Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUZAPIS REPORTERA „SREMSKE POLJOPRIVREDE“:

Setva zbog sramote, ne zbog profi ta Strana 3.

GAZDINSTVO SLAĐANA PAPIĆA:

Među pionirima u gajenju lešnika

Strana 10.SMS MALI OGLASI

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 62 • 24. april 2015. • cena 40 dinara

od 13.4. do 17.4. 2015.

STARA PAZOVA • KOMŠIJE, PROIZVOĐAČI CVEĆA I POVRĆA

Bla gi rast ce ne ku ku ru zaSta bil ne ce ne pše ni ce i so jeDe ša va nja na svet skim ber za ma

Fo to

: M

. M

i le u

snić

Fo to

: M

. M

i le u

snićNA POLA

POSLA

Pre ma po da ci ma Srem ske pri vred ne ko mo re, od 179.455 hek ta ra za pro leć nu se tvu u Sre mu, do sa da je za se ja no 93.163 hek ta ra od no sno 52 od sto od pla ni ra nih po vr ši na.

Za to ra ta ri sa da ko ri ste sva ki tre nu tak le pog vre me na da u op ti mal nim ro ko vi ma za se ju pro leć ne kul tu re, a po što se me na, go ri va i đu bri va ima do volj no, u Srem skoj pri vred noj ko mo ri prog no zi ra ju da će se tva bi ti za vr še na do kra ja me se ca.

Stra na 2.

Staropazovčani Ana i Pavel Vereš povrće uzgajaju u četiri plastenika, ali i na otvorenom prostoru, a Dušanka i Branko

Crnobrnja imaju desetine hiljada cvetova.

Strana 7.

Baštovanstvo kao biznis

NA ŠARENIM STAZAMA SREMSKE RAVNICE

Strana 20.

Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

Strana 20.

Najlepše je naše proleće

2 24. april 2015.

AK TU EL NO STI

REČ STRUČ NJA KA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

OSNivAČ i izdAvAČ: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • diREKTOR: Dragan Đorđević

• GlAvNi i OdGOvORNi UREdNiK: Živan Negovanović • diREKTOR MARKETiNGA: Zlatko Zrilić TEhNiČKi UREdNiK: Marko Zrilić • RE dAK Ci JA: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MARKETiNG: 063/8526-021 • ŠTAMpARiJA: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • E-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rsTElEfON/fAx: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Si va re pi na pi pa (Bothyno de res pun cti ven tris) je šte to či na še-ćer ne re pe, ko ja sva ke go di ne

u ve ćoj ili ma njoj me ri ošte ću je use-ve še ćer ne re pe. Ve ći deo po pu la ci-je in se ka ta pre zi mlja va u ze mlji štu na du bi ni od 20-35 cm u sta di ju mu ima ga na sta rim re pi šti ma. To kom go di ne raz vi ja jed nu ge ne ra ci ju. Kri ti čan pe riod u raz vo ju bi lja ka je od kli ja nja i ni ca nja do obra zo­va nja 2­3 pa ra stal nih li sto va. Sa mo u to ku jed nog da na je dan od ra sli in sekt mo že ošte ti ti 5-15 bi-lja ka sta rih je dan dan. Sa po ra stom tem pe ra tu re in ten zi tet is hra ne se po ve ća va. U po čet ku, pr vo stra da ju ivič ni de lo vi par ce le, po go to vo ako se na la zi bli zu sta rog re pi šta. Ka da poč ne let in se ka ta, šte te se ja vlja ju

na ce loj par ce li u vi du ma njih ili ve-ćih oaza. Uko li ko je vre me su vo i to-plo, za ne ko li ko da na mo že da uni šti či ta ve kom plek se. Mo že se de si ti da i pre se ja ne par ce le bu du uni šte ne. Re pi na pi pa glav ne šte te pri či nja va u sta di ju mu ima ga. Po što su in sek ti na kon pre zi mlja va nja pol no ne zre li da bi pol no sa zre li, do pun ski se hra-ne mla dim bilj ka ma še ćer ne re pe, ka da i pri či nja va ju naj ve će šte te. Žen ke si ve re pi ne pi pe po la žu ja ja (oko 100), u ze mlji štu u bli zi ni mla-dih bi lja ka.

Od ra sli se po ja vlju ju na po­vr ši ni ka da na du bi ni od 5 cm tem pe ra tu ra ze mlji šta do stig ne 6-10ºC.

Sa me sta pre zi mlja va nja ra se-lja va ju se pr vo kre ta njem po ze mlji

a ka sni je ka da tem pe ra tu ra pre đe 19,5ºC pu tem le ta. Ve ćem raz vo ju šte to či na i ve ćim šte ta ma do pri no si su vo i to plo vre me u pe ri o du april-maj.

Da bi se iz be gli ra ni gu bi ci use va, neo p hod no je vo di ti knji gu isto ri je par ce la, ka ko bi se na osno vu po-zi ci je sta rog re pi šta mo gle iz vo di-ti ne ke od me ra za šti te kao što su pro stor na izo la ci ja (naj ma nje 1-3 km), se tva lov nih po ja se va (gu sto po se ja na re pa na ivič nim de lo vi ma no vog re pi šta gde se gra ni či sa sta-rim re pi štem) ili ko pa nje lov nih za-štit nih ka na la.

Sva ko dnev nim pri su stvom na par ce la ma pod še ćer nom re pom u vre me ni ca nja re pe u naj to pli jem de lu da na, po treb no je vi zu el nim

pre gle dom kon sta to va ti broj nost ima ga.

Uko li ko je broj nost na no vim re-pi šti ma ve ća od 0,1­0,3 ima ga/m² ili 1.000-3.000 ima ga/ha, po-treb no je iz vr ši ti he mij ski tret man ne kim od pre pa ra ta: Nu rel le-D,

Kon zul (a.m.hlor pi ri fos+ci per me-trin) u ko li či ni 1,5-2l/ha Le baycid EC 50 (a.m.fen tion) u ko li či ni 1,5-2 l/ha, Fe ni tro tion 50 EC (a.m. fe ni-tro tion) u ko li či ni 1,5 l/ha, Pyri nex 25 SC (a.m. hlor pi ri fos) u ko li či ni 1,8-2 l/ha.

Pre ma po da ci ma Srem ske pri-vred ne ko mo re, od 179.455 hek ta ra za pro leć nu se tvu u

Sre mu, do sa da je za se ja no 93.163 hek ta ra od no sno 52 od sto od pla ni-ra nih po vr ši na.

- Pre ma po da ci ma sa te re na, što se ti če glav nih ra tar skih kul tu-ra, mer kan til ni ku ku ruz je za se jan na 60.645 hek ta ra od pla ni ra nih 119.910 hek ta ra, od no sno na 51 od sto pla ni ra nih po vr ši na – ka že ge-ne ral ni se kre tar Srem ske pri vred ne ko mo re Vla di mir Vla o vić.

Mo glo se i ra ni je se ja ti

Še ćer na re pa je za se ja na na 7.637 hek ta ra ili 62 od sto po vr ši na pla ni ra nih za ovu go di nu, od no sno 50 od sto lanj skih po vr ši na. Da kle, ra ta ri su ove go di ne dra stič no sma-nji li se tvu še ćer ne re pe, a zna se i za što. Plan je bio 12.250 hek ta ra, se tva je za vr še na i sa da je pi ta nje ko li ko će use va op sta ti, pi ta nje je ka ko će ni ci, ima i na je zde re pi ne pi pe, ali i pre se ja va nja ta ko da će se na red ne ne de lje zna ti ko li ko će re pe op sta ti. U naj bo ljem slu ča ju, še ćer ne re pe će bi ti upo la ma nje ne go pro šle go di ne.

Što se sun co kre ta ti če, od pla ni-ra nih 7.610 hek ta ra, za sa da je za-se ja no 6.973 hek ta ra ili 92 od sto po-vr ši na. So ja je od pla ni ra nih 25.560 hek ta ra, za se ja na na 12.677 hek ta-ra od no sno na 50 od sto po vr ši na, po vr će je po se ja no na 76 od sto od

pla ni ra nih 5.050 hek ta ra, a krm no bi će od 3.415 pla ni ra nih po vr ći na za se ja no je na tre ći ni po vr ši na.

- Se tva se od vi ja pu nim tem-pom, vre men ske pri li ke sa da po-go du ju ra ta ri ma za raz li ku od po-čet ka me se ca ka da je bi lo hlad nog vre me na i uče sta lih pa da vi na. Se-tva ma lo ka sni, mo žda smo mo gli za se ja ti i vi še, ali pro ce na je da će do kra ja me se ca se tva bi ti za vr še na jer je me ha ni za ci ja sprem na, a ima i do volj no se me na, đu bri va i go ri va – na vo di Vla o vić.

Po nje go vim re či ma, ra ta rim mo-ra ju obra ti ti pa žnju na po ja vu re pi-

ne pi pe, po seb no na par ce la ma gde je še ćer na re pa za se ja na na ku ku-ru zu ili po red par ce le gde je bio ku-ku ruz. Čim se tem pe ra tu ra po dig ne na dva de se tak ste pe ni, re pi na pi pa će mak si mal no “ra di ti” i tre ba bi ti mak si mal no opre zan – upo zo ra va Vla o vić.

Po nje go vim re či ma, je se nas za-se ja na pše ni ca i je čam so lid no iz-gle da ju i od li čan je usev ta mo gde su pri me nje ne pu ne agro teh nič-ke me re. Za sa da ni su pri me će ne zna čaj ni je bo le sti na pše ni ci, ali će si gur no ka sni je bi ti po treb no naj-ma nje jed no tre ti ra nje fun gi ci di ma i za to tre ba pra ti ti sta nje use va i slu ša ti pre po ru ke struč nja ka za za-šti tu bi lja.

U Sr bi ji za se ja no 15 od sto

Pre ma po da ci ma Pri vred ne ko-mo re Sr bi je se tva je od ma kla na oko 15 pro ce na ta pla ni ra nih po vr-ši na, a ka ko sa op šta va ju iz PKS, taj va žan po sao će se in ten zi vi ra ti u na red nih de se tak da na.

Ka ko se mo glo i oče ki va ti pod ku-ku ru zom će se na ći naj ve će po vr ši-ne od oko 1,1 mi lion hek ta ra. Sun-co kret i so ja za u ze će po 180.000 hek ta ra, a še ćer na re pa oko 60.000 hek ta ra, po da ci su Pri vred ne ko mo-re Sr bi je.

Ne nad Bu di mo vić za du žen za sek tor agra ra u PKS, osvr ću ći se na fi nan sij ski uslo ve, na vo di da su po-ljo pri vred ni ci sva ke go di ne u istom

pro ble mu ka da je reč o fi nan si ra nju se tve. Mo žda bi se po mak u tom smi slu mo gao oče ki va ti na red ne go di ne.

- Mi slim da će za kon o pre dže tve-nom fi nan si ra nju ubla ži ti, u na red-nom pe ri o du, hro ni čan ne do sta tak nov ca ko ji po ljo pri vred ni ci mo ra ju da iz va de iz dže pa ka ko bi fi nan si ra-li pro leć nu se tvu. Na ši po ljo pri vred-ni ci mo ra ju da okru ne ku ku ruz ka ko bi ga pro da li i do bi li no vac za se tvu ka ko ne bi ko ri sti li se me sa ta va na,

već pro ve re ne i kva li tet ne hi bri de - ka že Bu di mo vić.

Što se ti če je se nje se tve, ona je oba vlje na na oko 790.000 hek ta ra. Oko 590.000 hek ta ra je pod pše ni-com, što je za 8,8 pro cen ta vi še ne-go 2013. go di ne.

Uko li ko ne bu de ne po volj nih si-tu a ci ja, na ro či to pro ble ma sa pod-zem nim vo da ma, što je vr lo iz ra že-no na pod ruč ju Voj vo di ne, bu du ća že tva pše ni ce bi tre ba lo da bu de na za vid nom ni vou. S. p.

Si va re pi na pi pa Pi šu: dipl.ing Sen ka Mi ško vić, dipl.ing Ja smi na Ga bor

Sa mo u to ku jed nog da na je dan od ra sli in sekt mo­že­ošte­ti­ti­5-15­bi­lja­ka­sta­rih­je­dan­dan

SREM SKA MI TRO VI CA • pRO lEĆ NA SE TvA UhvA Ti lA zA MAh

za se ja na po lo vi na pla ni ra nih po vr ši naŠe ćer ne re pe upo la ma nje ne go pro šle go di ne – Re pi na pi pa ugro ža va re pi šta – vre men ske pri li ke po go du ju ra ta ri ma

Vre men ske pri li ke sa da po go du ju ra ta ri ma

Vla­di­mir­Vla­o­vić

324. april 2015.

ZA PIS RE POR TE RA „SREM SKE PO LJO PRI VRE DE“

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Upr kos pro ble mi ma sa ko ji ma se su sre ću, me đu ko ji ma je sva ka ko naj ve ći ne do sta tak

ve re da će go di na ko ja je pred na­ma bi ti bo lja od pret hod ne, srem ski po ljo pri vred ni ci i da lje su na svo­jim nji va ma. Se tva, ka žu ne sme da sta ne, ne to li ko zbog even tu al ne za ra de ko ja uvek u ma njem ili ve­ćem obi mu iz mak ne, ne go pre sve­ga zbog sra mo te – od kom ši ja ko je će re ći da ne ma smi sla da ze mlja osta ne u par lo gu, od pre da ka ko­ji su ze mlju osta vi li kao svo je vr sni ama net, od po to ma ka ko ji će, ka­ko ka žu oni ko ji su na ki ši, ve tru i sun cu na ora ni ca ma, ako se bu du ugle da li na ne rad ne pret ke i sa mi po sta ti ta kvi.

Ne ki ma, kao što su pa o ri iz Srem skih Mi ha lje va ca ve li ki pro­blem pred sta vlja ju pa da vi ne i pod­zem ne vo de ko je ze mlja ne mo že da upi je, dru gi ma do tra ja la me ha­ni za ci ja ko ja se sva ki čas kva ri i po pra vlja, a tre ći ma pak pro šlo­go di šnja ro ba ko ju još uvek ni su us pe li da pro da ju, od no sno pra zni nov ča ni ci ko ji, ka ko is ti ču sre mač­ki pa o ri, naj bo lje po ka zu ju u ka­kvom se sta nju na la zi na ša po ljo­pri vre da.

Bi lo ka ko bi lo, pro le će je sti glo, pro cve ta li šo ro vi pro me ni li su iz gled se la, trak to ri po la ko kr če pu te ve i po slo vi su u pu nom je ku!

Od Ži va na do Ži va na

Me đu oni ma ko ji su i pro te klu ne de lju pro ve li na ora ni ca ma je i sred njo več ni Ži van Mar ko vić iz Do­bri na ca ko ji je, ka ko ka že, či tav svoj ži vot po sve tio ra du na po lji ma. I ma da se u Do brin ci ma odav no ne ži vi od lu be ni ca kao što je to bi lo u lep šim vre me ni ma, Mar ko vić ne od­u sta je od ovog po vr ća.

­ Se je mo ma lo sa fo li ja ma, a ma­lo i se ja nac. Ne ma se tu vi še ne ke ra ču ni ce, ali se na ma ni kud. Sra­mo ta je da se ze mlja pre pu sti ko­ro vu, još je go re pro da ti je, jer ma ko li ko bi la sku pa ka ko ne ki mi sle, to je još uvek ma lo da bi se išta sa do­bi je nim nov cem mo glo ura di ti. Ne ra dim na stra ni, ne mam dru gi iz vor pri ho da ne go što su ova mo ja če ti ri ju tra, pa se ta ko i po na šam, ob ja­šnja va Mar ko vić.

U ra du Ži va nu ko jeg smo pro te­kle ne de lje za te kli u se tvi so je, ka­ko ka že, po ma že či ta va po ro di ca, a pre svih si no vi ko ji su na bi rou i dok ne do bi ju po sao „osu đe ni“ su na se­ljač ke po slo ve.

­ Ni je sra mo ta ra di ti se ljač ke po­slo ve, ali kad čo vek ima ma lo ze­mlje, on da se po sta vlja pi ta nje is­pla ti vo sti. Ne ma to ga ko bi sve sno ra dio ne što od če ga sa mo pro pa da, a da pri to me ima bi lo ka ka vu al ter­na ti vu. Pre ma to me, ja sma tram da i mo ja de ca ima ju pra vo da po tra­že bo lji ži vot. Dok do to ga ne do đe, mo ra ju bi ti sa mnom, jer u kraj­njem, tih par ju ta ra su ih hra ni li, to sa da ra de, a i ka da se jed nom za­po sle, mo ći će da se oslo ne na njih, za klju ču je Ži van.

Sa ovim, sla že se još je dan Ži­van, ovo ga pu ta Plav šić iz Pe ći na ca ko ga smo za te kli u se tvi so je. Ka ko ka žu on i nje go vi po ma ga či u ra du, po ljo pri vre da u Sr bi ji tr pi ve li ki fi­nan sij ski uda rac ko ji se ogle da ka ko

u oba ra nju ce na pro iz vo da, ta ko i u stal nom po ra stu ce na re pro ma te ri ja­la i kon stant no vi so koj ce ni ma ha ni­za ci je ko ju sre mač ki pa o ri, ili ba rem naj ve ći deo njih, ne mo že da is pra ti.

Kao i nje gov ime njak iz Do bri na­ca, i Ži van Plav šić je ceo svoj ži vot po sve tio ra du na svo jih dva de se tak ju ta ra ze mlje na ko ji ma ove go di ne naj vi še se je ku ku ruz, go to vo 17 ju­ta ra i oko če ti ri ju tra so je.

Bi će bo lje, ako ne bu de ka sno

Svo je se tve ne po slo ve za ovu go di nu za vr šio je Ne ra di nac Bra ni­slav Jan ko vić, ko ga smo za te kli u po slo vi ma oko se tve de te li ne. Ka že, ovaj put se jao je sa mo jed no ju tro, dok je na ostat ku ima nja od go to vo 15 hek ta ra po se jao ži to, ku ku ruz i je dan hek tar bre skvi. Kao i ve ći na pa o ra u Sre mu, i Jan ko vić sma tra da je od po ljo pri vre de te ško ži ve­ti, ali se, sle de ći svo je, ka ko is ti če, „sa pat ni ke“, sla že da dru gog pu ta za one ko ji su osta li na se lu ne ma.

­ Te ško je ži ve ti od po ljo pri vre­de, svi su se „na ka či li“ na se lja ka i svi ve ru ju da mo gu da za hva te ko­li ko im se proh te, ali to ni je ta ko. Ski nu li su pla te i pen zi je za de set po sto, što je ste stra šno, ali sa dru­ge stra ne na ši pro iz vo di su pa li i za pe de set po sto, ali to ma lo ko ga

in te re su je. Naš glas se ne ču je do­volj no ja ko i gla sno. Sve vi še mi se či ni da ono što ra di mo iz gle da ni ko­me za pra vo ne tre ba. Ta ko do la zi mo do to ga da se ljak ne ma pa ra, da mu je sta ra me ha ni za ci ja i da se sva ke go di ne pi ta šta da se ura di i ku da da se kre ne. Ja sam pre pet go di na ku­pio trak tor čić do ma ći na kre dit, a o pri ključ nim ma ši na ma ko je su sta­re ta man ko li ko i ja, ako ne i vi še,

da i ne go vo rim. Uve den je po rez na ze mlju, sub ven ci je ni su do volj­ne da po kri ju osnov ne tro ško ve, sve je ve ći pri liv stra ne ro be ko ja gu ši do ma ću ra di nost, po zi va ju nas na pla ća nje ne ka kvog od vod nja va nja i ni ko ni šta ne ra di da bi nam bi lo bo lje, sma tra Jan ko vić uz na du da će se ipak ne što pro me ni ti pre ne go što bu de ka sno.

S. Lap če vić

Bra­ni­slav­Jan­ko­vić

DI VA NI SA SRE MAČ KIM RA TA RI MA

Se je se zbog sra mo te, ne zbog pro fi taNe ki ma, kao što su pa o ri iz Srem skih Mi ha lje va ca, ve li ki pro blem pred sta vlja ju pa da vi ne i pod zem ne vo de ko je ze mlja ne mo že da upi je, dru gi ma do tra ja la me ha ni za ci ja ko ja se sva ki čas kva ri i po pra vlja, a tre ći ma pak pro šlo go di šnja ro ba ko ju još uvek ni su us pe li da pro da ju, od no sno pra zni nov ča ni ci ko ji, ka ko is ti ču sre mač ki pa o ri, naj bo lje po ka zu ju u ka kvom se sta nju na la zi na ša po ljo pri vre da

I po red sve ga, se tva je u to ku!

Pro­cve­ta­la­uli­ca­u­Kar­lov­či­ću Vo da pra vi pro ble ma u Srem skim Mi ha ljev ci ma

Ži­van­Mar­ko­vić

- Ni je sra mo ta ra di ti se ljač ke po slo ve, ali kad čo vek ima ma lo ze mlje, on da se po sta-vlja pi ta nje is pla ti vo sti. Ne ma to ga ko bi sve sno ra dio ne što od če ga sa mo pro pa da, a da pri to me ima bi lo ka ka vu al ter na ti vu

Dok se u mno gim me sti ma na pod­ruč­ju­ Sr­bi­je­ ras­pra­vlja­o­ pi­ta­nji­ma­ da­ li­ je­ se­zo­na­

pro­tiv­grad­ne­ za­šti­te­ tre­ba­la­ ili­ ni­je­tre­ba­la­da­poč­ne­15.­apri­la,­a­ta­ko­je­pro­pi­si­ma­utvr­đe­no,­i­ko­ji­su­raz­lo­zi­ što­ to­ni­je­ ta­ko­spro­ve­de­no,­u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­zna­ju­da­će­ova­zna­čaj­na­ slu­žba­ ra­di­ti­ i­ za­ nju­ su­pri­pre­mi­li­do­na­ci­ju­iz­bu­dže­ta.­Ra­di­se­o­do­na­ci­ji­od­dva­mi­li­o­na­di­na­ra­ko­ja­ će­ bi­ti­ usme­re­na­ za­ na­bav­ku­pro­tiv­grad­nih­ra­ke­ta­za­rad­stre­la­ca­na­ovom­pod­ruč­ju.­Na­čel­nik­za­po­ljo­pri­vre­du­Vla di­

mir Na sto vić ka­že­da­ima­sa­zna­nja­o­pro­ble­mi­ma­te­vr­ste­na­te­re­nu,­u­dru­gim­ sre­di­na­ma­ i­ to­ iz­ me­di­ja,­ali­ da­ u­Srem­skoj­Mi­tro­vi­ci­ oče­ku­ju­ odr­ža­va­nje­ rad­nog­ sa­stan­ka­ sa­pred­stav­ni­ci­ma­ Hi­dro­me­te­o­ro­lo­škog­ za­vo­da­ Sr­bi­je­ i­ sa­ strel­ci­ma­ovog­ pod­ruč­ja­ gde­ će­ se­ na­pra­vi­ti­uvid­u­sta­nje­pri­pre­mlje­no­sti­ ­pro­tiv­grad­ne­za­šti­te.­­Mi­smo­na­šim­bu­dže­tom­pred­

vi­de­li­od­re­dje­na­sred­stva­ko­ja­će­mo­u­vr­lo­sko­rom­vre­me­nu­po­kre­nu­ti­i­kre­nu­ti­u­na­bav­ku­pro­tiv­grad­nih­ra­ke­ta­bez­ob­zi­ra­što­ne­zna­mo­ka­kvo­je­sta­nje­ i­ka­kve­po­tre­be.­Sma­tra­mo­ da­ mo­že­mo­ da­ ra­ču­na­mo­ da­je­ to­po­treb­no,­ a­da­ za­dva­mi­li­o­na­di­na­ra­mo­že­mo­da­na­ba­vi­mo­od­50­do­60­ra­ke­ta.­Uz­ko­li­či­nu­ra­ke­ta­

ko­ja­je­stal­no­ras­po­re­dje­na­na­ovo­pod­ruč­je,­pla­ni­ra­na­ko­li­či­na­ku­plje­nih­ ra­ke­ta­ će­bi­ti­ do­volj­na­ko­li­či­na­za­ ovu­ se­zo­nu,­ re­kao­ je­ Vla­di­mir­Na­sto­vić.Pro­tiv­grad­na­za­štia­je­od­pre­ne­

ko­li­ko­go­di­na­­pri­Sek­to­ru­za­van­red­ne­ si­tu­a­ci­je­ MUP­a­Sr­bi­je,­ što­se­ ni­je­ po­ka­za­lo­ kao­ naj­bo­lje­ re­še­nje,­ pri­me­tio­ je­ naš­ sa­go­vor­nik.­Lo­kal­ne­ sa­mo­u­pra­ve­ ima­ju­ ve­o­ma­ma­le­mo­guć­no­sti­ da­ se­ us­klju­če­ u­to­osim­pu­tem­do­na­ci­je­ ili­po­mo­ći,­

do­da­je­na­čel­nik,­pa­će­za­to­i­dva­mi­li­o­na­di­na­ra­iz­bu­dže­ta­bi­ti­po­klon­gra­da­Srem­ska­ Mi­tro­vi­ca­nad­le­žni­ma­za­ovaj­si­stem­za­šti­te.

Na te re nu Srem­ske­Mi­tro­vi­ce,­ina­če,­ ima­15­pro­tiv­grad­nih­ sta­ni­ca­sa­ po­ dva­ strel­ca,­ali­ od­ pre­ ne­ko­li­ko­ go­di­na­ sta­ni­ca­u­ Be­še­no­vu­ ni­je­ u­funk­ci­ji.­ Za­to­ na­ovom­pod­ruč­ju­po­sto­ji­ 14­ ak­tiv­nih­sta­ni­ca­ sa­ ukup­no­28­stre­la­ca.­­­ Grad­ Srem­ska­Mi­tro­vi­ca­ na­

me­ra­va­da­po­mog­ne­ i­u­su­fi­nan­si­ra­nju­ me­seč­nih­ na­kna­da­ za­strel­ce­ko­je­su­ve­o­ma­ni­ske­ i­ iz­no­se­ 4.000­ di­na­ra.­ Ali,­ za­kon­ski­ni­je­ure­dje­no­ka­ko­mi­to­mo­že­mo­da­uči­ni­mo,­ jer­ je­grad­ spre­man­da­ isto­to­li­ko­odvo­ji­za­ lju­de­ka­ko­bi­bi­li­ma­kar­ma­lo­ade­kvat­ni­je­na­gra­dje­ni­za­svoj­rad.­Na­dam­se­da­ će­mo­ ove­ go­di­ne­ ­ na­ći­ za­ to­ade­kvat­no­ re­še­nje,­ re­kao­ je­ na­čel­nik­ za­ po­ljo­pri­vre­du­ Vla­di­mir­Na­sto­vić.­

S. Đ.

4 24. april 2015.

AK TU EL NO STI

AK TU EL NO STI

IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ka­ko­bi­ lak­še­na­stu­pa­li­pre­ma­lo­kal­nim­i­dr­žav­nim­nad­le­žnim­in­sti­tu­ci­ja­ma­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­

sa­te­ri­to­ri­je­in­đij­ske­op­šti­ne­ko­ji­su­čla­no­vi­ udru­že­nja­ po­ljo­pri­red­ni­ka­su­ne­dav­no­odr­ža­li­pr­vi­ jav­ni­ skup­u­Kul­tur­nom­cen­tru­u­In­đi­ji.­Pod­se­ća­mo,­ lo­kal­no­ udru­že­nja­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­op­šti­ne­In­đi­ja­je­osno­va­no­2013.­ go­di­ne,­ ali­ zbog­ ne­do­stat­ka­struč­nog­ka­dra­i­or­ga­ni­za­ci­je­ak­tiv­no­sti­ni­je­u­pot­pu­no­sti­za­ži­ve­lo.­Ka­ko­bi­po­di­gli­po­ljo­pri­vre­du­na­je­dan­vi­ši­ni­vo,­ in­đij­ski­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ su­ do­ne­li­od­lu­ku­da­se­u­na­red­nom­pe­ri­o­du­vi­še­an­ga­žu­ju,­ču­lo­se­na­sku­pu.­­ Oku­pi­li­ smo­ se­ sa­ ide­jom­ ka­

ko­ bi­smo­ na­šim­ po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma­ uka­za­li­ na­ po­tre­bu­i­ zna­čaj­ udru­ži­va­nja.­ Sma­tra­mo­ da­je­va­žno­da­se­oku­pi­mo­u­što­ve­ćem­bro­ju,­da­bi­us­pe­li­da­ostva­ri­mo­na­še­stra­te­ške­ci­lje­ve­u­po­ljo­pri­vre­di.­U­na­red­nom­pe­ri­o­du­će­mo­po­de­li­ti­po­slo­ve,­ta­ko­da­će­na­ši­po­ljo­pri­vred­ni­ci­iz­svih­me­snih­za­jed­ni­ca­ima­ti­svo­ja­za­du­že­nja­ ­­ re­kao­ je­Ra de Bo bić,­du­go­go­di­šnji­po­ljo­pri­vred­nik­iz­In­đi­je­i­pred­sed­nik­udru­že­nja.Udru­že­nje­ je­ od­ osni­va­nja­ re­gi­

stro­va­no­u­Agen­ci­ji­za­ru­ral­ni­raz­voj­ko­ja­je­pru­ži­la­neo­p­hod­nu­po­moć­i­po­dr­šku­u­or­ga­ni­za­ci­ji­pr­vog­jav­nog­sku­pa.­­Agen­ci­ja­za­ru­ral­ni­raz­voj­da­je­

kom­plet­nu­teh­nič­ku­po­dr­šku­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ sa­ te­ri­to­ri­je­ op­šti­ne­In­đi­ja­i­kroz­soft­ver­ski­si­stem­SMS­po­ru­ka­ ša­lje­ oba­ve­šte­nja­ o­ ak­tu­el­nim­ kon­kur­si­ma­ ­ i­ svim­ dru­gim­

in­for­ma­ci­ja­ma­ ko­je­ mo­gu­ bi­ti­ od­ve­li­kog­zna­ča­ja.­Po­mo­gli­smo­udru­že­nju­ u­ or­ga­ni­za­ci­ji­ ovog­ jav­nog­sku­pa­ i­ tru­di­će­mo­ se­ u­ na­red­nom­pe­ri­o­du­da­im­iza­đe­mo­u­su­sret­za­sve­ nji­ho­ve­ zah­te­ve­ ­­ is­ta­kao­ je­Ne ma nja Čo rak,­di­rek­tor­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj­i­pod­se­ća­da­u­ba­zi­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj­ima­re­gi­stro­va­no­ oko­ 2300­ po­ljo­pri­vred­nih­ga­zdin­sta­va.Na­red­ni­ ko­ra­ci­ udru­že­nja­ po­ljo­

pri­vred­ni­ka­će­bi­ti­de­fi­ni­sa­nje­ci­lje­va­­kao­i­iz­ra­da­stra­te­gi­je­za­re­a­li­za­ci­ju­pla­na­ i­ pro­gra­ma­ ra­da­ udru­že­nja,­po­ru­ka­ je­ ko­ju­ su­ po­sla­li­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­iz­in­đij­ske

M. Ba la ba no vić

Srp­ska­in­du­stri­ja­me­sa­"Đur­đe­vić"­us­pe­la­je­da­is­pu­ni­zah­te­ve­ina­če­tra­di­ci­o­nal­no­ve­o­ma­

pro­bir­lji­vih­ku­pa­ca­iz­Ita­li­je,­pa­već­go­di­nu­ da­na­ u­ tu­ ze­mlju­ uspe­šno­iz­vo­zi­ ju­ne­će­ me­so,­ od­no­sno­ be­bi­ bif­ u­ ko­li­či­ni­ od­ 15­ do­ 20­ to­na­me­seč­no.­Go­di­šnje­ovaj­pro­iz­vo­đač­iz­ve­ze­me­sa­u­vred­no­sti­1,5­mi­lion­evra,­a­ka­ko­je­Ta­nju­gu­iz­ja­vio­vla­snik­te­kom­pa­ni­je­Mi­len­ko­Đur­đe­vić­zbog­ve­li­kog­in­te­re­so­va­nja­ita­li­jan­skih­part­ne­ra­u­pla­nu­je­du­pli­ra­nje­pro­iz­vod­nje.Ugo­vor­o­iz­vo­zu­be­bi­bi­fa­za­klju­

čen­je­na­neo­gra­ni­čen­pe­riod,­a­ka­ko­ je­pre­ci­zi­rao­Đur­đe­vić,­ reč­ je­ o­ko­li­či­ni­od­100­ju­na­di­me­seč­no.Ita­li­jan­ska­ stra­na­ je,­ ka­že,­ bi­la­

za­in­te­re­so­va­na­da­čak­sva­ke­ne­de­lje­bu­de­is­po­ru­če­na­ko­li­či­na­od­100­ju­na­di,­ali­da­taj­pro­iz­vo­đač­ni­je­bio­u­mo­guć­no­sti­ da­na­ba­vi­ to­li­ku­ ko­li­či­nu­ si­ro­vi­ne,­ iako­ ima­ do­volj­ne­pre­rad­ne­ka­pa­ci­te­te.

­­To­ je­ zna­čaj­no­ za­na­šu­fir­mu,­ali­ i­ za­ na­šu­ ze­mlju,­ jer­ se­ ra­di­ o­100­od­sto­srp­skom­pro­iz­vo­du­­­na­veo­je­Đur­đe­vić,­is­ta­kav­ši­da­nje­go­va­kom­pa­ni­ja­ima­za­o­kru­žen­pro­ces­pro­iz­vod­nje,­od­nji­ve­do­tr­pe­ze.Ju­ne­će­me­so­ko­je­se­iz­vo­zi­u­Ita­li­

ju­po­re­klom­je­sa­far­me­u­vla­sni­štvu­Đur­đe­vi­ća,­ a­ vla­snik­ te­ kom­pa­ni­je­po­zvao­ je­sve­za­in­te­re­so­va­ne­za­ iz­voz­u­tu­ze­mlju­da­do­đu­na­far­mu­ka­ko­bi­im­pre­ne­li­is­ku­stva­i­stra­te­gi­ju­za­pla­sman­pro­iz­vo­da­u­Ita­li­ju.­­Ita­li­ja­ni­tra­že­ovu­ro­bu­u­neo­

gra­ni­če­nim­ko­li­či­na­ma,­po­vr­lo­do­broj,­od­no­sno­vi­so­koj­ce­ni­­­is­ta­kao­je­Đur­đe­vić.On­je­pod­se­tio­da­iz­voz­be­bi­bi­fa­

iz­Sr­bi­je,­ra­ni­je­Ju­go­sla­vi­je,­tra­je­od­1953.­go­di­ne,­a­pre­kid­je­bio­sa­mo­to­kom­ de­ve­de­se­tih­ i­ bom­bar­do­va­nja,­1999.­go­di­ne.Đur­đe­vić­je­na­po­me­nuo­da­ta­in­

du­stri­ja­me­sa­svo­je­pro­iz­vo­de­iz­vo­zi­na­okol­na­tr­ži­šta­­­u­Bo­snu­i­Her­ce­

go­vi­nu,­Cr­nu­Go­ru­ i­Ma­ke­do­ni­ju,­a­oče­ku­je­se­da­od­ju­na­po­no­vo­kre­ne­i­sa­iz­vo­zom­u­Ru­si­ju.De­jan­ Jev­to­vić,­ ko­ji­ kon­tro­li­še­

kva­li­tet­ za­ ita­li­jan­skog­ part­ne­ra,­ka­zao­je­Ta­nju­gu­da­je­me­so­na­me­nje­no­ pro­bir­lji­vim­ kup­ci­ma,­ uglav­nom­ita­li­jan­skim­re­sto­ra­ni­ma­u­tu­ri­stič­kim­zo­na­ma.Ne­nad­ Jok­si­mo­vić,­ teh­no­log­ u­

pro­iz­vod­nji­ u­ in­du­stri­ji­ "Đur­đe­vić",­re­kao­je­da­iz­voz­u­Evrop­sku­uni­ju­zah­te­va­to­tal­nu­sle­dlji­vost­po­gr­lu,­ko­ja­pod­ra­zu­me­va­pa­soš­i­od­go­va­ra­ju­ću­ de­kla­ra­ci­ju­ za­ sva­ko­ gr­lo,­ i­omo­gu­ća­va­ stro­gu­ kon­tro­lu­ u­ sva­kom­tre­nut­ku.Kla­ni­ca­"Đur­đe­vić",­ko­ji­ je­dru­gi­

po­ re­du­naj­ve­ći­ pro­iz­vo­đač­ sve­žeg­me­sa­u­Sr­bi­ji,­osno­va­na­1999.­go­di­ne.­ Ima­dnev­ni­ka­pa­ci­tet­od­oko­1.000­svi­nja,­100­ ju­na­di­ i­15­ to­na­pre­ra­de,­ a­ u­ "Đur­đe­vi­ću"­ pla­ni­ra­ju­da­otvo­re­ i­ far­mu­svi­nja­od­oko­10.000­gr­la. S. P.

