Projekat besplatnih ud`benika bi}enastavljen i naredne godine. Ministarstvoprosvete }e kao i dosad kupovati radnesveske za u~enike od prvog do ~etvrtograzreda, dok }e se ud`benici „nasle|ivati“.U~itelji i nastavnici ne}e ponovo biratiud`benike, ve} }e raditi po postoje}im, po{toje njihovo kori{}enje ograni~eno naobrazovni ciklus od ~etiri godine - poru~ujeTomislav Jovanovi}, ministar prosvete,nauke i tehnolo{kog razvoja.

On isti~e da je u toku izrada novog zakonao ud`benicima, kojim }e, izme|u ostalog, bitipoo{treni uslovi za dobijanje licence zaizdavanje ud`benika.

- Novim zakonskim re{enjimaobezbedi}emo uslove da se u na{im{kolama radi kao u razvijenom svetu. Sadaimate situaciju da u okviru istog razreda |aci

u~e iz razli~itih ud`benika, {to me|u njihunosi zabunu i onemogu}uje da mla|a decanaslede knjige od starije bra}e i sestara. To jei dodatni materijalni tro{ak za roditelje - ka`eJovanovi}.

S P E C I J A L N I D O D A T A K P O V O D O M [ K O L S K E S L A V E S V E T I S A V A

Skolska slavaSkolska slavap o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .

Strane IV-V

Ekskurzije skuplje i do

20 odsto

Svetosavskaakademija u Narodnompozori{tuMinistar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Tomi-slav Jovanovi} uru~i}e danas u 13 sati u Vladi Srbije tra-dicionalne Svetosavske nagrade istaknutim pojedincimai institucijama koji su svojim radom u prethodnoj godi-ni doprineli pove}anju kvaliteta obrazovanja, unapre|i-vanju obrazovno-vaspitnog procesa i razvoju nauke.

Plakete koje }e biti uru~ene dobitnicima specijalnosu dizajnirane za svakog ponaosob, a jo{ jedna novinau ovogodi{njem obele`avanju {kolske slave je to {to }eSvetosavska akademija biti odr`ana u Narodnom po-zori{tu u Beogradu. Akademiji pod nazivom „Tebi i na-ma na ~ast“, koja po~inje u 20 sati na velikoj sceni Na-rodnog pozori{ta, prisustvova}e dr`avni vrh, predstav-nici diplomatskog kora, crkva i verskih zajednica, na-stavnici, u~enici, studenti...

- Smanjenje tro{kova je jedan od razloga zbog kogasmo se opredelili da Svetosavska akademija bude u Na-rodnom pozori{tu a ne u Sava centru, kao ranijih godi-na. Smatramo da je pozori{na scena primerenija zaovakvu sve~anost, ali smo tako|e vodili ra~una i o bez-bednosti u~enika koji }e biti glavni u~esnici u progra-mu. Osim najmla|ih iz pred{kolskih ustanova, na sce-ni }e se pojaviti i osnovci, srednjo{kolci i studenti - ob-ja{njava Zoran Jovanovi}, posebni savetnik ministraprosvete zadu`en za umetni~ke {kole i fakultete, ina~eakademski slikar, koji se godinama bavi grafi~kim di-zajnom i karikaturom.

Zanimljivo je da ovaj put organizacija akademije ni-je poverena profesionalcima.

- Ministar je obilaze}i {kole po Srbiji do{ao na idejuda bi upravo |aci trebalo da budu glavne „zvezde“ nasve~anosti kojom se prise}amo prosvetiteljske ulogeSvetog Save. Od njih se ne o~ekuje da budu perfektni ida sve izvedu bez gre{ke, ali }e njihova mladost, vedri-na i talenat sigurno do}i do izra`aja - isti~e Jovanovi},zadu`en za scenografiju i, uz Momira Bradi}a, za sce-nario i re`iju. D. D.

Tomislav Jovanovi}, ministar prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja

Odla`e se finansiranje po broju u~enikarazgovor

Strana II

TomislavJovanovi}

Br`e priznavanje

stranihdiploma

Dolaze strani studenti

Najavili ste skori dolazak veli-kog broja stranih studenata.

- Na tome intenzivno radimo.Ne smemo da dozvolimo gre{ke,da se ne bi desilo da nam do|e sa-mo jedna generacija. U ovom tre-nutku je oko 10.000 stranih stude-nata, od Indonezije, Indije do Tur-ske, zainteresovano za studije u Sr-biji. Problem je nedovoljan brojsme{taja.

Da li zaista razmi{ljate o produ`etku{kolske godine?

- To je sugestija nastavnika i u~itelja saterena o kojoj }emo razgovarati. Su{tina togpredloga je da {kolski kalendar budefleksibilniji, ali se mora voditi ra~una da sepo{tuje zakonska obaveza o broju ~asova iradnih dana. Postoje podru~ja u Srbiji, poputPe{tera, gde vremenski uslovi zimiugro`avaju bezbednost dece, pa je u timslu~ajevima opravdano da se zimski raspustprodu`i na ra~un letnjeg. Najlak{e jesprovesti sve po {ablonu, ali je `ivot naterenu druga~iji.

Izjavili ste da bi se produ`etkom {kolskegodine i skra}enjem raspusta u~enicirasteretili, jer bi imali manje ~asova u tokudana i to bi stvorilo prostora zavannastavne aktivnosti. Za{to nerasteretite |ake, recimo, ukidanjemizbornih predmeta?

- Broj ~asova u toku {kolske godine suuniverzalna pravila obrazovanja. A izbornipredmeti su preuzeta obaveza, kao i zavr{niispit. Ja sam kao resorni ministar du`an da tosprovodim. Posebno se zala`em za uvo|enjepredmeta zdravstveno vaspitanje, i to odprvog razreda osnovne {kole do zavr{nograzreda srednje.

Ho}e li biti novina u organizacijipredstoje}eg zavr{nog ispita? Znamo da}e biti pripremljen samo po jedan test izsvakog predmeta i da ne}e biti izvla~enjakombinacija.

Ideja koju je Ministarstvo finansija nedavno iz-nelo u javnost – uvo|enja platnih razreda u jav-nu upravu – trebalo bi da dovede do ujedna~e-nja zarada u celom dijapazonu institucija koje sefinansiraju iz dr`avne kase. To zna~i da bi voza~u Ministarstvu zdravlja trebalo da ima sli~nuplatu kao voza~ u Republi~koj direkciji za imo-vinu, odnosno da se spre~e apsurdne pojave po-put toga da sekretarica u nekoj dr`avnoj institu-ciji sa velikim bud`etom ima ve}u platu od, reci-mo, profesora fizike.

Ideja je svakako dobra i na~elno podr`ana odraznih sindikata, ali problem predstavlja nedo-re~enost predloga. Naime, Ministar-stvo finansija nije iza{lo ni sa ka-kvim detaljima o tome na koji na~in}e se ujedna~avanje plata izvr{iti, ni-ti je objasnilo gde }e na}i novac zato. Kome }e se smanjivati plate, akome pove}avati i kako }e se odredi-ti nova plata koja }e od sada va`iti zaistu stru~nu spremu u razli~itim in-stitucijama.

Sve to bi trebalo da bude poznatodo jula, ali po{to za sada nema nika-kvih naznaka da }e taj rok zaista i bitiispo{tovan i po{to je ovog vikenda prelomljeno dase ide na nove izbore, me|u sindikatima vlada ne-poverenje prema sposobnosti Ministarstva da ovegodine zaista uvede platne razrede u javnu upravu.

Stav prosvetnih sindikata je poznat. Oni idejupodr`avaju, ali na nju gledaju uz malo vere da }eove godine i za`iveti, zbog ~ega od Vlade Srbijezahtevaju pove}anje koeficijenata u prosveti za 10odsto i dodatka za razredno stare{instvo na se-dam procenata, ako se ne uvedu platni razredi.Me|utim, {ta o ovoj temi misle sindikati drugedve velike grupe zaposlenih u javnom sektoru –zdravstva i pravosu|a – od ~ijeg }e stava klju~nozavisiti da li }e ideja Ministarstva finansija glatkopro}i skup{tinsku proceduru ili ne, odnosnood ~ijeg stava posredno zavisi i kako}e ubudu}e biti re{eno pitanjeplata u prosveti?

Odgovaraju}i na ova pitanja,Sla|anka Milo{evi}, predsednicaSindikata pravosu|a Srbije, ka`e dasu se „svi koji su mogli izuzeli izplatnih razreda“ i da ako postoje po-sebni zakoni o policiji, lokalnim or-ganima i drugima, nema razloga dase ne donese i poseban zakon koji bise odnosio na plate u pravosu|u.

- Mi smatramo da radnici u pravosu|u ne bitrebalo da budu u istom zakonu u kojem su i rad-nici iz drugih grana vlasti – ka`e Milo{evi}eva.

Ipak, kako stvari sada stoje, ovi radnici delesudbinu ostalih „neizuzetih“, a to u ovom slu~a-ju ne zna~i mnogo. Naime, kako i Milo{evi}evapotvr|uje, jo{ se ne zna kada }e za`iveti prime-na platnih razreda i kako }e pitanje izjedna~ava-nja plata biti re{eno.

- Uvo|enje platnih razreda bi trebalo da ujedna-~i zarade onih koji novac primaju iz bud`eta, ali neverujem u iskrenost namere vlasti da to tako i spro-vede. Ve} sada su javna preduze}a i agencije izuze-

te iz primene ovog zakona, a u agencijama ljudi pri-maju i do 50 odsto ve}e plate nego radnici u pravo-su|u za istu vrstu posla – navodi Milo{evi}eva.

Ona ukazuje i na problem metodologije koja}e biti primenjena. Naime, ako za isti posao za-posleni u jednom dr`avnom organu prima30.000 dinara, a u drugom 60.000, izjedna~ava-nje zarada bi moglo da se izvr{i tako {to bi od sa-da svi primali 45.000. Me|utim, mogu}e je dadr`ava odlu~i i da plate izjedna~i na, recimo,40.000 i time sebi u{tedi novac.

Zoran Savi}, predsednik Sindikata zdravstva isocijalne za{tite, ka`e da je o ujedna~avanju pla-ta razgovarao sa dr`avnim sekretarom Ministar-

stva zdravlja, kao i sa Ministarstvom fi-nansija, ali da je i dalje nejasno da li

}e do toga do}i preko platnihrazreda ili preko defini-

sanja grupa poslova.A. Milo{evi}

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 . III

Dok prosvetari o~ekuju finalne pregovoreoko teksta protokola kojim bi se definisalapolitika zarada zaposlenih u prosveti, ali i ui{~ekivanju reforme plata u javnom sektorukroz model platnih razreda, u prosvetnojjavnosti se spekuli{e kako do}i doproklamovanog cilja da se odnos izme|uzarada za najjednostavniji i najslo`eniji radvrati na odnos pre zamrzavanja plata iz 2008,odnosno da plata sprema~ice i profesora uosnovnim i srednjim {kolama i domovimau~enika ponovo bude u odnosu 1:3,odnosno 1:5 u univerzitetskom obrazovanju.

Dr`ava, koja je najve}i poslodavac uRepublici (za gotovo 740.000 izvr{ilaca), i samaje poodavno naru{ila dosada{nji modelfinansiranja plata zaposlenih u javnom sektoru,jer je lex specialis zakonima, uredbama iizmenama sektorskih zakona izuzela iz javnogsektora zaposlene u organima dr`avne uprave ilokalne samouprave, u vojsci i policiji, upravi,pravosu|u i javnim i komunalnimpreduze}ima.

Na taj na~in pri~a o javnomsektoru je spala na dva slova - uovom slu~aju prosvetu, kulturu idelom zdravstvo. Stoga ne ~udida je Sindikat radnika u prosvetiSrbije u svom predlogu protokolazahtevao da se resorna ministarstvaprosvete i finansija jasno odrede {ta smatrajupod pojmom „javna uprava“. I da jasno ka`u{ta sadr i zakon o platama zaposlenih u javnojupravi, koji bi trebalo da bude usvojen do krajajuna i da u drugoj polovini godine zamenidosada{nji na~in finansiranja zaradazaposlenih u javnom sektoru.

Posao oko platnih razreda dr`ava jesredinom 2007. dovela gotovo do kraja, aonda ga iz neobja{njivih razloga skrajnula, iakoje ostalo samo jedno neuskla|eno pitanje - dali platnih razreda treba biti 12 ili 13?

Kako bi se u svakom platnom razreduna{lo jo{ desetak podrazreda, jasno je da bise unutar pretpostavljenih oko sto dvadesetrazli~itih po slo`enosti poslova na{li svi javniposlenici. Pritom bi njihova plata zavisila, nesamo od stepena stru~ne spreme ve} i ododgovornosti za resurse, sposobnostiorganizacije rada i rukovo|enja, te`inedono{enja odluka, slo`enosti i kreativnogmi{ljenja u re{avanju problema... Na tajna~in, ne samo da bi se u platnim razredimana{li svi koji dele kola~ zvani bud`et ve} bi sena korektniji na~in re{ilo pitanje

napredovanja u slu`bi i/ili minulog rada.Primera radi, u prosveti se plata po~etnika i~oveka pred penzijom s punim sta`om od 40godina razlikuje samo za 16 odsto, anapredovanjem kroz platne razrede isticanjem odre|enih zvanja, zaposleni ujednom platnom razredu mogao bi imatizaradu iznad onoga u vi{em platnomrazredu, ukoliko zadovoljava pomenuto.

Uvo|enjem platnih razreda ne samo da bizaposleni na poslovima iste slo`enosti imalijednaku po~etnu osnovnu platu ve} bi senapustilo ar~enje ionako malo sredstava za platejavnih delatnika, a ve}ini vratilo zadovoljstvo dasu za slo`eniji rad ili za napredovanje u slu`bivalorizovani i kroz zaradu. To je posebno va`no usvetlu ~injenice da je dr ava uvela racionalizacijumase para za plate zaposlenih javnih poslenikaza osam odsto u proteklih pet godina, ako seposmatra odnos dinar - evro, a za vi{e od 30odsto ukoliko se uporedi masa plata i broj

zaposlenih u periodu od 2008. do 2013.godine. Dakle, takozvanim linearnim

finansiranjem i uvo|enjemnepotrebnih novih izvr{ilaca ujavne slu`be do{lo se do modelakoji je, najbla`e re~eno,

prevazi|en i koji mora da se menja.Time bi se izbeglo i ono {to je

neminovno ukoliko se sada{nji trendnastavi - da }e Srbija svakim danom biti sve bli e„kubanskom modelu“, u kome su svi zaposleniimali jednaku i to minimalnu platu, uz srpskidodatak da ve}ina od njih, a jednog dana svi,nemaju punu normu.

Hteli - ne hteli, sindikati su se slo`ili da jedo pobolj{anja materijalnog polo`ajazaposlenih u prosveti mogu}e do}iuvo|enjem platnih razreda i druga~ijompreraspodelom mase sredstava za plate svihzaposlenih, racionalizacijom broja izvr{ilaca inapu{tanjem sistema linearnog finansiranja,koji podrazumeva da za jedan odsto ve}eplate u prosveti treba izdvojiti ~ak osammilijardi dinara. A za odnos sa po~etka pri~eod 1:3, odnosno 1:5 potrebno je oko 30 odstovi{e sredstava, dakle 240 milijardi dinara kojihnaravno nema i koje, pore|enja radi, iznosevi{e nego dvostruki bud`et za prosvetu.Pitanje penzija tako|e optere}uje re{enjeovog problema, iako je svima jasno da se iovaj sistem mora radikalno reformisati.

Autor je ~lan Pregovara~kog timaSindikata radnika u prosveti Srbiji

- Bi}e poja~ana kontrola i objektivnaodgovornost svih koji u~estvuju u realizacijimale mature, od onih koji prave testove, do{tampanja, distribucije i na kraju direktora{kola. Pri tom ne mislim na materijalnu imoralnu odgovornost, ve} da svi koji na~inepropuste rizikuju da ostanu bez posla. Nismomogli da sprovedemo ideju da se testovi{alju elektronski u {kole, jer informacionisistem ne funkcioni{e u svim obrazovnimustanovama. Dr`ava je nabavila 100.000kompjutera i oficijelno opremila sve {kole iuvela internet priklju~ak za jedan evro.Me|utim, situacija na terenu je druga~ija.Ima {kola bez ijedne ra~unarske u~ionice,kao i bez interneta.

Od dolaska na mesto ministra prosveteizjavljivali ste da matura, a pre svegakombinovani test, treba da bude laka ineoptere}uju}a. Za{to takav zahtev ne biva`io i za srpski i matematiku?

- Na mesto ministra sam do{ao u situacijivelikog optere}enja i turbulencija izazvanihpropustima u organizaciji zavr{nog ispita, zakoje najve}im delom Ministarstvo prosvetenije bilo odgovorno. @eleo sam da relaksirami decu i roditelje, da objasnim da matura nijeispit na kome mo`e da se padne, ve} da onadonosi odre|eni broj poena koji }e u~enikeopredeliti da upi{u `eljenu srednju {kolu.

Da li ste zvali direktora Zavoda zavrednovanje kvaliteta obrazovanja ivaspitanja i tra`ili da naprave lakezadatke?

- Razgovarali smo o tome da pitanja netreba da budu zbunjuju}a i dvosmislena.Zadaci moraju da budu iz ud`benika u okvirunastavnog programa. Prethodnih godinabilo je takozvanih trik pitanja, koja su moglada zbune u~enike. Desilo se, recimo, da se ujednom pitanju pojavio podatak koji senalazi samo u jednom ud`beniku odre|eneizdava~ke ku}e, jer je sastavlja~ tog zadatkaautor pomenutog ud`benika. Naravno datestovi ne}e biti banalizovani.

[ta }e zna~iti za obrazovanje zabranazapo{ljavanja u javnom sektoru?

- Obe}anje koje sam dao preuzimanjemdu`nosti ministra da niko ne}e biti otpu{ten,odr`ao sam. Uredba o zabrani zapo{ljavanjau javnom sektoru nije fiksna, tako dazapo{ljavanje u prosveti ne}e bitizaustavljeno. [kole koje imaju potrebu zanovim radnicima obavesti}e Ministarstvo, ami vladinu komisiju koja }e odobravatizapo{ljavanje. Prosveta ne}e ostati bez

stru~nog kadra, kao ni bez potrebnognenastavnog osoblja.

Sindikati su tra`ili da se na slobodnaradna mesta anga`uju ljudi koji su radniodnos zasnovali na nepunom radnomvremenu, ako nema odgovaraju}egprofila na listi tehnolo{kih vi{kova. Za{tose to ne primenjuje?

