POLJOPRIVREDNA STRUĈNA SLUŢBA Sremska Mitrovicapolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/PSSSM_Bilten_1... · ASKETA 80.86 17.59 0.75 80 14.90 12.04 LIPTA 91.45 16.96

POLJOPRIVREDNA STRUĈNA

SLUŢBA Sremska Mitrovica

B I L T E N 1

Sremska Mitrovica, januar 2012

PSS Sremska Mitrovica – Bilten 1 2012

PSS Sremska Mitrovica januar, 2012. Strana 2

S A D R Ž A J

Strana

UZIMANJE UZORAKA ZEMLJIŠTA ZA KONTROLU PLODNOSTI ................................... 3

SUZBIJANJE GLODARA U POLJU ................................................................................ 6

RIZOMANIJA – BOLEST ŠEDERNE REPE .................................................................... 8

REZULTATI OGLEDA ŠEDERNE REPE ........................................................................ 10

REZULTATI MAKROOGLEDA 2011. GODINE- SYNGENTA ..................................................... 10 REZULTATI MIKROOGLEDA 2011. GODINE - INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO ............. 10 REZULTATI MAKROOGLEDA 2011. GODINE - KWS ........................................................... 11 UTICAJ ROKA VAĐENJA NA PRINOS I KVALITET KORENA REPE - KWS SORTE ............................. 12

REZULTATI MAKROOGLEADA SOJE 2011. GODINE .................................................. 13

REZULTATI MAKROOGLEADA KOMERCIJALNIJH HIBRIDA KUKURUZA 2011. GODINE .................................................................................................................. 14

REZULTATI MAKROOGLEDA SUNCOKRETA 2011. GODINE ...................................... 17

SKLADIŠNE BOLESTI VODA ..................................................................................... 18

MIKOTOKSINI - OPASNOST ZA PROIZVODNJU MLEKA ........................................... 21

REZULTATI MAKROOGLEDA STRNIH ŽITA 2011. GODINE ........................................ 23

SREDNJE MESEČNE TEMPERATURE VAZDUHA I KOLIČINA PADAVINA U 2011. GODINI .................................................................................................................. 24

MATIČENJE - KAKO I ZAŠTO .................................................................................... 25



UZIMANJE UZORAKA ZEMLJIŠTA ZA KONTROLU PLODNOSTI

Uzimanje uzoraka zemljišta je

najodgovorniji posao jer se samo od

pravilno uzetog proseĉnog uzorka dobija

tačan podatak o plodnosti parcele na

osnovu izvršene analize, a što je preduslov

za davanje ispravnog predloga Ďubrenja

gajenog useva na toj parceli.

Uzorci zemljišta uzimaju se posle

skidanja ozimih i jarih useva (ţetve ili

berbe), a pre unošenja organskih ili

mineralnih Ďubriva. Mogu se uzimati i u

toku vegetacije ali pod uslovom da proĎe

šest meseci od poslednjeg Ďubrenja

fosforom i kalijumom. Uzorci se uzimaju

sondom ili ašovom sa dubine:

a) 0 – 30 cm za ratarske i povrtarske

biljne vrste

b) 0-30 cm i 30-60 cm za voćnjake i

vinograde

Na površini do 5 ha uzima se jedan

proseĉan uzorak koji se dobija od 15 -25

pojedinaĉnih uzoraka zemljišta (u

zavisnosti od tipa zemljišta, ujednačenosti i

veličine parcele) uzetih po šahovskom ili

dijagonalnom rasporedu po parceli.

kretanje po šahovskom rasporedu kretanje po dijagonali



Kako se uzima pojedinaĉan uzorak zemljišta ašovom ?

Ašovom se izvadi grumen zemlje (slika

1). Zatim se uz ivicu rupe ponovo zabode

ašov pod uglom od 90º - od površine do

dubine od 30 cm (slika 2). Paţljivo se

izvadi ašov sa zemljom, tako da ona ostane

na ašovu kada se poloţi. Potom se po

zemlji koja je na ašovu noţem napravi

"kaiš", širine 3-4 cm po sredini ašova do

njegovog vrha, tj. do dubine od 30 cm.

Zemlja na ašovu levo i desno od "kaiša" se

odbaci, a "kaiš" zemlje se ubaci u čistu

kofu (slike 3-6).

Kada se završi sa uzorkovanjem

zemljišta na prvoj tački prelazi se na drugu

prema odabranom rasporedu kretanja po

parceli, odatle na sledeću, dok se ne uzme

odgovarajuči broj pojedinačnih uzoraka

Ukoliko se uzorkuje zemljište za

voćnjak ili vinograd, potrebno je sa istog

mesta (gde je uzet uzorak do 30 cm) uzeti

uzorak i sa dubine 30-60 cm. Zemljišni

"kaiš" skinut sa ašova ubacuje se u drugu

kofu predviĎenu za pojedinačne uzorke sa

dubine 30-60 cm.

Pojedinačni uzorci stavljaju se u kofu,

nikako u vreću od mineralnih Ďubriva.

Nakon završenog uzimanja pojedinačnih

uzoraka ukupna količina zemlje u kofi se

dobro usitni i izmeša, odbace se kamenčići,

ţilice i delovi biljaka. Od dobijene

homogene mase u kofi uz mešanje i

postepeno odbacivanje ostavlja se 1 kg

zemlje koji predstavlja prosečan uzorak

zemljišta i stavlja se u PVC–vrećicu.



Svaki prosečan uzorak mora biti

obeleţen sa sledećim podacima: ime i

prezime, adresa, broj telefona, katastarska

opština, broj parcele, površina, potes, kao i

broj poljprivrednog gazdinstava.

Ovako pripremljeni uzorci dostavljaju

se u hemijsku laboratoriju Poljoprivredne

stručne sluţbe u Sremskoj Mitrovici

(telefon: 622-279), gde se obavlja hemijska

analiza za kontrolu plodnosti zemljišta. Na

osnovu dobijenih rezultata o plodnosti

parcele daju se preporuke za racionalno

Ďubrenje useva koji će se gajiti u naredne

četiri godine nakon čega treba ponoviti

analizu zemljišta.

Biljana Smiljanić, dipl. ing.



SUZBIJANJE GLODARA U POLJU

Glodari koji najčešće oštećuju

poljoprivredne kulture u polju su:poljski

miš (Apodemus sylvaticus) i poljska

voluharica (Microtus arvalis). Štete koje

oni prouzrokuju u godinama sa povoljnim

klimatskim uslovima za njihovo

prenamnoţavanje

mogu biti veoma velike. U ratarskoj

proizvodnji prouzrokuju štete u usevima

višegodišnjeg krmnog bilja (lucerka,

crvena detelina) i ozimih strnih ţita

(pšenica, ječam, tritikale) u periodu nicanja

do vlatanja. U voćarskoj proizvodnji

najveće štete pričinjavaju u mladim

zasadima i rasadnicima.