PE­ĆIN­CI • IS PU NI LI ZAH TE VE ITA LI JAN SKOG TR ŽI ŠTA

Us pe šan iz voz ju ne ti ne

� De�talj�iz�Kla�ni�ce�„Đur�đe�vić“

Ra�de�Bo�bić

Za�jed�nič�kim�na�stu�pom�pred�dr�žav�ne�in�sti�tu�ci�je

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CA­• KA KO DO BO LJE ZA ŠTI TE USE VE OD NE VRE ME NA

Do na ci ja iz bu dže ta pro tiv grad noj za šti tiIz ovo go di šnjeg mi tro vač kog bu dže ta opre de lje na dva mi li o na di na ra ko ji će bi ti upla će ni, kao po moć za na bav ku ra ke ta pro tiv grad noj za šti ti. Re sor na upra va sma tra da će do ni ra na su ma za ku po vi nu ra ke ta, uz po sto je će, bi ti do volj na za ade kvat nu za šti tu po lja od le da

Na�čel�nik�Vla�di�mir�Na�sto�vić

Pro�tiv�grad�ne�mre�že

IN­ĐI­JASA SKU PA UDRU ŽE NJA PO LJO PRI VRED NI KA

Udru že ni mo gu vi še

524. april 2015.

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Iako ima tek 22 go di ne, Mi loš Mom­či­lo­vić iz Ši da iza se be ima već pri lič no dug staž po ljo­

pri vred ni ka, s ob zi rom da se ovim po slom, ka ko sam ka že ba vi „od ka­ko zna za se be“.

­ Moj otac ob ra đu je ze mlju i za­jed no sa njim, stri cem i bra ćom sam bu kval no od ra stao na nji vi i uz trak tor. Iako sam za vr šio sred­nju po ljo pri vred nu ško lu, ni sam ni imao na umu da tra žim ne ki po sao, po što sam već una pred znao da ću da na sta vim po ro dič nu tra di ci ji i da ću osta ti na ze mlji. Me đu tim, ni je sa mo oba ve za pre ma po ro di ci bi la raz log to me, ne go pr ven stve no mo­ja že lja da se ti me ba vim i lju bav

pre ma po ljo pri vre di, ko je su i uti ca­le na tu mo ju od lu ku – pri ča Mi loš Mom či lo vić iz Ši da.

U nje go voj po ro di ci ob ra đu je se oko 250 hek ta ra ze mlje, od če ga je deo uzet u za kup, dok je u nji ho vom vla sni štvu oko 70 ju ta ra. Na toj po­vr ši ni Mom či lo vi ći uz ga ja ju pre te­žno še ćer nu re pu i ku ku ruz.

­ Sla bo smo pro te klih go di na se­ja li so ju i pše ni cu jer im je ce na na tr ži štu ni ska. Po se du je mo sve od me ha ni za ci je ko ja nam je po treb na, po čev od žit nog kom baj na, pre ko kom baj na, pre či sta ča i uto va ri va­ča za re pu, pa do plu go va. To kom se zo ne unajm lju je mo i rad ni ke, a če sto mi u po moć pri ska ču i mo ji

dru go vi. Tre nut no je na nji vi ak tu­el na se tva so je, re pa je već po se ja­na, ži to opr ska no, a ku ku ruz će još ma lo da pri če ka – ob ja šnja va Mi loš, do da ju ći da osim što vo li po slo ve na nji vi, ve li ka lju bav i ho bi mu je i po­pra vak po ljo pri vred nih ma ši na, ta ko da se če sto mo že za te ći sa šraf ci ge­rom u ru ka ma ka ko ne što maj sto ri­še oko trak to ra.

Iako ka že da je po ljo pri vre da po­sao ko ji iz i sku je sva ko dnev no an­ga žo va nje, ovaj 22­go di šnji mla dić bi sva ko me iz svo je ge ne ra ci je, a ko ima uslo ve za to, pre po ru čio da osta ne na ze mlji.

­ Za ovaj po sao je po treb na upor nost, jer se po ne kad u se zo ni ra di i po 20 sa ti, od ju tra do mra ka, ka sno se leg ne, a ra no se usta je.

Ipak, me ni ni šta ne pred sta vlja pro­blem, ni je mi ni fi zič ki te ško, po što vo lim to da ra dim. Do du še, kad se iz bi ju svi tro ško vi: naf ta, za kup, he­mi ja, đu bre, od ovog po sla ima sla­bo fi nan sij skih efe ka ta. Po seb no je pro blem što za vi si mo i od vre men­skih pri li ka, od no sno ne pri li ka. Jer, ra di mo ce le go di ne i on da gle da mo u ne bo da vi di mo da li će pa sti ne­što pa da nam uni šti sve to što smo ra di li – ka že ovaj mla di po ljo pri­vred nik iz Ši da.

Pre ma nje go vom mi šlje nju, naj i spla ti vi ja kul tu ra ko ja bi tre­ba lo da se se je je so ja, jer za nju tre ba naj ma nje ula ga nja, od no sno ona zah te va naj ma nje an ga žo va­

nja, a uko li ko i do đe do gu bit ka on ni je ta ko ve li ki.

­ So ju po se je mo u pro le će, opr ska mo je dva do tri pu ta pro­tiv ko ro va i u je sen kom bajn ide na nji vu da je vr še, to je sav po­sao, a ce na joj je uvek do bra. Za raz li ku od so je, naj zah tev ni ja je re pa, oko nje se na ra diš to kom ce le go di ne, ri zi ku ješ da će je za­hva ti ti pi pa, a na kra ju joj je još i ce na lo ša – ka že Mi loš.

Ne ka da je po ro di ca Mom či lo vić dr ža la i bi ko ve, ali, ka ko ka že Mi loš, s ob zi rom da se taj po sao vi še ne is­pla ti, od u sta li su od sto čar stva.

S. M. Fo to: M. M. i lič na ar hi va

Na sled ni ci imo vi ne, od u ze te i ote te po sle Dru gog svet skog ra ta če ka li su vi še od šest i

po de ce ni ja da se do ne se Za kon o re sti tu ci ji i vra ća nju imo vi ne. Re pu­bli ka Sr bi ja je bi la jed na od po sled­njih biv ših ko mu ni stič kih ze ma lja ko ja je do ne la taj za kon.

Ka da je reč o nje go vom spro­vo đe nju, još su to sa mo pi o nir ski ko ra ci. Od nje ga se oče ku je da se spre če no ve špe ku la ci je, od no sno pro da ja imo vi ne, ko ja već ima vla­sni ke. Ina če, oko 140.000 vla sni ka i na sled ni ka tra ži od dr ža ve da im se vra ti imo vi na ote ta po sle Dru gog svet skog ra ta. Osnov ni mo del na kom se za sni va Za kon o re sti tu ci ji je vra ća nje od u ze te imo vi ne u onim slu ča je vi ma gde je to mo gu će.

To je naj pra vič ni ji i ujed no naj­jef ti ni ji na čin da se obe šte te pra vi vla sni ci. Osim tro ško va, dr ža va od ovog obim nog po sla oče ku ju i broj­ne ko ri sti, iako je on ve o ma kom pli­ko van i pod ra zu me va za do vo lje nje isto rij skih pra va iz vor nih vla sni ka. Ovo je po du hvat od ve li kog po li tič­kog i dr žav nog zna ča ja, jer će se ta­ko ko nač no ure di ti ze mlji šne knji ge i po ja sni ti vla snič ki od no si, što su ključ ni zah te vi stra nih in ve sti to ra. Iako do net sa vi še de ce nij skim za­ka šnje njem, i sa da šnje vla sti, kao i mno ge pre njih, obe ća va ju da će is pra vi ti ne prav du i svi ma po šte no

vra ti ti imo vi nu. Jer, ka ko je jed­na dr ža va od u ze la, ta ko dru ga, po istom kri te ri ju mu, mo že i da vra ti!

Za ko nom o agrar noj re for mi iz 1945. go di ne Srp skoj pra vo slav noj cr kvi od u ze to je oko 70.000 hek ta ra plod ne ze mlje i šu ma. Cr kve su po tom za ko nu mo gle ima ti sa mo po de set hek ta ra, a cr kve i ma na sti ri od iz u zet ne isto rij ske va žno sti po 30 hek ta ra ze mlje i šu me. Za ko nom o na ci o na li za ci ji iz 1958. go di ne cr­kve na imo vi na po no vo je do šla pod udar. Na i me, ta da je Srp ska pra vo­slav na cr kva osta la bez 1.181 zgra­de. One su do ta da uglav nom slu ži­le za sme štaj sve šte ni ka i nji ho vih po ro di ca ili kao po slov ni pro stor. U Be o gra du je prak tič no na ci o na li zo­va no sve osim zgra de Pa tri jar ši je! I za po vra ćaj ove imo vi ne do net je za kon či je je spro vo đe nje u to ku. Cr kve nim pre go va ra či ma, sve vla­sti, pa i pred sed nik Sr bi je, 2013. go di ne obe ća va le su vra ća nje imo­vi ne. Imo vi nu oče ku ju sve ver ske za jed ni ce na te ri to ri ji ne ka da šnje Ju go sla vi je i Sr bi je. Ali, i to za sa da ide „pu že vim ko ra kom”.

U Voj vo di ni je po sle Dru gog svet­skog ra ta ukup no na ci o na li zo va no 668.412 hek ta ra po ljo pri vred nog ze mlji šta, i to od 87.000 vla sni­ka. Naj vi še je ote to od po du nav­skih Šva ba, i to 389.250 hek ta ra, od 1.193 ve le po sed ni ka je od u ze to

84.000 hek ta ra, od cr ka va 34.522 hek ta ra, od ne ze mljo rad ni ka 42.000 hek ta ra, a od ta ko zva nih ne pri ja te­lja, ko ji ma je imo vi na kon fi sko va na po pre su di, 22.951 hek ta ra.Za sa­da, naj te ža sud bi na je u za dru gar­stvu. Jer u ovoj obla sti se naj ma nje od ma klo u vra ća nju imo vi ne i do­no še nju za ko na. Već tri de ce ni je se obe ća va vra ća nje od u ze te za dru žne imo vi ne, vi še od 200.000 hek ta ra i ne ko li ko hi lja da zgra da. Sa mo u Voj vo di ni za dru ge tre nut no ima ju oko 75.000 hek ta ra ta ko zva nih za­dru žnih nji va. Me đu tim, za dru ga ri tvr de da je nji ho vih ora ni ca

mno go vi še, jer su ne ka po ljo pri­vred na pred u ze ća za dru žnu imo vi­nu pro da va la kao dru štve nu. Iako za dru žna imo vi na ima ti tu la ra, oni ko ji su do nje la ko do la zi li sve sno su je i pro da va li ka ko bi ola ko do šli do bo gat stva.Na kra ju 2015.go di ne za dru ga ri če ka ju po li tič ku vo lju par­tij ske oli gar hi je da do ne se od lu ku o vra ća nju imo vi ne, ali i no vi za kon o za dru ga ma. Jer, sad je na če ka nju de set ver zi ja na cr ta no vog za ko na, ali ni jed na ni je sti gla do Vla de Sr bi­je i Par la men ta. U iz ra di je no va 11 ver zi ja na cr ta tog za ko na uz no vo obe ća nje da će za kon ugle da ti sve­tlo da na na kra ju 2015. go di ne!

Da kle, uslov ula ska Sr bi je u Evrop sku uni ju je re ša va nje pro ble­ma re sti tu ci je, cr kve ne i za dru žne

imo vi ne. Ne na obe ća nji ma, već u za ko ni ma, prak si i – ži vo tu! Od no­sno, da na sled ni ci po sta nu vla sni ci de do vi ne!

Tek sto vi sa bra ni u ovoj knji zi re zul tat su vi še de ce nij skih is tra ži­va nja glav nih pro ce sa i ak te ra ko­ji su uče stvo va li u okol no sti ma od ide je, do no še nja za ko na pa do po­čet ka vra ća nja od u ze te imo vi ne.Autor se ovim pro ble mi ma po čeo ba vi ti 1978.go di ne. Is tra ži vao je i sa ku pljao sve što se de ša va lo u ovoj obla sti na pro sto ri ma ne ka da­šnje SFRJ, a ka rak te ri stič ne pri me re pri ka zao i ko men ta ri sao. Raz go va­rao je sa gu bit ni ci ma i do bit ni ci ma, obič nim lju di ma, eks per ti ma i oni­ma ko ji sko ro se dam de ce ni ja če­ka ju de do vi nu.Sve što se de ša va lo u ovoj obla sti u dav nim vre me ni ma is tra ži vao je kroz ar hi ve, do ku men­ta ci ju i knji ge.No vi ja zbi va nja pra­tio je lič no, kroz de ša va nja u te ku­ćoj dnev noj po li ti ci, nje nom (ne) že lje nom odo bra va nju, opi ra nju i pri nud nom is pra vlja nju ne prav di iz pro šlog vre me na. Re sti tu ci ja je su­štin ski va žna za srp sko dru štvo jer do ka zu je da je prav da do sti žna i da se ne sme igra ti osnov nim ljud skim pra vi ma, a jed no od njih je pra vo na svo ji nu. Za to je raz u me va nje, zbi va nja i cilj ob ja vlji va nja, da po­ja ve bu du na uk sa da šnjim i bu du­ćim ge ne ra ci ja ma, da ne či ne slič ne

gre ške, a ge ne ra ci je ko je do dju, da ne mo ra ju da is pra vlja ju ne prav de.Tre ba vo di ti ra ču na da se is pra vlja­njem sta rih ne prav di ne stvo re no ve ko je će op te re ći va ti dru štvo u ovom i na red nom ve ku.

Ured nik iz da nja je Ra do van Vla­ho vić, a re cen zen ti su Mir ja na Mi­tro vić i dr Da ni lo To mić

(Knji ga se mo že na ru či ti kod iz­da va ča ili auto ra. Iz dvač knji ge je Ba nat ski kul tur ni cen tar, JNA 35, No­vo Mi lo še vo, 023/783–155;e–mail: banatskikulturnicentar@gmail.com; www.banatskikulturnicentar.blogspot.com. Autor je Branislav Gulan; e­mail: gulan@nscable.net; tel:063/8­666­527).

NO­VA­KNJI­GA­BRA­NI­SLA­VA­GU­LA­NA,­NO­VI­NA­RA,­PU­BLI­CI­STE­I­KNJI­ŽEV­NI­KA

Sud­bi­na­od­u­ze­te­imo­vi­neAutor­je­u­knji­zi­ob­ra­dio­tri­obla­sti:­re­sti­tu­ci­ju,­cr­kve­nu­i­za­dru­žnu­imo­vi­nu

ŠID­•­MI­LOŠ­MOM­ČI­LO­VIĆ,­PO­LJO­PRI­VRED­NIK­

Lju­bav­pre­ma­ze­mlji­-­naj­ve­ći­mo­tiv­-­Za­ovaj­po­sao­je­po­treb­na­upor­nost,­jer­se­po­ne­kad­u­se­zo­ni­ra­di­i­po­20­sa­ti,­od­ju­tra­do­mra­ka,­ka­sno­se­leg­ne,­a­ra­no­se­usta­je.­Ipak,­me­ni­ni­šta­ne­pred­sta­vlja­pro­blem,­ni­je­mi­ni­fi­zič­ki­te­ško,­po­što­vo­lim­to­da­ra­dim­–­ka­že­22-go­di­šnji­Mi­loš­Mom­či­lo­vić­iz­Ši­da

Mi­loš­Mom­či­lo­vić,­po­ljo­pri­vred­nik­iz­Ši­da

Va­đe­nje­še­ćer­ne­re­pe

Po­moć­pri­ja­te­lja­je­uvek­do­bro­do­šla

6 24. april 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Go­stu­ju­ći­ u­ emi­si­ji­ "Bra­zde"­RTV-a,­ Dra­gan­ Gla­mo­čić­ di-rek­tor­Ak­ci­o­nog­ ti­ma­za­po-

ljo­pri­vre­du­u­Vla­di­Sr­bi­je­i­sa­vet­nik­pre­mi­je­ra­re­kao­je­da­je­ono­što­se­tre­nut­no­ de­ša­va­ u­ do­ma­ćem­mle-kar­skom­sek­to­ru­po­pri­mi­lo­raz­me­re­ele­men­tar­ne­ne­po­go­de­i­is­ta­kao­da­se­to­de­si­lo­iz­vi­še­raz­lo­ga.­-­ Pod­ je­dan­ to­ su­ se­zon­ski­ vi-

ško­vi­mle­ka­ko­ji­se­de­ša­va­ju­u­ovo­do­ba­go­di­ne,­ko­ji­su­ra­ni­je­uspe­va­li­da­se­na­knad­no­re­a­li­zu­ju­na­tr­ži­štu,­dru­go­ je­ ula­zak­Hr­vat­ske­u­EU,­ te­se­mle­ko­ iz­ re­gi­o­na,­ ko­je­ se­ ra­ni-je­iz­vo­zi­lo­u­Hr­vat­sku,­ne­mo­že­vi­še­ta­mo­pro­da­ti­i­sav­se­vi­šak­pre­lio­u­Sr­bi­ju.­Kri­zna­si­tu­a­ci­ja­ko­ja­se­de­si-la­na­re­la­ci­ji­EU­i­Ru­ska­Fe­de­ra­ci­ja­ta­ko­đe­ je­ uslo­vi­la­ da­ vi­šak­ evrop-skog­mle­ka­ za­vr­ši­ u­Sr­bi­ji­ -­ re­kao­je­Gla­mo­čić.On­ je­ po­seb­no­ na­gla­sio­ da­ kod­

nas­ne­po­sto­je­ade­kvat­na­za­kon­ska­re­še­nja,­ ko­ji­ma­ bi­ se­ re­a­go­va­lo­ u­ova­kvim­si­tu­a­ci­ja­ma­.Dra­gan­Gla­mo­čić­je­pod­se­tio­i­na­

to,­da­su­se­ze­mlje­u­Evrop­skoj­uni-ji­ još­ pro­šle­ go­di­ne­ pri­pre­ma­le­ za­uki­da­nje­ ogra­ni­če­nja­ u­ pro­iz­vod­nji­mle­ka­ i­ na­veo­ či­nje­ni­cu­ da­ je­ njih­osam­ la­ne­ pre­kr­ši­lo­ kvo­te­ i­ pla­ti­lo­400­mi­li­o­na­evra­pe­na­la­Evrop­skoj­Ko­mi­si­ji.-­Da­se­bi­lo­ko­joj­evrop­skoj­dr-

ža­vi­ de­si­la­ ova­kva­ kri­za­ u­ mleč-

nom­ sek­to­ru­ ne­ bi­ mo­gla­ la­ko­ da­iza­đe­ na­ kraj­ sa­ ova­kvim­ pro­ble-mi­ma­ -­ re­kao­ je­Gla­mo­čić­ i­ do­dao­da­ su­ sva­ko­dnev­no­ u­ kon­tak­tu­ sa­pro­iz­vo­đa­či­ma­,­mle­ka­ra­ma­i­kon­di-tor­skom­in­du­stri­jom.­Uklju­če­ni­su­i­Pri­vred­na­ko­mo­ra­Sr­bi­je­i­Di­rek­ci­ja­za­ rob­ne­ re­zer­ve,­mi­ni­star­stva­po-ljo­pri­vre­de­i­fi­nan­si­ja­i­ca­ri­na.-­Vla­da­će­iza­ći­sa­me­ra­ma­za­re-

ša­va­nje­pro­ble­ma­u­mleč­nom­sek-to­ru­i­sta­bi­li­zo­va­ti­si­tu­a­ci­ju­na­tr­ži-štu.­Ono­što­je­naj­va­žni­je­je­to­da­se­re­a­gu­je­du­go­ročn­,­a­ne­da­sva­kog­pre­mi­je­ra­do­če­ka­ga­še­nje­po­ža­ra­u­po­ljo­pri­vre­di­zbog­lo­še­agrar­ne­po-li­ti­ke­pret­hod­ni­ka",­re­kao­je­Gla­mo-čić­ i­ na­go­ve­stio­ do­no­še­nje­Za­ko­na­za­ re­gu­li­sa­nje­ tr­ži­šta­ po­ljo­pri­vred-nih­pro­iz­vo­da,­zbog­če­ga­će­bi­ti­for-mi­ra­na­rad­na­gru­pa.Sa­kon­kret­nim­me­ra­ma­za­re­ša-

va­nje­pro­ble­ma­jav­nost­će­bi­ti­oba-ve­šte­na­od­po­ne­delj­ka.­U­pi­ta­nju­je­re­ša­va­nje­pro­ble­ma­ la­ge­ra­vi­ško­va­mle­ka­u­pra­hu­kod­mle­ka­ra,­ko­je­će­

uz­po­moć­dr­ža­ve­pre­u­ze­ti­kon­di­to­ri,­a­sa­dru­ge­stra­ne­mle­ka­re­će­mo­ći­da­pri­hva­te­no­ve­ko­li­či­ne­i­na­sta­ve­ot­kup­mle­ka­od­sto­ča­ra­.On­ je­ ve­o­ma­ kri­tič­ki­ go­vo­rio­ o­

na­či­nu­ na­ ko­ji­ je­ Sr­bi­ja­ pot­pi­sa­la­Spo­ra­zum­o­sta­bi­li­za­ci­ji­i­pri­dru­ži­va-nju­,­ko­ji­sa­da­one­mo­gu­ću­je­Sr­bi­ju­da­ ade­kvat­no­ za­šti­ti­ do­ma­ći­mleč-ni­ sek­tor.­ Pre­ma­ nje­go­vim­ re­či­ma­SSP­je­pot­pi­san­mno­go­pre­mo­gu-ćeg­ pri­stu­pa­nja­ sred­stvi­ma­ evrop-skih­fon­do­va,­ni­je­se­vo­di­lo­ra­ču­na­ni­o­to­me­u­ka­kvom­je­sta­nju­na­še­mleč­no­go­ve­dar­stvo.­Na­i­me,­50­od-sto­far­mi­je­na­dve­kra­ve,­na­ši­pro-iz­vo­đa­či­ne­ma­ju­opre­mu­kao­ko­le­ge­u­EU­­ne­ma­ju­ni­ni­vo­ren­ta­bil­no­sti,­ni­taj­ni­vo­zna­nja­i­oni­sa­da­rav­no-prav­no­ tre­ba­ da­ se­ bo­re­ sa­ nji­ma­On­ sma­tra­ da­ će­ na­ši­ far­me­ri­ tu­utak­mi­cu­sva­ka­ko­iz­gu­bi­ti.-­Sa­da­pri­ča­mo­o­ne­kim­me­ra­ma­

ko­je­bi­mo­gle­bi­ti­shva­će­ne­kao­da­smo­mi­pro­tiv­evro­in­te­gra­ci­ja.­Mi­se­kao­ Vla­da­ tru­di­mo­ da­ iz­beg­ne­mo­sve­mo­gu­će­na­či­ne­da­ne­na­ru­ši­mo­SSP,­ da­ne­uvo­di­mo­me­re­ kao­ što­su­pre­lev­ma­ni­i­ca­ri­ne­ka­že­Gla­mo-čić,­ali­ako­ne­bu­de­dru­gog­na­či­na­sva­ka­ko­ da­ će­ se­ Vla­da­ tru­di­ti­ da­se­uve­du­ta­kve­me­re,­i­za­to­se­ra­de­sva­ko­dnev­ne­ ana­li­ze­ tr­ži­šta.­ Stal-ni­su­u­kon­tak­ti­sa­pred­stav­ni­ci­ma­Evrop­ske­ko­mi­si­je."On­na­gla­ša­va­da­je­pre­mi­jer­Sr-

bi­je­ in­si­sti­ra­ da­ nad­le­žna­ ad­mi­ni-stra­ci­ja­ in­ten­zi­vi­ra­ tu­ ko­mu­ni­ka­ci-ju­i­da­im­se­ob­ja­sne­šta­za­Sr­bi­ju­zna­či­sek­tor­mle­kar­stva­i­da­on­ni­je­

ona­kav­kao­što­je­u­Evrop­skoj­uni­ji,­i­šta­će­se­de­si­ti­ka­da­Sr­bi­ja­uđe­u­EU,­a­mi­u­me­đu­vre­me­nu­uni­šti­mo­na­ša­ se­la­ i­ ti­ lju­di­ pre­sta­ni­ da­ga-je­ ži­vo­ti­nje,­ odu­ u­ gra­do­ve,­ ru­ral-na­pod­ruč­ja­će­osta­ti­bez­lju­di­i­bez­sto­ke.­ Di­rek­tor­ Vla­di­nog­ Ak­ci­o­nog­ti­ma­ sma­tra­ da­ to­ ni­je­ cilj­ Evrop-skoj­ko­mi­si­ji­i­si­gu­ran­je­će­nam­na­osno­vu­na­ših­ana­li­za­do­zvo­li­ti­uvo-đe­nje­od­go­va­ra­ju­ćih­za­štit­nih­me­ra,­pre­ sve­ga­ pre­le­va­ma­na,­ ako­ za­ to­bu­de­bi­lo­po­tre­be.Od­go­va­ra­ju­ći­ na­ pi­ta­nje­ da­ li­

ima­mo­ vi­ško­ve­ mle­ka,­ Gla­mo­čić­po­tvr­đu­je­da­se­oni­kod­ve­li­kih­pre-ra­đi­va­ča­po­put­Imle­ka,­me­re­hi­lja-da­ma­to­na­kon­cen­tro­va­nog­mle­ka­i­to­za­to­što­je­mle­ko­iz­BIH­za­vr­ši­lo­u­Sr­bi­ji,­jer­ni­je­mo­glo­da­se­iz­ve­ze­u­Hr­vat­sku.-­Šta­se­de­ša­va­lo­u­ra­ni­jem­pe-

ri­o­du­ -­ na­sta­vlja­ Gla­mo­čić­ da­ ob-ja­šnja­va­ge­ne­zu­pro­ble­ma­sa­mle-kom.­Mleč­na­in­du­stri­ja­je­u­ovo­do-ba­la­ge­ro­va­la­vi­ško­ve­mle­ka­u­mle-ko­pra­hu.­Kon­di­to­ri­su­to­ku­po­va­li­i­sve­ je­ išlo­svo­jim­ to­kom.­Me­đu­tim­ove­ go­di­ne,­ zbog­ vi­ško­va­mle­ka­ u­EU­pa­da­ce­na­mle­ka­u­pra­hu,­ono­je­ta­mo­za­1­evro­jef­ti­ni­je­ne­go­kod­nas.­Ne­mo­že­mo­kon­di­to­re­na­te­ra­ti­da­ku­pu­ju­do­ma­će,­zbog­to­ga­smo­mi­stu­pi­li­u­kon­takt­sa­nji­ma­i­na­ći­će­mo­na­či­na­da­oni­ku­pe­na­še­mle-ko­i­olak­ša­ju­mle­ka­ra­ma­da­na­sta­ve­ot­kup­si­ro­vog­mle­ka",­ka­zao­je­on.Gla­mo­čić­pod­se­ća­da­je­je­dan­od­

raz­lo­ga­što­mle­ka­re­raz­li­či­to­pro­ce-nju­ju­kva­li­tet­mle­ka,­u­za­vi­sno­sti­da­

li­ga­na­tr­ži­štu­ima­pre­ma­lo­ili­pre­vi-še,­to­što­Sr­bi­ja­još­ne­ma­ne­za­vi­snu­la­bo­ra­to­ri­ju­ko­ja­kon­tro­li­še­kva­li­tet­mle­ka.Je­dan­ od­ pri­o­ri­te­ta­ Ak­ci­o­nog­ ti-

ma­za­po­ljo­pri­vre­du­bi­će­bi­ti­rad­na­pro­jek­tu­ us­po­sta­vlja­nja­ ta­kve­ la-bo­ra­to­ri­je.­Gla­mo­čić­pod­se­ća­da­je­na­tom­pro­jek­tu­Hr­vat­ska­ra­di­la­de-vet­go­di­na­ta­ko­što­je­ima­la­pri­stup­nov­cu­iz­Ipard­fon­do­va­i­is­pla­ći­va­la­je­mle­ko­u­skla­du­sa­nje­go­vim­kva-li­te­tom­.-­Mi­na­ža­lost­to­ne­ma­mo­i­re­zul-

ta­ti­se­ne­mo­gu­oče­ki­va­ti­pre­ko­no-ći,­jer­je­si­tu­a­ci­ja­u­ko­joj­se­na­la­zi­do­ma­će­mleč­no­go­ve­dar­stvo­po­sle-di­ca­lo­še­agrar­ne­po­li­ti­ke­u­po­sled-njih­ 10­ go­di­na.­ Ali­ ako­ se­ gre­ške­do­bro­ de­tek­tu­ju­ sa­svim­ je­ si­gur­no­da­se­u­na­red­nih­go­di­nu­da­na­mo­gu­oče­ki­va­ti­po­zi­tiv­ni­re­zul­ta­ti­i­ubu­du-će­vo­đe­nje­jed­ne­zre­le­agrar­ne­po­li-ti­ke,­na­vo­di­on.Gla­mo­čić­je­pod­se­tio­da­je­Vla­da­

po­se­tom­nje­nih­čel­ni­ka­far­mi­Ka­ta-lin­Mu­žlai­u­Bač­kom­Gra­di­štu­sta­vi­la­sto­čar­stvo­me­đu­svo­je­pri­o­ri­te­te.Po­ru­čio­je­po­tro­ša­či­ma­da­ku­pu-

ju­do­ma­će­mle­ko,­ i­kad­je­u­me­ga­mar­ke­ti­ma­ do­ma­ći­ pro­iz­vod­ za­ ni-jan­su­sku­plji.­I­da­na­taj­na­čin­po-mog­nu­do­ma­će­sto­čar­stvo,­po­go­to-vu­sek­tor­mle­kar­stva,­ jer­ne­ tre­ba­za­bo­ra­vi­ti­da­lju­di­ko­ji­ra­de­u­mleč-nom­go­ve­dar­stvu­ra­de­365­da­na­u­go­di­ni.­Na­taj­će­na­čin­da­ti­do­pri­nos­oču­va­nju­ te­ pro­iz­vod­nje­ i­ uop­šte­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje­u­Sr­bi­ji.

S. P.

Mi­ni­star­ka­po­ljo­pri­vre­de­i­za­šti­te­ži­vot­ne­ sre­di­ne­ prof.dr­ Sne­ža­na­ Bo­go­sa­vlje­vić­ Bo­ško­

vić­iz­ja­vi­la­je­da­će­pro­leć­na­se­tva­bi­ti­uspe­šno­oba­vlje­na,­uko­li­ko­za­to­bu­du­op­ti­mal­ni­vre­men­ski­uslo­vi.Ona­ je­ do­da­la­ da­ pri­ja­va­ po­ljo-

pri­vred­ni­ka­za­sub­ven­ci­je­te­če­uobi-ča­je­nim­to­kom.-­Što­se­ti­če­sub­ven­ci­ja­i­nji­ho­vih­

is­pla­ta,­ to­ te­če­uobi­ča­je­no­kao­ i­ u­pret­hod­nim­ go­di­na­ma.­ Pri­pre­mlje-na­je­Ured­ba,­ko­ju­je­usvo­ji­la­Vla­da­RS­po­čet­kom­fe­bru­a­ra­ i­na­osno­vu­nje­se­opre­de­lju­ju­sub­ven­ci­je­po­ljo-pri­vred­ni­ci­ma­-­re­kla­je­Bo­go­sa­vlje-vić­Bo­ško­vić­Ta­nju­gu,­i­do­da­la­da­je­

uslov­bio­da­po­ljo­pri­vred­na­ga­zdin-stva­bu­du­re­gi­stro­va­na,­a­da­je­31.­mar­ta­ is­te­kao­ rok­ za­ob­no­vu­ re­gi-stra­ci­je.-­Sa­da­se­pri­ja­vlju­ju­za­po­je­di­ne­

me­re­ ko­je­mi­ po­dr­ža­va­mo,­ ka­da­ je­reč­ o­ sub­ven­ci­ja­ma,­bi­lo­ da­ se­ ra­di­o­bilj­noj­pro­iz­vod­nji,­ra­tar­skoj­pro­iz-vod­nji­ili­sto­čar­stvu­-­re­kla­je­ona.Za­po­ljo­pri­vred­ni­ke­je­na­ras­po-

la­ga­nju­i­obez­be­đi­va­nje­re­pro­ma­te-ri­ja­la­za­se­tvu­i­oni­u­ovom­pe­ri­o­du­mo­gu­da­ra­ču­na­ju­na­6.000­di­na­ra­po­hek­ta­ru,­do­da­la­je.-­Od­mah­na­kon­pri­ja­ve­ zah­te­va­

kre­nu­će­ is­pla­ta,­ a­ što­ se­ ti­če­ na-dok­na­de­ za­ se­me­ i­ đu­bri­vo,­ ima­ju­

mo­guć­nost­da­zah­te­ve­pod­ne­su­do­15.­no­vem­bra,­pa­ne­oče­ku­jem­bi­lo­ka­kve­pro­ble­me,­već­da­se­u­skla­du­sa­prak­som­i­Ured­bom­bla­go­vre­me-no­ pri­ja­vlju­ju­ za­ sub­ven­ci­je,­ a­ mi­sa­svo­je­stra­ne­da­im­na­vre­me­te­sub­ven­ci­je­opre­de­lju­je­mo­-­re­kla­je­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.Go­vo­re­ći­ o­ sub­ven­ci­ja­ma­u­ sto-

čar­stvu,­ona­je­re­kla­da­se­is­pla­ću­ju­pre­ma­zah­te­vi­ma­ko­ji­pri­sti­žu­Upra-vi­za­agrar­na­pla­ća­nja.-­Zah­te­va­ima­mo­vi­še­ne­go­što­je­

op­ti­ma­lan­broj­za­po­sle­nih­u­upra­vi,­ma­li­je­broj­za­po­sle­nih­u­od­no­su­na­broj­zah­te­va,­ali­i­oni­se­za­i­sta­tru-de­i­ana­ga­žo­va­ni­su­da­što­pre­od-

go­vo­re­na­zah­te­ve­po­ljo­pri­vred­ni­ka­-­ re­kla­ je­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić­ i­iz­ra­zi­la­ oče­ki­va­nje­ da­ će­ se­tva­ bi-

ti­uspe­šno­za­vr­še­na­uko­li­ko­bu­du­i­op­ti­mal­ni­vre­men­ski­uslo­vi­za­to.

S. P.

BE­O­GRAD­•­MI­NI­STAR­KA­SNE­ŽA­NA­BO­GO­SA­VLJE­VIĆ­BO­ŠKO­VIĆ

Sub­ven­ci­je­bez­pro­ble­ma

Mi­ni­star­ka­Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić

NO­VI­SAD­•­DRA­GAN­GLA­MO­ČIĆ:­ELE­MEN­TAR­NA­NE­PO­GO­DA­U­MLE­KAR­SKOM­SEK­TO­RU

Re­še­nja­za­spas­mleč­nog­sek­to­ra?Od­go­va­ra­ju­ći­na­pi­ta­nje­da­li­ima­mo­vi­ško­ve­mle­ka,­Gla­mo­čić­po­tvr­đu­je­da­se­oni­kod­ve­li­kih­pre­ra­đi­va­ča­po­put­Imle­ka,­me­re­hi­lja­da­ma­to­na­kon­cen­tro­va­nog­mle­ka­i­to­za­to­što­je­mle­ko­iz­BIH­za­vr­ši­lo­u­Sr­bi­ji,­jer­ni­je­mo­glo­da­se­iz­ve­ze­u­Hr­vat­sku­­­Sa­kon­kret­nim­me­ra­ma­za­re­ša­va­nje­pro­ble­ma­jav­nost­će­bi­ti­oba­ve­šte­na­od­po­ne­delj­ka.­U­pi­ta­nju­je­re­ša­va­nje­pro­ble­ma­la­ge­ra­vi­ško­va­mle­ka­u­pra­hu­kod­mle­ka­ra,­ko­je­će­uz­po­moć­dr­ža­ve­pre­u­ze­ti­kon­di­to­ri

Dra­gan­Gla­mo­čić

U­ve­li­kim­mle­ka­ra­ma­hi­lja­de­to­na­kon­cen­tro­va­nog­mle­ka

Apel­na­po­tro­ša­če­da­ku­pu­ju­do­ma­će­mle­ko

Da­li­će­na­ša­se­la,­kad­uđe­mo­u­EU,­osta­ti­bez­sto­ke?

