PSS „SOMBOR“ SOMBOR

Poljoprivredni informator

Sombor, februar 2013

PSS „SOMBOR“ DOO SOMBOR

Poljoprivredni informator

Sombor, februar 2013.

2

3

Jelena Ivan,dipl.ing.

Setva soje Blagovremena setva soje treba da obezbedi brzo i normalno klijanje i nicanje useva, ravnomeran raspored semena u horizontalnom i vertikalnom smeru, kao i optimalnu gustinu useva. Soju treba sejati kada je temperatura zemljišta od 10-12oC, dakle vreme setve soje uvek treba vezivati za temperaturu setvenog sloja, a ne strogo za datum. U našim klimatskim uslovima setva u optimalnom agrotehničkom roku jedan je od osnovnih činilaca koji utiču na visinu i stabilnost prinosa. Ako soju posejemo suviše rano to će dovesti do usporavanja klijanja, hladno i vlažno vreme dovodi do pojave bolesti semena i ponika što za posledicu može da ima proređen sklop soje. Poznato je da je mlada biljčica soje otpornija na niske temperature od ponika kukuruza, može da podnese kratkotrajne mrazeve (od -3oC do -4oC), pa je opasnost od izmrzavanja manja nego kod kukuruza. Ako soju posejemo rano period od setve do nicanja traje duže. Datum setve manje utiče na prinos sorti kraće vegetacije, dok je negativan efekat kašnjenja setve kod sorti duže vegetacije više izražen. Usev posejan u početku optimalnog agrotehničkog roka bolje izbegava kritičan sušni period u julu i avgustu. Smanjenje prinosa usled prekasne setve ne može sprečiti niti povećana količina semena u setvi. U našem regionu sorte druge grupe zrenja treba sejati početkom aprila, ranostasne sorte treba sejati tokom aprila, sorte kraće vegetacije možemo sejati tokom aprila, ali i početkom meseca maja. Gustina useva manje utiče na prinos soje nego što je to slučaj kod kukuruza. Nije redak slučaj da se preteruje sa količinom semena soje u setvi, no treba imati u vidu da veća gustina utiče na povećanje visine donjih mahuna, da je usev u gustom sklopu osetljiviji na sušu, što je poslednjih godina kod nas vrlo aktuelno. Takođe, u pregustom sklopu veća je opasnost od poleganja i bolesti. Ako je usev soje ređi no što je optimalno, biljke se intenzivnije granaju, ali su donje mahune niže, što za posledicu može imati veće gubitke u žetvi soje. Za sorte druge grupe zrenja preporučuje se sklop od 350 do 400 000 biljaka po hektaru, za sorte

4

prve grupe zrenja 400 do 450 000 biljaka po hektaru, za sorte nulte grupe zrenja 500 000 biljaka po hektaru. Preporučen sklop za sorte 00 grupe zrenja je 550-600 000 biljaka po hektaru. Što se tiče međurednog razmaka u setvi soje istraživanja pokazuju da nema značajnih razlika u prinosu pri međurednom razmaku od 50 i 70cm, ali ako se seje na 70cm međuredno u redu treba sejati gušće, odnosno svaka sorta treba da se seje na preporučeni sklop. Krupnoća semena i klijavost veoma variraju od godine do godine, pa se potrebna količina semena za setvu računa uzimajući u obzir ove karakteristike semena. Dubina setve soje izuzetno je važna jer soja prilikom nicanja iznosi kotiledone na površinu zemljišta. Ako posejemo soju suviše duboko a zemljište je hladno, period nicanja soje biće dug. Ako je setva soje suviše plitka lako može doći do isušivanja površinskog sloja zemljišta, što takođe može negativno uticati nicanje useva. Optimalna dubina setve soje je 4 do 5cm. U hladna i teška zemljišta sa nepovoljnom strukturom treba soju sejati pliće, a na lakšim, peskovitim i struktarnim zemljištima nešto dublje. Ako je setva kasna, a ima dovoljno vlage u zemljištu može se posejati i nešto pliće, radi bržeg nicanja useva. Veoma je važno da je dubina setve soje ujednačena jer to utiče na ujednačeno nicanje i početni porast mladih biljaka soje. Veoma je važno da se seme soje pre setve inokulira, odnosno zarazi kvržičnim bakterijama. Poznato je da soja kao leguminoza ima sposobnost da svoje potrebe u azotu podmiruje njegovim usvajanjem iz vazduha putem simbioze sa kvržičnim bakterijama na svom korenovom sistemu. Tokom klijanja i nicanja biljka soje koristi ovaj i druge hranljive elemente iz kotiledona. Prve kvržice na korenu soje počinju da se javljaju oko 7 dana nakon nicanja useva, a nakon 10-14 dana one su sposobne da hrane biljku azotom iz vazduha. Iz ovih razloga veoma je važno upotrebiti mikrobiološko đubrivo za soju, koje do upotrebe treba čuvati na temperaturi od 4oC, pošto su u pitanju bakterije, dakle živi organizmi. Mikrobiološko đubrivo treba upotrebiti prema uputstvu koje se nalazi na njegovom pakovanju, uz propisanu količinu vode, i obavezno u hladu, jer pri neposrednom dejstvu sunčeve svetlosti kvržične bakterije mogu da izgube svoju vitalnost. Iz ovih razloga inokulaciju semena treba vršiti neposredno pre setve, a tretirane veće količine semena koje se isti dan ne utroše preporučljivo je sutradan ponovo inokulisati.

5

Jelena Ivan,dipl.ing.

Tehnologija proizvodnje proteinskog graška za zrno

Zrno proteinskog graška sadrži 23-28% sirovih proteina, 5-6% celuloze, oko 1% masti i 3% pepela. Proteini graška se odlikuju dobro izbalansiranim aminokiselinama, njihov sastav je sličan proteinima soje. Proteinski grašak uz skromna ulaganja može dati dobar finansijski efekat u proizvodnji. Grašak je usev najranijeg prolećnog roka setve, kratke vegetacije, rano napušta zemljište, a ostavlja ga čisto od korova jer je grašak usev gustog sklopa. U simbiozi sa kvržičnim bakterijama usev proteinskog graška obavlja fiksaciju atmosferskog azota, tako da nakon njegovog skidanja u zemljištu ostaju značajne količine azota. Takođe, grašak veoma dobro koristi rezerve zemljišne vlage, kao i prolećne padavine, a vegetaciju završava pre nastupanja letnjih suša.