- Svuda gde postoje uslovi to se primenjuje.

Da li }e biti odlo`en prelazak nafinansiranje po broju u~enika, {to jezakonska obaveza od idu}e {kolskegodine?

- Taj sistem sigurno ne}e krenuti odseptembra, jer ne mo`e da funkcioni{e nateritoriji cele zemlje. Da bi se on primenjivaopotrebna je najpre infrastruktura, putevi,kako biste decu iz malih sredina mogli daprevezete do {kole. Imali smo slu~aj da namse dvoje dece udavilo prilikom prelaskabrvna na putu do {kole. To je nedopustivo.Drugi problem sa novim na~inomfinansiranja je u tome {to bi doveo doga{enja {kola u ruralnim sredinama i timebismo podstakli iseljavanje stanovni{tva, ana{ cilj je da te prostore odr`imo `ivim. [iromSrbije postoje napu{teni {kolski objekti, neki~ak i novije gradnje. Moja ideja je da se sve topopi{e i da se ti prostori iskoriste za

kampuse, nastavu u prirodi i drugevannastavne aktivnosti.

Da li }e biti ra|en nov zakon o visokomobrazovanju?

- U toku je izmena postoje}eg zakona, koji

bi uskoro trebalo da se na|e na vladi, a ~imu|e u skup{tinsku proceduru, po~e}e izradanovog zakona. Procedura izmene zakona jepokrenuta pre nego {to sam do{ao na ~eloMinistarstva prosvete i time treba da se re{eteku}i problemi. Izmenama zakona }eprimarno biti re{en problem priznavanjastranih diploma. U predlogu je definisano dadiplome budu nostrifikovane na tri na~ina.Prvi je da se diplome priznaju poautomatizmu ako postoji me|udr`avnidogovor. Oni koji ele da nostrifikuju diplomuradi zapo{ljavanja u Srbiji ubudu}e }e seobra}ati Ministarstvu prosvete, koje mora u

roku od dva meseca da izda sertifikat opriznavanju ili nepriznavanju. Dr`ava }eodrediti minimalnu cenu za taj postupak, koja}e biti zna~ajno jeftinija nego dosad. Stranistudenti koji ele da nastave studije u Srbijiobra}a}e se fakultetima, a oni }e imati rok odtri meseca da donesu odluku. Ovim merama}emo maksimalno skratiti rok za nostrifikacijudiploma. Na{e nastojanje je da sa {to ve}imbrojem zemalja postignemo sporazum ome|usobnom priznavanju diploma.

Da li }e u izmenama zakona ponovo bitispu{tena granica za upis na bud`et na 48bodova?

- Za narednu {kolsku godinu ta granica }ebiti 50 bodova. Zadatak ovog ministarstva jeda stimuli{e dobre studente i da se pobolj{akvalitet studiranja, a ne da svake godinekorigujemo prethodno dogovoren brojbodova. Na`alost, najobrazovaniji kadrovi su,posle poljoprivrede, na{ najve}i izvozniresurs. To je jo{ jedan dokaz da imamokvalitetno obrazovanje. Ali, umesto danajbolje zadr`imo, da stimuli{emo kvalitet,mi vodimo ra~una kako }emo da olak{amostudiranje onima koji su manji vredni ili ne

ispunjavaju svoju obavezu. Ni posle vi{epoku{aja od univerziteta nismo dobilipodatke koliki broj studenata je obuhva}enhitnim izmenama Zakona, a bilo je govora daje re~ o 30.000. Samo jedan univerzitet jedostavio brojku od 699 studenata.

Ho}e li u izmenama biti produ`en rok zaokon~anje studija studentima kojistudiraju po starim propisima?

- Poslao sam dopis svim dekanimafakulteta, uz pismo koje smo dobili odSKONUS-a, sa molbom da nam dostaveinformacije o broju studenata koji nisu navreme zavr{ili fakultet, kako bismo uzpodr{ku Ministarstva sa~inili predloge zare{avanje ovog pitanja. Na{a dr`ava jeorijentisana ka stimulaciji najboljih kako bioni ostvarili svoje potencijale. Moje li~nouverenje je da je broj studenata koji neispunjava svoje obaveze mnogo manji odonih koji se svojim aktivnostima i na~inimarada posebno isti~u.

Kakav je epilog akcije prosvetneinspekcije kada je re~ o zatvaranjuneakreditovanih isturenih odeljenjafakulteta i visokih {kola?

- Dosad je uga{eno vi{e od 20 odeljenjaprivatnih fakulteta, a protiv odgovornih licasu podnete prijave. Akcija se nastavlja i mojanamera je da do po~etka naredne {kolskegodine u Srbiji ne postoji nijedno odeljenjekoje nema akreditaciju i dozvolu za rad.

Da li i dr`avni fakulteti i visoke {koleimaju takva odeljenja?

- Dr`avni fakulteti imaju konsultativnecentre, u kojima se obavlja konsultativnanastava vezana za specijalizacije, ali samo uokviru studijskih programa za studije nadaljinu.

[ta su prioriteti u narednom periodu?- Bez standardizacije nema obrazovanja.

Treba da menjamo prosvetu ka standardimakoji su Srbiji neophodni. Da svi shvatimo da suobrazovanje i nauka investicija u budu}nostdr`ave i da kao takvi zaslu`ujemo iodgovaraju}i status. Predstoji izrada novogzakona o nau~noistra`iva~kom radu, u kome}e na isti na~in biti vrednovani projekti bezobzira da li je njihov finansijer dr`ava ili pravnai fizi~ka lica. To }e obezbediti da se na{inau~nici u ve}em broju uklju~uju ume|unarodne projekte. Jedan od najve}ihizazova za na{u nau~nu zajednicu je projekatHorizont 2020, sa bud`etom od 77 milijardievra. Srbija je, pored [vajcarske i Izraela,dobila privilegovan status, a Ministarstvo jeposlalo poziv svim nau~nicima da se uklju~e utaj projekat. Na{a namera je i da se Kobsonaktivira u punom kapacitetu, odnosno dasistem obuhvati i privatne fakultete, koji su tubazu dosad koristili besplatno. U toku ovegodine moramo zavr{iti informacioni sistem uobrazovanju, a nakon toga sledi digitalizacija iuvo|enje pametnih u~ionica u {kole.

Da li to {to niste menjali pomo}nike ive}inu dr`avnih sekretara zna~i da nisteimali politi~ku podr{ku ili da su svi odli~noradili svoj posao?

- Izbor dr`avnih sekretara je stvarkoalicionog dogovora. Pomo}nici suzasnovali radni odnos na konkursu. Doveosam dva savetnika, jedan je zadu`en za poljeumetnosti i talente, a drugi je savetnik zadru{tvene nauke, jer je sugestija EUstimulisanje tih nauka, koje u svetu zaostajuza prirodnim i biomedicinskim.

Da li ste mogli da smenite pomo}nike?- Da, ali mogu i da ih ukorim. Nisam ~ovek

koji po~inje iz po~etka, ve} sam nastaviotamo gde je moj prethodnik stao. Kaoostvaren ~ovek u struci, i u nauci, i uprivatnom `ivotu, ne pripadam kategorijiljudi koji misle da od njih sve po~inje.

Vesna Andri}

Had`i Zdravko Kova~POGLEDI

Zdravstvo nije protiv- Nismo protiv na~ina za ujedna~avanje plata, ali prvo moramo da znamokakav je ta~no predlog. Moramo da vidimo da li }e time biti pogor{an po-lo`aj radnika ili pobolj{an. Ako u predlogu bude pisalo da, recimo, lekarne mo`e da ima manju platu od ~ista~ice ili kafe kuvarice, mi }emo to po-dr`ati. Ali za sada ne znamo nikakve pojedinosti i o njima nije bilo ni re-~i na sastancima koje smo imali sa predstavnicima ministarstava – ka`eZoran Savi}, predsednik Sindikata zdravstva i socijalne za{tite.

II p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .

Ista plata za isti posao

Foto:

FoNe

t

Ministarstvo finansija bez informacija o uvo|enju platnih razreda

Svi tra`e izuze}e

Kakodo}i doodnosa

plata 1:3

Foto:

Beta

Tomislav Jovanovi}: Odla`e se finansiranje po broju u~enikaNastavak sa strane I

Prijave zbogtrovanja

Da li je neko odgovarao zbogtrovanja u~enika?

- Ministarstvo zdravlja je podne-lo prijavu nadle`nim organimaprotiv restorana „Zlatna varo{“ i onise vi{e ne bave snabdevanjem |a~-kih kuhinja. S obzirom da je celo-kupna procedura izbora dobavlja-~a u nadle`nosti {kola i {kolskih od-bora, Ministarstvo prosvete }e pri-premiti pravilnik koga se {kole mo-raju pridr`avati u tom postupku.

Ve}a kontrola namaloj maturi:

Tomislav Jovanovi}

Uredba ozabranizapo{ljavanjau javnomsektoru nijefiksna, takodazapo{ljavanjeu prosvetine}e bitizaustavljeno

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 . V

velike gubitke. Procenjuje se da je samo uVojvodini 90 odsto planiranih jesenjih pu-tovanja otkazano, jer {kole nisu znale kakoda postupe u novonastaloj situaciji.

GUBICI

- Velika {teta je u~injena hotelijerima,turisti~kim agencijama i prevoznicima, aliposredno i dr`avi, koja je ostala bez 400 mi-liona dinara na ime PDV-a i poreza i dopri-nosa na zarade zaposlenih u turisti~koj in-dustriji Srbije. Dr`ava je navodno htela dauvede red u javnim nabavkama, ali nijeznala na koji na~in funkcioni{e organizaci-ja |a~kih putovanja. Roditeljski novac nisubud`etske sredstva i ne podle`u Zakonu ojavnim nabavkama - isti~e Aleksandar Se-ni~i}, direktor Nacionalne asocijacije turi-sti~kih agencija JUTA.

On ka`e da se oko 150 turisti~kih agenci-ja u Srbiji isklju~ivo bavi |a~kim i omladin-skim turizmom i da od toga `ive, te da sumnoge bile dovedene na ivicu opstanka. Ge-orgi Genov, direktor udru`enja hotelijera„Hores“, navodi da je popunjenost kapacite-ta u oktobru bila za 50 odsto manja od plani-rane, zbog ~ega je veliki broj zaposlenih u ho-telima morao na ode na prinudne odmore.

U {kolama se uveliko planiraju prole}naputovanja. Podaci sa portala javnih nabav-ki ukazuju da se mali broj {kola odlu~io zaraspisivanje tendera, dok je ve}ina ustano-va izabrala da putovanja organizuje po pra-vilniku resornog ministarstva. To potvr|u-ju i u Ministarstvu prosvete.

Turisti~ki radnici upozoravaju da posto-je}i kapaciteti ne}e biti dovoljni za sve, ia-ko }e sezona biti produ`ena do kraja maja.Zbog velikog interesovanja ekskurzije }e si-gurno biti skuplje nego u oktobru, {to je do-

datni udar na roditeljski d`ep. Ipak, agen-cije }e biti prinu|ene da omogu}e pla}anjena {to ve}i broj rata, jer }e u suprotnom, ka-ko ka`u, same sebe diskvalifikovati. O~eku-ju probleme sa naplatom, po{to tamo gdeje izbegnut tender {kole ne garantuju da }eroditelji svoje obaveze izmirivati na vreme.

[KOLE U SIVOJ ZONI

Sklapanje ugovora izme|u roditelja iagencija i direktno pla}anje na ra~uneagencija po mnogima celu pri~u o |a~kimputovanjima uvodi u sivu zonu.

- Dok su sva pla}anja i{la preko ra~una{kole, bilo je potpuno transparentno gde i ko-me odlazi novac, koliko dobijaju nastavnici.Sada sav novac ide direktno na ra~un agenci-ja, pa je pitanje ko }e sklapati ugovore o delusa nastavnicima za isplatu naknada za ~uva-nje dece i na to pla}ati porez, a ko }e novac da-vati na ruke - ka`e Aleksandar Seni~i} iz Jute.

Mnogim roditeljima i dalje je nejasnauloga i odgovornost {kole u organizacijiekskurzija, ali i kome da se obrate u slu~ajuda agencija ne ispuni svoje obaveze. Jer po-jedini direktori tvrde da sa eventualnimproblemima nemaju ni{ta, po{to paraf naugovor o pla}anju stavljaju roditelji. Me|u-tim, na~elnik Republi~ke prosvetne inspek-cije Velimir Tmu{i} upozorava da su direk-tori {kole odgovorni za realizaciju u~eni~-kih putovanja, jer je re~ o aktivnostima ko-je su predvi|ene godi{njim planom rada{kole. On napominje da direktor kao odgo-vorno lice u ustanovi potpisuje ugovor oputovanju sa izabranom agencijom, a rodi-telji samo ugovor o pla}anju.

- Prosvetna inspekcija ni ranije nije kon-trolisala na~in pla}anja, jer to nije u njenoj

nadle`nosti. Ukoliko agencija ne ispuniono {to je previ|eno programom i op{timuslovima putovanja, to je posao za turisti~-ku inspekciju. Dakle, ukoliko se pojavi pro-blem, roditelji se obra}aju {koli, a ona turi-sti~koj inspekciji koja dalje utvr|uje da li jebilo propusta. U pravilniku i uputstvu o or-ganizaciji ekskurzije koje je donelo Mini-starstvo prosvete jasno stoji da proceduraizbora agencija i odre|ivanja naknada zanastavnike moraju biti transparenti - ka`eTmu{i}. V. Andri}

Iako je prva verzija akcionih planova zarealizaciju Strategije obrazovanja Srbijeura|ena pre vi{e od godinu dana, taj dokumentbi po najnovijim predvi|anjima trebalo dabude usvojen u Ministarstvu prosvete i nasavetu projekta krajem januara i potom upu}envladi na izja{njavanje. Me|utim, konkretnepromene u obrazovnom sistemu ne}e bitiskoro vidljive, jer u prosvetnom bud`etu nisuplanirana sredstva za realizaciju onoga {to jenapisano u Strategiji.

Profesor Ivan Ivi}, jedan od autora Strategije,ka`e da se u narednom periodu mo`e menjatisamo zakonodavni okvir, odnosnousagla{avanje zakona i podzakonskih akata saonim {to taj dokument predvi|a, jer to nezahteva finansijska sredstva.

Prve verzije akcionih planova ne razlikuju semnogo od kona~nih, ali je zbog ka{njenja

propu{tena prilika da sestudijski programi navisoko{kolskimustanovama usaglasesa Strategijom, po{toje u me|uvremenupo~eo drugi krugakreditacije. Ipak,postoji dogovor saKomisijom zaakreditaciju da se uva`izahtev iz Strategije dapo~nu da funkcioni{upetogodi{nje integrisane studijeza obrazovanje nastavnika.

- To zna~i da }e sve visoko{kolske ustanovekoje ponude ove studijske programe mo}i da ihprijave za akreditaciju u drugom ciklusu.Naravno, ne}e svi nastavni~ki fakulteti imatikapaciteta da izrade kvalitetne programe, jer jeideja da studenti tokom tri godine u~e znanja izsvog predmeta, a dve godine sve ono {to ~iniprofesiju nastavnika. Tako ubudu}e ne}emoimati matemati~ara koji predaje taj predmet

ve} planski formiranog profesora matematike.Hemijski fakultet ima odli~an nastavni~ki smerkoji do sada nije mogao da bude akreditovan -obja{njava Ivan Ivi}.

On navodi da me|u akcionim planovimapostoje veoma va`ne mere usmerene kaja~anju vaspitne uloge {kole i da je za otvaranjeove teme zainteresovan Zavod za vrednovanjekvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji je u svombud`etu predvideo sredstva za tu namenu.

Ivi} ka`e da su akcioni planovi ra|eni za~etvorogodi{nji period od 2013. do 2016, {tozna~i da }e njihova realizacija u startu kasnitigodinu i po dana. On ukazuje i da vanredniparlamentarni izbori mogu da izazovu novoodlaganje.

- Strategija obrazovanja Srbije je pravljena sanamerom da bude realna i ostvariva, ali sve {tose u me|uvremenu de{avalo pokazuje da je

najve}i problem uneefikasnoj dr`avnoj

upravi. Mi smo uakcionim planovimapredvideli mogu}aograni~enja urealizaciji akcija, a toje u najve}em broju

slu~ajeva upravotroma i neefikasna

dr`avna administracija -navodi Ivi}.U prilog ovoj tvrdnji Ivi}

iznosi podatak da je univerzalno,besplatno osnovno obrazovanje

propisano Ustavom i zakonom iz 1958. godine,a da dr`ava tu obavezu jo{ nije ispunila, jer je poposlednjem popisu oko 14 odsto gra|anaSrbije bez osnovne {kole.

- Kako }e se uvesti obavezno srednjeobrazovanje koje Strategija predvi|a, kadadr`ava sve ove godine nije uspela da osigurapomenutu ustavnu i zakonsku obavezu - pitaIvi}. V. A.

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .IV

- Kontinuirani proces uvo|enja novih pro-fila i inoviranja postoje}ih nastavi}e se i uslede}oj {kolskoj godini, a vrata nisu zatvo-rena ni za oglede. Izvesno je da }e po~ev od{kolske 2014/15. godine u srednje stru~ne{kole biti uvedena tri nova trogodi{njaobrazovna profila. Da li }e biti ogledni iliuvedeni direktno u sistem, proceni}e se ka-da se razvije standard kompetencija, okvirkurikuluma i nastavni program. Re~ je oprofilima pod radnim nazivima bravar-za-variva~, industrijski mehani~ar i elektri~ar,koji treba da nastanu modernizacijom po-stoje}ih me|usobno srodnih profila i njiho-vim sjedinjavanjem. Cilj je da se razviju {i-

ri profili, sa vi{e izlaza, {to pru`a ve}e mo-gu}nosti u~enicima da se posle {kole br`e ilak{e uklju~e u svet rada - ka`e Zoran Ko-sti}, pomo}nik ministra prosvete za sred-nje obrazovanje.

Podnosioci inicijative za uvo|enje po-menutih profila su zajednice ma{inskih ielektrotehni~kih {kola, uz podr{ku nema~-ke vlade u okviru GIZ projekta „Unapre|i-vanje kooperativnog zanatsko-tehni~kogstru~nog obrazovanja u Srbiji“. Kosti} ob-ja{njava da je taj predlog zasnovan na ana-lizi potreba poslodavaca, njihovoj sprem-nosti da aktivno u~estvuju u ostvarivanjustru~ne prakse u~enika, ali i pove}anju iz-gleda za zapo{ljavanje po zavr{etku sred-nje {kole.