724. april 2015.

cve­ćar­stvo

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Do­bre­kom­ši­je.­Sta­ro­pa­zov­ča­ni.­Sa­ra­đu­ju­ i­dru­že­se.­Čak­ni­ dvo­ri­šta­ni­su­pre­gra­đe­na.­

Ka­fu­ pi­ju­ kad­ stig­nu,­ jer­ sva­ko­ je­pre­za­u­zet­ po­slom.­ Jed­ni­ se­ ba­ve­pro­iz­vod­njom­ cve­ća,­ dru­gi­ po­vr­ća.­Cve­će­ za­ pro­da­ju­ ga­je­ Du­šan­ka­ i­Bran­ko­Cr­no­br­nja,­a­Ana­i­Pa­vel­Ve­reš­po­vr­će­i­­to,­ko­je­u­pla­ste­ni­ci­ma,­ko­je­ na­ otvo­re­nom.­ I­ ka­da­ tre­ba­kom­ši­ja­kom­ši­ji­po­mog­ne,­uslu­gom­ili­ sa­ve­ti­ma,­ tvr­de­ i­ jed­ni­ i­ dru­gi.­Za­i­sta,­kom­šij­ski­od­nos­za­pri­mer.­–­Ba­vi­mo­ se­ pro­iz­vod­njom­ cve­

ća­ već­ 13­ go­di­na­ –­ ka­že­Du­šan­ka­Cr­no­br­nja,­ na­gla­siv­ši­ da­ su­ ra­ni­je­ži­ve­li­u­Voj­ki­i­da­su­se­ta­mo­17­go­di­na­ba­vi­li­po­vr­tar­stvom.­U­ Sta­roj­ Pa­zo­vi­ su­ una­zad­ če­

tri­go­di­ne.­Ve­li­ki­pla­ste­nik­i­mno­go­cvet­nih­ vr­sta.­ Po­čev­ od­ cvet­ni­ca,­dan­i­noć­ko­ja­je­bilj­ka­hlad­nih­da­na,­ ci­kla­ma,­pa­do­pro­leć­nih­bi­lja­ka­ ko­je­ se­ ga­je­ za­ ba­šte,­ bal­ko­ne­i,­ sva­ka­ko,­ je­se­njih­ ru­ža­ ­­ Ima­mo­i­ do­sta­mu­ška­tla,­ pe­tu­ni­ja,­ ver­be­na,­ ga­za­ni­ja,­ vin­ki,­ ka­di­fa,­ sal­vi­ja,­čo­ko­ti­ca...­Za­i­sta­je­ve­li­ki­ iz­bor­bi­lja­ka,­ za­vi­si­ šta­ ko­ga­ in­te­re­su­je.­­U­ovom­pla­ste­ni­ku,­ko­je­u­ ra­sa­du,­ko­je­ u­ sak­si­ja­ma,­ ima­mo­ vi­še­ od­

25.000­ stru­ko­va­ raz­li­či­tih­ cvet­nih­vr­sta­ i­ po­sao­ je­ na­po­ran­ i­ zah­te­van.­ To­ zna­či­ da­ ne­ma­ go­di­šnjeg­od­mo­ra,­ne­ma­zi­mo­va­nja,­ne­ma­le­to­va­nja,­ stal­no­mo­raš­bi­ti­ pri­su­tan­–­pri­ča­Du­šan­ka­i­do­da­je­da­su­ona­i­muž­ak­tiv­ni­u­pro­iz­vod­nji­cve­ća,­a­de­ca,­Mi­la­i­Mar­ko­po­ma­žu.­Po­ro­dič­ni­ je­ to­ po­sao,­ ka­že.­ Od­ nje­ga­ se­ži­vi,­a­cve­će­pro­da­ju­kod­ku­će­i­na­pi­ja­ci­u­Sta­roj­Pa­zo­vi.­–­Mo­ra­te­ima­ti­ra­zno­vr­sno­cve­će­

da­bi­se­­za­ra­di­lo.­Kon­ku­ren­ci­ja­je,­pri­lič­no­ve­li­ka.­Lju­di­osta­ju­bez­po­sla­i­mo­ra­ju­ne­čim­da­se­ba­ve.­Za­hva­lju­ju­ći­ du­go­go­di­šnjoj­ pro­iz­vod­nji,­eto­čo­vek­se­lak­še­odr­ži.­Cve­će­uglav­nom,­pro­iz­vo­di­mo­u­pla­ste­ni­ci­ma,­je­di­no­su­na­otvo­re­nom­pro­sto­ru­bilj­ke­ko­je­to­zah­te­va­ju­–­na­gla­ša­va­na­ša­sa­go­vor­ni­ca,­i­do­da­je,­da­se­uz­cve­će­ba­ve­i­po­vr­tar­stvom,­ma­da­ono­ni­je­pri­o­ri­tet.­–­Sa­kom­ši­ja­ma­se­dru­ži­mo,­pi­

je­mo­ka­fu,­ raz­me­nju­je­mo­ is­ku­stva­­­do­da­je­na­ša­sa­go­vor­ni­ca.­A,­ tra­di­ci­ja­ ba­što­van­stva­ kod­

kom­ši­ja­Ve­re­šo­vih­du­ga­je­oko­100­go­di­na.­Ana­i­Pa­vel­uz­go­jem­po­vr­ća­ba­ve­se,­do­du­še­de­se­tak­go­di­na,­ali­po­vr­tar­stvom­su­se­ba­vi­li­i­Pa­ve­lo­vi­

sta­ri.­ Po­vr­će­ uz­ga­ja­ju­ u­ če­ti­ri­ pla­ste­ni­ka,­ali­ i­na­otvo­re­nom­pro­sto­ru.­ ­ Upra­vo,­ smo­ ih­ za­te­kli­ u­ fre­zo­va­nju­ze­mlje,­pri­pre­mi­za­ra­sa­du­pa­pri­ke­i­pa­radjza,­ka­ra­sta­va­ca,­ti­kvi­ca­i­dru­gog­po­vr­ća­ko­je­se­sa­di­ili­se­je­na­otvo­re­nom.­–­ U­ pla­ste­ni­ci­ma­ ima­mo­ pa­ra­

dajz,­kra­sta­vac,­pa­pri­ku­i­ra­sad.­Na­po­lju­ima­mo­cr­ni­i­be­li­luk,­gra­šak,­spa­nać,­rot­kvi­ce,­ke­le­ra­bu,­sa­la­tu­i­osta­lo.­Na­pi­ja­ci­pro­da­je­mo­i­ra­sa­du­i­po­vr­će­–­pri­ča­Ana,­is­ti­ču­ći­da­stro­go­ vo­de­ ra­ču­na­ o­ vre­men­skoj­ka­ren­ci­pri­li­kom­za­šti­te­po­vr­ća.­–­Da­se­ne­va­ra­mo,­ne­ma­u­sve­

tu­hra­ne­ko­ja­ni­je­pr­ska­na­–­do­da­je­Pa­vel.­Bit­no­je­da­se­u­pri­me­ni­za­štit­nih­ sred­sta­va­ pro­iz­vo­đač­ pri­dr­ža­va­pro­pi­sa­nih­pra­vi­la.­

–­Od­pro­šle­go­di­ne­ima­mo­i­no­vu­vr­stu­po­vr­ća,­ki­va­no,­a­ove­ako­Bog­da,­ ima­će­mo­ i­ gor­ku­ di­nju.­ Gor­ku­di­nju­ove­go­di­ne­sa­di­mo­pr­vi­put­ i­ona­ je­ na­me­nje­na­ di­ja­be­ti­ča­ri­ma­ i­lju­di­ma­ko­ji­bo­lu­ju­od­ra­ka.­­Ki­va­no­je­vo­će­s­če­ti­ri­vr­ste­uku­sa,­že­la­ste­ma­se,­bez­še­će­ra,­a­gor­ka­di­nja­je­baš­gor­ka,­a­ slič­na­ je­kra­stav­cu.­ I­jed­no­i­dru­go­vo­će­se­ga­ji­u­pla­ste­ni­ku­–­ob­ja­šnja­va­Ana.­I­po­vr­tar­ski­po­sao,­ka­ko­Ve­re­šo­

vi­ka­žu­tra­je­24­sa­ta,­­sa­mo,­bit­no­ga­je­vo­le­ti.­­­Od­ro­đe­nja­sam­ga­ra­dio,­se­ća­

se­Pa­vel­ i­ opet­bi,­ kad­bi­ po­či­njao­iz no va. Svo­je­po­vr­će,­Ve­re­šo­vi­pro­da­ju­u­

Sta­roj­ Pa­zo­vi­ i­ pi­ja­ca­ma­ u­ oko­li­ni,­a­ka­ko­is­ti­ču,­za­uspe­šnu­pro­iz­vod­nju­va­žno­je­ko­ri­sti­ti­struč­ne­sa­ve­te­i­struč­nu­li­te­ra­tu­ru.­Sa­kom­ši­ja­ma,­Cr­no­br­nja­ma­se­do­bro­sla­žu­i­is­po­ma­žu.­–­Mi­smo­jed­no­dvo­ri­šte.­Evo,­da­

nas­ni­mi­ni­oni,­ni­smo­sti­gli­da­po­pi­je­mo­ka­fu,­a­već­je­pod­ne.­Mo­žda­će­mo­ pred­ ve­če.­ Po­sa­ve­tu­je­mo­ se,­raz­me­ni­mo­is­ku­stva,­po­ka­že­mo­jed­ni­dru­gi­ma­i­že­li­mo­do­bro­jed­ni,­dru­gi­ma.­Ni­smo­lju­bo­mor­ni,­­ni­oni­ni­mi­–­ is­ti­če­ za­do­volj­no­Ana,­ do­dav­ši­ da­uz­ovaj­po­sao­od­mo­ra­ne­ma.­–­Pla­sten­ke,­mo­ra­te­otvo­ri­ti,­za­

tvo­ri­ti,­ ne­ko­ uvek­ mo­ra­ da­ bu­de­pri­su­tan.­ Ako­ kom­ši­je­ se­ ne­ de­se­kod­ku­će,­mi­za­tvo­ri­mo­ili­otvo­ri­mo­i­nji­ho­ve.­Ta­kva­je­pla­ste­nič­ka­pro­iz­vod­nja.­Ako­mi­ni­smo­kod,­ku­će,­

kad­za­la­di,­kom­ši­ni­ca­će­pri­ći­ i­za­tvo­ri­ti­na­še­pla­ste­ni­ke­­­do­da­je­na­ša­sa­go­vor­ni­ca.­Ana­ i­ Pa­vel­ se,­ uglav­nom,­ sa­mi­

ba­ve­ba­što­van­stvom.­Kćer­ke,­ka­žu­ima­ju­sva­ka­svo­ju­ku­ću­i­po­mog­nu­kad­mo­gu.­A­za­ra­da­je­„lu­tri­ja“.–­Od­ne­seš­ ro­bu­dva­tri­pu­ta­na­

pi­ja­cu,­ pa­ je­ ne­kad­ vra­tiš­ i­mo­raš­da­je­sa­ču­vaš­za­sle­de­ću,­da­je­ne­ba­ciš.­U­pro­iz­vod­nju­ je­ulo­žen­no­vac,­ a­ sva­ se­me­na­ su­ ho­land­ska­ i­on­da­vi­di­te­ko­li­ko­nas­ko­šta,­ i­ko­ji­je­to­ri­zik,­ako­ne­pro­da­mo­–­re­kao­je­na­kra­ju­Pa­vel­Ve­reš.­

­ G.­Maj­sto­ro­vić

sta­ra­Pa­Zo­va­•­KoM­ŠI­Je,­Pro­IZ­vo­Đa­ČI­cve­ća­I­Po­vr­ća,­DrU­Že­se­I­sa­ra­ĐU­JU

Ba što van stvo ko je tra jePo­sve­će­nost­zah­te­va­i­cve­ćar­stvo­i­po­vr­tar­stvo,­a­pro­da­ja­je­lu­tri­ja,­sla­žu­se­i­cr­no­br­nje­i­ve­re­šo­vi­–­ana­i­Pa­vel­ve­reš­po­vr­će­uz­ga­ja­ju­u­če­ti­ri­pla­ste­ni­ka,­ali­i­na­otvo­re­nom­pro­sto­ru­a­Du­šan­ka­i­Bran­ko­cr­no­br­nja­ima­ju­de­se­ti­ne­hi­lja­da­cve­to­va

Du­šan­ka­Cr­no­br­nja­u­svom­pla­s­te­ni­ku­cve­ća

Ana i Pa vel – po sao u pla ste ni ku

Pa vel pri pre ma ze mljuKi­va­no­za­ra­sa­đi­va­nje

Po­vr­će­na­otvo­re­nom­pro­sto­ru­­­­­­­­­­­­

8 24. april 2015.

RAZ­VOJ­PO­RO­DIČ­NIH­PRED­U­ZE­ĆA­U­SE­O­SKIM­POD­RUČ­JI­MA­SR­BI­JE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Broj ukup no za po sle nih u 2014. go di ni (april) iz no sio je 1.697.877 li ca. Broj ne za po sle­

nih va ri ra – u 2002. go di ni iz no sio je 500.325 li ca, u 2011. go di ni 666.592, za tim u 2012. go di ni 761.486, a u 2014. (april) 786.988. Broj ak tiv nih po ljo pri vred ni ka iz no si sve ga 529.236. Ukrat ko, broj za po sle nih ukup no i broj ak tiv nih po ljo pri vred ni ka opa da po sle 2000. go di ne, a broj ne za po sle nih je u stal nom po ra stu, iako ak tu el na vlast kra jem 2014. go di ne tvr di da se taj broj sma nju je. Oče ku je se još ve ći ta­las ne za po sle no sti, re struk tu ri sa njem pred u ze ća u ste ča ju i jav nih pred u ze­ća ko je je u to ku. Pri sti žu i mla đe ge­ne ra ci je di plo mi ra nih sred njo ško la ca i stu de na ta, ko ji se uglav nom na la ze na evi den ci ji Na ci o nal ne slu žbe za za po­šlja va nje.

Po sle di ce grad ske pre na se lje no sti ma ni fe stu ju se u po ve ća nom pri ti sku na (pred)škol ske i obra zov ne in sti tu­ci je, rad na me sta, so ci jal ne, pen zi o ne i zdrav stve ne fon do ve, pen zi o ner ske do mo ve, gro blja... Sve to do vo di do broj nih so ci jal nih, eko nom skih, po li­tič kih i dru gih pro ble ma u grad skim sre di na ma. Zbog to ga, ose ća se po­tre ba za ubr za nim, ali i dis lo ci ra nim pro ce som re in du stri ja li za ci je, for si ra­njem po ro dič nih pred u ze ća i se o skih pod ruč ja u na red nom pe ri o du.

U SFRJ, po sle Dru gog svet skog ra ta, raz voj ni pri o ri tet pred sta vlja la je grad ska „te ška in du stri ja“. U se o­skim pod ruč ji ma raz vi ja la se uglav­nom po ljo pri vred na pro iz vod nja. Ta­

kav raz voj ni kon cept stvo rio je ve li ku dis pro por ci ju u raz vi je no sti grad skih i se o skih pod ruč ja. Ova dis pro por ci ja u no vi je vre me po pri ma eks ce sni ka­rak ter (1:22)! Zbog to ga su sve ve­ći zah te vi za de fi ni sa njem kon cep ta re in du stri ja li za ci je se o skih pod ruč ja, raz vo jem ma lih, sred njih i po ro dič nih pred u ze ća.

Sta­nje­srp­ske­pri­vre­de,­po­slov­ni­am­bi­jent­i­kon­ku­rent­nost

Da bi u no vim okol no sti ma za dr ža­la i po bolj ša la svo ju po zi ci ju, od no sno da bi se pri la go di la pro me na ma, pred­u ze ća na pu šta ju sta re i tra že no ve na či ne funk ci o ni sa nja. Re or ga ni za ci ja pred u ze ća je, pre sve ga, usme re na na pro me ne u po gle du ve li či ne pred u ze ća – ve li ka pred u ze ća za me nju ju ma la i sred nja, ko ja se po ve zu ju u raz ne ob­li ke udru ži va nja – aso ci ja ci je (kla ste­re), ka ko bi se po bolj ša la flek si bil nost i obez be di la

kon ku rent ska pred nost na glo bal­nom ni vou [4].

Ima ju ći pret hod no u vi du, s pra­vom se po sta vlja pi ta nje uklju či va nja srp skih pred u ze ća u me đu na rod ne pri­vred ne to ko ve. Tim pre što je kra jem osam de se tih i po čet kom de ve de se tih go di na pro šlog ve ka Sr bi ja za po če la pro ces pri va ti za ci je, sa ci ljem na pu­šta nja so ci ja li stič ke pri vre de i

iz grad nje efi ka sni je tr ži šne pri vre­de. Na ža lost, pro ces tran sfor ma ci je te če spo ro, ne ide že lje nom br zi nom. Kao naj če šći uzro ci is ti ču se: če ste

pro me ne prav ne re gu la ti ve; ot por ko ji pru ža ju za po sle ni zbog bo ja zni da će iz gu bi ti po sao, od no sno pri vi le gi je; ne sta bil nost pri vred nog si ste ma i ne­do sled nost u spro vo đe nju si stem skih re še nja.

S ob zi rom na nu žnost ob no ve i opo­rav ka ce lo kup ne srp ske pri vre de, po­treb no je ubr za ti pro ces tran sfor ma ci­je, ka ko bi se obez be di lo uklju či va nje do ma ćih pred u ze ća na svet sko tr ži šte. Osnov ni pro blem ko ji pri to me tre ba re ši ti je po di za nje ni voa kon ku rent no­sti. Na i me, kon ku rent ska po zi ci ja do­ma ćih pred u ze ća je ni ska i od re đe na je sle de ćim fak to ri ma [4]: ne do stat kom obrt nih sred sta va, vi so kim fik snim tro ško vi ma, vi so kim tro ško vi ma fi nan­si ra nja po osno vu kre di ta i ban kar skih uslu ga, ne do stat kom sred sta va za ob­na vlja nje i mo der ni za ci ju pro iz vod nje, od no sno opre me. Za tim, pre ko mer­nim fi skal nim op te re će njem pri vre de i iz vo znih pred u ze ća, vi so kim ula znim tro ško vi ma na bav ke do ma ćih si ro vi na i re pro ma te ri ja la, na glim po ve ća njem

ne re gu li sa nih po tra ži va nja i re la tiv no sla bom ma te ri jal nom mo ti va ci jom ka­dro va ko ji ra de u pred u ze ći ma sa na­gla še nim iz vo znim pro gra mi ma.

Stva ra nje kon ku rent ske pred no­sti ve za no je za po sto ja nje i raz vi­ja nje ve šti na, zna nja i spo sob no sti, od no sno za po sto ja nje ino va tiv no sti i pred u zet ni štva. Na i me, da bi pred u­ze će ostva ri lo kon ku rent sku pred nost, ni je do volj no da ima re sur se, već je neo p hod no da ima su per i or ne pro ce­se, ka ko bi re sur se is ko ri sti lo. Za to se da nas in si sti ra na kon cep tu „or ga ni­za ci je ko ja uči“, ko ja lak še pri hva ta i pri me nju je ino va ci je, a či ja je osnov na ka rak te ri sti ka li der stvo, po red tr ži šno ori jen ti sa ne kul tu re i otvo re ne or ga ni­za ci je [4].

Li der stvo je pro ces stva ra nja pro­me na ko ji se spro vo di kroz ak tiv no sti da va nja smer ni ca, ak ti vi ra nja i mo ti vi­sa nja lju di. Od re đu ju ća ka rak te ri sti ka li de ra je ste da ima vi zi ju i spo sob nost da je tran sfor mi še u stvar nost. Pri to­me, vi zi ja ne mo ra da bu de ori gi nal na, ali mo ra da bu de uskla đe na sa in te re­si ma čla no va po ro di ce i ko lek ti va i mo­ra da bu de pri men lji va. Za raz li ku od li de ra ko ji ini ci ra pro me ne, me na džer je taj ko ji se pri la go đa va pro me na ma kroz ak tiv no sti pla ni ra nja, or ga ni zo­va nja i kon tro le, ka ko bi se de fi ni sa ni ci lje vi efi ka sno re a li zo va li.

Da nas u Sr bi ji po sto je po ljo pri­vred na pred u ze ća ko ja se već sa da na la ze na istom, ili čak vi šem ni vou kon ku rent no sti od onih u ne po sred­nom okru že nju, pa i u EU. Nji hov da lji op sta nak i raz voj bi će uslo vljen i nji­ho vom spo sob no šću da pra te raz voj i zah te ve tr ži šta i da od go vo re svim iza­zo vi ma ko je oni do no se.

Pro stor za rast kon ku rent no sti le ži u zna čaj nim pri rod nim re sur si ma, ko­ji Sr bi ju sta vlja ju u vrh evrop skih ze­ma lja, u sfe ri una pre đe nja stan dar da kva li te ta i una pre đe nja pro iz vod nog pro gra ma, br žem pro do ru ino va ci ja i čvr šćem pro iz vod nom lan cu.

Pre ma Ured bi 73/2009. o di rekt noj še mi po dr ške far me ri ma, far me rom se sma tra fi zič ko ili prav no li ce, ili gru­pa prav nih i fi zič kih li ca, u bi lo kom prav nom sta tu su gru pe i čla no va po na ci o nal nom pra vu, a či je pred u ze će se na la zi na te ri to ri ji EU i ba vi se po­ljo pri vred nim ak tiv no sti ma. Pod po ljo­

pri vred nom ak tiv no šću pod ra zu me va se: pro iz vod nja, uz ga ja nje ili ga je nje po ljo pri vred nih pro iz vo da, uklju ču ju­ći že tvu, mu žu, ga je nje i dr ža nje ži­vo ti nja za po tre be far me, ili ču va nje ze mlje u uslo vi ma oču va nja ži vot ne sre di ne i do bre po ljo pri vred ne prak se. Tu se pod ra zu me va ju i pred u ze ća ko ja se ba ve vi šim fa za ma pre ra de, na kon pro iz vod nje na nji va ma.

Ova kva mi kro i sred nja pred u ze ća mo gu se udru ži va ti i u za dru ge. Ima­ju ći u vi du da su ši rom sve ta oform­lje ni mno go broj ni ob li ci za dru gar­stva (po sto ji oko 750.000 za dru ga i 800.000.000 za dru ga ra), Me đu na rod­ni za dru žni sa vez (ISA) usta no vio je se dam osnov nih pra vi la ko ja iz­vor no de fi ni šu za dru žno pred u ze će i šta bi ono tre ba lo da pred sta vlja. U sve tu je pri hva će no da za dru ge pred sta vlja ju ma la i sred nja pred­u ze ća ko ja mo gu ima ti ve li ki uti caj na eko nom sku i so ci jal nu struk tu­ru dr ža ve. Osim to ga, ste pen raz­vi je no sti za dru gar stva od re đen je dru štve no­eko nom skim uslo vi ma pri vre đi va nja i in sti tu ci o nal nim am­bi jen tom. Za dru gar stvo u ce lom sve tu, pa i u EU, gra di se na sle de­ćim prin ci pi ma i vred no sti ma:

1. do bro volj no i otvo re no član stvo;2. de mo krat ska kon tro la od stra ne

za dru ga ra;3. eko nom sko uče šće za dru ga ra;4. auto no mi ja i ne za vi snost za dru ge;5. obra zo va nje, obu ka i in for mi sa nje;6. me đu za dru žna sa rad nja;7. bri ga za za jed ni cu [11].

­ (Na­sta­vi­i­će­se)

Li­te­ra­tu­ra:­1.­To­mić,­D.,­Nje­go­van,­Z.­(1994):­In­du­stri­ja­li­za­ci­ja­po­ljo­pri­vre­de­u­ru­ral­nim­pod­ruč­ji­ma­Sr­bi­je,­Pri­vred­na­iz­grad­nja,­3–4/1994,­str.­93–97,­No­vi­Sad;­2.­RZ­Sr­bi­je­

Be­o­grad,­2002,­2011,­2012,­PK­Sr­bi­je,­Be­o­grad,­2014.;­3.­Sajt­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je,­av­gust­2014.­go­di­ne.:­4.­Gu­lan,­B.,­To­mić,­D.,­Ra­do­je­vić,­V.­(2007):­Po­ljo­pri­vre­da,­bren­do­vi­i­

se­o­ski­tu­ri­zam­u­Sr­bi­ji,­zbor­nik­sku­pa­In­sti­tu­ta­za­eko­no­mi­ku­po­ljo­pri­vre­de­u­Be­o­gra­du.:­5.­Pe­tro­vić,­P.­(1999):­Glo­ba­li­za­ci­ja­i­kon­ku­rent­ska­pred­nost,­Po­slov­na­po­li­ti­ka,­br.­3/1999,­

Be­o­grad.

Re­in­du­stri­ja­li­za­ci­ja­raz­vo­jem­po­ro­dič­nih­pred­u­ze­ćaPo­sle­di­ce­grad­ske­pre­na­se­lje­no­sti­ma­ni­fe­stu­ju­se­u­po­ve­ća­nom­pri­ti­sku­na­(pred)škol­ske­i­obra­zov­ne­in­sti­tu­ci­je,­rad­na­me­sta,­so­ci­jal­ne,­pen­zi­o­ne­i­zdrav­stve­ne­fon­do­ve,­pen­zi­o­ner­ske­do­mo­ve,­gro­blja...­Sve­to­do­vo­di­do­broj­nih­so­ci­jal­nih,­eko­nom­skih,­po­li­tič­kih­i­dru­gih­pro­ble­ma­u­grad­skim­sre­di­na­ma

Auto ri: Da­ni­lo­To­mić,­Bra­ni­slav­Gu­lan­i­Mi­le­Man­dić

Od bor za se lo Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti osno van je

2011. go di ne. Po red osta lih ak tiv no­sti, Od bor je 2012. iz dao pu bli ka ci ju pod na slo vom „Za što i ka ko se or­ga ni zo va ti u za dru ge“, auto ra Đor đa Bu ga ri na, Da ni la To mi ća i Bra ni sla­va Gu la na. Mo no graf ska stu di ja je štam pa na u 50.000 pri me ra ka. Pi­sa na je la kim, ra zu mlji vim sti lom, struč no ob ra đu ju ći mo ti ve, pro ce­du re i pro ble me u obla sti or ga ni zo­va nja i udru ži va nja ze mljo rad ni ka. Na me nje na je pr ven stve no ze mljo­rad ni ci ma, ko jih ima oko 578.000. Mo no graf ska stu di ja tre ba da im po­slu ži kao vo dič za or ga ni zo va nje u no vo na sta lom po slov nom okru že nju na do ma ćem i me đu na rod nom tr ži­štu – ko je ka rak te ri še oštra i bes­po šted na kon ku ren ci ja. Za dru ge se mo gu or ga ni zo va ti ne sa mo u pri­mar noj pro iz vod nji, već i u pre ra di po ljo pri vred nih pro iz vo da.

Ova mo no graf ska stu di ja, pod na zi vom „Raz voj po ro dič nih pred u­ze ća u se o skim pod ruč ji ma Sr bi je“, za jed no sa pret hod nom či ni jed nu za o kru že nu lo gič ku ce li nu i na me­nje na je, pre sve ga, ne za po sle nim, vi so ko o bra zo va nim, struč nim lju di­ma, sa i bez rad nog is ku stva, da što pre osnu ju ma la i sred nja po ro dič na

pred u ze ća u se o skim pod ruč ji ma. Ti­me se, uz sa mo za po šlja va nje, isto­vre me no re ša va ju dva pro ble ma u srp skom dru štvu – eko nom sko­raz­voj ni i so ci jal ni. U Sr bi ji je u pro te klih ne ko li ko go di na sto pa ne za po sle no­sti u stal nom po ra stu, a ve ro vat no će na sta vi ti da ra ste i ubu du će, po­seb no po sle re struk tu ri sa nja jav nih pred u ze ća i pri me ne Za ko na o ste­ča ju, Za ko na o pri va ti za ci ji i Za ko na o ra du, ko ji su ne dav no usvo je ni u Skup šti ni Sr bi je. Ti me se po ve ća va si ro ma štvo i u gra do vi ma i u se li ma. Se la se i da lje na pu šta ju (986 se la ima ma nje od

100 sta nov ni ka), a pri ti sak na gra do ve je u po ra stu. To su ozbilj ni, ne sa mo eko nom ski, već i so ci jal ni pro ble mi. Isto vre me no, pro iz vod ni po ten ci ja li u se o skim pod ruč ji ma su ne is ko ri šće ni, po vr ši ne neo bra đe ne (pro ce nju ju se na oko 600.000 hek­ta ra), objek ti za sto ku pra zni, a ku će na pu šte ne (oko 200.000).

Zbog to ga se ose ća po tre ba za ubr za nim for mi ra njem po ro dič nih pred u ze ća, ko ja u ne kim me sti ma već po sto je, po slu ju i po sti žu so­lid ne pro iz vod ne i eko nom ske re­zul ta te. Ne ka od njih će na ovom sku pu i bi ti pro mo vi sa na. Nji ho vi pro iz vod ni pro gra mi su pro fi ta bil­

ni, pri la go đe ni pri rod nim uslo vi ma, no vim teh no lo gi ja ma i tra di ci ji pro­iz vo đa ča.

Ovom pu bli ka ci jom že li mo da mo ti vi še mo i ohra bri mo ne za po sle­ne da kre nu u osni va nje po ro dič nih pred u ze ća i da ne se de bes po sle ni, če ka ju ći uza lud po ziv iz Na ci o nal ne slu žbe za za po šlja va nje. Isto vre me­no, uka zu je mo na po stup ke kroz ko­je oni mo ra ju pro ći u otva ra nju pred­u ze ća, kao i na pro ble me sa ko ji ma će se su o ča va ti u tom pro ce su.

Pred sed nik Od bo ra za se lo SA NU, aka de mik Dra­gan­Ško­rić

U uslo vi ma glo ba li za ci je, pred­u ze ća mo ra ju stal no ino vi­

ra ti zna nje, ka ko bi išla u ko rak sa pro me na ma, od no sno ka ko bi sa ma stva ra la pro me ne. Za to pred u ze ća tre ba da in si sti ra ju na zna nju i uče­nju kao no vom re sur su. Me nadž ment je taj ko ji sti mu li še ino va tiv nu ak tiv­nost u pred u ze ću, kroz stva ra nje po­volj nog am bi jen ta za stva ra nje ino­va ci ja. Ob li ci sti mu li sa nja ino va tiv ne ak tiv no sti u pred u ze ću su [5]:

1. vi zi ja kao po kre tač za po sle­nih;

2. pro ces otvo re ne ko mu ni ka ci je ko ja omo gu ća va uklju či va nje ve ćeg bro ja za po sle nih u pro ces od lu či va­nja;

3. tim ski rad kao po go dan ob lik za uče nje;

4. mo ti va ci ja i na gra đi va nje;5. upra vlja nje ka ri je rom.Ima ju ći u vi du ulo gu ino va ci­

ja za raz voj ce lo kup ne na ci o nal ne pri vre de, ni je do volj no sti mu li sa ti

ak tiv no sti sa mo na ni vou pred u ze­ća, već je po treb no isto uči ni ti i na ni vou dr ža ve. Pod sti ca ji ko ji do la ze sa tr ži šta ni su do volj ni pred u ze ću da do ne se pra vil ne od lu ke o obi mu is tra ži va nja i raz vo ja u od no su na zna čaj ino va ci ja u stva ra nju kon ku­rent ske pred no sti, već je po treb no da dr ža va [6]:

1. per ma nent no pod sti če kon ku­ren ci ju;

2. omo gu ća va pred u zet nič ku ini­ci ja ti vu na svim pod ruč ji ma;

3. pod sti če is tra ži va nje i raz voj, pre sve ga sti mu la tiv nom po re skom po li ti kom;

4. zah te va in ter na ci o nal nu po ve­za nost;

5. sin di kat mo ra vo di ti ra ču na o za po sle ni ma, pre sve ga o mo guć no­sti ma pre kva li fi ka ci ja i ospo so blja va­nja za rad u no vim uslo vi ma.

Ka da je reč o srp skoj pri vre di, po red to ga, nu žno je da dr ža va obez be di:

­ Bo lju or ga ni zo va nost i sta bil­nost, pre sve ga po li tič kog, prav nog i mo ne tar nog si ste ma, ka ko bi se otva ra la po ro dič na pred u ze ća, ko ja ima ju neo p ho dan ka pi tal, teh no lo gi­ju, zna nje, ve šti ne i tr ži šte.

­ Ta ko đe je po treb no pri me ni ti nov pri stup obra zo va nju ko ji će bi ti usme ren na raz voj stva ra lač kog mi­šlje nja i kre a tiv no sti kod po je din ca.

­ U na šim uslo vi ma ulo gu po kre­ta ča ino va ci ja tre ba da do bi ju pred­u zet nič ki in ku ba to ri. Na i me, u od su­stvu kon ku rent no sti, do ma ća pred­u ze ća ra de na ba zi za sta re lih pro iz­vod nih pro gra ma, ko ji ni su, glo bal no po sma tra no, kon ku rent ni. Pri me na pred u zet nič kih in ku ba to ra tre ba da do pri ne se za o kre tu u po gle du efi­ka sni jeg po slo va nja, ta ko što će se po ten ci jal nim ino va to ri ma, od no sno pred u zet ni ci ma, omo gu ći ti upo tre ba već po sto je ćeg pro sto ra pod po volj­ni jim uslo vi ma za re a li za ci ju nji ho vih ide ja, pu tem raz vi ja nja kre a tiv no sti u okvi ru no vih pred u ze ća.

Pred­u­zet­nič­ka­eko­no­mi­ja­Sr­bi­je

Ne­se­de­ti­bes­po­slen

Aka­de­mik­Dra­gan­Ško­rić

24. april 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

NA U KA U PRAK SI

Po što je so ja ši ro ko red na oko­pa vi na i bilj ka ni skog ha bi tu sa pro blem ko ro va je pri su tan od

ni­ca­nja­do­že­tve.Sla ba kon ku rent ska spo sob nost

usled­ ve­li­kog­me­đu­red­nog­ pro­sto­ra­u­ ra­nim­ fa­za­ma­ raz­vi­ća,­ omo­gu­ća­va­ve­li­ku­za­ko­ro­vlje­nost­use­va­so­je.­Kon­ku­ren­ci­ja­ za­ hran­lji­ve­ ma­te­ri­je,­vo du i pro stor po ja vlju je se od mah na­kon­kli­ja­nja.

Po sle di ca ovih kon ku rent skih od­no sa so je kao ga je nog use va i ko rov­skih­bi­lja­ka­je­ste­sma­nje­nje­pri­no­sa.­Usled iz o stan ka su zbi ja nja ko ro va u so­ji,­ili­usled­ka­šnje­nja­sa­pri­me­nom­me­ra­ su­zbi­ja­nja­ ko­ro­va,­ pri­nos­ so­je­mo­že­bi­ti­uma­njen­i­do­40­od­sto.­Ko­ro­vi­ta­ko­đe­ote­ža­va­ju­že­tvu­so­je­i­sma­nju­ju­kva­li­tet­zr­na.

Iz bor her bi ci da je pr ven stve no uslo vljen sa sta vom ko rov ske za jed­ni­ce,­s­ob­zi­rom­na­raz­li­či­tu­efi­ka­snost­her­bi­ci­da­na­po­je­di­ne­ko­rov­ske­vr­ste.­Dru gi mo me nat kod iz bo ra her bi ci da je nji ho vo de pre siv no de lo va nje na usev so je – se lek tiv nost her bi ci da pre­ma­ga­je­noj­bilj­ci.­Uzi­ma­ju­ći­u­ob­zir oba mo men ta kod iz bo ra her bi­ci­da­ za­ pri­me­nu­ u­ so­ji,­mo­ra­ju­ bi­ti­za do vo lje ni zah te vi da her bi ci di bu du efi­ka­sni­i­se­lek­tiv­ni­[3].

U po sled nje vre me do šlo je do pro me ne ko rov skih vr sta u ra tar skim kul­tu­ra­ma.­Ši­ro­ko­li­sne,­ose­tlji­ve,­vr­ste ustu pi le su me sto ot por nim ko ro­vi ma a to su: di vlji si rak – Sorg hum ha­le­pen­se,­ am­bro­zi­ja­ –­ Am­bro­sia­ar­te­mi­si­fo­lia,­pa­la­mi­da­–­Cir­si­um­ar­ven­se,­ta­tu­la­–­Da­tu­ra­stra­mo­ni­um,­li­pi­ca­–­Abu­ti­lon­the­op­hra­sti,­bo­ca­­­Xant­hi­um­ stru­ma­rum.­ U­ po­sled­nje­vre me ja vlja ju se i dru ge ot por ne ko­rov­ske­vr­ste­Iva­Xan­ti­fo­lia,­Ascle­pi­as­syri­a­ca,­Ca­na­bis­sa­ti­va.­Raz­lo­zi­za ova kvu pro me nu su ne a de kvat na i­ne­bla­go­vre­me­na­ob­ra­da­ze­mlji­šta,­ne­pra­vi­lan­plo­do­red,­upo­tre­ba­“jef­ti­ni­jih”­–­neo­d­go­va­ra­ju­ćih­her­bi­ci­da.

So ju uglav nom za ko ro vlju ju ko ro­vi ko ji za ko ro vlju ju i dru ge ra tar ske oko­pa­vi­ne.­S­ gle­di­šta­ vr­ste­ ko­ro­va,­kod ga je nja so je jed no go di šnji i vi­še go di šnji ši ro ko li sni ko ro vi pred­sta­vlja­ju­znat­no­ve­ći­pro­blem­u­su­zbi­ja­nju­ ne­go­ us­ko­li­sni.­ Po­seb­nu­po­te­ško­ću­pred­sta­vlja­ju­vi­še­go­di­šnji­ši­ro­ko­li­sni­ko­ro­vi­(Cir­si­um­ar­ven­se­i­Con­vol­vu­lus­ar­ven­sis)­[3].