U jesen glodari sa svojih

dotadašnjih staništa (parcele posle skidanja

letine, zakorovljena strništa, lucerišta...),

sele se na posejane ozime useve pšenice,

ječme gde se prvo hrane posejanim i

klijalim semenom, a kasnije nakon nicanja

useva nastavljaju svoju aktivnost

oštećujući nadzemne i podzemne delovima

izniklih biljaka stvarajući takozvana prazna

mesta bez useva „Oaze“. U slučaju jačeg

napada „Oaze“ praznih mesta u poljima

mogu biti jako velike sa puno rupa,

utabanih staza i plitkih podzemnih

hodnika.

Za sprečavanje većih šteta potrebno

je obići lucerišta, zasnovane ozime useve

pšenice i ječme nakon nicanja i izvršiti

pregled na prisustvo glodara, brojanjem

aktivnih rupa (ulaznih otvora u njihove

podzemne kanale) po jedinici površine.

Kada se utvrdi preko 500 aktivnih rupa po

hektaru, treba pristupiti suzbijanju.

Za suzbijanje glodara u polju koriste se rodenticidi u obliku mamaka, kao što su:

Cinkfosfid mamak, u količini 5-10 g/aktivnoj rupi

Brodilon mamak, u količini 10-15 g/aktivnoj rupi

Antikolin mamak, u količini 10-20 g/aktivnoj rupi

Apodemus agrarius - poljski miš Microtus arvalis - poljska voluharica



Mamci se ubacuju samo u aktivne

rupe koje je potrebno potom zatvoriti

(zatrpati zemljom). Zbog visoke

toksičnosti na ptice i divljač mamci se ne

smeju rasipati i ostavljati na površini

zemljišta.

Trovanje glodara mora biti redovna

mera zaštite bilja i mora se sprovoditi na

svim površinama kako bi se sprečilo

njihovo prenamnoţavanje, posebno u

godinama sa dugom i toplom jeseni, što

pogoduje povećenju njhove brojnosti.

Kvalitetna i brza obrada zemljišta,

brzo odnošenje letine sa polja, što manje

osipanje zrna pri ţetvi, i brojne druge

agrotehničke mere nepovoljno utiču na

brojnost glodara.

Mira Babić, dipl. ing.



RIZOMANIJA – BOLEST ŠEĈERNE REPE

Rizomanija je bolest šećerne repe,

prvi put otkrivena i opisana 1954.godine

u Italiji. UtvrĎena je i u većini zemalja

Evrope, Amerike i u mnogim drţavama

Azije u kojima se gaji šećerna repa. Kod

nas je prvi put otkrivena 1971. godine u

Sremu u okolini Sremske Mitrovice

(Laćarak), a masovne štete nastaju od 1978

godine.

Rizomanija spada meĎu najštetnije

bolesti šećerne

repe, smanjuje

prinos korena do

i preko 50%, a

sadrţaj šećera za

3-4% i više .

Štetni uticaj

rizomanije

ispoljava se i

kroz povećanje

sadrţaja nešećera

(K, Na,α -N) koji

utiču u preradi

repe na manje

iskorišćenje

šećera.

Simptomi rizomanije ispoljavaju se

na korenu i nadzemnim delovima. Koren

obolelih biljaka, je krţljav, obrastao

brojnim ţilicama, koje su nekrotirane i

braon boje. Ţilice obrazuju "bradu", koja

je obično slepljena za zemlju obrazujući

kompaktnu tvorevinu. Vršni deo korena je

skraćen i suţen. Na poprečnom i

uzduţnom preseku korena uočava se

zatamljivanje u zoni sprovodnih sudova. U

osnovi ţilica formiraju se tumorčići

(bradavičaste izrasline). Na lišću se moţe

zapaziti: uvelost lišća, prosvetlja-vanje,

ţućenje i nekroza nerava lista. Lišće

šećerne repe obolele od rizomanije je bledo

zelene do ţute boje. Ove promene u boji

lišća javljaju se obično u vidu ţute oaze,

kasnije se proširuju u toku vegetacije.

Starije lišće nekrotira i ugine pre vremena.

Rizomaniju šećerne repe izaziva

virus nekrotičnog ţutila nerava repe

(VNŢNR) kojeg u prirodi prenosi vektor,

gljiva Polymyxa betae. Infekciju repe

obavljaju

zoospore P.

betae.

Inokulum

rizomanije čine

trajne spore P.

betae koje u

sebi sadrţe

VNŢNR.

Inokulum

rizomanije se

odrţava u

zemljištu i širi

na razne načine

(oruĎima za

obradu, transportnim sredstvima,

ţivotinjama, vetrom vodom i na druge

načine kojima se prenose čestice

zemljišta).

Najveći značaj za nagomilavanje

inokuluma rizomanije ima često gajenje

šećerne repe na istoj parceli. Gljiva

Polymyxa betae razvija se i ostvaruje

zarazu šećerne repe ako je zemljište

dovoljno vlaţno i toplo (što se često

dogaĎa u proleće i rano leto sa čestim

pljuskovitim kišama). Kasnije kiše tokom

jula, avgusta i septembra meseca su od

manjeg značaja za ostvarenje zaraze.



MeĎutim , ukoliko doĎe do ranih infekcija,

a leto bude suvo tada nastaju najveće štete.

Rizomanija šećerne repe je zbog toga

najštetnija kada je proleće toplo i vlaţno, a

leto toplo i suvo.

Zaštita šećerne repe od rizomanije

je vrlo sloţena zbog dugog odrţavanja

inokuluma u zemljištu i preko 20 godina.

Zato je najznačajnija mera obezbeĎenja

proiz-vodnje šećerne repe na parcelama na

kojima je registrovana rizomanija gajenje

sorata tolerantnih na rizomaniju. Ove sorte

su u ispitivanjima kod nas svake godine u

uslovima jake zaraţenosti zemljišta

virusom rizomanije.

