Ponovo je dokazao da je najja~i Srbin na svetu STRONGMEN ... · Danas sam u Ni{u. 10. i 11. septembra u Pragu je odr`ano svetsko prvenstvo u power lift-ing-u. Ja sam nastupio prvog

11Oktobar 2010. www.serbianmirror.com

9 godina sa vama

S

pecijalno za Ogledalo razgovor vodi

na{a dopisnica iz Ni{a.

Ogledalo: – Milane, upravo si se

vratio iz Praga? Kakvi su utisci?

Strongmen: - Utisci su fenome-

nalni. Ju~e sam doru~kovao u Pragu, ru~ao

sam u Be~u, a ve~erao u Budimpe{ti.

Danas sam u Ni{u.

10. i 11. septembra u Pragu je

odràno svetsko prvenstvo u power lift-

ing-u. Ja sam nastupio prvog dana u kate-

goriji od 125 kg – 140 kg i prvi put sam

nastupio u grupi takmi~ara koji ne koriste

opremu, a oprema dodaje malo podignutu

teìnu i spre~ava povrede. Ova vrsta

takmi~enja je dosta rizi~na jer smanjuje

radni vek takmi~ara. Od 2003. godine se

nisam takmi~io. Do sada sam u~estvovao

na dva svetska prvenstva, ali ovo je prvi

put da sam nastupio bez opreme.

Ogledalo: - Koliko su trajale

pripreme za ovo takmi~enje?

Strongmen: - Sam po~etak

priprema bio je malo ~udan, jer se sedam

godina nisam takmi~io, a dve godine nisam

trenirao. Svetski prvak sam bio 2000. i

2003. godine, u istoj kategoriji do 140 kg.

{to je apsolutna kategorija. Gornji limit ne

postoji. Za ovo takmi~enje sam se spremao

oko dva i po meseca, {to je teoretski malo

,jer zaista dugo nisam trenirao, ali vrlo brzo

sam se vratio u formu, zahvaljuju}i osobi-

ni mi{i}a koja se zove- mi{i}na memorija.

Tako da sam vrlo brzo dostigao visok nivo

u odnosu na druge ve`ba~e.

Ogledalo: - Gde su se odràla ta

takmi~enja 2000. i 2003. godine?

Strongmen: - 2000. Godine sam

pobedio na svetskom prvenstvu u federaci-

ji WPA u Chesteru u ameri~koj dràvi,

Zapadna Virdìnija, 2003. sam pobedio u

Be~u u Austriji, federacija WPC i sad sam

u Pragu pobedio u tre}oj federaciji GPC.

Time sam zaokruìo sve tri federacije,

koliko ih i ima, apsolutnim pobedama.

Ogledalo: - Kakva je bila

konkurencija u Pragu?

Strongmen: - Bilo je 450

takmi~ara, rasporedjenih u dvanaestak

kategorija. Bilo je i oko 40 dama. Vrlo

ozbiljno, vrlo veliko takmi~enje veoma

pose}eno. U~estvovalo je ne{to vi{e od

40 zemalja. Pravi spektakl za ljude koji

vole to da gledaju, a ~ak i za one koji

nikada to nisu gledali. Bilo je par mojih

drugova iz sasvim drugih poslovnih voda,

koji su krenuli sa mnom da vide kako to

izgleda. Bili su impresionirani i bodrili su

me. Taj sport reklo bi se da nije ne{to

atraktivan, ali privla~i publiku da navija i

da prati, jer se rade stvari koje najve}i

deo populacije nikada ne}e mo}i ni u

mislima da uradi.

Ogledalo: - I dalje si naj~itaniji

bloger u Srbiji i u regionu. Kako si

odlu~io da se bavi{ time?

Strongmen: - Sa blogovima sam

po~eo dok sam ìveo u Americi. Nije bila

nostalgija u pitanju, ve} moja osobina da

te{ko prihvatam nove ljude i njihove mane.

Sa ljudima koje dugo poznajem sam

opu{ten, ali da bih prihvatio nekog novog

taj ~ovek treba da bude ba{ izuzetan tip. U

nedostatku pravog sagovornika tih godina u

Americi, a sa masom dogadjaja i neobi~nih

situacija koje su mi se de{avale, imao sam

dve opcije. Jedna je bila da {etam ulicom i

da pri~am sam sa sobom, a druga da

po~nem da zapisujem svoja razmi{ljanja. U

po~etku sam pisao sam za sebe, to sam

vodio kao neke svoje li~ne bele{ke, a onda

sam se usudio i da ih objavim na B92. Za

veoma kratko vreme ~itaoci su to odli~no

prihvatili. Jako sam zadovoljan zbog toga iz

dva razloga. Jedan je to {to

se ja svojim zvanjem elek-

troinènjera i fizi~kim

izgledom ne uklapam u

profil pisca naj~itanijeg

bloga u zemlji, a druga

stvar je {to mi Ni{lije

imamo problem sa

ostatkom Srbije zbog

dijalekta. Ja gramatiku srp-

skog jezika poznajem

savr{eno, ali nemam

nameru da se u svakod-

nevnom govoru odreknem

svog dijalekta, niti ga se

stidim. Uspeo sam da se

takav, kakav jesam probi-

jem na tom izbirljivom

trì{tu. Dobijao sam vrlo

dirljiva pisma ~italaca i sre}an sam zbog

toga. To mi je puno zna~ilo.

Ogledalo: - Koliko dugo si ìveo

u Majamiju? Kakva ti je bila ta faza u

ìvotu sa ovog aspekta?

Strongman: - U Majamiju sam

ìveo ~etiri – pet godina. Te godine ja

danas shvatam kao neki koled` ìvota.

Mnogo toga sam za to vreme nau~io.

Nedavno sam gostovao u dnevniku jedne

nacionalne televizije i imao sam to isto

pitanje – ameri~ki ìvot? Sa ovog aspekta

mogu re}i da sam u Ameriku oti{ao

pametan, a vratio se vredan!

Ogledalo: - Kakav je imid`

Srbije u Americi iz tvog iskustva? Da li

si ti kao vrhunski sportista mogao ne{to

pozitivno da doprinese{ u tom smislu?

Strongmen: -To je sve razli~ito.

Od grada do grada, od ~oveka do ~oveka.

Nema pravila, nema identi~nog mi{ljenja.

Za Srbiju se zna zahvaljuju}i tenisu,

ko{arci, Nikoli Tesli, ali i to je

diskutabilno. Za mnoge je Tesla

– Amerikanac.

Ogledalo: - Jedno

zanimljivo prijateljstvo iz

Majamija aktivno je i danas.

Kako si se upoznao sa glum-

cem Mikijem Rourkijem i

kako ste postali prijatelji?

Strongman: - Pa nas

je upoznao gospodin Bendàmin

Frenklin. Ja sam konstantno u

Majamiju radio dva posla.

Dnevni posao mi je bio prili~no

neinteresantan. Sedeo sam u

kancelariji za kompjuterom.

No}u sam radio po diskotekama.

Kada sam upoznao ljude vi{e nisam radio

kao izbaciva~, ve} su me mnogi angaòvali

za li~nog telohranitelja. Tako, u jednoj

situaciji u diskoteci sam prepoznao da Miki

ima nekog tipa za vratom koji mu dosad-

juje. Ja sam tom tipu samo pri{ao, uhvatio

ga za vrat i bez re~i ga izbacio iz kluba.