Grašak ne podnosi monokulturu, značajno smanjuje prinos i u uslovima jednogodišnjeg uzastopnog gajenja, pa ga obavezno treba gajiti u plodoredu. Na istu parcelu grašak može da se vrati tek nakon tri godine. Grašak se može uspešno gajiti posle gotovo svih njivskih biljaka osim mahunjača. Grašak za proizvodnju suvog zrna odličan je predusev za skoro sve gajene njivske biljke jer ostavlja zemljište čisto od korova i obogaćeno azotom. Ako postoji mogućnost navodnjavanja nakon žetve graška se mogu gajiti postrni usevi. U našim uslovima grašak je dobar predusev za ozime strnine jer rano napušta zemljište.

Osnovna obrada za grašak treba da se izvede što ranije u jesen, na dubini 20-25cm. Grašak pozitivno reaguje na duboku osnovnu obradu, te se posle okopavina osnovna obrada izvodi na punu dubinu. Nakon strnina izvodi se zaoravanje strništa a 15-20 dana nakon ovoga izvodi se osnovna obrada zemljišta.

U proleće treba pristupiti zatvaranju brazda i predsetvenoj pripremi. Ako smo zemljište poravnali u jesen, u proleće treba parcelu pripremiti setvospremačem na dubinu od 8-10cm. Nakon predsetvene

6

pripreme zemljište treba da je dobro poravnato, jer se time kvalitetnije izvodi žetva i smanjuje se gubici zrna. S obzirom da je grašak usev rane prolećne setve ovi radovi se moraju obaviti u što kraćem roku.

Grašak ima značajne potrebe u hranljivim materijama, a njihovo usvajanje tokom vegetacionog perioda je neravnomerno. Naime, do početka cvetanja on usvoji 40% ukupne količine azota, a do kraja cvetanja i preostalih 60%. Dakle, od perioda cvetanja do kraja vegetacije grašak više ne usvaja azot. Korišćenje kalijuma se takođe završava do kraja perioda cvetanja. Za razliku od prethodna dva navedena elementa fosfor biljka graška koristi do kraja vegetacije. U proizvodnji graška organska đubriva se koriste samo u izuzetnim situacijama. Stajnjak se koristi samo na zemljištima koja su siromašna u organskim materijama i loše strukture, no stajnjak treba da je u zagorelom obliku, i to u količini 10-15 t/ha. Grašak putem simbiotske azotofiksacije koristi azot iz vazduha, pa se u njegovoj proizvodnji koriste male količine azotnog đubriva i to predsetveno. Kvržice na korenu graška pojavljuju se 2-3 nedelje posle setve, nakon čega se grašak hrani azotom iz vazduha putem simbiotske azotofiksacije. Uloga fosfora u ishrani graška je veoma značajna jer uravnotežena ishrana fosforom izaziva povećanje sadržaja belančevina u semenu graška. Ako je zemljište obezbeđeno fosforom i kalijumom više od 15mg u 100gr zemljišta, ova količina je dovoljna za postizanje prinosa graška na nivou od 3t/ha. Ako je sadržaj fosfora i kalijuma manji od 10mg u 100gr zemljišta neophodno je đubrenje ovim elementima, i to 70-100kg/ha P2O5 i 80-120 kg/ha K2O. Uobičajena količina azotnog đubriva je 40-50 kg/ha. Polovina azotnog đubriva i ukupna količina fosfora i kalijuma unose se pred osnovnu obradu zemljišta, dok se druga polovina azotnog đubriva primenjuje predsetveno.

Grašak je usev izrazito rane prolećne setve, te svako kašnjenje sa setvom povlači za sobom gubitak prinosa, naročito u suvljim i toplijim uslovima. Setvu graška treba obaviti u proleće, kada se zemljište toliko prosuši da se može obaviti predsetvena priprema, obično u drugoj polovini februara i prvoj polovini marta meseca. U setvi treba koristiti deklarisano seme novijih sorti graška manje bujnosti i sa manjom sklonošću ka grananju, koje zahtevaju sklop od najmanje 120 biljaka/m2. Upotrebljena količina semena u setvi znatno varira, zavisno od krupnoće semena, ali zavisno i od čistoće i klijavosti. Kod sorti koje imaju krupno seme koristi

7

se 150kg/ha semena, dok postoje sorte sitnog semena koje se koriste u količini 270-300 kg/ha. Optimalna dubina setve je 4-6cm, zavisno od roka setve i tipa zemljišta. Grašak se seje žitnim sejalicama, ma međurazmak od 12,5cm. Dobro je posle setve zemljište valjati kako bi usev nikao ujednačeno.

Tokom vegetacije usev graška treba zaštititi od korova, bolesti i štetočina. Na vreme treba primeniti herbicide za suzbijanje jednogodišnjih travnih i širokolisnih korova, najčešće tretiranjem posle setve, a pre nicanja. Nakon nicanja useva graška moguće je suzbijanje travnih korova. Grašak u našim uslovima napada veći broj štetnih insekata, najveću štetu grašku nanosi graškov žižak i lisne vaši. Tretiranje useva vrši se obično u fazi punog cvetanja, preparatima na bazi piretroida.

U slučaju nedostatka vlage zalivanje graška daje izuzetno dobre rezultate. Zalivati treba ako se nedostatak vlage javi u bilo kom delu vegetacionog perioda, ipak njegov najveći značaj je u fazi formiranja pupoljaka i cvetanja. Zalivna norma treba da je 30-50mm.

Žetva graška jedna je od najsloženijih agrotehničkih mera u proizvodnji graška jer ovaj usev često poleže. Grašak relativno brzo sazreva, pa sa žetvom graška ne treba odugovlačiti. Pri sadržaju vlage u zrnu od 40% na biljci još uvek ima zelenih listova, ali pri povoljnim vremenskim uslovima sadržaj vlage u zrnu se brzo smanjuje i za kratko vreme vlaga pada na 15-16%, kada se može početi sa žetvom. Žetva većih površina mora se završiti za 4-5 dana. U situacijama kada je usev zakorovljen može se upotrebiti desikant koji efikasno sasušuje korovske biljke ali i zelene delove biljke graška. Žetva graška radi se žitnim kombajnima uz određena podešavanja koja su slična onima za žetvu soje. Visinu reza treba podesiti na 5-10cm, vitlo treba podesiti da što manje oštećuje mahune, potrebno je postaviti i podizače. Bubanj treba da se okreće od 500-550 obrtaja u minuti. Prinos proteinskog graška kreće se od 2,5 do 5,5 t/ha u zavisnosti od sorte, vremenskih, zemljišnih uslova i primenjene tehnologije proizvodnje.

Branislav Ogrizović,dipl.ing.