U Sremu postoje vrlo povoljni

meteorološki uslovi za redovnu pojavu

rizomanije, a veliki deo zemljišta je i

zaraţen ovim virusom, tako da se kod

izbora sortimenta mora traţiti stručni savet

o stepenu tolerantosti ponuĎenog

sortimenta na rizomaniju , odnosno da li je

odabrana sorta proverena u našim

agroekološkim uslovima.

dr Katica Škrbić



REZULTATI MAKROOGLEDA ŠEĆERNE REPE 2011. GODINE

-Syngenta-

SORTA

PRINOS

korena

(t/ha)

SADRŢAJ

šećera (%)

Ocena na

Cercosporu

7. 09. 2011

Broj

biljaka

(000/ha)

Iskorišćenje

šećera

(%)

Prinos

kristalnog

šećera

(t/ha)

HORTA 100.3 16.25 1.5 78 13.70 13.74

PROTEKTA 92.51 17.61 1.0 91 14.56 13.46

ASKETA 80.86 17.59 0.75 80 14.90 12.04

LIPTA 91.45 16.96 1.0 87 14.23 13.01

GAZETA 93.08 17.03 0.75 81 14.16 13.18

REZULTATI MIKROOGLEDA ŠEĆERNE REPE 2011. GODINE

-Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad-

SORTA

PRINOS

korena

(t/ha)

SADRŢAJ

šećera (%)

Ocena na

Cercosporu

7. 09. 2011

Broj

biljaka

(000/ha)

Iskorišćenje

šećera

(%)

Prinos

kristalnog

šećera

(t/ha)

LARA 79.72 17.44 1.05 82 16.63 13.26

DRENA 71.38 17.48 1.10 79 16.78 11.98

DARIJA 82.16 17.51 1.20 88 16.78 13.78

IRINA 83.54 17.52 1.30 91 16.77 14.01

NORA 79.20 17.30 1.15 88 16.56 13.12

VERA 82.48 17.42 1.30 86 16.68 13.77



REZULTATI MAKROOGLEDA ŠEĆERNE REPE 2011. GODINE

- KWS -

Lokalitet – Sremska Mitrovica – Laćarak

Sorta

PRINOS

KORENA

(t/ha)

SADRŢAJ

ŠEĆERA

(%)

Broj

biljaka

(000/ha)

Iskorišćenje

šećera

(%)

Prinos

kristalnog

šećera

(t/ha)

Ocena

7. 09. 2011.

Cercosporu

beticolu

(0-5)

Chiara 96.27 16.08 79 13.03 12.54 1.20

Theodora 93.37 17.18 81 14.65 13.67 0.75

Jasmina 85.12 18.10 83 15.50 13.19 1.50

Ivana 100.2 16.99 82 14.25 14.26 0.65

Aranka 94.92 16.29 91 13.66 12.96 1.65

Marianka 93.24 17.53 90 14.76 13.76 0.75

Alfonsa 96.75 16.68 97 13.87 13.41 1.00

Bruna 88.14 17.19 89 14.43 12.71 1.50

Tinka 93.38 16.82 100 14.01 13.08 0.75

Serenada 97.52 16.84 88 14.24 13.88 1.20

Begonia 89.94 17.23 83 14.61 13.14 1.00

Laetitia 85.17 15.14 96 11.83 10.07 1.75

Severina 94.18 17.09 91 14.67 13.81 1.75

- Elem. parc. -500 m² Tehnologija proizvodnje primenjena kod svih ogleda

- Predusev –soja , zemljište sa rizomanijom , pre tri godine bila repa

- NPK (na bazi N-min) 132 kg/ ha N, 80 kg / ha P, 120 kg /ha K

- Datum setve 24. 03. 2011. na konačno rastojanje u redu od l8 cm.

- Datum i način vaĎenja ,vaĎenje 23.09.2011.Holmer 6-redi

- Korišćeni herbicidi: Zaštita od korova raĎena I tretman 21.04.2011. sa herbicidima

Betanal AM 11 0.8 l/ha + Goltix 0.8 l/ha +Safari 0.30 gr/ha +Trend 0.05 %,

II tretman raĎen 11. 05. 2011. sa Betanal exspert 1.5 l/ha + Goltix 2.0 l/ha .

- Zaštita od repine pipe raĎena je sa insekticidom Nurelle-D 1.5 l/ha 22. 04. i 23. 04.

2011. sa Lebaycid EC-50 1.6 l/ha.

- Zaštita useva od Cercospore beticole: I tretman 4. 07. 2011. vršena sa fungicidom

Sphere 0,4 l/ha;

II tretman raĎen 21. 07. 2011. sa Rias 0.5 l + Bravo 1,0 l po ha;

III tretman 8. 08. 2011. Sphere 0,4 l po ha IV tretman 25. 08. 2011. Duet ultra 0.6

l/ha.

dr Katica Škrbić



REZULTATI UTICAJA ROKA VAĐENJA NA PRINOS I KVALITET KORENA

REPE KOD KWS- SORTI 2011. GODINE

SORTA

PRVI ROK VAĐENJA

05. 09. 2011.

DRUGI ROK VAĐENJA

27. 09. 2011.

PRINOS

KORENA

(t/ha)

SADRŢAJ

ŠEĆERA

(%)

PRINOS

KORENA

(t/ha)

SADRŢAJ

ŠEĆERA

(%)

1. Chiara 76.6 15.25 88.9 15.13

2. Theodora 70.1 16.51 86.6 17.31

3. Jasmina 65.8 17.06 81.2 17.20

4. Ivana 75.2 16.34 93.4 16.65

5. Aranka 79.1 15.55 96.7 16.95

6 Marianka 80.3 16.63 90.5 17.35

7. Alfonsa 82.5 15.77 92.5 16.35

8. Bruna 72.8 16.80 82.0 16.93

9. Tinka 82.9 16.47 94.5 16.95

10.Serenada 80.2 16.08 93.3 17.06

11. Begonia 70.3 16.65 84.8 17.00

12. Laetitia 74.9 15.48 85.1 15.79

13.Severina 71.5 16.69 88.4 17.03

PROSEK 75.55 16.25 89.07 16.74

RAZLIKA 13.52 0.49 VIŠE 17.89 % VIŠE 3.0 %

dr Katica Škrbić



REZULTATI MAKROOGLEDA SOJE 2011. GODINE

Redni Sorta Grupa % vlage Prinos kg/ha

Broj linija zrenja u ţetvi sa 13 % vlage

1 BG-L-1375 0-00 7,7 2580

2 BG-L-1381 0 6,9 2451

3 DUKAT I 6,5 2893

4 BG-L-1370 I 7,0 3100

5 BG-L-1389 I 8,9 3363

6 GALEB I 7,0 3121

7 BG-L-5156 II 7,6 2764

8 GORŠTAK II 8,3 3214

9 LANA II 9,6 2669

10 LIDIJA II 7,5 2836

11 LAURA I 8,5 2907

12 IDILA II 8,0 3343

13 TRIJUMF II 7,3 3446

14 RUBIN II 7,7 3327

15 VENERA II 7,8 3322

16 VOJVODJANKA II 6,9 3475

17 NS-L-414260 I 8,5 3560

18 NS-L-210367 I 8,7 3290

19 NS MAXIMUS (410045) I 8,0 3670

20 DIVA I 6,8 3401

21 VICTORIJA I 8,0 3446

22 SAVA I 8,0 3295

23 BALKAN I 7,8 3460

24 NS VIRTUS (400050) I 7,7 3214

25 NS-L-401041 0 7,8 3203

26 NS ZENIT 0 7,0 3595

27 GALINA 0 8,2 3498

28 VALJEVKA 0 8,0 3567

Radislav Kovačević, dipl. ing.