- [kole u kojima }e se ovi obrazovni pro-fili realizovati izabra}e Ministarstvo nakonkursu, u kome }e biti jasno definisaniuslovi koji treba da budu ispunjeni. Pri-marni uslov bi}e potrebe privrede ispremnost firmi za saradnju usprovo|enju kvalitetne prakti~nenastave i u~eni~ke prakse - ka`eKosti}.

On najavljuje da }e se ogled-ni obrazovni profili uvoditi i

ubudu}e, ali na druga~iji na~in. U toku2013. godine Zavod za vrednovanje kvali-teta obrazovanja i vaspitanja pripremio jepredlog metodologije uvo|enja, pra}enja ivrednovanja oglednih obrazovnih profila,u ~ijem definisanju su u~estvovali predstav-nici velikog broja institucija, nadle`nih zarazvoj i unapre|enje srednjeg obrazovanja.

- Prema va`e}im zakonskim re{enjima ipredlogu te metodologije, ogled mo`e datraje najdu`e pet godina. Trajanje ogledasvakako mora biti uslovljeno vremenomneophodnim za ostvarivanje ciljeva ogledai mo`e se razlikovati kod trogodi{njih i ~e-tvorogodi{njih profila. Dakle, novi ogledniobrazovni profili uvodi}e se u {kole po tojmetodologiji, kada ona bude objavljena -navodi Kosti}.

U ovom trenutku srednje {kole uvelikorade na pripremanju predloga plana upisaza idu}u {kolsku godinu. Trend smanjiva-nja broja |aka zbog lo{e demografske situ-acije se nastavlja, pa je ove {kolske godinevi{e od 2.000 u~enika osmog razreda ma-nje nego lane. Ministarstvo prosvete jeuputilo pismo {kolskim upravama i direk-torima srednjih {kola sa detaljnim uput-stvom za postupanje pri predlaganju obra-zovnih profila i broja u~enika za upis u na-rednu {kolsku godinu. Kosti} ka`e da }eodluke o eventualnom smanjivanju brojaodeljenja donositi same {kole u postupkuizrade op{tinskog, gradskog, predloga pla-na upisa, odnosno u postupku usagla{ava-nja tog predloga na nivou {kolske uprave.

- Ministar }e na kraju sagledati ~itavproces, eventualno korigovati planove upi-sa dobijene od {kolskih uprava, ukoliko ni-su ispo{tovane smernice i do 1. maja raspi-sati konkursu za upis u~enika za {kolsku2014/15. godinu. Va`no je napomenuti dase odeljenja formiraju u {koli tek po zavr{e-nom upisu i prema broju upisanih u~enika.Pri tome je direktor u obavezi da po{tujezakonske odredbe i uputstvo o formiranju

odeljenja koje do-nosi ministar

prosvete svake{kolske godi-ne kao pose-ban akt - ka`eKosti}. V. S.

Jo{ se ne zna da li }e biti ukidanja odeljenja u srednjim {kolama

Ove godine 2.000osmaka manje

Velika ponudaPri planiranju upisa srednjim stru~nim {kola-ma je trenutno na raspolaganju 129 redov-nih i 37 oglednih obrazovnih profila ~etvrtogstepena, a 103 redovna i ~etiri ogledna pro-fila u tre}em stepenu. Tako|e se mo`e aktivi-rati i neki od 15 u ~etvrtom stepenu i 31 u tre-}em stepenu takozvanih pasivnih profila, zakoje u pro{loj {kolskoj godini nije bilo zainte-resovanih u~enika, pa ni {kola.

Gimnazije }e upisivati prirodno-matema-ti~ki smer, op{ti i dru{tveno-jezi~ki. U ponudisu i programi za obdarene u~enike, sportskaodeljenja, a odre|en broj gimnazija }e orga-nizovati bilingvalnu nastavu.

Tenderom do ni`e cene- Osma beogradska gimnazija je sa~inila i oglasila konkursnu dokumentaciju za nabavku ekskurzije naportalu javnih nabavki i sajtu {kole. Do sada je dokumentaciju preuzelo 15 ponu|a~a. Interesovanje jemnogo ve}e nego prethodnih godina, zbog ~ega o~ekujemo znatno ni`u cenu ekskurzije. Jedini pro-blem u sprovo|enju celog postupka je bio pronala`enje slu`benika za javne nabavke. Me|utim, kon-kursna dokumentacija se ne}e menjati mnogo u narednim ekskurzijama. Samo }e biti uba~ena jednastrana programa koji sa~ini komisija stru~nog tima {kole, a sve ostalo je isto - obja{njava direktorka te{kole Irena Brajevi}.

Zoran Kosti}

Ogledi }e trajati do pet

godina

Foto: Stefana Savi}

Ivan Ivi}

Akcioni planovi sura|eni za period od

2013. do 2016, {to zna~ida }e njihova

realizacija u startukasniti godinu i po

dana

Foto: Stefana Savi}

ISTRA@UJEMO:Ko je dobio, a ko izgubio uvo|enjem novih pravila u organizaciji |a~kih putovanja

Ekskurzijeskuplje i do20 odstoUvo|enjem novih pravila u organizaciju|a~kih putovanja najvi{e je izgubila doma-}a turisti~ka privreda, a {tetu su pretrpeli idr`ava, kao i u~enici i nastavnici, jer je zna-~ajan broj {kola odustao od izvo|enja eks-kurzija i nastave u prirodi ove {kolske go-dine. Turisti~ki radnici najavljuju da }eprole}ni aran`mani biti skuplji od jesenjihi do 20 odsto, {to je, kako tvrde, logi~na po-sledica ve}e tra`nje, a ne njihove namere danadomeste gubitke nastale otkazivanjem|a~kih putovanja u septembru i oktobrupro{le godine.

Podsetimo, uvo|enje obaveze da {koleza izbor agencije preko koje }e u~enici pu-tovati na ekskurzije i rekreativnu nastavuraspisuju tender izazvao je brojne nedou-mice koje nisu do kraja re{ene ni kada sunadle`ni prona{li na~in da se zaobi|e Za-kon o javnim nabavkama.

^IJI JE NOVAC RODITELJA

To alternativno re{enje podrazumeva dase |a~ka putovanja organizuju u skladu sava`e}im pravilnikom i uputstvom Mini-starstva prosvete, ali da se izbegne primenaZakona o javnim nabavkama tako {to }eroditelji novac upla}ivati direktno agenci-jama, a ne preko ra~una {kole. U tom slu-~aju novac roditelja se ne tretira kao bu-d`etski i ne podle`e pomenutom zakonu.

Zanimljivo je da su se ovoga puta turi-sti~ki radnici na{li na istoj strani sa prosvet-nim vlastima, brane}i tezu da roditeljskinovac nisu bud`etska sredstva i da zbog to-ga ne podle`u Zakonu o javnim nabavka-ma. Me|utim, do danas nisu uspeli da na-|u zajedni~ki jezik sa ministarstvima pri-vrede i finansija.

U mnogim {kolama tvrde da je izboragencija putem tendera veoma kompliko-van, ne samo jer traje dugo ve} i {to se poje-dini uslovi prakti~no ne mogu ispuniti (re-cimo da se moraju imati obezbe|ena sred-stva). Navode i da ima agencija koje su sedamping cenama specijalizovale za obara-nje tendera. Ima i onih koji misle suprotno.

- Ekskurzije je vannastavna aktivnost{kole koja je planirana godi{njim planom ra-da radi realizacije obrazovno-vaspitnih za-dataka. Naravno da je zbog toga {kola naru-~ilac u smislu Zakona o javnim nabavkamai du`na je da na zakonom propisan na~in iz-vr{i izbor, odnosno prenese sredstva ponu-|a~u koji na zadate uslove ponudi najni`ucenu. Neozbiljno je smatrati da ste ja~i od za-kona i da mo`ete birati kome }ete prebaci-vati milionske iznose - ka`e Irena Brajevi},direktorka Osme beogradske gimnazije.

Usled lo{eg tuma~enja i neprimenjivostinovih zakonskih re{enja, mnoge {kole suodustale od putovanja planiranih za prote-klu jesen, a turisti~ka industrija pretrpela je

Jo{ nisu usvojeni akcioni planovi za realizaciju Strategije obrazovanja

Bud`et ko~ipromene u {kolama

Prosvetna inspekcija ni ranije nije kontrolisala na~inpla}anja, jer to nije u njenojnadle`nosti. Ukoliko se pojavi problem, roditelji seobra}aju {koli, a ona turisti~koj inspekciji koja dalje utvr|uje da li je bilopropusta

Turisti~ki radnici upozoravaju da postoje}ikapaciteti ne}e biti dovoljniza sve, iako }e sezona bitiprodu`ena do kraja maja

SPECIJALNO IZDANJE POVODOM [KOLSKE SLAVE SVETI SAVA

U R E D N I C A V e s n a A n d r i } M A R K E T I N G V e s n a L a } a r a k G r a f i ~ k o o b l i k o v a n j e Z o r a n S p a h i }

Skolska slavaSkolska slava

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 . VII

Da li je re{enje da Ministarstvo propi{eobavezne preventivne programe protivnasilja u svim {kolama?

- Svaka {kola ima obavezu da u godi{njiplan rada unese planove za{tite od nasilja,zlostavljanja i zanemarivanja i planiraodgovaraju}e preventivne aktivnosti, kao ida uradi procenu bezbednosti. Izra|en jeinstrument kojim se utvr|uje bezbednost{kolskog okru`enja. On sadr`i oko 120komponenti koji }e {kolama pomo}i da„izmere“ stanje bezbednosti, ali }e im tako|eukazati na {ta treba da obrate pa`nju.

Ministarstvo je donelo niz zakonskihre{enja u ovoj oblasti, ali je problem {to sene primenjuju u praksi.

- Jedan od na~ina da se to promeni jesteobuka nastavnika koja bi im pomogla dauvide zna~aj pravilne i dosledne primenezakonskih re{enja. Pozitivna strana eksterneevaluacije je {to savetnici utvr|uju da li su{kole primenile ono {to pi{e u pravilnicima idrugim dokumentima. I roditelji imaju pravoda pitaju {ta je {kola uradila u konkretnom

slu~aju, kome da se obrate ako se pojaviproblem, kakav je na~in reagovanja...

Roditelji tvrde da su isklju~eni iz{kolskog ivota, a nastavnici da suroditelji nezainteresovani.

- Razredne stare{ine na prvim roditeljskimsastancima treba da uka`u {ta su ~ija prava iobaveze. Uvek }e biti roditelja koji }e se na tooglu{iti, ali je zadatak {kole da bude uporna,da informi{e roditelje, a kada se javi problemda reaguje odmah, bez odlaganja. Ali ako se

roditelj pojavi tek posle dvadeset poziva,{kola ima pravo da ga pita zbog ~egazanemaruje svoje roditeljske obaveze. [kole iroditelji nisu suprotstavljene strane, ve}saradnici i taj saradni~ki odnos je pravi put zaprevenciju nasilja.

U svakoj {koli postoji neki „nezgodan“nastavnik zbog koga u~enici trpe psihi~konasilje, ali se o tome javno ne govori.Takve pojedince kolektiv uvek {titi.

- Roditelji o tome treba da razgovaraju sa{kolom. Nije su{tina da se takav nastavnikkazni ili izbaci sa posla, ve} da on promenina~in pona{anja. ^esto se de{ava da seroditelji po`ale usmeno, ali kada treba to daformalizuju pismeno, nisu spremni. Todirektore {kola dovodi u situaciju da nemogu da reaguju, jer se lako mo`e desiti dase roditelji u poslednjem trenutku povuku.

Roditelji se pla{e da }e njihovo detetrpeti posledice.

- Ako vi{e roditelja reaguje na isti na~in ito principijelno, a ne li~no, ne{to mo`e da se

promeni. [kola mo`e ne{to da uradi poduslovom da i roditelji stoje iza svojih re~i. Nijedobro da roditelji re{avaju probleme tako {to}e braniti deci da poha|aju nastavu, jer imtime ~ine medve|u uslugu. Deci se uskra}ujepravo na obrazovanje i u~e se pogre{nimmehanizmima za reagovanje. A pravimehanizam za reagovanje je razgovor.Ucenjiva~kim potezima u bilo kom odnosumogu da se postignu samo kratkoro~na,nekonstruktivna re{enja.

V. Stameni}

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .VI

Tokom pro{le {kolske godine na SOStelefonu za prijavljivanje nasilja u obrazovnimustanovama primljeno je oko 500 poziva, aod po~etka ove {kolske godine oko 50. To jejedan od pokazatelja da se {kole ozbiljnijeanga`uju na re{avanju problema nasilja. Dase nasilje u obrazovnim ustanovama smanjiloi po intenzitetu i po obimu, ukazuju i rezultatiistra`ivanja u {kolama uklju~enim u program„[kola bez nasilja“. U tim ustanovama jepove}ano poverenje u~enika da moguprobleme da prijave nastavnicima, a roditeljiimaju vi{e poverenja da }e {kola znati kakoda postupi ako do nasilja do|e, ka`e BiljanaLajovi}, koordinatorka Jedinice za prevencijunasilja u Ministarstvu prosvete, nauke itehnolo{kog razvoja.

Po onome {to objavljuju mediji ~ini seda nasilja ima sve vi{e.

- Ne ka`em da nasilja nema, jer se s timproblemom suo~avaju sva dru{tva, ali je ciljda se ono smanji i po obimu i po intenzitetu.^esto se desi da bombasti naslovi u nekimnovinama ukazuju na krajnje dramati~nusituaciju, ali kada pro~itate tekst, shvatite daje naslov istrgnut iz konteksta. Kad istra`imo{ta se zaista dogodilo, ispostavi se da nije sveonako kako je u medijima predstavljeno.Mediji mnogo vi{e treba da pi{u o pozitivnimprimerima, jer lo{i primeri utvr|uju lo{e

reagovanje, a dobri u~e konstruktivnompona{anju. Nije dovoljno re}i detetu da se netu~e i ne govori ru`ne re~i, ve} ga nau~iti {ta ikako treba da radi.

Ali o mnogim slu~ajevima nasiljajavnost ne bi znala da mediji to ne objave.[kole ~esto skrivaju takve situacije.

- O slu~ajevima nasilja treba da se pi{e, alije su{tina na koji na~in se to radi. Posle prveinformacije o nekom doga|aju, nemanastavka o tome {ta je preduzeto, ko je ikako reagovao. Moramo da menjamo sistemvrednosti, da isti~emo pozitivne primere. Pritome ne mislim samo na decu koja suvrhunski sportisti ili matemati~ari, ve} na onekoji ne moraju da posti`u izuzetne uspehe,ali imaju druge kvalitete. Njima tako|e trebadati prostora.

Kakve su {anse da se program „[kolabez nasilja“ uvede u sve obrazovneustanove u Srbiji?

- U taj projekat, koji Ministarstvo realizujesa Unicefom, uklju~eno je oko 25 odstoosnovnih {kola, {to je po nama zna~ajan broj,a oko 170 je dobilo plaketu o uspe{nomzavr{etku programa. To ne zna~i da i u tim{kolama ne mogu da se dese incidenti ve} da

}e zaposleni i u~enici znati adekvatno dareaguju. U Zakon o osnovnoj i srednjoj {koliuneta je odredba u kojoj se defini{eprevencija nasilja, zlostavljanja izanemarivanja, kao i aktivnosti koje treba dase preduzmu. Drugi ~lan uvodi mogu}nostpostojanja model {kola, koje bi svoja iskustvau prevenciji nasilja prenosila obrazovnimustanovama iz okru`enja. To je takozvanohorizontalno u~enje u kome su pojedine {kolecentri koji u lokalnoj zajednici prenosepozitivna iskustva. Istra`ivanja pokazuju da naprevenciji nasilja moraju da budu anga`ovanisvi, od tehni~kog osoblja do direktora u{kolama, ali i celokupna lokalna zajednica.

Iako je ~as odeljenskog stare{ine predvi|en kaoobavezan, {kolska praksa pokazuje da ga u~itelji inastavnici izbegavaju, a kada se i odr`ava, uglavnomslu`i za re{avanje disciplinskih problema. Ipak,u~enici su veoma zainteresovani da bar jednom unedeljnom rasporedu imaju obavezno ~asodeljenskog stare{ine i da na njemu ne razgovarajusamo o disciplini i izostancima, ve} i o me|usobnimodnosima, pravilima pona{anja, kako da sukobere{avaju mirnim putem i izbegnu nasilje. Planiranjeizleta, ekskurzija, poseta bioskopima i pozori{timatako|e su teme o kojima, po mi{ljenju u~enika,treba diskutovati na ovim ~asovima, pokazujeistra`ivanje Gorana Petrovi}a, profesora fizi~kogvaspitanja, Bojane Furunovi},profesorke muzi~kog, i SteveBeadera, {kolskog psihologa, ukome je u~estvovalo 350u~enika iz ~etiri beogradskeosnovne {kole.

- [kola kao vaspitnaustanova je izgubilanekada{nji ugled i uticaj.Vaspitni rad se u najve}ojmeri sveo na odr`avanje reda idiscipline unutar {kole,umesto da bude proces kojirazvija celokupnu li~nost u~enika. as odeljenskogstare{ine zauzima vrlo va`no mesto u {koli, ali se~ini da je ta pozicija pedago{ki nedovoljnoiskori{}ena. Ne postoje precizno definisani sadr`ajio kojima bi na tom ~asu trebalo razgovarati ve} jesve prepu{teno li~noj inicijativi nastavnika - ka`eGoran Petrovi}.

Istra`ivanje potvr|uje da pol, uspeh u~enika iocena iz vladanja ne uti~u na generalno pozitivanodnos prema odr`avanju ~asa odeljenskogstare{ine. Me|utim, stavovi u~enika su podeljenioko pitanja da li na tim ~asovima treba raspravljatio uspehu, pona{anju na javnom mestu, sticanjuradnih navika, kori{}enju slobodnog vremena,zdravstvenom vaspitanju i kako pravilno u~iti.

Svaki peti anketirani u~enik misli da bi OStrebalo da bude organizovan u opu{tenijoj atmosferiizvan u~ionice, dok dve tre}ine |aka nema ni{taprotiv da se on odr`ava kao i svaki drugi {kolski ~as.