Moram da kaèm da je tip bio moje kon-

stitucije, a ja imam 140 kg. Niti je on pitao

za{to ga izbacujem, niti sam ja i{ta rekao.

Miki je to video, pri{ao mi je i dao mi 100

dolara. Sutradan je ponovo do{ao u klub i

pitao me da li bih pristao da budem nje-

gov li~ni telohranitelj. Ja sam prihvatio da

budem uz njega, a njemu je to imponova-

lo, jer je izgledao mnogo bolje kada ima

nekog iz obezbedjenja uz sebe. On je kas-

nije i uzeo stan u zgradi u kojoj sam ja

ìveo. U to vreme on je bio zaboravljen.

Niko ga se nije se}ao kao glumca. Pojavili

su se novi likovi i on je jednostavno poton-

uo na filmskom nebu. Meni je on vre-

menom postao veoma drag ~ovek.

Ogledalo: -Vidim da je jo{ uvek

tako, jer si tokom ovog na{eg razgovora

razmenio nekoliko poruka sa njim?

Strongman: - Da! Evo upravo

sam mu odgovorio na ~etvrti sms.

Narednih pet dana je u Nema~koj gde

snima film, pa planiramo da se vidimo

dok je u Evropi. On je mene u Majamiju

kratko vreme tretirao kao telohranitelja.

Dogovorimo da se vidimo, a on mi da

par stotina dolara. Znao sam da mu tada

nisu cvetale ruè u biznisu, pa sam mu

rekao da novac nije presudan i da se ne

optere}uje time. Mi smo imali vrlo intere-

santne razgovore na temu mu{ko-ènskih

odnosa, filozofije ìvota i sli~no. Lepo

smo se druìli, odlazili u restorane,

poveravali se jedan drugom. On je, reci-

mo, impresioniran mojim sada{njim

brakom i mojom suprugom, Jovanom.

Ispri~ao mi je svoje iskustvo i veoma

tu`nu pri~u sa glumicom Kare Otis. On

je sve uradio da ga ona ostavi, a kada ga

je ostavila toliko je patio da je na kraju

sam sebi odsekao prst. O tome sam i

pisao i to je ne{to {to nikada nigde o

njemu nije publikovano.

Ogledalo: - Kakve su tvoje dalje

ambicije na sportskom planu i koliko ti

je ova pobeda u Pragu va`na?

Strongmen: - Drago mi je {to

sam se vratio iz “penzije”. Sa ovog

poslednjeg takmi~enja poneo sam li~nu

satisfakciju i to je za sada sve. Ja se

sportom ne bavim zbog

para, niti da bih bio sla-

van. Sve ovo {to sam

uradio na sportskom

planu je iz jednog

jedinog razloga, a to je

samopo{tovanje. To je

jedna od retkih stvari u

ìvotu koje ne mogu da

se izblefiraju. Ja sam

sebi potvrdjujem ko

sam. Samopouzdanje je

najva`nija stvar zbog

koje ja radim ovo. A

po{to ja imam doìvot-

nu normu za svetska

prvenstva jako je lep

ose}aj kada izmedju

Kana|anina, Rusa i

Poljaka pobedi “mali Milan” iz Srbije.

Drago mi je da se u medijima ~uje za

Srbiju u jednom pozitivnom sportskom

kontekstu.

Ogledalo: - Mnogi Srbi u

îkagu su ~uli za tebe i za tvoje uspehe,

pa {ta bi im ti ovom prilikom poru~io?

Strongmen: - Iz li~nog iskustva

mogu da kaèm da je prvih sto godina u

Americi najteè. Posle je sve mnogo,

mnogo lak{e. Pozdrav ~itaocima

“Ogledala”. Voli vas va{ Milan!

Aleksandra Maksimovi}

Ponovo je dokazao da je najja~i Srbin na svetu

Magistar elektronike, bloger na B92, biv{i ko{arka{, a potom svetski {ampion u dizanju tegova sa zadovoljstom je pristao da pri~a za

“Ogledalo” o sebi, svojoj porodici, ìvotu u Americi i svom poslednjem takmi~enju u Pragu, koje mu je ponovo donelo titulu svetskog {ampi-

ona u power lifting-u. Trenira i dalje i pred njim je sezona novih izazova.

STRONGMEN – MILAN JOVANOVI]

Sa Miki Rurkom

P O D V I Z I

12 Oktobar 2010.

9 godina sa vama

K

resojevi}i, oboje kapetani broda,

krenuli su preko Be~a i Linca, za

Frankfurt i Roterdam. Sledio je

London, Temzom za Dablin, a odatle ka

[kotskoj gde su pro{li, kako tvrde, kroz

najlep{i kanal Kaladonija, i dalje, preko

~etiri jezera, od kojih je poslednje poznato

po ~udovi{tu – Loh Nes. Ova uzbudljiva

avantura vodila ih je do Farskih Ostrva,

Islanda, Grenlanda i Labradorskog mora,

zatim Kanada, Boston, Njujork, rekom

Hadson, starim kanalom Iri, koji je nekad

sluìo za transport robe, a sada je samo za

turiste i jahte koji iz velikih jezera silaze na

Floridu. Jezerom Ontario, srigli su do

Toronta, Nijagarinih vodopada, pro{li su

Bafalo, Klivlend, Mi~igen i nakon 12.425

kilometara kona~no stigli na cilj – u îkago.

O ~itavom putovanju Kresojevi}i su

vodili dnevnik, koji }e ispuniti stranice

budu}e knjige “Beograd – îkago za 128

dana”, u kome }e detaljno opisati sve lepote,

uzbu|enja, ali i po neki neprijatni doga|aji, uz

obilje fotografija, ~iji je Branko tako|e

zaljubljenik. “Planirali smo jo{ 2006 godine

da, povodom 150 godina od ro|enja Nikole

Tesle, oplovimo svet. Trebalo je da se

zadrìmo u gradovima gde je na{ nau~nik

radio i ìveo, u Budimpe{ti, u Pasau i Gracu

gde se {kolovao. Po{to tada, zbog raznih

problema nismo krenuli na put, na ovom

putovanju posetili smo, za Teslu bitne desti-

nacije, Nijagarine vodopade, Njujork i na

kraju nekoliko dana ostali u îkago, gde je

Tesla izlagao,” rekao je Branko. On je dodao

da su ovaj put pa`ljivo isplanirali do pojedi-

nosti i da nije pro{lo vi{e od ~etiri dana

plovidbe, a da nisu negde pristali. Kaù da

nisu pojeli nijednu konzervu, ve} samo sveù

hranu, koju su spremali na brodu, kao da su

kod ku}e. Iako je brod opremljen savre-

menom tehnikom i pouzdanim radarima, uvek

je jedno od njih bilo budno i kontrolisalo

situaciju, ~ak i kada je bio uklju~en auto-pilot.

Verica kaè da nije tako hrabra

kao suprug, ali ga u svemu prati i podràva.

Kaè da je sre}na {to nisu imali ve}ih prob-

lema u plovidbi i dodaje: “Stra{no je kada

je nemirno more, cikloni, vetrovi, veliki

talasi. Imali smo jako neprijatnu plovidbu

od Grenlanda do Labradora, tri dana i tri

no}i uz gustu maglu i velike sante leda. Od

magle se ni{ta nije videlo 100 metara od

pramca. Brojali smo kilometre, a ja sam se

molila Bogu i Svetom Nikoli, za{titiniku

moreplovaca. Tako|e i jezera mogu da

naprave problem, tako smo na Ontariju,

zbog nevremena i velikih talasa izgubili

sidro te{ko 50 kilograma, a bilo je i veoma

neprijatno provesti no} na Lok Nes jezeru,

iako je ~udovi{te samo legenda.”