REZULTATI MAKROOGLEDA KOMERCIJALNIH HIBRIDA KUKURUZA

Redni

broj

Hibrid Ostvareni

sklop

(bilj/ha)

Vlaga zrna

pri ţetvi

(%)

Prinos zrna JUS

standard

(kg/ha)

1. KXA 8390 Galicio 71000 13,4 7644

2. KXA 8472 Kinemas 71000 12,0 9190

3. KXA 8492 Krebs 71000 13,6 7020

4. KXA 8553 Kampius 66000 14,4 7732

5. KXA 0555 71000 13,8 7248

6. KXA 9482 69000 12,7 7684

7. KXA 9483 71000 14,3 8343

8. KXA 9491Kolumbaris 71000 15,2 9041

9. KXA 9492 71000 15,8 9720

10. KWS 3381 71000 14,8 7587

11. Kitty 71000 13,8 8813

12. Luce 67500 14,5 8362

13. Mikado 62000 18,1 8147

14. Krabas 65000 12,6 8880

15. Kopias 67000 14,6 7841

16. Karmas 63500 11,8 9126

17. Korimbos 65000 12,4 9148

18. Klimt 63500 13,4 8793

19. Kermess 59500 16,4 8650

20. Grecale 65000 17,0 7380

21. Rulexx 70000 12,8 6288

22. Futurixx 73500 13,1 7799

23. Axxo 71000 12,7 7521

24. Bergxon 66000 13,8 7359

25. Exiperi 64500 15,0 8045

26. Tyrexx 68000 14,5 7404

27. DKC 6101 64000 17,7 9458

28. DKC 5783 71500 15,2 8517

29. DKC 5276 72000 12,7 9218

30. DKC 5170 72000 12,5 8879

31. DKC 4888 70000 12,9 8872

32. AS 72 65000 16,2 8509

33. AS 66 64500 17,2 8914

34. AS 62 68000 16,0 8524

35. AS 57 71500 16,5 8994

36. AS 55 67000 15,1 9096

37. AS 54 73500 13,5 9546

38. AS 42 70500 14,2 8502

39. AS 31 71500 13,2 7763



Redni

broj

Hibrid Ostvareni

sklop

(bilj/ha)

Vlaga zrna

pri ţetvi

(%)

Prinos zrna JUS

standard

(kg/ha)

40. Os 515 64000 13,5 8215

41. Os 5717 55000 12,9 7767

42. AGS 83 51500 18,4 7791

43. AGS 730 51000 16,6 7985

44. AGS 500 63000 16,0 7777

45. AGS 4 65000 15,6 8059

46. NK Vitorino 56000 16,3 8601

47. NK Agrano 59500 17,7 8012

48. NK Sycora 65000 14,8 9155

49. NK Maverik 64500 16,6 7297

50. NK Helico 71500 12,8 7770

51. NK Paco 75000 13,3 7994

52. Antiss 65000 19,1 7646

53. LG 3710 65000 18,0 7914

54. Poncho 68000 16,6 8586

55. LG 3540 71500 13,6 9707

56. LG 3475 71500 12,6 8947

57. LG 3535 72500 12,5 9425

58. LG 3350 75500 12,5 8822

59. PR32D12 60000 16,9 9476

60. PR33A46 68000 16,0 10984

61. PR33T56 65000 18,1 10594

62. PR35F38 71500 13,6 9663

63. PR36V74 71500 12,7 9016

64. PR36V52 68000 13,1 8723

65. PR34N61 68000 17,0 9731

66. ONELI 71500 16,2 8034

67. RANKI 67500 17,2 9814

68. REALLI 66500 15,3 8513

69. ODALI 75000 15,5 8716

70. CSM 7717 75000 13,1 8560

71. LOUBAZI 67000 13,0 8862

72. ZP 735 54500 19,0 8370

73. ZP 684 56500 15,5 8884

74. ZP 677 56000 16,4 6098

75. ZP 666 56500 16,1 9399

76. ZP 606 59000 16,2 9340

77. ZP 600 58500 15,0 8937

78. ZP 555 53000 15,8 9015

79. ZP 505 58000 17,5 9513

80. ZP 434 62500 12,5 9138



Redni

broj

Hibrid Ostvareni

sklop

(bilj/ha)

Vlaga zrna

pri ţetvi

(%)

Prinos zrna JUS

standard

(kg/ha)

81. ZP 341 68000 13,0 9013

82. NS 770 48500 17,6 8250

83. NS 7020 59500 16,2 8978

84. NS 6102 56500 17,1 9298

85. NS 6043 49500 19,4 7608

86. NS 6030 59000 17,8 8351

87. NS 6010 59500 18,0 7449

88. NS 640 ULTRA 53500 17,2 6856

89. NS 640 55000 18,1 6159

90. NS 5051 64500 15,3 7122

91. NS 5043 56000 18,6 6583

92. NS 5032 61500 16,7 6425

93. NS 444 ULTRA 62500 13,5 6132

94. NS 4030 66500 15,2 7207

95. NS 4023 64500 12,2 7903

96. NS 4022 68000 15,8 7297

97. NS 4015 59500 14,0 6573

98. NS 3014 71500 14,0 6395

99. NS 300 69000 13,1 7811

-Lokalitet Sremska Mitrovica

-Elementarna parcela: 448 m2

-Predusev: pšenica

-NPK (na bazi N-min): pred osnovnu obradu 340 kg NPK 15 : 15 : 15 (17. 12. 2010.),

predsetveno UREA 46% 250 kg/ha (11. 04. 2011.)

ukupno NPK: 166 : 51 : 51

-Datum setve: 27. april

-Korišćeni herbicidi: Terbis 1,5 l/ha + Acetomark 2 l/ha

-Datum ţetve: 15. oktobar 2011.