Zanimljivo je da 58 odsto u~enika odeljenskogstare{inu vidi kao osobu kojoj prvo treba da se

obrate ako ne mogu da re{e problem, dok 80 odstosmatra da bi sa njim trebalo da imaju bolji odnosnego sa drugim nastavnicima. Oko 73 odstoanketiranih o~ekuje od razrednog da vodi ra~una ouspehu u~enika, ali samo tre}ina misli da on trebada poznaje njihovu porodi~nu situaciju. Vi{e odpolovine |aka se sla`e da komunikacija izme|urazrednog i porodice treba da postoji samo ako sepojave problemi.

Me|u |acima postoji visoka saglasnost okopo`eljnih osobina koje treba da ima odeljenskistare{ina. On treba da bude spreman da pomogne,da voli i da razume decu, da bude kulturan, otvoreni iskren, pravi~an, da objektivno ocenjuje vladanje,

da je dosledan i da uva`avali~nost u~enika. O~igledno je,ka`e Petrovi}, da u~enici danasod odeljenskog stare{ineo~ekuju fleksibilnost iodre|enu toleranciju, pa sejedino ne sla`u sa stavom da ontreba da bude ozbiljan i strog.

Biti uspe{an odeljenskistare{ina, u koga u~enici imajupoverenje, zahteva mnogaznanja i ve{tine: ukomunikaciji, re{avanju

konflikata, pubertetskih i adolescentskih problema,pra}enje uspeha i pru`anje pomo}i u u~enju,podsticanje na u~enje i brojne druge.

- Pedago{ka i psiholo{ka znanja su upravotemelj na kome po~iva vaspitni rad. Nastavni~kifakulteti nisu dovoljni u osposobljavanjunastavnika za ovaj te`ak i izazovan posao.Neophodno je stalno usavr{avanje, razli~ite obuke,pra}enje literature i, pre svega, li~ni primer koji }epru`iti u~enicima. Na koji na~in iskoristiti polo`ajodeljenskog stare{ina kao mentora, ~ija je uloga dau~eniku pomogne da postane autonomna li~nost,centralno je pitanje. Od birokratskih sastanaka,koji se svode na sravnjivanje izostanaka imoralisti~kih pouka kratkog veka, do ~asaodeljenskog stare{ine kao mesta svestranograzvoja li~nosti, veliki je raskorak. Da bismopobolj{ali vaspitnu funkciju {kole, potrebno jepropisati precizno definisane programske sadr`ajeza ~as odeljenskog stare{ine - zaklju~uje GoranPetrovi}. S. D.

Poentiraj usportskom duhuVi{e od polovine sportista uzrasta 13 do 17 godina do`iveli su neki oblik nasilja odsvojih saigra~a, a 63 odsto je do`ivelo bar jedan oblik nasilja od trenera. Naj~e{}e jeto bilo ka`njavanje dodatnim ve`banjem (50,5 odsto) i neki oblik verbalnog nasilja- vikanje, psovanje i zastra{ivanje (27 procenata). Sportisti koji su ~e{}e bili `rtvenasilja, ~e{}e su ga videli oko sebe, ali su i sami bili nasilni. Ovo su neki od rezultataistra`ivanja koje je motivisalo Centar za prava da pokrene projekat „Prevencija iza{tita dece od nasilja u sportu - Poentiraj u sportskom duhu“. Projekat treba da do-prinese unapre|enju sistema prevencije i za{tite mladih sportista od nasilja u sport-skom okru`enju, kao i da se kroz uklju~ivanje trenera, mladih sportista i roditeljado|e do zajedni~kih re{enja da bi bavljenje dece sportom bilo bezbedno i motivi{u}e.

U Centru za prava deteta najavljuju da }e do kraja januara biti ura|en predlogprotokola za za{titu dece i mladih od nasilja u rekreativnim i sportskim aktivnosti-ma. Taj dokument }e potom biti dostavljen nadle`nim ministarstvima kao polaznaosnova za izradu podzakonskih akata, {to }e omogu}iti njegovu efikasniju primenu.

- Veoma je va`no da se prepoznaju razli~iti oblici nasilja u sportu. Iako se u {irojjavnosti ~esto pri~a samo o nasilju navija~a, zanemaruje se nasilje koje deca i mla-di vide ili do`ive tokom bavljenja sportom. U dosada{njim istra`ivanjima uo~eno jeda treneri imaju klju~nu ulogu u kreiranju stavova i pona{anja dece tokom sport-skih aktivnosti. Oni predstavljaju autoritet i uzor deci i nosioci su modela pona{an-ja koje dete lako usvaja i prenosi na druge. Zbog toga se u oblasti prevencije moraraditi sa trenerima radi unapre|enja njihovih psiholo{kih i pedago{kih znanja ra-di ja~anja vaspitnih potencijala sporta, ali i sa roditeljima u cilju kanalisanja ambi-cija i prepoznavanja nasilja - ka`e Milena Goli}, menad`erka projekta „Prevencijai za{tita dece od nasilja u sportu“ iz Centra za prava deteta. D. D.

Biljana Lajovi}, koordinatorka Jedinice za prevenciju nasilja u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja

[kola da bude uporna, roditelji da pitajurazgovor

U~enici `ele da se ~as odeljenskog stare{ine u {kolama obavezno odr`ava jednom nedeljno

Razredni ne treba dabude ozbiljan i strog

Po{tovanjeOd pet ponu|enih emocija koje is-poljavaju prema odeljenskom stare-{ini, u~enici su se naj~e{}e opredelji-vali za po{tovanje (87 odsto), dok sudivljenje (33) i ravnodu{nost (22)sporadi~no spominjani, a strah (6,8odsto) i mr`nju (4,6) veoma retko.

Izazov[ta se de{ava u srednjim {ko-

lama?- One su poseban izazov, jer je

adolescentni uzrast jako turbulen-tan. U tim {kolama radimo manje,fleksibilnije programe, koji vi{e od-govaraju psiholo{kim i razvojnimkarakteristikama srednjo{kolaca.Upravo po~injemo sa programomprevencije rodno zasnovanog na-silja, a realizuje se i program pre-vencije digitalnog nasilja.

[kole i roditelji nisusuprotstavljene

strane: Biljana Lajovi}

Tim za za{titu od nasilja - nije samo formalnost nego oslonac svimau {koliProgram za{tite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja - konkretan,jasan, sa definisanim ulogama odgovornostima i zadu`enjima,zasnovan na aktuelnoj analizi stanja, kapaciteta i resursaIzve{taj (ne formalni) Pra}enje i evidentiranje slu~ajeva nasilja drugog i tre}eg nivoa, kaoi pra}enje ostvarivanja konkretnih planova za{titeInformisanje {kolske uprave o situacijama tre}eg nivoa nasilja uroku od 24 sataRazvijanje kompetencija nastavnika za rad u ovoj oblasti - planiranjestru~nog usavr{avanja u skladu sa potrebama

Foto: Aleksandar Veljkovi}

OBAVEZE USTANOVA

Novim zakonom o ud`benicima bi}epoo{treni uslovi za dobijanje licence zaizdavanje ud`benika, ali jo{ nije preciziranoda li }e biti prihva}en predlog Nacionalnogprosvetnog saveta (NPS) o uvo|enjustandarda u licenciranje. Vesna Fila,pomo}nica ministra prosvete za razvojobrazovanja i me|unarodnu saradnju, ka`eda je izrada nacrta novog zakona pri kraju, alinije mogla da precizira kada }e biti upu}envladi na izja{njavanje.

- Ako bude prihva}en predlog NPS-a, kojije sto`i od onoga {to je Ministarstvoprosvete predlo`ilo, broj licenciranihizdava~a ud`benika }e biti zna~ajnosmanjen. Ne `elim da sudim da li je to dobroili lo{e, ali primeri iz na{eg okru`enja i Evropepokazuju da mnogo bogatije dr`ave odSrbije poku{avaju da svedu tr`i{te ud`benikana nekoliko izdava~a ne bi li bolje kontrolisali{ta se na tom tr`i{tu de{ava. Mislim da bitakav model trebalo primeniti u Srbiji, jer jedao dobre rezultate - isti~e Vesna Fila.

Nova procedura odobravanjaud`benika trebalo bi da otkloni brojneprobleme.

- Mi smo u Sektoru za razvoj obrazovanjadanima osmi{ljavali re{enje kojim bi seprevazi{le slabe ta~ke u dosada{njojproceduri odobravanja ud`benika.Predlo`eno je da svi koji su zainteresovani dabudu pregleda~i mogu da se jave nakonkurs, nakon ~ega }e posebna komisijasastaviti listu pregleda~a za svaki predmet. Talista }e biti javna. Direktor Zavoda zaunapre|ivanje obrazovanja i vaspitanja }e

odre|ivati ko }e sa te liste pregledatiodre|ene ud`benike, a izdava~ ne}e znatikome je „pripao“ njegov ud`benik. ObavezaZavoda je da vodi ra~una da pregleda~i sa

liste budu ravnomerno zastupljeni. Ukolikoizdava~ bude imao primedbu {to mu jerukopis odbijen, mo`e da dobije mi{ljenjesvakog od pregleda~a, kao i zajedni~ko

mi{ljenje komisije. Ako ni u tomslu~aju ne bude zadovoljan, imapravo da tra`i ekspertizu, za kojuministar prosvete anga`ujeprofesora univerziteta.

Profesori nesumnjivopoznaju struku, ali kako }etebiti sigurni da znaju standardekvaliteta i da li ud`benikodgovara uzrastu za koji jenamenjen?

- Ako sumnjamo u redovneprofesore univerziteta, onda je tosumnja u celokupno obrazovanje.Ekspert koga anga`uje ministar

ima obavezu da pogleda stru~no mi{ljenjekomisije i da obrazlo`i da li se sa njima sla`eili ne. Posao eksperta je da proveri da li urukopisu ud`benika ima zlonamernihinterpretacija, neta~nih podataka ili tvrdnjikoje nemaju upori{te u nauci. Izdava~keku}e treba da vode ra~una da li ud`benikodgovara uzrastu u~enika, to je njihovinteres. Svako treba da radi svoj deo posla.

Ima primera da su recenzenti pojedinihud`benika ugledni univerzitetskiprofesori, a da su se u tim knjigama na{lene samo materijalne gre{ke ve} i nejasninalozi u zadacima.

- Recenzente anga`uju izdava~ke ku}e ito ne treba me{ati sa onima koji }e bitiizabrani na listu pregleda~a rukopisaud`benika, niti sa ekspertizom.

Nacionalni prosvetni savet je tra`io dabude uklju~en u proceduru odobravanjaud`benika.

- Da bi se to desilo, morao bi se menjatiZakon o osnovama sistema obrazovanja ivaspitanja. Po poslednjim izmenama zakona,NPS vi{e nema tu nadle`nost. Mi smo imalipreko 300 rukopisa ud`benika koji su stajaliu fioci, jer su dobili negativno mi{ljenjeZavoda za unapre|ivanje obrazovanja ivaspitanja, a NPS nije hteo da se o njimaizja{njava. Savet je, naime, tra`io da sedodatno anga`uju komisije koje bi potvrdileili negirale mi{ljenje Zavoda, ali dr`ava nijeimala sredstva za to, niti je to zakonompredvi|eno. Ako NPS veruje pozitivnommi{ljenju Zavoda, pitanje je za{to ne verujenegativnom. U nacrtu novog zakona }e bitipredvi|ena mogu}nost da ~lanovi NPS, ako`ele, mogu da konkuri{u za listu pregleda~a.To nije sukob interesa, osim ako ne rade zaneku izdava~ku ku}u.

Izdava~i su imali primedbe {to }eniskotira`ne ud`benike izdavati samo

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .VIII

Nacionalni prosvetni savet (NPS) usvojioje Predlog mera za unapre|enje nastavefizi~kog vaspitanja u {kolama i prosledioga Ministarstvu prosvete, koje bidono{enjem podzakonskih akata i drugimaktivnostima trebalo da omogu}iprimenu predlo`enih re{enja u praksi.

Iako mnogi od predloga zasadizgledaju kao spisak lepih elja, jerzahtevaju ve}a nov~ana izdvajanja dr`ave,a posebno lokalnih samouprava, Du{anMiti}, ~lan NPS-a, ka`e da je to „mesto nakome smo svi zarobljeni“, ali da se stvariipak menjaju nabolje. U prilog tome Miti}iznosi podatak da je Ministarstvoomladine i sporta dvostruko pove}alobud`et za {kolski sport s namerom da sepomogne rad {kolskih sportskih sekcija idodatno anga`uju profesori koji bi teaktivnosti realizovali. Na komentar danema mnogo promena na sistemskomnivou, ve} se rade projekti u koje jeuklju~en mali broj {kola i u~enika, Miti}

odgovara da se „ne mo`e o~ekivati odMinistarstva sporta da re{i problemMinistarstva prosvete“.

- Prosvetni sistem je asimetri~an. Oko85 odsto {kola se nalazi u ruralnompodru~ju, a u preostalih 15 odsto ugradskim sredinama ide 85 odsto |aka.Potrebna je dodatna zakonska regulativakoja }e razdvojiti male {kole i one ukojima je ve}ina dece, jer se i uslovi rada unjima veoma razlikuju – ka`e Miti}.

On isti~e da je program fizi~kogvaspitanja u osnovnim {kolama dobar i daga ne treba menjati, ali da, kao i umnogim oblastima, problem predstavlja

Prema podacima Narodne banke Srbije, 60osnovnih i srednjih {kola ima blokirane ra-~une, a njihove neizmirene obaveze iznoseukupno 114,5 miliona dinara i to bez bez ob-ra~unatih kamata. Nezadovoljstvo zaposle-nih u novosadskoj ekonomskoj {koli „Sve-tozar Mileti}“, ~iji je ra~un bio blokiran sko-ro godinu dana zbog nepla}enih ra~una zarenoviranje fasade, nedavno je kulminiralo{trajkom, a u javnosti je ponovo otvoreno pi-tanje kako su {kole do{le u takvu situaciju.

U Ministarstvu prosvete obja{njavaju daje najve}i broj ra~una {kola blokirano zbogneisplate}nih jubilarnih nagrada, investici-ja i materijalnih tro{kova - prevoza u~eni-ka i zaposlenih, grejanja, struje, vode, tele-fona, ~i{}enja... Isplata ovih dugovanja jeobaveza lokalnih samouprava – Smederev-ske Palanke, Novog Pazara, Ni{a,Novog Sada, Beograda... na ~ijimse teritorijama nalazi najve}i broj{kola sa blokiranim ra~unima.

Podaci pokazuju da najve}i iz-nos evidentiranih neizmirenihobaveza ima Grafi~ka {kola u Be-ogradu - 27 miliona dinara, kojaje i u najdu`oj neprekidnoj bloka-di vi{e od 1.700 dana. Na spiskuvelikih du`nika su i leskova~ka{kola „11. oktobar“ sa dugom od17 miliona dinara, zatim „OlgaPetrov” iz Padinske Skele sa 11,7miliona, {kola „Heroj Ivan Mu-ker“ iz Smederevske Palanke odkoje se potra`uje pet miliona di-nara i „Jastreba~ki partizani“ izMero{ine, sa dugom od 4,7 mili-ona dinara. Da i male sume moguda budu razlog za blokadu ra~una potvr|u-je primer beogradske srednje {kole Politeh-nika, ~iji je dug oko 15.000 dinara.

Direktor Grafi~ke {kole u Beogradu Ve-libor Bo`ovi} ka`e da je ra~un te obrazov-ne ustanove blokiran punih pet godina, ada je pozadina cele pri~e ugovor o tehni~-ko-poslovnoj saradnji koji je {kola sklopilasa tri preduze}a. Skupa oprema za prakti~-nu nastavu samo je „papirolo{ki u{la i iza-{la iz {kole“ zbog ~ega je ona progla{enakrivom. Na presudu se niko nije alio, ali je{kola posle nekoliko godina podnela tu`bui taj sudski spor je u toku. Direktor o~ekujeskoro podizanje optu`nice, ~ime bi ra~un{kole kona~no trebalo da bude odblokiran.

Osim duga od oko 130 miliona dinaraprema pomenutim preduze}ima, u pret-hodnom periodu gomilali su se dugovi zagrejanje, koji sada iznose oko 20 miliona di-nara, kao i za vodu i struju, jer zbog blokira-nog ra~una {koli ne sti`e novac za materi-jalne tro{kove. Direktor ka`e da {kola pre-

`ivljava „pomo}u {tapa i kanapa”, zahvalju-ju}i skromnim sredstava od donatora, |a~-kog dinara i izdavanja {kolskog prostora.

Sli~na situacije je i u drugim obrazov-nim ustanovama, koje prema re~ima pot-predsednik Unije sindikata prosvetnih rad-nika Milana Jevti} jedva uspevaju da funk-cioni{u. Zaposleni u ovim {kolama redov-no primaju platu, jer se ispla}uje direktnoiz Trezora, ali na blokirane ra~une {kola nesti`e novac za materijalne tro{kove, po{tobi oti{ao za pla}anje zaostalih dugovanja. Adugovi neprestano rastu.

Jevti} ka`e da svaka {kola pravi finansijskiplan za narednu bud`etsku godinu koje lokal-ne samouprave formalno usvoje, ali ostvare-nost onoga {to je planirano ne prelazi 20 od-sto. [kole ne ostaju bez struje, grejanja i vode,

jer su komunalna preduze}a i elektrodistribu-cija op{tinske, odnosno gradske firme pa„gledaju kroz prste“. Ipak, dodaje Jevti}, ti du-govi se jednom moraju izmiriti.

Prosvetari u nekim {kolama su tu`iliupravo {kolu kao svog poslodavca zbog to-ga {to im nije ispla}ivala prevoz, a {kola opetto nije mogla da uradi po{to joj lokalna sa-mouprava nije prebacila sredstva. Sud jepresudio u korist zaposlenih, {to je dovelo doblokade ra~una {kole. Sli~no je i sa neispla-}enim jubilarnim nagradama. Jevti} ka`e dateoretski postoji mogu}nost da direktor {ko-le tu i op{tinu zbog nepo{tovanja zakona, alida niko nije spreman da se u to upu{ta.

U takvoj stuaciji {kole su ostale bezosnovnih sredstava za rad. Za najneophod-nije stavke odvajaju se sredstva od |a~kogdinara, izdavanja fiskulturnih sala i drugog{kolskog prostora. O ve}im investicionimzahvatima, renoviranju i stru~nom usavr-{avanju nastavnika, zasad mogu samo dasanjaju. S. D.

„The English book“ ima svoje knji`are u Beogradu, u ulici Kralja Petra 51,tel. 011 3349560, kao i na Starom Sajmi{tu 29, tel. 011 3131044.