Iz bor her bi ci da za su zbi ja nje ši ro­ko­li­snih­ko­ro­va­je­znat­no­ogra­ni­čen.Što­ se­ ti­če­ trav­nih­ (us­ko­li­snih­

ko­ro­va)­ iz­bor­ her­bi­ci­da­ je­ re­la­tiv­no­ ve­lik,­ po­seb­no­ post­emer­gen­ce­her bi ci da ko ji su vi so ko se lek tiv ni pre­ma­ so­ji.­ Zbog­ re­la­tiv­no­ ogra­ni­če­nog­ iz­bo­ra­ her­bi­ci­da,­ u­ stra­te­gi­ju su zbi ja nja ko ro va tre ba uvr sti ti i agro­teh­nič­ke­me­re­ ko­je­ di­rekt­no­ ili­in­di­rekt­no­uti­ču­na­sma­nje­nje­broj­no sti po pu la ci ja ko rov skih vr sta u use­vu­so­je.Ade­kvat­na­ i­ bla­go­vre­me­na­ob­ra­

da­ze­mlji­šta,­po­što­va­nje­plo­do­re­da,­

su zbi ja nje vi še go di šnjih ko ro va pre se­tve­so­je­–­na­str­ni­šti­ma,­su­ne­ke­od­ agro­teh­nič­kih­ me­ra­ ko­je­ mo­gu­uti ca ti na sma nje nje broj no sti po pu­la­ci­ja­ko­rov­skih­vr­sta.

U pr vom de lu ve ge ta ci je u use­vu so je se ja vlja ju ko rov ske vr ste ko je svo jom kvan ti ta tiv nom za stu­plje­no­šću­ či­ne­ glav­nu­ma­su­ ko­ro­va­u­use­vu.­ Pre­ma­ is­tra­ži­va­nji­ma­ve­li­kog bro ja auto ra do mi nant ni ko ro vi u use vu so je su:Abu­ti­lon­the­op­hra­sti,­Ama­rant­hus­

re­tro­fle­xus.,­ Am­bro­sia­ ar­te­mi­si­i­fo­lia.,­ Che­no­po­di­um­ hybri­dum.,­ Che­no­po­di­um­ al­bum,­ Cir­si­um­ ar­ven­se,­Con­vol­vu­lus­ ar­ven­sis,­ Da­tu­ra­ stra­mo­ni­um,­Ec­hi­noc­hloa­crus­­ga­li,­He­li­ant­hus­ an­nus,­ Hi­bi­scus­ tri­o­num.,­Ma­tri­ca­ria­ cha­mo­mil­la,­ Polygo­num­avi­cu­la­re,­ Polygo­num­ la­pat­hi­fo­li­um,­Polygo­num­ per­si­ca­ria,­ Se­ta­ria­ gla­u­ca,­ Si­na­pis­ ar­ven­sis,­ So­la­num­ ni­grum,­Sorg­hum­ha­le­pen­se­,­Xant­hi­um­stru­ma­ri­um.

Su zbi ja nje ko ro va u use vu so je pri me nom her bi ci da - pre emHer­bi­ci­di­ko­ji­se­ko­ri­ste­pre­ni­ca­

nja­so­je­i­ko­ro­va,­ve­o­ma­te­ško­su­zbi­ja­ju­vi­še­go­di­šnje­vr­ste,­zbog­če­ga­je­po­treb­no­ko­rek­tiv­no­tre­ti­ra­nje.­Osim­na­ve­de­nog,­uspeh­ze­mlji­šnih­her­bi­ci da u ne po sred noj je ve zi sa pa da vi­na ma ko je mo ra ju usle di ti na kon pri­me­ne.­Za­do­bro­de­lo­va­nje­ovih­–­ze­mlji­šnih­her­bi­ci­da,­neo­p­hod­no­je­da­pad­ne­oko­10­ lit/m²­ki­še­u­pe­ri­o­du­ne po sred no na kon nji ho ve pri me ne /7­do­10­da­na/­ka­ko­bi­do­šlo­do­ak­ti­va­ci­je­ze­mlji­šnih­her­bi­ci­da.­Ako­iz­o sta nu pa da vi ne iz o sta je i efe kat her­bi­ci­da,­zbog­če­ga­je­ta­ko­đe­po­treb­no­ko­rek­tiv­no­tre­ti­ra­nje,­što­ni­je­u­skla­du­sa in te gral nim pri stu pom su zbi ja nja ko­ro­va.­U­slu­ča­ju­ve­će­ko­li­či­ne­pa­da­vi­na­na­kon­pri­me­ne,­na­lak­šim­ze­mlji­šti­ma­her­bi­ci­di­mo­gu­iza­zva­ti­fi­to­tok­sič­na­ošte­će­nja­mla­dih­bi­lja­ka­so­je.­To­su­raz­lo­zi­zbog­ko­jih­pro­iz­vo­đa­či­so­je­sve­če­šće­iz­stra­te­gi­je­su­zbi­ja­nja­iz­o­sta­vlja­ju­ze­mlji­šne­her­bi­ci­de­i­okre­ću­se­is­klju­či­vo­post­emer­gen­ce­pri­me­ni­fo­li­jar­nih­her­bi­ci­da.Do­bri­ re­zul­ta­ti­ mo­gu­ se­ po­sti­ći­

pri me nom an ti gra mi nar nih pre pa ra­ta­uz­do­da­tak­me­tri­bu­zi­na­(Sen­cor)­ili­ ima­ze­ta­pi­ra­ (Pi­vot),­ pri­me­nje­ni­po­sle­se­tve­pre­ni­ca­nja.Za­ su­zbi­ja­nje­ jed­no­go­di­šnjih­

trav nih i ne kih ši ro ko li snih ko ro va iz se­me­na,­ tre­ti­ra­njem­ na­kon­ se­tve­ a­pre­ni­ca­nja­mo­že­mo­ko­ri­sti­ti­sle­de­će­ak tiv ne ma te ri je i her bi ci de:1.­Di­me­te­na­mid,­pre­pa­rat­­­Fron­

ti­er­Su­per,2.­Flu­mi­ok­sa­zin,­pre­pa­rat­–­Pled­

ge­50WP3.­Klo­ma­zon,­pre­pa­ra­ti­­­Ram­pa­

EC,­Ga­mit­4EC4.­ Me­to­la­hlor,­ pre­pa­rat­ ­­ Dual­

Gold­960­EC

5.­ Ima­ze­ta­pir,­ pre­pa­ra­ti­ –­ Pi­vot­100EC,­Ri­tam6.­ Pro­pi­zo­hlor,­ pre­pa­rat­ ­­ Pro­po­

nit­840­EC

Za­ su­zbi­ja­nje­ ši­ro­ko­li­snih­ ko­ro­va­iz­se­me­na­i­ne­kih­us­ko­li­snih­ko­ro­va,­tre ti ra njem na kon se tve a pre ni ca­nja­ na­ ras­po­la­ga­nju­ su­ sle­de­će­ ak­tiv ne ma te ri je i pre pa ra ti:

1.­Li­nu­ron,­pre­pa­ra­ti­–­Afa­lon­teč­ni,­Ga­lo­lin­Mo­no2.­Klo­ma­zon,­pre­pa­ra­ti­­­Ram­pa­

EC,­Ga­mit­4EC3.­ Ima­za­moks,­pre­pa­rat­ ­­Pul­sar­

404.­ Ima­ze­ta­pir,­ pre­pa­ra­ti­ –­ Pi­vot­

100E,­Ri­tam,­Sle­dor5.­Me­tri­bu­zin,­pre­pa­ra­ti­­­Sen­cor­

WP­ 70,­ Sen­cor­ WG­ 70,­ Dan­cor­ 70­WG,­Tri­bu­te­70­DF,­Mi­stral­70­WG

Za­ su­zbi­ja­nje­ ši­ro­ko­li­snih­ ko­ro­va­iz­se­me­na­i­ne­kih­us­ko­li­snih­ko­ro­va,­tre ti ra njem do bro pri pre mlje nog ze­mlji­šta,­uz­oba­ve­znu­in­kor­po­ra­ci­ju­/zbog­ is­par­lji­vo­sti­ i­ fo­to­la­bil­no­sti/­na­du­bi­nu­5­8­cm,­pre­se­tve­ko­ri­ste­se­sle­de­ći­pre­pa­ra­ti1.­ Tri­flu­ra­lin,­ pre­pa­rat­ –­ Tre­flan­

EC,­Tref­gal,­Agro­tref2.­ Pan­di­ma­ta­lin,­ pre­pa­rat­ –­ Za­

nat,­Stomp­330­E,­Za­nat,­Agro­stomp­330­E

Ra­di­pot­pu­ni­jeg­de­lo­va­nja­na­raz­li­či­te­ko­ro­ve­–­us­ko­li­sne­i­ši­ro­ko­li­sne,­her bi ci di pr ve i dru ge na ve de ne gru­pe­se­mo­gu­kom­bi­no­va­ti.

Su zbi ja nje ši ro ko li snih ko ro va u use vu so je pri me nom her bi ci da – po stem

Ko ro vi sa krup ni jim se me nom ­ ve­ći­ od­ 2­mm­u­ preč­ni­ku,­ ni­ču­ i­ iz­du­bljih­ slo­je­va­ ze­mlji­šta,­ a­ efi­ka­snost her bi ci da pri me nje nih po sle se­tve­a­pre­ni­ca­nja,­če­sto­ni­je­za­do­vo­lja­va­ju­ća­i­u­go­di­na­ma­sa­do­volj­no­pa da vi na ne po sred no na kon nji ho ve pri­me­ne.­Za­ove­ko­rov­ske­vr­ste­ko­ri ste se her bi ci di po sle ni ca nja – po­stem­pri­me­na­her­bi­ci­da.

Po sle ni ca nja so je i ko ro va mo gu se pri me ni ti her bi ci di na ba zi ben ta­zo­na,­ ok­sa­sul­fu­ro­na,­ ima­za­mok­sa,­ti fen sul fu ron me ti la i nji ho vih kom bi­na­ci­ja.­Pret­hod­no­po­me­nu­ti­her­bi­ci­di­ko ri ste se pr ven stve no za su zbi ja nje ši­ro­ko­li­snih­ko­ro­va.

Pred no sti pri me ne her bi ci da po sle ni ca nja su:a)­na­osno­vu­po­ni­klih­ko­ro­va­i­nji­

ho­vog­uz­ra­sta,­la­ko­se­mo­že­oda­bra­ti­od­go­va­ra­ju­ći­her­bi­cid­ili­kom­bi­na­ci­ja,­na­čin,­vre­me­i­ko­li­či­na­pri­me­ne;b)­ her­bi­ci­di­ za­ ovu­ na­me­nu­ efi­

ka­sni­ su­ pre­ma­ ko­ro­vi­ma­ ko­ji­ ni­ču­u­du­žem­vre­men­skom­pe­ri­o­du­ ili­ iz­du bljih slo je va ze mlji šta do ko jih ne do pi re de lo va nje her bi ci da ko ji se pri me nju ju po sle se tve a pre ni ca­nja­–­Xan­ti­um­stru­ma­ri­um,­Abu­ti­lon­the­o­fra­sti,­Da­tu­ra­stra­mo­ni­um,­Am­bro­sia­ar­te­mi­si­fo­lia.c)­ is­po­lja­va­ju­ de­pre­siv­no­ de­lo­

va nje na ne ke vi še go di šnje ko ro ve Sorg­hum­ha­le­pen­se­ iz­ ri­zo­ma­ i­Cir­si umar­ven­se­uma­nju­ju­ći­nji­ho­vu­kom­

pe­ti­tor­sku­spo­sob­nost.Her­bi­ci­di­ za­ po­stem­ tret­ma­ne­ u­

so­ji­ is­po­lja­va­ju­ vi­so­ku­ efi­ka­snost­ u­po volj nim vre men skim uslo vi ma za po­rast­ko­ro­va.

Sa dru ge stra ne ­ u stre snim uslo­vi­ma­ za­ raz­voj­ bi­lja­ka­ (su­ša,­ ni­že­tem­pe­ra­tu­re­i­dr.),­mo­že­bi­ti­zna­čaj­no uma njen nji hov efe kat u su zbi ja­nju­po­je­di­nih­ko­ro­va­­­Che­no­po­di­um­al­bum,­ So­la­num­ ni­grum,­ Xan­ti­um­stru­ma­ri­um,­ Abu­ti­lon­ the­op­hra­sti,­

Am­bro­sia­ar­te­mi­si­fo­lia.­U­slu­ča­ju­na­glog­za­hla­đe­nja­na­kon­pri­me­ne­pre­pa­ra­ta­ na­ ba­zi­ ok­sa­sul­fu­ro­na,­ ima­za­mok­sa­i­ti­fen­sul­fu­ron­me­ti­la­mo­že­se­is­po­lji­ti­zna­ča­jan­fi­to­tok­si­čan­efe­kat­ na­ so­ji.­ Zbog­ to­ga­ so­ju­ ni­ka­da­ne tre ba pr ska ti ka da tem pe ra tu ra pad­ne­is­pod­12­ste­pe­ni.

U po gle du iz bo ra her bi ci da za post emer gen ce pri me nu pro tiv ši ro ko li­snih ko ro va u so ji mo gu se iz dvo ji tipre­pa­ra­ti­ na­ ba­zi­ sle­de­ćih­ ak­tiv­

nih ma te ri ja:1.­ Ben­ta­zon,­ pre­pa­ra­ti­ ­­ Gal­be­

non,­Ba­sa­gran,­Sa­va­zon,­Ben­ta­mark2.­ Ima­za­moks,­pre­pa­rat­ ­­Pul­sar­

403.­Ok­sa­sul­fu­ron,­pre­pa­ra­ti­­­Oxon,­

Mo­nam,­Div,­Dynox4.­ Ti­fen­sul­fu­ron­ me­til,­ pre­pa­ra­ti­

­­Okvir,­Har­mony,­Pro­mony,­Sim­fony

Op­ti­mal­no­vre­me­za­pri­me­nu­na­ve de nih pre pa ra ta je ka da su ko rov­ske­bilj­ke­u­ fa­zi­od­ko­ti­le­do­na­do­4­li­sta,­a­so­ja­u­fa­zi­od­pr­ve­do­tre­će­tro­li­ske.­Ob­zi­rom­da­so­ja­du­go­ra­ste­i tre ba joj vre me na da za klo pi re do­ve,­ do­bra­ po­ljo­pri­vred­na­ prak­sa­ je­po ka za la da je ove her bi ci de naj bo lje pri­me­ni­ti­u­split­apli­ka­ci­ji.­Pr­vi­tret­man se ra di sa po lo vi nom pre po ru­če­ne­do­ze­pri­me­ne­u­ra­noj­fa­zi­raz­vo­ja­ko­ro­va­–­ka­da­je­ni­klo­oko­20%­ko­ro­va­i­ka­da­su­am­bro­zi­ja­–­Am­bro­sia­ ar­te­mi­si­fo­lia,­ štir­ –­ Ama­rant­hus­re­tro­fle­xus,­ i­pe­pe­lju­ga­–­Che­no­po­di­um­al­bum,­sve­ga­2­–­3­cm­vi­si­ne.­Dru gi tret man se ra di za vi sno od za­ko ro vlje no sti da te par ce le i vi dlji vom efek­tu­pret­hod­nog­tre­ti­ra­nja,­dve­do­tri ne de lje na kon pr vog – ka da nik ne dru­gi­ ta­las­ovih­ši­ro­ko­li­snih­ko­ro­va.­Po jed no sta vlje no pr vi split tret man sa­50%­od­pre­po­ru­če­ne­do­ze­her­bi­ci da ra di ti ka da je so ja u fa zi pr ve tro­li­ske,­a­dru­gi­tret­man­ra­di­ti­ka­da­je­so­ja­u­fa­zi­tre­će­tro­li­ske,­sa­dru­gom­ po­lo­vi­nom­ pre­po­ru­če­ne­ do­ze­her­bi­ci­da.

Su zbi ja nje us ko li snih ko ro va u use vu so je pri me nom her bi ci da – po stem

Su zbi ja nje trav nih ­ us ko li snih ko­ro­va­u­so­ji,­ne­pred­sta­vlja­ta­ko­ve­li­ki pro blem kao što je to su zbi ja nje us­ko­li­snih­ko­ro­va.­Iz­bor­her­bi­ci­da­za­su zbi ja nje us ko li snih ko ro va je re la­tiv­no­ve­lik,­ po­seb­no­post­emer­gen­ce her bi ci da ko ji su vi so ko se lek tiv ni pre­ma­so­ji.Ak­tiv­ne­ma­te­ri­je­her­bi­ci­da­ i­ pre­

pa ra ti re gi stro va ni za su zbi ja nje trav nih ­ us ko li snih ko ro va u so ji:1.­ Ci­klok­si­dim,­ pre­pa­rat­ –­ Fo­cus­

Ul tra2.­Fe­nok­sa­prop­P­Etil,­pre­pa­ra­ti­–­

Fu­ro­re­Su­per,­Se­def3.­ Flu­a­zi­fop­P­bu­til,­ pre­pa­ra­ti­ –­

Fu­si­la­de­For­te,­Sun­ce4.­Ha­lok­si­fop­P­me­til,­pre­pa­rat­–­

Gal­lant­Su­per5.­Ima­za­moks,­pre­pa­rat­–­Pul­sar­

40

6.­ Ima­ze­ta­pir,­ pre­pa­ra­ti­ –­ Pi­vot­100E,­Pi­rat,­Ri­tam,­Sle­dor­T7.­ Kle­to­dim,­ pre­pa­ra­ti­ –­ Ar­row,­

Far­go,­Kle­tox,­Ro­nin,­Stra­tus,­Ra­fal8.­ Kvi­za­lo­fop­P­etil,­ pre­pa­ra­ti­ –­

Glo­bus­ EC,­ Le­o­pard­ 5EC,­ Pan­te­ra­40EC,­Tar­ga­Su­per,­Ti­ta­nic9.­ Ok­sa­sul­fu­ron,­ pre­pa­ra­ti­ –­

Dynox,­Mo­nam­75­WG,­Oxon­75­WG10.­Pro­pa­kvi­zop,­pre­pa­rat­­­Agil11.­ Te­pra­lok­si­dim,­ pre­pa­rat­ –­

Ara­mo­50

Za­klju­čak

Po sti za nje vi so kih i sta bil nih pri­no­sa­ u­ pro­iz­vod­nji­ so­je­ mo­že­se­ po­sti­ći­ pra­vil­nom­ teh­no­lo­gi­jom­ga­je­nja­ so­je.­ Po­treb­no­ je­ obra­ti­ti­pa­žnju­ na­ iz­bor­ ade­kvat­nog­ sor­ti­men­ta,­ pra­vo­vre­me­nu­ i­ kva­li­tet­nu­ob­ra­du­ze­mlji­šta­i­se­tvu,­iz­ba­lan­si­ra­no­đu­bre­nje,­ za­šti­tu­od­ko­ro­va­ i­do­bro­or­ga­ni­zo­va­nu­že­tvu­uz­sma­nje­nje­ že­tve­nih­ gu­bi­ta­ka­ na­mi­ni­mum­[4].

Su zbi ja nje ko ro va u so ji je kom­plek­san­ i­ slo­žen­ pro­blem.­ U­ ci­lju­efi­ka­snog­su­zbi­ja­nja­ko­ro­va­u­use­vu so je po treb no je pri me ni ti kom­bi­na­ci­ju­ he­mij­skih­ i­ agro­teh­nič­kih­me­ra­–­ in­te­gral­ni­pri­stup.­Pri­me­na­agro­teh­nič­kih­ me­ra­ –­ kao­ što­ su­ade kvat na i bla go vre me na ob ra da ze­mlji­šta,­ po­što­va­nje­ plo­do­re­da,­su zbi ja nje vi še go di šnjih ko ro va pre se­tve­so­je­­­na­str­ni­šti­ma,­ple­vlje­nje­use­va­–­na­ro­či­to­u­pro­iz­vod­nji­se men skog use va i ka da su pri sut ni ko ro vi Xant hi um stru ma rum i So­la­num­ni­grum,­uti­če­na­sma­nje­nje­broj no sti po pu la ci ja ko rov skih vr­sta­u­use­vu­so­je.

Ne iz o stav ni deo stra te gi je u bor­bi pro tiv ko ro va u so ji je ste i pri me­na­her­bi­ci­da.­Her­bi­ci­de­pri­me­nju­je­mo po sle se tve a pre ni ca nja so je –­pre­em.­Pri­me­na­her­bi­ci­da­na­kon­ni­ca­nja­so­je­i­ko­ro­va­­­po­stem,­da­je naj bo lje re zul ta te ako se iz vo di u dva­na­vra­ta­–­split­apli­ka­ci­ja.­Iz­bor­pre pa ra ta i do zu pri me ne her bi ci da od­ređ­ti­va­ti­pre­ma­spek­tru­od­no­sno­za­stu­plje­no­sti­ pri­sut­nih­ ko­ro­va,­ i­uz ra stu ko rov skih bi lja ka pri sut nih na­da­toj­par­ce­li.

Li te ra tu ra:

[1] Vi dić, M., Hru stić, M., Mi la­di no vić, J., Đu kić, V., Đor đe vić, V. (2007): Ana li za sort nih ogle da so­je u 2007. go di ni. Zbor nik ra do va In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, 141­151.; [2] Đu kić, V., Đor đe vić,

V., Po po vić V., Ba la še vić­Tu bić, S., Pe tro vić K., Jak šić S., Do zet G.

(2010): Efe kat azo ta i Ni tra gi na na pri nos so je i sa dr žaj pro te i na.

Zbor nik ra do va In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, 187­192.; [3] Kon­

stan ti no vić, B. (1999): Po zna va nje i su zbi ja nje ko ro va, 198­207.; [4] Ba la še vić­Tu bić, S., Ta tić, M., Đu­kić, V., Ko stić, M., Ilić, A. (2007):

Pro iz vod nja so je u 2007. go di ni. Zbor nik ra do va In sti tut za ra tar stvo

i po vr tar stvo, 153­158.

SU ZBI JA NJE KO RO VA U SO JI

Agro e ko lo gi ja ko ro va u use vu so jeUsled iz o stan ka su zbi ja nja ko ro va u so ji, ili usled ka šnje nja sa pri me nom me ra su zbi ja nja ko ro va, pri nos so je mo­že­bi­ti­uma­njen­i­do­40­od­sto

Autor:­Ni ko la Ostro go nac, dipl.ing, PSS Su bo ti ca

Su zbi ja nje ko ro va u so ji je kom plek san i slo žen pro blem

Ko ro vi u so ji sma nju ju pri no se

10 24. april 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Sla­đan­ Pa­pić iz Ma čvan ske Mi tro vi ce, vi še go di šnji je pro­svet ni rad nik i di rek tor Osnov­

ne ško le "Do bro sav Ra do sa vlje vić Na rod", ali je i vla snik ma log re gi­stro va nog po ljo pri vred nog po se da na ko me ga ji le šni ke i ra zno dru­go vo će i po vr će za sop stve nu upo­tre bu. Sla đan je, mo glo bi se re ći, je dan od pi o ni ra u ga je nja le šni ka u Ma čvi i Sre mu, jer ih je pr vi za­sa dio. Do bro se se ća bi lo je to pre pu nih 15 go di na ka da je pr ve sad­ni ce do neo iz ra sad ni ka Trif ko vi ća iz Sa la ša No ćaj skog. Sa da Pa pić ima dva za sa da le šni ka sa 504 ko ma da sta bla le šni ka.

­ Još 2000. go di ne sam po sa dio pr vih 140 ko ma da le ski, 2008. go­di ne sam po sa dio još 252, a po tom još vi še od sto ti nu ta ko da ih imam ukup no 504, hva li se Sla đan Pa pić.

Uz sta ri za sad ko ji uve li ko da je rod, on po se du je i no vi za sad le šni­ka, ali ima i voć njak sa oko 150 sta­ba la ja bu ka, kru ša ka, šlji va i dru­gog vo ća. Na svom sa la šu u bli zi ni Ma čvan ske Mi tro vi ce u po te su „Mo­dran“ po se du je ima nje na ko me je i vi še sta ba la ki vi ja.

Po­ro­dič­na­imo­vi­na

Bi će ov de i vi še sta ba la ki vi ja, jer se kli ma po ka za la do brom za to vo će pa je vla snik po se da na­pra vio mno go sad ni ca, mu ških i žen skih. Dr ži ih u sak si ja ma sa pe skom, od ko jih će ka da se po­sa de, za ne ko vre me, pa sta ti pra­va sta bla i do no si ti rod. Ina če, ovo ima nje je, pri ča nam Sla đan Pa pić, po ro dič no ima nje ge ne ra­ci ja ma, na sle dio ga je od oca, ni

u jed nom mo men tu ni je že leo da na sle đe nu imo vi nu pro da već ho­će da je sa ču va, da ze mlju ob ra­đu je i da sam za svo ju po ro di cu ga ji po vr će i vo će. Na rav no, že lja mu je da ono i da lje osta ne u vla­sni štvu po ro di ce Pa pić.

Upra vo ima nje i po sao ko jim se na ze mlji ba vi, a po naj vi še le šni ci bi li su raz log što je Sla đan Pa pić od lu čio da uče stvu je na jed nom pre ko gra nič nom kon kur su or ga­ni zo va nom od stra ne Stal ne rad­ne gru pe za ru ral ni raz voj SWG pri re gi o nu " Dri na ­ Sa va".

Ino­va­ti­nost­ma­log­bi­zni­sa

Taj pro je kat je bio us pe šan, odo bre na su mu zna ča ja sred stva kroz ra znu me ha ni za ci ju. Kon ku­ri sao je, ob ja šnja va nam de talj­ni je, na kon kurs u okvi ri part ner­stva "Dri na ­ Sa va". Pa pić je na šao part ne re u bi zni su, po jed nog iz Fe de ra ci je Bo sne i Her ce go vi ne i Re pu bli ke Hr vat ske ko ji su na isti na čin, obez be di li od re đe nu me ha­ni za ci ju za svo je bi zni se.

­ "Ino va tiv nost ma log bi zni­sa ­ ve ća kon ku ret nost re gi o na" na ziv je pro jek ta ko ji ima za cilj razvoj i una pre đe nje po sto je će po ljo pri vred ne pro iz vod nje part­ne ri u pro jek tu su mi iz Hr vat ske Po ljo pri vred no ga zdin stvo Vr ba­nja" Zlat­ka­ Fru­ka a iz Bo sne i Her ce go vi ne Po ljo pri vred no ga­zdin stvo Sa­li­ha­Ba­dži­ća iz Brč­kog. Za jed no smo uče stvo va li u pro jek tu či ji je cilj i da po mog ne lju di ma ko ji ima ju ma li bi znis do jed noh hek ta ra da ga una pre de, ob ja šnja va Pa pić.

Sa lih Ba džić ima se dam ve li kih pla ste ni ka ja go da, a Zlat ko Fruk ima ga zdin stvo na ko me uz ga ja i pre rađu je vo ća. Sa lih je kon ku ri­sao za kul ti va to re, pri ko li ce, ma ši­ne, Zlat ko za ma ši ne za pa ko va nje vo ća, dok je Sla đan Pa pić kon ku ri­sao za ve li ki i ma li či per ­ ma ši ne za dro blje nje gra nja.

Uku pan bu džet su fi nan si ran od stra ne SWG­a iz no si 15.043 evra a part ne ri su na ba vi li mo to kul ti va to­re, mo bil ni či per za bi o ma su pa ste­ri za tor i pu ni li cu.

Sa­laš­na­Mo­dra­nu

Ma lu dro bi li cu dr ži na sa la šu na Mo dra nu, kao i je dan od mo to kul ti­va to ra sa ko sa či com ka ko bi mo gao da ra di i ure đu je ze le ne po vr ši ne. Na sa la šu sa vo ćem, pla ste ni kom, osta va ma, ku ćom za od mor od am­ba ra, na la zi se i naj mla dji za sad le­šni ka. Do sa la ša se do la zi da šča nim

mo stom pre ko po to ka. Od mah do ogra de je kom po star nik gde ga zda od la že sve ostat ke bilj nog po re kla od ko jih po seb nim pro ce som na sta­je kom post a on ga ka sni je ko sti ti u pro iz vod nji vo ća i po vr ća.

Na rav no, glav na te ma raz go vo ra su le šni ci, ali i or gan ska pro iz vod nja ko ju pri me nju je .

­ Ove go di ne je kla sič na ce na le­šni ka bi la oko se dam evra. Na po­čet ku je bi la naj bo lja ce na, ka sni je se sma nji la, ali je za to sa da, ka da su le šni ci pro da ti i do dve hi lja de za ki lo gram, na po mi nje Sla đan i is ti­če ka ko sav ot pad ko ji ima ba ca u kom po star nik i do bi ja kom post. Od usit nje nih gran či ca vo ća i le šni­ka mo že da pra vi bri ket i lo ži za to će mu do bro do ći dro bi li ca ko ju je obez be dio od pro jek ta.

Sla đan Pa pić ve li ka ko po se du je i svo ju šu mu dr ve ta za ogrev, ali u si tu a ci ji ka da mo že da ko ri sti usit­nje ne gran či ce i ostat ke dr ve ta kao

bri ket, gre ja nje mu je još jef ti ni je, a šu mu ne mo ra da se če.

Naj i spla ti vi ji po sao ko ji je sko ro od ra dio, Sla đa nu Pa pi ću je bio po­sao va dje nja i pro da je sad ni ca le­šni ka. Za ne ko li ko sa ti ra da za jed­no sa dru ga rom iz va dio je na svom ima nju 800 sad ni ca, pro dao ih po evro, iako je na pi ja ci bi lo du plo sku plje, i za ra dio je 800 evra.

­ Pr ve sad ni ce le šni ka je sam ku­pio u ra sad ni ku Trif ko vić, a sa da ih pro iz vo dim sam. Sva ki po sao tre ba ra di ti sa lju ba vlju pa i oko sad ni ca, po ru ču je Sla đan Pa pić.

Na nje go vom ima nju vi še ne ma pro sto ra da se po sa de no ve voć ke, a po sled nja sad nja bi lo mu je 20 no vih šlji va. Što se po sla ti če pla­ni ra da tu sa gra di bu nar du bi ne 36 me ta ra, za ko ji je oba zbe dio sav neo p ho dan ma te ri jal ta ko da i taj po sao usko ro mo že da poč ne.

­ S.­Đa­ko­vić­–­M.­Mi­le­u­snić

Či­per

Ume sto zi da ne vi ken di ce ili ku­će ka kve na sa la ši ma pra ve dru­gi lju di Sla đan Pa pić je pre me stio am bar star pre ko 150 go di na. Ku­pljen je svo je vre me no u No ća ju, nje go vu isto ri ju ne zna, ali zna da je pra vljen za ču va nje ži ta, da je imao pre gra de ko je je pre ra­dio u ku ću za od mor. Sa da je to neo bič na ku ća u et no sti lu ko ja pru ža po se ti o cu to li ko po treb­nu hla do vi nu u let njim da ni ma. Vla snik je po sta vio, is pod kro va,

po se ban izo la ci o ni ma te ri jal ko ji slu ži svr si.

Kad po se ti lac udje u ovaj am­bar – ku ću, kao da se vra tio u isto ri ju. Ta kav je am bi jent, ta kav na me štaj jer je star sto go di na, a tu su kre vet, sto li ce, ru ko tvo ri ne, lam pe, sta re sli ke u dr ve nim ra­mo vi ma i pu no cve ća.

­ Imam et no ku ću za se be, ka­že Sla djan Pa pić ko ji je ko ri sti za od mor kad god mu se uka že pri­li ka.

Sla­đan­Pa­pić­me­đu­le­šni­ci­ma

Am­bar­ Am­bar­-­ku­ća­za­od­mor

Pla­ste­nik­za­po­vr­ce

MA ČVAN SKA MI TRO VI CA­•­PO­SE­TA­RE­GI­STRO­VA­NOM­PO­LJO­PRI­VRED­NOM­GA­ZDIN­STVU­SLA­ĐA­NA­PA­PI­ĆA

Me­đu­pi­o­ni­ri­ma­u­ga­je­nju­le­šni­ka Još­pre­15­go­di­na­Sla­đan­Pa­pić­po­sa­dio­pr­ve­sad­ni­ce­le­šni­ka,­a­sa­da­ih­ima­504­i­mno­ge­od­njih­da­ju­do­bar­rod.­­Da­bi­una­pre­dio­ovaj­rad­pre­ko­pro­jek­ta­SWG-a­"Ino­va­tiv­nost­ma­log­bi­zni­sa­ve­ća­kon­ku­rent­nost­re­gi­o­na"­obez­be­dio­je­deo­me­ha­ni­za­ci­je­ko­jom­će­sit­ni­ti­gra­ne­od­le­šni­ka­i­obez­be­di­ti­ma­su­za­pra­vlje­nje­bri­ke­ta­

1124. april 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Jed no od pi ta nja ko je po sve mu su­de­ći­ sve­ vi­še­ mu­či­ one­ ko­ji­ raz­mi­šlja­ju­ o­ mo­guć­no­sti­ma­

ob­no­ve­se­la­je­ste­i­kon­stant­na­de­a­gra­ri­za­ci­ja­ko­ja­je­po­sled­njih­go­di­na­uze­la­na­ro­či­ti­za­mah.­Sve­je­vi­še­se­o­skih­po­ro­di­ca­ko­je­na­pu­šta­ju­se­la­i­od­la­ze­u­gra­do­ve,­a­ne­za­o­sta­ju­ni­oni­ko­ji,­iako­ži­ve­na­se­lu,­za­po­sle­nje­tra­že­u­gra­do­vi­ma,­osta­vlja­ju­ći­po­ljo­pri­vred­ne­ra­do­ve­sta­ri­ji­ma.­Za­hva­lju­ju­ći­ ova­kvim­ tren­do­vi­

ma,­ka­ko­na­po­mi­nju­struč­nja­ci,­da­nas­ je­ u­ se­li­ma­ Sre­ma­ te­ško­ na­ći­po­ro­di­cu­ko­ja­ži­vi­ is­klju­či­vo­ od­ po­ljo­pri­vre­de,­

pa­su­ ta­ko,­pra­te­ći­op­šte­ tren­do­ve­se­ljač­ke­ po­ro­di­ce­ pro­šle­ sop­stve­ni­raz­voj­ni­put­od­pro­iz­vo­đač­kih­do­po­tro­šač­kih.­ To­kom­ tog­ pu­ta­ broj­onih­ko­ji­su­na­pu­sti­li­po­slo­ve­u­gra­do­vi­ma­i­vra­ti­li­se­se­lu­na­ni­vou­je­sta­ti­stič­ke­ gre­ške,­ a­ isti­ pro­ce­nat­u­ okvi­ru­ ovih­ “po­vrat­ni­ka”­ pri­pa­da­oni­ma­ ko­ji­ su­ se­ taj­ ko­rak­ od­lu­či­li­sa­mo­volj­no,­ pre­ pri­va­ti­za­ci­ja­ i­ ko­nač­nog­ za­tva­ra­nja­ ne­ka­da­šnjih­ gi­ga­na­ta.­Dra­gi­ša­Gru­jić­ iz­Si­ba­ča,­je­dan­je­od­ta­kvih­pri­me­ra­ko­ji­po­ka­zu­je­da­se­na­se­lu,­upr­kos­svim­is­ku­še­nji­ma,­ i­ da­nas­ mo­že­ ži­ve­ti,­op­sta­ti­i­raz­vi­ja­ti.­Za­nje­ga,­ka­ko­ka­že,­na­pu­šta­nje­se­la­ne­do­la­zi­u­ob­zir­i­je­di­na­stvar­na­ko­ju­tre­nut­no­ra­ču­na­je­do­dat­na­ku­po­vi­na­ze­mlje.­

Po sao je kre nuo…

Sve­do­1997.­go­di­ne,­Dra­gi­ša­je­ra­dio­u­pe­ći­nač­koj­Še­će­ra­ni,­ a­po­ljo­pri­vre­da­kao­ i­ ži­vot­na­ se­lu,­bi­li­su­mu­tek­spo­red­na­stvar,­ko­li­ko­je­po­treb­no­da­se­po­mog­ne­ocu.­U­to­vre­me,­Gru­ji­ći­su­se­pre­te­žno­ba­vi­li­po­vr­tar­stvom,­ima­li­su­de­se­tak­hek­ta­ra­ra­znih­kul­tu­ra­na­otvo­re­nom,­a­ka­ko­je­po­sao­po­sta­jao­sve­obim­ni­ji,­Dra­gi­ša,­re­šen­da­se­u­pot­pu­no­sti­po­sve­ti­ po­ljo­pri­vred­nim­ ra­do­vi­ma­na­sop­stve­noj­ze­mlji,­po­sle­12­go­di­na­ra­da­u­Še­će­ra­ni,­na­pu­šta­po­sao­i­vra­ća­se­svom­Si­ba­ču.­­ Vre­me­ u­ ko­jem­ sam­ re­šio­ da­

pre­ki­nem­sa­ra­dom­u­Še­će­ra­ni­bi­lo­je­te­ško.­Ipak,­po­sao­sam­na­pu­stio­re­šen­da­se­vra­tim­po­ljo­pri­vre­di,­pri­če­mu­ ni­sam­ raz­mi­šljao­ o­ bi­lo­ ka­kvim­ na­dok­na­da­ma,­ ot­prem­ni­na­ma­i­slič­no.­Ta­da­ni­ko­ni­je­go­vo­rio­o­pri­va­ti­za­ci­ji­pred­u­ze­ća,­ta­ko­da­moj­je­di­ni­ po­kre­tač­ bio­ po­vra­tak­ se­lu­ i­po­ljo­pri­vre­di,­pri­ča­Dra­gi­ša­ i­do­da­je:­ ­­U­me­đu­vre­me­nu,­po­vr­tar­stvo­je­ išlo­sve­go­re,­če­mu­su­do­pri­ne­

le­i­ne­sum­nji­ve­kli­mat­ske­pro­me­ne,­ta­ko­da­smo­la­ga­no­po­če­li­da­uvo­di­mo­ ra­tar­ske­ kul­tu­re.­ Naj­u­por­ni­ji­sam­bio­sa­pa­pri­kom­ko­ju­sam­ko­nač­no­na­pu­stio­pre­tri­go­di­ne.­Bi­lo­ka­ko­bi­lo,­po­sao­je­kre­nuo,­stvo­ri­li­smo do bru osno vu i da nas smo tu gde­je­smo.­

Te­ško­je­ži­ve­ti­od­20­hek­ta­ra

Iako­sma­tra­da­sva­ko­ima­pra­vo­da­tra­ga­za­bo­ljim­uslo­vi­ma­ži­vo­ta,­Dra­gi­ša­na­po­mi­nje­da­bez­ob­zi­ra­na­sta­nje­u­po­ljo­pri­vre­di,­oni­pa­o­ri­ko­ji­ima­ju­sto­ti­nak­ ju­ta­ra­ze­mlje­mo­gu­da­ži­ve­ i­da­se­raz­vi­ju­na­se­lu.­Sa­dru­ge­tra­ne,­sve­te­že­je­oni­ma­ko­ji­ob­ra­đu­ju­ 10­ do­ 20­ ju­ta­ra.­Oni­ su,­ka­ko­ka­že,­vred­ni­sva­kog­di­vlje­nja,­ali­ i­ na­ro­či­te­ pa­žnje­ ko­ja­ im­mo­ra­bi­ti­po­sve­će­na,­tim­pre­što­je­ta­kvih­u­se­li­ma­Sre­ma­naj­vi­še.­­­ Onaj­ ko­ ra­di­ 10­ do­ 20­ ju­ta­ra­

ze­mlje,­ te­ško­mo­že­da­pre­ži­vi­ i­da­op­sta­ne­ da­nas­ na­ se­lu,­ ako­ se­ ne­osla­nja­na­grad.­Ne­ka­da­ se­mo­glo­ži­ve­ti­ i­ na­pre­do­va­ti­ i­ sa­ma­nje­ od­de­set­ju­ta­ra,­a­da­nas­se­kao­glav­ni­pred­u­slov­ op­stan­ka­ iz­dva­ja­ ma­nje­vi­še­ is­klju­či­vo­ ko­li­či­na­ ze­mlje­ ko­ju­po­se­du­je­te­ ili­ ob­ra­đu­je­te.­ Obič­no­se­pri­ča­da­bi­oni­„ma­nji“­mo­gli­da­na­ne­ki­na­čin­una­pre­de­svo­ju­pro­iz­vod­nju,­ sa­mo­ je­pi­ta­nje­ka­ko,­ ako­ne­ma­ju­do­volj­no­nov­ca­i­ako­im­je­me­ha­ni­za­ci­ja­ do­tra­ja­la,­ kao­ što­ to­obič­no­je­ste,­ob­ja­šnja­va­Gru­jić­i­do­da­je:­ ­­Moj­ sin­ i­ ja­ u­ dva­ ga­zdin­stva­ ima­mo­go­to­vo­ 200­ ju­ta­ra­ što­svo­je­ ze­mlje,­ što­ u­ za­ku­pu.­ Ka­ko­

sam­pre­la­zio­sa­po­vr­tar­stva­na­ra­tar­stvo,­po­ja­ča­vao­sam­ze­mlju,­ku­po­vao­sam­kad­sam­mo­gao­i­ko­li­ko­sam­mo­gao,­stal­no­uzi­mao­u­aren­du­ i­mo­gao­bih,­pra­vo­da­vam­ka­žem­ da­ ra­dim­ i­ vi­še,­ sa­mo­ je­ sve­te­že­do­ći­i­do­do­bre­ze­mlje.