Mr. Vladimir Marić



REZULTATI MAKROOGLEDA SUNCOKRETA 2011. GODINE

EKLLOR 4,5 48,7 2.900

SINKLLOR 3,8 45,6 3.040

AGROTEHNIČKI PODACI:

1. Tip zemljišta: ritska crnica

2. Agrohemijska analiza zemljišta:

Humus

(%) pH u KCl pH u H2O

CaCO3

(%)

P2O5

(mg/100g)

K2O

(mg/100g)

2,5 7,3 8,1 7,6 14,3 24,7

3. Predusev: kukuruz

4. Veličina osnovne parcele po hibridu: 840 m2

5. Rasturanje mineralnih Ďubriva:

a) osnovno Ďubrenje – NPK 8:24:16 220 kg/ha - 22. 11. 2010.

b) predsetveno Ďubrenje – UREA 46 % 150 kg/ha - 16. 04. 2010.

6. Osnovna obrada: duboko oranje 25 cm - 28. 11. 2010.

7. Zatvaranje brazde:

8. Predsetvena priprema: 17. 4. 2011.

9. Setva: 20. 04. 2011. (sejalica PSK-OLT 4 reda)

10.Primena herbicida: posle setve, a pre nicanja : 21. 04. 2011. Gardoprim gold 4 l/ha

11.Nicanje: 04. 05. 2010.

12.Kultiviranje: 30. 05. 2010.

13.Ţetva: 18. 09. 2011.

Radislav Kovačević, dipl. ing.

H I B R I D

Vlaga

u žetvi

(%)

Masa 1000

zrna (g)

Prinos kg /ha

( JUS kvalitet )

NK ROCKY 4,1 47,4 3.043

NK SINGI 4,4 47,5 3.103

NK TRISTAN 5,3 57,9 2.717

NK CAMEN 4,5 50,4 3.393

NK DOLBI 4,2 54,9 3.448

NK DELFI 5,4 56,7 3.839

NK KONDI 7,3 53,0 3.479

NK ARMONI 6,3 54,1 3.485

NK FERTI 4,5 46,1 3.396

NK NEOMI 6,8 49,1 3.346

NK ADAGIO 6,0 50,2 3.089

NK ALEGO 5,3 53,6 3.710



SKLADIŠNE BOLESTI VOĆA

Posle berbe, sve do upotrebe odnosno

iznošenja na trţište plodovi jabučastog

voća se čuvaju neko vreme u skladištima,

i tada su izloţeni napadu raznih parazitnih

mikroorganizama. Uslovi skladištenja su

često neadekvatni, zbog čega dolazi do

gubitaka.

U većini slučajeva su to bolesti truleţi.

Prouzrokovači su parazitne gljive, koje su

prisutne na plodovima još tokom berbe i

zajedno sa njima dospevaju u skladišta.

Gljive prodiru sa površine ploda u

unutrašnjost kroz mehanička oštećenja, a

neke kroz lenticele ili preko peteljke.

Posle ulaska u plod javlja se truleţ,

tkivo postaje mekano , crne ili smeĎe boje ,

i samim tim plodovi postaju potpuno

neupotrebljivi. Sa zaraţenih, zaraza se širi

na susedne zdrave plodove i moţe doći do

velikih gubitaka.

Najznačajnije bolesti koje se razvijaju na

plodovima posle berbe i tokom

skladištenja su: meka truleţ Penicillium

expansum ( prouzrokovač zelene plesni ),

Monilinia fructigena (prouzrokovač mrke

truleţi ), Botryotinia fuckeliana

(prouzrokovač sive truleţi), Glomerella

cingulata (Gloeosporium fructigenum)

(prouzrokovač gorke truleţi), Pezicula

malicorticis (prouzrokovač truleţi –

volovsko oko), Botryosphaeria dothidea

(prouzrokovač bele truleţi), Alternaria

alternata (prouzrokovač alternariozne

truleţi).

Pomenute gljive su prisutne i

razvijaju se u godinama sa većom

količinom padavina, i na nedovoljno

zaštićenim plodovima se razvijaju i gljive

iz roda Mucor, Rhisopus, Aspergillus. U

sušnim godinama i visokim temperaturama

tokom leta i niskom relativnom vlaţnošću

pojavljuju se gljive iz roda Fusarium,

Trichotecium, Alternaria itd.

PENICILLIUM EXPANSUM

Zelena , meka ili vlaţna truleţ je

jedna od najdestruktivnijih bolesti u

skladištima.Početni simptomi su u vidu

mekih, vodenastih, sitnih pega koje se pri

povoljnim uslovima brzo povećavaju i

zahvataju veću površinu ploda.IzmeĎu

obolelog i zdravog tkiva se uočava jasna

granica. Trulo meso je vodenasto, mekano,

lako se odvaja od zdravog. Siguran

dijagnostički znak za ovu bolest je pojava

karakterističnog zemljanog plesnivog

mirisa i masa plavozelenih spora.



MONILINIA FRUCTIGENA

Pojava manjih okruglastih mrkih

pega, koje se šire , u povoljnim uslovima T

i sa dosta vlage mogu zahvatiti plod koji

za par dana moţe potpuno propasti. Na

površini ploda dolazi do fruktifikacije

parazita. Kroz pukotine na pokoţici izlaze

reproduktivni organi, pepeljaste boje i to u

vidu koncentričnih krugova, što je

karakterističan znak za ovu bolest. Oboleli

plodovi gube vodu, suše se i pretvaraju u

mumije.

GLOMERELLA CINGULATA

Male okruglaste pege, svetlosmeĎe

boje se u povoljnim uslovima brzo

povećavaju i postaju kruţne i utonule u

centru formirajući tanjirasto udubljenje na

površini ploda. Kada pega dostigne

veličinu od 1-2 cm, na njenoj površini se

formiraju plodonosna tela, obično oko

centra pege. U vlaţnim uslovima se razvija

obilje konidija u vidu ţelatinozne mase

krem ili ţućkastonarandţaste boje, a pri

suvom vremenu masa konidija postaje

zgusnuta. Sa starenjem, površina pega

postaje naborana i one utanjaju, postaju

crne, šire se i spajaju i dovode do potpune

truleţi.

Promene u mesu ploda su

karakterističan dijagnostički znak za ovu

bolest. Odmah posle pojave pega, truleţ se

širi ka jezgru u obliku kupe, pa pojas

istrulog tkiva na poprečnom preseku ploda

ima oblik latiničnog slova V. Meso ploda

je vodenasto ali nije sluzasto, i u njemu

gljiva formira toksine koji takvom plodu

daju gorak ukus.

BOTRYOTINIA FUCKELIANA nekoliko stadijuma

Početni simptomi se uočavaju u vidu

bledih ţutosmeĎih pega nejasnih ivi-ca.

Pri povoljnim uslo-

vima one se šire a

obolelo tkivo

postaje tamno-

smeĎe sa jasnom

tamnom ivicom.

Na crvenim plodo-

vima oko lenticela

se mogu zadrţati

tamne pege čak i

kada su plodovi

potpuno truli.