U Ni{u, Cara Du{ana 44 , tel. 018 525 222 kao i u Novom Sadu, Njego{eva 14, tel. 021 528 777

Tako|e nas mo`ete na}i i u Crnoj Gori, u Nik{i}u, Danila Bojovi}a bb. tel. 00 382 40246148.

„The English book“ sa sedi{tem u Beogradu, na ~elu sa direktorkom Lisom Brown je presti`na kompanija koja je dugogodi{nji generalni

zastupnik izdava~kih ku}a Oxford University Press-a i Macmillan Education.

Pozivamo sve sugra|ane da nas posete, uveri}emo Vas

da imamo za sve zainteresovane veliki izbor romana,

enciklopedija, ud`benika a vide}ete da smo mislili i na najmla|e.

udzbeniciudzbeniciKlett

LogosKreativnicentar

Edukap o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .

Vesna Fila, pomo}nica ministra prosvete, o najavljenim promenama u izdava{tvu {kolskih knjiga

Te`e do licence zaizdavanje ud`benikarazgovor

Jedno odmogu}ihre{enja je dajavni izdava~izdaje sveniskotira`neud`benike ida to pla}adr`ava, jer jepo Ustavuobavezna daobezbedi{kolovanjesvoj deci

Zabranjenipokloni Agencija za borbu protiv korup-cije imala je dosta primedbi naprvobitni nacrt zakona. Oni supredlo`ili da se zabrani davanjepoklona i donacija {kolama i na-stavnicima, jer se pokazalo da jeizbor ud`benika ~esto bio izvorrazli~itih koruptivnih radnji.

- Prihvatili smo gotovo sve su-gestije Agencije za borbu protivkorupcije. Svuda u svetu je zabra-njeno da izdava~i daju bilo kakvepoklone {kolama i nastavnicima.Ne `elim da ka`em da su na{i na-stavnici korumpirani, jer najve}ibroj njih ~estito i odgovorno radisvoj posao, ali lo{i primeri koji seuvek pojave u medijima uru{avajuugled nastavni~ke profesije. To tre-ba spre~iti.

Strana X

Japanski izborni predmet u srednjim {kolama

Nakon {to je na{a dr`ava potpisala me|unarodni sporazum o uzajamnom priznavanju diploma i stepena nau~nih zvanja sa Rusi-jom, za to je zainteresovan sve ve}i broj zemalja. U toku su pregovori sa Slova~kom, Libijom, Indijom, Irakom, Indonezijom i Mongo-lijom, ka`e Vesna Fila, pomo}nica ministra prosvete, napominju}i da je ovo samo jedan segment intenzivne me|unarodne saradnjeMinistarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja.

Jedan od rezultata te saradnje bi}e i uvo|enje japanskog jezika kao izbornog predmeta u srednje {kole u Srbiji, po modelu po ko-me je uveden kineski. Ovaj projekat, koji Ministarstvo sprovodi u saradnji sa Filolo{kim fakultetom u Beogradu i Ambasadom Japa-na, otvori}e mogu}nost za zapo{ljavanje na{ih mladih stru~njaka u japanskim korporacijama, koje su sve vi{e zainteresovane da ula-`u u Srbiju. Vesna Fila isti~e da je Ministarstvo inoviralo veliki broj sporazuma potpisanih jo{ za vreme biv{e Jugoslavije, te da nijedanod tih dokumenata nije „mrtvo slovo na papiru“. Sporazumi, izme|u ostalog, predvi|aju stipendiranje studenata, projekte u~enja je-zika, obuku nastavnika i mladih istra`iva~a.

Fila podse}a da je u Beogradu prvi put odr`an sastanak Komiteta za obrazovanje Saveta Evrope, kojim je prakti~no odato prizna-nje na{oj zemlji za napore koje ula`e u razvoj obrazovanja po standardima te me|unarodne organizacije. D. D.

Zbog neizmirenih obaveza lokalnih samouprava neke obrazovne ustanove jedva pre`ivljavaju

U 60 {kola blokirani ra~uni

Lo{ odnos premaobrazovanjuMilan Jevti} iz Unije sindikata prosvetnih radnika, smatrada je sve {to se doga|a posledica lo{eg odnosa premaobrazovanju i da bi trebalo promeniti zakon, kako bi se sta-lo na put neodgovornom pona{anju lokalnih vlasti. U Mi-nistarstvu prosvete ka`u da su krajem decembra pro{le go-dine tra`ili od Ministarstva finansija „da preduzme korakeprema jedinicama lokalne samouprave koje neredovno iz-vr{avaju svoje zakonske obaveze”. Na inicijativu Ministar-stva prosvete vlada je za 2013 donela zaklju~ak kojim jeomogu}eno da se zaposlenima u {kolama ~iji su ra~uni ublokadi, a koji su ostvarili pravo na otpremninu, ona upla-ti da poseban podra~un.

realizacija. Miti} podse}a da je pre desetakgodina ukinut predmetni nadzor u{kolama, bez koga nema uvida {ta se na~asovima radi i dodaje da sada{njiupravni nadzor ne uti~e na pobolj{anjekvaliteta nastave.

Autori Predloga mera za unapre|enjenastave fizi~kog vaspitanja se zala`u zapove}anje broja ~asova tog predmeta uosnovnoj {koli kroz sportske sekcije ivannastavne aktivnosti, kao i za uvo|enjekorektivno-pedago{kog rada sa decomsmanjenih fizi~kih sposobnosti, lo{egdr`anja i |aka se te`im zdravstvenimproblemima. Oni predla`u iorganizovanje kurseva plivanja u mla|imrazredima i skijanja u {estom, ali i da selokalne samouprave obave`u da izdvajajusredstva za sportske aktivnosti koje seodr`avaju van nastave.

U srednjim {kolama je nephodnoinoviranje programa fizi~kog vaspitanjatako da se nastavniku pru`a mogu}nostda planira nastavu u skladu saobjektivnim uslovima za njeno izvo|enje.Komisija Zavoda za unapre|vanjeobrazovanja i vaspitanja je uradila predlogpromene plana i programa za stru~ne{kole, koje jo{ nisu usvojene, a kojima sepredvi|a slobodniji izbor sadr`aja, uskladu sa uslovima rada {kole.

Stru~njaci se zala`u i za vra}anjefizi~kog na univezitete.

- Fakultetima niko ne brani da uprogram ubace nastavu fizi~kog, aliMinistarstvo prosvete to zvani~no nesufinansira. Najnoviji podaci pokazuju daje 35 do 40 odsto studenatazainteresovano da fizi~ko izabere kaoizborni predmet – ka`e Miti}.

Me|u predlo`enim merama su izakonske promene u ovoj oblasti, oddono{enja pravilnika koji }e regulisatiizdavanje fiskulturnih sala do propisakojim }e se utvr|ivati ko mo`e da budeoslobo|en nastave fizi~kog. Stru~njacismatraju da nijedan u~enik ne bi trebalotrajno da bude oslobo|en, ve} da mu se, uskladu sa njegovim stanjem, preporu~eodre|ene ve`be. Ako to nije mogu}e,onda bi takvi |aci trebalo da se bar uteoriji upoznaju sa na~inima fizi~kogve`banja, zdravim stilovima ivota ipravilima u razli~itim sportovima. V. A.

[ta sadr`i Predlog mera za unapre|enje nastave fizi~kog vaspitanja

Vi{e sporta kroz sekcije

Tre}ina bez saleIstra`ivanja pokazuju da oko tre}ina {kola uSrbiji nema fiskulturnu salu, zbog ~ega jeneophodno ujedna~iti prostorno-tehni~keuslove za izvo|enje nastave na teritoriji celezemlje. Predla`e se formiranje timova koji }epratiti konkurse za sredstva iz evropskih fon-dova namenjena izgradnji i opremanju {kol-skih sportskih objekata.

Foto: FoNet

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 . XIp o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .X

javni izdava~. Nezadovoljni su i {to jepove}an procenat izdvajanja odostvarenih neto prihoda od prodatihud`benika sa jedan na ~etiri odsto u fondza niskotira`ne ud`benike.

- Tra`ili smo od izdava~a da defini{u {ta jeto nizak tira`, jer ima primera da se tako zovui ud`benici koje koristi velika populacijau~enika.

Knjige za ma|arsku nacionalnumanjinu nemaju mali tira`, a izdava~i suza njih najzainteresovaniji.

- To je dobar primer. Jedno od mogu}ihre{enja je da javni izdava~ izdaje sveniskotira`ne ud`benike i da to pla}a dr`ava,jer je po Ustavu obavezna da obezbedi{kolovanje svoj deci. U tom slu~aju privatniizdava~i ne bi imali nikakve obaveze. Neki

izdava~i predla`u da se procenat izdvajanja ufond za niskotira`ne ud`benike pove}a i napet odsto, pod uslovom da i oni mogu da sebave tim poslom. Kona~an predlog jo{nismo utvrdili.

Reaguju}i na predlog da niskotira`neud`benike {tampa samo javni izdava~,predstavnici hrvatske nacionalnezajednice ka`u da je re~ o diskriminacijijer ve}insko stanovni{tvo ima pravo dabira ud`benike razli~itih izdava~kih ku}a.

- Kada srpska nacionalna zajednica uHrvatskoj bude imala tu mogu}nost, tako }ebiti i u Srbiji. Moram da napomenem da jeSavet Evrope ocenio najvi{im ocenamaobrazovanje manjinskih zajednica u Srbiji.

Vesna Andri}

Izdava~ka ku}a KLETT

Inovacije uobrazovanjuPrema informacijama koje dobijamo od nastavnika,u~enika i roditelja, mo`emo slobodno re}i da su ud`beniciIzdava~ke ku}e KLETT kod mnogih postali omiljeni. Razlogza to je svakako ~injenica da autorsko-uredni~ki timoviKLETT-a svakim novim izdanjem donose nova re{enja inov kvalitet u procesu u~enja. Svesni ~injenice koliko jedanas te{ko privu}i i zadr`ati pa`nju deteta i motivisati gada ~ita i u~i, autorski timovi izdava~ke ku}e KLETT kaofokus u procesu stvaranja ud`benika i dodatnih materijalauvek imaju svest da sadr`aj mora biti prezentovan nazanimljiv i razumljiv na~in. Ud`beni~ki kompleti Izdava~keku}e KLETT sadr`e sve {to je i savremenom nastavnikuneophodno da odr`i kvalitetan ~as i ostvari boljapostignu}a u~enika.

Kao rezultat ovako postavljene misije nastali su digitalniud`benici sa kvalitetnim sadr`ajima – kratkim filmovima,interaktivnim mapama i audio-prilozima koji nastavnikuomogu}avaju da materiju koja se obra|uje pribli`iu~enicima i ~as u~ini atraktivnijim I zanimljivijim.Izdava~ka ku}a KLETT je 2012. pripremila Prvi interaktivniobrazovni portal MA[A I RA[A, koji decu na pravi na~in

uvodi uinformaciono-komunikacionetehnologije,omogu}ava imbezbednokori{}enjeinterneta i u~enjekroz igru. Pro{legodine objavljenasu izuzetnaizdanja zapred{kolce kojadoprinoserazvijanjuemocionalne ikreativneinteligencije uranom uzrastu,od 2. do 5.godine `ivota.

Ove inovacije uobrazovanju,osim u Srbiji,prepoznate su i uEvropi, pa je zaproteklih 10

godina koliko postoji, Izdava~ka ku}a KLETT dobilaizuzetna priznanja za svoj rad, me|u kojima su NAGRADAZA NAJBOLJI EVROPSKI UD@BENIK na Sajmu knjiga uFrankfurtu, zatim NAGRADA ZA INOVACIJE U SRPSKOJLIKOVNOJ PEDAGOGIJI na Me|unarodnom sajmu knjiga uBeogradu, kao i SPECIJALNA NAGRADA ZA VI[EGODI[NJIDOPRINOS [IRENJU KULTURE STRANOG JEZIKA naSajmu knjiga u Novom Sadu.

Promenastandarda

Dosad nije bilo inicijative niMinistarstva prosvete, ni NPS dase menjaju standardi kvalitetaud`benika, iako je u javnosti bi-lo primedbi da su lo{i.

- Nema razloga da to tra`i Mini-starstvo prosvete, jer standardekvaliteta ud`benika usvaja Nacio-nalni prosvetni savet.

Ud`benik Hemija 7 - Najbolji evropskiud`benik Me|unarodnog sajma knjiga u

Frankfurtu

Vesna Fila: Te`e do licence za

izdavanje ud`benikaNastavak sa strane IX

ud`benici

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 . XVp o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .XIV

PRETPLATITE SE NA LIST

KONTAKT

Dnevni list Danas, Alekse Nenadovi}a 19-23/5, 11000 Beograd(za prodajnu slu`bu)

Telefon: 011/344 11 86/107 i 124e-mail: prodaja@danas.rs

[KOLAMA POSEBAN POPUST OD 30%!

1 mesec 3 meseca 6 meseci 12 meseci

756,00 2.268,00 4.536,00 9.072,00

+ptt tro{kovi

456,00 1.368,00 2.736,00 5.472,00UKUPNO

1.212,00 3.636,00 7.212,00 14.544,00

U LISTU DANAS SPECIJALNI POPUSTI [KOLAMA!

OBJAVLJIVANJE OGLASA ZA PRIKUPLJANJE PONUDA ZA IZVO\ENJE EKSKURZIJA

Sve dodatne informacije mo`ete dobiti u Marketing slu`bi lista Danas:Adresa: Alekse Nenadovi}a 19-23, 11000 Beograd, tel/fax: 011/344 1186, e-mail: marketing@danas.rs

EDUKA

PRIJATEQ

[KOLE

Eduka je vi{e od 10 godina jedan

od najtra`enijih izdava~a

uxbenika u Srbiji i nosilac

presti`ne licence A. Preko 40 %

u~iteqa i nastavnika koristi

upravo Edukina izdawa. Ovo

poverewe je rezultat predanog

rada i istinskog razumevawa

potreba savremene nastave, koje

Eduka od svog osnivawa neguje.

Opredeqewe za blisku

saradwu sa nastavnicima iz

{kolske prakse ogleda se i u

tome {to su ve}ina od 150

Edukinih autora upravo

nastavnici. Rezultat ovakvog

izbora autora su uxbenici

izrazito orijentisani ka

principima aktivnog u~ewa,

interaktivni, pregledni, jasni i

laki za komunikaciju. To

nastavniku omogu}ava da na

jednostavan i inovativan na~in

osposobqava u~enike za

otkrivaju}e, istra`iva~ko i

problemsko u~ewe. Sa 52 nova

izdawa u protekle 2 godine,

Eduka ostaje izdava~ koji

predano, po{tuju}i principe

savremene nauke, pru`a dragocenu

podr{ku nastavniku i u~eniku.

Ova posve}enost potvr|uje se i

pokretawem biblioteke

Pedago{ka raskr{}a, koja donosi

aktuelne prevode najzna~ajnijih

dela iz filozofije obrazovawa

i primewene pedagogije,

pru`aju}i priliku za

usavr{avawe svima koji u~estvuju

u obrazovnom procesu.

ud`benici

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 . XVII

U 68 osnovnih i {kola za osnovno obrazo-vanje odraslih danas se {koluje vi{e od5.000 odraslih, kojima je pru`ena {ansa dazavr{e osnovno obrazovanje, ali i da poslestru~nih obuka lak{e do|u do posla. Nakontri godine testiranja, program funkcional-nog osnovnog obrazovanja odraslih „Dru-ga {ansa“ je od septembra uveden u redo-van obrazovni sistem, a jedna od najva`ni-jih promena je pove}anje broja odraslih u{kolskim klupama.

Savremeni nastavni programi, usmerenika sticanju funkcionalnih znanja, ve}a mo-tivacija polaznika, ali i promenjen odnosokoline prema obrazovanju odraslog sta-novni{tva, samo su neki od pozitivnih po-maka na koje ukazuju zaposleni u {kolamaza osnovno obrazovanje odraslih.

- [kola „Branko Pe{i}“ je uvek imala ve-liki broj u~enika, ali je zahvaljuju}i progra-mu funkcionalnog osnovnog obrazovanjaodraslih i otvaranju redovnih osnovnih{kola za ovu kategoriju stanovni{tva, brojpolaznika pove}an. Ranije su se {kole zaosnovno obrazovanje odraslih nalazile sa-mo u ve}im gradovima, a sada je pru`enamogu}nost i onima koji `ive u malim sre-dinama, a iz nekog razloga nisu zavr{iliosnovnu {kolu, da to u~ine - ka`e Nenad]iri}, direktor zemunske [kole za osnovnoobrazovanje odraslih „Branko Pe{i}“.

Tokom prethodne dve decenije u Srbiji jepostojalo samo 16 ustanova za osnovnoobrazovanje odraslih, koje su na godi{njemnivou mogle da i{koluju 2.000 polaznika.Uglavnom su to bili prerasli osnovci, deca

romske nacionalnosti i mladi sa vaspitnimproblemima. Danas je situacija promenjena,ali je romsko stanovni{tvo i dalje dominant-no, potvr|uju u {kolama za osnovno obra-zovanje odraslih u Beogradu i Somboru.

- Me|u na{im polaznicima najvi{e jeRoma, uglavnom su to mu{karci koji su za-interesovani da dobiju posao u Gradskoj ~i-sto}i, Zelenilu i drugim gradskim preduze-}ima. Oni uglavnom rade preko omladin-ske zadruge, koja im od plate odbija deo za-rade, tako da im je u interesu da zavr{eosnovnu {kolu i dobiju stalan posao. Imadosta `ena koje posle zavr{ene osnovne{kole poha|aju stru~ne obuke za neko odjednostavnih zanimanja. Njima je najzani-mljivije da se obu~e za pomo}nike kuvara,jedno vreme je bila popularna obuka za pi-ca majstora, a mu{karci se uglavnom opre-deljuju za obuke iz oblasti gra|evine, jermnogi neke od tih poslova ve} znaju da ra-de - obja{njava Nenad ]iri}.

Jasmina [estak, direktorka somborske[kole za obrazovanje odraslih, ka`e da se

broj polaznika pove}ao zahvaljuju}i anga-`ovanju andrago{kih asistenata, Nacional-ne slu`be za zapo{ljavanje, kao i zaposleni-ma u toj obrazovnoj ustanovi.

- Odrasli se te{ko odlu~uju da nastaveosnovno obrazovanje, ali kada do|u u {kolui vide kako se radi, motivisani su da ostanu.Me|u na{im polaznicima je navi{e mu{ka-raca od 20 do 40 godina, ali je na`alost rom-ska populacija i dalje najbrojnija. Veoma jezna~ajno {to se odnos okoline prema obra-zovanju odraslih promenio - ka`e [estak.