O tome koliko neizvesnosti i zan-

imljivih situacija je preìvelo ovo dvoje ljudi,

najbolje govori ise~ak iz njihovog brodskog

dnevnika: “Farska ostrva – Kada smo krenuli

ka Farskim ostrvima vetar se poja~ao. Na

Atlantiku, jugo nam je duvao pravo u krmu.

Tokom no}i, ja~ina se poja~ala do 8 bofora,

a auto-pilot jedva je drào kurs. Po ki{i i

vetru, obu~eni u zimsku ode}u, posle 32 sata

plovidbe, uplovili smo u Tor{avn, glavni

grad ove dràve. Sve je ovde interesantno,

vezani smo odmah ispod njihovog parlamen-

ta. Zvu~i opasno, ali to su samo tri drvene

ku}e pokrivene travom. Dok ~ekamo da

do|u lep{i dani da nastavimo plovidbu

prema Islandu i Grenlandu, druìmo se sa

malom kolonijom srpskih fudbalera, koji

ovde igraju i ìve sa familijama. Ina~e, prava

smo atrakcija, i brod i na{a zastava. Ljudi

nam prilaze, raspituju se ko smo i {ta smo,

a automobili toliko zastajkuju da smo i sao-

bra}aj poremetili.”

Nakon îkaga ovi avanturisti

krenuli su u tople krajeve putem ~etiri velike

reke: Ilinois, Misisipi, Ohajo, pa rekom

Alabama, do Floride. Govore}i o povratku

ku}i, Branko je pomalo tu`no objasnio da ne

mogu da krenu Pacifikom, jer nema

dovoljno ostrva na kojima bi pristali i

obnovili zalihe, s obzirom da je njihov brod

mali i da nema dovoljno velike rezervoare

za gorivo i vodu. “Ostao mi je jo{ jedan

neostvareni san, a to je da pro|em kroz

Rusiju. Vratili su nas 2004. sa Volge. Nismo

mogli da nastavimo dalje zbog nekih nji-

hovih unutra{njih problema oko Kavkaza, pa

nam nisu dali dozvolu za plovidbu, a èlja

nam je bila da iza|emo na Baltik,” rekao je

Branko najavljuju}i svoju novu avanturu.

Marijana Maljkovi}

Branko Kresojevi} je oduvek bio

nemirnog avanturisti~kog duha. U mla-

dosti se tri puta popeo na Triglav, radio

je Ateljeu 212, a onda je u{ao u

estradne vode i organizovao brojne

koncerte. Kasnije ga je put vratio u

pozori{te, gde je producirao mnoge

predstave i paralelno vodio svoju

slikarsku koloniju, kroz koju je pro{lo

vi{e od 40 na{ih poznatih slikara.

Sredinom 2003. godine po~inje da

gradi brod sa kojim se dve godine kas-

nije otisnuo uz Dunav na plovidbu kroz

i oko Evrope. Sa ovog putovanja, koje

je trajalo tri godine, snimio je vi{e od

100 sati tv materijala. Tako|e, objavlje-

na su i dva putopisa “Beograd – Pariz” i

“Pariz – Beograd” sa oko 900 fotografi-

ja. Branko je snimio i dokumentarni

film, o obnovi manastira Hilandar “Drvo

kakovo”, koji je zatvorio Festival

kratkog dokumentarnog filma u

Beogradu. Film je tako|e prikazan i na

sve~anosti u ~ika{kom SKC Sveti Sava

gde je izazvao veliku pa`nju.

”TESLA” IZ BEOGRADA STIGAO U AMERIKU

Bra~ni par Branko i Verica Kresojevi}, zaplovili su iz Beograda brodom “Nikola Tesla” pod srpskom zastavom, da bi rekama, jezerima, kanalima i

okeanom nakon 128 dana, krajem septembra, stigli u îkago. Ovi hrabri avanturisti kaù da im je, prepoznavaju}i ime broda i na{u trobojku sa grbom,

prilazilo mnogo odu{evljenih ljudi i nudilo pomo}. Sretali su Srbe i tamo gde se nisu ni nadali da postoje, a dobrodo{licu su im pruìli mnogi iz biv{e

Jugoslavije, ali i stranci. Srbi iz îkaga u ~ast njihovog podviga organizovali su donatarsku ve~eru u Srpskom kulturnom centru Sveti Sava.

P U S T O L O V I N E


9 godina sa vama

S

ve {to je imalo nekog bitnijeg odraza

na ìvot znamenitih ljudi, kakvi su

Tesla, Pupin, Andri}, Nu{i},

Milankovi} i drugi velikani srpske nauke i

kulture, s vremenom samo postaje glasovi-

to i znamenito.

Takav je slu~aj i sa

uìm zavi~ajem Vuka

Stefanovi}a Karadì}a.

Ko jo{ nije ~uo za

seoce Tr{i} ispod Gu~eva i

obli`nji manastir Trono{u, na

isto~noj strani te iste planine.

I jedno i drugo usko je

povezano sa ìvotom reforma-

tora srpskog pisma i utemelji-

va~a novije srpske knjièvnos-

ti i pismenosti – Vuka

Karadì}a.

Na prostorima pito-

mog Jadra i u njegovom {irem

okruènju, izme|u Drine i

planinskih masiva Cera i

Gu~eva, ~ini se da nema man-

jeg sela nego {to je Tr{i}. A

ipak, ono je svima poznato i

ve}im delom godine, od ranog

prole}a pa do kasne jeseni,

dobro pose}eno.

To isto moglo bi se

re}i i za Trono{u. Nevelik manastir

skromnog nasle|a, bez pouzdanih podataka

o vremenu nastanka i najranijoj pro{losti.

Svejedno, Trono{a ve}

decenijama privla~i

magi~nom snagom, jer je to

stari pravoslavni hram koji

~uva uspomene na Vuka

Stefanovi}a Karadì}a.

Nekada{njeg de~aka koji

je tu boravio i u~io se

pismenosti, a u slobod-

nom vremenu ~uvao

manastirska stada na

okolnim pa{njacima.

Vukov zavi~aj je pito-

mo i napredno

podru~je. U tom delu

Podrinja sve obilno

ra|a, a kako su ljudi

po svojoj prirodi

bistri i radini, to je

kraj u kome se

uvek bogato

ìvelo. Sam Tr{i}, a pogotovo

rodna ku}a Vuka Karadì}a, dobrim delom

odudaraju od tako idili~ne slike. Delimi~no

zbog samog tla na kome je selo izniklo,

kao i zbog ~injenice da nas obnovljena

Vukova ku}a vra}a na kraj 18. veka,

odnosno u 1787. godinu, kada je on tu

ro|en. U Tr{i}u ve} vi{e od 120 godina

nema nikoga iz porodice Karadì}a.

Krajem 19. veka do temelja je bila propala

i potpuno zapustela i sama Vukova ku}a.

