravljenje polimera od kazeina koji je protein mleka. Prirodni polimer je pšoslužio kao ideja za pravljenje sintetskog polimera.

-U toku 2007. godine ukupno je proizvedeno 260 miliona tona, a u Evropi 65 miliona tona polimera.

-Ogrebotine na automobilima i oštećene cipele bi uskoro mogli postati stvar prošlosti. Američki naučinici su razvili novi plastični materijal koji može sam da se reparira izlaganjem UV svetlu. Ova plastična masa se uglađuje i polira za samo nekoliko sekundi. Ovaj materijal može da produži vek trajanja i izdržljivost desetina produkata na bazi polimera - počev od običnih proizvoda za domaćinstvo - plastičnih kesa i kanti, preko unutrasnjih guma pa do skupe mediciniske opreme. Bez obzira na to koliko je puta neka određena površina oštećena, ona se uz pomoć posebne plastike može sama sanirati neograničen broj puta. Zbog toga se metalo-supramolekularni polimer čini kao pravo rešenje za vozače koji imaju problema sa parkiranjem, kao i za žene koje često oštete nove cipele. Tokom testova, ogrebotine i udubljenja načinjena žiletom, popravljena su za manje od jedne minute. Kada se svetlo isključi, plastika postaje čvrsta, a oštećena površina izgleda kao nova.

-Gradnja sve laksih automobile koji ce sto je moguce manje zagadjivati zivotnu sredinu je najveci izizov za automobilsku industriju u 21. Veku. Ocekuje se da ce razvoj novih I kvalitetnijih polimernih materijala znacajno doprineti ostvarenju postavljenog cilja. Primena lakih polimernih materijala umesto stakla I metala u proizvodnji automobile se permanentno povecava.Ocekuje se da ce ova odluka znacajno doprineti da se na trzistu poveca ponuida jos kvalitetnijih polimernih materijala, ne samo u proizvodnji putnickih automobile vec I u proizvodnji drugih transportnih sredstava.