Prema podacima poslednjeg popisa sta-novni{tva, oko 850.000 gra|ana u Srbiji ne-ma osnovno obrazovanje. Bez dana {kolesu 164.884 osobe, a 1,3 miliona ima zavr{e-nu samo osnovnu {kolu bez ikakvih stru~-nih kvalifikacija.

U {kolama za osnovno obrazovanje od-raslih ranije su se za jednu {kolsku godinuzavr{avala dva razreda, a dugo trajanje {ko-lovanja bio je jedan od razloga zbog kojegodrasli nisu bili motivisani da se vrate u{kolsku klupu. Situacija je danas potpunodruga~ija.

Nastavni plan i program je organizovanu tri jednogodi{nja ciklusa obrazovanja - uprvom polaznici zavr{avaju prva ~etiri raz-reda osnovne {kole, u drugom ciklusu - pe-ti i {esti razred, a u tre}em sedmi i osmi raz-red i stru~nu obuku za neko od 50 jedno-stavnih zanimanja u trajanju do tri meseca.

U {kolama ka`u da su polaznici sadamnogo zainteresovaniji za u~enje, jer su izprograma izba~eni suvoparni sadr`aji, auvedeni novi predmeti koji im omogu}ujulak{e snala`enje u svakodnevnom `ivotu.Polaznici, izme|u ostalog, u~e osnovne `i-votne ve{tine, odgovorno `ivljenje u gra-|anskom dru{tvu, primenjene nauke, digi-talnu pismenost, pa ~ak i engleski. S. D.

Letnje {kole engleskog jezika koje vi{e oddeset godina organizuje kompanija „En-glish Tours“ pru`aju mogu}nost deci imladima da usavr{e jezik u Velikoj Britani-ji na lokacijama kao {to su London, univer-zitetski centri Oksford i Kembrid`, zatimNotingem, Kardif, ali i na mediteranskomostrvu Malta.

Polaznici ovih kampova osim poha|a-nja ~asova engleskog imaju obezbe|eneposlepodnevne aktivnosti, kao i ekskurzijesa vodi~em do najinteresantnijih kulturnihi istorijskih znamenitosti.

Prema re~ima Ri~arda Brauna, direktorakompanije „English Tours“, ~asovi su osmi-{ljeni sa ciljem da motivi{u i ohrabre u~eni-ke da za kratak period pro{ire fond re~i i na-u~e kako se pravilno izgovaraju kroz svako-dnevnu komunikaciju.

- Trudimo se da obrazujemo male gru-pe od osam do 10 u~enika, ~ime je olak{a-na interakcija predava~a i u~enika. Retko se

ve`ba gramatika, jer se fokusiramo na konver-zaciju, {to je svakako najve}i problem prilikomu~enja jezika - obja{njava Braun i dodaje da selikovne radionice, izleti i sportske aktivnosti or-ganizuju da bi deca kroz igru i zabavu u~ila ikoristila engleski sve vreme.

Letnja {kola u Notingemu bi}e organizova-na u modernom kampu istoimenog univerzi-

teta od 23. jula do 6. avgusta i namenjenaje polaznicima uzrasta od 10 do 16 godinakoji }e imati priliku da poha|aju kurs engle-skog na jednom od najboljih britanskih ko-led`a po ceni od 1.199 funti. Osim ovogprograma, zainteresovanima je na raspola-ganju i letnji kamp u Londonu, u perioduod 8. do 22. jula, gde ih o~ekuje po tri satanastave u jutarnjim ~asovima i osam izletau popodnevnim satima za turisti~ko razgle-danje znamenitosti po ceni od 1.299 funti.

U svim centrima „English Tours“ organi-zuje ekskurzije uz pratnju stru~nih vodi~akoji brinu o polaznicima, a me|u najzani-mljivijim su posete Brajtonu, Jorku, obilazakNotingemskog zamka i znamenitosti Lon-dona. U~enicima su u ve~ernjim satima naraspolaganju sportske aktivnosti, radionice,ali i internacionalne ve~eri koje doprinoseusavr{avanju jezika prilikom dru`enja sapolaznicima drugih kampova.

S. Bosilj~i}

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .XVI

ud`benici

NOVO za u~iteqe

i nastavnike!

Velika pomo} u vo|ewu obavezne

pedago{ke dokumentacije

Pedago{ka sveska za razrednu nastavu i

Pedago{ka sveska za predmetnu nastavu

namewene su pra}ewu postignu}a i

napredovawa u~enika u nastavi, a u skladu

s Pravilnikom o ocewivawu u~enika.

Profesionalni portfolio nastavnika,

vaspita~a i stru~nog saradnika je

kratko i precizno uputstvo o pravqewu i

vo|ewu profesionalnog portfolija.

Posebna pa`wa posve}ena je predstavqawu

sopstvene profesionalne filozofije kao

va`nom elementu portfolija.

[ta se promenilo u {kolama za osnovno obrazovanje odraslih

[ansa za bolji `ivot

Letnje {kole engleskog za decu i mlade u inostranstvu

Usavr{avanje jezika kroz igru i zabavu

Kamp na Kopaoniku- Imaju}i u vidu ekonomsku situaciju, trudimo se da prilagodimo programe icene, pa organizujemo i letnji kamp na Kopaoniku za sve koji ne mogu da pri-u{te odlazak u Englesku. Ovogodi{nji peti letnji kamp bi}e organizovan u dvesmene - od 29. juna do 8. jula i od 9. do 18. jula za uzrast od osam do 16 go-dina - ka`e Braun.

Polaznici }e imati 32 ~asa engleskog sa nastavnicima koji su izvorni go-vornici ovog jezika, u grupama od osam do 12 polaznika. U popodnevnim sa-tima bi}e organizovane sportske aktivnosti i umetni~ke radionice, tematskediskoteke koje tako|e vode izvorni govornici engleskog, {to }e doprineti dadeca od jutra do mraka govore engleski jezik. Cena ovog paketa je 465 evra.

Konverzacija u prvomplanu: Ri~ard Braun,direktor kompanije„English Tours“

Priznati programiNovim Zakonom o obrazovanju odraslih otvorena je mogu}nost da i druge organizacije, ane samo {kole, ponude odraslima javno priznate programe za sticanje kvalifikacija potreb-nih na tr`i{tu rada, za {ta polaznici dobijaju sertifikate koji su priznati na tr`i{tu rada. Drugavelika novina u Zakonu je uvo|enje sistema priznavanja prethodnog u~enja, odnosno pri-znavanje kompetencija odraslima koje su stekli tokom radnog iskustva ili kroz neki oblik ne-formalnog ili informalnog u~enja.

- U toku je izrada pravilnika koji }e bli`e definisati ovo pitanje, {to }e biti prilika da odra-sli ljudi koji poseduju odre|ene ve{tine i kvalifikacije to mogu i potvrditi kroz postupak pri-znavanja prethodnog u~enja, a da se ne moraju vratiti na klasi~an na~in u sistem obrazova-nja. Ovaj postupak }e biti poveren odre|enom broju srednjih stru~nih {kola. One }e mora-ti da ispune propisane uslove za sticanje statusa {kole koja radi priznavanje prethodnogu~enja, a nastavnici i saradnici {kole }e morati da pro|u obuke za obrazovanje odraslih, oce-njiva~e kompetencija kao i obuku za proces karijernog savetovanja i vo|enja - ka`e Mirja-na Milanovi}, rukovodilac Grupe za obrazovanje odraslih u Ministarstvu prosvete.

RezultatiZahvaljuju}i programu „Druga {ansa“, vi{eod 4.500 odraslih je u prethodne tri godinedobilo svedo~anstvo o zavr{enoj osmoletki.U projekat je bilo uklju~eno 70 osnovnih {ko-la sa teritorije cele Srbije, kao i 84 srednjestru~ne, u kojima su za polaznike organizo-vane obuke za jednostavna zanimanja. Pro-{le godine obuke su zavr{ila 243 polaznika„Druge {anse“, a trenutno se obu~ava njih1.016. Polaznici su bili najvi{e zainteresovaniza obuke za pomo}nog kuvara, zavariva~agasom, odr`avanje motora i motornih vozi-la, frizere i trgovce.

Romi i daljenajbrojniji:

Nastava u jednoj od {kola za

obrazovanjeodraslih

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 . XIX

u obrazovanju i usavr{avaju u skladu snovinama koje }e biti potrebne ubudu}nosti. Ideja je da standardi sadr`etaksativno nabrojane indikatore koje trebada ispune studijski programi. Indikatori }ebiti definisani kvantitativno kroz ESP bodove,ali i kvalitativno.

Kada je re~ o psiholo{ko-pedago{ko-metodi~kim znanjima, nastavnici ~estonegoduju da im se name}u apstraktnepreporuke koje nemaju veze sanastavnom praksom. Drugi problem je{to su autori tih preporuka uglavnomuniverzitetski profesori. To }e sigurno bitizamerka i na ra~un sastava komisije koja}e predlo`iti standarde.

- Svesni smo da je bilo slu~ajeva da jevisoko obrazovanje koristilo svoju anatomijuza definisanje studijskih programa ne vode}ira~una o realnim okolnostima. To jepogre{no. Takvih slu~ajeva ima i u studijskimprogramima za obrazovanje predmetnihnastavnika. Iz tih razloga }e u rad komisijeaktivno biti uklju~eni nastavnici i direktori{kola. Verujem da }e i komisija, ali nakontoga i akademska zajednica, shvatiti koliko jebitno uva`avati mi{ljenja svih koji suuklju~eni u obrazovanje i da }emo svipokazati odgovornost kada je u pitanjubudu}nost na{e dece.

O~ekujete li otpore fakulteta koji }emorati da obezbede novac za akreditacijunovih studijskih programa? Kako toprevazi}i?

- Pretpostavljam da }e biti otpora.Verovatno }e kao glavni razlog bitinavo|eno finansiranje akreditacije irealizacije nastave. Tu se nadamo pomo}iMinistarstva prosvete kroz ciljano bud`etsko

finansiranje ovakvih studijskih programa,koje bi trebalo da uklju~i i tro{koveakreditacije. Ukoliko i finansijski aspektpredlo`enih izmena bude dobro i realnodefinisan bez dodatnih tro{kova za fakultete,onda bi eventualni otpor primeni novihstandarda zna~io ne{to drugo. To bi zna~iloda je visoko obrazovanje u nekimsegmentima veoma stati~no i da se samodeklarativno zala`e za modernizaciju ikvalitetnije obrazovanje.

[ta je sa u~iteljskim fakultetima?Zamerke su da u~iteljima nedostajuznanja iz struke, a da imaju previ{emetodike...

- Prvi problem kod obrazovanja nau~iteljskim fakultetima je znatno ve}i brojmesta nego {to je potrebno. Na ovaj na~in sepravi vi{ak u~itelja na tr`i{tu rada. Tako|e sepojavio i problem nesrazmernog brojamesta na osnovnim i master studijama, au~itelj koji je zavr{io ~etvorogodi{nje studijene mo`e da radi u {koli. U na{oj zemlji jespecifi~na situacija jer se akademskoobrazovanje u~itelja i nastavnika veomarazlikuje, {to deci ~ini jo{ te`im prelazak sarazredne na predmetnu nastavu.Obrazovanje u~itelja najve}im delomobuhvata pedago{ko-psiholo{ko-metodi~ko

obrazovanje, dok je struka u drugom planu.Kod obrazovanja nastavnika je situacijadijametralno suprotna.

Ostaje problem sa onima koji rade u{kolama. [ta tu mo`e da se uradi, akoznamo kako izgleda koncept stru~nogusavr{avanja u Srbiji?

- Taj koncept je dobro zami{ljen, ali su se unjegovoj realizaciji pojavile mnoge slabosti.Trebalo bi napraviti ozbiljnu analizu efekatastru~nog usavr{avanja i na osnovu te analizedoneti kvalitetan plan razvoja nastavnika.

V. Stameni}

BAMBI DRU[TVENOODGOVORAN I U 2014. Kompanija BAMBI je ovogodi{nji dobitnik nagrade VIRTUS za korporativnu dru{tvenu odgovor-nost u kategoriji podr{ka najinovativnijem projektu u 2013. za Juhu! Igrali{ta. Ta presti`na na-grada dodeljuje se u nekoliko kategorija kompanijama koje su na najdelotvorniji na~in doprine-le op{tem dobru i podr`ale koncept korporativne filantropije.

Zahvaljuju}i projektu „Juhu! Igrali{ta“ ulep{ana su i ure|ena omiljena mesta za igru najma|ih- igrali{ta u Leskovcu, Smederevu, Bukulji, Vr{cu i Go~u, kao i igrali{te de~jeg odmarali{ta Mitro-vac na Tari. Projekat „Juhu! Igrali{ta“ je trajao dva meseca, tokom kojih je kompanija izdvajala po1 dinar od prodaje svake Juhu Plazma ~okoladice, a prikupljena sredstva ulo`ena su u ure|enje petigrali{ta koja su direktnim glasanjem posetilaca na zvani~noj Bambi Juhu! Facebook stranici dobi-la najvi{e glasova. U glasanju je u~estvovalo vi{e od 60.000 gra|ana, a sam projekat pokrenut je sa`eljom da se podr`e najverniji potro{a~i, deca, i da se ulep{aju njihova omiljena mesta za igru.

Kao dru{tveno odgovorna kompanija, Bambi je fokusiran ka deci i svim generacijama koje }ejednog dana biti lideri i {ampioni. Svojim dru{tveno odgovornim projektima kompanija Bambise pozicionirala me|u dru{tveno najodgovornije kompanije u zemlji. Odgovornost je vrednostkoja se odra`ava u odnosu prema potro{a~ima, zaposlenima, partnerima, dru{tvu i zajednici ukojoj deluje. Dru{tveno odgovorno poslovanje sastavni je deo identiteta i poslovne kulture kom-panije Bambi i u tom domenu Bambi je lider u Srbiji.

Da je Bambi odgovoran partner zajednice u kojoj posluje, pokazuju i brojni dru{tveno odgo-vorni projekti, me|u kojima je svakako najprepoznatljivija inicijativa „Bambi neguje budu}e {am-

pione“. Taj dugoro~ni projekat kompanija je pokre-nula sa ciljem da deci osnovno{kolskog uzrastaobezbedi bolje uslove za {kolovanje i pravilan rast irazvoj. Obezbe|ene su im redovne, svakodnevneu`ine, sistematski pregledi, ali i redovni ~asovi fizi~-kog vaspitanja. Na taj na~in, kroz projekat „Bambineguje budu}e {ampione“, osim kvalitetnijeg i bez-bri`nijeg detinjstva, najmla|i {kolarci su dodatnomotivisani da se bave sportom.

U godini kada je po~eo sa realizacijom, kampa-nja „Bambi neguje budu}e {ampione“ progla{ena jeza najbolju u oblasti dru{tveno odgovornog poslo-vanja. Projekat }e nastaviti da raste i razvija se,uklju~ivanjem {to ve}eg broja {kola i {irenjem na tr-`i{ta regiona.

Kao kompanija sa visoko razvijenom svesti o sta-nju u doma}em {kolstvu, svim pote{ko}ama i razli~i-tim potrebama koje obrazovne institucije imaju za

opremom, a posebno ra~unarima, a uz jaku elju da se pomognu obrazovni programi i {kole, Bambije obezbedio ra~unare za osnovce u Po`arevcu i Vr{cu, a ostvarena je i dugogodi{nja saradnja i pomo}u realizaciji aktivnosti Po`areva~ke gimnazije ulaganjem u mlade i talentovane budu}e stru~njake.

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .XVIII

Nacionalni prosvetni savet (NPS) i Nacionalnisavet za visoko obrazovanje formirali sukomisiju koja treba da predlo`i standarde zaakreditaciju studijskih programa zaobrazovanje predmetnih nastavnika. Prvinacrt standarda o~ekuje se u narednihmesec dana, nakon ~ega sledi diskusija naoba nacionalna saveta, kao i nauniverzitetima. Neophodno je da sepostigne konsenzus o va`nosti ovihstandarda, jer je primarni cilj podizanjakvaliteta inicijalnog obrazovanja nastavnikabolje obrazovanje na{e dece i njihova boljabudu}nost - ka`e Zorana Lu`anin, profesorkaPrirodno-matemati~kog fakultetaUniverziteta u Novom Sadu i ~lanica NPS-a.

Da li Nacionalni savet za visokoobrazovanje mo`e da usvoji ovestandarde i bez saglasnosti Ministarstvaprosvete?

- Po Zakonu o visokom obrazovanju,dono{enje standarda za akreditacijustudijskih programa je isklju~ivo unadle`nosti Nacionalnog saveta za visokoobrazovanje, dok NPS na osnovu Zakona oosnovama sistema obrazovanja i vaspitanjautvr|uje standarde kompetencija zaprofesiju nastavnika i daje preporuke zanjihovo obrazovanje. Verujemoda }e Ministarstvopodr`ati dono{enjestandarda, jer jekvalitetan nastavnikadar zajedni~kicilj svih nas.Naravno,nadamo se da }eMinistarstvo datipunu podr{kuprimeni novih

standarda, {to podrazumeva i finansijskasredstva.

Da li }e primena novih studijskihprograma za obrazovanje predmetnihnastavnika morati da ~eka tre}i krugakreditacije?

- Postoje razli~iti na~ini primene. Fakultetikoji iskreno rade na kvalitetu svojih studijskihprograma mogu ih prilagoditi odmah podono{enju standarda jer oni trebali daobezbede bolje kompetencije studenata, ato bi trebalo da bude interes nastavni~kihfakulteta. Ova primena bi se mogla, uslovnogovore}i, nazvati i dobrovoljnom. Sa drugestrane, obavezuju}a primena standarda bipo~ela u narednom krugu akreditacije.Verujem da }e veliki broj fakulteta izabratiprvu opciju.

Kakve konkretne promene se o~ekuju uinicijalnom obrazovanju predmetnihnastavnika?