Po­ljo­pri­vre­dom­se­ku­pu­je­so­ci­jal­ni­mir

Ka­da­go­vo­ri­o­od­no­si­ma­„ma­lih“­i­„ve­li­kih“,­Dr­gi­ša­is­ti­če­da­me­sta­su­ko­bi­ma­ne­ma,­tim­pre­što­ten­den­ci­je­ u­ po­ljo­pri­vre­di­ uka­zu­ju­ da­ oni­„naj­ve­ći“­ još­ uvek­ ni­su­ da­li­ svo­ju­po­sled­nju­reč.­­­Nas­„ve­će“­če­ka­u­prin­ci­pu­ista­

sud­bi­na­ kao­ i­ „ma­nje“,­ i­ je­di­na­ je­raz­li­ka­ što­ će­mo­mi­ du­že­ po­tra­ja­ti.­ Od­ sto­ ju­ta­ra­ i­ pre­ko­ mo­že­ se­ži­ve­ti,­ ali­ će­ to­ bi­ti­ sve­ te­že­ ka­da­osta­ne­mo­ bez­ ma­njih­ pro­iz­vo­đa­ča­ko­jih­ je­ u­ Sre­mu­ naj­vi­še.­ Ja­ sam­bio­ mlad­ ka­da­ sam­ na­pu­stio­ po­sao­u­Še­će­ra­ni,­ta­da­se­go­vo­ri­lo­da­će­bi­ti­bo­lje,­da­će­se­po­ljo­pri­vre­di­po­mo­ći,­ali­je­zna­čaj­na­po­moć­iz­o­sta­la­do­da­nas.­Da­se­raz­u­me­mo,­ja­

ovo­go­vo­rim­ka­ko­zbog­se­be,­ta­ko­i­zbog­onih­„ma­njih“,­mo­žda­pre­sve­ga­zbog­njih.­Ono­što­nas­sve­spa­ja­je­ste­ ja­sno­opre­de­lje­nje­dr­ža­ve­da­na­šim­ra­dom,­uma­nju­ju­ći­pri­ to­me­naš­trud,­ku­pu­je­so­ci­jal­ni­mir,­ali­iz­gle­da­mi­tu­ni­šta­ne­mo­že­mo,­sma­tra­Gru­jić.Kao­pr­vi­ko­rak­ko­ji­dr­ža­va­tre­ba­

da­ na­či­ni,­ ako­ že­li­ istin­ski­ da­ po­mog­ne­raz­voj­agra­ra,­sma­tra­Dra­gi­ša,­je­ste­pra­vlje­nje­ja­snog­pla­na­šta­se­sa­po­ljo­pri­vre­dom­že­li,­od­no­sno­po­ja­ča­va­nje­sub­ve­ni­ci­ja­u­skla­du­sa­utvr­đe­nim­pla­nom.­­Pre­par­go­di­na­sam­bio­u­Austri­

ji­i­vi­deo­da­se­ta­mo­da­je­400­evra­sub­ven­ci­ja­po­hek­ta­ru­za­ra­ta­re,­od­no­sno­600­evra­za­one­ko­ji­se­uz­to­ba­ve­i­sto­čar­stvom.­Ja­raz­u­mem­da­mi­ne­ma­mo­stan­dard­kao­Austri­ja,­da­ su­ na­še­mo­guć­no­sti­ skrom­ni­je,­ali­na­še­sub­ven­ci­je­do­20­hek­ta­ra,­ne­kih­ 12­ hi­lja­da­ di­na­ra,­ za­i­sta­ ne­mo­gu­da­za­do­vo­lje­po­tre­be,­po­go­to­vo­ što­ re­ci­mo,­ đu­bri­vo­ pla­ća­mo­isto­ili­čak­i­vi­še­ne­go­pa­o­ri­Evrop­ske­Uni­je,­naf­ta­je­kod­nas­naj­sku­plja­u­re­gi­o­nu,­me­ha­ni­za­ci­ja,­ako­go­vo­ri­

mo­o­oni­ma­ko­ji­mo­gu­da­ku­pe­no­ve­trak­to­re,­kom­baj­ne­ili­prilj­kuč­ne­ma­ši­ne,­do­la­zi­iz­Evrop­ske­Uni­je,­po­ce­na­ma­ta­mo­šnjim,­što­va­ži­i­za­de­lo­ve.­Sa­dru­ge­stra­ne,­na­ša­ro­ba­je­jef­ti­ni­ja­ne­go­u­Evrop­skoj­Uni­ji,­pa­ka­da­se­to­sve­sa­be­re,­te­ško­će­naš­agra­rar­op­sta­ti,­bez­ob­zi­ra­da­ li­se­ra­di­o­„ve­li­kim“­ili­„ma­lim“­pro­iz­vo­đa­či­ma,­ob­ja­šnja­va­Gru­jić.

Bo­lji­uslo­vi­do­la­ze­sa­bo­ljom­za­ra­dom

Za­raz­li­ku­od­onih­ko­ji­sma­tra­ju­da­ ne­do­sta­tak­ dru­štve­nog­ ži­vo­ta,­kao­ i­ sve­u­kup­no­ lo­ši­ uslo­vi­ ži­vo­ta­na­se­lu­uti­ču­na­one­ko­ji­od­la­ze­u­gra­do­ve,­Dra­gi­ša­Gru­jić­ is­ti­če­da­je­ glav­ni­ pro­blem­ u­ ne­mo­guć­no­sti­ostva­re­nja­že­lje­ne­za­ra­de.­Oni­ko­ji­mo­gu­da­ži­ve­od­svog­ra­da,­sma­tra,­ma­nje­će­vo­di­ti­ra­ču­na­o­to­me­da­li­u­se­li­ma­po­sto­je­do­mo­vi­kul­tu­re­ ili­ne.­Sa­dru­ge­stra­ne,­ako­im­do­mo­vi­bu­du­po­treb­ni,­u­tom­slu­ča­ju­–­sa­gra­di­će­ih­sa­mi.­­Uslo­vi­ži­vo­ta­na­se­lu­za­vi­se­od­

mno­go­ fak­to­ra,­me­đu­ ko­ji­ma­ sva­ka­ko­tre­ba­is­ta­ći­bli­zi­nu­gra­du.­De­a­gra­ri­za­ci­ja­je­trend­u­pu­nom­je­ku­i­ka­ko­se­la­za­vi­se­od­gra­do­va,­ta­ko­i­ne­tre­ba­da­ču­di­što­je­bli­zi­na­ur­ba­nim­na­se­lji­ma­bi­tan­uslov­op­stan­ka­ru­ral­nih.­Me­đu­tim,­ono­što­je­glav­ni­pro­blem­i­ujed­no­raz­log­to­li­kom­na­pu­šta­nju­se­la­je­ste­ne­mo­guć­nost­da­se­od­po­ljo­pri­vre­de­ži­vi,­o­če­mu­će,­si­gu­ran­sam,­po­seb­no­sve­do­či­ti­sit­ni­ji­ po­sed­ni­ci.­Kad­vi­ ima­te­no­vac,­on­da­je­sve­lak­še.­Pre­ne­ko­li­ko­de­ce­ni­ja­u­Si­ba­ču­je­sa­gra­đe­no­ne­ko­li­ko­ no­vih,­ ve­li­kih­ ku­ća,­ a­ od­ ta­da­pa­do­da­nas­ni­je­go­to­vo­ni­šta­iz­gra­đe­no,­što­do­volj­no­go­vo­ri­o­sta­nju­u­ko­jem­se­pa­o­ri­ na­la­ze.­ Tre­nut­no­u­se­lu­ima­sve­ga­pet­do­šest­nas­ko­ji­ima­ju­ne­što­vi­še­ze­mlje­i­sop­stve­nu­me­ha­ni­za­ci­ju,­što­ne­va­lja.­Osi­pa­ju­se­ma­nja­ga­zdin­stva,­ze­mlja­se­pro­da­je­jer­lju­di­ma­oči­to­tre­ba­ju­ve­li­ke­pa­re­i­to­ne­će­iza­ći­na­do­bro.­Dr­ža­va­mo­ra­vo­di­ti­ra­ču­na­o­svo­jim­hra­ni­te­lji­ma­jer­ako­su­oni­za­do­volj­ni,­on­da­ je­ osno­va­ na­ ko­jem­ dru­štvo­po­či­va­ sta­bil­na.­ On­da­ ne­ma­ kri­ze,­za­klju­ču­je­raz­go­vor­Dra­gi­ša.­ S.­Lap­če­vić

SI­BAČ­•­DRA­GI­ŠA­GRU­JIĆ,­PO­VRAT­NIK­NA­SE­LO

Sta­bil­na­dr­ža­va­po­či­va­na­za­do­volj­nim­pa­o­ri­ma Iako­sma­tra­da­sva­ko­ima­pra­vo­da­tra­ga­za­bo­ljim­uslo­vi­ma­ži­vo­ta,­Dra­gi­ša­Gru­jić­na­po­mi­nje­da­bez­ob­zi­ra­na­sta­nje­u­po­ljo­pri­vre­di,­oni­pa­o­ri­ko­ji­ima­ju­sto­ti­nak­ju­ta­ra­ze­mlje­mo­gu­da­ži­ve­i­da­se­raz­vi­ju­na­se­lu.­Sa­dru­ge­tra­ne,­sve­te­že­je­oni­ma­ko­ji­ob­ra­đu­ju­10­do­20­ju­ta­ra

­­Do­bra­me­ha­ni­za­ci­ja­ je­ ključ­uspe­ha.­ To­kom­ pro­te­klih­ go­di­na­us­peo­sam­da­je­ob­no­vim,­po­ja­čam,­ da­ iz­gra­dim­ han­gar­ za­ nju­ka­ko­bi­je­za­šti­tio­i­mo­gu­slo­bod­no­ re­ći­ da­ imam­ sve­ uslo­ve­ da­ra­dim­ i­ pre­ko­ 200­ ju­ta­ra­ ze­mlje­ko­li­ko­ sa­da­ imam.­Naš­ atar­ ima­

oko­1200­hek­ta­ra,­ze­mlja­je­obič­no­lo­ši­ja,­pa­je­sa­mim­tim­do­bra­me­ha­ni­za­ci­ja­ neo­p­hod­na.­ Kon­kret­no,­ dr­žav­na­ ze­mlja­ ko­ju­ ja­ob­ra­đu­jem­je­če­tvr­te,­pe­te­i­še­ste­kla­se­i­upra­vo­za­hva­lju­ju­ći­do­broj­me­ha­ni­za­ci­ji,­ja­sam­je­pri­veo­na­me­ni,­ob­ja­šnja­va­Gru­jić.

Dra­gi­ša­Gru­jić

Do bra me ha ni za ci ja je neo p hod na

­­Se­tva­je­u­pu­nom­je­ku­i­ako­je­upo­re­di­mo­sa­pro­šlo­go­di­šnjom,­sve­ je­ sku­plje,­ ta­ko­ da­ po­ljo­pri­vred­nik­po­sve­mu­su­de­ći­ni­ovaj­put­ne­će­mo­ći­da­ose­ti­pra­vi­do­bi­tak.­ Ove­ go­di­ne­ se­jem­ sun­co­kret,­so­ja,­pše­ni­ca,­ku­ku­ruz,­bi­lo­je­la­ne­i­re­pe­ali­vi­še­je­ne­će­bi­ti.­Sto­ku­ne­mam,­tek­ne­što­ma­lo­za­svo­je­ po­tre­be,­ pa­ se­ sve­ pro­da­

je.­ Me­đu­tim,­ ka­da­ ma­nje­ ro­di,­ce­na­ je­bo­lja,­ka­da­ro­di­vi­še­ce­na­pa­da,­ i­ka­da­se­cr­ta­pod­vu­če­sma­tram­da­iz­me­đu­nas­„ve­ćih“­i­onih­„ma­njih“­u­ne­koj­bu­duć­no­sti­ne­će­bi­ti­raz­li­ke,­je­di­no­što­će­mo­mi­„ve­ći“­mo­žda­du­že­iz­dr­ža­ti­na­let­ „naj­ve­ćih“­ ko­ji­ po­ sve­mu­ su­de­ći­tek­do­la­ze,­ja­san­je­Dra gi ša Gru­jić.

Se­tva­sku­plja­ne­go­la­ne

So ja osta la u han ga ru

Po­treb­na­je­do­bra­me­ha­ni­za­ci­ja

12 24. april 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Či nje ni ca je da ve li ki broj far­me­ra­ ma­nje­ vo­di­ ra­ču­na­ o­kva­li­te­tu­ ka­ba­ste­ hra­ne­ ko­ja­

sva­ka­ko­ ima­ve­li­ku­ulo­gu­u­ is­hra­ni­pre­ži­va­ra.­Sla­bi­ji­re­zul­ta­ti­u­sto­čar­skoj­ pro­iz­vod­nji­ uslo­vlje­ni­ su­ de­li­mič­no­ i­ lo­ši­jim­ kva­li­te­tom­ ka­ba­ste­hra­ne­što­sva­ka­ko­uslo­vlja­va­i­ren­ta­bil­nost­ sa­me­ pro­iz­vod­nje.­ Kod­nas­ se­ od­ ka­ba­stih­ hra­ni­va­ ko­ri­sti­pa­ša,­se­no,­se­na­ža­ i­si­la­ža.­Ako­je­pa­ša­sla­bi­jeg­kva­li­te­ta­tre­ba­iz­vr­ši­ti­ pri­me­nu­ agro­teh­nič­kih­ me­ra­ na­pa­šnja­ku­kao­što­su­dr­lja­nje,­ta­nji­ra­nje,­ va­lja­nje,­ ukla­nja­nje­ ot­pad­nih­ ma­te­ri­ja,­ ko­ri­šće­nje­ staj­nja­ka­i­ mi­ne­ral­nih­ đu­bri­va­ i­ za­se­ja­va­nje­kva­li­tet­nih­ tra­va.­ Ta­ko­ re­ci­mo­ u­se­li­ma­ op­šti­ne­ Vr­šac­ ra­đe­no­ je­ na­po­bolj­ša­nju­ kva­li­te­ta­ pa­šnja­ka­ ko­ri­šće­njem­mi­ne­ral­nih­ đu­bri­va­ i­ kr­če­njem­ ši­ka­ra,­ od­no­sno­ nji­ho­vim­ukla­nja­njem­sa­pa­šnja­ka­ .U­prak­si­bit­no­ je­ da­ se­ ka­ba­sta­ hra­ni­va­ sa­ora­ni­ca­ubi­ra­ju­na­vre­me­u­za­vi­sno­sti­od­to­ga­ko­ja­ je­vr­sta­hra­ni­va­u­pi­ta­nju­i­u­ko­joj­fa­zi­zre­lo­sti­se­ko­si.­Sa­zre­lo­šću­bilj­ke­po­ve­ća­va­se­sa­dr­žaj­lig­ni­na,­a­to­uti­če­ne­ga­tiv­no­na­svar­lji­vost.­Kod­nas­se­naj­vi­še­ko­ri­sti­si­la­ža­ce­le­bilj­ke­ku­ku­ru­za,­pa­je­shod­no­to­me­po­treb­no­ iza­bra­ti­ i­od­go­va­ra­ju­će­hi­bri­de.­Zna­čaj­nu­pa­žnju­tre­ba­obra­ti­ti­i­na­ču­va­nje­si­la­že.­Objek­ti­u­ko­ji­ma­se­ču­va­si­la­ža­mo­gu­bi­ti­od­raz­li­či­tog­ma­te­ri­ja­la,­a­naj­vi­še­se­kod­nas­ko­ri­ste­si­lo­­­rov,­ho­ri­zon­tal­ni­si­los,­si­lo­­­to­ranj­i­me­tal­ni­si­los­­­har­ve­stor.

Vr ste ka ba stih hra ni va

Osnov­na­ ka­rak­te­ri­sti­ka­ ka­ba­stih­hra­ni­va­od­no­si­se­na­či­nje­ni­cu­da­ona­ima­ju­vi­sok­sa­dr­žaj­si­ro­vih­vla­ka­na,­ a­ni­sku­ svar­lji­vost­ ener­gi­je­ i­ pro­te­i­na.­Pre­ma­kla­si­fi­ka­ci­ji­pod­ka­ba­stim­hra­ni­vi­ma­pod­ra­zu­me­va­mo­ hra­ni­va­ ko­ja­ ima­ju­ vi­še­od­ 18­%­ si­ro­vih­ vla­ka­na­ u­ su­voj­ma­te­ri­ji­ [3].­ Ka­da­ je­ u­ pi­ta­nju­svar­lji­vost­ hra­ni­va,­ li­mi­ti­ra­ju­ći­fak­tor­ od­no­si­ se­ na­ sa­dr­žaj­ lig­ni­na­ ko­ji­ u­ tki­vi­ma­ bi­lja­ka­ for­mi­ra­kom­pleks­lig­nin­­­ce­lu­lo­za­­­he­mi­ce­lu­lo­za­i­ti­me­uti­če­na­svar­lji­vost.­Sam­ kva­li­tet­ ka­ba­stih­ hra­ni­va­ u­ve­li­koj­me­ri­uti­če­na­kon­zu­mi­ra­nje­od­stra­ne­pre­ži­va­ra,­pa­ta­ko­ka­ba­sta­hra­ni­va­vi­so­kog­kva­li­te­ta­ži­vo­ti­nje­ ra­di­je­ kon­zu­mi­ra­ju­ od­ onih­ko­ja­su­ma­nje­bi­o­lo­ške­vred­no­sti.­U­ prak­si,­ ka­ba­sta­ hra­ni­va­ tre­ba­ubi­ra­ti­ pre­ po­čet­ka­ lig­ni­fi­ka­ci­je,­od­no­sno­ sma­nje­nja­ sa­dr­ža­ja­ pro­te­i­na.­Či­nje­ni­ca­je­da­se­u­is­hra­ni­pre­ži­va­ra­ko­ri­ste­hra­ni­va­ni­ske­bi­o­lo­ške­vred­no­sti,­ko­ja­za­hva­lju­ju­ći­ fi­zi­o­lo­škim­ oso­bi­na­ma­ na­ve­de­ne­gru­pe­ ži­vo­ti­nja­ ista­pre­tva­ra­ju­u­ ve­o­ma­ kva­li­tet­ne­ na­mir­ni­ce­ za­ljud­sku­upo­tre­bu­kao­što­ su­mle­ko,­ me­so­ i­ vu­na.­ Ka­ba­sta­ hra­ni­va­ko­ri­ste­se­u­sve­žem­ili­si­ro­vom­

sta­nju.­U­sve­žem­sta­nju­ko­ri­sti­se­pa­ša,­a­u­osta­lom­pe­ri­o­du­go­di­ne­ko­ri­sti­se­su­va­ka­ba­sta­hra­na.Ta­ko­đe­ se­mo­ra­ na­po­me­nu­ti­ da­

uko­li­ko­ je­ pa­ša­ kva­li­tet­na,­ a­ to­ se­ogle­da­u­vi­so­kom­sa­dr­ža­ju­le­gu­mi­no­za­ži­vo­ti­nje­će­mo­ra­ti­da­kon­zu­mi­ra­ju­ma­nje­ko­li­či­ne­do­dat­ne­hra­ne.­Od­su­vih­ka­ba­stih­hra­ni­va­ko­ri­ste­se­se­no,­se­na­ža­i­si­la­ža.Na­ hran­lji­vu­ vred­nost­ tra­va­ sa­

pa­šnja­ka­uti­če­ne­ko­li­ko­fak­to­ra,­i­to­vr­sta­bi­lja­ka,­zre­lost­bi­lja­ka­i­plod­nost­ze­mlji­šta.­Le­gu­mi­no­ze­pro­iz­vo­de­vi­še­to­na­svar­lji­ve­su­ve­ma­te­ri­je­po­ hek­ta­ru­ ne­go­ pa­šnjač­ke­ tra­ve.­Ali­za­le­gu­mi­no­ze­je­po­treb­no­bo­lje­ze­mlji­šte­i­ve­ći­su­tro­ško­vi­ula­ga­nja­ne­go­ kod­pa­šnjač­kih­ tra­va.­Ako­ je­pa­šnjak­ sla­bi­jeg­ kva­li­te­ta­mo­že­ se­iz­vr­ši­ti­nje­go­vo­ople­me­nja­va­nje­se­tvom­u­ra­no­pro­le­će­ili­je­sen.­Sa­po­ve­ća­njem­zre­lo­sti­bi­lja­ka­pri­su­tan­je­ve­ći­udeo­sta­blji­ke­u­su­voj­ma­te­ri­ji­bi­lja­ka­što­uti­če­na­kva­li­tet.­To­nam­uka­zu­je­na­sma­nje­nu­kon­cen­tra­ci­ju­pro­te­i­na­i­vi­ta­mi­na­u­bilj­ka­ma.

Se­no­i­si­la­ža

Se­no­ je­osu­še­na­bilj­na­ma­sa­sa­pro­cen­tom­vla­ge­do­20%­[1].­Kva­li­tet­no­se­no­ne­ma­u­se­bi­ko­rov­ske­bilj­ke.Se­no­ li­vad­skih­ tra­va,­ de­te­li­ne­ i­

lu­cer­ke­ sma­tra­ se­ se­nom­ od­lič­nog­kva­li­te­ta­u­is­hra­ni­pre­ži­va­ra.­Po­red­nje­ga­ko­ri­sti­se­i­se­no­tra­va­i­me­ša­vi­na­tra­va­ i­ le­gu­mi­no­za,­pa­se­on­da­na­zi­va­li­vad­sko­se­no.­Na­nje­gov­kva­li­tet­ uti­če­ fa­za­ zre­lo­sti­ bilj­ke­ i­na­čin­ka­da­se­vr­ši­ot­kos­kao­i­teh­ni­ka­su­še­nja.­Ako­se­su­še­nje­iz­vo­di­pri­rod­nim­pu­tem­,­gu­bi­ci­u­hran­lji­vim­ma­te­ri­ja­ma­su­ve­ći­ne­go­ka­da­je­u­pi­ta­nju­ve­štač­ko­su­še­nje.­Pri­li­kom­su­še­nja­mo­ra­se­vo­di­ti­ra­ču­na­o­pri­su­stvu­li­šća,­jer­se­u­nji­ma­na­la­zi­naj­ve­ća­ko­li­či­na­hran­lji­vih­ma­te­ri­ja.­Su­še­nje­ se­mo­že­oba­vi­ti­ na­ze­mlji,­ za­tim­ na­ po­seb­nim­ na­pra­va­ma­za­su­še­nje­ iz­nad­ze­mlje­kao­što­su­pi­ra­mi­de,­ba­ski­je,­šved­ski­ja­ha­či­i­dr.­i­u­su­ša­ra­ma.­Si­gur­no­da­je­ovaj­po­sled­nji­na­čin­naj­bo­lji­ali­i­naj­sku­plji­za­do­bi­ja­nje­se­na­do­brog­kva­li­te­ta.

Se­na­ža­se­do­bi­ja­kon­zer­vi­ra­njem­ze­le­nih­ ka­ba­stih­ hra­ni­va.­ Po­ svo­jim­ nu­tri­tiv­nim­ vred­no­sti­ma­ na­la­zi­se­ iz­me­đu­ si­la­že­ i­ se­na.­U­od­no­su­na­se­no­se­na­žom­se­mo­gu­sa­ču­va­ti­naj­kva­li­tet­ni­ji­de­lo­vi­bi­lja­ka­,­a­u­od­no­su­na­si­la­žu­ma­nji­su­tro­ško­vi­tran­spor­ta.­Po­stu­pak­spre­ma­nja­se­na­že­je­sle­de­ći:•­ Po­ko­še­ne­ bilj­ke­ se­ osta­vlja­ju­

na­nji­vi­dok­vla­ga­ne­pad­ne­na­55­60­%­[1]•­Za­tim­se­krm­na­ma­sa­sec­ka­na­

du­ži­nu­2­3­cm­i­uba­cu­je­na­kon­to­ga­u­si­los.­Do­bro­se­sa­bi­je­i­si­los­se­za­tva­ra.

Si­la­ža

Si­la­ža­ je­ me­to­da­ kon­zer­vi­ra­nja­bi­lja­ka­ vla­žnim­ pu­tem­ u­ pri­su­stvu­mi­kro­or­ga­ni­za­ma­ u­ ana­e­rob­nim­uslo­vi­ma.­To­kom­fer­men­ta­ci­je­do­la­zi­ do­ for­mi­ra­nja­or­gan­skih­ki­se­li­na­i­ ugljen­ di­ok­si­da.­ Si­li­ra­nje­ ima­ niz­pred­no­sti­u­od­no­su­na­is­pa­šu:•­ Gu­bi­ci­ u­ pri­pre­mi­ si­la­že­ su­

mno­go­ ma­nji,­ oko­ 10%­ u­ od­no­su­na­se­no­gde­mo­gu­da­do­stig­nu­i­do­30%•­ Pri­pre­ma­ si­la­že­ mo­že­ da­ se­

ura­di­za­vre­me­hlad­nog­ i­oblač­nog­vre­me­na­ što­ ni­je­ slu­čaj­ kod­ su­še­nja­se­na•­Si­la­ža­se­mo­že­ču­va­ti­na­du­ži­

pe­riod­ne­go­se­noU­si­la­ži­su­pri­sut­ne­sle­de­će­bak­

te­ri­je:•­ Bak­te­ri­je­ mleč­ne­ ki­se­li­ne­ su­

po­želj­na­gru­pa­mi­kro­or­ga­ni­za­ma­u­si­la­ži.­Še­ćer­pre­la­zi­u­mleč­nu­ki­se­li­nu,­ko­ja­šti­ti­si­la­žu­od­pro­pa­da­nja.­Ka­da­ph­vred­nost­pad­ne­na­3,8­4,2­sma­tra­se­da­ je­si­li­ra­nje­za­vr­še­no.­U­prak­si­to­tra­je­6­8­ne­de­lja­u­za­vi­sno­sti­od­vr­ste­bi­lja­ka•­ Bak­te­ri­je­ sir­ćet­ne­ ki­se­li­ne­ su­

pri­sut­ne­ u­ pr­vim­ da­ni­ma­ si­li­ra­nja­ka­da­još­uvek­ima­do­volj­ne­ko­li­či­ne­va­zdu­ha.Ve­će­pri­su­stvo­ovih­bak­te­ri­ja­uti­

če­ na­ sma­nje­nu­ po­tro­šnju­ si­la­že­zbog­či­nje­ni­ce­da­me­nja­njen­mi­ris­i­ukus•­ Bak­te­ri­je­ bu­ter­nog­ vre­nja­ su­

ne­po­želj­na­ gru­pa­ mi­kro­or­ga­ni­za­ma­u­si­la­ži­i­nji­ho­vo­pri­su­stvo­tre­ba­sve­sti­na­mi­ni­mum•­ Ple­sni­ se­ ja­vlja­ju­ na­me­sti­ma­

gde­ ima­ pri­su­stva­ va­zdu­ha.­ Si­la­žu­ko­ja­ ima­bu­đi­ u­ se­bi­ ne­ tre­ba­ da­va tiži­vo­ti­nja­ma­zbog­abor­tu­sa,­crev­

nih­po­re­me­ća­ja­i­dru­gih­mi­ko­tok­si­na­ko­je­sa­dr­ži­u­se­bi•­Glji­ve­su­ne­po­želj­ne,­jer­stva­

ra­ju­ki­se­lu­si­la­žu,­što­do­vo­di­do­ma­nje­po­tro­šnje­od­stra­ne­ži­vo­ti­nja.Po­sto­je­ tri­ na­či­na­ si­li­ra­nja­ u­

prak­si,­a­to­su­hlad­ni,­pre­la­zni­i­to­pli­ po­stu­pak­ si­li­ra­nja.­ [1]­ Kod­ sva­tri­na­či­nasi­li­ra­nja­oba­ve­za­je­da­se­si­li­ra­na­

ma­sa­sta­vlja­u­objek­te­ za­si­li­ra­nje­kao­što­su­si­lo­rov,­ho­ri­zon­tal­ni­si­los,­si­lo­trenč­i­me­tal­ni­si­los.Hlad­ni­po­stu­pak­si­li­ra­nja­je­naj­

po­želj­ni­ji­ za­to­ što­ se­ si­la­žni­ma­te­ri­jal­ od­mah­ sa­bi­ja,­ bez­ pri­su­stva­va­zdu­ha­i­tem­pe­ra­tu­ra­ret­ko­pre­la­zi­30ºC.

To­pli­po­stu­pak­si­li­ra­nja­je­naj­ma­nje­ po­že­ljan­ ,­ a­ sa­sto­ji­ se­ u­to­me­što­se­sec­ka­ni­ma­te­ri­jal­ne­sa­bi­ja­ od­mah­ pa­ to­ uslo­vlja­va­tem­pe­ra­tu­ru­ do­ 45ºC­ ko­ja­ uzro­ku­je­sa­go­re­va­nje­or­gan­ske­ma­te­ri­je­ i­ po­ja­ve­ tam­no­ sme­đe­ bo­je.­Ta­kvu­ si­la­žu­ ži­vo­ti­nje­ ra­do­ ko­ri­ste,­ali­je­ona­po­pi­ta­nju­nu­tri­tiv­ne­vred­no­sti­lo­ši­jeg­kva­li­te­ta.Pre­la­zni­ po­stu­pak­ je­ ve­zan­ za­

ne­pot­pu­no­ sa­bi­ja­nje­ ma­te­ri­ja­la­i­ stva­ra­nja­ tem­pe­ra­tu­re­ iz­me­đu­35ºC­i­45ºC.­On­je­ta­ko­đe­ma­nje­po­že­ljan­i­tre­ba­ga­iz­be­ga­va­ti.Kva­li­tet­ si­la­že­ mo­že­ se­ od­re­

di­ti­ or­ga­no­lep­tič­ki­ i­ he­mij­skom­me­to­dom.­ U­ or­ga­no­lep­tič­ki­ me­tod­ spa­da­ju­ bo­ja,­ ukus,­ mi­ris­ i­struk­tu­ra,­ dok­ se­ he­mij­ski­ me­tod­ra­di­u­la­bo­ra­to­rij­skim­uslo­vi­ma,­od­no­sno­u­usta­no­va­ma­ko­je­su­akre­di­to­va­ne­za­te­po­slo­ve.­U­nji­ma­ se­ utvr­đu­je­ PH­ vred­nost­ i­pri­su­su­tvo­or­gan­skih­ki­se­li­na.­Si­la­ža­ do­brog­ kva­li­te­ta­ ima­ bla­go­ki­sel­kast­mi­ris,­žu­to­ze­le­ne­je­bo­je­i­ka­da­se­steg­ne­u­ša­ku­nje­na­struk­tu­ra­osta­je­ne­pro­me­nje­na.Naj­kva­li­tet­ni­ja­si­la­ža­se­do­bi­ja­

ako­ je­vla­žnost­ si­li­ra­nog­ma­te­ri­ja­la­ iz­me­đu­ 70­ i­ 75%,­ od­no­sno­da­ je­ pro­ce­nat­ su­ve­ma­te­ri­je­ iz­me­đu­25­ i­30%­[1].­U­slu­ča­je­vi­ma­ve­ćeg­pro­cen­ta­su­ve­ma­te­ri­je­do­la­zi­se­u­si­tu­a­ci­ju­da­se­si­li­ra­ni­ma­te­ri­jal­te­ško­sa­bi­ja,­što­ima­za­po­sle­di­cu­sla­bi­ji­kva­li­tet­si­la­že­zbog­mo­gu­ćeg­pri­su­stva­va­zdu­ha­od­no­sno­aerob­nih­bak­te­ri­ja.­Pro­ce­nat­ še­će­ra­ tre­ba­ da­ iz­no­si­ od­6­9­u­od­no­su­na­ap­so­lut­nu­su­vu­ma­te­ri­ju­[1].