Hroni~ari beleè da se izme|u dva

svetska rata od nekada{nje ku}e raspoznava-

lo jo{ samo ognji{te, na koje su me{tani

postavili veliku hrastovu krsta~u. Ali, ugled

koji su Vuk i njegova porodica imali u nar-

odu nije se istopio. Naprotiv, taj ugled je s

protokom vremena rastao i ja~ao, pa su

1933. godine, kulturno – prosvetna dru{tva

iz [apca i Loznice, temeljno obnovila

Vukovu ku}u iznad sa~uvanog ognji{ta.

Neposredno posle Drugog svet-

skog rata dràva je otkupila okolno

zemlji{te, koje je nekada bilo

u posedu Karadì}a. Na tom

zemlji{tu podignute su jo{ dve

zgrade, onakve kakve su i rani-

je postojale, a na delu dvori{ta i

oku}nice zasa|ene su vo}ke.

Obnova i ure|enje ku}e

i okolnih prostora nastavljeni su i

kasnije, tako da sada ovaj kulturno

– istorijski kompleks ima izgled i

funkciju kakvi prili~e imenu Vuka

Sefanovi}a Karadì}a.

U Tr{i}u je ro|en i Vukov

otac Stevan, po kome je on dobio

drugi deo svoga prezimena –

Stefanovi}. Vukov stariji predak, ded

Joksim, doselio se ovde iz Petnice i

Drobnjaka, iz stare Hercegovine. I

Njegova baba Jegda, doselila je sa tog

podru~ja koje se odlikovalo ~istotom i

melodi~no{}u narodnog govora.

Zahvaljujuci ba{ toj okolnosti

{to su mu roditelji poreklom iz kraja koji

pripada najprogresivnijim podru-

~jima {tokavskog dijalekta –

zaklju~ili su kasnije filolozi – Vuk

je u rodnom domu nau~io jezik

~iju gramatiku nije trebalo

doterivati, ve} je samo obraditi, sis-

tematizovati i preneti u knjigu, {to je

on i u~inio.

Prvo Vukovo {kolovanje vezano

je za njegovog ro|aka Jevtu Savi}a ôtri}a

kod koga je nau~io sva slova. Onda je

pohodio pravu {kolu u Loznici, ali samo

kratko, jer se pojavila kuga koja je harala

Podrinjem. [kola je zbog toga prestala da

radi, a mladi Vuk, tada de~ak

od nepunih deset godina,

prelazi u manastir Trono{u.

U ovom svetom

hramu, kako je kasnije govo-

rio, kalu|eri su mu pomogli da

stekne temeljnu pismenost i

obrazovanje. U slobodnom

vremenu ~uvao je manastirske

ovce na okolnim pa{njacima,

pa je tako stekao i solidne

radne navike.

Po prirodi bistar i

radoznao, Vuk je u Trono{i

pro{irio i u~vrstio svoja saz-

nanja o ljudima, veri, prirodi i

ìvotu uop{te, {to mu je bilo

od velike koristi kada je neko-

liko godina kasnije pre{ao u

Sremske Karlovce na dalje

{kolovanje.

Trono{a je stari i

~uveni pravoslavni manastir,

ali o njenoj gradnji i najranijoj

pro{losti, na àlost, nema

pouzdanih podataka. Sagledavanje njene

pro{losti usmerava se uglavnom na zapise

iz Trono{kog letopisa, koji je pisan 1791.

godine.

Po njemu kao ktitor – za{titnik

manastira Trono{e, pominje se èna kralja

Dragutina. Koliko je to verodostojno te{ko

je zaklju~iti. Mi }emo samo podsetiti da je

kralj Dragutin vladao srpskim zemljama u

periodu od 1276. do 1282. godine.

Iz jednog starog zapisa vidljivo je

da je 1559. godine ovaj manastir bio u

ru{evinama i da je tada na istom mestu

podignut novi hram.

Trono{a je ponovo temeljno

obnovljena 1834. godine.

Manastirska crkva je, ina~e, jed-

nobrodna gra|evina sa bo~nim tavanicama

koje li~e na popre~ni brod. Ima jednu pros-

tranu apsidu i unutra{nju pripratu. Na

zapadnoj strani izgra|en je trem sa visokim

baroknim zvonikom, a iznad centralnog

dela hrama uzdiè se kupola sa osloncem

na kubi~nom postolju.

Kao i ve}ina drugih pravoslavnih

manastira, Trono{a je svoj mona{ki ìvot i

molitveni mir na{la u zati{ju planine,

okruèna {umama, bistrim planinskim

potocima i {armom prirode.

Dragi{a SPREMO

Vukov Tr{i} i manastir Trono{a

U prodaji je knjiga

Srbi u Americi,

cena za SAD sa

po{tarinom je

50 dolara.

Moè da se naru~i

preko sajta:

www.lopusina.com

Novac moète

poslati poreko

Western uniona.

Sve najlep{e i najradosnije iz mladala~kih dana Vuka Stefanovi}a

Karadì}a vezano je za ovu planinu na zapadu Srbije

SELO TRŠI]

Selo Trši} u kome je rodna ku}a Vuka

Karadì}a nalazi se na oko deset kilo-

metara isto~no od Loznice u Podrinju.

Ku}e su mu raštrkane po obroncima

Gu~eva, a okruène i velikim i napred-

nim selima. Nešto severnije odatle

prema Lešnici i desnoj obali Drine, pro-

stire se blago zatalasani plato ~ijim

središtem proti~e reka Jadar, po kojoj je

~itav ovaj kraj dobio naziv.

D. S.

GUÊVO ÛVA USPOMENE

Manastir Trono{a

Vukove

gusle

K U L T U R A I P I S M E N O S T

14

F E L J T O N

Oktobar 2010.

Pi{e: Darko Spasi}

„T

esla je u tren oka sko~io”,

pisao je o tome O’Nil.

Dohvatio je maramicu i,

drè}i {e{ir u drugoj ruci, poklonio se

duboko pruàju}i maramicu lepkoj dami,

rekav{i:

- Gospo|ice, va{a maramica!

Ne gledaju}i vi{e ni za tren u

njeno lepo nasmejano lice, vratio se na

mesto i nastavio razgovor o svojim ogled-

ima, o svetskom sistemu beì~nog prenosa

snage.”

Gest slavne francuske glumice

bio je rafinirano provokativan. Ona je, kao

i ~itav Pariz, dobro znala ko je Nikola

Tesla. Htela je da ga susretne i da mu

skrene pa`nju na sebe. Na sebi svojstven

na~in to je i u~inila. Ali, ni Tesla ne bi

verovatno bio Tesla da je odgovorio

druga~ije.

Tesla je idealizovao ène

Nau~nom svetu u Parizu Tesla je,

za vreme svoje turneje, saop{tio svoje fun-

damentalne pronalaske u oblasti

radio-tehnike. Interesantno je da je to

u~inio deceniju i po pre Markonija, sa

kojim je zbog toga i oko toga docnije

vodio spor dug pola veka. Iako je italijan-

skom nau~niku pripala ~ak i Nobelova

nagrada za pronalazak radija, sud je najzad

morao da re{i spor u Teslinu korist i tako

potvrdi ko je zapravo zakoniti „otac radi-

ja”, ali na àlost onda kad ve} obojica

nau~nika nisu vi{e bili me|u ìvima.

Me|utim, opet na àlost, ni do danas ova

velika nepravda nije dostojno ispravljena.