- Do sada je obrazovanje nastavnika bilo udrugom planu. Pre svega smo {kolovaliistra`iva~e, a ne nastavnike, odnosnomatemati~ara ili biologa, a ne profesoramatematike ili profesora biologije. Vrlo ~estosu studenti kompetencije iz psiholo{ko-pedago{ko-metodi~kih oblasti sticali tek nakraju obrazovanja kroz mali broj predmeta.[kolska praksa je gotovo po pravilu bilasamo formalno definisana u studijskimprogramima, dok se njena realizacija svodilana samo nekoliko ~asova u {kolama. Novistandardi bi trebalo da otklone postoje}enedostatke i da obezbede kvalitetno isavremeno obrazovanje budu}ih nastavnika.To zna~i da nastavnici poznaju i razumejusvoju struku, imaju sve nastavni~kekompetencije potrebne za podr{ku u u~enju,afektivnom i socijalnom razvoju, da seuspe{no prilago|avaju novim tendencijama

Zorana Lu`anin, ~lanica Nacionalnog prosvetnog saveta

Fakulteti }e {kolovatinastavnike, a ne samoistra`iva~erazgovor

Poljoprivredna {kola sa domom u~e-nika „Ljubo Mi}i}“ u Po`egi, kojapostoji od 1956, od osnivanja je uve-la brojne novine u rad i poljopri-vrednu proizvodnju po`e{kog kraja,ali i zlatiborskog regiona. Svih ovihgodina [kola je zauzimala zna~ajnomesto u obrazovanju u~enika uoblasti poljoprivrede, proizvodnje iprerade hrane.

Ova {kola se danas ubraja u vode-}e obrazovne ustanove iz navedenihoblasti u Srbiji, od 50 ~lanica Udru`e-nja {kola poljoprivredne struke i po-sebno neguje tradiciju proslave danaSvetog Save. [kola je izme|u ostalih

priznanja osvojila i Svetosavsku na-gradu kao najbolja srednja stru~na{kola u 2007. godini.

- Proslava Savindana jedan je odnajsve~anijih dana u svakoj {koli i za-po~inje u ranim jutarnjim ~asovima,liturgijom i lomljenjem slavskog ko-la~a u crkvi na Savincu, koja i nosiime ovog na{eg svetitelja. Za razlikuod drugih {kola koje ovaj dan prosla-vljaju kulturnim programom posve-}enom ivotu Svetog Save, kod nas sepored toga tradicionalno odr`avajustru~na predavanja za poljoprivred-nike iz raznih oblasti. Za ovu godinusu planirana predavanja dr Milana

Luki}a „Zasnivanje savremenih zasa-da {ljive, izbor sorti i tehnologija pro-izvodnje“ i dr Aleksandra Leposavi}a„Savremene tehnologije i gajenje ja-godi~astog vo}a“ - ka`u u Poljopri-vrednoj {koli „Ljubo Mi}i}“.

Deo proslave je i sada ve} tradici-onalni brzopotezni turnir u {ahu, ukome }e snage odmeriti |aci, kao ibiv{i i sada{nji radnici {kole. U pro-slavi Savindana u~estvuje veliki broju~enika. Svoja ume}a predstavi}e~lanovi recitatorske, literarne i dram-ske sekcije, a u programu }e u~estvo-vati i hor i folklorni ansambl u~enikadoma {kole. D. D.

AutogolZakon je predvideo najmanje

36 kredita iz psiholo{ko-pedago-{ko-metodi~kih disciplina da bineko mogao da u|e u u~ionicu.Me|utim, poslednjim zakon-skim izmenama je, uprkos proti-vljenju NPS, omogu}eno da se toostvari polaganjem ispita za li-cencu.

- Ta~no, NPS smatra da je to au-togol i da se time delom poni{tavava`nost inicijalnog obrazovanja na-stavnika. Nijednog trenutka se nesme izgubiti iz vida da je obrazova-nje nastavnika izdvojeno kao va`naoblast u Strategiji razvoja obrazova-nja u Srbiji koju je usvojila vlada, paispada da je ova zakonska izmena usuprotnosti sa Strategijom.

\aci bi uprosvetneradnike- U OECD-ovom izve{taju „Ja~anjeintegriteta i borba protiv korupcijeu obrazovanju“ za Srbiju se navodida su na{i |aci zainteresovani dapostanu prosvetni radnici. Tu smoiznad OECD-ovog proseka. Ovajpodatak je veoma va`an ako `eli-mo da privu~emo najkvalitetnijekandidate na studije za predmetnenastavnike - ka`e Zorana Lu`anin.

ZoranaLu`anin

O~ekujemopodr{kudr`ave

Tim Bambija sa VIRTUS nagradom za najinovativniji projekat

Bambi neguje budu}e {ampione

Proslava Savindana u Poljoprivrednoj {koli sa domom u~enika „Ljubo Mi}i}“ u Po`egi

Uz sve~anost i stru~na predavanja

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 . XXI

da medijska pismenost bude posebanpredmet, ali mo`e da se izu~ava i u okvirunastave maternjeg jezika ili gra|anskogvaspitanja. U Srbiji postoje organizacije ko-je su ve} akreditovale module medijske pi-smenosti, kao i organizacije koje su u eks-pertskom smislu dosta uradile na njenojpromociji. @elimo da sve te inicijative uje-dinimo i potpomognemo, stvaraju}i {irokfront predstavnika civilnog dru{tva, kakobi medijska pismenost postala predmet {i-roke javne debate, a potom kako bi se izvr-{io pritisak na predstavnike vlasti da se uvr-sti u obrazovni sistem - napominje na{ sa-govornik.

Sejdimovi} ukazuje da ivimo u periodukomercijalizacije i politi~ke instrumentali-zacije medija i kulture uop{te. Veliki proce-nat medijskih sadr`aja, ali i kulturnih, do-daje Sejdimovi}, imaju za cilj da ostvare ne-ki konkretan cilj, uspostave ili podr`e odre-|enu konfiguraciju mo}i ili promovi{u od-re|eni komercijalni interes.

- Komercijalizacija, instrumentalizacijai manipulacija su neodvojivi termini. Mi nemo`emo da ukinemo komercijalizaciju iinstrumentalizaciju, ali kroz model medij-ske pismenosti, kroz stvaranje samosve-snog pojedinca, medijski obrazovanog,mo`emo da pomognemo gra|anima da upoplavi sadr`aja prepoznaju {ta je la`, a {taistina, {ta je manipulacija, a {ta kvalitetansadr`aj, {ta je tabloidno, a {ta profesional-no istra`iva~ko novinarstvo - nagla{ava Sej-dimovi}.

Tokom kampanje predstavnici medij-ske koalicije poseti}e i desetak {kola u Srbi-ji i poku{a}e da u~enicima i profesorimapribli`e pojam i prirodu medijske pisme-nosti i da ih zainteresuju za svoje dalje ak-tivnosti i radionice koje }e realizovati udrugoj polovini godine. Radionice koje sunamenjene srednjo{kolcima imaju za cilj

da razviju svest mladih o sigurnosti i pri-vatnosti na dru{tvenim mre`ama, odgo-vornom onlajn postupanju, kao i da ih pod-u~e na~inima na koje mogu da iskoristedru{tvene mre`e i nove medije za rad u{koli i na fakultetu. Radionice koje su na-menjene profesorima gra|anskog vaspita-nja koncentrisa}e se na oru|a koja interneti novi mediji nude prilikom razvoja inova-tivnih metoda rada sa mladima, te izvorainformacija i materijala za planiranje isprovo|enje ~asova.

U okviru kampanje sprovedeno je i is-tra`ivanje koje je obuhvatilo skoro 2.500srednjo{kolaca. U~enici su tom prilikom is-takli, 60 odsto njih, da se sla`u da se o me-dijima u {koli govori na ~asovima gra|an-skog vaspitanja, skoro svaki drugi ka`e dasu razgovarali na ~asovima sociologije, pe-tina tvrdi na ~asovima psihologije, 17 odstofilozofije, dok svaki deseti misli da o tomenisu razgovarali ni na jednom ~asu.

U okviru istra`ivanja profesori su proce-njivali koji predmet najvi{e doprinosi me-dijskom opismenjavanju. Skoro polovinanjih misli da je to predmet koji predaju, pe-tina misli da je to sociologija, pribli`no de-setina navodi maternji jezik, dok sli~anprocenat izjavljuje da nisu sigurni {ta zna~ipojam medijske pismenosti.

Bojan Cveji}

Vr{nja~ko nasilje, porodi~ni odnosi, diskrimi-nacija, kr{enje prava deteta, }utanje admini-stracije, samo su neki od problema zbog kojihse deca i njihovi roditelji obra}aju nadle`niminstitucijama, savetnicima na specijalizovanimtelefonima ili nevladinim organizacijama. Brojprimedbi raste, {to mo`e ukazivati da je pro-blema vi{e, ali i da su gra|ani svesniji svojihprava. Ipak, veliki broj anonimnih prijava po-tvr|uje da gra|ani nemaju mnogo poverenjau institucije.

DE^IJA TELEFONSKA LINIJATokom pro{le godine De~ija nacionalna te-

lefonska linija (NADEL) primila je skoro 120.000poziva, od ~ega je bilo 1.479 savetodavnih raz-govora. Od ukupnog broja poziva, skoro polo-vina su bili takozvani testiraju}i, gde postoji ne-ki tematski sadr`aj (informacije o seksualnosti,fizi~ki izgled - bubuljice, klempave u{i, poreme-}aj ishrane - debljina, no{enje nao~ara, dosadai usamljenost), ka`u u NADEL-u.

Na de~iji telefon naj~e{}e se javljaju decaod 10 do 14 godina, od kojih su preko 70 od-sto devoj~ice. Vr{nja~ki, porodi~ni odnosi i te-me vezane za mentalno i fizi~ko zdravlje naj-vi{e okupiraju de~iju pa`nju.

- Deca ranog adolescentnog perioda ima-ju najvi{e pitanja i dilema u vezi s li~nim iden-titetom, ambivalentnim stavom prema seksu-alnom identitetu, sumnjom u smisao `ivota,pogotovo ako su u porodici prisutne sva|e ro-ditelja, razvod ili egzistencijalni problemi. Ovajperiod odrastanja nosi poja~an strah, nisko sa-mopo{tovanje i nedostatak samopouzdanja,otpor svim vrstama autoriteta, kolebljivost uraspolo`enju, turbulencije u psihi~ko-fizi~komrastu i razvoju, pa su telefonski savetnici naj-~e{}e „prora|ivali“ sadecom ovu problema-tiku - obja{njava @eljkaBurgund, koja rukovo-di Nacionalnom de~i-jom linijom Srbije.

Ona isti~e da je primetan porast vr{nja~kogzlostavljanja u {koli, napominju}i da deca svevi{e prepoznaju razli~ite oblike zlostavljanja,pru`aju otpor i prijavljuju ih, ali i postaju sve-sniji da ne treba da budu rtve.

- Deca uglavnom tra`e „instant“ savete i re-{enja za trenutnu situaciju. Mi, po koncepturada de~jih linija, ne dajemo savete i ne preu-zimamo odgovornost od dece. Naprotiv, u~i-mo ih da u~estvuju u re{avanju problema i dapreuzmu odgovornost za svoje postupke i ak-

cije i dono{enje nekih odluka, tako {to }e pri-hvatiti razgovor i uz na{u pomo} sagledatiproblem iz drugog ugla - ka`e Burgund.

ZA[TITNIK GRA\ANA

Na sajtu za{titnika gra|ana 2010. godinepokrenuta je internet stranica Prava deteta(www.pravadeteta.rs), namenjena mla|imaod 18 godina. Putem ove internet stranice go-di{nje se u proseku javi oko 100 dece, njihovihroditelja ili drugih koji su zainteresovani zaprava deteta, ali je tokom pro{le godine tajbroj udvostru~en. Najvi{e prijavljenih proble-ma je iz oblasti obrazovanja, pre svega na po-na{anje zaposlenih u {kolama.

- Najve}i broj pritu`bi iz oblasti prava dete-ta za{titnik gra|ana dobija na formalan na~ini njihov broj se pove}ava iz godine u godinu.Ovim pritu`bama se, za razliku od obra}anjaputem internet stranice, ukazuje na povredeprava deteta iz razli~itih oblasti, najvi{e iz po-rodi~no-pravne i zdravstvene za{tite, ali i obra-zovanja - isti~e Gordana Stevanovi}, zameni-ca za{titnika gra|ana.

Ona ka`e da se u oblasti porodi~no-pravneza{tite dece i dalje u zna~ajnoj meri kr{i pravodeteta na odr`a-vanje li~nih od-nosa sa rodite-ljem sa kojimne `ivi. Velikiproblempredstavljaneizvr{ava-nje sudskih odlu-ka kojima se reguli{e pravo detetana izdr`avanje, kontakt deteta sa drugim rodi-teljem i za{tita od roditeljske otmice. Me|u pro-blemima na koje deca i njihovi roditelji ukazujuu sistemu obrazovanja, dominiraju vr{nja~ko inasilje zaposlenih nad u~enicima u {koli, kao inepru`anje zakonom propisane za{tite od nasi-

lja i zlostavljanja deceod strane {kole. Pro-{lu godinu su obele`i-li propusti prosvetnihorgana u sprovo|e-nju zavr{nog ispita, na

{tetu prava u~enika, dodaje Stevanovi}eva. Najvi{e pritu`bi, koje su tokom pro{le go-

dine stizale na zvani~ni sajt za{titnika gra|a-na, odnosilo se na le~enje dece od te{kih i ret-kih bolesti i nedostatak podr{ke i pomo}i nji-hovim porodicama.

- Kad je re~ o pritu`bama na rad prosvetnihorgana, gra|ani su ukazivali na takozvano }u-tanje administracije, odnosno nepostupanjeprosvetnih inspekcija po prigovorima, neod-lu~ivanje organa po zahtevima gra|ana u pri-

merenom roku, kao i povredu prava na rad iprava po osnovu rada (problemi nastavnika sanepunim radnim vremenom, pove}anjem ismanjenjem fonda ~asova, izborom direktora,konkursima za izbor nastavnika) - ka`e zame-nica za{titnika gra|ana.

BOLJA [KOLA, BOLJI FAKS

Internet stranicu „Bolja {kola, bolji faks“ po-krenula je nevladina organizacija Gra|anske ini-cijative kako bi se pove}alo u~e{}e {ire javnostiu reformi obrazovanja u Srbiji. Ova aplikacijaomogu}ava svima da na brz, jednostavan i ako`ele anoniman na~in prijave problem i prepre-ke na koje su nai{li u procesu obrazovanja.

- Od 61 prijave koju smo dosad dobili, 40 jebilo anonimno. Probleme uglavnom prijavlju-ju u~enici srednjih i osnovnih {kola i studenti,a znatno manje roditelji. Prijave sti`u i od na-stavnika, {to pokazuje njihovu svest o proble-mima i potrebu za promenama - ka`e JelenaO`egovi} iz Gra|anskih inicijativa.

Prema njenim re~ima, najvi{e prijava imana kvalitet nastave, odnosno probleme veza-ne za kvalitet predavanja, sadr`aj gradiva, ni-vo znanja koji profesori o~ekuju od u~enika ina~in i pravednost ocenjivanja. ^este su i `al-

be da nastavnici ili profesori diskrimini{u |a-ke na osnovu invalidnosti, nacionalne pri-

padnosti ili socijalnog statusa. - Zanimljivo je da u~enici kao diskriminaci-

ju smatraju i kada ih profesor ne ocenjuje pozasluzi, ve} zavisno od raspolo`enja i bez ja-snih kriterijuma. Nasilje, u psihi~kom ili fizi~-kom obliku, kao i korupcija i netransparentnozapo{ljavanje, tako|e se izdvajaju kao poseb-no va`ni problemi. Bilo je primedbi i na zasta-relost opreme, {kolskih objekata i generalnolo{e uslove za rad u obrazovnim ustanovama- obja{njava O`egovi}eva.

Na pitanje da li su neki problemi re{eni na-kon {to su objavljeni na sajtu, ona odgovarada ova nevladina organizacija nije u mogu}-nosti da re{ava svaki pojedina~ni problem, alida su do sada bili uspe{ni u skretanju pa`njena diskriminaciju, korupciju i kvalitet nastaveu {kolama u Srbiji.

- [ire}i informaciju o odre|enom proble-mu kroz dru{tvene mre`e i direktnu komuni-kaciju sa nadle`nima, insistira}emo da reali-zacija onoga {to pi{e u strate{kim dokumen-tima iz oblasti obrazovanja po~ne od proble-ma koji se u praksi ~esto pojavljuju. Tu, presvega, mislimo na nasilje, diskriminaciju, ali istatus predmeta gra|ansko vaspitanje. S ob-zirom da je aplikacija „Bolja {kola bolji faks“deo inicijative za reformu obrazovanja, sveprijavljene probleme dostavi}emo Ministar-stvu prosvete - isti~e O`egovi}eva. V. A.

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .XX

U vremenu kada je razvojem interneta jav-nosti dostupniji sve ve}i izbor medijskih sa-dr`aja, pojavljuju se mnoge inicijative zauvo|enje medijske pismenosti u obrazov-ni sistem, kako bi mladi nau~ili da kriti~kianaliziraju medije i ne prihvataju sve „zdra-vo za gotovo“. Neki su za to da medijska pi-smenost bude poseban predmet u {kolama,dok drugi smatraju da je dovoljno da seuvrsti samo u program gra|anskog vaspi-tanja, ali se ve}ina sla`e da je ovu oblastneophodno sistemski uvrstiti u {kolski pro-gram na ovaj ili onaj na~in.

Medijska koalicija (NUNS, UNS, ND-NV, Lokal pred i ANEM) je pro{le godinepokrenula projekat „Kampanja za medij-sku pismenost“, koji ima za cilj da utvrdikakva je percepcija medija i nivo razume-vanja uloge medija i medijske kulture kodmla|e i starije populacije i da potom, krozseriju aktivnosti, doprinese razvoju anali-ti~kog pristupa medijskim sadr`ajima.

Predsednik Izvr{nog odbora Nezavisnogdru{tva novinara Vojvodine Nedim Sejdi-novi} obja{njava da se pod medijskom pi-smeno{}u podrazumeva mogu}nost kriti~-kog i analiti~kog recipiranja, ali i kriti~kog ianaliti~kog kreiranja medijskih sadr`aja.

- Gra|ani vi{e nisu puki pasivni prima-oci informacija, ve} u svetu novih tehnolo-gija aktivno participiraju u javnoj sferi. Sto-ga je va`no da oni razumeju svet medija,njihove mehanizme i rutine, na~ine mani-pulisanja i spinovanja, da imaju osnovnaznanja o profesionalnom i eti~kom kodek-su novinarstva - navodi Sejdimovi}.

Prema njegovim re~ima, kona~ni ciljovog projekta je da se medijska pismenostna sistemski na~in uvrsti u obrazovni si-stem Srbije. On dodaje da je bitno da u~e-nici osnovnih i srednjih {kola u Srbiji razu-meju medije kao sistem, steknu ve{tine zanjihovu kriti~ku recepciju, stvaraju}i na taj

na~in i kriti~ki odnos premasvetu koji ih okru`uje. Me-

dijska pismenost, kakoka`e, podsti~e individu-alizam i predstavlja jed-nu od bitnih poluga zademokratizaciju dru{tva.