Za­klju­čak

Iz­pri­lo­že­nog­se­mo­že­za­klju­či­ti­da­se­kva­li­tet­nom­pri­pre­mom­ka­ba­ste­hra­ne,­ču­va­njem­i­ko­ri­šće­njem­mo­gu­spre­či­ti­gu­bi­ci­ i­ ti­me­di­rekt­no­ uti­če­ na­ kva­li­tet­ krm­ne­ma­se.­Ka­da­je­u­pi­ta­nju­se­no­mo­ra­se­vo­di­ti­ra­ču­na­o­vre­me­nu­se­na­pro­ve­de­nom­na­nji­vi­na­kon­ko­še­nja,­ vre­men­skim­ pri­li­ka­ma,­teh­ni­ka­ma­ i­ na­či­nu­ spre­ma­nja­ i­ko­še­nja.­ Ta­ko­ le­gu­mi­no­ze­ da­ju­se­no­ do­brog­ kva­li­te­ta­ u­ fa­zi­ bu­to­ni­za­ci­je­do­po­ja­ve­pu­po­lja­ka,­a­tra­ve­u­fa­zi­kla­sa­nja­i­me­tli­če­nja.­Kod­si­la­že­o­oda­bi­ru­bi­lja­ka­za­si­li­ra­nje­sa­od­go­va­ra­ju­ćim­pro­cen­tom­ še­će­ra­ i­ vla­žno­sti­ si­li­ra­nog­ma­te­ri­ja­la.­ Za­tim­ o­ objek­ti­ma­ u­ko­ji­ma­se­ču­va­si­la­ža,­pa­su­sva­ka­ko­naj­ve­ći­gu­bi­ci­u­si­lo­ka­ma­ra­ma,­a­naj­ma­nji­gu­bi­ci­u­me­tal­nim­si­lo­si­ma.­Na­ža­lost,­ova­kvih­si­lo­sa­je­ ma­lo­ na­ na­šim­ ga­zdin­stvi­ma.­Ve­o­ma­ su­ sku­pi­ i­ pred­vi­đe­ni­ su­za­ve­li­ki­broj­gr­la.Uz­ pri­me­nu­ sve­ga­ go­re­ na­ve­

de­nog­si­gur­no­će­do­ći­do­do­bi­ja­nja­ kva­li­tet­nih­ ka­ba­stih­ hra­ni­va,­ra­di­jeg­ kon­zu­mi­ra­nje­ od­ stra­ne­ži­vo­ti­nja­i­ma­njih­gu­bi­ta­ka.

Li te ra tu ra:[1] Prof. dr. Pe tar S. Mak si mo­vić, prof. dr. Mi haj lo Mi lo še vić i dr Lju bi ša Mla de no vić Krm no bi lje i is hra na kra va, Be o grad 1997; [2] Prof.dr. Ra do mir Jo­

va no vić Is hra na ova ca, No vi Sad 1996; [3] Prof. dr. Ti mo tej Čo bić

i prof.dr. Ge or gi An tov.Tov go­ve da, No vi Sad 2002.

KA­BA­STA­HRA­NI­VA­U­IS­HRA­NI­PRE­ŽI­VA­RA

Uslov ren ta bil ne pro iz vod njeAutor:­Go­ran­Ša­šić,­dipl.ing,­PSS­”Agro­za­vod“­doo,­Vr­šac

Se no li vad skih tra va sma tra se se nom od lič nog kva li te ta u is hra ni pre ži va ra

Se no od cr ve ne de te li ne Si la ža ku ku ru za

1324. april 2015.

NA­UČ­NO­–­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Tre nut no su na sna zi:- Za kon o vi nu („Sl. gla-

snik RS“, br. 41/09 i 93/12) (Biv ša: Co un cil Re gu la tion (EC) No 479/2008 / Co un cil Re gu la tion (EC) No 1234/2007 – Co un cil Re gu la tion (EC) No 491/2009

- 11 pra vil ni ka- 11 uput sta va- dva sta ra pra vil ni ka (za aro ma ti-

zo va na vi na)- dva EU tvi ning pro jek ta (2006-

2009) i (2011 – 2013), teh nič ka po­moć EU

U iz ve šta ju EK o na pret ku Sr bi je u pre go vo ri ma za 2014. go di nu ostva ren je na pre dak na ro či to u sek to ru vi na i to u de lu uskla đi va nja sa ZOT­om.

Uz po moć pro jek ta PO LICY&LE GAL ADVI CE CEN TRE fi nan si ra nog od stra ne EU, ba zi ra no na Re gu la tion (EU) 1308/2013. do net je Pra vil­nik o pa ra me tri ma i me to da ma za ana li zu i utvr đi va nje kva li te ta ši re, vi na i dru gih pro iz vo da od gro žđa, ši re, klju ka i vi na ko ji se ko ri ste u pro iz vod nji vi na (Ob ja vljen u „Slu­žbe nom gla sni ku RS”, broj 107/14 od 8. ok to bra 2014. go di ne). U to-ku je i iz ra da no vog Za ko na o vi nu, kao i pod za kon skih aka ta.

Pla no vi za da lje uskla đi va nje i usa­gla ša va nje sa EU zah te vi ma pod ra zu-me va ju:

­ Da lja har mo ni za ci ja (vi no / aro­ma ti zo va no vi no / ZOT);

­ Do no še nje Za ko na o vi nu i pro­iz vo di ma od vi no ve lo ze (po ve ra va nje po slo va, pot pu ne EU de fi ni ci je, ZOT, stva ra nje osno ve za lak še ko ri šće nje EU fon do va, …);

­ Do no še nje pra vil ni ka o eno lo škim po stup ci ma, vi na rij skoj evi den ci ji, re gi-

stri ma i pra te ćoj do ku men ta ci ji, o aro­ma ti zo va nim vi ni ma i pro iz vo di ma, o dru gim pro iz vo di ma;

­ Us po sta vlja nje soft ve ra za Vi no­gra dar ski re gi star, Vi nar ski re gi star i vi na rij sku evi den ci ju;

­ Po če tak iz ra de bi lan sa vi na;- Us po sta vlja nje si ste ma pro iz vo-

đač kih or ga ni za ci ja;­ Iz ra da na ci o nal nog pro gra ma za

vin ski sek tor; ­ Us po sta vlja nje si ste ma pra će nja

ak ci znih pro iz vo da (vi no); - Na sta vak sub ven ci o ni sa nja vi no-

gra dar skog i vi nar skog re gi stra – Na-ci o nal ni bu džet;

­ Pre ma no voj re jo ni za ci ji vi no gra­dar skih ge o graf skih pro iz vod nih pod­ruč ja u Sr bi ji po sto ji tri vi no gra dar ska re gi o na, 22 re jo na i 77 vi no gor ja či ji se na zi vi mo gu usta no vi ti kao ozna-ke ge ro graf skog po re kla pre ma EU si ste mu, na vo di Dar­ko­Jak­šić, iz Mi-ni star stva po ljo pri vre de, za du žen za vi no gra dar stvo. No vi si stem ge o graf­skog po re kla se ba zi ra na is ti ca nju ka rak te ri sti ka od re đe nog pro iz vod nog pod ruč ja kroz kva li tet i ka rak te ri sti ke vi na sa tih pod ruč ja što ta kvim vi ni­ma da je do dat nu vred nost. Sve ovo će kroz pro mo ci ju od re đe nih pro iz vod nih pod ruč ja, od no sno ozna ka ge o graf­skog po re kla, omo gu ći ti lak ši pla sman ta kvih vi na.

Naj­na­pred­ni­ji­vin­ski­sek­tor

Mi ni star stvo po ljo pri vre de pru ža fi­nan sij sku po dr šku for mi ra nju i funk­ci o ni sa nju udru že nja pro iz vo dja ča ko ji se oku plja ju u ci lju usta no vlja va-nja ozna ka ge o graf skog po re kla vi na pre ma no vom si ste mu ko ji je uskla-djen sa si stem ge o graf skog po re kla u Evrop skoj uni ji.

U skla du sa tre nut nim sta njem i eko nom skim tren do vi ma, Mi ni star stvo je u pret hod nom pe ri o du in ten ziv no ra di lo na iz ra di no ve re jo ni za ci je vi-no gra dar skih pod ruč ja, što će sve do­dat no do pri ne ti ve ćoj pre po zna tlji vo­sti srp skih vi na na do ma ćem i stra nom tr ži štu. Bit no je is ta ći i to da je vin ski sek tor od stra ne Evrop ske ko mi si je oce njen kao naj na pred ni ji po pi ta nju uskla dji va nja sa EU re gu la ti vom.

Mi ni star stvo po ljo pri vre de sad sub-ven ci o ni še po di za nje no vih vi no gra da kroz re fun da ci ju tro ško va za pri pre mu ze mlji šta u vi si ni do dva mi li o na di na-ra po pod no si o cu zah te va. Ina če, već

ne ko li ko go di na mi ni star stvo po ljo-pri vre de spro vo di od re dje ne me re za una pre dje nje i raz voj vi no gra dar stva i vi nar stva kroz raz ne pro gra me pod-sti ca ja:

- za po di za nje vi no gra da sa po-seb nim pod sti ca ji ma za vi no gra de, sa

autoh to nim i re gi o nal nim sor ta ma vi-no ve lo ze;

­ za po di za nje ma tič nih za sa da vi­no ve lo ze osnov ne ka te go ri je;

­ za ser ti fi ka ci ju sad nog ma te ri ja­la i klon sku se lek ci ju vi no ve lo ze (vr lo zna čaj no za na še autoh to ne sor te);

- za na bav ku me ha ni za ci je i opre-me za na vod nja va nje i za šti tu od bo-le sti, šte to či na, ko ro va, gra da, eks­trem nih tem pe ra tu ra;

- za una pre dje nje kva li te ta vi na kroz re fun da ci ju de la tro ško va la bo ra­to rij ske ana li ze vi na u ci lju po bolj ša-nja kva li te ta;

- po dr šku opre ma nja vi na ri ja kroz re fun di ra nje de la tro ško va za na bav ku opre me gde se re fun di ra 30 od sto i 45 od sto tro ško va od in ve sti ci je (mak si-mal ni iz nos po pod no si o cu je dva mi-li o na di na ra), ali i pu tem sub ven ci o ni-sa nja ka ma te za kre di te za na bav ku opre me za vi na ri je i me ha ni za ci je za vi no gra dar sku pro iz vod nju;

Ka ko bi se olak ša la si tu a ci ja u pro iz vod nji gro ždja i vi na, uki nu ti su svi tro ško vi pro iz vo dja ča, za upis u Vi no gra dar ski re gi star i tro ško vi kon­tro le pro iz vod nje vi na sa ge o graf­skim po re klom, a sve tro ško ve sno si Mi ni star stvo po ljo pri vre de Vla de Sr­bi je. Ta ko dje od 2013. go di ne se po pr vi put sub ven ci o ni še ser ti fi ka ci ja i klon ska se lek ci ja (ta ko dje do dva mli o na di na ra) što će zna čaj no uti­ca ti na oda bir naj bo ljih klo no va na-ših lo kal nih i do ma ćih stvo re nih sor­ti vi no ve lo ze. Iz me dju osta log, od 2013. go di ne pro iz vo dja či vi na mo­gu da ostva re re fun da ci ju de la tro­ško va za la bo ra to rij sku ana li zu vi na i sen zor no oce nji va nje, a udru že nja pro iz vo dja ča vi na ozna ka ge o graf­skog po re kla, po re kla sub ven ci je za funk ci o ni sa nje i pro mo vi sa nje na ših ozna ka ge o graf skog po re kla za vi na.

Iako po ko li či ni pro iz ve de nog vi­na Sr bi ja ni je naj ve ći pro iz vo djač u re gi o nu, po pi ta nju uskla dje no sti sa stan dar di ma Evrop ske uni je i har mo-ni zo va no sti sa EU re gu la ti vom mo že se re ći da je Sr bi ja je dan od li de ra u re gi o nu, što po tvr dju je i po zi ti van iz ve štaj Evrop ske ko mi si je o na pret-ku Sr bi je po pi ta nju uskla dji va nja u 2014. go di ni, a u ko me se po seb no is ti če sek tor vi na po ovom pi ta nju. Ma da je 2014. go di na bi la lo ša za vi na re, mno gi pro iz vo dja či iz Sr bi je do bi li su broj na pri zna nja na me dju-na rod nim tak mi če nji ma, a pri met no je da se kva li te ta vi na iz da na u dan po bolj ša va.

Po sma tra ju ći spolj no tr go vin sku raz me nu vi na (is klju ču ju ći aro ma ti­zo va no), u 2013. go di ni uve ze no je oko 11,8 mi li o na li ta ra vi na (is klju ču­ju ći aro ma ti zo va no) vi še ne go što je iz ve ze no. Iz voz ovog vi na bio je oko 23 mi li o na li ta ra. Ina če, u Sr bi ji se, po sta nov ni ku, go di šnje po pi je če ti ri do šest li ta ra vi na. Od če ti ri po pi je ne bo­ce vi na u Sr bi ji, tri su iz uvo za!

Naj ve ći obim tr go vi ne vi nom (is­klju ču ju ći aro ma ti zo va no vi no) Sr bi­ja je pro te klih go di na ima la u okvi ru re gi o na Ju go i stoč ne Evro pe (CEF­TA tr ži štu). U vre me nu od 2008. do 2013. go di ne je oko 93 od sto ovog vi na uve ze no sa CEF TA tr ži šta. Tre­ba re ći i da je u vre me nu od 2008. do 2013. go di ne ostva ren i zna ča jan iz voz vi na na CEF TA tr ži šte. U pro se­ku oko 39,2 od sto vi na iz ve ze no je na ovo tr ži šte. Zna čaj no tr ži šte vi na (is klju ču ju ći aro ma ti zo va no) za Sr bi­ju je i tr ži šte Evrop ske uni je i iz no si oko 6,8 od sto, a u pe ri o du 2008. do 2013. go di ne pro seč no uče šće iz vo­za vi na na ovo tr ži šte iz no si lo je oko 34 od sto.

­ (Na­sta­vi­će­se)

PRO­IZ­VOD­NJA­GRO­ŽDJA,­VI­NA­I­RA­KI­JE­(2)

Za­kon­ska­re­gu­la­ti­va­i­vi­no­u­EUU­iz­ve­šta­ju­EK­o­na­pret­ku­Sr­bi­je­u­pre­go­vo­ri­ma­za­2014.­go­di­nu­ostva­ren­je­na­pre­dak­na­ro­či­to­u­sek­to­ru­vi­na­i­to­u­de­lu­uskla­đi­va­nja­sa­ZOT-om­–­U­Sr­bi­ji­se­go­di­šnje­po­pi­je­po­sta­nov­ni­ku­­če­ti­ri­do­šest­li­ta­ra­vi­na­-­Od­če­ti­ri­po­pi­je­ne­bo­ce­vi­na­u­Sr­bi­ji,­tri­su­iz­uvo­za!

UVOZ­VI­NA­PO­TR­ŽI­šTI­mA­(l)

Go­di­na CEF­TA EU OSTA­lI­ UKUP­NO

­2009 19.222.368 2.385.494 77.365 21.685.227

­2010 ­26.792.414 2.323.308 109.434 29.225.156

­2011 ­30.144.866 2.507.474 215.331 32.867.671

­2012 ­30.746.119 2.224.176 ­98.746 ­33.069.041

­2013 ­21.509.547 1.828.988 153.921 ­23.942.456

Iz vor po da ta ka RZS

UVOZ­ARO­mA­TI­ZO­VA­NOG­VI­NA­(l)

Go­di­na CEF­TA EU OSTA­lI UKUP­NO

­2009 ­56.000 ­123.000 ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­0 ­­179.000

­2010 ­­­2.000 ­174.000 ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­0 ­­176.000

­2011 ­50.000 ­122.000 ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­0 ­­172.000

­2012 ­32.000 ­231.000 ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­0 ­­263.000

­2013 ­­­­­­500 ­188.000 ­­­­­­­­­­­­­6.000 ­­194.000

Iz vor po da ta ka RZS

Je di ni na čin da se srp ski pro iz­vo đa či za šti te od ne kon tro li sa nog uvo za vi na, pro iz ve de nih u ze mlja-ma EU, je ste da pro iz vo de kva li tet na vi na ko ja će na tr ži štu Sr bi je i tr ži štu EU bi ti pre po zna tlji va i ce nov no kon-ku rent na. Pro iz vod nja vi na mo ra da bu de za sno va na na kva li tet nim vr hun-skim, autoh to nim sor ta ma iz Sr bi je, a pro iz vo đa či vi na da bu du iz vo zno ori­jen ti sa ni, od no sno da na stu pa ju udru-že no, u okvi ru vi nar skih ku ća i dru gih ob li ka udru ži va nja, kla ste ra itd.

Za šti ta i kon tro la ozna ka vi na, al ko hol nih pi ća i aro ma ti zo va nih vi­na, de fi ni sa na je u Pro to ko lu 2 o uza jam nim pre fe ren ci jal nim kon ce­si ja ma za od re đe na vi na, uza jam­nom pri zna va nju, za šti ti i kon tro li ozna ka vi na, al ko hol nih pi ća i aro­ma ti zo va nih vi na, kao i Pre la znom spo ra zu mu o tr go vi ni i tr go vin skim pi ta nji ma iz me đu EU i Re pu bli ke Sr­bi je. Ove pre fe ren ci jal ne (po volj ne) tr go vin ske kon ce si je za od re đe na vi na, me đu sob no su do go vo ri le Re­pu bli ka Sr bi ja i EU, kao i uza jam-no pri zna va nje, za šti tu i kon tro lu ozna ka vi na, al ko hol nih pi ća i aro­

ma tič nih vi na. Na ve de nim pro to ko­lom, Re pu bli ka Sr bi ja je odo bri la EU kvo tu za uvoz vi na po re klom iz EU na tr ži šte Sr bi je bez ca ri na, i to u iz no su od 25.000 hek to li ta ra, a EU je odo bri la Sr bi ji kvo tu za iz voz od 63.000 hek to li ta ra, pod uslo vom da

ni Sr bi ja ni EU ne is pla ću ju ni ka kve iz vo zne sub ven ci je za iz voz na ve de-nih ko li či na. Do kra ja 2014. go di ne, EU je svo ju kvo tu ko ri sti la u ce lo sti, dok je Sr bi ja, zbog ne do stat ka kva-li tet nih vi na, kvo tu ko ri sti la tek sa jed nom tre ći nom.

Pi še: Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU

Za­šti­ta­od­uvo­zaHo­će­li­dr­ža­va­šti­ti­ti­srp­ske­vi­na­re­od­ne­kon­tro­li­sa­nog­uvo­za­stra­nih­vi­na­i­ka­ko?

Sr­bi­ja­la­ne­is­ko­ri­sti­la­sa­mo­tre­ći­nu­iz­vo­zne­kvo­te­za­vi­no

­ U­Sr­bi­ji­se,­po­sta­nov­ni­ku,­go­di­šnje­po­pi­je­­če­ti­ri­do­šest­li­ta­ra­vi­na

14 24. april 2015.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Go­di­šnja­ pro­iz­vod­nja­ pče­la­ u­sve­tu­kre­će­se­pre­ko­600.000­to­na.­Da­bi­sa­ku­pi­le­1­kg­me­

da­pče­le­mo­ra­ju­da­po­se­te­pre­ko­10­mi­li­o­na­ cve­to­va­ i­ da­ pre­đu­ put­ dug­360.000­–­450.000­ki­lo­me­ta­ra.­Osim­sa­cve­to­va­ ,­pče­le­ sa­ku­plja­ju­ slat­ku­ma­te­ri­ju­ i­ sa­ šum­skog­ li­šća­ za­ pro­iz­vod­nju­tam­nog­šum­skog­me­da­ko­ji­je­i­do­13­pu­ta­bo­ga­ti­ji­ne­kim­mi­ne­ra­li­ma,­na­ru­či­to­gvo­žđem.­Ulo­ga­me­do­no­sne­pče­le­u­opra­ši­va­nji­cve­to­va­raz­li­či­tog­ kul­tur­nog­ bi­lja,­ na­ru­či­to­bi­lja­ka­ sa­ auto­ste­ril­nim­ cve­to­vi­ma,­je­ogrom­na.­Sma­tra­se­da­pče­le­uče­stvu­ju­ sa­vi­še­od­80%­u­bro­ju­ svih­in­se­ka­ta­ko­ji­opra­šu­ju­bilj­ke.­Otu­da­i­za­ključ­ci­da­bi­me­do­no­sne­pče­le­tre­ba­lo­ga­ji­ti­u­po­ljo­pri­vred­nim­ze­mlja­ma­ i­on­da­ka­da­ne­bi­da­va­le­ni­kap­me­da,­ni­lju­spi­ce­vo­ska.Zna­čaj­pče­la­kao­opra­ši­va­ča­na­ro­

či­to­je­ve­li­ki­u­to­me­što­one­po­ve­ća­va­ju­pri­no­se­u­vo­ćar­stu,­po­vr­tar­stvu­i­pro­iz­vod­nji­se­me­na­cr­ve­ne­de­te­li­ne,­lu­cer­ke­i­sun­co­kre­ta.­Je­dan­hek­tar­lu­cer­ke,­cr­ve­ne­de­te­li­ne­ ili­sun­co­kre­ta­uspe­šno­opra­ši­3­5­pče­li­njih­dru­šta­va,­ pra­vil­no­ ras­po­re­đe­nih­ po­ par­ce­la­ma.­Je­dan­hek­tar­voć­nja­ka­opra­še­2­3­pče­li­nja­dru­štva.

Lo­ka­ci­ja­pče­li­nja­ka

Pče­li­njak­tre­ba­po­sta­vi­ti­na­oced­no­i­sun­ča­no­me­sto,­u­dvo­ri­šte,­da­lje­od­ ve­ćih­ vo­de­nih­ to­ko­va,­ šta­la,­ đu­bri­šta,­pu­ta­ ipru­ge.­Tre­ba­ga­po­sta­vi­ti­u­hla­do­vi­ni,­u­šu­mi­i­na­ve­tro­vi­tom­me­stu.­Pče­li­njak­tre­ba­po­sta­vi­ti­ta­ko­da­pče­le­ne­ome­ta­ju­pro­la­zni­ke­ili­sta­na­re­i­da­je­za­šti­ćen­od­bu­ke­i­uz­ne­mi­ra­va­nja­lju­di­i­ži­vo­ti­nja.­Te­ren­na­pče­li­nja­ku­tre­ba­da­je­stal­no­ure­đen­a­tra­va­po­ko­še­na.­Ako­se­ko­šni­ce­po­sta­vlja­ju­u­re­do­ve,­on­da­jed­na­od­dru­ge­tre­ba­da­bu­de­uda­ljen­po­la­me­tra,­a­ ra­sto­ja­nje­ iz­me­đu­ re­do­va­tre­ba­da­je­3­4­me­tra.­Ko­šni­ce­se­po­sta­vlja­ju­na­po­sto­lje­od­ci­gle,­be­ton­skih­blo­ko­va,­na­dr­ve­na­po­sto­lja­i­slič­no­na­vi­si­nu­od­ze­mlje­30­40­cm,­ta­ko­da­su­sta­bil­ne,­da­su­bla­go­nag­nu­te­pre­ma­pred­njoj­stra­ni,­ka­ le­tu.­Ko­šni­ce­tre­ba­po­sta­vi­ti­ta­ko­da­im­je­le­to­okre­nu­to­od­sep­tem­bra­do­pr­ve­pro­leć­ne­pa­še­ka­ju­gu­ili­ju­go­za­pa­du,­a­u­to­ku­pro­leć­ne­pa­še­pre­ma­ju­go­i­sto­ku­ili­is­to­ku.

Ve­li­či­na­pče­li­nja­ka

Sa­ko­li­ko­pče­li­njih­dru­šta­va­po­če­ti?­To­je­pi­ta­nje­ko­je­po­sta­vlja­sva­ki­

po­čet­nik.­ Sa­ jed­nim­ pče­li­njim­ dru­štvom­ni­je­do­bro­po­če­ti.­Još­je­go­re­sa­ve­ćim­bro­jem.­Struč­nja­ci­pre­po­ru­ču­ju,­ a­ is­ku­sni­ pče­la­ri­ po­tvr­đu­ju­ da­je­ naj­bo­lje­ po­če­ti­ sa­ 4­ dru­štva.­ Na­taj­ na­čin­ će­ pče­lar­ ­­ po­čet­nik­ mo­ći­na­naj­bo­lji­na­čin­da­te­sti­ra­i­svo­ju­od­lu­ku­da­za­poč­ne­sa­pče­la­ra­njem­a­i­ da,­ na­ de­lu,­ u­ prak­si­ vi­di­ šta­ sve­mo­že­ da­ po­stig­ne.­ Uko­li­ko­ uspe­ na­po­čet­ku,­mo­ći­će­i­sam­da­da­od­go­vor­ ko­li­ko­dru­šta­va­ tre­ba­da­uz­ga­ja­u­svo­me­pče­li­nja­ku.­Pče­le­op­sta­ju­u­mrač­nom­pro­sto­ru­ko­ji­je­za­šti­ćen­od­spo­lja­šnjih­ne­ga­tiv­nih­uti­ca­ja­(­to­plo­te,­hlad­no­će,­vla­ge­i­dr.).­Ta­kva­me­sta­u­pri­ro­di­se­na­la­ze­u­šu­plji­na­ma­dr­ve­ća,­ste­na­ i­ sl.­Pče­le­ko­je­ži­ve­u­ta­kvim­sre­di­na­ma­na­zi­va­ju­se­„di­vlje­pče­le“,­ i­ one­ se­ ana­tom­ski,­ mor­fo­lo­ški­ i­po­in­stink­ti­ma­ni­po­ce­mu­ne­raz­li­ku­ju­od­pče­la­ko­je­uz­ga­ja­čo­vek.­Čo­vek­ je­ pče­la­ma­ iz­gra­dio­ za­šti­ćen­pro­stor­­­ko­šni­cu­i­sta­vio­pod­kon­tro­lu­nji­ho­ve­in­stink­te.­Pče­li­nje­dru­štvo­je­ve­o­ma­za­ni­mlji­vo­jer­pče­le­kao­je­din­ke­ne­mo­gu­da­op­sta­nu.­One­mo­gu­ži­ve­ti­ i­ ra­di­ti­sa­mo­u­nor­mal­nom­pče­li­njem­dru­štvu­ko­je­či­ni­ve­li­ki­broj­pče­la­ ra­di­li­ca,­ iz­ve­stan­broj­ tru­to­va,­ko­jih­ima­sa­mo­u­od­re­đe­no­do­ba­go­di­ne­i­po­pra­vi­lu­od­jed­ne­ma­ti­ce.­Sva­me­sta­u­ko­ji­ma­pče­le­ži­ve­se­mo­gu,­u­ši­rem­smi­slu,­na­zva­ti­ko­šni­ca­ma.[1]­Pre­ma­Svet­skoj­pče­lar­skoj­or­

ga­ni­za­ci­ji­ra­ču­na­se­da­na­sve­tu­ima­oko­45­mi­li­o­na­ ko­šni­ca­ sa­pče­li­njim­dru­štvi­ma.Da­bi­mo­glo­da­ži­vi,­pče­li­nje­dru­

štvo,­ u­ ko­šni­ci­ iz­gra­đu­je­ svoj­ stan.­Stan­mo­ra­da­ima­otvor­kroz­ko­ji­ula­ze,­od­no­sno­ iz­la­ze­pče­le­ i­na­zi­va­se­le­to.­Za­bo­ra­vlje­nje,­raz­voj­i­sme­štaj­re­zer­vne­hra­ne­(me­da­i­po­le­na),­pče­le­od­vo­ska,­ko­ga­lu­če,­iz­gra­đu­ju­sa­će.­Sa­će­iz­gra­đu­ju­mla­de­pče­le­ra­di­li­ce­od­vo­ska­ko­ji­je­pro­iz­vod­nji­ho­vih­vo­šta­nih­žle­zda.

Pče­li­njak­i­iz­bor­me­sta­za­nje­gaOn­mo­že­ bi­ti­ pod­ otvo­re­nim­ ne­

bom­ ili­ u­ gra­đe­vi­ni,­ pod­ na­stre­šni­com,­ta­ko­zva­ni­pa­vi­ljon­ski­pče­li­njak.­Pče­li­nja­ci­ pod­otvo­re­nim­ne­bom­za­sni­va­ju­ se­ u­ ume­re­noj,­ kon­ti­nen­tal­noj­kli­mi,­dok­su­pa­vilj­ni­za­stu­plje­ni­u­re­jo­ni­ma­sa­ja­čim­zi­ma­ma­i­ve­ćim­ko­li­či­na­ma­ pa­da­vi­na.­ Ze­mlji­šte­ za­pče­li­njak­ mo­ra­ da­ je­ oce­đe­no.­ Ti­me­ se­ iz­be­ga­va­ tru­lje­nje­ ko­šni­ca,­ple­snji­vost­ sa­ća­ i­ bo­lest­ no­ze­mo­za.­Pče­li­njak­tre­ba­da­je­za­šti­ćen­od­ja­

kih­ve­tro­va,­kao­i­od­ja­kih­va­zdu­šnih­stru­ja­nja.­On­tre­ba­da­je­uda­ljen­od­sa­o­bra­ćaj­ni­ca,­ na­ro­či­to­ že­le­znič­ke­pru­ge­i­stoč­nih­sta­ja,­obo­ra,­ži­vi­nar­ni­ka,­pe­ca­re,­se­nja­ka­i­la­ko­za­pa­lji­vih­ma­te­ri­ja­la.­ Pče­li­njak­ mo­ra­ da­ bu­de­za­šti­ćen­od­di­rek­tih­ let­njih­sun­ča­nih­pri­pe­ka­pa­se­zbog­to­ga­i­po­sta­vlja­ju­pod­kru­ne­dr­ve­ta­ko­je­im­obez­be­đu­ju­ide­a­lan­“ša­re­ni­lad“.DA­DAN­BLA­TO­VA­(DB)­ko­ri­sti­se­u­

ze­mlja­ma­sa­po­volj­nim­pri­li­ka­ma­za­pče­la­re­nje,­sa­12­nor­mal­nim­okvi­ra­u­plo­di­štu,­či­je­su­unu­tra­šnje­me­re­42­x­27­cm,­dok­ je­vi­si­na­po­lu­o­kvi­ra­u­me­di­štu­11,5­cm.LANG­STRO­TO­VA­ ko­šni­ca­ (LR)­ je­

naj­za­stu­plje­ni­ja­u­SAD­i­Ka­na­di,­a­ši­ri­se­i­u­evrop­skim­ze­mlja­ma.­Plo­di­šte­či­ne­dva­te­la­sa­po­10­okvi­ra,­di­men­zi­ja­42­x­20,3­cm,­a­me­di­šta­mo­gu­bi­ti­istih­di­men­zi­ja­okvi­ra­ili­po­lu­o­kvi­ra.­Obe­ove­ko­šni­ce­obez­be­đu­ju­pri­no­se­kva­li­tet­ni­je­sor­ti­ra­nog­me­da.AL­BERT­ŽNI­DER­ŠI­ČE­VA­(AŽ)­kon­

stru­i­sa­na­ je­ za­ pa­vi­ljon­sko­ pče­la­re­nje.­Ogra­ni­če­ne­je­za­pre­mi­ne,­jed­na­kih­okvi­ra­u­plo­di­štu­i­me­di­štu.­Okvi­ri­se­va­de­iz­ko­šni­ca­ho­ri­zon­tal­no.

Pče­li­nje­dru­štvo

Pče­li­nje­dru­štvo­sa­sto­ji­se­od­žen­skih­(ma­ti­ca,­ra­di­li­ca)­i­mu­ških­(tru­to­vi)­čla­no­va­dru­štva.Raz­voj­pče­le­u­da­ni­ma:Ra­di­li­ca:­21­24Trut:­24­32Ma­ti­ca:­16­17

Ma­ti­ca

Ma­ti­ca­ je­ je­di­na­pol­no­ zre­la­ žen­ka­u­pče­li­njem­dru­štvu,­či­ji­je­za­da­tak­ no­še­nje­ ja­ja­ i­ ti­me­ obez­be­đi­va­nje­op­stan­ka­dru­štva,­ kao­ i­ dr­ža­nje­pče­li­njeg­ dru­štva­ na­ oku­pu­ pu­tem­fe­ro­mo­na­ko­je­lu­či.­Iz­oplo­đe­nih­ja­ja­se­ raz­vi­ja­ju­ žen­ke­ (ra­di­li­ce­ ili­ma­ti­ce),­dok­iz­neo­plo­đe­nih­ja­ja­raz­vi­ja­ju­se­ muž­ja­ci­ (tru­to­vi).­ Dnev­no­ ma­ti­ca­mo­že­sne­ti­od­2500­do­5000­ ja­ja.­Jed­no­pče­li­nje­dru­štvo­ima­sa­mo­jed­nu­ma­ti­cu.­Uko­li­ko­se­de­si­da­se­iz­le­že­vi­še­ma­ti­ca,­do­ći­će­do­po­de­le­dru­štva­pri­rod­nim­ro­je­njem,­ili­pak­do­ su­ko­ba­ me­đu­ma­ti­ca­ma­ ri­val­ka­ma,­ gde­ će­ naj­ja­ča­ i­ naj­spo­sob­ni­ja­osta­ti­ što­ se­ de­ša­va­ pri­ ti­hoj­ sme­ni­ma­ti­ca.­[2].

Ra­di­li­ca

Ra­di­li­ca­je­pol­no­ne­raz­vi­je­na­žen­ka­pče­le.­ Iz­le­že­se­ iz­oplo­đe­nih­ ja­ja­i­ od­ po­la­ga­nja­ ja­ja­ do­ iz­le­ga­nja­ je­din­ke­pro­đe­21­dan.­Ona­oba­vlja­sve­po­slo­ve­ u­ pče­li­njem­ dru­štvu;­ hra­ni­le­glo,­ sa­ku­plja­ nek­tar,­ cvet­ni­ prah,­pro­po­lis­ (pče­li­nju­ smo­lu),­ gra­di­ sa­će,­ odr­ža­va­ tem­pe­ra­tu­ru­ i­ vla­žnost­

va­zdu­ha­ u­ ko­šni­ci,­ odr­ža­va­ či­sto­ću,­bra­ni­ ko­šni­cu­ od­ ulje­za,­ hra­ni­ i­ ne­gu­je­ma­ti­cu,­pro­iz­vo­di­med,­mleč­itd.­Broj­ra­di­li­ca­u­dru­štvu­je­pro­men­ljiv­i­za­vi­si­od­ra­se­pče­la,­go­di­šnjeg­do­ba,­plod­no­sti­ma­ti­ce­ itd.­ Pče­le­ ra­di­li­ce­ či­ne­naj­broj­ni­ju­ gru­pu­ je­din­ki­ u­pče­li­njem­dru­štvu.­One­su­ma­nje­od­ma­ti­ce,­a­i­od­tru­to­va.Čim­se­mla­da­pče­le­iz­le­že,­ona­po­

či­nje­da­ra­di­i­ta­ko­ce­log­ži­vo­ta.­Zbog­to­ga­se­zo­ve­ra­di­li­ca.

Ra­do­vi­ra­di­li­ce

Sa­mo­či­šće­nje­ (do­ 3­ da­na­ sta­ro­sti)No­vo­i­zle­že­ne­pče­le­či­ste­svo­je­te­

lo.Či­šće­nje­će­li­ja­(4­11.­dan)Pče­le­či­ste­i­po­li­ra­ju­će­li­je­iz­ko­jih­

su­i­sa­me­iz­le­že­ne,­a­u­ko­je­će­ma­ti­ca­po­no­vo­po­lo­ži­ti­ja­ja.­Mla­đe­pče­le­iz­ove­gru­pe­hra­ne­sta­ri­je­le­glo.­Kod­sta­ri­jih­ pče­la­ iz­ ove­ gru­pe­ pro­ra­de­mleč­ne­žle­zde­ko­je­pro­iz­vo­de­mleč­i­one­hra­ne­mla­đe­le­glo.

Pče­le­iz­let­ni­ce

Pče­le­ po­sta­ju­ iz­let­ni­ce­ 18.­ da­na­svog­ži­vo­ta.­Od­ta­da­pa­sve­do­kra­ja­svog­ži­vo­ta,­pče­le­će­bi­ti­iz­let­ni­ce.­Naj­mla­đe­ pče­le­ iz­ ove­ gru­pe­ će­ bi­ti­stra­ža­ri­ce­ jer­ su­ one­ naj­ja­če­ i­ naj­hi­tri­je­pče­le.­Ni­ko­ko­ne­pri­pa­da­ toj­ko­šni­ci­ ne­mo­že­ u­ nju­ ući.­ Lo­še­ će­pro­ći­ i­ sva­ dru­ga­ ži­va­ bi­ća­ ko­ja­ se­kre­ću­ ne­po­sred­no­ is­pred­ ko­šni­ce,­ a­na­ro­či­to­u­prav­cu­po­le­ta­nja­i­sle­ta­nja­pče­la.­Za­stra­ža­ri­ce­su­to­sve,­ne­pri­

ja­te­lji­pče­la,­ko­je­će­one­od­mah­i­si­lo­vi­to­na­pa­da­ti­ i­ote­ra­ti­da­lje­od­ko­šni­ce.­Stra­ža­ri­ce­se­da­no­noć­no­kre­ću­po­po­le­ta­li­ci­ ili­se­na­la­ze­unu­tar­ko­šni­ce­pri­sa­mom­ula­zu­i­na­taj­na­čin­kon­tro­li­šu­sva­ku­pče­lu­ko­ja­do­la­zi,­pa­uko­li­ko­ta­pče­la­ni­je­istog­mi­ri­sa,­bi­će­od­mah­na­pad­nu­ta.­Pri­ma­će­se­sa­mo­ako­ do­ne­se­ nek­tar­ ili­ po­len.­ Osta­le­pče­le­ su­ po­de­li­le­ po­slo­ve­ ko­je­ oba­vlja­ju.­Jed­ne­će­do­no­si­ti­vo­du,­to­su­vo­do­no­še,­ dru­ge­ će­ či­sti­ti­ pod­nja­ču­i­ iz­no­si­ti­ne­či­sto­ću­na­po­lje,­to­su­či­sta­či­ce­(hi­gi­je­ni­čar­ke),­ tre­će­do­no­se­nek­tar­pa­se­zo­vu­nek­ta­ri­ce,­če­tvr­te­do­no­se­po­len­pa­su­po­le­na­ri­ce.Po­de­lu­ra­da­ne­tre­ba­shva­ti­ti­su­vi­

še­stro­go.­Če­sto­se­de­ša­va­pre­o­ri­jen­ta­ci­ja­na­dru­ge­po­slo­ve.­Kad­na­stu­pe­obil­ni­je­pa­še,­naj­ve­ći­broj­iz­let­ni­ca­će­bi­ti­pre­o­ri­jen­ti­san­na­nek­ta­ri­ce.­Ta­da­će­pče­le­mla­đe­od­18­da­na­sve­vi­še­pre­la­zi­ti­ u­ gru­pu­ iz­let­ni­ca,­ naj­ve­ćim­de­lom­nek­ta­ri­ca,­jer­ta­da­je­cilj­da­se­što­vi­še­na­ku­pi­nek­ta­ra.