Setva i sejalice

8

   

Setva je jedna od najvažnijih operacija u ratarskoj proizvodnji. Greške napravljene u izvodjenju setve teško je, a nekad i gotovo nemoguće ispraviti. KVALITET SETVE zavisi od više faktora: OSNOVNE OBRADE, PREDSETVENE

Sl. 1 Savremena sejalica OBRADE, IZBORA ADEKVATNE SEJALICE i ne manje značajno od kvaliteta i upotrebne vrednosti semena.

Adekvatna sejalica podrazumeva to da je konstrukciono izvedena tako da je sposobna da uloži seme na odgovarajuću dubinu i da ostvari zadati razmak semena u redu, jer na taj način obezbedjuje se odgovarajući vegatacioni prostor za svaku biljku. Kvalitetna sejalica podrazumeva da je proizvodjač poznat i priznat, da je kvalitetna izrada, da postoji mogucnost izbora velikog broja različitih razmaka u setvi i da je sejalica opremljena dopunskom opremom za unošenje pesticida, kontrolu isejavanja semena, a u nekim slučajevima i za unošenje mineralnih hraniva (primenjuje se uglavnom u zapadnoevropskim zemljama). Osnovna podela sejalica vrši se na osnovu načina transportovanja semena na:    

9

Mehaničke i Pneumatske, koje mogu da rade na bazi: podpritiska i/ili nadpritiska

Zajednički parametri za sve sejalice: Da se može podešavati razmak redova: ovim se postiže univerzalnost, odnosno s istom sejalicom može se sejati veći broj biljnih vrsta. Setvene sekcije su povezane za poprečnu gredu vezom u obliku paralelograma, koja omogućava kopiranje terena, odnosno podizanje i spuštanje u zavisnosti od terena, a da se pri tome ne menja ugao postavljanja radnih organa, a time i kvalitet rada. Izbor odgovarajuće širine reda izvodi se uglavnom kontinualno pomeranjem setvenih sekcija po gredi sejalice, a u novije vreme to se može raditi i hidropneumarski. Minimalno moguće rastojanje redova uslovljeno je konstrukcionom širinom setvenih baterija. Kod setve ratarskih kultura min. razmak redova je uglavnom 32 – 35 cm. Maksimalni razmak se kreće uglavmom od 80 – 85 cm izuzetno i do 90 cm red od reda. Veća mogućnost izbora širine redova i mogućih gustina setve u redu pokazuje veću univerzalnost sejalice. Sejalice namenjene za setvu povrća imaju setvene sekcije manjih gabarita i sposobne su za setvu na manje medjuredne razmake. Da se može izabrati odgovarajući razmak semena u redu: ovo je jedan od važnijh kriterijuma za izbor kvalitetne sejalice. Gustina setve mora biti prilagođena datoj biljnoj vrsti i agroekološkim uslovima, a planirani broj biljaka (misli se u berbi) treba ostvariti bar sa 95%. Pri ovome se mora voditi računa o upotebnoj vrednost semena, odnosno o čistoći i klijavosti semena. Izbor zadatih razmaka u redu obavlja se na osnovu tehnoloških zahteva u pogledu preporučenog sklopa biljaka za gajeni usev prvenstveno izborom odgovarajuće setvene ploče, koja konstrukciono može biti različito izvedena (ili drugačije izvedenog uredjaja za prenos i ispuštanje semena – disk,traka,ozubljena ploča, setveni cilindar, setveni točak, setveni aparat s prstima) i izborom prenosnog odnosa putem koga se bira željena brzina okretanja ploče, pa time i zadati razmak u redu. Prenosni odnosi i moguća rastojanja pokazan je na slici 2. Veći broj mogućih setvenih kombinacija povećava

univerzalnost primene sejalice. Da bi se obezbedio osnovni tehnički i tehnološki zahtev, odnosno da bi se izdvojila i posejala samo jedna semenka svaka sejalica opremljena je skidačem viška semena, čiji je zadatak da to obezbedi. Postoje različiti konstrukcioni oblici skidača viška semena, od onih koji se ne mogu podešavati. Često sejalice savremene konstrukcije imaju ugradjen izbacivač semena čiji je zadatak da izbaci zaglavljeno seme ili delove semena. Na taj način se obezbedjuje da pri svakom prolasku ploče kroz sloj semena svaki otvor ponovo nosi seme i na taj način se obezbedjuje to da nema praznih mesta u setvi.

Sl. 2 Prenosni odnos na sejalici

Setveni aparat – ploča – (može biti postavljena horizontalno, vertikalno i ukošeno, - danas preovladjuju sejalice s vertikalno postavljenom setvenom pločom), dobija pogon od pogonskih točkova sejalice putem prenosnog mehanizma. Obrtanje točka prenosi se putem sistema lančanika, lanaca i / ili kardanskog prenosa, postojanjem menjačkog prenosnika obično Nortonov tip ili nekog drugog prenosnika snage na pogonski deo setvene ploče, koji okreće ploču koja zahvata seme i nosi ga do mesta gde se vrši ispuštanje semena koje gravitacijom pada u brazdicu. Pogon setvene ploče ili diska moguć je i putem električne energije, ali ovaj način još nije raširen. Sigurnije zahvatanje semena je pri manjim obodnim brzinama ploče i na dužem putu koji prolazi ploča kroz sloj semena. Visina s koje se ispušta seme kod različitih konstrukcija sejalica kreće se od minimalnih 2 cm pa sve do 36 cm. Veću preciznost setve ostvaruju sejalice kod kojih je ispuštanje semena u brazdicu s manje visine, zbog delovanja sile gravitacije i neujednačenog kvaliteta dorade  semena, kako po veličini frakcija tako i po težini semena. Nošenje semena na ploči obavlja se bilo mehaničkim bilo pneumatskim putem. Za različite krupnoće semena 

10

11

koriste se ploče s istim brojem otvora, ali različitog prečnika otvora. Ako je transport semena pneumatski, odgovarajući podpritisak ili nadpritisak obezbedjuje ventilator, koji pogon dobija od priključnog vratila. Jasno je da se dovodjenje vazdušne struje do setvene ploče izvodi na jedan način, ako sejalica radi na bazi podpritiska ili na drugačiji način ako radi na principu nadpritiska. Vrednost jačine vazdušne struje različita je za različite biljne vrste.