A o tome kakav je utisak ostavi-

lo Teslino predavanje u Parizu pred,

tako|e najeminentnijim skupom stru~njaka,

dao je svedo~anstvo francuski elektroinè-

njer Andre Blondel:

„Visok, suv i otmen, nadahnuta

izgleda, govore}i savr{eno francuski bez

akcenta, Tesla je izgledao kao pravi

ma|ioni~ar, koji otkriva svojim duboko

uzbu|enim slu{aocima jedan svet novih

pojava o kojima dotle ni slutili nisu…”

I iz Pariza je gotovo pobegao.

Nije to ovoga puta bilo da bi izbegao

po~asti koje su mu ukazivane. Do pariskog

hotela „De la Pe”, u kojem je odseo, stigla

je jedna depe{a iz Gospi}a. Javljeno je da

mu je majka na samrti. Smesta je napustio

turneju i po~asti, spakovao stvari, seo na

„Orijent-ekspres” i uputio se u Gospi}…

Psihoanaliti~ari su spremni da

tvrde kako je Tesla idealizovao ène.

U svojoj autobiografiji posvetio je

najlep{e redove ba{ majci \uki:

„Moja je majka bila prvorazredni

izumitelj i bila bi, verujem, postigla vrlo

mnogo da nije bila toliko udaljena od

savremenog ìvota i onih mnogih

mogu}nosti koje on pruà. Izumela je i

izradila mnoge mogu}nosti koje on pruà.

Izumela je i izradila mnoge naprave. Tkala

je najljep{e uzorke nitima koje je sama

isprela. âk je i sjemenje sijala, uzgajala

biljke, odvajala vlakna. Radila je neu-

morno, od zore do kasno u no}, a veliki

dio odje}e koju smo nosili i namje{taja

koji smo imali u ku}i – bilo je djelo njenih

ruku. Kad je pro{la {ezdesetu godinu,

njezini prsti bili su jo{ toliko spretni da bi

splela tri ~vora na trepavici.”

Vizija maj~ine smrti

Kad je stigao u Gospi} majku je

zatekao jo{ u ìvotu. Iako u agoniji, pre-

poznala ga je ~im joj se na momenat

povratila svest. Videli su se, a to je oboma

bilo najva`nije. Umrla je uo~i Uskrsa, na

Veliku subotu, 16. aprila 1892. godine.

Tom bolnom doga|aju posvetio je Tesla

posebnu pa`nju i u autobiografiji, povezu-

ju}i ga sa svojim predose}anjem ~asa

maj~ine smrti, ~ime je na svojevrstan na~in

jo{ vi{e isticao svoju povezanost s njome:

„Bio sam potpuno iscrpljen zbog

boli i dugog bdijenja, i jedne no}i odveli

su me dvije ulice dalje od na{e ku}e. Dok

sam tako bespomo}no leào, mislio sam da

}e mi majka, dok sam ja daleko od njene

postelje, sigurno dati neki znak…

Zaklju~io sam da su uvjeti povezani sa

zagrobnim ìvotom veoma povoljni, jer

moja majka je bila genijalna èna i osobito

se isticala sna`nom intuicijom. Cijele no}i

napeto sam i{~ekivao, ali ni{ta se nije

dogodilo do rana jutra kad sam zaspao, ili

se onesvjestio, i vidio kako oblak nosi

an|eoske likove predivne ljepote, od kojih

me je jedan gledao s ljubavlju i postepeno

poprimao obrise moje majke. Pojava je

polako lebdjela mojom sobom i nestala, i

ja sam se probudio uslijed neopisive slatke

pjesme koju je pjevalo mno{tvo glasova. U

tom trenutku toliko sam bio siguran da je

moja majka umrla da je to nemogu}e

izraziti rije~ima. I to je bila istina…”

Tesla u Beogradu

Iza toga Tesla je jo{ izvesno

vreme proboravio u zavi~aju, obi{ao i

manastir Gomirje, u kojem se zamona{io

njegov ujak Petar Mandi}, koji je to u~inio

da bi mogao postati vladika dabrobosans-

ki. Potom je preko Zagreba i Vara`dina, u

kojem je tada posetio drugog ujaka,

pukovnika Paju Mandi}a, otputovao prema

Budimpe{ti.

Nikola Tesla je veoma voleo

ma|arsku prestonicu. Za ovu srednjoevrop-

sku varo{ na Dunavu vezivale su ga lepe

uspomene. Budimpe{ta je, pre Be~a, kao

~etvrti grad u svetu, dobila telefonsku cen-

tralu. U toj centrali, u kojoj je radio, Tesla

je, kao jedan od prvih svojih pronalazaka,

izumeo na~in da se poja~a glas. Tu, u

Budimpe{ti, rodila mu se i ona genijalna

ideja o obrtnom magnetnom polju. Imao je

tu i mnoge prisne prijatelje, pa, uz ostale,

i pesnika Lazu Kosti}a. Kad ga je za

vreme boravka u Budimpe{ti posetila viso-

ka delegacija iz Srbije, on je s rado{}u pri-

hvatio poziv da poseti Beograd.

„U sredu, 20. ovog meseca, u 11

sati uve~e, do{ao je u Beograd ~uveni

elektrotehni~ar, g. Nikola Tesla, Srbin,

gra|anin slobodne Amerike, nau~enjak

svetskog glasa, ~ije ime zanima danas sav

obrazovani svet…”

Sutradan je visoki gost bio u

audijerenciji kod princa Aleksandra

Obrenovi}a, a potom ga je primio names-

nik Jovan Risti}. Posetio je zatim Veliku

{kolu, u kojoj je razgledao kabinet i

zbirke, a onda je stigao u sve~anu salu

Kapetan Mi{inog zdanja, gde su ga

odu{evljeno pozdravili okupljeni profesori

i studenti.

Posle predavanja je, u pratnji pro-

fesora Velike {kole, obi{ao Kalemegdan.

Uve~e je u Teslinu ~ast beogradska op{tina

priredila ve~eru u Vajfertovoj pivari. Tada

je pesnik Zmaj Jovan Jovanovi}, kaù

letopisci, uzbu|en i uzbu|ena glasa

pro~itao svoju pesmu „Pozdrav Nikoli

Tesli pri dolasku mu u Beograd”.

Dirnut toplinom pesnikovih re~ci,

Tesla je pri{ao Zmaju i poljubio mu ruku.

Njega je ina~e izuzetno cenio i rado je

~itao njegovu poeziju.

Svugde odu{evljeno do~ekivan i

pozdravljan napustio je Beograd 22. maja

po starom, odnosno 3. juna po novom

kalendaru. Po povratku u Ameriku dao je

Zmajeve pesme svom prijatelju Robertu

Adervudu Dònsonu, koji ih je, uz Teslinu

pomo}, prepevao na engleski jezik, a

objavljene su u ~asopisu „Senceri magazin”.

Interesantno je da je to bio prvi prevod

Zmajeve poezije na engleski jezik, nastao

svakako najvi{e zahvaljuju}i Nikoli Tesli.

Sestrin „nedoli~an ìvot”

Ako je istina da je Tesla ideali-

zovao ène, pa i svoje tri sestre, onda je

nesumnjivo i suprotno – da su Tesline tri

sestre bile prve koje su po~ele da neguju

idealan kult svoga slavnog brata. Dakako,

~inile su to plemenito i iz ljubavi. Naro~ito

posle maj~ine smrti, one su se prema bratu

jedincu odnosile gotovo materinski.

Tu svoju ljubav i odanost, koju

su one gajile prema bratu, prenosile su i

na svoju decu.