Trut

Trut­ je­pol­no­ raz­vi­jen­muž­jak­ i­u­jed­noj­ ko­šni­ci­ ih­ je­ od­ pet­ do­ šest­sto­ti­na,­a­iz­u­zet­no,­mo­že­ih­bi­ti­i­vi­še­hi­lja­da.­Iz­le­že­se­iz­neo­plo­đe­nih­ja­ja­tzv.­ De­vi­čan­skim­ ra­đa­njem­ (par­te­no­ge­ne­zom).­Cilj­ tru­ta­je­spa­ri­va­nje­sa­ma­ti­com,­ ta­ko­ da­ ni­ka­kve­ dru­ge­ulo­ge­ ne­ma­ju­ u­ dru­štvu.­ Za­ raz­li­ku­od­žen­ki­oni­ne­po­se­du­ju­ža­o­ku.­Ne­što­je­ve­ći­od­ra­di­li­ce,­a­ma­nji­je­od­ma­ti­ce.­ Slu­ži­ uglav­nom­ da­ odr­ža­va­mi­kro­kli­mu­u­ko­šni­ci,­za­oplo­đa­va­nje­ma­ti­ce­ i­ da­ jed­no­stav­no­ bu­de­ psi­ho­lo­ška­po­dr­ška­ra­di­li­ca­ma­u­smi­slu­si­gur­no­sti.­Pče­li­nje­dru­štvo­mo­že­da­ima­ne­ko­li­ko­sto­ti­na­tru­to­va,­a­ako­se­de­si­da­iz­le­že­ve­li­ki­broj­njih,­ra­di­li­ce­ih­po­bi­ju.

Za­klju­čak

Uz­ ko­ri­šće­nje­ ja­kih­ pče­li­njih­ za­jed­ni­ca,­pče­la­ri­mo­gu­da­uti­ču­na­po­ve­ća­nje­ pri­no­sa­ me­da­ bla­go­vre­me­nom­se­o­bomdru­šta­va­na­iz­da­šne­pče­li­nje­pa­še.­

Pče­le­uti­ču­na­po­ve­ćav­nje­pri­nos­oko­20­­­30%­tre­ša­nja,­ ja­bu­ka,­vi­ša­nja,­kaj­si­ja­idru­gih­ kul­tu­ra.­ Ogrom­ni­ po­ten­ci­

jal­u­Sr­bi­ji­su­nje­ni­re­sur­si­ko­ji­ni­su­do­volj­no­is­ko­ri­šće­ni­za­raz­voj­pče­lar­stva,­a­je­di­nipo­ljo­pri­vred­ni­pro­iz­vod­ko­ji­ne­ma­

pro­blem­sa­pla­sma­non­je­med.

Li te ra tu ra:

[1] Pče lar stvo, Zla to mir Kr stić[2] dr med. Ro do ljub Ži va di no vić,

autor ske stra ni ce SPOS-ahttp://www.spos.in fo/sub pa ges/autor ske_

stra ni ce/autor ske_stra ni ce.php?id=4

ZNA­ČAJ­PČE­LAR­STVA

Po­ve­ća­va­ju­pri­no­se­u­vo­ćar­stu,­po­vr­tar­stvu... Pre­ma­Svet­skoj­pče­lar­skoj­or­ga­ni­za­ci­ji­ra­ču­na­se­da­na­sve­tu­ima­oko­45­mi­li­o­na­ko­šni­ca­sa­pče­li­njim­dru­štvi­ma

Pi­še:­Mar­ko­Čav­ka,­dipl.ing,­PSS­Ki­kin­da

Bez do bre ma ti ce ne ma do brog raz vo ja Sli ka 1. Da dan – Bla to va ko šni ca

Sli ka 2. Lang strot - Ru to va ko šni caSli ka 3. Al bert – Žni der ši če va ko šni ca

24. april 2015. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 15. maja

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pre ma prog no zi RHMZ, sred nja mi ni mal na tem pe ra tu ra va-zdu ha u ma ju ima će vred no sti

ma lo iz nad vi še go di šnjeg pro se ka, pri če mu će nje na vred nost u pro-se ku bi ti vi ša za oko 0.4ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek.

U Be o gra du i ši roj oko li ni pred-vi đa se vred nost maj ske sred nje mi ni mal ne tem pe ra tu re va zdu ha od 13.4ºS. Sred nja mak si mal na tem-pe ra tu ra va zdu ha u ma ju bi će u gra-ni ca ma vi še go di šnjeg pro se ka, sa

vred no sti ma u pro se ku vi šim za oko 0.3ºS u od no su na vi še go di šnji pro-sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni sred-nja mak si mal na tem pe ra tu ra va zdu-ha to kom ma ja bi će oko 24.3ºS.

Sred nja ko li či na pa da vi na to kom ma ja bi će u gra ni ca ma vi še go di-šnjeg pro se ka sa vred no sti ma u pro se ku vi šim za oko 5 mm u od-no su na vi še go di šnji pro sek. U Be-o gra du i ši roj oko li ni sred nja maj-ska ko li či na pa da vi na iz no si će oko 54 mm.

Sa 18. od sto smrt no sti, ma lig-na obo lje nja pred sta vlja ju po uče sta lo sti dru gi uzrok mor-

ta li te ta u Sr bi ji, od mah iza kar di o-va sku lar nih bo le sti. Od no sno, sva ki pe ti sta nov nik Sr bi je umi re od ne kog ob li ka zlo ćud nih tu mo ra. Pro ce nju je se da tre nut no obo le lih od kar ci no-ma u Sr bi ji ima oko 120.000. s tim što se sva ke go di ne di jag no sti ku je 30.000. no vo o bo le lih.

Ma lig ne bo le sti pred sta vlja ju vo-de ći uzrok pre vre me ne smr ti kod oso ba sred njih go di na, a to zna či da sta nov ni štvo umi re pre na vr še nih 60. go di na, dok je na vr hun cu stva-ra lač ke sna ge.

Tre ba na po me nu ti da mu škar ci naj če šće obo lje va ju od kar ci no ma plu ća, de be log cre va, že lu ca i pro-sta te, a že ne od ra ka doj ke, de be-log cre va, gr li ća ma te ri ce i plu ća.

Pet kri tič nih go di na pre ži vi po-lo vi na obo le lih, a ko će pre ži ve ti u mno go me za vi si od vr ste ra ka, sta-di ju ma u ko jem je ot kri ven, kao i od sa me po pu la ci je. U sva kom slu ča ju, ra no ot kri va nje ra ka, dok je još u za čet noj fa zi, od no sno ja sno lo ka li-zo van, iz le če nje mo že bi ti ap so lut ne ili u iz u zet no vi so kom pro cen tu.

Le ko vi tim bi ljem mo že se uspe-šno su pro sta vi ti ma lig nim obo lje nji-ma i iz le če nja zlo ćud nih tu mo ra.

Ve ko vi ma je le ko vi to bi lje bi lo je di ni lek. Još od tih vre me na čo-vek je ko ri stio ne ke trav ke kad je ose ćao bo lo ve i imao te go be. Čo vek je po sma trao ži vo ti nje i ta ko sti cao dra go ce no is ku stvo. Iz ne mo gle, bo-le sne ili ra nje ne ži vo ti nje a i one ko-je ni su bi ljo žde ri uzi ma le su od re-đe ne trav ke po mo ću ose tlji vog ču la mi ri sa. Ta ko je čo vek po šao tra gom ži vo ti nja. To kom ve ko va upo znao je le ko vi to bi lje.

Da nas je upo tre ba le ko vi tog bi lja i nji ho va svoj stva za le če nje od re-

đe nih bo le sti sa svim po zna ta. Nji-ho va upo tre ba se ši rom sve ta ko ri-sti, u le če nju mno gih bo le sti le ko vi-to bi lje je ima lo a ima i da nas ve li ki zna čaj.

Na rod na tra di ci ja i is ku stva tra-va ra još od drev nih vre me na kod na šeg na ro da je bi lo ras pro stra nje-no le če nje trav ka ma.

Pr vo opi si va nja le ko vi tog bi lja na na šem pod ruč ju da ti ra od 15. ve ka u ma na stir skim ri zni ca ma. Mno gi sta ri re cep ti ko ji su bi li ne-kad in te re sant ni a ko ji su mo gli da se pri la go de sa da šnjem ko ri šće nju vre me nom su usa vr ša va ni. Ve kov-na tra di ci ja le če nja le ko vi tim bi ljem obo ga ti la je me di cin sku na u ku. To je stvo ri lo ve li ku mo guć nost ko ri-šće nja le ko vi tih pre pa ra ta za in du-stri ju le ko va.

Sa vre me na far ma ko pe ja i da-nas da ti ra na te me lji ma ve kov nih is ku sta va tra va ra. Raz voj me di ci ne i he mi je omo gu ćio je da se de talj ni-je iz u ča va ju svoj stva i oso bi ne ko je po se du ju bilj ke, i to je omo gu ći lo stva ra nje no vih pre pa ra ta.

Da nas od ogrom nog bro ja in du-strij ski do bi je nih le ko va vi še od 35.

od sto je pri pre mlje no od si ro vi na le ko vi tih bi lja ka. U no vi je vre me sve vi še se ko ri ste za le če nje pri-rod ni bilj ni pre pa ra ti i ča je vi.

Tre ba stro go vo di ti ra ču na pri li-kom pri pre ma nja ča ja da upu stvo o ko ri šće nju po štu je te, jer mno ge bilj ke u ma njim ko li či na ma zna če lek a u ve ćim pred sta vlja ju otro ve opa sne po ži vot.

Ne tre ba bi ti la ko mi slen pa ve ro-va ti da se sve bo le sti mo gu le či ti sa-mo le ko vi tim bilj ka ma. Ne mo že se le či ti sa mo le ko vi tim bi ljem. Tre ba se sa ve to va ti sa le ka ri ma u za vi sno sti od zdrav stve nog sta nja bo le sni ka.

Ni ko ne sme bo le snom čo ve ku da za me ri što le ka svo joj bo le sti tra ži iz van zva nič ne me di cin ske na u ke. Jer zdrav čo vek ima hi lja du že lja a

bo le stan sa mo jed nu – da ozdra vi.I za to ni ko ne ma pra va da spu-

ta va bo le snog čo ve ka u ostva ri va-nju ove je di ne že lje. Ve o ma je bit no da či ta lac ko ji sum nja da bo lu je od ra ka, tre ba da se obra ti le ka ru. Jer ova, a ni bi lo ko ja dru ga knji ga ne mo že da se ko ri sti kao za me na za struč no le kar sko le če nje.

(Na sta vi će se)

VRE MEN SKA PROG NO ZA

To pli ji i pro seč no vla žan maj

Po treb no je - Ko re: 400 gr bra-šna, 200 gr pu te ra, 1 ja je

2 ka ši ke še će ra, pa ke tić kva sca. Za fi l: 100 gr še će ra, 300 gr mle ve-nih ora ha, 100 gr še će ra u pra hu, 300 ml mle ka, 100 gr pu te ra, 200 gr dže ma od kaj si ja. Gla zu ra: 100 gr čo ko la de, 3 ka ši ke še će ra, 3 ka-ši ke vo de, 50 gr pu te ra.

Pri pre ma: U bra šno si pa ti pri pre-mlje ni na do šli kva sac ( sa ka ši či com še će ra, bra šna i ma lo to ple vo de). Do da ti ja je, še ćer i omek ša li pu ter. Za me si ti te sto, po de li ti na tri de la i osta vi ti po la sa ta da se od mo ri. Po-tom raz vu ći te sto u tri tan ke ko re ve li či ne ple ha i is pe ći na po le đi ni ple ha.

Za to vre me spre mi ti na dev: po pa ri ti ora he vre lim mle kom, do-

da ti pe na sto umu ćen pu ter sa prah še će rom.

Ohla đe ne ko re pre ma za ti dže-mom, po su ti sa 50 gr še će ra, a pre ko na ne ti po lo vi nu fi la sa ora si ma. Sta-

vi ti dru gu ko ru, po no vi ti po stu pak, i na kra ju po klo pi ti tre ćom ko rom.

Pe ći ko lač na 200 ste pe ni oko po-la sa ta. Ohla đen ko lač pre li ti to plom gla zu rom od čo ko la de.

Le ko vi tim bi ljem pro tiv kar ci no ma (Pre no si mo iz vo de iz knji ge “Le ko vi tim bi ljem pro tiv kar ci no ma“, autor Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir 2015.)

U Sr bi ji se sva ke go di ne di jag no sti ku je oko 30.000. no vo o bo le lih od kar ci no ma Sta ri re cep ti

Po treb no je: 25 dkg mle ve nih ora ha, 50dkg oštrog bra šna, 25dkg še će ra, 2 dcl pa vla ke, 1 šo lji ca ma-sti, 1 pra šak za pe ci vo.

Pri pre ma: Ume si ti te sto od ma-sti, še će ra, pa vla ke, ora ha i bra šna s pra škom da ma sa bu de ujed na če-nai glat ka.

Odva ja ti ko ma di će i pu ni ti na ma-šće ne i po bra šnje ne ka lu pe za ša pe te pe ći oko 15 do 20 mi nu ta na sred nje ja koj va tri. To ple iz va đe ne iz ka lu pa uva lja ti u mle ve ni še cer sa va ni lom.

Od ove me re do bi je se 35 do 40 ko la či ća što za vi si od ve li či ne ka lu-pa. Do po slu že nja ša ši ce dr ža ti u ku ti ji sa po klop cem.

Žer bo koc ke

Ša pi ce

Osim što je u ne de lji za na ma ce na pše ni ce za be le ži la mi ni mal ni pad,

iz ve štaj sa “Pro dukt ne ber ze” u No vom Sa du za pe riod 13.04.-17.04. bi bu kval-no mo gao da bu de iden ti čan sa iz ve šta-jem iz pret hod ne ne de lje. Na i me, obim pro me ta, kao i ce ne ku ku ru za i so je bi li su ta ko re ći na istom ni vou kao i u pre-tod nom iz ve štaj nom pe ri o du. Ova svo je-vr sna tr ži šna pred vi di vost te me lje na na uti caj nim i na du ži rok vr lo sta bil nim tr-ži šnim fak to ri ma, da je za pra vo kon sta-ta ci ji da će mo per spek tiv no ima ti jed no sta bil no tr ži šte ro ba iz sek to ra pri mar nog agra ra po zi ci o ni ra no na re la tiv no ni skom ce nov nom ni vou. To sva ka ko uz pri lič no

lo šu i iz mo no po li sa nu tr ži šnu struk tu-ru srp skog tr ži šta ne otva ra ne ku ve ću per spek ti vu za zna čaj ni je tr go va nje na or ga ni zo va nim tr ži šti ma kao što je ber-zan sko tr ži šte u No vom Sa du. Pro met od 433.840 to na ro be za 3,59% je ma nji ne go u pret hod nom ne delj nom pre i o du, dok je fi nan sij ska vred nost pro me ta iz no-si la 9.039.144 di na ra, od no sno 14,26% ma nje ne go pret ho ne ne de lje.

Ku ku ruz i ove ne de lje be le ži skro man pro met, ali pet ku po pro daj nih ugo vo ra ipak de fi ni šu ce nu za ko ju se mo že re ći da je re fe rent na tr ži šna ce na u ovom tre-nut ku, a ona je u pro se ku iz no si la 17,73 din/kg (16,11 bez PDV), što je, slo bod no

se mo že re ći na istom ni vou kao i pret-hod ne ne de lje. Se tva ku ku ru za je star-to va la, a ka ko će ne baš op ti mi stič ke tr ži šne prog no ze uti ca ti na se tve nu za-stu plje nost ove po ljo pri vred ne kul tu re, vi de će mo već za ne ko li ko ne de lja.

Ce na pše ni ce je to kom pro te kle ne de-

lje nu đe na od stra ne pro da va ca po ce na-ma iz me đu 19,00 din/kg bez PDV i 19,50 din/kg. Re a li zva na je pro da ja po ce ni na ni vou od 21,12 din/kg (19,20 bez PDV), što sta ti stič ki pred sta vlja pad u od no su na pret hod nu ne de lju od 1,54%, ali su štin ski ovo tr ži šte mi ru je u okvi ri ma već po me-

nu tog re la tiv no uskog ce nov nog ra spo na, ta ko da i za tr ži šte pše ni ce pot pu no mo že da sto ji kon sta ta ci ja o stag na ci ji ce ne.

So ja je ta ko đe bi la pred met ber zan-ske tr go vi ne. Po stig nu ta ce na od 44,55 din/kg ( 40,50 bez PDV) iden tič na je ce ni iz pret hod ne ne de lje.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 24. april 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 13. do 17. aprila 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Ce ne pše ni ce na svet skom tr ži štu su u po sled njih ne de lju da na osla bi le na

osno vu pri ti ska oko po bolj ša nja vre me-na za ozi me use ve, pa da iz vo zne tra žnje, kao i sla blje nja do la ra. Dok su po volj ne ki še od ve li kog zna ča ja u HRW re gi o nu i-

ma, Kan zas i Okla ho ma su ih već do bi li. Crop Pro gress iz ve štaj sa po čet ka ne de lje, po ka zao je pad rej tin ga use va na ni vo od 42% do bar/od li čan (44% pro šle ne de lje, 34% pro šle go di ne).

US DA-ov iz ve štaj sa po čet ka ne de lje po ka-

zao je sta nje za vr šnih za li ha na ni vo od 46.4 mi li o na to na (31.3 mi li o na to na pro šle go di-ne).

U od no su na pret hod nu ne de lju maj ski fju-čers na pše ni cu jef ti ni ji je za 7,80%, dok je fju čers na ku ku ruz jef ti ni ji za 0,80%.

US DA-ov WAS De iz ve štaj po ka zao je sta nje za vr šnih za li ha na ni vo od 10.1

mi lion to na (2.5 mi li o na to na pro šle go-

di ne), ta ko da je sta nje na mak si mu mu u po sled njih osam go di na.

Maj ski fju čers na so ju je jef ti ni ji za

0,56% u od no su na pro šli pe tak, dok je fju čers na so ji nu sač mu na CME u po ra stu za 0,47%.

PREGLED DNEVNIH PROMENA CENA NA CME GROUP MAJSKI 2015.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca - $/t 184,53 $/t 182,62 $/t 180,27 $/t 181,66 $/t

Ku ku ruz - $/t 145,82 $/t 147,00 $/t 148,03 $/t 148,10 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, mart 14 - $/t 348,56 $/t 352,82 $/t 354,58 $/t 354,95 $/t

So ji na sač ma, mart 14 - $/t 308,80 $/t 313,60 $/t 311,50 $/t 321,40 $/t

• Bla gi rast ce ne ku ku ru za• Sta bil ne ce ne pše ni ce i so je• De ša va nja na svet skim ber za ma

Ne delj ni pro met na „Pro dukt noj ber-zi“, po obi mu na ni vou iz pre hod nih

ne delj nih iz ve šta ja, do neo je mi ni mal-ne ce nov ne osci la ci je ko je su uslo vi le ta ko đe mi ni mal ne pro me ne in dek sne vred no sti PRO DEX-a.

Ce nov na po me ra nja za be le že na su sa mo na tr ži šti ma ku ku ru za i pše ni ce. Ce na ku ku ru za je tek za de se tak pa ra po ki lo gra mu, vi ša ne go pro šlog pet ka i kre će se na ni vou od oko 16,20 din/kg, bez PDV-a. Isto vre me no ce na pše ni ce se pri bli ži la do njoj ce nov noj gra ni ci, u okvi ru vi še ne delj nog fi k snog ce nov nog

ra spo na od 19,00 do 20,00 din/kg, bez PDV-a, be le že ći na da na šnji dan ni vo od 19,20 din/kg, bez PDV-a, što je za 0,30 din/kg, ni že ne go pro šlog pet ka.

Pri bli ža va nje ce ne pše ni ce nje noj do njoj vi še ne delj noj gra ni ci od 19,00 din/kg, bez PDV-a, uslo vi lo je i pad in-dek sne vred no sti PRO DEX-a. Taj pad u od no su na pro šli pe tak, ipak ni je to li ko iz ra žen usled bla gog ra sta ce-ne ku ku ru za i iz no si tek 0,23 in dek-snih po e na. Na da na šnji dan in dek sna vred nost PRO DEX-a iz no si 207,76 in-dek snih po e na.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJUKuk. rod 2014. prir. suv, vl.

do 18,3% 25 16,17 25 16,17

Kuk. rod 2014. prir. suv, vl. do 17,5% 25 16,39 25 16,39

Kuk. vešt. su šen, rod 2014. 200 17,49-17,82 175 17,49-17,82 0,00%

Osta tak do ra de sem. kuk. 24 17,16 24 17,16

Pše ni ca, rod 2014. 100 21,12 100 21,12 -1,54%

Pše ni ca, rod 2014. (pod no skla di šte) 50 20,79 50 20,79

So ja, zr no, rod 2014. 25 44,55 25 44,55 0,00%

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

173,75 EUR/t (fu tu res maj 15)

134,54 EUR/t (fu tu res maj 15)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

183,25 EUR/t (fu tu res maj 15)

164,00 EUR/t (fu tu res jun 15)

U Bu dim pe šti se ce na fju čer sa na pše ni cu pa la za 2,48%, dok je fju čers na ku ku-

ruz jef ti ni ji za 1,72% u od no su na pret hod nu ne de lju. Maj ski fju čers na pše ni cu u Pa ri zu u po sledjnih ne de lju da na pao je za 3,55%, dok je ku ku ruz pao za 0,15%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 13.4.2015.-20.4.2015.

POVrĆE 13.3.2015.-20.4.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Pančevo stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pančevo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

24. april 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Južno-banatski okrug

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 20.00 bez promene dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) rinfuz Domaće kg 14.00 15.20 15.20 bez

promene prosečna

2 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) rinfuz Domaće kg 14.00 15.20 15.20 bez

promene prosečna

3 Pšenica rinfuz Domaće kg 19.70 21.50 21.50 bez promene prosečna

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz

(okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 bez promene dobra

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 bez promene slaba

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 80.00 100.00 90.00 bez promene dobra

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% proteina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 10.00 15.00 13.00 pad dobra

2 Boranija (žuta) Uvoz(uvoz) kg 250.00 250.00 250.00 - vrlo slaba

3 Brokola (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 150.00 210.00 190.00 pad vrlo slaba

4 Celer (sve sorte) Domaće kg 180.00 200.00 180.00 rast prosečna

5 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 45.00 50.00 50.00 bez promene prosečna

6 Karfiol (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 150.00 140.00 pad vrlo slaba

7 Kelj (sve sorte) Domaće kg 100.00 120.00 120.00 bez promene vrlo slaba

8 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 170.00 190.00 180.00 pad prosečna

9 Krastavac (salatar) Domaće kg 140.00 160.00 150.00 pad dobra

10 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

11 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

12 Krompir (mladi ) Domaće kg 150.00 200.00 150.00 pad slaba

13 Kupus (mladi) Uvoz(uvoz) kg 95.00 105.00 95.00 pad prosečna

14 Kupus (sve sorte) Domaće kg 85.00 85.00 85.00 bez promene vrlo slaba

15 Lubenica (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 200.00 200.00 200.00 bez promene vrlo slaba

16 Luk beli (mladi) Domaće veza 30.00 35.00 30.00 bez promene slaba

17 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 320.00 400.00 350.00 bez promene prosečna

18 Luk crni (mladi) Domaće veza 25.00 30.00 26.00 pad dobra

19 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 35.00 40.00 40.00 rast dobra

20 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 240.00 330.00 320.00 rast slaba

21 Paprika (ljuta) Uvoz(uvoz) kg 350.00 500.00 500.00 bez promene slaba

22 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 250.00 360.00 350.00 rast vrlo slaba

23 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 300.00 350.00 320.00 bez promene vrlo slaba

24 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 150.00 200.00 180.00 pad dobra

25 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 240.00 250.00 240.00 pad prosečna

26 Pasulj (beli tetovac) Uvoz(uvoz) kg 300.00 350.00 300.00 bez promene slaba

27 Pasulj (beli) Domaće kg 220.00 220.00 220.00 bez promene prosečna

28 Pasulj (šareni) Uvoz(uvoz) kg 240.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

29 Pasulj (žuti) Uvoz(uvoz) kg 290.00 300.00 300.00 bez promene slaba

30 Patlidžan (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 150.00 150.00 bez promene vrlo slaba

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pan~evo

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 150.00 150.00 150.00 pad vrlo slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 145.00 150.00 145.00 bez promene dobra

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 95.00 100.00 100.00 bez promene prosečna

4 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 400.00 400.00 400.00 bez promene vrlo slaba

5 Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg 400.00 400.00 400.00 bez promene vrlo slaba

6 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 65.00 65.00 65.00 rast prosečna

7 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 75.00 75.00 75.00 rast slaba

8 Jabuka (Delišes ruž.) Domaće kg 80.00 80.00 80.00 - vrlo slaba

9 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz(uvoz) kg 105.00 105.00 105.00 bez promene vrlo slaba

10 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 60.00 65.00 65.00 pad slaba

11 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 75.00 75.00 75.00 pad vrlo slaba

12 Jabuka (Greni Smit) Domaće kg 75.00 75.00 75.00 pad prosečna

13 Jabuka (Jonagold) Domaće kg 75.00 75.00 75.00 bez promene slaba

14 Jabuka (Mucu) Domaće kg 65.00 65.00 65.00 - vrlo slaba

15 Jabuka (ostale) Domaće kg 65.00 65.00 65.00 bez promene vrlo slaba

16 Jabuka (ostale) Domaće kg 75.00 75.00 75.00 pad slaba

17 Jagoda (sve sorte) Uvoz(Grčka) kg 280.00 300.00 300.00 bez promene prosečna

18 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 150.00 160.00 160.00 bez promene slaba

19 Kruška (Viljamovka) Uvoz(uvoz) kg 160.00 160.00 160.00 - vrlo slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 280.00 300.00 280.00 pad slaba

2 Junad >480kg sve rase 200.00 220.00 220.00 bez promene slaba

3 Krmače za klanje >130kg sve rase 110.00 110.00 110.00 bez promene vrlo slaba

4 Prasad <=15kg sve rase 250.00 250.00 250.00 - slaba

5 Tovljenici 80-120kg sve rase 130.00 140.00 140.00 bez promene prosečna

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 300.00 300.00 300.00 bez promene slaba

2 Jarad sve težine sve rase 270.00 270.00 270.00 bez promene vrlo slaba

3 Prasad 16-25kg sve rase 250.00 260.00 250.00 bez promene prosečna

4 Prasad <=15kg sve rase 250.00 270.00 260.00 pad vrlo slaba

5 Tovljenici 80-120kg sve rase 140.00 140.00 140.00 bez promene vrlo slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez

promene dobra

2 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez

promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 23.00 25.00 24.00 bez promene prosečna

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 50.00 60.00 55.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 25.00 27.00 26.00 bez promene dobra

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem Vla di mir ca, no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju. Mo že za me na za Fer gu so na 533 ili 539. Pro da jem se tvo spre-mač u do brom sta nju. Tel: 467-717.

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Mas sey Fer gu son 3090, 1988. god. u eks-tra sta nju, 110KS, re gi stro van, mo že za me-na, 10700 evra. Tel: 063/531-155.

• Ra ko vi ca 60, 2500 evra. Ra ko vi ca je is-prav na pot pu no reg je ima no ve ta bli ce. Tel: 062/814-62-25.

• De utz Fa hr 6.50, 1985. god. u od lič nom sta nju, 140KS, zad nje gu me no ve, re gi-stro van, mo že za me na, 11500 evra. Tel: 063/531-155.

• Vo ćar ski trak tor Agri farm 550, 13800 evra. Per kins mo tor 52KS, 4-ci lin dra, 2200ccm, me njač 12f-12r br zi na, me ha nič ki re ver zer, kar dan se uklju ču je pre ko odvo je nog kva či la u 3 ste pe na 540/750 + 12 pre ko me nja ča. min. ši ri na 138cm, du ži na 260cm, vi si na do vo la na 130cm. Tel: 060/630-07-89.

• Mo tor ni trak tor čić Gut brod, od 8KS, ben zi-nac ma li po tro šač, sa ko som od 88cm (dva no ža od po 44cm oštri, tra vu iz ba cu je na de snu stra nu, ima 3 br zi ne, mo tor Briggs-ov, u od lič nom sta nju. Tel: 064/218-74-00.

• "AL KO" mo tor na gre be na sta ko sa či ca, od 4KS, ben zi nac, po gon na pred i na zad, od lič-na i do bra za ko še nje ve ćih trav na tih po vr-ši na, li va da, par ko va, igra li šta, golf te re na...ot ko sa 70 cm. Tel: 064/218-74-00.

• Mo to kul ti va tor Ise ki, 240 evra. Mo to kul ti-va tor je vr hun skog kva li te ta, ja pan skog pro-iz vo đa ča Ise ki. Po gon ski mo tor je Ka wa sa ki ko ji se od li ku je ve li kom po u zda no šću u ra du i ve o ma ti him i mir nim ra dom. Mo tor je če-tvo ro takt ni i tro ši čist ben zin. Tel: 061/171-50-38.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel:467-717.

• Ur sus C360 1984. god, plug Le o pard dvo-brazd ni, 4500evra. Ura đe na pu na ge ne ral na, ra dio sa mo 50 sa ti, ima ka bi nu, pr vi i je di ni vla snik, odr ža van, uz nje ga ide plug, dr lja ča če tvo ro kril na i pri ko li ca ruč ne iz ra de. Sve za-jed no 4500 evra. Tel: 060/338-94-30

• Trak tor ko sa či ca no va, 1300 evra. Trak tor je po lo van ali bez ika kvih tra go va ko ri šće nja. Bu kval no kao nov. Sve na nje mu je fa brič ko i u sa vr še nom sta nju. Na zad njoj fo to gra fi ji se vi di iz la zna cev za iz ba ci va nje tra ve i tu se vi di da ma ši na ni je ko ri šće na. Po gon ski mo-tor od 12,5 KS i za hvat no že va 92 cm. Tel: 061/171-50-38.

• Trak tor Vol vo bm814, ce na 5450 evra. Trak tor u do brom sta nju, sve is prav no. Za-me na za ki per ka mion do 3500 evra. Za ma nji trak tor i do pla ta. Mo gu ca kom bi na ci ja na ve de nih. Tel: 060/471-47-88.

• Kom bajn Zmaj dvo red ni 223, 10000 evra. Be rač Zmaj dvo red ni 223, 100 ju ta ra ob rao, kao nov. Po te zni ca po za di za vu ču 3 pri ko li-ce pu ne ku ku ru za u kli pu. Či zma ugra đe na pro ši ren zad nji to čak da ne ga zi red. Tel: 066/521-81-11.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Tel:467-717.

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Pro da jem se tvo spre mač u do brom sta nju. Tel: 467-717.

• Vla di mi rac T 25, 1600€. Trak tor je u od lič-nom sta nju, hi dra u li ka is prav na, gu me sve no ve. Tel: 064/000-26-60.

• Pri ko li ca jed no o so vin ka, ki per, 4 to ne no-si vo sti, 1989. go di šte, 1200€. Tel: 063/531-155.

• Trak tor RX170 u od lič nom sta nju, a uz trak tor i ta nji ra ču, se tvo spre mač i gru ber. Trak tor je 12.200 EUR, a u kom ple tu sve za-jed no 20.200 EUR. Tel: 063/217-287.

• Mo to kul ti va tor Mio stan dard 4KS, sa pri-ključ ci ma (ve ći na je sa mo grad nja), ben zin, gu me ni toč ko vi, ce na do go vor. Tel: 062/819-04-39.

• Mo to kul ti va tor IMT 506, sa mo ti ka ma i toč-ko vi ma, 360€. Tel: 064/177-99-12.

• Trak tor Vol vo bm814, 5.500€. Trak tor u do brom sta nju, sve is prav no. Za me na za ki-per ka mion do 3.500 EUR. Za ma nji trak tor i do pla ta. Mo gu ća kom bi na ci ja na ve de nih. Tel: 060/471-47-88.

• Ze tor 12045, 7.600€. Trak tor u do brom sta nju. Tel: 062/376-776.

• Kom bajn de utz fhar 2780, god. 1986, kli ma sec ka, he der 4.20m sa ko li ci ma, do bro odr-ža van i ga ra ži ran. Tel: 063/868-00-38.

• IMT 539, 2.850€. IMT 539 je u rad nom sta nju, ima zad nje gu me no ve, Be ška. Tel: 063/736-40-06.

• Be rač za ku ku ruz Ber ko, mo že za me na za pri ko li cu Zma jev ku. 5000€. Tel: 069/115-70-73.

• Trak tor IMT 577 DV, 1991. god, oču van, 1.500 sa ti, mo tor ni je di ran, 10.000€. Tel: 022/313-543.

• Kom bajn Zmaj dvo red ni 223, 10.000€. Be rač Zmaj dvo red ni 223, 100 ju ta ra ob rao, kao nov. Po te zni ca po za di za vu ču 3 pri ko li-ce pu ne ku ku ru za u kli pu. Či zma ugra đe na pro ši ren zad nji to čak da ne ga zi red. Tel: 022/313-543.

OPRE MA

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta-nju. Tel. 064/516-97-10.

• Pro da jem trak tor sku fre zu IMT. Tel: 064/161-55-09.

• Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz Be ke ri cu če-ti ri re da pot pu no is prav na. Ce na 1.000 evra. Tel:060/670-36-60.

• Pro da jem pri ko li cu Zma jev ku, 7 to na i sta-do ova ca. Tel: 063/800-93-62.

• Pro da jem pri ko li cu mar ke Po be da, no si vo sti 5 to na. Pe ri ca. Tel: 064/289-77-84.

• Po ljo me ha ni za ci ja - po cin ko va ni si lo si, ele-va to riod 10-60 to na- CAS, ro to i vi bro se lek-tor. Tel: 062/848-81-08.

• Plug ce va sti Če ški če tvo ro bra zni 4x30 za-hvat,vi si na gre de ra 75cm,raz mak iz ne đu gla-va 80cm,plug je u od lič nom rad nom sta nju. Tel: 061/200-32-17.

• Pri ko li ca jed no o so vin ka, ki per, 4 to ne no-si vo sti, 1989. god, 1200 evra. Tel: 063/531-155

• Se ja či ca za ku ku ruz SKPT-4, 400 evra. Se-ja či ca za ku ku ruz SKPT-4 "OLT Osjek", me-ha nič ka če tvo ro red na. Tel: 022/476-092

• Trak tor ska pr ska li ca, 440 li ta ra., 400 evra. Tel: 022/476-092.

• Spre mač Rau 2.20 ex tra sta nje ofar ban pre se zo ne, pro me nje no par no vih opru ga, pro-da jem zbog ku po vi ne ve ceg. Tel: 069/502-35-03.

• Ko sa či ca, ro ta ci o na, 1.35m, Lo la, sko ro no-va, 500 evra. Tel: 063/892-24-33.

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta-nju. Tel: 064/516-97-10.

• Pro da jem kru njač ve li ki Ča ko vec, 20 to na na kar dan sa ele va to rom za še pu ri ke.Sve u rad nom sta nju, ce na po do go vo ru. Tel: 064/277-13-05.

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta-nju. Tel. 064/516-97-10.

• Po ljo me ha ni za ci ja - po cin ko va ni si lo si, ele-va to riod 10-60 to na- CAS, ro to i vi bro se lek-tor. Tel: 062/848-81-08.

• Pro da jem trak tor sku fre zu IMT. Tel: 064/161-55-09.

• Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz Be ke ri cu če-ti ri re da pot pu no is pravn. Ce na 1.000 evra. Tel: 06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ova ca . Tel: 06 3/ 800-93 -62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 064 /289-77 -84.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel: 06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ova ca . Tel: 06 3/ 800-93 -62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe rica. Tel: 064/289-77-84.