Na tržištu su prisutnije konstrukcije sejalica koje rade na principu podpritiska. Tada vertikalno postavljena setvena ploča deli kućište setvenog aparata na dva dela, jedan u kome se pojedinačno izdvajanje semena iz sloja semena vrši dejstvom podpritiska i drugi u kom se ostvaruje delovanje podpritiska. Brzina setve značajno utiče na kvalitet setve. Uobičajene brzine setve su niže za setvu povrća, a više za setvu ratarskkih kultura. Raspon radih brzina sejalica se kreće 3 km/h (za setvu povrća),pa do 12 km/h kod ratarski kultura i novijih konstrukcija sejalica. Stariji tipovi pneumatskih sejalica ne bi smeli da prelaze brzinu setve od 9 km/h. Mehaničke sejalice za ratarske kulture ne bi trebale da prelaze brzinu setve od 5 – 6 km/h. S porastom brzine setve opada preciznost sejalica, odnosno povećava se neravnomernost ulaganja semena na odredjenu dubinu, a i rastojanje u redu postaje neravnomernije. Uobičajeno je da se setva obavlja pojedinačnim rasporedom semena u redu te se ove sejalice nazivaju i jednosemene sejalice. Karakteristika pnematskih sejalica je da po potrebi mogu sejati seme doradjeno na različite načine, ali treba znati da se daleko bolji rezultati u pogledu ujednačenosti rasporeda semena u redu dobijaju setvom dorađenog (piliranog) semena i kalibriranog semena . Neke od savrenijih kontsrukcija sejalica mogu vršiti setvu i na drugi način, u kućice, po dve semenke, kvadratnu setvu, koja je danas izuzetno retka itd. Kvalitetno ulaganje semena na odgovarajuću dubinu: ovo je najvazniji kriterijum za sve sejalice. Seme treba uložiti na tačno odredjenu dubinu, a to znači uobičajenih 5 – 10 puta veća dužina nego što je dužina semena koje se seje. Dubina setve zavisi i od tipa zemljišta, stanja vlage i pripremljenosti zemljišta za setvu. Ovo se obezbedjuje izborom ulagača semena u zavisnosti od biljne vrste koja se seje. Zadatak ulagača semena je da otvori – proseče brazdicu na dovoljnoj dubini, a da brazdica bude

dovoljno široka da obezbedi prihvatanje semena. Šema rada sejalice pokazana je na slici 3. Sl. 3 Šematski prikaz rada sejalice Konstrukciono, ulagači mogu biti izvedeni na različite načine (najčešće raoničasti, diskosni ili kombinacija ova dva tipa ulagača), ali se sejalice razlikuju po načinu kačenja za osnovni ram i konstrukciji paralelograma kojim se obezbedjuje ostvarivanje odredjenog pritiska na zemljište. Vrednost pritiska koji se ostvaruje kod uobičajenih konstrukcija sejalica se kreće od 30 pa sve do 90 kg po sekciji. Kod sejalica namenjenih za setvu u tzv. racionalnim sistemima obrade pritisak ulagača po sekciji se kreće čak do 270 kg. Prolaskom drugih radnih organa sejalice smeštenih iza ulagača obezbedjuje se zagrtanje semena i stvaranje povoljnih uslova za klijanje rast i razviće gajene biljke.

Većina novijih konstrukcija sejalice raspolaže ''pritiskujućim točkom'' – tzv baštovanski prst '' koji vrši dodatno utiskivanje semena i na taj način se obezbedjuje povezivanje kapilarnih tokova vlage u zemljištu i skoro jednovremeno nicanje useva. Dodatno pritiskivanje semena obavlja se nagaznim točkovima sejalice koji mogu biti metalni, gumeni, kombinacija metalni obloženi gumom ili plastičnim materijalima, metalni rešetkasti i td. Uobičajeno je da se pritiskujući točkovi izvode kao dvosruki, mada mogu biti i jednostruki. Nakon prolaska točkova mogu biti postavljeni i zagrtači semena, koji dodatno nanose zemljište na red. Osnovni zadatak im je da spreče dovod vlage u gornje slojeve zemljišta i stvaranje pokorice, koja bi nastala usled velikih padavina. Velik izbor ovih dodatnih uredjaja povećava univerzalnost primene sejalica.

12

13

Regulacija dubine setve obavlja se u najvećem broju slučajeva izborom odgovarajućeg položaja nagaznih točkova sejalice, odnosno položajem paralelograma setvene sekcije. Kod novijih konstrukcija sejalica regulacija dubine setve se ostvaruje podešavanjem položaja točkova za regulaciju dubine, smeštenih bočno na obe strane ulagača semena. Ovaj način je bolji jer seme ide na potpuno ujednačenu dubinu i time se obezbedjuje ujednačeno nicanje i anulira se efekat loše predsetvene pripreme. Kvalitetnijem ulaganju semena na zadatu dubinu doprinosi i postojanje diska otvarača brazde koji je obično sastavni deo konstrukcije ovakvih sejalica. Ocenjivanje kvaliteta rada sejalica vrši se standardizovanim metodama za ocenu kvaliteta rada sejalice. Sejalice su uglovnom nošena orudja: Sejalice se kače na trozglobnu hidrauličnu poteznicu traktora, te se hidrauličnim putem podižu i spuštaju u radni položaj. Kod novijih konstrukcija sejalica podešavanje širine zahvata sejalice i sklapanje u transportni položaj se takodje obavlja hidrauličnim mehanizmom. Da bi ispravno radile moraju se priključiti za traktor tako da budu u horizontalnom položaju – dobro nivelisane, kako po širini, tako i po dužini. Priključuju se za traktor uglavnom da budu simetrično zakačene, a izuzetno mogu biti priključene i asimetrično, onda kada nije moguće obezbediti odgovarajući razmak točkova trakora ili zbog specifičnih zahteva u setvi pojedinih biljnih vrsta. Spajanje prohoda sejalice vrlo je važno s aspekta izvodjenja narednih operacija i zato je neophodno pravilno odrediti dužinu i način postavljanja markira – uredjaja kojim se ovo obezbedjuje. Markir (najčešće izveden kao diskosno crtalo) postavlja se po istim pravilima za sve sejalice. Praćenje traga moguće je obaviti točkom traktora po tragu markera ili praćenje traga simetralom traktora, što je teže izvesti. Primenom GPS uređaja na traktorima savremenih generacija i na priključnim mašinama i uređajima moguće je vrlo precizno ( greška do max 3cm u spajanju prohoda) voditi sejalicu i bez primene markera Kutije za seme: napravljene su od različitog materijala i različitog su oblika, što je uslovljeno konstrukcijom setvenog aparata. Primetno je da se većina sanduka za seme pravi od metalnih konstrukcija. Zapremina 