Izgleda da je Tesla najne`nije

voleo svoju najmla|u sestru Maricu

Kosanovi}, da je najvi{e brinuo o srednjoj

sestri Milki Glumi~i}, a da je duhovno naj-

dublje bio vezan sa najstarijom sestrom

Angelinom Trbojevi}, ~iju je smrt predose-

tio iako udaljen miljama od nje.

Angelina je imala tri sina i dve

k}eri, Marica ~etvoricu sinova, a Milka

jednu k}er. Sva deca njegovih sestara su se

{kolovala i na univerzitetu, a to ne bi bili

u stanju sa skromnim sve{teni~kim pri-

hodima roditelja, da im ujak Nikola nije

nesebi~no nov~ano pomagao.

Iako se sam nije ènio, Tesla je

veoma duboko razumeo porodi~ne odnose,

a mnogi njegovi stavovi o tome imali su

ne~eg naro~ito plemenitog i patrijarhalnog.

Uze}emo za primer to da je njegova ses-

tra Milka ostala udovica i bez ikakvih pri-

hoda. Brat je bez dvoumljenja preuzeo

odgovornost da nov~ano pomaè kako nju

tako i da {koluje njenu k}er, koja je po

baki nosila ime \uka.

Ali, kad je Milka kao udovica

otpo~ela nedoli~an ìvot, takav glas je dos-

peo preko Okeana i do njenog brata

Nikole.

U pismu koje {alje iz Njujorka

jednom ro|aku, Tesla se nezadovoljan

osvr}e na sestrino pona{anje: „Jo{ mi je

àlije {to Milka nema dosta karaktera i

duha da se bar na kratko vrijeme dobro

vlada. Mogla bi se uku}iti i jo{ boljih dana

vidjeti, a ja bih joj pomogao…”

Kakvom je i kolikom ne`nom

ljubavlju sestra Marica Kosanovi} brigov-

ala o bratu Nikoli svedo~i i ovo njeno

pismo:

„Pre nekoliko dana sam ti pisala,

a sad evo me opet da ti ~estitam imendan”,

pisala je ona iz Pla{kog, po obi~aju o

Svetom Nikoli, svome slavnom bratu

pronalaza~u u Njujorku.

„Kod nas sve ìvo i zdravo.

Bri`na sam zato {to veli{ da radi{ dan i

no}. Dabome da sad ima{ vi{e posla radi

te izlo`be. Kad bi nam mogao samo dvije

tri rije~i napisati, i to samo jesi li zdrav,

da zna{ kako bi nam ugodio, a mene

makar unekoliko briga otresao. @ele}i ti

~vrsto zdravlje ljubi te u duhu zahvalna

Marica.”

nastavi}e se

LEP PAMETAN I ZAGONETNO

NASME[EN

Feljton Nikola Tesla 4. deo

Manje poznati detalji iz privatnog ìvota… Volele su ga mnoge ène, pa ~ak i jedna Sara Bernar.

9 godina sa vama


^ E S T I T K E9 godina sa vama

^ E S T I T K E

16 Oktobar 2010.

9 godina sa vama


^ E S T I T K E9 godina sa vama

18 Oktobar 2010.

S T A V O V I

Z

nate, ja sam iz Srbije i

volim svoju zemlju i svoj

narod. Znam da nismo

najbolji (iako Srbi ~esto

tvrde za sebe da su

„nebeski narod”), ali ja nemam dru-

gog izbora: ro|en sam u Srbiji, kao

Srbin, i iskren da budem – ne bih to ni

menjao, jer kao što rekoh na po~etku

– volim svoj narod i svoju zemlju.

Ali da ne bude zabune, nije

ovo pisanije namenjeno veli~anju

jedne zemlje ili nacije, toga smo se

dosta naslušali tokom devedesetih,

barem oni koji to pamte. Namera mi

je da kaèm nešto drugo! Sve ovo je

re~eno u korist poente koja sledi...

Nedavno ~itam Newsweek, a

tamo na naslovnoj strani izjava:

“Najbolja zemlja na svetu je...” –

tema: Da ste ro|eni danas, koja bi

vam zemlja obezbedila

najbolju mogu}nost za

ìvot, zdravlje, sigurnost,

razumni napredak i

pokretni ìvot?

I naravno, odmah

sam otišao na spisak

zemalja. Pro~itah, Finska

na prvom mestu, Burkina

Faso na poslednjem, sto-

tom! Pomislih: “Ta, moja

zemlja – Srbija, valjda je

negde izme|u?”. Kad ono

– nigde nas nema!

Susedna Hrvatska na 28.

mestu, Slovenija na 24-

tom. Bugari i Rumuni na

38. i 39-tom. âk se i

Albanija uglavila na 57.

mestu. Biju nas i

Kazahstan, i Bocvana,

Nigerija, itd.

Šta re}i? Siguran

sam da kada biste sada

otišli u centar Beograda,

Novog Sada ili Niša ili ~ak

u moje rodno selo De~

(aha, uhvatio sam vas – ne

znate geografiju),

prose~an ~ovek bi vam

kazao da nismo idealni, ali

da voli svoju zemlju i da bi

je stavio – ako ne me|u

prvih 10, a ono barem

me|u prvih 100 zemalja

po kvalitetu ìvota.

Iskreno, prošao

sam mnogo zemalja

Severne hemisfere (nikad

nisam bio ispod Ekvatora),

i video prelepih predela,

gradova i sela, reka i plan-

ina – i mo`da bih u nekim

od tih krajeva mogao da

ostanem da ìvim do kraja

svog ìvota. Me|utim, u

svakom mestu, u svakom

kraju – koliko god bio lep,

napredan ili dobar za ìvot

– video sam groblja! To mi govori da

koliko god bili napredni i razvijeni,

niko nam ne moè garantovati sig-

urnost od smrti – ona je svuda i moè

da vas pogodi pre ili kasnije, gde god

da ìvite.

To me podse}a na tekst iz

Jevrejima poslanice 11:8-16. Avram

je bio bogati patrijarh, iz ugledne

porodice. @iveo je u Uru – metropoli

onog vremena. Arheolozi su pronašli

drevni Ur sa svim njegovim dvosprat-

nicama, kanalizacijom i vodovodom.

Grad-dràva koji bi se u ono vreme

sigurno našao medu prvih 10 na

našoj listi.

A onda, jednog dana, stiè

poziv od Boga: “Napusti sve to i idi

tamo gde }u da te uputim.” Tekst

kaè da je Avram poslušao iako nije

znao kuda ide: “Verom Avram

posluša kad bi pozvan da izi|e na

mesto koje je imao da primi u

nasledstvo, i izide ne znaju}i kuda

ide.” (Jevrejima 11:8, Carnic) Nije

znao kakvi su ljudi, škole, bolnice,

kakva je stopa kriminala, uslovi za

poslovanje – nije znao ništa! Pitate se

kako je mogao? Pisac Jevrejima

poslanice kaè – “verom”. Napustio

je svoju vilu u Uru da bi ìveo u

kolibama i šatorima sa svojom

porodicom, vode}i svoja stada od

paše do paše, od izvora do izvora,

ostavljaju}i za sobom oltare

posve}ene ìvome Bogu kao

svedo~anstvo svoje vere.

Verom – “jer je ~ekao grad

koji ima temelje, kojemu je zidar i

tvorac Bog.” Jevr. 11:10. Avram je

znao i priznao da je “samo gost i

došljak na zemlji” ma gde god ìveo.