Monilinia fructigena

Glomerella cingulata

Botryiotinia fuckeliana



Takvi plodovi česti izgledaju kao da su

pečeni, a u kasnijoj fazi trulo meso ima

sladunjav miris.

PEZICULA MALICORTICIS

ALTERNARIA ALTERNATA

Suzbijanje parazita uskladištenih proiz-

voda nije jednostavno i potrebno je

primeniti niz mera i to u voćnjacima tokom

gajenja i tokom njihovog čuvanja. U

voćnjacima treba što bolje izvesti

fitosanitarne mere kao što su:

- redovno uklanjanje prezimelih izvora

inokuluma (mumificirani plodovi, rak rane,

izumrle grane), - u toku vegetaciju

posebnu paţnju posvetiti hemijskoj zaštiti

da bi se plodovi što bolje sačuvali od

napada prouzrokovača bolesti i štetočina.

Naročito veliki značaj imaju poslednja

tretiranja pred berbu plodova , primenjivati

preparate sa kratkom karencom.

Smanjenju pojave bolesti u

skladištima za vreme čuvanja plodova

doprinose i berba u optimalnoj zrelosti,

izbegavanje povreĎivanja plodova pri berbi

i transportu, sortiranje i odvajanje obolelih

plodova pre unošenja u skladište,

dezinfekcija ambalaţe, voditi računa o

uslovima u skladištu a to se odnosi na

optimalnu temperaturu, vlaţnost, sadrţaj

CO2, i etilena.

Mirjana Tojagić Milovanović, dipl. ing.

Pezicula malicorticis

Botryotinia fuckeliana Alternaria alternata

Alternaria alternata



MIKOTOKSINI - OPASNOST ZA PROIZVODNJU MLEKA

Plesni proizvode jedinjenja koja se

nazivaju mikotoksini koji predstavljaju

sekundarni proizvod metabolizma plesni i

imaju štetne delovanje na muzna grla koja

konzumiraju hranu kontaminiranu

mikotosinima.Procena je da u celom svetu

oko 25% useva godišnje zaraţeno

mikotoksinima.

Bolesti biljaka na polju karakterišu gubitak

u prinosu, gubitak u kvalitetu i

kontaminacija mikotoksinima. Razvoj

plesni i proizvodnja mikotoksina kao

sekundarnih proizvoda metabolizma plesni

obično se povezuje sa ekstremnim

vremenskim uslovima koji su uzrok

oštećenja biljaka, lošim uslovima

skladištenja i uslovima hranjenja.

Mesta pojavljivanja toksigenih plesni: Mesto Vrste plesni

1.Na polju A.flavus, Claviceps purpurea, F.moniliforme, F.graminearium

2.Tokom ţetve F.sporotrichioides, Cladosporium spp., Trihotecium roseum

3.Tokom skladištenja Penicillium spp., Aspergilus spp., Fusarium spp.

Plesni Aspergillus, Fusarium i Penicillium

su najvaţnije u proizvodnji mikotoksina

štetnih po zdravlje ţivotinje. Najštetniji

mikotoksini su: aflatoksin (uglavnom ga

proizvodi plesan Aspergillus),

deoksinivalenol, zearalenon, toksin T-2 i

fumonizin (proizvodi plesan Fusarium) i

ohratoksin i toksin PR (prozvodi plesan

Penicillium). U stočnoj hrani se najčešće ne

nalazi samo jedan mikotoksin,uvek se nalazi

više njih u kombinaciji. Mikotoksini, mogu

biti osnovni uzročnici akutnih zdravstvenih

problema ili problema u proizvodnji

mlečnog stada, a doprinose i razvoju

hroničnih problema (velika učestalost

bolesti, slaba reprodukcija i prozvodnja

mleka ispod optimalnog nivoa).

http://www.patent-co.com/images/miko2.jpg



Osnovni načini štetnog delovanja

mikotoksina su:

1) smanjuju uzimanje hrane,

2) menjaju nutritivnu vrednost hrane,

apsorpciju i metabolizam hranljivih

materija,

3) utiču na lučenje endokrinih i egzokrinih

ţlezda i

4) slabe imunološki sistem. Simptomi su

često nespecifični i rezultat su niza uticaja,

što oteţava ili onemogućava postavljanje

dijagnoze.

Najčešći simptomi delovanja mikotoksina

na mlečna goveda su smanjena proizvodnja

mleka, manja konzumacija hrane, povratna

dijareja (ponekad sa krvavim ili tamnim

izmetom), nakostrešenost dlake, poremećaj

reprodukcije koji uključuje neredovne

estrusne cikluse, manji stepen začeća,

embrionalna smrtnost i pojava estrusa u toku

graviditeta,dislocirano sirište, ketoza,

zadrţana placenta, metritis, mastitis i masna

jetra.

Ispitivanje nivoa aflatoksina većih od 100

ppb, je pokazalo da ta količina dovodi do 3

puta veće količine aflatoksina u mleku od

dozvoljne. TakoĎe je dokazano da je

reproduktivna efikasnost opala kada su

krave konzumirale 120 ppb aflatoksina i da

hrana bez mikotoksina dovodi do povećanja

količine mleka za više od 25%. Rezultati

istraţivanja deoksinivalenona u Kanadi, u

kome je korišćeno 18 krava u prvoj laktaciji,

a praćen srednji deo laktacije (prosečno 19,5

kg mleka), pokazali su da krave koje

konzumiraju hranu zaraţenu sa deoksi-

nivalenom (4 do 5 ppm) daju 13% manje na

mast korigovanog mleka od krava koje su

konzumirale zdravu hranu. Ispitivanje

zearalenona na junicama koje su dobijale

250 mg zearalenona preko ţelatinskih

kapsula (proračunate koncentracije u hrani

od oko 25 ppm zearalenona), stepen začeća

je smanjen oko 25%.Kod ispitivanja

fumonizina,krave (rase Holštajn i Dţersej)

koje su dobijale hranu koja sa 100 ppm

fumonizina 7 dana pre početka laktacije i

nakon 70 dana imale su manju proizvodnju

mleka (6 kg po kravi dnevno), što je

objašnjeno manjim konzumiranjem hrane.