14

kutija uglavnom zavisi od namene sejalice, a generalno se može reći da preovladjuje težnja da ona bude što je moguće veća čime se povećava autonomija rada i smanjuje vreme za punjenje sejalice i istovremeno povećava učinak sejalice. Danas se zapremina kutija kreće od 20 dm3 pa do 50 dm3.po jednom redu. Limitanje zapremine sanduka za seme vezano je za nosivost hidraulika traktora s kojim će se agregatirati sejalica. Dopunski uredjaji montirani na sejalice: Dopunska oprema sejalica povećava univerzalnost njihove primene u različitim agroekološkim reonima i proizvodnim područjima. Ovaj deo opreme je opcioni, što znači da svaki korisnik sejalice koncipira opremljenost i konstrukciju sejalice prema sopstvenim potrebama. Najčešći dopunski uredjaji koji se montiraju na sejalice su: Depozitori za unošenje pesticida, koji izuzimanje granuliranih (obično) zemljišnih insekticida obavljaju mehanički, a transport do mesta ulaganja se može obavljati slobodnim padom ili pneumatski. Pogon aparata za izuzimanje sredstva obavlja se na identičan način kao i pogon setvenog uredjaja. Deponovanje mikrogranula insekticida obavlja se uobičajeno u raončić za ulaganje semena ili neposredno nakon ispuštanja semena u brazdicu. Na sejalicama mogu biti montirani i dodatni uredjaji za aplikaciju tečnih sredstava za zaštitu bilja. Depozitori za unošenje mineralnih hraniva, koji su po gabaritima veći a funkcija im je da deponuju granule hraniva u zemljište. Za ovu svrhu koriste se posebni ulagači koji deponuju hraniva na dubinu veću od dubine setve date biljne vrste. Uredjaj za kontrolu isejavanja: Pokazan je na slici. Sve sejalice savremenije izrade ga imaju, a lako se ugradjuje i na starije tipove sejalica. Sastoji se od mikro procesora s monitorom koji je smešten u kabinu traktora.Uglavnom se koriste dva metoda registrovanja kvaliteta isejavanja semena, jedan u kom se registruje seme nakon odlaska s setvene ploče i drugi koji registruje prolazak otvora na setvenoj ploči. Nakon evidentiranja problema na

uredjaju smeštenom u kabini traktora vizuelnom metodom (svetlosnim signalom), nekad i

15

dalji napredak u ovom delu.

Sl Uređaj za kontrolu setve zvučnom se registruju nepravilnosti u setvi. Pored ovog aparati za kontrolu setve registruju učinak sejalice, količinu semena u sanducima za seme, i zvučnom metodom signaliziraju probleme vezane za pogon setvenih aparata.

Od složenosti aparata i obima informacija koji se beleže zavisi i cena celog uredjaja koji u osnovi ne prelazi razumnu cenu. Uredjaj za kontrolu setve kod najnovijih sejalica integrisan je GPS ili DGPS uredjaje i za očekivati je

16

Olivera Sekulić,dipl.ing.

Paradajz Zahtevi prema uslovima uspevanja i načini gajenja

Paradajz (Lycopersicon esculentum) je jednogodišnja dikotiledona

biljka čiji se plod koristi za ishranu i preradu. Zbog hemijskog sastava ploda, male kalorijske vrednosti i visokog sadržaja kalijuma značajan je za ljudsku ishranu i najčešće je gajeno povrće u plasteniku. Za uspešnu proizvodnju paradajza potrebno je poznavanje zahteva prema uslovima uspevanja, pravilno sprovođenje svih agrotehničkih mera, zatim mera nege i zaštite od bolesti i korova. Za rast i razviće paradajz zahteva povoljne temperaturne uslove, dovoljno svetlosti, dobru strukturu zamljišta i određenu količinu hraniva. Temperatura Kako je paradajz poreklom iz subtropskog regiona on ima povećane zahteve za toplotom, Minimalna temperatura za nicanje je 14-16o C, otpornije sorte i pri 10oC ali je tada nicanje slabo i sporije. Pri optimalnoj temperaturi za nicanje od 23-25oC paradajz niče za 3-5 dana. Optimalna temperatura za razvoj paradajza je 22-25oC tokom dana a noću 15-18oC. Paradajz prestaje sa rastom ispod 9oC i iznad 40oC, dok usporava cvetanje na temperaturi ispod 15oC i iznad 35oC. Niže temperature kao i temperatura preko 32oC mogu da izazovu opadanje cvetova. Za uspešnu proizvodnju paradajza važno je voditi računa i o temperaturi zemljišta koja treba da je između 20-25oC. Svetlost Paradajz je biljka koja traži dosta svetlosti pri čemu je fotoperiodski poluneutralna biljka. U periodu rasada zahteva kratak dan a u daljem periodu nema izrazitih zahteva prema dužini dana. U pogledu zahteva prema svetlosti sve sorte paradajza mogu se svrstati u tri grupe: biljke kratkog dana sa povećanim zahtevima za toplotom, biljke kratkog dana sa zahtevom za nižom temperaturom i biljke koje ne reaguju na

17

dužinu dana ali imaju povećan zahtev za toplotom u svetlosnom stadijumu. Zbog visoke potrebe za intenzitetom svetlosti neophodno je stvoriti idealne uslove u rasadničkom periodu kao i za proizvodnju paradajza u zaštićenom prostoru. Usled nedostatka svetlosti biljka se izdužuje, nežnija je, opadaju cvetovi i dolazi do određenih poremećaja u rastu i razvoju. Voda Za uspešnu proizvodnju paradajza navodnjavanje je obavezna mera. Potrebe paradajza za vodom najveće su u početnim fazama rasta (period rasada) i u fazi plodonošenja i tada vlažnost zemljišta treba da iznosi 80% PVK, a u ostalom periodu vegetacije 70% PVK. Pri dužem nedostatku pristupačne vode u zemljištu ograničava se porast i razvitak biljaka a štetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjem. Paradajz za uspešan za rast i razvoj zahteva relativno malu relativnu vlažnost vazduha. U toku čitave vegetacije zahteva relativnu vlažnost vazduha od 50-60% a pri cvetanju 45-50%. O ovome se posebno mora voditi računa u navodnjavanju a posebno pri proizvodnji u zaštićenom prostoru. U uslovima visoke relativne vlažnosti vazduha biljke se izdužuju, postaju nežne, osetljive na oboljenja, smanjena je oplodnja, transpiracija i time i normalna ishrana biljke. Zemljište U odnosu na ostale povrtarske vrste paradajz ima manje zahteve prema tipu zemljišta. Pogoduju mu srednje teška i srednje laka zemljišta. Paradajz se sporo razvija na težim tipovima zemljišta. Laka peskovita zemljišta su pogodnija od težih ali samo uz unošenje organskih i mineralnih đubriva. Za uspešnu proizvodnju paradajza najbolje ga je gajiti na strukturnim zemljištima sa visokim sadržajem humusa, neutralne blago kisele i slabo alkalne reakcije (pH 5,5-7,5). Pre zasnivanja proizvodnje neophodno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta jer s aspekta ishrane biljaka važno je znati: sadržaj hraniva (N, P, K), koliko je nivo organske materije, pH i nivo zaslanjenosti (EC). Često se dešava da je prisutan deficit u pojedinim elementima čak i kada analize zemljišta pokažu da je snabdevenost zemljišta elementima dobra. Do ovoga dolazi zbog narušenog proizvodnog potencijala zemljišta korišćenjem granulisanih