Znao je – gde god ìveo – sve je

samo privremeno.

Pomislih: “Kakva ìvotna

filozofija! Kakav ìvotni moto!” Gde

god da ìviš, koliko god uslovi bili

dobri ili loši, ti si samo gost i došljak

na zemlji! Ako si gost i došljak,

zna~i da je negde zemlja ili grad

kojem pripadaš. Zar ne? Pa gde je

onda to mesto kojem pripadamo

ako to nije ova zemlja? Jevrejima

11:16 nam daje odgovor – fan-

tasti~an i nezamisliv odgovor

nau~nofantasti~kih razmera: “Ali

sada ~eznu za boljom, to jest,

nebeskom otad`binom. Zato se Bog

ne stidi njih, niti se stidi da se nazi-

va njihovim Bogom; jer I’m je

pripremio grad.” (Carnic)

Fantasti~no! Bog nas se ne

stidi! Bog se naziva našim Bogom!

Bog nam je pripremio

grad! Kakve izjave!

Iskreno, ako neko ima

razloga da nas se stidi, to

je onda Bog. Sve nam je

dao da bismo mogli da

napredujemo, a mi smo

ga odbacili i prihvatili

sotonu, zavoleli greh i

razapeli njegovog Sina,

Isusa Hrista. A ipak, On

nas prihvata i naziva se

našim Bogom. I ne samo

to, nego nam je

pripremio i grad – zemlju

gde }emo biti sa Njim,

ve~no. Kakva ljubav,

kakvo praštanje!

I zato, na kraju,

nije mi više krivo što

zemlja mog porekla nije

me|u prvih 100 zemalja

na svetu! Nije, iz pros-

tog razloga što su tu

listu pravili ljudi, a ne

Bog. I drugo, svi smo mi

ipak samo gosti i došl-

jaci ma gde god ìveli.

Bog nam je pripremio

nešto veli~anstvenije

nego što su to najlepši

krajevi ove planete.

Kvalitet ìvota u svim

zemljama sveta zajedno

ne moè da se uporedi

sa ve~nim ìvotom koji

nam Bog sprema.

Hm! Ovo je uteš-

na misao, ohrabruju}e

saznanje. Oduvek sam

znao da sam “vanzemal-

jac” :). Dakle – najbolja

zemlja na svetu je zeml-

ja koju nam Bog

priprema, ve} danas

verom moèš da po-

staneš stanovnik te ze-

mlje, a kada se Isus us-

koro vrati, i doslovno!

GOSTI I DOŠLJACIGOSTI I DOŠLJACI

9 godina sa vama


Z E M L J A ^ U D A

RADNIK KOJI JE OTKRIO

DRUMSKU MAFIJU

VRA]EN NA POSAO

G

oran Milo{evi}, koji je otkrio drum-

sku mafiju i na~in kra|e u

“Putevima Srbije”, kona~no je za stalno

vra}en je na posao. Kada je izbila afera

o drumskoj mafiji i otkrivena organizo-

vana kriminalna grupa koja je izdavala

la`ne kartice za putarinu, osu|ena je 41

osoba i svi koji su radili na naplatnim

rampama dobili su otkaz, a tada je bez

posla ostao ~ak i radnik koji je prijavio

malverzaciju, Milo{evi}. Kasnije je

vra}en na posao, ali samo ugovorom na

odre|eno vreme, koji je bio obnavljan

svakih {est meseci i tako je tri godine bio

pod pretnjom da }e ostati bez posla. Iz

portala “Pi{taljka” obratili su se

“Putevima Srbije” i ministru za infra-

strukturu Milutinu Mrkonji}u, koji je

podrào inicijativu da se Milo{evi} vrati

na posao. Uz pomo} Poverenika za infor-

macije od javnog zna~aja, novinara sajta

“Pi{taljka” i Mrkonji}a, nepravda je

ispravljena i Milo{evi} je za stalno

postavljen za rukovodioca.

SIROMA[NI LESKOVÂNI

U ARMANIJU I DOLÊ

I GABANI

N

ajsiroma{niji stanovnici Leskovca,

koji su na ivici egzistencije, u

narednim mesec dana dobi}e neobi~an

poklon. Naime, trì{na inspekcija zapleni-

la na podru~ju Ni{a, Prokuplja i Pirota

oko 10.000 odevnih predmeta me|u koji-

ma su i poznate svetske robne marke

“Armani” i “Dol~e i Gabana”. Mi-

nistarstvo trgovine je zaplenjenu garder-

obu poklonilo Centru za socijalni rad za

pomo} najsiroma{nijim Leskov~anima. S

obzirom da se radi o veoma skupoj

garderobi i obu}i, prvo je bilo planirano

da se sve proda na javnoj aukciji, a

novac podeli najsiroma{nijim gra|anima,

ali Centar za socijalni rad nije reg-

istrovan za tu vrstu delatnosti. Siroma{ni

}e i dalje ostati siroma{ni, ali }e bar biti

obu~eni po poslednjoj modi.

GINEKOLOG OPTU@EN

DA JE UVRTAO U[I

PACIJENTKINJI

D

imitrina Krekulovi} podnela je

krivi~nu prijavu protiv @.Z., ginekolo-

ga Zdravstvenog centra Negotin, kojom ga

tereti da je u hodniku ispred ulaza na

ginekolo{ko odeljenje vukao za desno i

zavrtao joj levo uho. Ona tvrdi da od

nemilog doga|aja ima stalne glavobolje,

kao i da je u depresiji od koje se le~i ve}

neko vreme, a sada se stanje pogor{alo.

Pacijentkinja se zbog jakih bolova

u stomaku obratila deùrnom ginekologu

@.Z., koji ju je odbio da primi, jer navod-

no to nije u njegovoj nadle`nosti. Poku{ao

je da je izbaci iz ordinacije, ona je bila

uporna da je pregleda kada se desio inci-

dent. Njen suprug utr~ao je u zgradu kada

je ~uo viku, pozvao policiju, a hirurg je

konstatovao Dimitrini da je na zadnjoj

strani u{ne {koljke prisutan izraèni krvni

podliv. Optuèni ginekolog je naravno

negirao da se incident dogodio.

Reakcije gra|ana na ovu vest su

podeljene. Malobrojni brane sve lekare,

tvde}i da su pacijenti jako bezobrazni i da je

verovatno ova gospo|a bila samo kap u

punoj ~a{i ovog umornog i od brojnih paci-

jenata nervoznog doktora, koji je odreagovao

ljudski, ~isto da se zna ko je glavni. Me|utim

ve}ina gra|ana veruje pacijetkinji, prenose}i

svoja sli~na iskustva. Jedan od njih kaè:

“êsto idem kod lekara i sva{ta lo{e sam

doìveo od njih. Dodu{e mene jo{ nisu tukli.”

ZA UBIJANJE MRAVA

KAZNA ZATVORA DO

TRI GODINE

M

nogo zlo~ina, kradja, ubistava i silo-

vanja u Srbiji po~ine zatvorenici

povratnici, {to je o~igledno da su kazne

izuzetno blage. Vlada Srbije prihvatila je apel

gradjana za o{trijom kaznenom politikom i

donela zakon koji {titi pojedine vrste ìvotin-

ja. Ubijanje bubamare, mrava ili mi{a moè

vas ko{tati do milion dinara, a pride vam

preti i kazna zatvora do tri godine. Prema

Zakonu o za{titi ìvotne sredine, ka`njivo je

ubijanje, ali i uzgajanje barskih puèva, àba

krasta~a, pa ~ak i medicinskih pijavica.