Preventivno delovanje sa ciljem

sprečavanja formiranja mikotoksina je od

najvećeg značaja, pošto postoji malo

načina da se potpuno prevaziĎu problemi

kada su mikotoksini prisutni. Treba

obezbediti da se hraniva skladište sa

propisanim sadrţajem vlage i dobro

očuvane graĎe. Ţitarice i drugu suvu hranu

(seno), treba skladištiti sa niskim

sadrţajem vlage (<14%), ispod koga se

plesni teško razvijaju, a potom voditi

računa da ostanu suvi. Redovno i temeljno

čišćenje i dezinfekcija magacina i silosa je

najeftiniji način preventive pojave plesni u

skladišnom prostoru. Provetravanje

skladišta sa zrnastim hranivima je veoma

vaţno da bi se smanjilo širenje vlage i

hraniva očuvala u dobrom stanju. Na

trţištu postoje aditivi koji se koriste u cilju

smanjenja razvoja plesni, a time i u

formiranju mikotoksina. Upotreba

mineralnih glina - bentonit, zeolit i

aluminosilikatne gline,koje su nakon

aktiviranja sposobne da vezuju/adsorbuju

mikotoksine,koriste se za smanjenje

sadrţaja mikotoksina u namirnicama,

stočnoj hrani, ali i u digestivnom traktu,

zatim sloţeni nesvarljivi ugljeni hidrati

(glukomanani ili mananoligosaharidi i dr.)

dodati hrani zaraţenoj mikotoksinima kod

ţivine, svinja i goveda, pokazali su dobre

rezultate u borbi protiv mikotoksina.

Reakcije mlečnih goveda na neke od ovih

proizvoda pokazale su pozitivne efekte a

saznanje da su bezbedni kao aditivi stočnoj

hrani preporučuje ih kao dodatak u ishrani

krava sa ciljem očuvanja zdravlja, repro-

duktivne aktivnosti i visoke proizvodnje

muznih grla.

Željko Graovac, dipl.inž.stočarstva



REZULTATI MAKROOGLEDA STRNIH ŢITA 2011. GODINE

Rang

prinosa Vrsta Sorta

Prinos (kg/ha) (14% vlage)

1 Ozimi ječam KG Rekord 7.675

2 Ozimi ječam NS 565 (2003) 7.666

3 Ozimi ječam NS Nonius (2003) 7.632

4 Ozimi ječam NS 525 7.509

5 Ozimi ječam NS Atlas (2005) 7.440

6 Ozimi ječam KG Grand (2002) 7.131

7 Jari ječam SJB Scarlet (2004) – jesenja setva 6.453

1 Ozima pšenica LG Apache (2007) 8.480

2 Ozima pšenica NS Arabeska (2010) 7.939

3 Ozima pšenica NS Gora (2009) 7.921

4 Ozima pšenica KWS Sirtaki (2010) 7.864

5 Ozima pšenica LG Nikol (2010) 7.753

6 Ozima pšenica LG Arlequin (2009) 7.494

7 Ozima pšenica CS Sorrial 7.486

8 Ozima pšenica NS Etida (2006) 7.419

9 Ozima pšenica NS Gordana (2008) 7.163

10 Ozima pšenica NS Dika (3-1359) (2010) 7.083

11 Ozima pšenica LG Andino (2009) 7.075

12 Ozima pšenica NS Zvezdana (2005) 7.027

13 Ozima pšenica NS Pobeda (2007) 6.971

14 Ozima pšenica KG Planeta (2005) 6.825

15 Ozima pšenica NS Angelina (2006) 6.613

16 Ozima pšenica KG Kruna (2003) 6.053

1 Ozimi tritikale NS Odisej (2003) 6.993

2 Ozimi tritikale KG Trijumf (2003) 5.821

1 Jari ječam SP Sebastian (2005) 5.169

2 Jari ječam SJB Scarlet (2004) 5.447

1 Jara durum pšenica SPS Levante (2009) 4.333

• Površina parcelice: za sve sorte je 400 m2 osim za poslednje tri gde iznosi 285 m

2

• Osnovna obrada: tanjiranje dva puta

• Setva: 06. 11. 2010.

• Đubrenje: 300 kg NPK 15:15:15, prihranjivanje 200 kg UREA 46%N odreĎeno prema

sadrţaju azota u zemljištu

• Zaštita: Tretiranje insekticidima protiv Lema spp. (preparat Konzul) i fungicidom protiv

Fusarium spp. (preparat Prosaro)

• Ţetva: prema 23. 06. - 15. 07. 2011.

Zoran Martinović, dipl. ing.



SREDNJE MESEĈNE TEMPERATURE VAZDUHA I KOLIĈINA PADAVINA

U 2011. GODINI Sremska Mitrovica – Meteorološka stanica Laćarak

Tab. 1. Srednje meseĉne temperature vazduha (ºC)

MESEC

DEKADE Prosek

2011. VIŠEGOD.

PROSEK

1948-1986.

10-

GODIŠNJI

2000-2009.

I II III

MART - 0.29 9.55 9.35 6.31

APRIL 13.21 10.4 15.75 13.12 11.5 12.3

MAJ 12.47 16.98 19.95 16.58 16.4 17.9

JUN 21.57 19.96 20.31 20.61 19.5 20.6

JUL 21.93 25.64 19.32 22.20 20.8 22.0

AVGUST 21.80 21.73 23.76 22.47 20.4 21.9

SEPTEMBAR 21.69 21.74 17.23 20.22 16.6 16.2

OKTOBAR 14.12 8.47 8.94 10.46 12.2 12.0

Vegetacioni period od IV – X 16.5 16.7 17.5

Tab. 2. Koliĉina padavina (mm )

MESEC

DEKADE

Uupno

2011.

VIŠEGOD.

PROSEK

1948-1986.

10-

GODIŠNJI

2000-

2009.

I II III

MART 0.7 5.8 9.9 16.4

APRIL 1.0 18.4 0.1 19.5 51.0 45.5

MAJ 25.5 9.7 28.0 63.2 61.0 56.1

JUN 60.0 7.6 2.5 70.1 89.0 84.6

JUL 6.4 - 87.0 93.4 66.0 46.2

AVGUST 6.1 - - 6.1 53.0 62.4

SEPTEMBAR 2.6 9.2 5.8 17.6 42.0 54.6

OKTOBAR 10.1 2.6 13.8 26.5 42.0 60.7

Vegetacioni period od IV – X 296.4 404.0 410.1

Prosečna srednja dnevna temperatura

vazduha u vegetacionom periodu

2011.godine iznosila je 16.5 º C što je 1.1 º

C iznad višegodišnjeg proseka. Tokom

čitavog vegetacionog perioda prosečne

srednje dnevne temperature su bile iznad

višegodišnjeg proseka, a razlike su se

kretale od + 1.6 º C u aprilu do + 3.7 º C u

septembru. Jedino je oktobar bio za 1.7 º C

hladniji u odnosu na višegodišnji prosek.