18

đubriva koja imaju nosač, primesama u vodi, neiskorišćenim hranivama u predhodnim vegetacijama nepravilnom ishranom. Načini gajenja paradajza Proizvodnja paradajza u našim klimatskim uslovima obavlja se u zaštićenom prostoru (tuneli, plastenici, staklenici) i na otvorenom polju direktnom setvom na stalno mesto ili gajenjem preko rasada. U najvećem obimu proizvodnja paradajza se obavlja u raznim oblicima zaštićenog prostora, sa i bez dopunskog zagrevanja. U zavisnosti od vremena setve i dozrevanja paradajza proizvodnja može biti: rana zimsko-prolećna, rana prolećna i kasna jesenja. Od vrste zaštićenog prostora i mogućnosti zagrevanja zavise rokovi sadnje a oni se mogu tačno planirati u odnosu na specifične zahteva tržišta a u zavisnosti od biologije paradajza. Od nicanja do početka cvetanja potrebno je 50-75 dana, od masovnog cvetanja do obrazovanja plodova 5-6 dana, od cvetanja do zrenja 40-50 dana, a već za 4-6 dana nastupa masovno zrenje plodova. Tako od nicanja do prve berbe protekne 110-130 dana. Kvalitetan rasad kod ranog paradajza treba da je visine oko 30 cm, kod srednje ranog do 25 cm, sa stablom debljine oko 1 cm sa krupnim, tamno zelenim listovima i obrazovanim prvim cvetovima. Smeše i supstrati u kojima se seje seme i gaji rasad treba da su sterilisani, da ne sadrže patogene i štetočine. Rasad je moguće proizvesti na više načina sa ili bez pikiranja a najčešće se rasad proizvodi u leji, kontejnerima, saksijama ili tresetnim kockama. Za setvu treba koristiti deklarisano i kvalitetno seme. Hibridni paradajz pored imena ima oznaku F1. Hibridno seme se dobija posebnim načinom ukrštanja i kao rezultat takvog ukrštanja javlja se hibridna snaga, zahvaljujući kojoj su biljke bujnijeg porasta, veće otpornosti i većeg potencijala za prinos od biljaka proizvedenih iz sortnog semena. Jedna od osobina hibrida jeste da se ove povoljne osobine zadržavaju samo u prvoj generaciji i zato se hibridno seme mora svake godine kupovati. Savremeni objekti zaštićenog prostora kakvi se poslednjih godina sve više grade imaju folije najnovije generacije koje su fotoaktivne i absorbuju i reflektuju različit deo spektra sunčevog zračenja, sadrže komponente protiv kondenzacije i zadržavanja prašine uz opremu za dodatno

19

zagrevanje i kontrolu režima, pružaju odlične uslove za vansezonsko gajenje paradajza. Vreme setve, rasađivanja i berbe paradajza u zavisnosti od načina proizvodnje proizvodnja vreme

proizvodnjetip proizvodnje rasada

vreme setve

vreme rasađivanja

berba

rana topla leja 10.01-05.02

25.03-10.04

20.05-20.07

U plasteniku bez dopunskog zagrevanja

kasna (jesenja)

hladna leja 25.05-10.06

20.07-05.08

15.09-30.10

rana topla leja 10.12-05.01

10.01-10.02

01.05-15.07

U plasteniku sa dopunskim zagrevanjem

kasna hladna leja 01.06-10.06

01.07-10.07

15.09-30.11

rana mlaka leja 01.03-15.03

01.05-15.05

01.07-15.09

Otvoreno polje

kasna hladna leja 01.05-10.05

01.07-10.07

15.08-10.10

Kod gajenja paradajza iz direktne setve obavezna je kvalitetna predsetvena priprema zemljišta, setva se obavlja od početka aprila do početka maja meseca, preciznim sejalicama na dubinu od 1-3 cm, sa normom semena od 0,5 -1,5 kg/ha. Zasejanu površinu potrebno je držati u stanju optimalne vlažnosti kako bi se u početku rasta sprečilo stvaranje pokorice i stvorili optimalni uslovi za nicanje. Za proizvodnju paradajza kao sirovine za industrijsku preradu gaje se sorte niskog (determinantnog) porasta kojima nije neophodan oslonac, kao ni zalamanje bočnih izdanaka. Kako odabrani hibrid ne bi izneverio vaša očekivanja potrebno je primeniti optimalnu tehnologiju, pravilno i blagovremeno primeniti sve agrotehničke mere preporučene za uspešnu proizvodnju paradajza bilo u zaštićenom prostoru ili na otvorenom polju.

Tatjana Veselinović, dipl.ing.

Psylla pyri-obična kruškina buva

Obična kruškina buva u zasadima krušaka predstavlja ekonomski značajnu štetočinu.

Potrebno je znati da ova štetočina ima nekoliko generacija, veliki potencijal razmnožavanja. Pored toga, živi skriveno ili poluskriveno, prenamnožava se redovno, a na smanjenje brojnosti predatori, parazitoidi i prouzrokovači bolesti nemaju veliki uticaj.

Obična kruškina buva izaziva direktne i indirektne štete. Direktne štete nanosi larva i imago na mladom lišću, pupoljcima i

plodovima sišući sokove, što dovodi do opadanja i sušenja cvetnih i lisnih pupoljaka pa i do smanjenja porasta letorasta. Ovakvi letorasti usled niskih temperaura lako izmrzavaju jer nemaju sposobnost da se zdrvenjavaju. Napadnuti cvetovi se suše. Listovi naseljeni sa buvom se kovrdžaju, suše i opadaju.