Zakonodavac je osetio potrebu i da u Srbiji

za{titi nosoroga, kao prirodnu retkost.

Na pitanje da li je ka`njivo ubi-

janje bubamare, mi{a ili mrava koji su u{li

u na{u ku}u i {ta u tom slu~aju ~initi,

Tatjana Babi}, {ef odseka Republi~ke

inspekcije za za{titu ìvotne sredine, kaè:

“Trebalo bi da obavestite na{e Ministarstvo

i Zavod za za{titu prirode Srbije. Ove

ìvotinje su svrstane u strogo za{ti}ne divl-

je vrste na osnovu terenskih istraìvanja,

posle kojih donosimo procene o stanju pop-

ulacije neke vrste.”

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

9 godina sa vama

20 Oktobar 2010.

9 godina sa vama

K

o je mogao lep{e, slikovitije i

vernije opisati Vranje, od Bore

Stankovi}a?

“Ko{tana” i “Ne~ista krv”. Heroine

ovih romana Ko{tana i Sofka kada se jed-

nom upoznaju nikada se ne zaboravljaju.

Borino opisivanje je proèto

zvukom. Kada ~itate ne samo da ma{tom

oìvljavate predele i dogadjaje, ve} ~ujete i

{um drve}a, vetar, glasove i pesmu… vran-

jansku.

Pevala je Sofka kao slavuj, a

pevala je i Ko{tana, slavna vranjanska

peva~ica i pre i posle Borinog knjièvnog

remek dela. Mo`da je Ko{tana proslavila

Boru, mo`da je i Bora proslavio Ko{tanu?

Kako god bilo oboje zauzimaju zna~ajno

mesto u srpskoj literaturi, ali i u muzi~kom

narodnom stvarala{tvu.

Pesme koje je volela Ko{tana i

rado pevala su najvi{e “Stojanke, bela

Vranjanke” i “[ano du{o, [ano mori”. Ali

te pesme nisu vranjanske.

“Kad se zavesa podigla, pojavio

se buljuk belih Vranjanki. [alvare su

za{u{kale, dukati zazveckali, zapevalo se

“[ano du{o..”

Ovako je zapo~eo detaljan prikaz

pozori{nog izvodjenja Stankovi}eve –Ko{tane,

neprikosnoveni kriti~ar srpske knjièvnosti

toga doba, Jovan Skerli}. Niko nije dovodio

u pitanje Skerli}evo vidjenje i sumnjao u

poreklo pesama iz pozori{nog komada. Skerli}

je èleo da poveè srpsku kulturu sa turskim

sevdahom {to je usled vi{evekovnog prisustva

i uticaja otomanskog carstva bilo sasvim na

mestu. Ipak, iako se Jovan Skerli} nije bavio

pozori{tem njegov uticaj je doprineo da svo-

jom ~uvenom kritikom predstave Ko{tana,

igrane u Narodnom pozori{tu u Beogradu,

odrì pogre{no mi{ljenje u narodu, o poreklu

pesama izvodjenih u ovoj predstavi. A zbog

toga je i izvornost vranjanskog duha i melosa

dovedena u pitanje.

Skerli} je Ko{tanu veli~ao, a

javnost jedino {to je mogla, bilo je da pri-

hvati Ko{tanu u celini.

Iako je i sama Ko{tana, po pri~i

glumca Petra Prli~kog, negoduju}i sedela

uvek u prvom redu na predstavama u

Vranjskoj Banji i ~esto burno reagovala

re~ima: “Nije to tako bilo. Bora je to

izmislio.” I sl. Skerli} je napisao da bi

„dao sve regularne drame Jovana Suboti}a

i Milorada [ap~anina za jedan ovakav

snaàn i emotivan komad ìvota, kao {to je

~etvrti ~in Ko{tane...”

Jovan Skerli} je vi{e nego iko

znao i bio svestan da u ovoj izvedbi

Ko{tane nije re~ o izvornom melosu, a i

tekst je bio preradjen i iskrivljen.

1902. godine upravo preradjen tekst

Ko{tane objavljen je u Srpskom knjièvnom

glasniku, ~asopisu koji je sam Skerli} ured-

jivao, pa javnost nije ni imala prilike da se

sretne sa originalnom verzijom.

Naravno, prvi koji je poku{ao da

spase celovitost teksta i izvornost pesama bio

je sam pisac, Bora Stankovi}. 1905. godine

Bora u Brankovom kolu objavljuje potpuni

tekst, sa napomenom „da èli da sa~uva

Ko{tanu onakvom kakva je ona stvarno bila”.

Kao prvo, prava Ko{tana uop{te

ne po~inje pesmom “[ano du{o” niti te

pesme uop{te ima u originalnoj verziji. A

nema ni pesme „Stojanke, bela Vranjanke”.

Bora te pesme nije uneo u svoje

delo, jer te pesme jednostavno nisu vran-

janske. A Jovan Skerli} je u svojoj pohval-

noj kritici pozori{nog komada namerno

pre}utao autora tih pesama – Dragutina J.

Ili}a, jednog od trojice bra}e pesnika Voje

Ili}a i sina Jove Ili}a, sa kojim nikada nije

bio u dobrim odnosima. Iz li~nih i ko zna

kakvih razloga, Skerli} je bezo~no pre}utao

uticaj ovog znamenitog knjièvnika i

politi~kog radnika, kao da Dragutin Ili} nije

ni postojao. Nije mu ~ak posvetio ni jedan

jedini red u svojoj Istoriji nove srpske

knjièvnosti.

U vreme kada se Ko{tana pojavila,

Vranje je pripadalo tek oslobodjenim krajevi-

ma od turskog ropstva, tako da su ljudima u

Srbiji prilike u ovom delu zemlje bile nedo-

voljno jasne. To je bila pogodna klima za

odrànje neta~ne predstave o melosu i izvorn-

im pesmama toga kraja. Zato se danas retko

moè na}i ~ovek za koga pesma Dragutina

Ili}a, [ano du{o nije asocijacija na Vranje.

Sam autor ove pesme, sticajem

okolnosti, od svih sinova Jove Ili}a, ìveo je

najduè i imao najburniji ìvot. Zbog

politi~kih konfrontacija, ali i iz porodi~nih

razloga Dragutin J. Ili} je ~esto menjao

mesto boravka, a morao je ~ak i da beì iz

zemlje. Tako je iz razli~itih krajeva doneo u

Beograd na desetine narodnih melodija koje

je pevao Mokranjcu ili Josifu Marinkovi}u.

Pesmu “[ano du{o” komponaovao

je upravo Josif Marinkovi}. Prvobitna verz-

ija je imala banalan tekst, pa je Dragutin

Ili} napisao drugi tekst jednostavnom

zamenom re~i. Tako je nastala pesma o

lepoj [ani, skladna celina, vrlo brzo

op{teprihva}ena i zauvek uvr{tena u naro-

dne pesme iz na{ih krajeva.

Pi{e: Aleksandra Maksimovi}

[ANO DU[O

Bora Stankovi}

D A S E N E Z A B O R A V I

Documents

Ponovo je dokazao da je najja~i Srbin na svetu STRONGMEN ... · Danas sam u Ni{u. 10. i 11. septembra u Pragu je odr`ano svetsko prvenstvo u power lift-ing-u. Ja sam nastupio prvog