- Maksimalisti~ki, alinikako nerealan model jeste

Medijska koalicija pokrenula Kampanju za medijsku pismenost

Va`no je da |aci razumeju medije

„Novinarinepismeni“Analiza fokus grupa sa u~enicima, sprovede-na u okviru Kampanje za medijsku pisme-nost, ukazuje da su ispitanici uglavnom isti-cali da je kvalitet medija u Srbiji nezadovo-ljavaju}, a kao najve}i problem naveli su ko-mercijalnu orijentaciju medija, a zatim i ne-pismenost i nekulturu ve}ine novinara. Kaosvrhu ve}ine vesti u medijima vide skretanjepa`nje sa goru}ih tema, kao {to su siroma-{tvo, nezaposlenost i korupcija. Misle da u Sr-biji nema nezavisnih medija, kao ni medijakoji bi smeo sve da objavi.

I u strategijiDr`avna sekretarka u Ministarstvu kulture iinformisanja Gordana Predi} nedavno je upo-zorila na veoma nizak nivo medijske pisme-nosti u Srbiji, zbog ~ega je potreba za medij-skim opismenjavanjem postala integralnideo Medijske strategije. Ministarstvo je zato,kako je rekla, insistiralo, daju}i mi{ljenje o na-crtima zakona kojima se reguli{e obrazova-nje odraslih i omladine, da se medijska pi-smenost uvrsti u obrazovne programe.

[ta je la`, a {ta

istina

Koje probleme deca i roditelji prijavljuju telefonom i mejlom

@ale se na ocene, nasilje i inspekciju

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 . XXIII

Iako je osnovno{kolsko obrazovanje u Sr-biji obavezno od pedesetih godina pro{logveka, podaci pokazuju da univerzalni obu-hvat jo{ nije postignut, naro~ito me|u ose-tljivim grupama i u siroma{nim i seoskimoblastima.

Kod op{te populacije u~enika u Srbiji, sto-pa zavr{avanja osnovne {kole je u 2011. bila97 odsto, a ni`e stope (88 odsto) zabele`enesu u seoskim oblastima. U 18 op{tina stopazavr{avanja osnovne {kole je ispod 80 odsto.

Prema podacima dobijenim tokomUNICEF-ovog istra`ivanja vi{estrukih po-kazatelja 2010. godine, stopa zavr{avanjaosnovne {kole je ni`a i kod dece iz porodicakoje ive u siroma{tvu (72 odsto), kao i koddece ~ije su majke zavr{ile samo osnovnu{kolu (75 odsto). Prema istom izvoru 63 od-sto u~enika iz romskih naselja zavr{e osmirazred, ali samo 35 odsto to u~ini i na vre-me, to jest sa 15 godina. Ovi podaci tako|eukazuju na zna~ajne razlike izme|u u~enikai u~enica iz romskih naselja - stopa zavr{a-vanja osnovne {kole kod de~aka je oko 50odsto, a kod devoj~ica oko 75.

Srednje obrazovanje u Srbiji jo{ uvek ni-je obavezno, mada je predvi|eno Strategi-jom razvoja obrazovanja do 2020.Obuhvat srednjo{kolskim obra-zovanjem se znatno razlikuje iz-me|u okruga, pa je tako u ne-kima od njih ve}i od 90 odsto(beogradski, zaje~arski, ju`no-ba~ki, moravi~ki, ni{avski i {u-madijski), dok ima i okruga ukojima obuhvat pada na 60 odsto.

Srednjo{kolsko obrazovanje ma-nje poha|aju deca sa sela nego iz grada(85 prema 92 odsto). Poha|anje je tako|eznatno manje kod mladih ~ije majke imajusamo zavr{enu osnovnu {kolu (oko 73 od-sto) i me|u decom iz najsiroma{nijih poro-dica (oko 61 odsto). U romskim naseljimasamo petina mladih ide u srednju {kolu, aobuhvat Romkinja je jo{ manji.

Istra ivanja i analize vezane za prevreme-no napu{tanje obrazovanja i obrazovanje si-roma{ne dece, koja su u proteklom periodurealizovali Tim za socijalno uklju~ivanje ismanjenje siroma{tva Vlade Srbije, Institutza psihologiju i UNICEF, ukazala su na fak-tore rizika koji do toga dovode, ali i {ta treba

preduzeti da se stanje promeni.Rezultati tih analiza su pokaza-li da sistem ne obezbe|uje pra-

vovremenu i individualizova-nu podr{ku deci koja su podrizikom od preranog napu-{tanja obrazovanja, a ni oni-ma koji su to ve} u~inili. De-

ca iz porodica ni`eg socioeko-nomskog statusa ili iz osetljivih

grupa nailaze na barijere kako pripristupu obrazovanju i poha|anju na-

stave, tako i pri napredovanju kroz sistem ipostizanju rezultata.

U~enici koji napu{taju {kolu naj~e{}epoti~u iz osetljivih grupa i najsiroma{nijih,socijalno ugro`enih porodica, a odustajanjeod obrazovanja samo nastavlja „krug siro-ma{tva“. Barijere u obrazovanju siroma{ne

dece se pojavljuju jo{ od pristupa pred{kol-skom vaspitanju i obrazovanju i uti~u nanjihovo obrazovanje do kraja srednje {ko-le, i naravno na dalje obrazovne aspiracije.Ove barijere uklju~uju nedostatak prevoza,de~ijeg dodatka, finansijskih sredstava zaobroke u {koli i obezbe|ivanje adekvatneode}e i obu}e. Pored siroma{tva, izdvojenisu i drugi porodi~ni i li~ni razlozi zbog ko-jih u~enici napu{taju {kolu: do`ivljaj neu-speha u {koli i ponavljanje razreda, malo-letni~ka trudno}a, te{ko}e u funkcionisa-nju porodice. Ovi razlozi ~esto su pra}eniuverenjem da {kola nije va`na za dete i damu ne}e obezbediti zaposlenje.

Pored siroma{tva lokalne sredine, kaoklju~ni {kolski faktor koji dovodi do osipa-nja u~enika izdvojen je kvalitet nastave, od-nosno nedovoljno prilago|avanje nastav-nog procesa razvojnim i obrazovnim potre-bama |aka i neadekvatna podr{ka u u~e-nju. Drugi faktori koji dovode do osipanjasu razli~iti oblici nasilja, zlostavljanja i dis-kriminacije na koje ~esto izostaje adekvat-na reakcija. U {kolama postoji visoka tole-rancija na izostajanje u~enika, {to je jedan

od prvih indikatora pove}anog rizika da }eu~enik napustiti {kolovanje.

Zakon je prepoznao mere za prevencijuosipanja i podr{ku siroma{noj deci, ali nji-hova realizacija u praksi ostaje izazov. Nekeod mera, koje se ve} dugo finansiraju uokviru obrazovnog sistema (kroz plate na-stavnika), kao {to je, na primer, dopunskanastava, treba bolje osmisliti tako da se za-snivaju na prevenciji neuspeha, a ne na na-doknadi nakon lo{ih ocena. Tako|e, posto-je}a mera dodeljivanja besplatnih ud`beni-ka mora da obuhvati svu decu iz siroma{nihporodica na svim nivoima obrazovanja.

Jedan od osnovnih ciljeva socijalne poli-tike je da obezbediti inkluzivan razvoj dru-{tva. U tom smislu je neophodno bolje po-vezivanje politika obrazovanja i socijalneza{tite. Neke od postoje}ih mera iz sistemasocijalne za{tite tra`e harmonizaciju sakonceptom inkluzivnog obrazovanja. To sepre svega odnosi na jasnije definisanje do-datne finansijske i nefinansijske podr{kedeci iz materijalno ugro`enih porodica usmislu njihove podr{ke obrazovanju.

D. D.

Novi program EU za saradnju u oblastiobrazovanja, mladih i sporta Erazmus+usvojen je sa okvirnim bud`etom od14,774 milijarde evra za narednih sedamgodina. Institucije koje imaju pravo dau~estvuju u Erasmus+ projektima morajuda pripadaju takozvanim programskimzemljama (dr`ave EU, Makedonija, Island,Lihten{tajn, Norve{ka, [vajcarska i Turska).Me|utim, pojedini delovi programa,naro~ito oni vezani za visoko obrazovanjesu otvoreni za u~esnike iz partnerskihzemalja, u koje spada i Srbija.

O~ekuje se da u prvim godinamaprograma bude mogu}e konkurisanje zaprojekte koji imaju za cilj modernizacijusistema visokog obrazovanja, evropskeintegracije (potprogram @an Mone) i zaprojekte ~iji je glavni cilj razmenastudenata i nastavnika. Trenutno jeaktuelan konkurs za @an Mone projekte, au toku godine }e biti otvoren konkurs i zaostale delove Erazmus+a.

Kroz Erazmus+ }e se, izme|u ostalog,

finansirati u~estvovanje dr`ava u razli~itimmre`ama, a jedna od njih je i eTwinning.Srbija bi u toku 2014. trebalo da pristupi ovojevropskoj mre`i koja omogu}ujeme|unarodnu saradnju i razmenumetodologija izme|u {kola. U pitanju jeinternet portal pomo}u kog nastavnici i

u~enici {kola uklju~enih u mre`u imajumogu}nost upoznavanja {kolskih sistemadrugih zemalja, unapre|enja znanja irazmene iskustava sa vi{e od 200.000trenutno registrovanih u~esnika iz zemaljaEvropske unije i drugih ~lanica mre`e.

Neke od konkretnih aktivnosti koje nudi

eTwinning su kreiranje profila, rad nazajedni~kim projektima, u~e{}e na onlajnseminarima i konferencijama.

Registracija na portal omogu}ava kreiranjeprofila, komunikaciju sa ostalim ~lanovimamre`e, u~e{}e u projektima i na virtuelnimdoga|ajima. Na portalu se mogu registrovatisamo nastavnici za koje se prethodno utvrdida su zaista zaposleni u obrazovnoj ustanovi,{to zna~ajno doprinosi bezbednosti korisnika.Komunikacija na ovom portalu se odvija nasvim jezicima koji su u zvani~noj upotrebi udr`avama ~lanicama ove mre`e, tako danema jezi~kih barijera.

U~e{}e u ovoj mre`i je zna~ajno i jer }e{kole iz Srbije lak{e uspostavljati kontakt sa{kolama iz EU, {to je prvi korak ukonkurisanju za budu}e projekte saradnje uokviru programa Erazmus+.

O~ekuje se da ova mre`a postanedostupna {kolama iz Srbije u drugoj poloviniove godine, a do tada se prosvetni radnicimogu upoznati sa primerima projekata naotvorenom delu portala kome se pristupa salinka http://www.etwinning.net.

Vi{e informacija dostupno je na sajtuEvropske komisije http://ec.europa.eu/programmes/erasmus-plus/index_en.htm, asve novine }e biti blagovremeno objavljene ina sajtu www.tempus.ac.rs D. D.

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .XXII

Obrazovna delatnost na Evropskomuniverzitetu u Beogradu ostvaruje se krozosnovne akademske studije koje traju triili ~etiri godine, specijalizacije, diplomskeakademske studije – Master, doktorskestudije i doktorske disertacije, ka`eosniva~ i rektor Evropskog univerziteta uBeogradu profesor doktor Milija Ze~evi}.

Studentima se pru`a mogu}nost da seupisuju i na trogodi{nje BBA studije, kao ijednogodi{nje MBA studije po ~ijemzavr{etku dobijaju ameri~ke diplome iuklju~uju se u ameri~ke i evropske firme –napominje profesor Ze~evi}, dodav{i da seameri~ke studije realizuju na hiljadamainstitucija i univerziteta u Americi, Evropii Japanu, Australiji i na Dalekom istoku,zahvaljuju}i kojima su osnovane brojnemultinacionalne i transnacionalnekompanije, ali i celi gradovi.

Rektor Evropskog univerzitetaobja{njava da je Institut za ameri~ki biznis– MBA univerzitet osnovan 1984. godine,jedina obrazovna ustanova tog tipa uSrbiji, nastala u saradnji sa Francusko-

ameri~kim institutom za menad`ment.Profesor Ze~evi} isti~e da je osnovnaprednost poha|anja ovih studija ta {to seprve dve godine realizuju u Beogradu, atre}a u Parizu na engleskom jeziku, nakonkoje se sti~e diploma Bachelor of BusinessAdministration – BBA. Jednogodi{njiprogram Master of BusinessAdministration – MBA podrazumevapoha|anje studija u Njujorku, gde student

po svojoj elji boravi godinu dana, devet,{est, tri ili samo jedan mesec.

Jedna godina studija provedena uParizu ili Njujorku za mlade ljude jezna~ajna koliko i pet provedenih u bilokom drugom gradu. Standardi studiranjaisti su u sva tri grada, a diploma otvaravrata zaposlenja u multinacionalnimkompanijama {irom sveta – napominjerektor Evropskog univerziteta.

Ma{inski fakultet Univerziteta uBeogradu je institucija nacionalnogzna~aja koja samostalno postoji, `ivi iradi jo{ od 1948. godine i predstavqaosnov razvoja ma{inske nauke iindustrije u Srbiji. Najstarija je inajve}a visoko{kolska i nau~naustanova u na{oj zemqi u oblastima{instva. Na fakultetu trenutnostudira oko 3.000 studenata o kojima

brine blizu 400 zaposlenih, od toga oko200 u nastavi.

Po~ev od {kolske 2005/06. godine,studije na Ma{inskom fakultetuUniverziteta u Beogradu izvode se ponastavnim planovima i programima,uskla|enim sa me|unarodnimstandardima obrazovawa (Bolowskadeklaracija). Svi studijski programi

Ma{inskog fakulteta uBeogradu suakreditovani u prvomakreditacionom krugu odstrane dr`avne Komisijeza akreditaciju i proverukvaliteta, a fakultetima nekoliko vrhunskihinostranih akreditacija.

Diploma Ma{inskogfakulteta Univerziteta uBeogradu je priznatasvuda u svetu.

Profesor dr Milija Ze~evi}, osniva~ i rektor Evropskog univerziteta u Beogradu, o prednostima studiranja na ovoj renomiranoj akademskoj instituciji

Diploma koja otvara vrata svetskih kompanija

Na Evropskom univerzitetu Fakultetu zain`enjerski internacionalni menad`ment:

nakon zavr{enih ~etvorogodi{njihosnovnih akademskih studija studenti

dobijaju diplomuDIPLOMIRANI IN@ENJER

MENAD@MENTA – 240 ESPB

nakon zavr{enih master akademskihstudija studenti dobijaju diplomu

MASTER IN@ENJERSKOGMENAD@MENTA – 300 ESPB

nakon zavr{enih doktorskih akademskihstudija studenti dobijaju diplomu

DOKTOR NAUKA IN@ENJERSKOGINTERNACIONALNOG

MENAD@MENTA – 480 ESPB

Na Evropskom univerzitetu Fakultetu zaevropski biznis i marketing:

nakon zavr{enih ~etvorogodi{njihosnovnih akademskih studija studenti

dobijaju diplomuDIPLOMIRANI MENAD@ER

EVROPSKOG BIZNISA IMARKETINGA – 240 ESPB

nakon zavr{enih master akademskihstudija studenti dobijaju diplomu

MASTER EVROPSKOG BIZNISA IMARKETINGA – 300 ESPB

nakon zavr{enih doktorskih akademskihstudija studenti dobijaju diplomu

DOKTOR NAUKA EVROPSKOGBIZNISA I MARKETINGA – 480 ESPB

Univerzitet u BeograduMA[INSKI FAKULTETUniverzitet u BeograduMA[INSKI FAKULTET

Rano napu{tanje obrazovanja nosi brojne rizike za pojedince, ali i za dru{tvo

Kako iza}i iz za~aranogkruga siroma{tva

Socijalna isklju~enostBrojne studije pokazuju da osobe koje prekinu {kolovanje pre sticanjasrednjo{kolske diplome te`e nalaze posao, ~e{}e pribegavaju krimina-lu i lak{e upadaju u „za~arani krug“ socijalne isklju~enosti. One te{komogu da zarade dovoljno za vlastito izdr`avanje, imaju trostruko ve}umogu}nost da budu nezaposlene i dvostruko ve}e izglede da se na|uispod granice siroma{tva. Prerano napu{tanje {kolovanja ima i nagla-{eno negativan uticaj na {irem socijalnom planu. Tro{kovi koje dru{tvotrpi zbog osoba koje iza|u iz sistema obrazovanja ne stekav{i osnovnekvalifikacije procenjuju se na milijarde dolara, utro{enih na programeza nezaposlene, zbrinjavanje socijalno ugro`enih osoba, prevenciju.

Ulaganje u rani razvojNau~ni podaci pokazuju da se ulaganjem u rani razvoj i obrazovanje du-goro~no re{avaju problemi siroma{tva i socijalne isklju~enosti. Najve}ipovrat investicije je upravo kada se ula`e u decu iz ugro`enih porodica.Dorada instrumenata predvi|enih zakonima iz oblasti socijalne za{titebila bi va`na podr{ka i podsticaj uklju~ivanja dece iz osetljivih grupa upred{kolsko obrazovanje. Na primer, ako se regresiranje tro{kova borav-ka u pred{kolskoj ustanovi dece iz materijalno ugro`enih porodica, ko-je je sada u nadle`nosti lokalne samouprave, ne prenese na nacionalninivo, prakti~no je nemogu}e o~ekivati porast u obuhvatu ove dece pro-gramima ranog razvoja.

Da ligovoritegooglejezik?

U okviru ovog projekta u~enici od 17 do 19 godina iz Italije, Hrvatske i Slova~ke su se upoznali sa google aplikacijama kao{to su ~et, mejl, forumi i pravljenje sajta, a imali su za cilj da ih {to vi{e koriste u svakodnevnom `ivotu. Glavni zadataku~enika je bio da uz pomo} ovih aplikacija osmisle svoj veb-sajt. Komunikacija na engleskom jeziku i upoznavanje s na-~inom `ivota njihovih vr{njaka u drugim dr`avama predstavljaju dodatnu vrednost ovog projekta.

Erazmus+ novi program EU za saradnju u oblasti obrazovanja, mladih i sporta

Osnovnu{kolu

zavr{i oko 97odsto |aka

Foto: Unicef Srbija

p o n e d e l j a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 4 .XXIV