20

sl.1-lastar zahvaćen mednom rosom sl.2-plod sa oštećenjima

21

Indirektne štete nastaju od larvi. Larve luče mednu rosu koju naseljavaju gljive čađavice (Cladosporium spp.), koje prekrivaju površinu lista, koru i plodove. Napadnute biljke postaju crne, listovi su crni i otpadaju. Zahvaćeni plodovi se smanjuju, ispucali su, crni i kao takvi nemaju tržišnu ni upotrebnu vrednost.

Obična kruškina buva prezimljava kao imago ispod kore, stabla i opalog lišća. Mužjaci zimskih formi, u jesen, po izletanju 7-10 dana imaju reproduktivnu dijapauzu kada ne kopuliraju, ali su u zimu ulaze sexualno zreli. Zimske forme ženki ulaze u reproduktivnu dijapauzu i dočekuju zimu. Ove ženke ne mogu da kopuliraju. Sa povećanjem temperature, u proleće, nastavlja se reproduktivno sazrevanje i tada ženke mogu da kopuliraju. Na temperaturama ispod 10oC ženke miruju dok na temperaturama iznad 10oC polažu jaja na vršne letoraste. Polaganje jaja traje do aprila. Prve ispiljene larve se javljaju u vreme otvaranja pupoljaka. Odrasle buve prve generacije letnjeg oblika se sreću početkom maja.

U toku godine kruškina buva razvija 4-5 generacija. Optimalno razviće je na 25oC dok su temperature iznad 30 oC nepovoljne. U toku leta, pri temperaturama iznad 25o C ženka polaže jaja i na lice lista. Odrasle buve zimskog oblika javljaju se ponovo u septembru.

Suzbijanje ove štetočine je veoma kompleksno. Mere zaštite kruške su sledeće: 1. sađenje manje bujnih sorti 2. izbegavati jače orezivanje i neravnotežu stabla 3. izbegavati intenzivnu mineralnu ishranu azotom 4. zalivanje izvoditi samo kada je to potrebno 5. mogućnosti hemijske zaštite su ograničene i koriste se samo za korekciju navedenih mera

Tretiranja treba vršiti na osnovu prethodnog pregleda zasada a u zasadima u kojima je kruškina buva redovna pojava posebnu pažnju treba posvetiti njenom suzbijanju. Osnovni pristup suzbijanju je održavanje ravnoteže između zasada-stabla i plodova (veličina plodova i prinosa treba da odgovaraju sortnim osobinama).

22

1. Vreme suzbijanja – tokom zime, kada je nekoliko dana prosečna temperatura prelazi 1 oC. Prag za tretiranje je 50 imaga u 100 otresanja. Za suzbijanje se koriste insekticidi iz grupe piretroida. 2. Vreme suzbijanja – u rano proleće do cvetanja. Prag prskanja -10 % naseljenih letorasta za bujne sorte i 20 % za manje bujne sorte. Za suzbijanje primeniti neki od insekticida na bazi piriproksifena i fenoksikarb. Ovim tretmanom cilj nam je da održavamo brojnost imaga ispod praga štetnosti. 3. Vreme suzbijanja – opadanje latica i pojava prvih plodova kruške. Izabrati insekticide a.m. abamektin uz dodatak belog ulja. Tretman je namenjen za dobijanje čistih plodova. 4. Vreme suzbijanja - u toku leta. Za tretman izabrati insekticide na bazi a.m. abamektin i spiridiklofena. Izabranom insekticidu se može dodati neki od okvašivača . 5. Vreme suzbijanja - insekticide na bazi fenoksikarba i piriproksifena primeniti u stadijumu larvi a pre pojave mrazeva. Ovim tretmanom nastavlja se ovogeneza ženke koja kopulira i polaže jaja iz kojih se ne pile larve. 6. Vreme suzbijanja - u jesen a pre opadanja listova primenjuju se insekticidi na bazi piretroida.

     

Jelena Perenčević,dipl.ing.

Radovi u voćnjaku

U nastupajućem periodu u voćnjacima je potrebno obaviti zimski pregled: jednogodišnjih, dvogodišnjih i trogodišnjih grančica na prisustvo prezimljujućih formi štetočina. Štetni organizmi koji se suzbijaju zimskim tretiranjem su: - štitaste vaši - jabučni smotavac

- krvava vaš

- breskvin moljac - kruškina buva - gubar

23

Prezimljujući oblici patogena (bolesti), koji se suzbijaju zimskim tretiranjem su: Taphrina deformans – kovrdžavost lista breskve

- Taphrina pruni – prouzrokovač rogača šljive i razni prouzrokovači

truleži.

Rezidbom odstranjujemo obolele i sasušene grane i mumificirane plodove, odsecanjem od mesta obolenja pa sve do 60cm u zdrav deo. Ono što smo odsekli potrebno je izneti iz voćnjaka i spaliti.

Alat za rezidbu dezinfikovati sa 70% alkoholom i rane premazati sa 1% rastvorom bakra.

Zimsko tretiranje vrši se u vreme mirovanja vegetacije (od opadanja lišća pa sve do kretanja vegetacije), najbolji rezultati postižu se kada se tretiranje obavlja pred kretanje vegetacije.

Koštičavo voće, maline i kupine tretirati ranije, a jabučaste voćne vrste do početka cvetanja.

Sredstva koja se koriste za zimsko tretiranje su: Galmin (3-4 l/ha) u toku mirovanja pa sve do kretanja vegetacije, 4% za jabučasto i 3% za koštičavo voće.

24

25

Galpar (0,5%) od mirovanja vegetacije pa sve do mišijih ušiju, u kombinaciji sa preparatima na bazi bakra (Funguran-OH, Cuproxat, Bordovska čorba ).

Pored ovih radova u voćnjacima je potrebno i održavanje zemljišta usmereno na suzbijanje korova. Redovnim, mehaničkim suzbijanjem korovska masa ostaje u zemljištu i samim tim povećava količinu humusa u zemljištu.

Dugotrajnija efikasnost u suzbijanju korova postiže se primenom herbicida, jer se na taj način površina potpuno oslobađa korovskih biljaka. Da ne bi došlo do poremećaja biološke ravnoteže zemljišta, usled stalne primene herbicida, potrebno je na površinama između redova korove suzbijati mehanički, a u redu voćaka herbicidima.

Primena većih količina mineralnih đubriva u težnji da se ostvare visoki prinosi i primena sistema za navodnjavanje, stvaraju se povoljni uslovi za razvoj korovskih biljaka.

U nedostatku radne snage pribegava se uništenju korovskih biljaka primenom herbicida.

Primena herbicida se može obaviti u fazi klijanja i nicanja korova, u fazi kad imaju nekoliko listića i u toku intenzivnog porasta korova.