• Toč ak za špartač, 3000 din. Ispravan točak . Tel: 064 /233-15-31.

• Dve suša re za duv an 42 i 44 rama na drva, u potpuno ispravnom stanju, cena za obe 3600 evra. Tel: 060/ 65 1-63-77.

• Zmaj 485 1987. g odište, str anice Zmaj 2 mm, patos 2mm, gume 16 pr. Tel: 063/8-36- 98-28.

• Agro-an plug p o licenci Landsberg 3x35cm, visina 70cm, 1300 e vr a. Tel: 060/545- 75-56.

• P rikolica Z maj 6 t k ip er , vaz duš na i elektro instalacija.Dimenzije 430x210x90, 2300 ev-ra. Tel: 060/ 54 5-75-5 6.

• Transporter za kukur uz Lifam 9 m, kao no v. Pu ne gum e bez duvan ja i treći točak poz adi bez podizanja, lako se kreće, 800 evra . Tel : 0 66/52 1-8 1- 11.

• Ciste rn u m etalnu z apr emi ne 3000l korišćena za navodnjavanje, 650 evra. T el: 064/145-4 4-30.

• N odet Gougis GC 4m/žit na sejalic a 4m, au-tomats ki mark iri, stalni tragovi, extra stanje, uvo z CH. Tel : 064/510-98-66.

• B era č za kukuruz Zmaj 2 14 j ednored ni, 1983. god. u ispravnom stanju, 1900 e vra. Te l: 063/5 31- 155.

• Prodajem špediter Dubr av a. Tel: 061 /325-30 -90.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel :0 60 /670-3 6-6 0

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/84 8- 81-08 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2 77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st an-ju. Te l: 064/ 516- 97-10.

• H orizon talni transporter . T rofazni mo to r sa 3 k s sa z aštitom. Pro iz vo đač Mašinogradnja Ada. Proizveden 17.10.2 00 7. Tel: 064/3 97-30-67.

• Rasturivač za stajnjak, 1 30 0€. Tel: 0 64 /296-3 7- 99 .

• Sušara za ž it a rice, kapaciteta 5 000kg. Gorionik od 55kW, na dizel, 3.2 00€ . Tel: 0 64 /8 21-13-3 0.

• Prek rup ač, pro izvođač Os ijek, u solidnom stanju, Indj ija. Tel : 0 62/819 -04 -39.

• Kru njač pr ek rupač P oljos tr oj Odžac i, trofazni, m alo kor išćen. Ninoslav Zdravković, Ba nj a Vrd ni k. Tel: 160€ .

• P rskalica Mor ava, 550€. Zapremine 6 60 L, pum pa Komet BP 105/2 0, širina g rana 10m. Stanj e odlično. Nalazi se u selu Šu lj am. Tel : 064/296-37-9 9.

• Polova n atomizer 440l Slovenačka pumpa, 65 0€. Tel: 063/897- 91-48.

• Š partač i tarup za repu, i spr avno st an-je, šp ar ta č ima tan jire i o rgina l motikice + srednje motike veće. T el: 063/ 766 -88 -4 9.

• Tomas pumpa za navodnjavane, 350 l /mi n. Tel : 062/ 81 9-04 -39.

• Č etvor okr ilne, peto kr ilne m asivne drljač e za trakt or e preko 60KS i trok rilne proširene za traktore ispod 60K S. Tel: 0 64/233-15-31.

• P rsk al ica M or ava 660l, 55 0€. Prs kalica Mor-ava 6 60l, raspon grana 10m Pumpa C omet 1 05 l/min .U f abričkom stanju cena po dogo-vor u. Te l: 0 60/545-75 -5 6.

• P ol ovna kosačica sa brixovim motorom, 8 0€ . Tel: 0 64/ 177-99- 12.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel: 064/16 1-55- 09.

• P rik olica Zmaj 6 ton a k ip er , vazd ušn a i elektro instalacija. Dimenzije 430x210x90 Tel: 060/5 45- 75-56 .

• Agro-an plug p o licenci Vogel-not 3x35cm, visina 70 cm . Tel : 060 /5 45 -75 -56.

• Muzi li ca Di va neizmenič na, mu ze neizmenično, dva prednja vimena pa dva zad nja. Tel: 022/555-178.

• Špartač IMT, 239€. T e l: 060/825- 89-09.

• No det pn eu ma ssem 4 r ed a. Pneum atska se jalica za kuk uruz 4 re da. Š ir oka creva, kompletno remontovana, iz u voza. T el: 064/510-9 8-66.

• N odet Gougis GC 4m/žit na sejalic a 4m, au-tomats ki mark iri, stalni tragovi, extra stanje, uvoz C H. Tel : 064/ 510-98-66.

• Rolbaler D eu tz Fahr r b 3. 80, 5.600 €. Rolbal er sa v arijabilnom komorom. Širina bale 1 20, p rečnik od 5 0 do 180. Širok i pikap brzo v ez anje sa dva kanapa. Prvi kai še vi. Tel: 062/37 6- 776.

• Plugov i-dva pluga o brtač a Lemke n dvobrazdni i t robraz dni, obrtač Frost, nemačk i trobr azdni, r av nj ak OLT- jednob-ra zdn i, i vadilica z a r epu, me ha nička, sve je u odlič nom očuvano m stan ju i imam ka rdan o d predn je v uče od tra ktora Tor-ped a devedesetke, kar dan je re mon tovan kao nov, stojao za razervu. Tel: 061/200-32-17.

• P lu g. Tel : 0 64/276-1 5- 63 .

• P rod ajem drlj aču i pri kolicu Dubrava 2,5 tona oso vin ka . T el:06 4/ 39 7-29-32.

• Č etvorore dna sad il ic a sa nos ačima za ra-sa d. Sadil ic a za vi še vrsta ra sa da, u dob orom stanju. Ima nosače za tacne. Tel : 063/582-9 59 .

• Presa John Deer 342 , plugo vi IM T sa dve i tri brazde, prskalica Rau 4 40l.Tel : 063/767-73-97.

• Krunjač Beč ejac 12t na 1 h, kardan plus mo tor 21 kW u odličnom stanju, prvi vla sni k. Tel: 06 0/066-45-96.

• Prskali ca Kra njska 330l, grane 8m, prvi vlasn ik. Tel: 060/ 06 6-45-9 6.

• Transporter za kukuru z Lif am 9 m, k ao nov, 800 €. Pu ne gum e bez duvan ja i treći točak poz adi bez podizanja, lako s e kreće. Te l: 022 /313-54 3.

ZEML JA , PLACEVI , KUĆE, STA NOVI, LO KALI

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 e vra. T el :06 4/ 430-23 -1 6

• Proda jem neizgrađ en o građe vi ns ko ze ml-jište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ar a. Tel : 063/8 53- 25 -70.

• Proda je m kuće u Š ašinc ima, S av e Zdela ra 3 8, druga kuća Sve tozara M iletić a 92a, 2 8 ar i ba št e i j utro z emlje. Zai ntere sovani d oći lično na adresu Save Zdelar a 38. Šaš inci.

• Povolj no pro da je m staru kuć u od čvr-stog mat erijala u Obrežu opština Pećinci sa placem oko 50 ari. Tel:064/ 53 9-38-56 i 022/ 592-21 3.

• P ro da jem plac u centru Novih Banovaca 12 a ri. Tel: 0 60/73 0-87-97.

• Kup ujem 5 jutara zemlje na području Sr-em a. Tel: 060/507-06-52 .

• Prodaje m p la c 5,5 a ri u Ma čv ans koj Mi trov-ici grad sko građe vi nsko zemljište, privatna svo ji na. Te l: 060/ 615 -04-15

• Prodaj em kuću u Laćarku 109m2 na pla cu 24 ar a. Tel: 6 26 -025.

• Prodajem k uću u L ežimiru sa 19,5 ari placa , voćnjak, vinog rad, d rugi vla sn ik , struja, voda, cena po dogov or u. Tel: 064/08-2-71-4 0.

• Pr od aj em plac u centru Novijh Banovaca, 12 ar i. Tel : 060/730-87 -97.

• Prodaj em kuću 150m3u Šidu, istok, nova , cena 65.000 e vra. Tel: 063/5 16 -080.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Njiva-bašta, površine 40 ari 1.a klase, nalazi se u Platičevu. Parcela se nalazi neposredno ispod kućnih placeva, te je, zbog blizine, izuzetno pogodna za sve vrste proizvodnje, a naročito za povrtarstvo, voćarstvo i farme. Tel: 064/319-82-23.

• Prodajem kuću u Divošu sa ½ ha zemlje ulica Fruškogorska 37. Tel: 022/661-199 i 065/366-11-99.

• Prodajem kuću ulica Ravanička u Sremskoj Mitrovici. Tel: 610-723.

• Povoljno prodajem staru kuću od čvrstog materijalau Obrežu opština Pećinci sa placem oko 50 ari.Tel: 064/539-38-56 i 022/592-213.

• Prodajem plac u centru Novih banovaca 12 ari. Tel: 060/730-87-97.

• Prodajem kuću 95m2 u Laćarku ili menjam kuću za stan u Sremskoj Mitrovici. Tel: 064/563-92-06.

• Prodajem dve kuće Ticanova 85 i Mala Slavonija Nikole Tesle . CG, opremljene. Tel: 630-435.

• Primam učenicu na stan sa upotrebom kuhinje i kupatila. Tel: 061/246-33-89.

• Izdajem poslovni prostor 30m2 plus magacin 30m2, Save Šumanovića 7, Šid, povoljno. Tel: 064/215-82-17.

• Izdajem nov lokal 28m2 preko puta suda sa parkingom. Tel: 063/504-473.

• Hitno prodajem dvoiposoban stan u naselju Dekanac 4 sprat 59m2, CG, terasa, cena 24.000 evra. Tel: 063/321-255.

• Izdajem lokal u Laćarku, Branko. Tel: 064/615-16-82.

• Dajem baštu za sejanje, cena po dogovoru. Tel: 670-084.

• Prodajem 4 jutra zemlje u Žarkovcima. Tel: 061/288-31-03.

• Prodajem kuću u Divošu sa ½ ha zemlje ulica Fruškogorska 37. Tel: 022/661-199 i 065/3661199

• Prodajem vikendicu u Šišatovcu sa 30 ari voćnjaka. Tel:617-159 i 064/199-99-27.

• Prodajem spratnu kuću novije izgradnje u Bloku B hitno i povoljno. Tel: 063/321-255

• Prodajem kuću 80m2 u Sremskoj Mitrovici na Crvenoj česmi, dvorišni stan 35m2, PVC , gas, izolacija. Tel: 069/626133

• Prodajem ekstra sređenu kuću-stan 72m2 sa pratećim objektima, naselje Nikola Tesla ekstra lokacija. Tel: 060/6150415 i 22/615-415

• Prodajem kuću u ulici Stefana Lastavice 39 (pičkovac). Tel: 064/611-32-23.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 24. april 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Polen izuzetnog kvaliteta. Godina proizvodnje 2014. Pčelinjak se nalazi na obroncima Fruške Gore okružen šumom sa jedne i livadama sa druge strane. Polen šaljemo brzom poštom na vašu adresu. Tel: 060/711-25-55.

• Ovčije đubrivo povoljno. Tel: 063/126-57-68.

• Preko 300 vrsta semena iz naše bašte, organska, domaća. Sve kesice su po 60 dinara. Katalog mogu poslati na email. Slanje semena je moguće na celoj teritoriji Srbije. Tel: 064/667-35-40.

• Prodajem jednogodišnje sadnice brzo rastućeg drveta Paulownia Elongata. Cena po dogovoru količinski popust. Tel: 064/970-35-07.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem traktor 577 novi tip sa dva para zadnjih točkova.Tel: 069/668-206.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• 2.5 god stare sadnice aronije oko 60cm visine, 250din. Tel: 062/966-55-35.

• Prodajem sadnice „Godži Tibetanac“ najhrana godine u svetu. Tel: 670-232.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Balirana detelina na prodaju oko 400 bala. Nije kisla, pod šupom skladištena. Tel: 062/890-47-59.

• Sadnice lešnika 300 komada, cena po kmadu 1 euro. Ponuda važi 5 dana. Tel: 064/261-75-20.

USLUGE, POSLOVI

• Iskusna žena čuvala bi decu. Tel: 066/438-101.

• Vršim popravku gasnih šporeta i roštilja. Tel: 063/583-944.

• Dajem časove nemačkog i engleskog jezik, radim pripremu na institut Gete. Tel: 060/306-44-42.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Radim sve fi zičke poslove. Tel: 630-398 i 064/217-80-72.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197

• Uslužno molerski radovi/krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

• Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike( ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

• Lijem tegove, za traktore sa ili bez prednjeg hidraulika. Tel:065/250-66-25.

• Negovala bi starije osobe 24 sata uz obezbeđen smeštaj. Tel:061/365-06-52.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel: 060/148-76-99.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Dva muška alpina jareta starosti 3 meseca i težine 25 kilograma hranjeni mlekom i prekrupom za priplod i klanje, 300 dinara. Tel: 065/455-72-80.

• Lipicaner pastuv, 550 evra. Hitno radi odlaska u inostranstvo. Tel: 064/233-83-22.

• Pet koza i četiri jareta, cena po dogovoru. Tel: 060/375-62-57.

• Jarac je star 1 god plodn je ima potomstvo alpske rase., 100 evra. Tel: 060/365-30-61.

• Telad. Tel: 063/766-99-99.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• 20 ovaca rase Virtemberg. Ovce su umatičene i markirane. Cena od 120-150 evra. Tel: 064/361-62-80.

• Odličan i proveren priplodni ovan, u odličnoj kondiciji, sve ovce koje su bile sa ovim ovnom su imale po 2 jagnjeta. U obzir dolazi i zamena za ovce i dogovor oko cene. Nije umatičen. Star 24 meseca, 2 evra/kilogram, a ima između 130-150kg. Tel: 065/455-72-80.

• Ovan 400 evra i muško jagnje 200 evra za priplod. Oboje umatičeni. Tel: 065/956-95-64.

• Kobila bela lipicanerka sa ždebetom, 2000 evra. Tel: 061/685-92-30.

• Steone krave, omatičene. Tel: 064/256-44-24.

• Alpska koza, 150 evra. 4 jarenje nije za pašu bila za jaslama. Tel: 064/128-10-72.

• Koza stara 2 godine, muze se. Tel: 062/240-106.

• Alpska koza, 150 evra. 4 jarenje jarila po troje dobra mlekulja, može zamena za odraslu živinu Tel: 064/128-10-72.

• Prodajem jagance za tov ili klanje, 2 muška i 3 ženska, od 24-26kg (uslužno klanje). Cena 3 evra/kg. Tel: 065/956-95-64.

• Prodajem hajkom kuniće na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunića po dogovoru. Cena 400 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Žensko ždrebe lipicanera, staro 8 meseci, 450 evra. Tel: 065/956-95-64.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Jagnjići težine od 25 do 33 kg, 3€. Tel: 060/159-26-55.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel: 015/778-65-68.

• Lipicaner pastuv, 800€. 9 godina, sa papirima. Tel: 064/128-10-72.

• Hajkom zečevi i kavezi. 6 kaveza 2 x po 3 , profesionalni za tov i skotne ženke, kavezi su 150 eura oba plus ženke 3 komada i jedan mužjak cena po skotnoj ženki je 25 eura sve to ide u kompletu ne rasparujem ništa. Tel: 064/128-10-72.

• Mlade japanske prepelice, tek pronele - 170 kom. ženki+mužjaci, sa kavezima (za 240 ptica), zbog selidbe u Beograd. Sve ptice su pronele, odmah imate zaradu, jato je ekstra-za sebe pravljeno. Tel: 065/918-11-96.

• Hajkom kunići - zečevi svih uzrasta cena po mesecu, 400din. Tel: 063/869-21-17.

• Konj lipicaner, star 2 godine i 6 meseci, sa papirima, može menjanje za neki jeftiniji auto ili domaće životinje. Krčedin. Tel: 064/228-13-93.

• Dva konja starosti 4 i 5 godina. Cena po dogovoru, pozvati. Tel: 063/549-278.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel: 063/806-79-52.

• Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel:022/326-715.

PČELARSTVO

• 50 pčelinjih društava pre bagrema na lr ramovima. Tel:064/652-24-53.

• Rojevi, starteri ili radna društva na dva nastavka na LR ramovima ili sa košnicama. Za početnike mogućnost obuke u blizini Sremske Mitrovice. Tel: 065/562-72-41.

• Košnice LR i DB i ramovi za košnice sa američkim razmakom, postoji mogućnost i pojedinačno delovi. Cena ramova 30din rifuzno a ukovani 40din. U ponudi su i podnjače za sakupljanje polena. Tel: 064/915-77-42.

• Nukleusi, košnice, ramovi. LR nukleusi za pet ramova, pedeset komada. LR košnice sa podnjačom (sa skupljačem polena), pedeset komada. Aluminijusmke limove za poklopce, sto komada. LR aluminijumske rešetke za polen, pedeset komada. Tel: 064/929-71-07.

KUĆNI LJUBIMCI

• Prodajem hajkom kuniće na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki.

• Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/128-10-72.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Prodajem odrasle japanske guske. Tel:022/325-232.

• Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055

• Prodajem štence bišona i pulina. Tel: 022/710-400, 063/8251-526

• Prodajem štence kratkodlakog ptičara. Tel: 022/716-200

• Kupujem štene rotfajlera. Tel: 022/472-155

• Sibirski haski, ekstra štenad. Tel: 065/6573-857

MOTORNA VOZILA

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Opel Astu 2.0 registrovana u odličnom stanju. Tel: 063/562-884.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem zastavu yugo skala pikap, 2003. godište. Očuvan. Inđija. Tel:022/551-290.

• Prodajem fi ću, 1985. godište odjavljen. Tel: 670-711.

• Deutz Fahr 6.50. Cena 1.500 evra, 1985. god, u odličnom stanju, registrovan, zadnje gume nove, može zamena. Tel:063/531-155.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

● Prodajem Opel Korsu godina proizvodnje 1998, registrovan godinu dana.Tel: 064/370-45-93.

• Prodajem “hundai matrix” 1,5 SRDI, 2002. godište, bez ulaganja registrovan do marta 2015.odličan. Tel:065/442-91-93. Zvati uveče.

• Prodajem Pežo 206 1.1 benzin, godina proizvodnje 2001. Tel: 063/321-255

• Prodajem Ford KA godina proizvodnje 2002, registrovan u ispravnom stanju cena 1700 evra. Tel: 022/681-502

• Prodajem „Pasat“ godina proizvodnje 2001, 1.9 TDI ocarinjen. Tel: 065/271-19-80.

• Prodajem Reno Megan godina proizvodnje 2003, 1.4 benzin ocarinjen sva oprema. Tel: 066/974-12-68.

• Prodajem pežo 106, 1.1 benzin, godina proizvodnje 2001. ocarinjen, cena 1500 evra fi ksno. Tel; 064/495-73-26.

• Prodajem Fiat Uno, godina proizvodnje 2000 prvi vlasnik, plin atest, 1.100 evra. TeL: 064/215-83-50.

RAZNO

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel:063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.Sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/277-13-05.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač. 650 evra. Tel: 063/404-079.

• Linija kavez za 360 koka nosilja, sa trakama. Tel: 064/651-10-27.

Drvo života, 6.000 dinara. Staro preko 20 godina. Tel:068/412-60-88.

• Šasija od prikolice Kikinda 3t, 550 evra. Tel: 060/545-75-56.

• Vezovi i ramovi za bikove i krave. Tel: 064/233-15-31.

Najkvalitetnije nove muzilice za krave, koze ili ovce. Garancija na aparate iznosi 18 meseci kao i obezbeđen servis. Tel: 065/439-02-12.

• Krunjač za kukuruz, trofazni 3kW, bubanj širine 400mm, 800 evra. Tel: 022/476-092.

• Hranilice za svinje. Hranilice su od prohroma cele, isključivo za mokar tov. Tel: 064/486-58-19.

Mlin Sip slovenački, 500 evra. 4kw motor trofazni. 100% ispravan. Malo radio. Tel: 065/200-61-63.

• Prodajem frižider na butan, prekrupač i uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516-97-10.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Inkubator za leženje pilića marke Simplex. Kapacitet inkubatora predvaljaonika 13000 a valjaonika 4000 komada jaja nedeljno. U odličnom stanju, spreman za rad. Tel: 064/616-76-89.

• Gumeni prsti za čerupaljke, 18 din. Izrađeni od kvalitetne gume 50 sch, po želji može i u boji. Tel: 063/778-07-79.

• Prodajem prekrupač, frižider na butan. Tel:631-320.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Hranilice za svinje. Hranilice su od prohroma cele, isključivo za mokar tov. Tel: 064/486-58-19.

• Džambo vreće raznih nosivosti: 600, 1000, 1100, 1200kg. Vreće su od granulata plastike. Tel: 062/111-69-13.

• Drvo života, 150€. Staro skoro 20 godina. Tel: 062/319-760.

• Filadendron, 10000din. Tel: 062/319-760.

• Prodajem kazan za rakiju (prevrtač) od 100 L sa mesaljkom i tabarkom od 500L.Kazan u odličnom stanju. Tel: 022/322-015.

• Vezovi i ramovi za bikove i krave. Tel: 064/233-15-31.

• Kolica na dva točka nosivost 300kg, 80€. Ručno pravljena, u odličnom stanju. Tel: 063/823-02-14.

• Drvena burad za vino i rakiju, zapremine 350 i 70l. Tel: 065/578-91-65.

• Prodajem kazan za pečenje rakije, 110 litara. Tabarka je od 400l sa cilindrom. Tel: 069/615-782.

• Pržiona za soju. Tel: 064/276-15-63.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Kederi za ugradnju stakla i dihtovanje vrata na traktorima, prikolicama kamionima, autobusima, camcima, prekrupacima, starijim modelima auta lada, zastava i razne namene. Cene su povoljne kvalitet zagarantovan-preuzimanje licno ili saljem preko kurirskih sluzbi za vecu kolicinu moguć dogovor. Tel: 064/183-06-36.

• Prikolica za prevoz stoke. Dimenzije dužina 2.2 metra, širina 1.3 metra, dubina 1 metar. Kombinacija drvo-metal. Cena 650 EUR, cena nija fi ksna. Tel: 022/458-050.

• Čuvala bi starije osobe. Tel: 066/438-101.

• Ozbiljna i savesna žena čuvala bi dete. Tel: 627-879 i 065/517-79-36.

• Frizerskom salonu potreban ženski frizersa iskustvom. Tel: 063/592-523.

• Prodajem drva od jabuke 2500m2, bagremove stubove, rezane, pocinčanu žicu za vinograde i voćnjake. Kuzmin. Tel: 063/779-90-66.

• Aluminijumske cevi F 75. 20 aluminijumskih cevi, F 75 za navodnjavanje. Tel: 064/668-45-54.

• Potreban automehaničar sa iskustvom za rad u klanici Zmajevac Irig. Tel: 064/613-10-76.

• Krckalica za lešnik, ručna ili na elektromotor. Tel: 063/580-819.

• Dva fi kusa šarena trikolora, visine 2.5m, bogati i razgranati. Tel: 022/435-093.

• Prohromski sud-kotlić zapremine 350 lit, proizvedeno u Švajcarskoj, prečnik 1.000mm, dubina 400mm sa blagim ispupčenjem na dole gde se na sredini nalazi klapna za ispust koja može da se blindira. Tel: 063/514-133

• Rotori za drljaču 300€. Rotori za drljaču u dobrom stanju, možda 2-3 ležaja zamenuti. Kupljeni zbog nadogradnje i tako ostali. Info poziv. Tel: 064/249-1702

• Mašina za sečenje lekovitog bilja i suvog lista na električni pogin, kapacitet 2.5kg na sat, sitno seckanje ili krupnije za 30min. Korištena za seckanje domaće nane.Moguca zamena za stolarsku kombinirku OSJECKU ili za poljoprivredne proizvode, može i camova ili lipova daska. Tel: 064/915-77-42.

LIČNI OGLASI

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Situiran muškarac 67 godina traži žensku domaćicu do 60 godina, radi druženja, moguć brak. Tel:064/44-35-90.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: 063/893-32-80.

● Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

● Povučen, antialkoholičar, momak, upoznao bih devojku, damu do 48god. radi druženja,mogucć brak. Tel:065/653-81-93.

• Udovac 57 godina traži ženu nepušača do 50 godina radi braka. Tel: 066/9741-654.

• Za slobodne usamnjene slobodne ženske osobe koje su za druženje sa slobodnim muškarcem, prvo sms. Tel:064/034-29-61.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

Prodajem Opel Kadet, kocka 1,2, godi{te '83., benzin-plin, povoljno. Tel: 064/14-69-263

1924. april 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

BESPLATNI MAL I OGLASISMS 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

20 24. april 2015.

NA ŠA RE NIM STA ZA MA SREM SKE RAV NI CE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pro­cve­ta­li­ šo­ro­vi­ i­ voć­nja­ci­ naj­bo­lji­ su­ do­kaz­ da­ je­ pro­le­će­uve­li­ko­ tu.­ Vred­ni­ sre­mač­ki­

pa­o­ri­odav­no­su­u­svo­jim­če­lič­nim­ i­buč­nim­ma­ši­na­ma­što­pa­ra­ju­ći­pi­to­me­pej­za­že­sve­do­če­da­za­njih­ne­ma­ni­ ki­še­ ni­ ve­tra,­ ni­ ju­tra­ ni­ ve­če­ri…­Sa­nji­ma,­ili­još­bo­lje­re­če­no,­za­nji­ma,­po­la­ko,­na­svež­va­zduh­u­ob­no­vu­ sta­rih­ po­slo­va­ iz­la­ze­ i­ go­ve­da­ri,­pče­la­ri,­ vo­ća­ri.­ Srem­ske­ uli­ce­ i­ fru­ško­gor­ske­ pa­di­ne­ odav­no­ vi­še­ ni­su­na­pu­šte­ne.­Ži­vot­se­iz­ku­ća­u­pot­pu­no­sti­pre­neo­na­so­ka­ke.­Me­đu­mno­gi­ma­ko­ji­su­re­ši­li­da­is­

ko­ri­ste­le­pe­da­ne­je­i­Mir­ko­Pa­jić­iz­Ka­le­si­je­ko­ga­smo,­ka­ko­to­već­pra­vi­lo­na­la­že,­ka­da­se­za­de­si­mo­u­Iri­gu,­ sre­li­ ka­ko­na­ne­ra­din­skom­pu­tu­na­pa­sa­ go­ve­da.­ Kao­ i­ nje­go­vi­ pret­hod­ni­ci,­ sa­ ko­ji­ma­ je,­ ka­ko­ nas­ je­in­for­mi­sao­ “Srem­ska­ po­ljo­pri­vre­da”­la­ne­raz­go­va­ra­la,­ i­Mir­ko­ je­u­Ne­ra­din­ sti­gao­ iz­ Bo­sne­ i­ Her­ce­go­vi­ne,­tač­ni­je­ iz­Ka­le­si­je.­ Iako­ je­po­stru­ci­zi­dar,­po­slo­vi­oko­go­ve­da­ne­pa­da­ju­mu­te­ško.­Do­bro­ob­u­čen­i­opre­mljen­ma­lim­ voj­nim­ ran­cem­u­ ko­jem,­ ka­že,­ima­i­hra­nu­i­za­klon,­od­ju­tra­do­mra­ka­ je­ sa­svo­jih,­ ili­ bo­lje­ re­če­no,­ga­zdi­nih­ 25­ go­ve­da­ i­ šest­ ne­za­o­bi­la­znih­ sa­bo­ra­ca,­ pra­ti­la­ca­ i­ po­ma­ga­–­pu­li­na.­

Da ni je pu li na…

­­Te­ško­je­ste,­vru­ći­na­je­ste,­ali­ta­kav­ je­ po­sao.­Ne­ma­ tu­ šta,­ ra­di­ti­ se­mo­ra.­Ško­lu­ni­sam­učio,­a­ono­od­če­ga­sam­ ži­veo­ vi­še­ ne­ pru­ža­mo­guć­no­sti­kao­ra­ni­je­ i­eto­me­sa­da­ov­de­u­Ne­ra­di­nu.­ Rad­ni­ dan­ mi­ po­či­nje­ uju­tru­u­osam­i­tra­je­do­se­dam­uve­če,­a­za­po­sao­ ko­ji­ oba­vljam­ do­bi­jam­ hra­nu,­sme­štaj­ i­ hi­lja­du­ di­na­ra­ ­­ pri­ča­ nam­Mir­ko­i­do­da­je­da­je­za­raz­li­ku­od­Sre­ma,­go­ve­dar­stvo­u­Bo­sni­i­Her­ce­go­vi­ni­na­znat­no­ni­žem­ni­vou.­­Na­rav­no,­ne­mo­gu­ja­sa­da­da­vam­

pri­čam­uop­šte­no,­kao­što,­ve­ru­jem,­ni­ceo­Srem­ne­mo­že­da­se­me­ri­Ne­ra­di­nom­ i­ ovim­kra­jem­gde­go­ve­da­ ima.­Ali,­u­kra­ju­iz­ko­jeg­ja­do­la­zim,­sve­se­sve­lo­na­in­di­vi­du­al­nu­pro­iz­vod­nju,­na­po­je­di­nač­ni­si­tan­uz­goj­i­sce­ne­kao­što­je­ova,­u­Ka­le­si­ji­su­ne­za­mi­sli­ve.­Na­ pi­ta­nje­ da­ li­ od­ hi­lja­du­ di­na­

ra­ ko­je­ do­bi­je­mo­že­ ne­što­ da­ ušte­di­i­ od­ne­se­ ku­ći­ ka­da­ se­ se­zo­na­ okon­ča,­Mir­ko­ra­ši­re­nih­ru­ku­i­sa­uz­da­hom­od­go­va­ra­da­ne­sa­mo­da­mo­že,­ne­go­i­mo­ra.­ Čak,­ to­li­ko­ se­mo­ra,­ da­ ono­„mo­žda“­go­to­vo­i­ne­po­sto­ji.­

­­Ne­ka­da­su­ lju­di­ iz­Bo­sne­do­la­zi­li­ov­de­po­lu­be­ni­ce,­pa­ra­dajz,­lu­be­ni­ce,­kao­ga­zde,­a­da­nas,­eto­ta­ko­se­vre­me­okre­nu­lo,­pa­do­la­zi­mo­da­nad­ni­či­mo.­Dve­go­di­ne­sam­u­po­slu,­do­la­zio­sam­već­na­ove­te­re­ne­ i­ma­da­ni­su­br­do­vi­ti­kao­u­rod­nom­kra­ju,­na­vi­kao­sam­se­la­ko.­Iskre­no,­da­mi­ni­je­mo­jih­šest­po­moć­ni­ka,­šest­stra­ža­ra,­za­ko­je­ne­po­sto­ji­pre­pre­ka­i­trn­ko­ji­bi­mo­gli­da­ih­ za­u­sta­ve,­ sve­ bi­ bi­lo­ te­že.­Dok­ je­pu­li­na,­bi­će­go­ve­da­ri­ma­ la­ko,­ za­klju­ču­je­kroz­sme­šak­naš­raz­go­vor­Mir­ko.

Po­sled­nji­je­čas!

Duž­ či­ta­ve­ iri­ške­ op­šti­ne,­ pro­le­će­se­po­tru­di­lo­da­na­gra­di­vred­ne­pa­o­re­i­da­kroz­voć­nja­ke­i­uz­o­ra­na­po­lja­još­jed­nom­pro­ne­se­ svo­je­ bo­je.­Od­Kru­še­do­la,­ pre­ko­ Pr­nja­vo­ra,­ Gr­ge­te­ga,­Ne­ra­di­na,­ va­ro­ši­ Iri­ga,­ pa­ ta­mo­ do­Vrd­ni­ka­i­Ja­ska,­sme­nju­ju­se­uspo­ni­i­ni­zi­ne­i­u­nji­ma­cve­će,­pro­cve­ta­lo­vo­će­ i­pro­leć­ni­ ve­tar­ko­ji­ u­ se­bi,­po­red­mi­ri­sa­ze­mlje­ko­ju­nas­je­zi­ma­te­ra­la­da­za­bo­ra­vi­mo,­no­si­i­pče­le.­Sa­nji­ma,­ka­ko­ to­pra­vi­lo­na­la­že,­kao­po­sled­nji­no­ma­di,­ od­ gra­da­ do­ gra­da,­ od­ se­la­do­ se­la,­ od­ nji­ve­ do­ nji­ve,­ stu­pa­ju­ i­pče­la­ri.­Kao­ve­či­ta­stra­ža­nad­ži­vo­tom­i­mu­kom­svo­jih­ra­di­li­ca,­ras­po­re­di­li­su­se­ sve­ do­ pred­ ulaz­ u­ Ve­li­ke­ Ra­din­ce.­Me­đu­nji­ma­za­te­kli­smo­ i­Mi la na Jo­ki­ća­ iz­Ba­nje­Ko­vi­lja­če­ko­ji­ je,­ka­ko­nam­je­re­kao,­do­šao­br­že­bo­lje­da­pro­ve­ri­ da­ li­ je­ sve­ sprem­no­ za­ pr­vi­ovo­go­di­šnji­med.­Sa­so­bom,­po­red­is­kre­nih­ re­či­ o­ po­slu­ ko­ji­ se­ ba­vi,­ do­neo­je­ i­pče­le.­Agre­siv­ne­ka­že,­usled­ne­do­stat­ka­voć­nja­ka­ i­vi­ška­ve­tra­na­ra­di­nač­noj­rav­ni­ni.­­ Kao­ i­ sva­ki­ no­mad,­ kao­ i­ sva­ka­

lu­ta­li­ca­ ili,­ ka­ko­ to­ oni­ ko­ji­ ne­ shva­ta­ju­ le­po­tu­ pče­lar­stva­ vo­le­ da­ ka­žu,­za­lud­nik,­ do­šao­ sam­ da­ pro­ve­rim­ u­ka­kvom­sta­nju­su­ko­šni­ce.­Bi­lo­je­ve­tra­ovih­da­na,­a­ov­de­je­rav­ni­ce,­bri­san­pro­stor­pa­rek'o­da­vi­dim­da­se­ne­ka­slu­čaj­no­ni­je­pre­vr­nu­la­i­slič­no.­Ta­ko­đe,­usko­ro­oče­ku­je­mo­da­poč­ne­i­da­me­di,­pa­je­po­sled­nji­čas­da­se­sve­ spre­mi,­ pri­ča­Mi­lan­ i­ do­da­je­ da­po­red­nje­ga­u­ra­di­nač­kom­i­ste­ja­no­vač­kom­ata­ru­ ima­na­de­se­ti­ne­ pče­la­ra­ iz­ či­ta­ve­Sr­bi­je­ko­ji­ su­do­šli­da­obi­đu­svo­je­vred­ne­ra­di­li­ce.­

Ba da va oni na pa da ju na­rav­ni­cu!

Osta­vlja­ju­ći­iza­se­be­vred­nog­go­sta­i­nje­go­ve­pče­le,­ko­je­tek­da­po­ka­žu­ko­vo­di­glav­nu­reč,­ni­su­osta­le­du­žne­ni­pot­pi­sni­ku­ovih­ra­do­va,­na­i­šli­smo­na­Mi­ću­ Gli­go­ri­ća,­ 63­go­di­šnju­ sta­ri­nu­sa­ste­ja­no­vač­kog­dru­ma.­Do­bro­ob­u­čen,­ ka­že­ ra­di­ za­šti­te­ od­ pče­la­ ko­jih­ima­sve­vi­še,­vred­no­ure­đu­je­svoj­sa­laš,­na­ko­jem­ka­ko­ka­že­„ve­o­ma­le­po“­ži­vi­sa­že­nom­i­de­com.­Svoj­ži­vot­ni­„i­

sva­ki­dru­gi“­pro­stor­ne­bi­me­njao­ni­za­šta­na­sve­tu,­a­po­seb­no­ne­sa­pro­le­ća,­ka­da­sve­pro­cve­ta­i­oze­le­ni.­­­Naj­lep­še­je­na­še­pro­le­će.­Kad­ka­

žem­na­še­mi­slim­–­sre­mač­ko.­Ba­da­va­oni­što­na­pa­da­ju­na­na­šu­rav­ni­cu.­Kad­usta­nem­uju­tru­i­kad­ba­cim­po­gled­na­po­se­ja­ne­nji­ve,­na­ži­to,­na­mo­ja­go­ve­da­i­ov­ce,­ne­ma­ni­šta­lep­še.­Ov­de­sam­i­le­ti­i­zi­mi,­ži­vot­u­va­ro­ši­ma­me­odav­no­ne­za­ni­ma­i­sve­što­imam­po­sve­tio­sam­ovom­sa­la­šu,­ja­san­je­Mi­ća.

­ S.­Lap­če­vić

Naj­lep­še­je­na­še­pro­le­će

Med i mle ko

Ova kvog pri zo ra u Bo sni vi še ne ma

Stra­ža

Pro­le­će­pro­no­si­svo­je­bo­je

Mi­ća­Gli­go­rić

Od mor u Ja sku

Mi­lan­Jo­kić

Mir­ko­Pa­jić