Prosečne zimske padavine (novembar

2010. – mart 2011.) iznosile su 177.6 mm

što je ispod višegodišnjeg proseka. Tokom

vegetacionog perioda u 2011 .palo je samo

296.4 mm kiše što je manje za 86.6 mm od

višegodišnjeg proseka. Prosečna mesečna

količina padavina je bila veća jedino za

mesec maj i jul dok je u ostalim mesecima

zabeleţen nedostatak padavina. Nedostatak

padavina u aprilu mesecu je uticao na

nešto slabije klijanje i nicanje kod svih

kultura.



MATIĈENJE - KAKO I ZAŠTO

Ono što se provlači kao osnovni uslov za

ostvarivanje prava na podsticajna sredstva

u stočarstvu je pojam kvalitetna priplodna

ţivotinja i umatičene priplodne domaće

ţivotinje.

Pravilnikom o uslovima za ispunjavanje

punog i nepotpunog porekla kvalitetnih

priplodnih domaćih ţivotinja,uslovima za

upis domaćih ţivotinja u matičnu

evidenciju,odnosno u registar,kao i o

sadrţini i načinu voĎenja matične

evidencije ,odnosno registra,je regulisano

koje ţivotinje ispunjavaju uslove za puno

poreklo.

Kvalitetne priplodne domaće ţivotinje

imaju puno poreklo pod uslovom da su

njihovi roditelji i roditelji roditelja upisani

u matičnu evidenciju, izuzev kod kopitara

gde puno poreklo imaju ona grla kod kojih

je pet generacija predaka upisano u

matičnu evidenciju .

Puno poreklo utvrĎuje se uvidom u

matičnu evidenciju.

U glavni deo matične evidencije upisuju se

kvalitetne priplodne domaće ţivotinje čiste

rase, dobijene u skladu sa glavnim

odgajivačkim programom, ako:

1) imaju poznate roditelje i roditelje

roditelja iste rase,da su roditelji pod

kontrolom ovlaštenih odgajivačkih

oragnizacija, izuzev kod kopitara gde

moraju imati poznato pet generacija

predaka;

2) su obeleţene od roĎenja u skladu sa

propisima kojima se ureĎuje obeleţavanje;

3) ispunjavaju uslove za izdavanje

pedigrea, u skladu sa glavnim

odgajivačkim programom.

Grla upisana u glavni deo matične

evidencije dobijaju HB broj.

Kvalitetne priplodne domaće ţivotinje

mogu se upisati u matičnu evidenciju kao

ukrštene domaće ţivotinje, ako je udeo

gena dominantne rase manji od 87,5%,

izuzev ako to nije drugačije odreĎeno

glavnim odgajivačkim programom.

U dodatni matičnu knjigu upisuju se sva

grla čiste rase koja ne ispunjavaju uslove u

pogledu porekla za oba roditelja i

programski melezi sa punim poreklom.

Grla upisana u dodatni deo matične

evidencije dobijaju RB broj.

Ono što je bunilo poljoprivredne

proizvoĎače koji su počinjali matičenje je

to da njihova grla imaju ušnu markicu a

nisu umatičena.Ušna markica predstavlja

identifikacioni broj ţivotinje i dokazuje da

je upisana u bazu podataka verterinarske

sluţbe ali takvo grlo nije automatski i

umatičeno tj. upisano u glavnu (ili

dodatnu) matičnu evidenciju.

Pored ostvarivanje prava na podsticajna

sredstva u stočarstvu, na osnovu grla koja

su umatičena poljoprivredni proizvoĎači

zainteresovani za zakup drţavne zemlje

imaju pravo prečeg zakupa po osnovu

odgoja umatičenih ţivotinja.

Pored matičenja koje obavljaju osnovne

odgajivačke organizacije prednost

matičenja je i stručna pomoć koju će

odgajivači dobiti saraĎujući sa stručnim

licima iz osnovnih odgajivačkih

organizacija.TakoĎe matičenje će biti bitno

prilikom pristupanja evropskoj uniji jer će

svi preraĎivači koji budu ţeleli da prodaju

svoje proizvode u evropskim trţnim

centrima morati da ispoštuju pravila

GLOBALGAP.

GLOBALGAP je meĎunarodni komer-

cijalni standard koji obuhvata proizvodnju

primarnih poljoprivrednih proizvoda.Ovaj

standard pruţa garanciju maloprodajnim

lancima i potrošačima,da su preduzete sve

mere kontrole (da je proizvod praćen od

njive tj štale do trpeze) da bi proizvod bio

bezbedan po zdravlje potrošača.

GLOBALGAP se zasniva na sledljivosti

podataka koja se garantuje

matičenjem.GLOBALGAP obuhvata

sisteme sertifikacije voća, povrća, cveća i

ukrasnih biljaka, ribarstva, stočarskih

proizvoda i integrisane poljoprivredne

proizvodnje,koji se primenjuju u više od

40 zemalja u svetu.

Na teritoriji Srema matičenje trenutno

obavljaju Osnovne odgajivačke



organizacije : S.Z. “Gomolava“ Hrtkovci,

Z.Z. “Agrotim“ Sremska Mitrovica,

Veterinarska stanica „Donji Srem“

Kupinovo i Veterinarska stanica “Sremska

Mitrovica“ Sremska Mitrovica. Osnovne

odgajivačke organizacije imaju mogućnost

rada na celoj teritoriji Republike Srbije

tako da poljoprivredni proizvoĎači mogu

napraviti izbor sa kojom će organizacijom

sklopiti tripartitni ugovor. Svako ko je u

dilemi da li da počne da matiči svoja grla

treba da zna da matičenje predstavlja ulog

u budućnost.

Šema načina organizacije odgajivačkih organizacija i put informacija od poljoprivrednih

proizvoĎača ka Ministarstvu poljoprivrede,trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

Željko Graovac, dipl.inž. stočarstva

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i

vodoprivrede

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,

vodoprivredu i šumarstvo

Glavna оdgajivaĉka organiozacija

Poljoprivredni fakultet, Departman za

stoĉarstvo, Novi Sad

12 Regionalnih odgajivaĉkih organizacija

(Organizacija po ĉl. 8 Zakona o stoĉarstvu)

Osnovne оdgajivaĉke

оrganizacije Pravna lica koja su

vlasnici stoke

(Organizacija po чl.6 i 7 Zakona o

stočarstvu)

Osnovne оdgajivaĉke оrganizacije

Zemljoradničke zadruge

(Organizacija po чl. 6 i 7 Zakona o

stočarstvu )

Osnovne оdgajivaĉke оrganizacije

Pravna lica koja ispunjavaju

minamalne tehničke uslove iz čl. 6 i

7 Zakona o stočarstvu

Documents

POLJOPRIVREDNA STRUĈNA SLUŢBA Sremska Mitrovicapolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files/PSSSM_Bilten_1... · ASKETA 80.86 17.59 0.75 80 14.90 12.04 LIPTA 91.45 16.96