Herbicidi usmereni ka suzbijanju korova u fazi klijanja i nicanja deponuju se plitko u zemlju ili se razbacaju po površini.

Herbicidi koji se primenjuju u voćnjaku moraju biti selektivni, a to znači da potpuno unište korov, a da ne oštećuju voćku i da nemaju rezidualno dejstvo.

Primenom herbicida ne uništavamo zalihe humusa u zemljištu, a samim tim ni vodno vazdušni režim zemljišta.

U zavisnosti od površina voćnjaka, herbicidi se mogu primenjivati po celoj površini ili u trake.

Najzastupljeniji način primene herbicida u voćnjacima je između redova voća u kombinaciji sa mehaničkim uništavanjem korova.

Herbicidi se najčešće primenjuju prskanjem ili rasturanjem granula.

Herbicidi koji deluju na klijanje i nicanje korova su: Goal, Galigan, Racer i Kasoron ( granule).

Herbicidi koji deluju na korove u fazi 3-5 listova su: Furore, Fusilade forte, Maton.

26

Herbicidi koji deluju na korove u fazi intenzivnog porasta su totalni herbicidi ( Glifosav, Glifomark).

Pored navedenih herbicida u voćarstvu se mogu primeniti i kombinacije herbicida.

Prilikom njihove primene obratiti pažnju na izdanke stabala voća (šljiva, jabuka i višnja) da ne bi došli u dodir sa herbicidom.

 

27

Lazar Lukić, dipl.ing.

Rase i hibridi za proizvodnju konzumnih jaja

Svaki proizvođač pre početka proizvodnje jaja za potrošnju treba da se odluči koje kokoši odabrati, da li se opredeliti za domaće kokoši, neku inostranu rasu ili hibrid i koju rasu ili hibrid odabrati. Proizvođač koji se opredeljuje za proizvodnju jaja kao glavni ili značajni dopunski izvor prihoda, najčešće nabavlja odgojene kokice. Proizvodnja 16. nedeljnih kokica, spremnih za početak nošenja, obavlja se isključivo sa hibridima. Ako se proizvođač opredeljuje za malo jato, za desetak ili koju desetinu nosilja, već se nalazi pred dilemom rasa ili hibrid. Ako je njegova motivacija praktične prirode, tj. želi samo da proizvodi jaja, najbolje je da se opredeli za neki hibrid koji se u okolini može naći. Međutim, ako želi da od jata kokoši koje drži, pored jaja dobije još nešto (npr. meso, razonodu, ukras dvorišta, mogućnost daljeg razmnožavanja i sl.), postoji realna potreba da se razmišlja i o rasnim, pa i domaćim (autohtonim) rasama. Od lakih rasa za jaja (kokoši telesne mase 1,5 do 2 kg, koje nose jaja bele boje ljuske) u nas se mogu nabaviti i leghorn (najčešće beli varijetet), jarebičasta italijanka (varijetet leghorna jarebičaste, odnosno divlje boje) i minorka (najčešće crni varijetet). Od kombinovanih rasa za proizvodnju jaja mogu se naći rodajland (Rhode Island), najčešće crveni varijetet, njuhempšir (New Hampshire), svetlocrveni, smeđi varijetet, amrok (Amrock – graorasti varijetet plimutroka) , vajtrok (White Rock – beli varijetet plimutroka), australop (crni varijete orpingtona selekcionisan u Australiji na visoku nosivost), orpington (Orpington – najčešće žuti varijetet), saseks (Sussex – bela boja perja, sa hermelinskim perjem na vratu i crnim perjem na repu) i neke druge rase. Od domaćih kokoši za odgajivače može biti zanimljivo, a za struku i privredu korisno, da se u malim jatima gaje i sačuvaju golovrata kokoš (gološijanka), somborska kapava (ćubasta), kosovski pevač i obična

domaća kokoš (vrlo različitih spoljašnjih osobina). One su prilagođene skromnim uslovima držanja i ishrane, koji odlikuju tradicionalno ekstenzivno živinarstvo u našoj zemlji. Hibridne nosilje danas se isključivo koriste u savremenoj industrijskoj proizvodnji jaja za potrošnju, ali ih mogu koristiti i proizvođači jaja sa manjim jatima i u ekstenzivnom ili poluintenzivnom sistemu. Zajednička osobina hibridnih nosilja je da se one ne mogu reprodukovati, tj. njihovim razmnožavanjem se ne mogu dobiti nosilje istig spoljašnjeg izgleda i visokih proizvodnih sposobnosti. U nas se najviše koriste Isabrown, Hisex Brown, Tetra SL, Shaver i još neke hibridne nosilje jaja obojene ljuske. U evropskim testovima ovi hibridi godišnje nose 290 do 310 jaja po useljenoj kokoši, smrtnost kokoši se kreće od 3 do 7 %, masa jajeta iznosi 63 do 65 g, utrošak hrane po jajetu je od 140 do 145 g, telesna masa na početku nošenja iznosi 1,4 do 1,65 kg, a na kraju nošenja 1,8 do 2,25 kg. U našim uslovima, u industrijskoj masovnoj proizvodnji u baterijskom sistemu ostvaruje se oko 80 % od navedenih proizvodnih potencijala, a u proizvodnji u ekstenzivnom sistemu možda se ovi potencijali i nešto slabije iskorišćavaju. Iako su hibridi namenjeni držanju u baterijskom sistemu, sposobni da se prilagode držanju na pašnjaku, skorija ispitivanja su pokazala da je bolje da kokice, namenjene ekstenzivnom sistemu, budu nešto teže. Zato su poslednjih godina selekcioneri stvorili nešto teže hibride za ekstenzivnu proizvodnju, kao što su Lohmann Brown, Hisex Ranger, Harco i Bovans Nera.

28

29

Sadržaj Jelena Ivan,dipl.ing. - Setva soje 2 Jelena Ivan,dipl.ing. - Tehnologija proizvodnje proteinskog graška za zrno 4 Branislav Ogrizović,dipl.ing. - Setva i sejalice 7 Olivera Sekulić,dipl.ing. - Paradajz – zahtevi prema uslovima uspevanja i načina gajenja 15 Tatjana Veselinović, dipl.ing. - Psylla pyri – obična kruškina buva 19 Jelena Perenčević, dipl.ing. - Radovi u voćnjaku 22 Lazar Lukić, dipl.ing. - Rase i hibridi za proizvodnju konzumnih jaja 26

30

Poljoprivredna stručna služba„Sombor“ doo

telefon: 025 22488; 025 24351

faх: 025 422855 e-mail: agroso@open.telekom.rs

web site: www.psssombor.rs 25000 Sombor, Staparski put 35